ПРАВО - pravniciuprivredi.org.rspravniciuprivredi.org.rs/images/casopis/2008_book_5-8.pdf ·...

ПРАВО

И

ПРИВРЕДА

Часопис за привредноправну теорију и праксу

Година XLV

Београд

UDC 347.7 YU

ISSN 0354–3501

Број 5–8/2008

PRAVO I PRIVREDA, br. 5–8/2008. Godina XLV

SADR@AJ

I OSNOVNA TEMA

Mirko Vasiçeviõ Korporativno upravçañe (od problema do reåeña) ............................3

II PRIVREDNA DRUÅTVA – PREDUZEÕA

Rainer Kulms Private equity – korporativno upravçañe u pravu druåtava lica? ..35

Christa Jessel-Holst Pravo merodavno za kompanije u svetlu nedavnih inicijativa i razvoja u EU i Nemaøkoj .....................................................................56

Bosa Nenadiõ Privredna druåtva kao uøesnici u postupku pred Ustavnim sudom..............................................................................................66

Çubica Milutinoviõ, Sneÿana Andrejeviõ Zakon o svojini i drugim stvarnim pravima kao preduslov uspeånog razvoja trÿiåne privrede .......................................................82

Stevan Åogorov O pravu slobodnog prenosa udela u druåtvu s ograniøenom odgovornoåõu ................................................................................................94

Zoran Arsiõ Pravo akcionara na postavçañe pitaña..............................................102

IV

Dara Milenoviõ Reorganizacija privrednog druåtva prema Zakonu o privrednim druåtvima ....................................................................................................114

Aleksandar Õiriõ Transnacionalne kompanije kao oblik poslovaña na meæunarodnom trÿiåtu .......................................................................123

Miodrag Miõoviõ Posledice spajaña i univerzalna sukcesija ........................................143

Aleksandra Jovanoviõ Korporativna druåtvena odgovornost i menaœerska diskrecija – teme za razmiåçañe ...............................................................................152

Milko Åtimac Korporativno upravçañe kao odgovor na sukobçene interese......160

Vera Markoviõ Poslovni ugled kompanije: liøno pravo kome treba ustanoviti zaåtitu kroz nematerijalnu åtetu ........................................................171

Çubiåa Dabiõ Revizija kao pretpostavka unapreæivaña korporativnog upravçaña ....................................................................................................178

Dragan Vujisiõ Kodeks korporativnog upravçaña ........................................................194

Kaspar Krolop Ograniøeña u ugovorima o zajmu kao ’pravni transplant’ iz SAD na evopski kontinent i ñihov uticaj na korporativno upravçañe: Nezaobilazan naøin zaåtite poverilaca ili pretña za poloÿaj akcionara? .....................................................203

Vuk RadoviõGlasañe pisanim putem .............................................................................271

Saña Graiõ-Stepanoviõ Pravilo (adekvatne) poslovne procene ...............................................299

Predrag V. Dedeiõ Korporativno upravçañe i efekat sinergije ...................................313

V

Borislav Grahovac Moderno korporativno upravçañe: evolucija uloge upravnog odbora i menaœmenta ...............................................................320

Branislava Lepotiõ Kovaøeviõ Pravni okvir za korporativno upravçañe u javnim preduzeõima u oblasti energetike ........................................................330

Darka Vujoviõ Korporativno upravçañe u energetskom sektoru .............................341

Mirjana MarkoviõPozitivan publicitet registra privrednih subjekata.....................357

Nataåa Petroviõ Tomiõ Poslovna etika i OECD principi korporativnog upravçaña – neka opåta razmatraña..........................................................................381

Milica RadoviõKonvergencija razliøitih modela korporacionog upravçaña.......399

III PRIVATIZACIJA I STEØAJ

Zoran R. Tomiõ Upravne i javne agencije u SrbijiKlasifikacija i pravni poloÿaj ...........................................................413

Marko Rajøeviõ Opcije steøajnog plana .............................................................................427

Dragiåa Slijepøeviõ Upravçañe steøajnim duÿnikom u postupku reorganizacije .........437

Slobodan Spasiõ Korporativno upravçañe steøajnog duÿnika ....................................452

Jovan Jovanoviõ Aktuelna pitaña kod reorganizacije steøajnog duÿnika ................462

Milica Milanoviõ-Trailoviõ Sukcesija i privatizacija u teoriji i sudskoj praksi ......................470

VI

Øedomir Gligoriõ Procena vrednosti kapitala novoformiranih i mladih preduzeõa ....................................................................................486

IV PRIVREDNI UGOVORI I SPOROVI – SUDSKI I

ARBITRAŸNI

Predrag Åulejiõ Franåizing, lizing, faktoring – otvorena pitaña kod regulisaña ovih ugovora u Graæanskom zakoniku Srbije .........499

Nebojåa Jovanoviõ Uloga estopela u anglikanskom ugovornom pravu ..............................506

Milena Petroviõ Haåka konvencija o sporazumu o iskçuøivoj nadleÿnosti suda iz 2005.: kçuøna pravila ..................................................................517

Jelena Peroviõ Autonomija ugovora o arbitraÿi ..........................................................535

Marija Krvavac Prekograniøna gradña i sukob zakona .................................................545

Marko Æuræeviõ Obligacija obaveåtavaña u ugovorima u potroåñi ........................555

Vladimir Paviõ, Milena Æoræeviõ Primena Beøke konvencije u arbitraÿnoj praksi Spoçnotrgovinske arbitraÿe pri Privrednoj komori Srbije......572

Tamara Milenkoviõ-Kerkoviõ Ugovor o franåizingu ponovo u Srbiji – pojmovno odreæeñe i bitni elementi de lege ferenda ............................................................617

Mirjana Cukavac Novi Pravilnik Spoçnotrgovinske arbitraÿe pri Privrednoj komori Srbije .............................................................629

VII

V POSLOVNO PRAVO EU I PRAVO KONKURENCIJE

Radovan D. Vukadinoviõ Da li je potrebna evropska privatna kompanija kao supranacionalni oblik trgovaøkog druåtva u EU? ..................645

Çubodrag Pçakiõ Koncentracija uøesnika na trÿiåtu kao oblik povrede konkurencije ..............................................................................................655

Gordana Gasmi Harmonizacija sa EU definicijom malih i sredñih preduzeõa – preporuke u oblasti regulisaña drÿavne pomoõi u Srbiji .......662

Siniåa Varga Zabrana zloupotrebe dominantnog trÿiånog poloÿaja u antimonopolskom pravu EU ....................................................................675

Predrag Cvetkoviõ Princip proporcionalnosti u pravu Svetske trgovinske organizacije: primer ølana XX GATT-a ..............................................692

Duåan Popoviõ Uslovno odobravañe koncentracija u tzv. novim industrijama......705

Tatjana Jevremoviõ-Petroviõ Usklaæenost i osobenosti domaõeg prava o spajañima druåtava sa komunitarnim pravom ........................................................714

VI BANKE I OSIGURAVAJUÕA DRUÅTVA

Branko Vasiçeviõ Nezavisnost centralne banke ................................................................735

Vitomir Popoviõ Korporativno upravçañe u bankama(sa posebnim osvrtom na RS i BiH) .......................................................750

Vladimir Øoloviõ Kvalifikovano uøeåõe u kapitalu osiguravajuõeg druåtva i pravo glasa u upravçañu .......................................................................762

VIII

Soña Bunøiõ Bankarska tajna ..........................................................................................772

Tatjana Jovaniõ Netirañe – instrument upravçaña rizikom banaka i preduslov efikasnog poslovaña finansijskim derivatima................................782

Jelena Åogorov Znaøaj ugovora o hipotekarnom kreditu za kreditno poslovañe banaka ............................................................................................................805

Vladimir Vraøariõ Sukob interesa u investicionom bankarstvu i ñegovo regulisañe ...................................................................................................813

Vladimir Kozar Prebijañe potraÿivaña akcionara i banke u steøaju .....................829

Nela Vasiõ Uloga i nadleÿnosti finansijskog rukovodstva u sistemu savremenog korporativnog upravçaña .................................................842

VII INTELEKTUALNA PRAVA

Zoran Miladinoviõ Ostvarivañe autorskog i srodnih prava ..............................................857

Dimitrije P. Miliõ Prava autora na naknadu od uvoza i prodaje tehniøkih ureæaja i fotokopiraña .........................................................................................868

Çiçana Rudiõ-Dimiõ Korporativno upravçañe – pravo javnog rentiraña i sistem kolektivne zaåtite ...................................................................................875

Ivanka Spasiõ Franchising i oblici intelektualne svojine Intelektualna svojina kao znaøajni element korporativnog upravçaña ....................................................................................................886

Katarina Damñanoviõ Intelektualna svojina kao znaøajni element korporativnog upravçaña.....................................................................................................900

IX

VIII FINANSIJSKO TRŸIÅTE

Vuk Ogñanoviõ Korporatvno upravçañe i trÿiåte akcija – Neki relevantni aspekti.......................................................................913

Mladen Nikoliõ, Nebojåa Åarkiõ Izvråeñe na akcijama i udelima u d.o.o. ..............................................921

Dobrosav Milovanoviõ Regulacija trÿiåta hartija od vrednosti na nivou Evropske unije ............................................................................................933

Miloå Jankoviõ Korporativno upravçañe i trÿiåte kapitala .................................947

Vladimir Popoviõ Upravçañe akcionarskim druåtvom i uloga korporativnog agenta ...............................................................................957

IX POREZI

Zoran Isailoviõ Dogradwa Zakona o porezu na dobit preduzeõa ...................................969

Mileva Anæelkoviõ Korporativno upravçañe i oporezivañe ...........................................982

Momo Kijanoviõ Prinudna naplata javnih prihoda ..........................................................993

X RADNI ODNOSI

Branko A. Lubarda (Evropski) savet zaposlenih ................................................................1007

Sneÿana Bogdanoviõ Zasnivañe radnog odnosa prema Zakonu o radu ................................1020

Dragoçub Simonoviõ Radnopravni ugovori ...............................................................................1027

X

Ruÿa Uroåeviõ Odluka poslodavca o prestanku radnog odnosa .................................1039

Paraskeva Mihajloviõ Profesionalna rehabilitacija i zapoåçavañe osoba sa invaliditetom prema Predlogu zakona ..............................................1044

Çubinka Kovaøeviõ Disciplinska vlast poslodavca i ñene granice...............................1059

Nemaña Novøiõ Teorija rada i radne borbe kao odumiruõa pravna pitaña.............1076

UPUTSTVO ZA AUTORE ................................................................................1097

LAW AND ECONOMY, No. 5–8/2008. Year XLV

TABLE OF CONTENTS

I MAIN TOPIC

Mirko VasiçeviõCorporate Governance (from Problem to Solution) ......................................3

II BUSINESS ORGANIZATIONS – ENTERPRISES

Rainer Kulms Private Equity – Corporate Governance Through Partnership Law? ..........35

Christa Jessel-Holst The Law Applicable to Companies: Against the Background of Recent Initiatives and Developments in the EU and in Germany............................56

Bosa NenadiõCommercial Companies as Participants in the Proceedings before the Constitutional Court ....................................................................................66

Çubica Milutinoviõ, Sneÿana AndrejeviõThe Law on Property and Other Property Related Rights as a Precondition for Successful Development of Market Economy ..........82

Stevan ÅogorovOn Free Transfer of Private Company Shares ............................................94

Zoran ArsiõShareholders’ Right to ask Questions ......................................................102

XII

Dara MilenoviõReorganisation of Economic Company according to the Act on Economic Companies ....................................................................114

Aleksandar ÕiriõTransnational Corporation as a Form of Corporate Activities ..................123

Miodrag MiõoviõConsequences of a Merger and Universal Succession ...............................143

Aleksandra JovanoviõCorporate Social Responsibility and Managerial Discretion – Reconsidered ...........................................................................................152

Milko ÅtimacCorporate Governance as Response to Conficting Interests .....................160

Vera MarkoviõCompensation for Damage to Business Reputation .................................171

Çubiåa DabiõAuditing as a Condition for Advancement of Corporate Governance ......178

Dragan VujisiõCorporate Governance Code .....................................................................194

Kaspar KrolopCovenants in Loan Agreements as ’Legal Transplant’ from the US to the European Continent and their Impact on Corporate Governance: Indispensable Tool of Creditor Protection or Threat to the Position of Shareholders? .............................................................................................203

Vuk RadoviõVoting by Correspondence.........................................................................271

Saña Graiõ-StepanoviõBusiness Judgment Rule ............................................................................299

Predrag V. DedeiõCorporate Governance and Synergy Effect ...............................................313

XIII

Borislav GrahovacModern Corporate Governance: the Role Evolution of Board of Directors and Management ....................................................320

Branislava Lepotiõ KovaøeviõLegal Framework for Corporate Governance of the Public Enterprises in the Energy Sector ..................................................................................330

Darka VujoviõCorporate Governance in Energetic Sector ...............................................341

Mirjana MarkoviõPositive Publicity of the Companies Registry............................................357

Nataåa PetroviõBusiness Ethics and OECD Principles of Corporate Governance– General Considerations ...........................................................................381

Milica RadoviõConvergence of Different Models of Corporate Governance ....................399

III PRIVATIZATION AND INSOLVENCY

Zoran R. TomiõAdministrative and Public Agencies in Serbia– Classification and legal status .................................................................413

Marko RajøeviõInsolvency Plan Possibilities ......................................................................427

Dragiåa SlijepøeviõManaging the Bankruptcy Debtor in Reorganization Proceeding .............437

Slobodan SpasiõCorporate Governance of the Bankruptcy Debtor .....................................452

Jovan JovanoviõPractical Questions Regarding Reorganization of a Bankruptcy Debtor ....462

Milica Milanoviõ-TrailoviõSuccession and Privatization in Theory and Court Practice .....................470

XIV

Øedomir GligoriõValuation of Start-Up and Young Businesses ...........................................486

IV COMMERCIAL CONTRACTS AND DISPUTES

– JUDICIAL AND ARBITRATIONAL

Predrag ÅulejiõFranchising, Leasing, Factoring – in the Light of Codification of Serbian Civil Law .................................................................................499

Nebojåa JovanoviõThe Role of Estroppel in the Common Law of Contract ..........................506

Milena PetroviõThe Hague Convention on Choice of Court Agreement of 2005: Main Rules ................................................................................................517

Jelena PeroviõPrinciple of Separability of an Arbitration Clause ....................................535

Marija KrvavacOverborder Building and Conflict of Law ................................................545

Marko ÆuræeviõDuty of Disclosure in Cosumer Contracts .................................................555

Vladimir Paviõ, Milena ÆoræeviõApplication of Vienna Sales Convention in Arbitral Practice of the Foreign Trade Arbitration Court attached to the Serbian Chamber of Commerce ......................................................572

Tamara Milenkoviõ-KerkoviõThe Franchising Agreement in Serbia again – Definition and Content of the Contract de lege ferenda ............................................617

Mirjana CukavacThe New Rules of the Foreign Trade Court of Arbitration of the Serbian Chamber of Commerce ......................................................629

XV

V EU BUSINESS LAW AND COMPETITION LAW

Radovan D. VukadinoviõIs it Necessary to have European Private Company as a Supranational Company Form in EU? .............................................................................645

Çubodrag PçakiõConcetration of Participants on the Market as a Form of Competition Violation ....................................................................................................655

Gordana GasmiHarmonization with EU Definition of Small and Medium Enterprises – Recommend in the Field of State Aid Regulation in Serbia ..................662

Siniåa VargaThe Prohibition of Abuse of Dominant Market Position in the Antitrust EU Law ............................................................................675

Predrag CvetkoviõProportionality Principle in the WTO Law: The Example of GATT Article XX ...........................................................692

Duåan PopoviõConditional Authorization of Concentrations in the “New Industries” .....705

Tatjana Jevremoviõ-PetroviõHarmonization of Domestic Law on Mergers of Companies with European Company Law and its Particularities ................................714

VI BANKS AND INSURANCE COMPANIES

Branko VasiçeviõCentral Bank Independence .......................................................................735

Vitomir PopoviõCorporative Management of Banks (with Special Emphasis on the Republic of Srpska and Bosnia and Herzegovina) .........................750

Vladimir ØoloviõQualified Share in the Capital of the Insurance Company and the Right of Voting in the Management .............................................762

XVI

Soña BunøiõBanking Secret ..........................................................................................772

Tatjana JovaniõNetting – Banks’ Risk Reduction Tool and a Prerequisite for the Establishment of an Effective Market in Financial Derivatives ....782

Jelena ÅogorovThe Significance of Collateral for the Bank’s Credit Policy ....................805

Vladimir VraøariõConflicts of Interest in Investment Banking and its Regulation ...............813

Vladimir KozarOffsetting of Debts and Claims of Shareholders and Bank Under Bankruptcy .....................................................................................829

Nela VasiõThe Role and Competencies of Financial Executives in the System of Contemporary Corporate Governance ......................................................842

VII INTELLECTUAL PROPERTY RIGHTS

Zoran MiladinoviõObtaining the Right to Author and Similar Rights ....................................857

Dimitrije P. MiliõAuthor’s Rights to a Fee from Import and Sale of Technical Appliances and Photcopying .....................................................................868

Çiçana Rudiõ-DimiõCorporative Management – Public Lending Right and System for the Collective Management of Rights .............................................................875

Ivanka SpasiõFranchising and some Intellectual Property Rights ...................................886

Katarina DamñanoviõIntellectual Property Rights as an Important Element of Company’s Management ..............................................................................................900

XVII

VIII CAPITAL MARKETS

Vuk OgñanoviõCorporate Governance and Securities Market– Some Relevant Aspects ...........................................................................913

Mladen Nikoliõ, Nebojåa ÅarkiõEnforcement Procedure on Shares in Joint-Stock Companies and Shares in Limited Liability Company ...............................................921

Dobrosav MilovanoviõRegulation of Securities Markets in European Union ...............................933

Miloå JankoviõCorporate Governance and Capital Market................................................947

Vladimir PopoviõThe Stock Company Governance and Role of Corporate Agent ...............957

IX TAXES

Zoran IsailoviõChanges and Additions to the Law on Corporate Profit Tax .....................969

Mileva AnæelkoviõCorporate Governance and Taxation .........................................................982

Momo KijanoviõForced Collection of Public Revenues .......................................................993

X LABOUR RELATIONS

Branko A. Lubarda(European) Works Council.......................................................................1007

Sneÿana BogdanoviõEntry into Labour Relations .....................................................................1020

Dragoçub SimonoviõLabour Law Agreements ..........................................................................1027

XVIII

Ruÿa UroåeviõDecision of the Employer on Termination of the Labour Relationship .....1039

Paraskeva MihajloviõProfessional Rehabilitation and Employment of Persons with Disability According to the Draft Bill..............................................1044

Çubinka KovaøeviõThe Employer’s Disciplinary Power and Its Limitations.........................1059

Nemaña NovøiõTheory of Labour and Strike Actions as Passing Juridical Questions .....1076

INSTRUCTIONS TO AUTHORS ...................................................................1097

01 - 00 SMUSTIKLA.fm; str. 1

I

OSNOVNA TEMA

MAIN TOPIC

Pravo i privreda br. 5-8/2008.2

01 - 01 Mirko Vasiljevic.fm; str. 3

Dr Mirko Vasiçeviõ

profesor i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

KORPORATIVNO UPRAVÇAÑE

(od problema do reåeña)

Rezime

U ovom radu autor analizira fenomen upravçaña kompanijama (uÿi pojamod pojma upravçaña kompanija globalizovanim svetom – korporativno uprav-çañe u åirem smislu), koji je posebno aktuelan posle øuvenih vodeõih svetskihberzanskih krahova, koji su pokazali da trougao korporativne strukture: ak-cionari-uprava-revizor ne funkcioniåe u smislu interesa akcionara kao vla-snika akcionarskog druåtva. Ovaj problem posebno je aktuelan u otvorenim(javnim) kompanijama zbog odvojenosti vlasniåtva od upravçaña, na kojoj osno-vi nastaju tzv. agencijski problemi (odnos akcionara i uprave, odnos kontrol-nih i mañinskih akcionara, druåtvena odgovornost kompanije ili odgovor-nost samo akcionarima). Autor se zalaÿe za koncept druåtvene odgovornostikompanije i time multiinteresnu duÿnost uprave: voæeñe raøuna o intere-sima akcionara, interesima poverilaca, interesima uprave, interesima zapo-slenih, interesima potroåaøa i korisnika usluga, interesima drÿave i inte-resima kompanije kao celine. Autor se delom bavi i pitañem karaktera kompa-nijske regulative, posebno regulative korporativnog upravçaña, zalaÿuõi seza veõu fleksibilnost i afirmaciju tzv. mekog prava, åto odgovara potrebamaposlovnog ÿivota i investitora. Najzad, autor se posebno osvrõe i na speci-fiøne probleme korporativnog upravçaña u zemçama u tranziciji, koji dodat-no, uz opåte probleme kojima se sreõu i razvijene zemçe, oteÿavaju unapreæeñeprakse dobrog korporativnog upravçaña u ovim zemçama. Autor zakçuøuje da je


korporativno upravçañe u uÿem smislu postalo svojevrsna paradigma poøet-

kom ovog veka, kao åto je privatizacija to bila krajem proålog veka. Kolikoõe ova paradigma biti problem, a koliko reåeñe problema ekonomske efikasno-

sti i konkurentnosti, zavisi od odgovora na brojna otvorena pitaña kojastoje na putu razvoja ovog instituta, koja su sve mañe nacionalna, a sve viåe

transnacionalna i opåta, a åto zahteva i snaÿniji razvoj takve regulative ikoriåõeñe iskustava dobre korporativne prakse.

Kçuøne reøi: korporativno upravçañe, agencijski problemi, meko pravo,uprava, akcionarsko druåtvo, kompanija, korporacija.

I Uvodna razmatraña

Promena paradigme. – Paradigma posledñe dekade dvadesetog veka, bez sum-ñe, kad je reø o pronalaÿeñu øarobnog åtapiõa za podsticaj posustalim ekono-mijama svakako je bila privatizacija. O neefikasnosti drÿavne (u nas i nedefi-nisane druåtvene) svojine i drÿave kao vlasnika u ekonomiji napisani su tomoviliterature, posebno ekonomske, a vaÿnije od toga je øiñenica da je sama ekonom-ska praksa privreda sa takvom svojinom bila najboçi verifikator opravdanostitakve literature i ñenih zalagaña. Kako su ti procesi „prevoæeña“ drÿavne (i unas druåtvene) svojine u vode privatne svojine u ekonomiji za proteklih petnae-stak godina uglavnom okonøani (ili dominantno okonøani), a kako se pokazalo danakon toga dominantna privatna svojina u ekonomiji nije dovoçna sama po sebi zakonkurentnost takvih ekonomija sa odmaklom konkurentnoåõu razvijenih zema-ça, koje su i same uåle u zonu preispitivaña svojih „stubova“ na kojima poøivajuñihove ekonomije, to je poøelo grozniøavo tragañe za novim paradigmama za pod-sticaj ekonomija i ñihovo snaÿeñe u sve oåtrijoj konkurenciji. Tako se doålodo nove ekonomske paradigme poøetka dvadesetprvog veka – korporativnog uprav-çaña.

Slom postojeõeg sistema kontrole uprave. – O potrebi unapreæivaña si-stema i instituta korporacijskog upravçaña organizovano i globalno rasprav-ça se nakon kraha „trougla“ na kome je ovaj sistem poøivao: nezavisni (spoçni)revizori – akcionari – uprava. Ovakav ishod doÿiveo je svoj vrhunac u berzan-skim krahovima milenijumske smene, a vrhunac tog ledenog brega bio je sluøaj„Enron“ u SAD, za kojim mnogo ne zaostaju i drugi berzanski krahovi vodeõih ko-tiranih druåtava u SAD i Evropi.1) Kao kula od karata sruåila se institucijanezavisnog spoçnog revizora koji verifikuje finansijske izveåtaje i izveåtajeo poslovañu uprave za godiåñu skupåtinu akcionara, kao osnovu za odluke o ra-spodeli dobiti i dividende. „Øarobni åtapiõ“ korporacijskog upravçaña kojise sastojao u nezavisnom (spoçnom) revizoru pokazao se nedovoçnim za reåavañetzv. prvog agencijskog problema (upravçañe tuæim kapitalom u tuæe ime i za tuæraøun – raøun akcionara, a ne u svoje ime i za svoj raøun), prisutnog uglavnom u

5Mirko Vasiçeviõ: Korporativno upravçañe (od problema do reåeña) (str. 3-32)

uslovima odvojenosti svojine i upravçaña u akcionarskim druåtvima, posebno

kotiranim (osim u porodiønim druåtvima koja uglavnom nisu kotirana). Od tada

nastaje grozniøavo tragañe i za drugim institutima koji bi, po pretpostavci,

mogli da unaprede korporacijsko upravçañe i omoguõe prevazilaÿeñe tzv. za-

stupniøkog problema upravçaña kotiranim druåtvima.

Nove potrebe i novi odgovori. – Povodi za unapreæivañe korporacijskog

upravçaña,2) bez sumñe, jesu snaÿni. Odgovori koji se daju u kreaciji novih in-

stituta u dobroj meri proizlaze iz sagledanih uzroka tih povoda („berzanski kra-

hovi vodeõih kompanija“) i na toj osnovi kreiranih potreba: 1) potreba unapre-

æivaña transparentnosti, 2) potreba jaøaña nadzora regulatornih tela, 3) potre-

ba unapreæivaña nadzora, i to efektivnog i dovoçno nezavisnog, posebno u neko-

liko sfera: nad izvrånim direktorima (menaœmentom), nad imenovañem novih

ølanova uprave i opozivom, nad naknadom ølanovima uprave i nad procesom revi-

zije, 4) potreba eliminisaña izvora sukoba interesa, 5) potreba unapreæivaña

raøunovodstvenih standarda, 6) potreba unapreæivaña standarda revizije3) (jaøa-

ñe uloge odbora za reviziju, unapreæivañe interne revizije i interne kontrole,

rotacija revizora, uvoæeñe profesionalnih savetnika u odbor za reviziju) i zna-

ña revizora i sliøno, 7) potreba jaøaña prava akcionara (posebno mañinskih),

8) potreba zaåtite interesa treõih lica (nosilaca drugih interesa, pored akci-

onara), i 9) potreba donoåeña Evropskog kodeksa korporacijskog upravçaña

ili koordinacije nacionalnih kodeksa u ciçu stimulacije razvoja najboçe prak-

se korporacijskog upravçaña.

1. „Enron Corp.“ je bila sedma po veliøini korporacija u SAD, sa oko 21. 000 zaposlenih iimovinom vrednom oko 63 milijarde dolara i ukupnim prihodom od oko 100 milijardi dolarau 2000. godini. Finansijski izveåtaji potvræeni od revizora iskazali su te 2000. godineprofit od 979 miliona dolara, a sledeõe godine (2. decembar 2001) proglaåen je bankrot,nastao kao rezultat prevarnih konsolidovanih finansijskih izveåtaja, i to sve sa revizijomnezavisnog (spoçnog) revizora. Bankrot „Enron Corp.“ uporeæuje se sa razmerama ter-oristiøkog napada na SAD (11. septembar). U SAD su poznati i drugi korporacijski skan-dali: World Com Inc. (vrednost korporacije je bila veõa od „Enron Corp.“ – 107 milijardidolara), Texaco Inc., Financial Corp., Global Crossing Ltd., Adelphia Communications... I Evropa jeimala svoje berzanske krahove: „Royal Ahold“ (Holandija), „Barings Bank“ (Velika Britanija),„Parmalat“ (Italija), „Elan“ (Irska), EmTV (Nemaøka), Crèdit lyonnais i „Vivendi“ (Francuska),„Swiss Life“ (Åvajcarska) i dr. Vidi: C. Hansell, Corporate Governance, Toronto, 2003, str.201–209; J. Hill, „Corporate Scandals Across the Globe: Regulating the Role of the Director“, u: Fer-rarini, Hopt, Winter, Wymeersch, Reforming Company Law in Europe, Oxford, 2004, str. 225–232; A.Lojpur, Korporacijsko upravçañe u teoriji i praksi privatizacije, Podgorica, 2004, str.117–121.

2. Vidi: Begoviõ, Bukviõ, Ÿivkoviõ, Mijatoviõ, Hiber, Unapreæeñe korporativnogupravçaña, Beograd, 2003.

3. Veõ naredne godine posle kraha „Enron“-a SAD su donele tzv. Sarbanes-Oxley Act (2002) kojimje utvræena obaveza generalnog direktora (CEO) i izvrånog direktora za finansije (CFO)da svojim potpisima garantuju da su polugodiåñi i godiåñi izveåtaji u potpunostiusaglaåeni sa zakonom i da odraÿavaju istinitu sliku finansijske situacije u korporaciji,dok su kazne predviæene za nepridrÿavañe veoma stroge: do milion dolara ili deset godinazatvora, ili kumulativno. Vidi: A. Lojpur, nav. delo, str. 158.


Potreba za unapreæivañem korporacijskog upravçaña je globalna potreba,

kako razvijenih zemaça (zbog iznetih povoda), tako i zemaça u razvoju (zbog uoøe-

ne zakonitosti da privatizacija sama po sebi ne reåava problem korporacijskog

upravçaña i potrebu da se ono uøini konkurentnim). Zemçe u tranziciji koje su

posledñu dekadu proålog veka i prvu dekadu ovog veka potroåile ili je troåe u

privatizacionim procesima suoøavaju se sa dodatnim problemima nedostatka

prakse korporacijskog upravçaña, nedostatka akcionarske kulture (posebno ma-

lih akcionara), nedostatka sudske kulture nezavisnosti od ekonomske i politiø-

ke vlasti i s tim sjediñenog nedostatka znaña, kao i nedostatkom odgovarajuõe

pravne infrastrukture (kako zakonske, tako i autonomne) i krizom korporacij-

ske odgovornosti. Uz sve to, razumçivo da i ove zemçe prolaze kroz istu potrebu

kreacije i institucionalizacije novih instituta korporacijskog upravçaña

(poput i nezavisnih direktora i nezavisnih komiteta, gde, pored ostalog, postoji

i evidentna kadrovska „suåa“). Sve ovo u znatnoj meri usloÿñava problem kor-

poracijskog upravçaña u ovim zemçama (gde je svakako i Srbija) i joå viåe nag-

laåava potrebu ñegovog unapreæivaña u svim domenima. Sve su ovo i bili razlo-

zi da OECD donese svoje principe korporativnog upravçaña (1999. i revizija2004. godine),4) koje inaøe koristi i Svetska banka i MMF za procenu kvaliteta

korporativnog upravçaña na nivou drÿava. U svojevrsni nacionalni „romanti-

zam“, ispoçen i donoåeñem nacionalnih kodeksa korporacijskog upravçaña, ko-

ji se u dobroj meri oslañaju na ove Principe OECD-a, ukçuøila se i Srbija dono-åeñem svog Kodeksa korporativnog upravçaña5) i obavezivañem kotiranih ak-

cionarskih druåtava da donesu ili svoj „kodeks ponaåaña“ sa propisanom sadr-

ÿinom ili da prihvate neki drugi kodeks.6) Udovoçeñu ovim potrebama i sluÿe

sve snaÿnije meæunarodne inicijative, regionalnog ili globalnog karaktera.7)

II Vaÿniji teorijskopravni dokumenti

1. The Cadbury Report

Pet preporuka i poruka. – Komitet Londonske berze, kojim je predsedavao

Sir A. Cadbury, 1992. godine, objavio je poseban Izveåtaj, koji je bio baziran napet kçuønih poruka, koje su ostavile traga u kasnijem razvoju korporacijskog

upravçaña u uporednom pravu i praksi:8)

4. OECD Principles of Corporate Governance (1999, 2004), 2004, OECD.5. Kodeks korporativnog upravçaña („Sluÿbeni glasnik Srbije“, broj 1/06).6. Zakon o privrednim druåtvima – ZOPD („Sluÿbeni glasnik RS“, broj 125/04), ølan 318.7. The Global Corporate Governance Forum, International Corporate Governance Network, Common-

wealth Association for Corporate Governance, Forum for European Corporate Governance.8. Viåe o dokumentima koji su odredili neke aspekte razvoja korporativnog upravçaña vidi

kod: A. Bohrer, Corporate Governance and Capital Market Transactions in Switzerland, Schulthess,2005, str. 58–61; A. Lojpur, nav. delo, str. 143–163.


1) upravni odbor je jedinstveno telo sa posebnom ulogom neizvrånih spoç-nih direktora;

2) upravni odbor je strukturiran preko posebnih komiteta, naroøito komi-teta revizora, komiteta za imenovaña i komiteta za naknade;

3) neizvråni direktori (veõina) treba da budu nezavisni od menaœmenta (iz-vrånih direktora) i imaju pravo da dobiju nezavisan profesionalni savet (ako jegeneralni direktor istovremeno i predsednik upravnog odbora, od neizvrånihdirektora se zahteva da øine jak i nezavisan element u upravnom odboru);

4) neka vaÿna ovlaåõeña ostaju rezervisana za upravni odbor; i 5) od neizvrånih ølanova upravnog odbora zahteva se da formalno i otkriju

osnovu na kojoj oni zasnivaju procenu performansi predsednika upravnog odborai izveåtaj o efektivnosti interne finansijske kontrole.9)

The Cadbury Report nije ostao bez kritike. Kritiøari su, naime, postavilipitaña: da li õe „lek biti gori od bolesti“ i da li ove poruke idu dovoçno dale-ko? Iako se kaÿe da odbor direktora ima vaÿne funkcije i da upravça kompani-jom, u stvarnosti to umesto ñega øine menaœeri (odbor menaœera u øiji sastavulaze samo odreæeni ølanovi upravnog odbora, koji nisu spoçni nezavisni – neiz-vråni ølanovi), koje treba da kontroliåu neizvråni ølanovi upravnog odbora(monitoring dela uprave), koji to u faktiøkim okolnostima ponekad ne mogu daøine (nedostatak veåtine, vremena, motiva). Isto tako, iako komitet za imeno-vaña treba da igra kçuønu ulogu u selekciji i predlagañu novih ølanova odboradirektora (naroøito neizvrånih) i menaœmenta, u stvarnosti tu ulogu „u senci“ima prvi izvråni direktor. Najzad, iako je u V. Britaniji standardna praksakompanija da dele funkciju predsednika odbora direktora i prvog izvrånog di-rektora (zbog potrebe monitoringa uprave nad izvrånom funkcijom), u praksiupravo predsednik odbora direktora (a to je øesto bivåi prvi izvråni direk-tor) igra kçuønu ulogu u postavçañu prvog izvrånog direktora (svog nasledni-ka u takvim okolnostima) i umesto efektivnog monitoringa, po pravilu se negujeodnos „zavisnosti“ ili kolegijalnosti i prijateçstva. Zbog svega toga postavçase pitañe: da li je ovaj Izveåtaj otiåao dovoçno daleko, koliko je trebalo, sazakçuøkom da u tom pogledu treba biti vrlo oprezan.

Predlozi reforme koji se u tom smislu øine ukçuøuju i radikalne korakepoput ukidaña odbora direktora. Ipak, realisti nisu spremni da to prihvate,veõ zahtevaju unapreæivañe reformi odbora direktora, kako bi efektivno mo-gao da vråi nadzornu funkciju nad izvrånim direktorima (menaœment). U ovepredloge spadaju: 1) obavezno razdvajañe funkcije predsednika odbora direktorai prvog izvrånog direktora, 2) jaøañe uloge akcionara (posebno institucional-nih investitora), 3) promena strukture neizvrånih i izvrånih direktora, 4) ne-izvråni direktori moraju biti u potpunosti nezavisni od kompanije i moraju po-sedovati neophodne kvalifikacije, 5) neke odluke menaœmenta moraju se podvrõi

9. Vidi: A. Bohrer, op. cit., str. 58; A. Cadbury, Corporate Governance and Chairmanship – A personalView, Oxford, 2002, str. 101–122.


saglasnosti odbora direktora, 6) moraju se uspostaviti tri nezavisna komiteta(za imenovañe, za naknade i za reviziju) i, konaøno, 7) spoçnim neizvrånim di-rektorima moraju stajati na raspolagañu sredstva neophodna za izvråavañe ñi-hove funkcije (ukçuøujuõi i potrebu konsultovaña po svojoj diskreciji nezavi-snih profesionalnih savetnika i plaõañe neophodnog osobça koje stoji samoñima na raspolagañu) i mora im se omoguõiti pristup neophodnoj dokumenta-ciji. Namera je, dakle, da spoçni neizvråni (ølanovi) u jednodomnom sistemuuprave imaju nadzornu funkciju koju u dvodomnom sistemu uprave ima nadzorniodbor. U delu teorije se ipak izraÿava sumña u ovaj strateåki pravac reformeodbora direktora i konstatuje da se u tome moÿda otiålo predaleko (bez obzirana øiñenicu åto se oøekuje da u tom smislu bude posebno aktivna uloga profesi-onalnih institucionalnih investitora, koji, kako to praksa pokazuje, teåko mo-gu da preduzmu zajedniøku akciju u, na primer, kadrovskoj selekciji, zbog fenome-na poznatog pod nazivom „slobodni jahaøi“, te su i u tom pogledu izvråni direk-tori boçe pozicionirani).10)

2. Report of the High Level Group of Company Law Experts on a Modern Regulatory Framework for Company Law in Europe (Win-ter Report)

Dva izveåtaja. – Komisija EU formirala je posebnu Komisiju za sagledava-ñe pravaca promena kompanijske regulative i regulative preuzimaña akcionar-skih druåtava, koja je bila sastavçena od renomiranih eksperata i koja je posleduÿeg rada objavila dva izveåtaja: jedan koji se odnosio na reformu kompanij-skog prava (na kojoj osnovi se meña kompanijska regulativa na nivou EU i na na-cionalnim nivoima drÿava ølanica) i drugi koji se odnosi na reformu preuzi-maña akcionarskih druåtava (pretoøen je veõ u tzv. Trinaestu direktivu EU).Kad je reø o korporacijskom upravçañu, Visoka grupa eksperata je u svom Izveå-taju posebno preporuøila odgovarajuõe promene u regulative vezane za: 1) uloguneizvrånih i nadzornih direktora (ølanova nadzornog odbora), 2) naknade øla-novima upravnog odbora i izvrånim direktorima, 3) odgovornost upravnog odbo-ra i izvrånih direktora za finansijske izveåtaje, i 4) praksu revizije.11)

10. Viåe: Cheffins, Company Law – Theory, Structure and Operation, Oxford, 2004, str. 602–652; Fer-ran, Company Law and Corporate Finance, Oxford, 1999, str. 217–238. Nakon ovog Izveåtajapojavili su se i drugi izveåtaji (kodeksi), sa predlozima za unapreæivañe korporativnogupravçaña – vidi: Griffin, Company Law – Fundamental Principles, Essex, 2006, str. 364–381;Lojpur, nav. delo, str. 142–156.

11. Vidi: Report of the High Level Group of Company Law Experts on a Modern Regulatory Frameworkfor Company Law in Europe (Winter Report), Brisel, 2002, str. 43–77; K. Hopt, „Marginalije kom-panijskog prava i unapreæeñe korporativnog upravçaña u EU“, PiP, 9–12/04, str. 3–17.


III Pravni izvori

1. Zakon o privrednim druåtvima Srbije

Prihvat instituta. – Zakon o privrednim druåtvima Srbije prihvata iinstitucionalizuje institut nezavisnih direktora, pri øemu ih razgraniøava odneizvrånih direktora (i izvrånih), kao i od direktora koji nemaju interes u da-tom poslu (direktno, ili indirektno preko povezanih lica). Isto vaÿi i za broj-ne druge institute unapreæeña korporativnog upravçaña. Tako ovaj zakon sledimoderne trendove unapreæivaña korporativnog upravçaña na planu prihvatanovih instituta koje je iznedrilo savremeno kompanijsko (korporacijsko) pravo,pri øemu se konkretna reåeña u vezi sa nekim aspektima ovog instituta razli-kuju od reåeña preporuøenih za unifikaciju nacionalnih prava ølanica EU (okojima i inaøe nema jedinstvenih miåçeña u uporednom pravu i praksi).

2. Preporuka Komisije EU12)

Preporuka i aneksi. – EU je donela posebnu Preporuku o neizvrånim (neza-visnim) direktorima kojima poziva drÿave ølanice da u skladu s ovim reåeñimaurede svoje nacionalne zakone koji bi obavezali akcionarska druåtva da poåtujuutvræena reåeña ili da u sluøaju neprimene obrazloÿe razloge (sistem „prime-ni ili objasni“). Ova preporuka se odnosi samo na kotirana akcionarska druåtvasa sediåtem u drÿavama ølanicama EU, kao i posredno na druåtva koja imaju se-diåte u treõim drÿavama, ali øije akcije imaju glavnu kotaciju u drÿavama øla-nicama EU; preporuka se ne odnosi na investicione fondove i druåtva s promen-çivim kapitalom zbog specifiønosti statusa. Ova preporuka sadrÿi pravilavezana za ølanove upravnog odbora, izvrånog odbora (menaœmenta) i nadzornogodbora. Preporuka sadrÿi i dva aneksa: prvi aneks reguliåe komitete upravnog(jednodomni model uprave) ili nadzornog odbora (dvodomni model uprave), a dru-gi aneks reguliåe profil (pojam) i prirodu neizvrånih ølanova upravnog odbo-ra i nadzornog odbora.

IV Poreklo, znaøaj i pojam ustanove

Poreklo. – Poøeci ustanove korporativnog upravçaña vezuju se za kraj 1600.godine. Naime, Kraçevskom poveçom ovlaåõena je Londonska kompanija trgova-ca da trguje u Indiji osnivañem Istoønoindijske kompanije. Kompanija je poøe-la sa 218 ølanova (akcionara) koji su øinili Court of Proprietors (General Court),koji su birali Court of Directors, koji je bio odgovoran za voæeñe kompanije, madaje ñegova poslovna politika ratifikovana od Court of Proprietors. Court of Direc-

12. Preporuka Komisije EU o ulozi neizvrånih ølanova upravnog odbora i ølanova nadzornogodbora kotiranih akcionarskih druåtava i o komitetima upravnog i nadzornog odbora – JOL 52/05/162 CE.


tors imao je guvernera, zamenika guvernera i 24 direktora, kao i viåe potkomite-ta. Upravçaøka struktura ove kompanije neznatno se, dakle, razlikovala od da-naåñe korporativne strukture (Court of Directors analogan je danaåñem uprav-nom odboru – odboru direktora, a Court of Proprietors danaåñoj skupåtini akcio-narskog druåtva). Direktori Kompanije bili su direktno odgovorni skupåtini.Kraçevska poveça postavçala je granice unutar kojih je Kompanija morala radi-ti (granice ovlaåõeña). Ove granice øine: zakoni i drugi propisi, odluke skup-åtine, osnivaøki akt kompanije i javno mñeñe. Dakle, korporativno upravçañeje sa nama od kada su kompanije dobile sadaåñu formu.13)

Znaøaj teme. – Corporate governance (engleski termin) stalno je deÿurna te-ma reforme kompanijskih zakona razvijenih zemaça i zemaça u tranziciji. Suå-tina ovog pokreta svodi se na dva imeniteça (sa viåe podimeniteça): omoguõava-ñe fleksibilne strukture upravçaña (u malim i sredñim privrednim druåtvi-ma kojima se po pravilu vlasniøki upravça) i traÿeñe mehanizama konstantne ipravovremene kontrole akcionara nad upravom druåtva i uprave nad menaœeri-ma (u velikim druåtavima gde je upravçañe druåtvom odvojeno od vlasniåtva).U osnovi, moÿe se reõi da postoje dva globalna razloga zaåto je korporativnoupravçañe postalo svetska i pravna, i ekonomska, i politiøka tema. Prvi raz-log je razvoj svetskog finansijskog trÿiåta i ñegova globalizacija. Drugi raz-log je øiñenica da kompanije postaju sve viåe meæunarodne, øime se nacionalninivo „prekriva“ internacionalnim potrebama jedinstvenih instituta u sferikorporativnog upravçaña.

Rasprava o korporativnom upravçañu u osnovi vezana je za åire pitañe ka-raktera kapitalizma (menaœerski ili akcionarski ameriøkog tipa, porodiøniskandinavsko-italijanskog tipa, bankarski ili model socijalne demokratije ne-maøkog ili japanskog tipa, drÿavni åvajcarskog ili kineskog tipa, ili politiø-ki indijskog tipa).14) Iako se karakteri kapitalizma u klasiønom smislu dostarazlikuju, øiñenica je da danas ima sve viåe pribliÿavaña ovih formi (iakoosnovne razlike ostaju), åto utiøe i na sam pojam i koncept korporativnogupravçaña.

Pokuåaj definicije. – Pokuåaj definisaña pojma korporativnog upravça-ña datira naroøito u SAD nakon objavçivaña „Principa korporativnog uprav-çaña“ od strane Ameriøkog pravnog instituta (1994), odnosno u V. Britaniji odobjavçivaña „Izveåtaja Kedburijevog komiteta“ (1992), koji je promovisao Ko-deks najboçe prakse (Code of Best Practise). Struøna literatura dosta respektujedefiniciju korporativnog upravçaña datu u Izveåtaju ovog komiteta: „Korpo-rativno upravçañe je sistem kojim se kompanija usmerava i kontroliåe. Struk-tura korporativnog upravçaña odreæuje raspodelu prava i obaveza izmeæu razli-øitih subjekata unutar preduzeõa, kao åto su ølanovi uprave, akcionari i drugalica koja su interesno povezana sa preduzeõem i definiåe pravila i procedure

13. Viåe: A. Cadbury, nav. delo, str. 2–3.14. M. Albert, Capitalisme contre capitalisme, èd. du Seuil, 1991.


za donoåeñe poslovnih odluka.“ Principi korporativnog upravçaña OECD-a(2004) u svom uvodu preporuøuju sledeõu definiciju: „Korporativno upravçañeobuhvata skup odnosa izmeæu uprave kompanije, ñenog upravnog odbora, ñenih ak-cionara i drugih zainteresovanih lica.“ Izveåtaj Visoke grupe eksperata EU(2002) korporativno upravçañe shvata kao sistem koji ima svoje osnove delom ukompanijskom pravu u kojem se ureæuju unutraåñi odnosi izmeæu razliøitih sub-jekata u kompaniji, a delom u åirem zakonskom okviru i praksi poslovaña kom-panija u razliøitim zemçama.15)

Korporativno upravçañe i u smislu pravne definicije, viåe je bilo pred-met ekonomske struke16) nego pravniøke, åto je dokaz agresivnosti te struke kadje pravo u pitañu. Tako se u ekonomskoj struci „u najåirem smislu korporativnoupravçañe moÿe shvatiti kao sistem pomoõu kog vlasnici preduzeõa (akcionariili imaoci udela) kontroliåu menaœment, kako bi time osigurali efikasno po-slovañe tog preduzeõa i osigurali maksimizaciju bogatstva ñegovih ølanova, teu tom smislu ono oznaøava i rukovoæeñe, moõ, duÿnost i uticaj, odgovornost inadzor“.17) U pravnom smislu, korporativno upravçañe moglo bi se definisatikao specifiøan zastupniøki odnos izmeæu uprave i akcionarskog druåtva, na-stao na osnovu ugovora i zakona, u kom uprava preuzima obavezu upravçaña druå-tvom putem donoåeña poslovnih odluka u skladu sa standardom dobrog privred-nika u najboçem interesu druåtva (a time i svih ñegovih konstituenata, prven-stveno akcionara), postupajuõi pri tom po odlukama skupåtine druåtva i uz ñennadzor i nadzor nezavisnih tela i lica, a to druåtvo se obavezuje da joj isplatiugovorenu naknadu.18)

V Korporativno upravçañe i agencijski problemi

Prvi agencijski problem (sukob disperzovanih akcionara i uprave). – Joå jeA. Smit u devetnaestom veku uoøio pasivnost akcionara i rasipniåtvo kog setreba bojati u ñihovom upravçañu tuæim, a ne svojim kapitalom (razdvajañe svo-jine – akcionari od upravçaña – direktori)19) – tzv. prvi agencijski problemkorporativnog upravçaña (prvi sukob interesa akcionara i uprave – agencij-

ski troåkovi).20) Suåtinski, ovaj prvi problem korporativnog upravçaña(kontrola akcionara nad upravom druåtva) i nije toliko u razdvajañu svojine od

15. Winter Report, str. 43–44.16. Korporativno upravçañe – naøin, mehanizmi i instrumenti, odnosno celokupnost voæeña,

upravçaña i vladaña preduzeõem, ukçuøujuõi i ostvarivañe kontrolne funkcije vlasnikanad menaœmentom preduzeõa (korporacije) – Ekonomski reønik, Ekonomski fakultet Uni-verziteta u Beogradu, Beograd, 2001, str. 315.

17. A. Lojpur, nav. delo, 2004, str. 114.18. Uporedi ekonomsko-socijalno-pravnu definiciju: G. Koevski, Komparativno korpora-

tivno upravuvañe, Skopje, 2005, str. 79–80.19. A. Smith, La richesse des nations, 1726, éd. G.: F. Flamarion, 1991, t. 2, str. 366.20. J. Paillusseau, „L’ efficasité des entreprises et la légitimité du pouvoir“, RIDE, 1990, str. 289.


upravçaña21) koliko je u øiñenici disperzovanog akcionarstva, åto neutra-

liåe moõ akcionara i utiøe na ñihovu pasivnost (fenomen tzv. racionalne apa-

tije akcionara),22) te otuda odgovor u formama koncentracije akcionarstva i ja-

øañu institucionalnih investitora (prilikom preuzimaña akcionarskih druå-

tava odgovor je princip neutralnosti uprave).23) Odgovor na reåeñe ovog prob-

lema je takoæe i institut preuzimaña akcionarskih druåtava javnim putem, kao

konstantna pretña loåem i nekonkurentnom voæeñu kompanija i neoperativnoj

odgovornosti uprava akcionarima.24)

Drugi agencijski problem (sukob kontrolnih i mañinskih akcionara). –

problem korporativnog upravçaña ne reåava se samo eventualnim prevazila-

ÿeñem prvog problema korporativnog upravçaña (ako je to uopåte i moguõe na

opåtem planu), s obzirom na to da istovremeno postoji i konstantan drugi prob-

lem korporativnog upravçaña: sukob interesa veõinskog akcionara (ili veõin-

skih akcionara na osnovu sporazuma akcionara o glasañu) i mañinskih akcio-

nara (teorija zlouopotrebe prava veõine i teorija zloupotrebe prava mañine i

øak eventualno teorija zloupotrebe jednakosti) – tzv. drugi agencijski problem

korporativnog upravçaña. Ovaj problem korporativnog upravçaña reåava se

putem instituta unapreæeña korporativnog upravçaña uopåte (princip rano-

pravnosti akcionara, fiducijarna duÿnost prema mañinskim akcionarima)25) i

posebno putem instituta unapreæeña prava mañinskih akcionara (ostvarivañe

prava glasa mañinskih akcionara, participirañe mañinskih akcionara u orga-

21. Instituti koji obezbeæuju odvajañe svojine (kontrole) i upravçaña u akcijskom pravu sunaroøito: 1) veõinsko glasañe (mañinski akcionari u stvari nemaju uticaj), 2) odredbeosnivaøkog akta (npr. kooptacija u upravni odbor), 3) „zlatne akcije“ (viåestruko pravoglasa), 4) akcije bez prava glasa, 5) maksimirañe broja glasova (bez obzira na broj akcija),6) glasaøka prava koja se ne vezuju za kapital, 7) investicioni i penzioni fondovi (zbogograniøenog i disperzovanog vlasniåtva u brojna druåtva po pravilu nezainteresovani zauøeåõe u upravçañu), 8) ugovori o glasañu, 9) ugovori o pravu preøe kupovine, 10) opcijskiugovori, 11) ugovori o depozitu akcija, 12) zalagañe akcija s prenosom glasaøkih prava,13) prodaja akcija na kredit sa zadrÿanim pravom glasa prodavca do otplate, 14) ugovori okontrolnom upravçañu (matiøno i kontrolno druåtvo), 15) voting trusts – ugovori o pover-avañu glasaña fondacijama i udruÿeñima, 16) sopstvene akcije, 17) cross-holding (cross-shar-ing), 18) hijerarhijske – piramidalne grupe, 19) uticaji drugih nosilaca interesa (rizika),20) saodluøivañe, 21) predsednik upravnog odbora sa odluøujuõim glasom (casting vote),22) disperzija akcija i troåkovi ostvarivaña prava glasa koji utiøu na neprisustvo malihakcionara i time veliku moõ prisutnih akcionara („ponovçena skupåtina“), 23) meæusobnopovezani ølanovi odbora direktora (personalne unije, interesne povezanosti, povezanostpreko povezanih lica). Viåe: A. Bohner, nav. delo, str. 9-10.

22. G. Ripert, Aspects juridiques du capitalisme moderne, LGDJ, 2 ème èd., réimp. 1992.23. E. Scholastique, Le devoir des diligence des administrateurs de sociétés – droit français et anglais,

Paris, 1998, str. 16–18.24. U principu instituti koji omoguõuju reåeñe ovog agencijskog problema korporativnog

upravçaña su: 1) razreåeñe postojeõe i izbor nove uprave, 2) poåtovañe duÿnosti i odgov-ornosti ølanova uprave, 3) nadzor (direktan ili indirektan) nad ølanovima uprave, 4) dava-ñe veõih ovlaåõeña skupåtini akcionara, 5) ujednaøavañe interesa akcionara i ølanovauprave (prvenstveno kroz forme naknade ølanovima uprave i kroz akcionarstvo ølanovauprave), i 6) razvoj sistema preuzimaña kontrole.


nima uprave, izlazak mañinskih akcionara iz druåtva, sudska zaåtita mañin-skih akcionara itd.).26)

Treõi agencijski problem (akcionarsko druåtvo – monointeresno ili mul-tiinteresno). – Najzad, i reåavañe drugog agencijskog problema korporativnogupravçaña ne reåava u potpunosti pitañe korporativnog upravçaña, s obziromna to da postoji i konstantan problem vezan za pitañe monointeresnog (interesakcionara) ili multiinteresnog koncepta kompanije (korporacije), sa viåe raz-liøitih nosilaca interesa (rizika). Prvi, monointeresni koncept u pojedinimsluøajevima naglaåava naroøito ameriøki koncept korporativnog upravçaña,

25. ZOPD Srbije, po naåoj oceni, dao je uzorne pravne odgovore na ove potrebe, tako da mala isredña privredna druåtva imaju neograniøenu moguõnost pravçeña upravçaøke struktureprema svojim potrebama, dok velika privredna druåtva (po pravilu, otvorena akcionarskadruåtva) moraju da slede zakonska reåeña, koja su u funkciji potreba kontrole vlasnika(akcionara) nad upravom druåtva i potrebe zaåtite investitora u hartije od vrednosti togdruåtva (jaøañe funkcija skupåtine akcionara, nezavisni direktori u upravnom odboru,nezavisne komisije za naknade ølanovima uprave i izvrånim direktorima, i komisije zapredlagañe ølanova ovih tela, nezavisni odbori revizora, interni revizori i spoçni neza-visni revizori, otvorenost druåtava i dostupnost akata druåtva akcionarima druåtva,fleksibilnost razreåeña ølanova uprave i izvrånih direktora, obaveznost podnoåeñagodiåñih finansijskih izveåtaja sa ocenom revizora, kao i izveåtaja uprave skupåtinidruåtva, moguõnost specijalne revizije, jaøañe prava mañinskih akcionara i sliøno).

26. Kao i unapreæeñe korporativnog upravçaña, tako je i unapreæeñe prava mañinskih vlas-nika stalno deÿurna tema reforme kompanijskog prava u razvijenim zemçama i u zemçama utranziciji. Pod ovom sintagmom se ne podrazumeva unapreæeñe prava mañinskih vlasnikatipa naåih disperzovanih akcionara, stvorenih primenom zakonskih reåeña o priva-tizaciji (bez obzira na model), koji su time od dojuøeraåñih samoupravçaøa „prekomando-vani“ u ovovremene „mañinske akcionare“, uz stare navike odnegovane tokom samoupravne(ne)kulture i sa novim vlasniøkim pravima u vreme akcionarske (ne)kulture. Naprotiv, podovom sintagmom se pre svega podrazumevaju prava investicionih fondova i drugihinstitucionalnih investitora (investiciona druåtva, penzioni fondovi, osiguravajuõadruåtva, investicione banke), koji po logici zakonodavstva veõine zemaça ne mogu neog-raniøeno da investiraju u kapital jednog akcionarskog druåtva (zakoni ih skoro redovnoobavezuju da disperzuju rizik na viåe druåtava i ograniøavaju plasman u jedno druåtvo popravilu najviåe 10–15 % kapitala tog druåtva), te s obzirom na to da ih zakoni prinudnoøine mañinskim vlasnicima, a da bi pojaøali ñihov investicioni interes za ulagañe uakcije privrednih druåtava, unapreæuju im prava u tom svojstvu (sazivañe skupåtine akcio-nara, stavçañe pitaña na dnevni red skupåtine, podizañe derivativnih tuÿbi za druåtvo,utvræivañe stvarnih akcionara, kumulativno glasañe za izbor ølanova uprave koje im omo-guõuje izbor „svog“ ølana u upravni odbor, istupañe iz druåtva, uz obavezu druåtva da imotkupi akcije po trÿiånoj ceni u odreæenim sluøajevima, sprovoæeñe odreæenih mera nad-zora ili specijalne revizije, pokretañe postupka likvidacije druåtva u odreæenim sluøaj-evima i sliøno). Nalaÿeñe naåih fiziøkih lica dojuøeraåñih samoupravçaøaprekomponovanih u male akcionare sa samoupravnim navikama, cementiranim i novim vlas-niøkim pravima, u ovom kolu „unapreæeña prava mañinskih vlasnika“, dug je principuakcionarstva nad svim principima – ravnopravnosti akcionara (ne mogu jedna pravilavaÿiti kad su mañinski akcionari sa samoupravnim navikama a bez akcionarske kulture, adruga pravila za akcionare sa profesionalnim navikama i akcionarskom kulturom). Otuda,za naåa privredna druåtva sa takvom akcionarskom strukturom samo jedna poruka: ne trebaoøekivati promene zakona u tom smislu, veõ treba raditi na prekomponovañu akcionarskestrukture i koncentraciji akcionarskog kapitala, a time i na profesionalizaciji akcio-nara i na podizañu akcionarske kulture.


dok drugi, multiinteresni, odlikuje kontinentalni koncept korporativnogupravçaña (kom je u ovom pogledu sklono i englesko kompanijsko zakonodavstvo).Reåavañe ovog agencijskog problema korporativnog upravçaña vråi se krozrazvoj koncepta druåtvene odgovornosti kompanije i time i razvoj institutakoji omoguõuju adekvatno mesto svakog nosioca interesa (rizika) u sistemu kor-porativnog upravçaña (interes akcionara, interes poverilaca, interes uprave,interes zaposlenih, interes drÿave, interes potroåaøa i korisnika usluga, in-teres kompanije u celini sa svim pojedinaønim interesima).27)

VI Akcionarsko druåtvo i nosioci interesa – rizika (stakeholders or shareholders concept)

1. Jednoslojnost ili viåeslojnost interesa (rizika)

Druåtvena odgovornost (problem postojaña). – Akcionarsko druåtvo jesamo na prvi pogled idiliøan pravni subjekt sa jednim interesom, interesom vla-snika, jednog ili viåe ñih. Naime, iako subjekt privatnog prava, akcionarskodruåtvo nema kao svoju vokaciju opåte dobro, veõ ima privatne ciçeve svojihosnivaøa za svoju ciçnu funkciju, te je time pojam „druåtvena odgovornost kom-panije“ u tom smislu (ideologija individualizma, neograniøenosti privatne svo-jine i neograniøenog liberalizma) contradictio in adjecto, ipak, realnost je da jekompanija i iznutra „puna sukoba i suprotnosti“,28) a tim pre prema spoça: okru-ÿeñu, privrednom i druåtvenom.29) Realnost je, dakle, viåeslojnost interesa(rizika) koji postoje u ovom druåtvu: 1) interes akcionara, 2) interes poveri-laca, 3) interes zaposlenih, 4) interes uprave, 5) interes samog akcionarskogdruåtva, i 6) interes druåtva u socioloåkom smislu reøi (interes drÿave).Ovim interesima u åirem smislu mogao bi se dodati i interes potroåaøa, ali sobzirom na to da on ima spoçnu poziciju i da nije zasnovan na ugovornom aranÿ-manu sa druåtvom – bio bi nosilac posebnog rizika – ipak ga neõemo u tom smi-slu promovisati.

Neki autori stavçaju pod sumñu, pored posebnog interesa potroåaøa (s ob-zirom na to da oni nisu u ugovornom odnosu sa druåtvom kao ostalih pet nosila-ca interesa), i posebne interese samog akcionarskog druåtva i interes druåtva(drÿave) u socioloåkom smislu reøi (s obzirom na to da akcionarsko druåtvonije takoæe u posebnom ugovornom odnosu sa drÿavom), tako da govore o sledeõih

27. Viåe: V. Radoviõ, „Uticaj agencijskih problema na pravo akcionarskih druåtava i korpora-tivno upravçañe“, u: Korporativno upravçañe, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,Zbornik radova, Beograd, 2008, str. 235-265.

28. S. Taboroåi, „Druåtvena odgovornost kompanija“, PŸ, 11/05, str. 42.29. Koncept druåtvene odgovornosti kompanija uåao je u grupu evropskih prioriteta tek 1993.

godine, kada je tadaåñi predsednik komisije EU Jacques Delors javno uputio zahtev evropskojposlovnoj zajednici da „pomogne naporima javne vlasti u borbi protiv nezaposlenosti i udrugim oblastima socijalne politike“ – S. Taboroåi, Ibid, str. 45.


pet interesa: 1) interes akcionara, 2) interes poverilaca, 3) interes zaposlenih,4) interes direktora (uprave) i 5) interes menaœera.30) Svi ovi interesi øesto sukontradiktorni i uvek dinamiøni, åto akcionarsko druåtvo øini konfliktnimi nimalo idiliønim subjektom.31) Svi ovi interesi (rizici) imaju znaøajnu ulogupri donoåeñu odluka u akcionarskom druåtvu, kao i u poslovima koje preduzimadruåtvo. Zbog postojaña ovih razliøitih interesa, zakonodavac ima posebnuulogu da kompanijskim zakonima ove interese maksimalno harmonizuje i uskla-di.32) Posebno je vaÿno da i sudska praksa bude stabilna i predvidçiva prilikomreåavaña sporova koji proizlaze iz sukobçenosti ovih interesa, u protivnom,nema pravne sigurnosti ni trajnog investicionog povereña.

Druåtvena odgovornost kao etiøka odgovornost. – Postavça se pitañe isamog pojma druåtvene odgovornosti kompanija: da li se, naime, moÿe reõi da jedruåtveno odgovorna kompanija koja poåtuje vaÿeõe pravo i na ñemu zasnovanezahteve drÿavnih organa? Øini se da liberalni model daje potvrdan odgovor nato pitañe – druåtveno odgovorna kompanija je ona koja je pravno odgovorna.Pravno je odgovorna kompanija koja poåtuje legitiman nacionalni pravni pore-dak (bez obzira na ñegovu prirodu), ukçuøujuõi i standarde çudskih prava u zem-çi obavçaña delatnosti (bez obzira na viåe standarde çudskih prava u zemçisediåta kompanije: na primer, zapoåçavañe ÿena u muslimanskim zemçama).Obaveza postupaña kompanije po viåim standardima çudskih prava, koji postojeu zemçi porekla – zemçi sediåta, ostaje moralna, a ne pravna obaveza. „Lokalnozakonodavstvo odreæuje otuda doñi prag obaveza kompanije, a ñihov realni dometiznad tog praga odreæen je iskçuøivo moralnim zahtevima.“33) Logiøan je otudazakçuøak ovih autora da je „druåtvena odgovornost kompanija prvenstveno mo-ralni zahtev koji druåtvo postavça kompanijama kao korelat uz dva zahteva sakojima su one veõ suoøene: ekonomskim (profit) i pravnim“, s tim da ovi „soci-jalni, tj. neprofitni efekti kompanije postaju znaøajan kriterijum za oceñiva-ñe ñene uspeånosti“.34) Ovakav zakçuøak proistiøe iz øiñenice da druåtvenaodgovornost kompanije nigde nije propisana kao pravna obaveza, a u normativniteren za sada je uåla preko deklaracija i rezolucija, koje ipak ne stvaraju pravnuobavezu, iako imaju odreæenu moralnu teÿinu, posebno ako koincidiraju sa eko-nomskom svrhom kompanije (profit). Uostalom, kaÿe se da bi kompanija mogla davråi druåtveni (metaekonomski) uticaj na sredinu (na åta se i svodi zahtev zadruåtenu odgovornost kompanije), ona mora da bude ekonomski uspeåna (i nepro-fitabilno ulagañe mora na taj naøin da bude profitabilno!).

30. Vidi: B. Cheffins, nav. delo, str. 47–125.31. „Elementi kolektivistiøke svesti i u druåtvenom moralu, koji nije bio potpuno uniåten

anglosaksonskim individualizmom, doveli su do toga da se i u dimenzijama druåtvene sva-kodnevice uvaÿavaju interesi drugih uøesnika“ – S. Taboroåi, nav. rad, str. 45.

32. Dragneva, Simons, „Can the Stakeholder Paradigm Provide a Way Out of ’Vulture’ Capitalism in EasternEurope“?, in: International Conference on Corporate Governance and Company Law, Ohrid, 2000.

33. S. Taboroåi, Ibid, str. 50.34. S. Taboroåi, Ibid, str. 50.


2. Interes (rizik) akcionara

Iskçuøivost ili primarnost. – Primarni interes (rizik) u akcionarskomdruåtvu imaju svakako akcionari, s obzirom na to da oni ovo druåtvo osnivaju na

ugovornoj osnovi radi ostvarivaña primarne funkcije – profita.35) Iskçuøi-vost ovog interesa naglaåena je u ameriøkoj doktrini i praksi, i posledica jeshvataña ugovorno-zastupniøke prirode kompanije, prema kojoj su akcionari kva-

zisuvlasnici i kompanije i ñene imovine. Smatra se, naime, da ako se maksimiraprofit i vrednost akcija, maksimiraõe se i interesi drugih „konstituenata“ u

kompaniji (poverilaca, zaposlenih, uprave, drÿave).36) Ovakav prilaz izraz je iameriøkog pragmatizma: sudska praksa je predvidçivija ako se zna øije interese u

svakom konkretnom sluøaju treba da åtiti, a takoæe i upravi druåtva je lakåe,jer u svakom sluøaju zna øije interese åtiti i ne mora da vaga izmeæu viåe inte-

resa ili da istraÿuje „poseban interes kompanije“.37)

Suprotstavçenost interesa samih akcionara (drugi agencijski problem).

– Teza o iskçuøivom interesu akcionara u kompaniji ima kao pretpostavku je-dinstvenost tog interesa, åto u praksi po pravilu nije sluøaj. Naime, osim kad je

reø o jednoølanom druåtvu, zbog postojaña viåe vlasnika, ni ovaj interes nijeharmoniøan. Put ka specifiønim sukobima interesa akcionara akcionarskog

druåtva otvara veõ i sama øiñenica da se osnivaøki akt, uprkos ugovornoj prir-odi, moÿe meñati veõinskom voçom akcionara (apsolutnom, obiønom ili kvali-fikovanom). Øesto je, na primer, interes veõinskog vlasnika suprotstavçen in-

teresu mañinskog vlasnika (specifiøan sukob interesa), a s druge strane i inte-resi veõinskih vlasnika nisu uvek identiøni jer mogu postojati razliøite vrste

vlasnika (vlasnik – preduzetnik, koji je okrenut dugoroønom poslovañu; vlasnik– investitor, koji je takoæe okrenut ka dugom ili barem sredñem roku; vlasnik

– åpekulant, koji je uvek okrenut samo kratkom roku). Interesi akcionara nisuharmoniøni ni zavisno od vrste akcionarskog druåtva: ako je reø o zatvorenom

druåtvu, element intuitu personae nije iskçuøen (pravo preøe kupovine akcija po-stojeõih akcionara i sliøno), dok to nije sluøaj u otvorenom druåtvu (posebnokotiranom).

35. Teorija je ipak u pravu kada kaÿe da se „otvara sledeõe pitañe, odnosno druåtvena dilema –da li su privredna druåtva osnovana i funkcioniåu da bi zadovoçila motive i ciçevevlasnika ili da bi bila uravnoteÿena i druåtveno odgovorna“? „Kapitalizam ne znaøidruåtvo u kome kapitalisti zgrõu profite ne poåtujuõi prava zaposlenih, ne vode raøuna oekologiji, joå mañe brinuõi o druåtvenom blagostañu i pravdi“. Tako: B. Çutiõ, „Druåt-vena odgovornost privrednih druåtava“, PiP, 5–8/06, str. 116–117.

36. M. Blair, „Margaret and Lynn A. Stout, A Team Production Theory of Corporate Law“, Virginia LawReview, Volume 85, n. 2/99.

37. Ovakav stav ameriøke doktrine zasniva se na poznatom sudskom sluøaju Dodge v. Ford Motor.Ovaj stav snaÿno je podrÿao i poznati pristalica liberalne ekonomije nobelovac MiltonFridman izjavom da je „upotreba sredstava kompanije za promovisañe socijalnih ciçevasuprotna zakonu, jer se ona ne traÿi zakonom ili drugim poslovnim obiøajima“ („The SocialResponsibility of Business is to Increase its Profits“ – N. Y. Times, Sept. 13/70, str. 6).


Riziøni kapital akcionara. – Interes akcionara je, ipak, nezavisno od vr-ste druåtva i broja akcionara, razliøit od interesa poverilaca i imaoca obvez-nica i drugih komercijalnih hartija od vrednosti, s obzirom na to da je akcio-narski kapital trajno investirani kapital (bez moguõnosti povraõaja uloga,osim indirektno prodajom akcija ili u odreæenim posebno definisanim sluøaje-vima – sticañe sopstvenih akcija od strane samog druåtva, povlaøeñe akcijaprilikom smañeña osnovnog kapitala u redovnom postupku – otkupçive akcijeod strane druåtva), otvoreni investicioni fondovi i sliøno. Akcionari su kaovlasnici i nosioci rizika poslovaña akcionarskog druåtva øije akcije poseduju,tako da im u sluøaju likvidacije druåtva pripada likvidacioni viåak nakon na-mireña svih poverilaca druåtva. I u ovom sluøaju, kao i prilikom ostvarivañadrugih imovinskih prava akcionara, postoji ravnopravnost akcionara iste kla-se, tako da su akcionari sa prioritetnim akcijama u preimuõstvu (pri øemu i unu-tar ove klase akcija mogu postojati razliøite klase prioriteta) ispred akciona-ra sa obiønim (redovnim) akcijama.

Akcionari, meæutim, iako primarni nosioci interesa u akcionarskom druå-tvu, imaju ograniøen rizik: ulog (osnivaøki i/ili kasniji pri poveõañu osnovnogkapitala), izuzev u sluøaju zloupotrebe pravne liønosti akcionarskog druåtva(„probijañe pravne liønosti“). I pored toga åto su primarni nosioci rizika udruåtvu, retko su angaÿovani u dnevnim poslovima druåtva (izvråni direkto-ri), osim izuzetno u zatvorenom druåtvu i u druåtvima gde sami ili sa poveza-nim licima imaju kontrolni upravçaøki paket akcija sa pravom glasa (blockhol-ders). Otuda, akcionari su u principu u poziciji „racionalne apatije“ i razdvaja-ju svoje vlasniåtvo od upravçaña (prvi agencijski problem). Ovo je sluøaj popravilu i sa investicionim fondovima, koji se radije odluøuju za prodaju svog ka-pital uøeåõa kada nisu zadovoçni profitabilnoåõu druåtva nego za direktnomeåañe u voæeñe poslova druåtva.

3. Interes (rizik) poverilaca

Poverilac i kompanijsko pravo. – Kako nijedno akcionarsko druåtvo neposluje samo sa sobom ili samo sa svojim akcionarima, interes poverilaca tako-æe je posebno istaknut u poziciji ovog druåtva. Ovaj interes åtiti se ne samograæanskim veõ i kompanijskim zakonima.38) Kad je reø o akcionarskom druåtvui poveriocima u graæanskom pravu, to su klasiøni ugovorni odnosi, koje prate,ili ne, odreæena sredstva obezbeæeña (stvarna i personalna). Razume se, i ovdeima odreæenih specifiønosti zavisno od toga da li je reø o komercijalnim pove-riocima iz ugovora o prodaji robe ili o vråeñu usluga, ili o kreditnim poslo-vima, ili komercijalnim (obligacionim) hartijama od vrednosti. Sve ovo nije,meæutim, materija kompanijskog prava, ali se ponekad ipak tiøe i ovog prava (na

38. Vidi specijalni broj øasopisa European Business Organization Law Review, 7: 1/06 posveõenogpitañu: „Efficient Creditor Protection in European Company Law“.


primer, procena stepena kreditnog rizika tiøe se i korporativnog upravçaña, isamostalnosti uprave, i zaåtite nekih poverçivih podataka tog druåtva od mo-guõnosti saznavaña od strane konkurenata i sliøno).

Za kompanijsko pravo veoma je interesantno da li ima mesta posebnoj zaå-titi poverilaca (nezavisno od toga da li je u toj poziciji i sam akcionar kojistupa u obligacione odnose sa druåtvom u kome je akcionar ili je reø o nekomtreõem licu kao poveriocu). Iako se na prvi pogled misli da kompanijsko pravoi ugovorno pravo nemaju posebne potrebe kad je reø o poziciji poverioca, da do-datno saraæuju, s obzirom na to da poverilac treba da traÿi unapreæeñe svoje po-zicije, ako je to potrebno, u ugovornom pravu, a ne u kompanijskom pravu, ipak, isamo kompanijsko pravo ima dosta instituta koji dodatno nastoje da zaåtite po-ziciju poverioca (samog akcionara u toj poziciji ili treõeg lica), u skladu sasvojim pravilima, kako bi se ona uøinila øvråõom, s jedne strane, i kako bi seakcionar uvek stavio u poziciju iza poverioca, s druge strane.

Instituti zaåtite poverilaca u kompanijskom pravu. – Posebnih insti-tuta zaåtite poverilaca u kompanijskom pravu ima viåe: 1) nemoguõnost smañe-ña osnovnog kapitala druåtva koje ne posluje s gubicima (smañeñe u redovnompostupku) bez obezbeæeña interesa poverilaca, 2) zaåtita interesa poverilacaprilikom promene statusa privrednog druåtva, 3) nemoguõnost isplate dividen-de ølanovima i akcionarima druåtva na teret osnovnog kapitala druåtva (oøu-vañe vrednosti osnovnog kapitala druåtva kao generalne „zaloge“ za obezbeæe-ñe poverilaca), 4) nemoguõnost bilo kojih isplata akcionarima u tom svojstvuako se time druåtvo dovodi u insolventnu poziciju (ograniøeña plaõaña i odgo-vornost akcionara i uprave druåtva zbog nedopuåtenih isplata),39) 5) probija-ñe pravne liønosti,40) 6) standardi raøunovodstva i revizije, 7) obaveza transpa-rentnosti, 8) regulativa odgovornosti direktora, i 9) osnovni kapital i odrÿa-ñe ñegove vrednosti i sliøno.41) U nekim kompanijskim zakonima poveriocimase daju i neka druga prava (npr. da mogu podizati derivativne tuÿbe za raøundruåtva i sliøno). Posebno, susret ugovornog prava i kompanijskog prava na spe-cifiønoj osnovi veoma je øest za kredite finansijskih institucija koji predvi-æaju tzv. restriktivne kreditne klauzule: nemoguõnost isplata dividende akci-onarima u sluøaju docñe u isplati kredita, nemoguõnost isplate plata prekoodreæene visine u sluøaju docñe u isplati kredita, nemoguõnost statusnih pro-mena ili promena pravne forme u sluøaju docñe u isplati kredita i sliøno.42)

Kompanijsko pravo posebnu zaåtitu daje poveriocima u sluøaju otvarañasteøaja nad akcionarskim druåtvom, kada se u stvari suspenduju pravila kompa-nijskog prava i na scenu stupaju pravila staøajnog prava kao podgrane kompanij-

39. ZOPD Srbije, ølan 231.40. ZOPD, ølan 15.41. Viåe: Cheffins, op. cit., str. 496–553.42. „Okvir korporativnog upravçaña bi trebalo dopuniti delotvornim, efikasnim mehaniz-

mom za sluøaj steøaja, kao i efikasnim ostvarivañem prava poverilaca“. Vidi: Principikorporativnog upravçaña, OECD, 2004, br. IV/ F.


skog prava. U ovom sluøaju, suspenduju se i autonomna prava organa ovog druåtva(pa i skupåtine i uprave), a organi steøajnog duÿnika imenovani od suda, pravno-teorijski posmatrano, u fazi reorganizacije kao alternative bankrotstvu delujui daçe u interesu akcionarskog druåtva, a ako mere reorganizacije ne uspeju, onideluju u interesu poverilaca tog druåtva (koji su i sami u steøajnom postupku upotencijalnom sukobu interesa, posebno kada je viåe klasa poverilaca), s obzi-rom na to da se tada meña i ñegova ciçna funkcija. Ovo, meæutim, nije sluøaj kaddruåtvo po pokrenutom sudskom postupku mañinskih akcionara za likvidacijudruåtva (blokada rada organa druåtva u vremenu propisanom zakonom i sliøno),odlukom suda „dobije“ privremenog zastupnika druåtva, koji, kao i upravadruåtva, mora delovati „u interesu akcionarskog druåtva“. Isto, øini se, vaÿii za likvidacionog upravnika u sluøaju likvidacije druåtva, s obzirom na to datada nisu ugroÿeni interesi poverilaca druåtva.

Sukobi interesa akcionara akcionarskog druåtva i poverilaca tog druåtvauvek su moguõi. Ako druåtvo dobro posluje, rizici ovog sukoba interesa su mañi(ipak, nisu iskçuøeni: na primer, nerazumna politika isplate dividendi akcio-narima moÿe druåtvo voditi u ekonomske teåkoõe, åto nije interes poverila-ca), ali ako druåtvo ne generiåe profit, takvi sukobi su konstantni, i to porazliøitim osnovima (na primer, ako druåtvo proda akcionarima neku svojuimovinu ispod trÿiåne cene ili ako akcionar unese ulog po preceñenoj vredno-sti i sliøno). Da bi se smañili rizici ovog sukoba, pravilo je da se propisuje od-nos „dug – kapital“ druåtva (company’s debt-to-equity ratio).43)

4. Interes (rizik) uprave

Posebnost interesa. – Otvorena akcionarska druåtva, posebno kotirana,odnosno u ekonomskom smislu velika (øesto i sredña) imaju odvojenu upravu odvlasniåtva (akcionara), åto po pravilu nije sluøaj u zatvorenim, odnosno malimdruåtvima. Uprava akcionarskog druåtva, koja je odvojena od vlasniåtva, nalazise u specifiønom zastupniøkom poloÿaju. Odnosi izmeæu akcionarskog druåtvai uprave, kada postoji ova odvojenost, ureæuju se posebnim ugovorom (ugovor oradu ili ugovor o posebnim uslugama). Uprava akcionarskog druåtva i kad ima ikad nema ugovor o radu, sa druåtvom ima poseban interes koji se ne mora pokla-pati sa interesom zaposlenih u druåtvu. Ovo vaÿi i za sluøaj kad je uprava vla-snik akcija u druåtvu i kad to nije.

U svakom sluøaju, interes uprave moÿe biti suprotstavçen interesu (osta-lih) akcionara druåtva, kao i interesu zaposlenih (poveõañe zarada ili divi-dendi, uskraõivañe davaña nekih informacija, rezerve druåtva ili dividende,preuzimañe druåtva od „napadaøa“, ili ne, fuzija druåtva sa nekim drugim, iline, i sliøno). Uprava ne odgovara liøno za obaveze druåtva, ali je duÿna da radiu „najboçem interesu druåtva“, da poåtuje pravila sukoba interesa i nedozvoçe-

43. B. Cheffins, op. cit., str. 81.


ne konkurencije, kao i da izvråava duÿnost s paÿñom „dobrog privrednika“, sa-vesno i lojalno, oslañajuõi se pri donoåeñu poslovnih odluka na „informacijei miåçeña lica struønih za odgovarajuõu oblast za koja veruje da su u tom pogle-du savesna i kompetentna“.44) U sluøaju ovakvog postupaña, uprava druåtva ne od-govara za åtetu koja nastane iz odreæenih poslovnih odluka, u protivnom, odgo-vara (statusno – razreåeñe i imovinski).

Osnovi posebnog interesa. – Uprava akcionarskog druåtva je nosilac inte-resa (rizika) po viåe osnova. Najpre, ona moÿe biti subjekt odgovornosti, kakostatusne tako i imovinske, pod odreæenim pretpostavkama. Zatim, ona moÿe bitinosilac rizika gubitka ili ugroÿavaña reputacije (åto posebno vaÿi za tzv. ne-zavisne i neizvråne – spoçne ølanove uprave) u sluøaju neuspeånog ili nedo-voçno profitabilnog poslovaña kompanije. Konaøno, varijabilni elementinaknada i nagrada koji se plaõaju upravi, u odreæenim sluøajevima mogu bitiugroÿeni ili uskraõeni. Otuda, sva ova pitaña moraju biti predmet detaçnogugovornog ureæivaña u odnosima kompanije i ølanova uprave (ukçuøujuõi i klau-zule „dijamantskog“, „zlatnog ili srebrnog“ padobrana, koje obuhvataju posebnenaknade u sluøaju razreåeña bez osnovanog razloga, kao i naknade u sluøaju ra-zreåeña nakon neprijateçskog preuzimaña akcionarskog druåtva i pitañe osi-guraña odgovornosti uprave).

U velikim akcionarskim druåtvima uprava druåtva nikad ne vodi dnevneposlove druåtva, veõ to øine izvråni direktori (menaœeri), koji mogu biti iølanovi uprave (unutraåñi, a ne spoçni ølanovi). U åirem smislu, ñihov rizik(interes) u osnovi se poklapa sa rizikom (interesom) uprave, pri øemu ipak tre-ba voditi raøuna da su oni mañe u poziciji da donose poslovne odluke, a viåe upoziciji da izvråavaju donete odluke uprave ili da pripremaju predloge odlukaza upravu. Kada pak donose poslovne odluke, reø je o delegiranim ovlaåõeñimauprave i odgovornosti koja je analogna odgovornosti uprave koja donosi takve od-luke. U svakom sluøaju, kao i kod uprave, sva ova pitaña odnosa akcionarskogdruåtva i izvrånih direktora (menaœera) moraju biti predmet ugovornog ureæi-vaña (posebno pitañe varijabilnih elemenata naknada menaœera, putem kojih„menaœeri moraju biti motivisani da misle kao i akcionari“).45)

5. Interes (rizik) zaposlenih

Zaposleni kao akcionari. – Osnovni kapital akcionarskog druåtva moÿe seuveõati samo radom zaposlenih, te otuda vlasnici druåtva i sami imaju interesda åtite poziciju zaposlenih, koji sa svoje strane imaju interes da odrÿe svojuzaposlenost te da im se poboçåavaju uslovi rada i poveõavaju primaña po osnovurada. Øesto, savremene kompanije radi veõe integrativnosti zaposlenih u pri-

44. ZOPD Srbije, ølan 32: „Ølanovi odbora treba da deluju na osnovu celovitih informacija udobroj nameri, sa duÿnom paÿñom i brigom, i u najboçem interesu kompanije i akcionara“.Vidi: Principi korporativnog upravçaña, OECD, 2004, br. VI/ A.

45. Vidi: B. Cheffins, op. cit., str. 124–125.


vredno druåtvo, podstiøu i akcionarstvo zaposlenih (raznim formama od kojih

neke ukçuøuju i posebne poreske olakåice odobrene od strane drÿave za ove po-

trebe, kao i isplate dela primaña zaposlenih kao formu uøeåõa u profitu u vi-

du akcija), åto øini i drÿava u kompanijama u ñenom vlasniåtvu. Kada zaposle-

ni postanu i akcionari, tada imaju dvojnu poziciju u akcionarskom druåtvu: po-

ziciju zaposlenih na osnovu ugovora o radu i poziciju akcionara insajdera (øime

su izjednaøeni sa spoçnim akcionarima koji nisu zaposleni u druåtvu). Na ovaj

naøin nalaze se u svojevrsnom sukobu interesa s obzirom na to da je status zapo-

slenih i akcionara razliøit.46)

Participacija u upravçañu.47) – Snaÿnija integracija zaposlenih u korpo-

rativnu strukturu akcionarskog druåtva u savremenim pravima reåava se putem

raznih formi participacije i saodluøivaña u upravçañu i/ili preko posebnog

tela – saveta zaposlenih (øime mogu da utiøu i na proces donoåeña odluka iz

sfere korporativnog upravçaña). Forme participacije mogu se regulisati ili

samim zakonom, ili autonomnim aktima svakog druåtva (ili kombinovano).

Zaposleni, nezavisno od insajderskog vlasniåtva ili formi participaci-

je,48) postaju integrativni stub akcionarskog druåtva na ugovornoj osnovi, a ñi-

hova prava (individualna i kolektivna), obaveze i odgovornosti odreæeni su de-

lom ugovorom o radu, a delom zakonom i kolektivnim ugovorom. Ugroÿenost pra-

va zaposlenih naroøito je izraÿena pri bankrotstvu akcionarskog druåtva ako

reorganizacija ne uspe. Osim toga, zaposleni su nosioci interesa (rizika) u ak-

cionarskom druåtvu zbog moguõnosti prestanka zaposleña, nezavisno od osnova,

posebno osnova protivno ñihovoj voçi (u åta svakako spada i osnov bankrotstva

druåtva). U svakom sluøaju, ako kompanija prosperira i ako vråi nova zapoåça-

vaña, tada postoji usaglaåenost interesa zaposlenih i drugih nosilaca interesa,

u protivnom, u principu ne postoji. Katkad, nije sasvim izvesno da li takva usag-

laåenost postoji (na primer, u sluøaju statusnih promena ili u sluøaju preuzi-

maña akcionarskog druåtva). Sva ova pitaña stoga treba da budu predmet ureæi-

vaña kolektivnim ugovorom i individualnim ugovorom o radu.49)

46. „Treba dozvoliti razvoj mehanizama za uøeåõe zaposlenih kojima se poboçåavaju rezul-tati“. „Treba omoguõiti zainteresovanim stranama, ukçuøujuõi i pojedinaøne sluÿbenike iñihova predstavniøka tela, da odboru slobodno saopåte svoje miåçeñe o nelegalnoj ineetiøkoj praksi, a da zbog toga ñihova prava ne budu ugroÿena“. Vidi: Principi korpora-tivnog upravçaña, OECD, 2004, br. IV/ C i E.

47. Viåe: Lubarda, „Participacija radnika u upravçañu preduzeõem u uporednom pravu“,Anali, 5/94, str. 517–545. Interesantno je da neki o kodeterminaciji govore i kao o sredstvu(delimiønom) za zaåtitu poverilaca i akcionara kompanije, poput obavezne transparent-nosti. Vidi: Hertig, „Comment: Codetermination as a (Partial) Substitute for Mandatory Disclosure“?,European Business Organization Law Review, 7: 1/06, str. 123/130.

48. Viåe: Cheffins, op. cit., str. 554–601.49. U SAD je, na primer, moderna klauzula u ugovoru o radu koja predstavça neku vrstu „tankog

padobrana“ o naknadi zaposlenom u sluøaju gubitka posla prilikom preuzimaña akcionar-skog druåtva. Vidi: B. Cheffins, op. cit., str. 94.


6. Interes (rizik) drÿave

Javni interes. – Najzad, i samo druåtvo u socioloåkom smislu ima posebaninteres za sudbinu privrednog druåtva: interes za odrÿañe i poveõañe zaposle-nosti, interes zdrave ÿivotne sredine (obaveza naknade åtete licima sa kojimanije u ugovornom odnosu i obaveza zaåtite ÿivotne sredine), interes konkuren-tnosti i prestiÿa, interes razvoja, interes zadovoçavaña potreba potroåaøa ikorisnika usluga iz ciça (delatnosti) tog druåtva. Zbog postojaña ovog intere-sa potrebno je adekvatno informisañe javnosti o statusu i razvoju privrednogdruåtva, åto nekad moÿe biti u suprotnosti sa interesom tog druåtva i/ili ñe-gove uprave za poslovnim tajnama i sliøno. U smislu afirmacije ovog interesasve viåe se promoviåe i teorija o socijalno (druåtveno) odgovornoj kompani-ji.50) „Brava koja otvara vrata zove se druåtvena odgovornost“, te „buduõnost raz-voja privrednih druåtava u Srbiji nije samo u maksimizaciji firme veõ i u jaøa-ñu druåtvene odgovornosti“.51) Prema nekim relevantnim istraÿivañima, u bo-gatijim zemçama viåe od øetvrtine sitnih investitora rukovodi se druåtvenimugledom kompanije. Radni uslovi, pravilna ekoloåka politika i skladni odnosisa lokalnom zajednicom (podråka lokalnom sportu, stipendirañe mladih, po-dråka komunalnom redu, zdravstvenim uslugama i sliøno) doprinose sa 49 odstoodgovarajuõem imiœu kompanije, a samo 35 odsto tog ugleda zavisi od samog proiz-voda. Sa stanoviåta potroåaøa, prema istom istraÿivañu, øak 42 odsto ameriø-kih i 25 odsto evropskih potroåaøa svesno izbegava kupovinu proizvoda kompa-nija za koje se smatra da ne posluju dovoçno etiøki. Otuda, dominantno je uvereñeda õe znaøaj netrÿiånih atributa kompanija u buduõnosti rasti, te da druåtveniugled kompanija postaje ñihov znaøajni atribut, koji ipak mora biti komplemen-taran ñihovim ekonomskim performansama (naizgled, neekonomske usluge imajuznaøajne ekonomske efekte marketinga i reklamiraña kompanije).52)

Neekonomske funkcije u sluÿbi ekonomskih i javnih. – Korelativnost van-profitnih aktivnosti kompanije u skladu s konceptom druåtvene odgovornostikompanije sa ekonomskim ciçem (poveõañe efikasnosti), ne znaøi ipak da ne po-stoje neke neekonomske aktivnosti koje nemaju taj efekat (podråka kulturi,zdravstvu, razvoj komunalne infrastrukture, podråka socijalnim potrebama isliøno, od strane kompanija øija delatnost nije vezana za ove neekonomske efek-te).

Konaøno, koncept druåtvene odgovornosti kompanije sve viåe se prihvata isa sobom nosi åireñe moralnih autonomnih normi na subjekte koji su

ПРАВО - pravniciuprivredi.org.rspravniciuprivredi.org.rs/images/casopis/2008_book_5-8.pdf ·...

Documents