НАШЕ - vtsns.edu.rs · 6 НАшА шКОлА ДОбИлА СЕРТИфИКАТ ohsas 18001 7...

НАШЕ

CIP -Каталогизациjа у публикациjиБиблиотека Матице српске, Нови Сад378(497.13 НОВИ Сад)НАШЕ новине : лист студената и запослених Високе техничке школе струковних студиjа У Новом Саду / уредник Петра Стевановић Тановић. -2009, бр. 1 (jун)- .- Нови Сад Висока техничка школа струковних студиjа у Новом Саду, 2009-. -Илустр. ; 30 цм Три пута годишње ISSN 1821-1704 COBISS.SR-ID 239795719

Поштоване колеге и колегинице, драги читаоци,

Иза нас је 2010. година, дуга, пуна значајних догађаја и активности, остварених идеја и резултата. За Високу техничку школу из Новог Сада веома успешна година.

“Наше новине” у овом броју, као и у претходним, на својим страницама бележе све оно што треба сачувати од заборава и најављују оно што је пред нама. Читајући “Наше новине” и пратећи рад Високе техничке школе, верујемо да препознајете пуно уложеног труда и знања које из године у годину резултира све већим угледом и значајем наше Школе.

И ову годину почињемо Међународном конференцијом из безбедносног инжењеринга, шестом по реду, који организује наша Школа на Копаонику. Број пристиглих радова из више земаља, показује да је ова конференција постала незаобилазна у области безбедносног инжењеринга. Свим учесницима конференције желимо успешан рад и пријатан боравак у најлепшем зимском одмаралишту у Србији.

Сигурни смо да ће и остале активности и догађаји који нас очекују у 2011. години учинити задовољним како студенте и све запослене у Школи, тако и све оне који сарађују са нама.

Желимо свима срећну и креативну 2011. година и позивамо вас да нам се придружите у стварању нових бројева Наших новина.

др Петра Тановић

ИЗДАВАЧ: Висока техничка школа

струковних студија у Новом Саду

ЗА ИЗДАВАЧА: др Божо Николић

УРЕДНИК: др Петра Тановић

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: др Божо Николић

мр Љиљана Ружић-Димитријевић др Петра Тановић

мр Срђан Димитров Саша Николић

ТЕХНИЧКА ПРИПРЕМА: Ненад Илић

НАСЛОВНА СТРАНА: мр Срђан Димитров

ФОТОГРАФИЈA: Јован Поповић

мр Сибила Петењи Арбутина Жељко Савић Јарослав Пап

ЛЕКТОР: Бранка Петровић

КОНТАКТ: e-mail: [email protected]

www.vtsns.edu.rs

ТИРАЖ: 1.000 примерака

ШТАМПА: Штампарија “Стојков”

Реч уредника

САДРЖАЈ4 ПОМОЋСТУДЕНТИМА

5 УЧЕЊЕНАДАЉИНУ–ПРВАИСКУСТВА

6 НАшАшКОлАДОбИлАСЕРТИфИКАТOHSAS18001

7 ПРОГРЕСТЕМПУСПРОЈЕКТА157871

8 НАшИПРОфЕСОРИ–ГОСТИЦЕНТРАзАОбУКУСПАСИлАЦАУВИТЕГРИНАОЊЕшКОМЈЕзЕРУ

10 СТУДЕНТИНАшЕшКОлЕНАСТРУЧНОМУСАВРшАВАЊУУВЕлИКОЈбРИТАНИЈИ

11 ОбУКАУСКИЈАЊУИПРЕЖИВЉАВАЊУ УзИМСКИМУСлОВИМА

12 ХУМАНОСТНАДЕлУ–НАшИСТУДЕНТИУКРАЉЕВУ

13 СТУДЕНТИВИСОКЕТЕХНИЧКЕшКОлЕПОзНАТИ ПОХУМАНОСТИ

14 ОДТЕОРИЈЕДОПРАКСЕ

ОПРАКСИИзУГлАСТУДЕНТА

15 МЕЂУНАРОДНАНАУЧНАКОНфЕРЕНЦИЈАОбЕзбЕДНОСНОМИНЖЕЊЕРИНГУ

ИзлОЖбАПлАКАТАУГАлЕРИЈИ„НСНОВА“

InSITE2011

16 ЧЕТВРТАСТРУЧНАТРИбИНАУДРУЖЕЊА„ECOFIRE“

17 ПОВРАТАКПРИРОДИ

18 САНКТПЕТЕРбУРГ ИлИКАКОНАМЈЕбИлОУГОСТИМА

19 ГАлЕРИЈАСТУДЕНТСКИХРАДОВА

3 јануар 2011. НАШЕновине

У децембру 2010. године самостално сам донео одлуку да се свим студентима који су уписали другу и трећу годину укине

део школарине за преко 37 бодова, такозвани стимулативни, под условом да су уписали те године студија са освојених 48 и више бодова. Имао сам подршку најближих сарадника, али је крајњу одлуку ипак морао донети Савет Школе, јер је он донео и одлуку о висини школарине. Ову сам одлуку ставио на огласну таблу верујући да ћу за њу на Савету добити бар просту већину. Одлука је била лична и храбра, студентима је донела скромну помоћ, а на Савету добила једногласну подршку.

Али, кренимо редом. Хладни новембарски дани, студенти „на улици“, а београдски баш на улици. Прете и штрајком глађу. Између осталог, траже да се сви студенти са освојених 48 и више бодова ослободе плаћања школарине. У Новом Саду миран скуп студената са мастер студија. Уписали

факултети студенте мастера на рачун државе без питања и то на хиљаде, а Влада одобрила само половину места. Министар не да паре, али ни студенти не попуштају. И тада, као ретко до сада, би министар прави и одважано саопшти да држава пара нема и да је све узалудно. И онда у игру ступају резервни играчи. У Београду познати студентски лидери, данас моћни политичари, из касе града Београда обећавају свимa онима што су претили глађу и били на улици помоћ од 500.000 евра. Прича није готова, јер сада и они који нису били на улици, нити гладовали, хоће део овог колача. Крај није известан. А у Новом Саду, Секретаријат за науку, дакле, не за образовање, даје студентима мастера на „буџету“ помоћ за школарине од око 27.000.000. динара. Мислим да су факултети, односно декани, те паре добили једне среде.

Осећај да се наших студената нико није сетио, није ми био пријатан. Зато сам донео одлуку да

им макар мало Школа помогне, одричући се дела прихода, а без жеље да будем каваљер са парама својих колега и особља Школе.

У овој години је десетак студената наше Школе уписало другу годину на самофинансирање са освојених 48 и више бодова, а трећу њих око педесет. Међу њима је и близу двадесет студента који су освојили 60 бодова. Одлука о помоћи се односи на њих и свако ће сразмерно броју освојених бодова (али за више од 37) бити ослобођен стимулативног дела школарине. Тај део се појединачно креће од 6.200 до 13.000 динара, а просечно по студенту износи преко 10.000 динара. Укупна издвојена сума је око 700.000 динара. Списак са именима, бодовима и динарима, налази се на огласној табли Школе. Када се у фебруару буде вршио коначан обрачун, студенти ће након измирених претходних обавеза бити ослобођени овог дела школарине.

ПОМОЋСТУДЕНТИМАСавет Школе донео одлуку да финансијски помогне студентима који нису на буџету,

а уписали су текућу годину студија са 48 и више бодова.Текст:др Божо Николић

4 јануар 2011.НАШЕновине

Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду

акредитовала је два студијска програма са извођењем целокупне наставе учењем на даљину, и уписала прву генерацију студената на њих.

Први сусрет са уписаним студентима организован је у Школи средином октобра када су се они упознали са системом даљинског учења (који је постављен на поддомену школског сајта), као и начином приступа материјалу и обавезама.

Кренула је настава на неколико предмета зимског семестра и професори стичу прва искуства у оваквом систему рада. Јавља се доста недоумица и проблема, али ми се трудимо да их решавамо на најбољи могући начин.

Показало се да је највећи проблем став самих студената, који су већином недовољно озбиљно схватили потребу да се самодисциплинују, редовно приступају понуђеном наставном

материјалу, и што је најважније, да на време и квалитетно

извршавају постављене задатке. Решење тог проблема видели смо у додељивању п р о ф е с о р а - т у т о р а сваком студенту. Задатак тутора је да прати студентов

рад (колико пута приступа материјалу, и да ли и у ком року испуњава

предиспитне обавезе), да комуницира са њим, саветује га, грди и хвали.

Средином децембра студенти „даљинци“ са програма Заштита од пожара имали су обавезу да дођу у Школу на лабораторијске вежбе из хемије и физике. Том приликом су се поново видели и имали могућност да размене искуства. Школа је организовала заједнички ручак у паузи вежби, где су и професори-тутори, овога пута уживо, попричали са студентима. Обављено је и анкетирање студената, а његови резултати показују да они просечно дневно проводе 1-2 часа у учењу, да им највећи проблем

представља мањак контакта са професором и недостатак времена (за оне који су запослени). Што се тиче врсте материјала, већини ипак више одговара штампани материјал него електронски, или комбинација оба.

Анализа је започета, закључци су још далеко, али свако искуство је драгоцено и треба га размењивати у циљу што квалитетнијег извођења наставе и постизања успешних резултата студената који су изабрали овај начин студирања, а њих ће вероватно бити све више у Србији.

УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ – ПРВА ИСКУСТВАТекст: мр Љиљана Ружић-Димитријевић


Примена стандарда из серије ISO 9000 била је један од првих, значајних корака ка уређивању принципа пословања у нашем

окружењу. Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду сертификовала је 2004. године систем управљања према захтевима стандарда ISO 9001, који је 2007. ресертификован, док је у априлу 2010. код Акредитационог тела Србије (АТС) акредитовала лабараторију за испитивања електроизолационе опреме за рад у електроенергетским постројењима по стандарду ISO/IEC 17025.

Води се брига о очувању квалитета услуга, о безбедности и здрављу радника, усаврашавању и развоју запослених, орјентисаности према корисницима услуга (како студентима, тако и привредним субјектима са којима се сарађује), али и о друштвено одговорном пословању, које се огледа кроз добру сарадњу са непосредним окружењем. Поред свега тога покренут је и поступак за увођење Интегрисаног система менаџмента.

Имплементација интегрисаног система менаџмента извршена је према стандардима SRPS ISO 9001:2008 – Системи менаџмента квалитетом (Захтеви), и SRPS OHSAS 18001:2008

– Систем управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду организације према стандарду (Захтеви). Након сложеног и обимног рада, у децембру 2010., трочлани тим проверивача сертификационог тела PanCert из Новог Сада, спровео је сертификацију Високе техничке школе струковних студија из Новог Сада. У склопу вишемесечних активности на увођењу система квалитета, урађен је Пословник о квалитету за интегрисани система менаџмента, 10 нових процедура, 5 упутстава и неопходни формулари.

На основу OHSAS 18001 именована су лица за безбедност и здравље на раду, процену опасности на раду у писаној форми (Акт о процени ризика је ревидиран), као и за вођење књиге о повредама на радном месту, обучавање и информисање запослених о заштити на раду, реаговање у случају ванредних ситуација и пружање прве помоћи.

Организован, системски приступ заштити на раду, уређена документација, јасно дефинисана овлашћења и одговорности, уз стално преиспитивање и побољшавање, представљају циљ којем сe тежи у нашој Школи. У складу са стратегијом и опредељењем за савремено пословање, циљ је да се подизањем културног нивоа запослених, управљањем системом менаџмента квалитета, заштитом здравља и безбедношћу на раду, Висока техничка школа струковних студија из Новог Сада издвоји од својих конкурената, и одржи поверење корисника и запослених, као лидер у својој бранши.

Стручни кадар Школе успоставио је, докумен-товао и континуирано примењује системе управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду у свим својим организационим деловима. У фази припрема за увођење система менаџмента квалитетом одржано је неколико семинара, као и обука за интерне провериваче.

Сертификациона комисија за систем менаџмента квалитета и безбедности на раду размотрила је извештај о оцењивању и једногласно донела одлуку о издавању сертификата Високој техничкој школи струковних студија из Новог Сада.

Све активности ради добијања решења о сертификацији од стране надлежног тела, спровели су уз подршку руководства Школе учесници у овом пројекту: мр Биљана Гемовић (представник руководства за квалитет и председник руководства за OH&S), мр Душан

Гавански (лице за безбедност), интерни проверивачи мр Звонимир Букта, мр Весна Петровић и Мила Дудић (секретар Школе), као и сви шефови лабораторија у Школи.

Кадровска оспособљеност Школе која има осам високообразованих стручних лица, интерних и екстерних проверавача за област примене система квалитета, разлог је да се наша установа осмели и крене да решава најсложеније проблеме у области имплементације система квалитета ISO 9001, OHSAS 18001 и HACCP.

По принципима савременог и ефикасног консалтинга наш способан и искусан тим за припрему и примену стандарда квалитета уговара послове на корист и задовољство купаца и предузећа. Консалтинг подразумева консултантске услуге, односно помоћ кориснику/клијенту у примени захтева, смерница и закона за систем менаџмента од стране Високе техничке школе струковних срудија из Новог Сада у циљу стандардизације према захтевима стандарда ISO 9001, OHSAS 18001, HACCP, итд. Оптималан рок за мала и средња предузећа је 4 до 6 месеци, што обухвата израду документације и стварање система како би се добио сертификат.

Уколико желите да добијете систем који функционише и даје резултате (у смислу смањења трошкова, веће ефикасности, мање рекламација, мање повреда на раду и слично), контактирајте Високу техничку школу струковних студија из Новог Сада и уверите се у квалитет наше услуге.

НАшАшКОлАДОбИлА СЕРТИфИКАТOHSAS18001

Текст:мр Биљана Гемовић


У оквиру Темпус пројекта 158781 „Occupational Safety and Health – degree curricula and lifelong learning“, односно

„Безбедност и здравље на раду – дипломски курикулуми и доживотно учење“, који води наша Школа, одмакао је рад на неколико активности.

ОбукастуденатаизбзР

Један од циљева овог Темпус пројекта је јачање свести о безбедном раду код студената инжењерских и технолоких смерова у високим струковним школама у Новом Саду, Нишу и Ужицу, кроз развој нових предавања на теме из безбедности и здравља на раду, а у оквиру постојећих наставних предмета.

Професори и предавачи наше Школе, уз учешће неколико гостујућих предавача из привреде, припремили су и одржали тридесетак нових предавања везаних за безбедност и здравље на раду. У штампи се тренутно налазе једна књига из општих предмета и четири књиге из стручних предмета, које ће ускоро бити подељене студентима Школе. Нова серија предавања и књига припрема се за летњи семестар.

Наше колеге у ВТШ у Нишу и ВПТШ у Ужицу су развили по десетак предавања и издају једну, односно две књиге за своје студенте. Започет је и систем гостујућих предавања – професор Матија Сокола одржао је два у Ужицу и једно у Нишу, предавач Весна Петровић два предавања у Нишу, а професор Дејан Благојевић из Ниша имао је једно предавање пред студентима у Новом Саду.

Обукабудућихинструктора

Активност 4.1. „Обука инструктора“ настављена је 21. новембра 2010. у Нишу дводневним семинаром за 62 предавача и стручњака из свих партнерских институција на пројекту. Семинар се састојао из 3 модула:

• Модул 4.0 – Општи део о безбедности и здрављу на раду и заштити од пожара,

• Модул 5.0 за графичку индустрију, и

• Модул 6.0 за електропривреду.

Предавања је припремило и одржало 14 колега из наше Школе, ЈП „Електромрежа Србије“ и „АМБ Графика“. Семинар је био и одлична прилика за даље упознавање учесника на пројекту, размену експертизе, разраду заједничких и гостујућих предавања, као и планирања активности током 2011. године.

Обукарадника

Активност 5 „Обука пословођа и радника“, покренута на координационом састанку 21. септембра у Новом Саду, разрађена је састанцима у Нишу и Ужицу током децембра 2010. и у Београду почетком јануара 2011. године.

Допринос информисању ширег круга предузећа о овим и другим врстама обуке унутар овог Темпус пројекта даће и наши студенти шестог семестра, јер нови комплет докумената за Инжењерску праксу садржи информације о пројекту и упитнике за предузећа, које ће студенти предати својим коменторима праксе.

ПРОГРЕСТЕМПУСПРОЈЕКТА157871

Текст:др Матија Сокола


НАшИПРОфЕСОРИ–ГОСТИ ЦЕНТРАзАОбУКУСПАСИлАЦА УВИТЕГРИНАОЊЕшКОМЈЕзЕРУ

Текст:мр Љиљана Ружић-Димитријевић

Када је пре две године на Конференцију из заштите од пожара у организацији Високе техничке школе из Новог Сада дошао

професор са Санктпетербуршког универзитета државне противпожарне службе основаног при Министарству за ванредне ситуације (МЧС), нико није претпоставио да ће то бити почетак једне изузетно успешне сарадње. Она је кренула обостраним учешћем на конференцијама, преко размене професора на гостујућим предавањима и студената на практичним вежбама.

Посебан куриозитет досадашње сарадње била је посета Центру за обуку спасилаца, основаном од стране МЧС-а, коју су руски домаћини организовали за нас у мају прошле године. Били смо тиме изузетно почаствовани, али осетили смо и дозу страхопоштовања, јер то је једно од најзначајнијих министарстава Руске федерације. Центар се налази 450 км североисточно од Санкт Петрбурга, на Оњешком језеру, и поред њега постоје још само два таква у Русији. Професија спасилаца распрострањена је по целој земљи, а полазници могу завршити неколико нивоа обуке

и добити одговарајуће лиценце, укључујући и највишу – спасилац међународног ранга.

Са великим узбуђењем кренули смо на пут кроз земљу Русију. Упозорили су нас да путовање траје око 8 сати. Комби специјалне намене, за експертизу пожара, са приручном лабораторијом и малом екипом путника изашао је из Санкт Петрбурга аутопутем, који се после неких 150 км претворио у пут првог реда, затим у макадам, а повремено ни њега није било. Поред пута промицале су брезе, брезе, и брезе, по која јела, да би се наставиле опет брезе. Саобраћај је био све ређи. Једина возила са којима смо се повремено мимоилазили били су камиони натоварени дугачким стаблима, наравно бреза. Шуме су огромно благо ове земље којим ју је природа обдарила. Слике толико присутне и познате из руске литературе и филмова. Само смо чекали да чујемо звуке чувене машине из „Сибирског берберина“.

Како је један од професора картофил, на првој бензинској пумпи, још на аутопуту (јер после их је све мање), купио је ауто-карту Русије,

али је заборавио да је тешко на једној карти пристојне величине приказати огромно руско пространство са мрежом путева. Посебно је необичан био северни део те карте. На њему је само зелено-бело пространство испресецано кривудавим воденим токовима.

- Где су овде путеви?

- Нема их.

- Како се тамо стиже?

- Водом, ако је пловна сезона, или авионом.

Наш руски колега, професор Моторигин, мирно је одговарао и нудио послужењем које је сервирано на сточићу у радном делу комбија. На предњем седишту поред шофера био је наш вођа и домаћин, увек на услузи, млади Андреј Перлин. Време је летело уз разговор и често окрепљење.

На путу смо наишли на малобројна села, која су својим посивелим дрвеним кућицама са малим прозорима била суморан контраст чистом и сјајном Санкт Петербургу, препуном раскошних и отмених палата. Остала нам је тајна да ли су сеоске куће насељене или напуштене. Пут до њих водио је преко дрвеног тротоара. Ту смо се сетили свих прочитаних лектира. Мешала су нам се осећања усхићености и сете.

И воде су благо руске земље. Учили смо да је Дунав највећа европска река, а сада смо прелазили неке „речице“ за које је Дунав био мали. Водени путеви су начин транспорта и у овом делу Русије. Успут смо наишли на неколико преводница које спајају више речних токова у један пловни пут..

Коначно смо стигли до првог града – Витегре. Дочекао нас је мали центар града невеселог изгледа са оронулом црквом велелепног звоника. Радња у коју смо свратили да допунимо залихе традиционалног руског пића, подсећала је на наше продавнице у забитим местима из педесетих година. Убрзо по изласку из града пред нама се указала глатка површина Оњешког језера. На обали, у четинарима, весело се беласала нова зграда са натписом:

ОБРАЗОВНО СПАСИЛАЧКИ ЦЕНТАР – „ВИТЕГРА“ МЧС РУСИЈЕ


Дочек је био срдачан, словенски, руски. Овде је мало сталних станара. Поред начелника и заменика, госпође Гаљине, која нас је својом типично руском љубазношћу и изгледом одмах очарала, ту је неколико инструктора практичне наставе, професионалних спасилаца са породицама. У Центру се поред полазника на обуци смењују професори и докторанти, који раде на истраживачким и образовним задацима.

Били смо смештени у један од слободних станова и имали привилегију да се будимо са прекрасним погледом на језеро, од кога нас је делило свега неколико метара.

Особље Центра нам је без резерве приказало све лабораторије и опрему за спасавање на копну, снегу и води. Имали смо и демонстрацију практичне вежбе спасавања из хаварисаног аутомобила, коју је водио један спасилац међународног ранга (са изгледом Стива Мек Квина), затим спасавања са висине уз помоћ система ужади, као и рачунарску симулацију за акцидент проливања нафте на води. За узврат, професор Божо Николић одржао је предавање о процени ризика у области безбедности и здравља на раду.

Возни парк овог Центра је више него добро опремљен возилима разне намене, противпожарним, теренским за снег, као и разним врстама пловила. Како се убрзо очекује завршетак аеродормске писте недалеко од Центра, вероватно ће се овај парк још проширити новим превозним средствима. Тако ће будући посетиоци моћи брже и удобније да стигну, али биће сиромашнији за живописне пределе кроз које смо ми прошли.

Наше прво питање било је: „Смемо ли да сликамо?“ Одговор је био да је ово образовни и истраживачки Центар за обуку спасилаца на добробит свих и да нема тајни. Донели смо с поносом брдо снимака у којима и данас уживамо.

Поред стручног програма посета је имала и туристички део. Тако смо провели једно поподне на језеру у бродићу опремљеном за риболов на лососе. Обишли смо њихову чувену туристичку атракцију – Андома гору. То је горски део обале висине 85 метара, одсечен ледником који је прошао овуда и оставио у попречном пресеку земљишта окамењене остатке старе преко 350 милиона година.

Лососа нисмо уловили (један се замало ухватио, а био је огроман, баш по руским димензијама), али смо научили како попити пуно вотке, а остати трезан. Рецепт је, стално између помало мезити, уз обавезне комадиће јабуке и наранџе.

Како је мај месец када се у овом делу Русије примичу „беле“ ноћи, по повратку из риболова, уловили смо са обале неколико ситнијих риба и по заласку сунца, негде око један сат после поноћи, пекли их и до јутра причали са професором Ловчиком и његовим докторантом о чувеним математичким Марковљевим ланцима и необичном коефицијенту у једначини ризика са предавања нашег професора.

Последњег дана уписали смо се као први страни званични гости у књигу утисака. Дилема је била да ли је требало у ту књигу да се прво упише као најзначајнији гост министар Шојгу, али брзо је решена закључком да министар Шојгу не може бити гост, он је домаћин, јер овај Центар је основало његово Министарство.

У јуну је двоје наших професора виртуелно посетило Центар „Витегра“ учешћем на видеоконференцији из Санкт Петербурга на тему спасавања на води. У октобру нам је госпођа

Гаљина узвратила посету дошавши на нашу Конференцију из заштите. Када је пошла из Витегре, снега је било већ пола метра.

Приликом посете Ватрогасној бригади у Новом Саду три студента из Санкт Петрбурга, који су били овде две недеље на обуци роњења са нашим студентима цивилне заштите и спасавања, пожелели су да се сликају поред једног возила са нашим ватрогасцима. Дежурни у Бригади није дозволио. Рекао ми је да смо морали раније да најавимо и да му за то треба дозвола из Београда. Ватрогасно возило поред ког су желели да се сликају је једно од оних које Новосађани могу често видети на улицама при било којој интервенцији Ватрогасне бригаде. Било нам је нелагодно пред нашим гостима, али и још драже што смо имали прилику да осетимо њихово гостопримство. Помак који је ова велика земља направила је огроман, баш као њено пространство. Русија је отворила своју широку земљу и душу.


У периоду од 17. септембра до 17. октобра прошле године, у оквиру Темпус пројекта „Оccupational safety and health – degree

curricula and lifelong learning“, Милан Бањеглав и ја боравили смо на Универзитету у Ливерпулу на стручном усавршавању. Били смо смештени у приватном стану, у непосредној близини универзитетског кампуса.

По доласку у Велику Британију, наш први задатак био је да нађемо аутобус за Ливерпул, јер смо слетели на лондонски аеродром „Лутон“, али то нисмо успели. Отишли смо у центар британске престонице и тамо провели ноћ. Тек сутрадан смо стигли у Ливерпул. Када смо се упознали са професором чија смо предавања похађали, он нас је провео кроз цео кампус. Уторком и четвртком слушали смо интересантна и поучна предавања на теме major hazards (велике опасности) и engineering structures (конструкције). У оквиру предавања, имали смо прилику да се упознамо са првим човеком за безбедност на раду „Британске нафтне компаније“, од кога смо научили много корисних ствари и упознали се са њиховим методама процене ризика. Видели смо њихову апаратуру за лабораторијско испитивање нискоугљеничних челика и алуминујима на кидање.

Једном приликом смо присуствовали противпожарној вежби, кроз коју морају проћи сви студенти прве године.

У оквиру Универзитета постоји и смер за аеро-инжењеринг, а једна од многобројних лабораторија поседује симулатор за летење хеликоптером. Кроз шалу смо их питали да ли и ми можемо да се опробамо, а стручна лица из ове области су нас упутили на једночасовну вежбу у симулатору. Између осwталог, студенти на овом смеру у току студирања морају да имају одређени број сати на симулатору.

На сваком кораку смо могли видети како њихови стручњаци из безбедности и здравља на раду обављају свој посао. Наилазили смо на бројна градилишта на којима радници стриктно поштују мере безбедности.

Студенти Универзитета физичку кондицију стичу у новоизграђеној спортској сали и опремљеној теретани, па смо и ми у слободно време одлазили са њима на рекреацију.

После предавања, обилазили смо бројне знаменитости британске културе и историје.

У оквиру верских објеката треба поменути римокатоличку Метрополитан катедралу. Архитекта ове прелепе грађевине био је Фредерик Гиберд. Изградња је почела 1962. и трајала је пет година. Направљена је од портландског камена и кружног је облика, пречника 59 метара. На око пола миље северно, на брду Св. Џејмса, налази се англиканска Катедрала Ливерпула. Званични назив јој је Саборна црква Христа, и посвећена је Блаженој девици. Највећа је у целој Британији, док је у свету пета. Камен темељац положио је 1904. краљ Едвард VII.

Наравно, незаобилазан дом фудбалера Ливерпула је стадион „Aнфилд“, где смо

се прошетали трибинама и клупским просторијама.

Ливерпул је главна британска лука и његови докови (Albert Dock) имају историјску важност за развој града. Са ових докова испловио је ка Њујорку вероватно најпознатији брод на свету, „Титаник“. Некадашња складишта су преуређена, и од њих су сада направљени музеји, продавнице, али и модерни станови.

Данас је Ливерпул најпознатији као родно место „Битлса“. Свирали су у клубу „The Cavern“ (Пећина), који и сада привлачи туристе, а налази се у подруму, неколико метара испод земље.

СТУДЕНТИНАшЕшКОлЕ НАСТРУЧНОМУСАВРшАВАЊУ УВЕлИКОЈбРИТАНИЈИ

Tекст:Драган Станојев


Крајем јануара група руских студента боравиће у Новом Саду и на Копаонику где ће заједно са нашим студентима

са студијског програма Цивилна заштита и спасавање у ванредним ситуацијама похађати теоријску наставу и обуку из скијања, преживљавања и рада у зимским условима са практичном провером.

Студенти ће бити на планини од 29. јануара до 5. фебруара 2011. године у оквиру VI Међународног саветовања „Ризик и безбедносни инжењеринг“. На овом Саветовању биће изложено преко 90 научних и стручних радова из десетак земаља Европе на следеће теме: Процена ризика на радном месту и у радној околини, Безбедност и здравље на раду, Стандарди квалитета у области безбедности, Стрес, Мобинг,

Заштита од пожара, Заштита животне средине, Ванредне ситуације и др.

Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду већ годинама има успешну сарадњу са Санктпетербуршким универзитетом државне противпожарне службе, који је организован по строгим начелима Министарства за ванредне ситуације Русије (МЧС). Наш заједнички циљ је сарадња и усавршавање у овој области, а остварује се путем размене предавача, студената и конференција. Висока техничка школа је као успешан партнер награђена 2010. године орденом заслуга Министарства за ванредне ситуације Руске федерације. И за наредни период планиране су бројне заједничке активности, што ће за крајњи исход имати усклађивање студијских програма и заједничке дипломе.

Наша Школа има традицију постојања и успешног рада дужу од 50 година. Акредитовали смо 14 студијских програма на основним и 7 студијских програма на специјалистичким студијама, али и 2 студијска програма на студијама на даљину, као прва државна висока школа у Србији којој је то одобрено. Из области заштите на основним студијама школујемо студенте на четири студијска програма: заштита од пожара, безбедност и здравље на раду, заштита животне средине, и цивилна заштита и спасавање у ванредним ситуацијама. На специјалистичким студијама постоје следећи програми: заштита од пожара, безбедност и здравље на раду, и заштита животне средине. Поред заштите, Висока техничка школа има у својој понуди разноврсне програме које је развила на одсецима машинства, металургије, графике и електротехнике.

бОлОЊАНАДЕлУ

ОбУКАУСКИЈАЊУ ИПРЕЖИВЉАВАЊУ УзИМСКИМУСлОВИМА

Студенти наше Школе и питомци Санктпетербуршког универзитета државне противпожарне службе заједно на специјалистичкој обуци за рад у екстремним зимским условима

Текст:Варвара Малетић


У раним јутарњима часовима 10. новембра 2010. године, 51 студент Високе техничке школе струковних студија из Новог Сада

са студијских програма Цивилна заштита испасавањеуванреднимситуацијама,заштитаод пожара, безбедност и здравље на радуи заштита животне средине, кренуо је за Краљево. Заједно са професорима студенти су пружили подршку и свесрдно својим радом и знањем помогли становништву које је претрпело последице земљотреса. Цео радни дан провели су на улицама Краљева и помагали тамо где је било најпотребније. Висока техничка школа из Новог Сада једина је високообразовна установа која школује студенте за област заштите и спасавања становништва и добара у ванредним околностима. Кадрови из ове области и специфична знања и вештине које током трогодишњег школовања стичу обезбедиће друштву стручњаке спремне да помогну у свим акцидентним ситуацијама и у свим приликама.

Најјачи удар Краљевчани су осетили у ноћи 3. новембра у 1.58. Јачина земљотреса била је 5,4 степена Рихтерове скале, а жариште му је било на десет километара од Краљева у рејону села Витановац на дубини од два километра. Град су погодила још три мања потреса која су изазвала огромну материјалну штету.

Последњи разоран земљотрес исте јачине забележен је у Србији 1998. године у Мионици.

Централни део Србије, тј. подрјучје од Хомољских планина до јужних падина Копаоника, најтрусније је подручје, а ту је и опасност од јаких потреса највећа. Осим Мионице, земљотреси су погађали Трстеник, Лазаревац и друга места.

земљотрес или потрес (трус) настаје услед померања тектонских плоча, кретања Земљине коре или појаве удара, што доводи до подрхтавања Земљине коре због ослобађања велике количине енергије. Иако су потреси врло чести, највећи број је слабог интензитета и јављају се на релативно малим површинама где се могу манифестовати као дрмање или

дислоцирање тла. Њихове последице су клизање тла, пожари, ликвефакција тла (када услед трешења тла водом засићени грануларни материјал привремено изгуби чврстоћу и почне да се понаша као течност) и појава цунамија – разорног морског таласа. Могу настати природно или као резултат људске активности. Мањи земљотреси могу такође бити изазвани вулканском активношћу, клизањем тла, експлозијама и нуклеарним тестовима. Земљотреси спадају у ред најстрашнијих природних катастрофа које се дешавају на Земљи, због чега су још од искона привлачили пажњу људског рода.

Веома је важно да знамо како се треба понашати пре, за време и после земљотреса. Када дође до јачег померања тла најважније је не паничити и не бежати из просторије. У таквим ситуацијама заузмите што безбеднији положај, односно склоните се од прозора и што пре сакријте било под врата или испод неког масивнијег комада намештаја. Потребно је да се на једном месту држе батеријске лампе или свеће, али се нажалост грађани често не придржавају овог упуства. У школама су најугроженија деца која седе у клупама поред прозора, а напуштање зграде мора бити организовано и без панике. Када се главни потрес заврши просторије се напуштају на најпогоднији начин и са собом се носе најважније ствари. Струју би требало искључити, као и затворити плин на главном вентилу.

ХУМАНОСТНАДЕлУ–НАшИСТУДЕНТИ УКРАЉЕВУТекст:др Бранко Бабић


Недавна посета Краљеву, одмах након земљотреса, истиче нашу вољу да се помогне угроженима, и жељу да наша

помоћ стигне до оних којима је неопходна. Студенти заштите прве, друге и треће године посетили су 10. новембра 2010. погођено подручје Краљева. Заједно са припадницима Војске Републике Србије радили су на утовару грађевинског материјала и уклањању шута из порушених кућа. Студенти су са својим професорима предњачили у хтењу да се помогне пострадалом становништву где год је то могуће.

Међународни дан борбе против сиде, 1. децембар, обележен је и у нашој Школи у Клубу где су се пригодне брошуре делиле студентима уз шољу чаја и пројекцију филма „Пробуди ме на време“. Циљ ове акције био је да се скрене пажња на превенцију и заштиту од полно

преносивих болести, под мотом „Боље спречити него лечити“.

Још једна од хуманих акција свакако је и акција добровољног давања крви чији је координатор Татјана Божовић, стручни сарадник у Школи. Организује се два пута годишње, у сваком семестру једном. Тако је 7. децембра 2010. била акција у Заводу за трансфузији крви (Хајдук Вељкова 9а). Поред студената, овом племенитом чину одазвали су се и запослени и професори Школе.

У Србији је сваких 100 секунди потребан давалац крви за децу и одрасле којима је крв неопходна да би преживели. Свакоме живот може бити угрожен, можда тек рођеној беби, жени због компликација на порођају, човеку коме пукне чир на желуцу, настрадалима у саобраћајној несрећи, болеснима током операције. Од четири

особе, бар једној у животу затреба трансфузија. Значи, данас си ти некоме давалац, сутра можда неко теби. Крв могу дати све здраве особе старости између 18 и 65 година – мушкарци свака 3 месеца, а жене свака 4 месеца.

За континуитет и истрајност у раду добровољног давалаштва крви нису изостале ни награде за које су свакако најзаслужнији студенти, добровољни даваоци крви. Наша Школа је по други пут узастопно добила признање „Најхуманија средина“, за 2009. годину. А 14. јуна ове године, на Светски дан давалаца крви, на скупштини градске организације Црвеног крста Новог Сада, уручено је признање Црвеног крста и додељена плакета Црвеног крста града Новог Сада. Поносни смо што плакете захвалности које смо добили красе витрине Школе и мотивишу нас да истрајемо у хуманости.

СТУДЕНТИВИСОКЕТЕХНИЧКЕшКОлЕ ПОзНАТИПОХУМАНОСТИ

Поред учења и усавршавања, студенти Високе техничке школе струковних студија из Новог Сада радо учествују и у хуманитарним активностима.

Текст:Стојан Цвјетковић


Текст:др Бранко Савић

Почетком марта из Високе техничке школе струковних студија, близу двеста студената завршне године, креће на Инжењерску

праксу у предузећа широм Војводине. С обзиром да Школа има 14 акредитованих студијских програма основних студија и 7 студијских програма специјалистичких студија различитих профила, студенти бораве у предузећима различитих делатности. Поменућемо само нека већа предузећа код којих се налази велик број студената, не умањујући вредност оних фирми које су према својим могућностима примиле једног или два студента. У овој сарадњи предњаче Радио-телевизија Војводине, Електровојводина, ЈКП Информатика, и бројне штампарије са подручја Новог Сада и Војводине.

Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду је прва високошколска установа у Србији која у потпуности примењује „Болоњску декларацију“, у којој се препоручује овакав начин завршетка школовања. Идеја је да студенти, који су положили све испите, у завршном семестру време проводе у предузећу где ће применити али и продубити школска знања кроз практично

искуство. Као руководилац праксе за Школу могу рећи да је корист од овога двострука. Прво, предузеће добија образован кадар, и друго, проводећи три месеца на пракси у студенти упознају производни процес, тако да је у моменту дипломирања студент спреман да се одмах укључи у процес рада у предузећу где је праксу обављао. Такође, желим и овом приликом да се захвалим директорима предузећа који су указали гостопримство нашим студентима и помогли им да знања стечена у Школи примене у пракси.

Наравно, мора се напоменути да за време обављања праксе студенти нису препуштени сами себи. Из Школе су одређени наставници-ментори који обилазе студенте на пракси и помажу им да користећи теоријско знање савладају проблеме у практичном раду, док у сваком предузећу постоји коментор који студенту помаже током обављања праксе и решавања могућих текућих проблема.

Надамо се да ће захваљујући овом моделу квалитет студената који завршавају нашу Школу бити још бољи, а на тај начин помоћи ћемо и привреду и друштво.

ОПРАКСИИзУГлАСТУДЕНТА

Текст:Вук Здравковић

Када сам завршио средњу школу имао сам неколико жеља шта да упишем за даље школовање и после краћег

размишљања одлучих се за заштиту животне средине на Високој техничкој школи. При крају студија, на трећој години, дошла је на ред и инжењерска пракса. Њу сам обављао у Индустрији меса „Матијевић“, где сам се упознао са технолошким процесом рада. Са својим коментором Слађаном Мишић обишао сам цео погон и она ми је показала сва места и ситуације са којима морам бити упознат да бих ефиксано могао извршити своје обавезе. Мој посао се односио на долазак сировине, тј. живе стоке, њен третман пре омамљивања, и поступак после омаљивања. У том процесу настаје отпад животињског порекла који се привремено складишти до његове отпреме код купца животињског отпада. Током праксе био сам и у „Прекону“ из Зрењанина где сам видео како изгледа третман уклањања отпада животињског порекла, који сам и представио својим колегама на часу код професорке Делије Балош. Такође, у самом кругу предузећа налазе се и остале врсте отпада као што су комунални и амбалажни, који се на посебно означеним местима привремено складиште. Посао лица за заштиту животне средине јако је битан у савременом друштву и носи велику одговорност. Такво лице је задужено за управљање отпадом који настаје у процесу производње, за заштиту земљишта, воде и ваздуха. На овим сегментима заснивала се и моја пракса. Своје знање стечено у Школи проширио сам радом у ИМ „Матијевић“ и на лицу места видео како настаје отпад, где се привремено складишти и како се одоси из погона специјалним возилима, како се узима узорак отпадне воде из погона за испитивање, а био сам упознат и са планом о управљању отпадом, и проценом утицаја на животну средину.

ОДТЕОРИЈЕДОПРАКСЕ


Текст:др Драган Карабасил

Прошле године је 21. и 22. октобра у Конгресној сали СПЕНС-а у Новом Саду успешно одржана 2. Међународна научна

конференција „Безбедносни инжењеринг“. Истовремено је одржана и 12. Међународна конференција ЗОП 2010, која сведочи о континуитету присуства наше Школе у области заштите од времена када је на овим просторима егзистирала СФР Југославија, па до данашњих дана.

Свој допринос реализацији ових конференција дало је 136 аутора, 38 из иностранства и 98 из Србије. Наравно, за финансијску страну организације побринули су се бројни донатори и спонзори, на чему смо им веома захвални, а ради се о фирмама које послују на тржишту у сфери заштите.

Као резултат рада саветовања објављен је Зборник радова у папирној и електронској форми. Зборник радова 2. Међународне научне конференције „Безбедносни инжењеринг“ садржи 54 рада домаћих аутора и 21 рад страних аутори.

Свакако је важно напоменути да су све раније конференције значајно утицале на едукацију, нарочито младих стручњака, који су у свакодневној пракси често имали неки од зборника као једину литературу са којом су морали решити конкретан проблем. Дуга традиција у организовању скупова ове врсте оставила је трага у књигама и библиотекама не само Србије и појединаца који су учествовали у раду конференција већ и знатно шире, јер до сада је укупно објављено 12 књига зборника радова.

InSITE2011Јуна 2011. Школа ће бити домаћин и суорганизатор међународне научне конференције из области информационе технологије InSITE 2011. Пријављено је преко 130 радова из 35 земаља света, од европских држава па све до Канаде, САД, Индије, Нигерије и Аустралије.

Надамо се да ћемо успешно одговорити на бројне организационе задатке и захтеве који нам још предстоје. Позивамо студенте да оштре своје знање енглеског језика, као и знање из одржавања хардвера и софтвера, како би учествовали у пријему и смештају учесника, и пружању техничке подршке.

ИзлОЖбАПлАКАТА УГАлЕРИЈИ „НСНОВА“

2. Годишња изложба плаката студената Високе техничке школе струковних студија из Новог Сада, у сарадњи са Српским народним позориштем биће представљена у галерији „НС Нова“ у периоду јануар-фебруар 2011. године, И овога пута неће изостати награде најбољим остварењима по категоријама и темама, што показује значајан домет генерације на предмету плакат, али и традицију образовања која у Новом Саду доноси нове креативне вредности визуелне културе из области графичког дизајна у Војводини. Ментор пројекта је професор Школе, Дору Босиок.

МЕЂУНАРОДНАНАУЧНАКОНфЕРЕНЦИЈАОбЕзбЕДНОСНОМИНЖЕЊЕРИНГУ


У Високој техничкој школи струковних студија у Новом Саду, 9. децембра 2010. године са почетком у 13 часова, Прво

удружење за екологију и заштиту од дејства ватре „EcoFire“ одржало је најављивану четврту стручну трибину под називом „Не сеци грану на којој седиш“, и уједно прославило свој четврти рођендан.

„EcoFire“ је невладино и непрофитно удружење, основано са циљем да допринесе стварању бољих и безбеднијих услова за живот и рад. Како сам назив каже, првенствено је посвећено екологији и заштити од дејства ватре. Активности Удружења „EcoFire“ обухватају учешће на стручним скуповима, организацију различитих догађаја, размену искустава и промоцију стваралачких и иноваторских достигнућа оснивача Удружења, као и пројекте.

Четврта стручна трибина организована је са циљем да омогући стручној јавности, студентима, еколошким НВО и ватрогасним организацијама

да саопште искуства, потребе, проблеме и могућа решења како би, ради унапређења стања животне средине и опстанка човека на планети Земљи, опоменули целокупну заједницу и скренули пажњу на последице човековог неодговорног понашања према природи. Драго нам је што постоји жеља да се покрене точак промена на боље у нашем животном окружењу, и да се људи из наше средине приволе да се владају у духу порука изложених на овој трибини.

На овом догађају поздравну реч је одржао домаћин, директор Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду др Божо Николић, пожелевши добродошлицу члановима Удружења и учесницима трибине, као и напредак у будућем раду Удружења. Стручну трибину отворио је господин Златко Стефановић, помоћник начелника Управе за превентивну заштиту, и пренео поздраве господина Предрага Марића, помоћника министра и началника Сектора за ванредне ситуације. Учесницима

трибине обратила се и заменик начелника Градске управе за заштиту животне средине мр Драгица Бранковић.

На трибини су учествовали наши стручњаци – чланови Удружења „EcoFire“, професори, колеге из других организација и удружења, сви врсни зналци у овим тематским областима. Представљене су активности и циљеви Удружења.

ЧЕТВРТАСТРУЧНАТРИбИНАУДРУЖЕЊА

„ECOFIRE“Текст:Ружица Ковачевић


На отврању изложбе публици су се обратиле мр Соња Мунитлак Григорјев, испред Високе техничке школе

струковних студија, и др Ружица Игић, директор Природно математичког факултета. Изложбу је свечано отворила др Неда Мимица, декан Природно математичког факултета.

Овим поводом је Саша за „Наше новине“ урадио интервју са аутором изложбе, Жељком Савићем.

Редакција: Господине Савићу, ово је Вашапета самостална изложба у протеклојгодини.Токомстудијауспешностеодрадилинеколико корпоративних филмова заинституцијекаоштосузаВТш,Универзитет,и Привредна академија из Новог Сада. Садасте се представили изложбомфотографија ипројекцијом филма под називом „Повратакприроди“.штавасјеинспирисало?

Породица ме доста покреће и инспирише, трудимо се да што више боравимо у природи, где често навиру разне стваралачке идеје.

Радећи на ТВ често обрађујем емисије из области уметности и науке, углавном екологије, у чему ми помаже супруга Јелена Савић, дипломирани еколог-мастер, која је и главна и одговорна уредница из ове области, а ја сам аутор емисије „Водич кроз уметност и науку“ у којој радим као видео новинар oд 2007. године.

Јеленин предлог да се направи ТВ прилог о семинару лековитог биља на планини Tара прихватили смо директорица ПМФ-а, Ружица Игић и ја. Управо је ова изложба резултат успешне сарадње са ПМФ-ом. Надам се да ће се наша сарадња и у будућности наставити на обострану корист и задовољство.

Редакција: Соња Мунитлак Григорјев је наотварањуистакладастеВистудентзапримери да сте током студија имали прилику даврлоквалитетнопредставитеВТшкрозсвоје

филмове и емисију „Водич кроз уметност инауку“уземљиииностранству.ДалисусенастудијамапримењенефотографијеостварилиВашаочекивањаодВТш?

Ово је прилика да се захвалим госпођи Соњи Мунитлак Григорјев која је одвојила време да испред Високе техничке школе струковних студија поздрави присутне прикладним говором, а такође се захваљујем и господину Божи Николићу, директору Школе, који је и финансијски подржао део изложбе.

Надам се да сам кроз досадашњу сарадњу, као и на овој изложби, оправдао поверење своје Школе квалитетом свога рада.

Моја очекивања су у потпуности испуњена, јер ВТШ нуди завидан квалитет. Мислим да је поред професора томе допринео и господин др Божо Николић захваљујући чијем је залагању ова установа постала лидер у Србији, а можда и шире, када је реч о високошколским установама.

Ја сам на ВТШ дошао са одређеним предзнањем и искуством из области медија, али сам тек уз своје менторе мр Сибилу Петењи Арбутину и др Роберта Фаркаша успешно повезао различите медије у један, кроз усавршавање на предмету Мултимедија, на коме сам одбранио свој завршни рад управо кроз емисију „Водич кроз уметност и науку“. На тај начин оправдао сам указано поверење, а уједно и заштитио свој патент (емисију), који је према процени стручњака милионски пројекат, и може бити веома значајан за српску науку и ТВ новинарство.

ПОВРАТАКПРИРОДИ„Повратакприроди“, назив je самосталне изложбе фотографија и пројекције филма аутора Жељка Савића, инжењера фотографије и мултимедијалног уметника, одржане у музеју Савремене уметности у периоду од 22. до 29. децембра 2010. Изложбу је организовао Департман за биологију и екологију, Природо-математичког факултета из Новог Сада, поводом међународне године биодиверзитета. Тема је била летња школа лековитог биља на планини Tари, такође у организацији овог департмана.

Текст:Наташа Клобучар


Наш мали али компактaн тим из Новог Сада, састављен од три професора и мене, започео је своју децембарску

„екскурзију“ са Београдског аеродрома „Никола Тесла“ летелицом која сече облаке и помера унутрашње органе. Имали смо среће да се у екипном познавању језика налази и руски, јер Руси једноставно не говоре енглески што смо уочили одмах по слетању. Приликом доласка у екс-престоницу Русије сачекао нас је Андреј, фин и култивисан младић, који се срдачно понудио да носи професорки Сибили кофере од цирка пола тоне. Већ по томе сам закључио да су они јако гостопримиви домаћини. И заиста, са њихове стране све је било максимално испоштовано – смештај, превоз, доручак, ручак, вечера. Искрено, ја се нисам осећао толико привилегован ни кад сам се родио.

Мој први слободан излазак био је у хипермаркет. Кад тамо, водка прејефтина. Може? Може. Све у циљу добре циркулације и поштовања традиције. Једино што ме је терало из продавнице је јак мирис рибе. А ње је баш било. Ако имају, рецимо, 20 врста руске водке, онда имају бар дупло већи избор рибе. Али добре балтичке рибе, чисте и здраве. Само што мирише. Но, са нашим

учесталим одласцима у ресторан почео сам да верујем да нисам у Новом (Пазару) Саду. Прво салата, потом чорба, па главно јело. Први пут једем храну спремљену на руски начин. Сваки дан нешто друго, а укусно. Боршч је страва. Додуше, сендвич са сировом рибом сам на силу некако прегрмео, и остао жив.

Сем дегустације гурманлука и обиласка хипермаркета, наша групица је организовала и изложбу студентских радова. Изложба је била на њиховом универзитету заштите животне средине и слободно могу рећи да је прошла супер. Био сам прилично скептичан у вези са штампањем свих тих радова на лицу места, али су на крају испали сјајно. Позитивне критике и пријатна атмосфера обележиле су тај особени тренутак.

После изложбе имали смо могућност и времена да обиђемо делић овог бајковитог града. Уз ветар и зиму који су се пробијали до наших костију, посетили смо и чувени „Ермитаж“. Било је фантастчно. У том дворцу је изложено толико уметности да ми је жао што нисам имао бар још две године времена да обиђем цело здање. Читав град је прожет истим духом. Прошаран

каналима, раскошно и плански грађен, одраз је величине ове огромне државе и патње његових неимара. Натопљен детаљима, орнаментиком, скулптурама и људским знојем са поносом комуницира са својим пролазницима. И све би било идилично да није толико хладно. Отишли смо и на балет „Лабудово језеро“. При уласку у театар опет сам постао свестан болне истине да су прошле генерације крваво стварале нешто чему се сви данас диве, нешто што одсликава посвећени живот ондашњих уметника. Тога данас нема.

Једна од ствари која ми је привукла пажњу је и апсолутно коришћење ћирилице. Лепа традиција. Рекламе – ћирилица, Виндоуз и Интернет – ћирилица. Са својим новим познаницима из Петербурга отиснуо сам се у ноћни живот обележен са четири есенцијалне речи које су и без знања енглеског језика спојиле мене и ове локалне момке: вода, хлеб, водка, красотка. То је слоган по којем памтим то вече. Следећег дана јутро је продрмало мој неиспавани и исцрпљени организам. У авиону за Београд сабирао сам утиске.

САНКТПЕТЕРбУРГиликаконамјебилоугостима

Текст:Станојевић Стефан


Милош Јањатовић

Филип Кадвањ

Ивана Брнада

Петер Дијана

Добривоје Дејановић

Ана Бећар-Кретин

Саша Николић Стефан Станојевић Стефан Станојевић

НАШЕ - vtsns.edu.rs · 6 НАшА шКОлА ДОбИлА СЕРТИфИКАТ ohsas 18001 7...

Documents