ЗБОРНИК РАДОВА И КРАТКИХ САДРЖАЈА · 7 laguens rafael:...

СРПСКО ВЕТЕРИНАРСКО ДРУШТВО

SERBIAN VETERINARY АSSOCIATION

ЗБОРНИК РАДОВА И

КРАТКИХ САДРЖАЈА

30. САВЕТОВАЊЕ ВЕТЕРИНАРА СРБИЈЕ

Хотел "Палисад" - Златибор

12-15. септембра 2019. године

30.

.

ИЗДАВАЧ


ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

Проф. др Милорад Мириловић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК

др вет. мед Катарина Вуловић

РЕЦЕНЗЕНТ

Проф. др Владимир Нешић

ШТАМПА

Научна КМД, Београд

ТИРАЖ

500 примерака

Београд, септембар 2019. године

ОРГАНИЗАТОР / ORGANIZER:


СУОРГАНИЗАТОР / CO-ORGANIZER:

ФАКУЛТЕТ ВЕТEРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ, БЕОГРАД

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ НОВИ САД,

ДЕПАРТМАН ЗА ВЕТЕРИНАРСКУ МЕДИЦИНУ

ПОКРОВИТЕЉ / PATRON:

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ,

ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

УПРАВА ЗА ВЕТEРИНУ

ВЕТЕРИНАРСКА КОМОРА СРБИЈЕ

АДРЕСА ОРГАНИЗАТОРА / ADRESS: Српско ветеринарско друштво

Булевар ослобођења бр. 18, Београд

тел/фаx: 011/2685-187

www.svd.rs

[email protected]

Председник СВД-а / President of SVA:

Проф. др Милорад Мириловић

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР / ORGANIZATIONAL BOARD:

Предсeдник / President: Милорад Мириловић

Потпредседници / Vice-presidents: Владимир Нешић и

Миодраг Рајковић

Технички секретар / Technical secretary: Катарина Вуловић

Маркетинг менаџер / Marketing manager: Небојша Алексић

ПРОГРАМСКИ ОДБОР / PROGRAMME COMMITTEE:

Радмила Марковић (председник), Владо Теодоровић, Данијела Кировски, Соња Радојичић, Сања

Алексић-Ковачевић, Бојан Тохољ, Слободанка Вакањац, Неђељко Карабасил, Милан Малетић, Зоран

Станимировић, Владимир Магаш.

ПОЧАСНИ ОДБОР / HONORARY COMMITTEE:

Бранислав Недимовић, Емина Милакара, Недељко Тица, Иван Бошњак, Марко Цинцовић, Мишо

Коларевић, Саша Бошковић, Ненад Будимовић, Ратко Ралевић.

СЕКРЕТАРИЈАТ / SECRETARIAT:

Слободан Станојевић, Сава Лазић, Иван Милош, Миодраг Бошковић, Станко Бобош, Милутин

Симовић, Зоран Рашић, Милан Ђорђевић, Предраг Масловарић, Зоран Јевтић, Војислав Арсенијевић,

Љубинко Штерић, Драгутин Смољановић, Бојан Блонд, Весна Ђорђевић, Добрила Јакић-Димић,

Бранислава Белић, Милица Лазић, Ласло Матковић, Дарко Бошњак, Петар Миловић, Миодраг Николић,

Никола Милутиновић, Владан Ђурковић, Милош Петровић, Драго Недић, Гордана Жугић, Јасна

Стевановић, Жељко Сладојевић.

http://www.svd.rs/mailto:[email protected]

САДРЖАЈ

Страна

ТЕМАТСКО ЗАСЕДАЊЕ I

ЗНАЧАЈ КОНТИНУИРАНЕ ЕДУКАЦИЈЕ ВЕТЕРИНАРСКИХ КАДРОВА У ПОБОЉШАЊУ

КВАЛИТЕТА ВЕТЕРИНАРСКЕ ДЕЛАТНОСТИ

Данијела Кировски, Будимир Плавшић: КОНЦЕПТ ЈЕДНОГ ЗДРАВЉА У

ВЕТЕРИНАРСКОМ ОБРАЗОВАЊУ

7

Laguens Rafael: КОНТИНУИРАНА ЕДУКАЦИЈА ВЕТЕРИНАРА У ЕВРОПИ 12

Милан Ж. Балтић, Радмила Марковић, Јелена Јањић, Милорад Мириловић: НАШ ЈУБИЛЕЈ

- 30. САВЕТОВАЊЕ ВЕТЕРИНАРА СРБИЈЕ

14

ТЕМАТСКО ЗАСЕДАЊЕ II

АКТУЕЛНА ЕПИЗООТИОЛОШКА СИТУАЦИЈА

Управа за ветерину: АКТУЕЛА ЕПИЗООТИОЛОШКА СИТУАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ 29

Милена Живојиновић, Славонка Стокић Николић, Милица Лазић, Оливер Савић, Весна

Милићевић, Владимир Полачек, Гордана Стефановић, Славица Глишић, Гордана

Стојадиновић, Дејан Велисављевић, Оливера Вукелић, Зоран Ивановић, Емина Милакара:

ПРИКАЗ ПРВОГ ДИЈАГНОСТИКОВАНОГ СЛУЧАЈА АФРИЧКЕ КУГЕ СВИЊА И МЕРA

ПРЕДУЗЕТИХ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ДАЉЕГ ШИРЕЊА НА ТЕРИТОРИЈИ ЕПИЗООТИОЛОШКОГ ПОДРУЧЈА ВСИ ПОЖАРЕВАЦ

30

Весна Милићевић, Соња Радојичић, Мирослав Валчић, Наташа Стевић: ПРРС – ОД СУМЊЕ

ДО ДИЈАГНОЗЕ

32

Сања Алексић-Ковачевић, Ивана Вучићевић, Илија Јовановић, Јасна Проданов-Радуловић:

ЕПИЗООТИОЛОШКИ И МОРФОЛОШКИ КАРАКТЕР АКТУЕЛНИХ РЕСПИРАТОРНИХ

ИНФЕКЦИЈА СВИЊА У СРБИЈИ

37

Никола Васковић, Зоран Дебељак, Тимофеи Севскикх, Владимир Михаилович, Михаил

Власов, Александрар Томић, Дејан Видановић, Миланко Шеклер: ПАТОМОРФОЛОШКЕ

ПРОМЕНЕ КОД ПРАСАДИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ИНФИЦИРАНИХ ВИРУСОМ АФРИЧКЕ КУГЕ СВИЊА

49

ТЕМАТСКО ЗАСЕДАЊЕ III

ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА И РЕПРОДУКЦИЈA ФАРМСКИХ ЖИВОТИЊА

Оţbalt Podpečan, Dominika Štabuc-Starčevič, Mateja Stvarnik, Janko Mrkun: HOW TO IMPROVE FERTILITY PARAMETERS IN INSEMINATED COWS – SLOVENIAN EXPERIENCE

53

Миодраг Лазаревић, Саша Млинар, Александар Миловановић: ФИЗИОЛОШКИ ЗНАЧАЈ Ц

ВИТАМИНА КОД ПРЕЖИВАРА

60

Божидар Савић, Весна Милићевић, Оливер Радановић, Немања Здравковић, Огњен

Стеванчевић, Бранислав Курељушић, Марко Цинцовић, Иван Вујанац: PORCINE

CIRCOVIRUS 3: НОВИ ВИРУС СА ЈОШ НЕДОВОЉНО ПОЗНАТИМ УТИЦАЈЕМ НА ЗДРАВЉЕ СВИЊА

73

Petra Zrimšek, Janko Mrkun, Oţbalt Podpečan, Romana Turk: INFLUENCE OF SEASONAL

THERMAL STRESS ON LIPID MOBILISATION AND OXIDATIVE STRESS RESULTS IN

DIMINISHED REPRODUCTIVE PERFORMANCE IN DAIRY COWS

87

Бранислава Белић, Марко Цинцовић, Ивана Лакић, Радојица Ђоковић, Милош Петровић:

РЕФЕРЕНТНЕ ВРЕДНОСТИ МЕТАБОЛИЧКИХ ПАРАМЕТАРА КОД ЈУНИЦА СТАРОСТИ 6-12 МЕСЕЦИ

93

Марко Цинцовић, Бранислава Белић, Ивана Лакић, Мира Мајкић, Радојица Ђоковић,

Милош Петровић: ЗНАЧАЈ КОРТИЗОЛА И ЕВАЛУАЦИЈА ЊЕГОВОГ ОДРЕЂИВАЊА ПОМОЋУ ИМУНОФЛУОРЕСЦЕНТНЕ МЕТОДЕ У СЕРУМУ ГОВЕДА

98

Здравко Томић, Владан Миљковић, Татјана Дамјановић, Марко Пајић, Далибор

Тодоровић, Ненад Стојанац, Огњен Стеванчевић: УПОТРЕБА COMBAT ЗА

КВАНТИФИКАЦИЈУ РИЗИЧНИХ ФАКТОРА БИОСИГУРНОСТИ НА КОМЕРЦИЈАЛНИМ

ФАРМАМА СВИЊА У СРБИЈИ

102

Јован Станојевић, Миодраг Радиновић, Марко Цинцовић, Бранислава Белић: КЛИНИЧКЕ

ПРОМЕНЕ И НАЧИН ДИЈАГНОСТИКЕ СИНДРОМА МАСНЕ ЈЕТРЕ КОД ВИСОКО

МЛЕЧНИХ КРАВА

109

Мира Мајкић, Бранислава Белић, Марко Цинцовић, Нада Плавша, Ивана Лакић: УТИЦАЈ

ТОПЛОТНОГ СТРЕСА НА КОНЦЕНТРАЦИЈУ TNF-Α И ПРОДУКЦИЈУ МЛЕКА КОД КРАВА

113

Мира Мајкић, Марко Цинцовић, Бранислава Белић, Нада Плавша: ПОВЕЗАНОСТ ИНСОЛАЦИЈЕ СА АМБИЈЕНТАЛНИМ ПОКАЗАТЕЉИМА ТОПЛОТНОГ СТРЕСА КОД

КРАВА

117

Данијела Кировски, Љубомир Јовановић, Радиша Продановић, Сретен Недић, Жељко

Сладојевић, Иван Вујанац, Миодраг Лазаревић: УТИЦАЈ ПЕРОРАЛНЕ АПЛИКАЦИЈЕ

ИНСУЛИНА И ГЛУКОЗЕ НА КОНЦЕНТРАЦИЈУ ИМУНОГЛОБУЛИНА Г КЛАСЕ У КРВНОМ

СЕРУМУ НОВОРОЂЕНЕ ТЕЛАДИ

121

Иван Вујанац, Радиша Продановић, Сретен Недић, Света Арсић, Љубомир Јовановић,

Данијела Кировски: УТИЦАЈ РАЗЛИЧИТИХ СЕЗОНА НА КОНЦЕНТРАЦИЈУ ИНСУЛИНУ

СЛИЧНОГ ФАКТОРА РАСТА 1 У КРВИ КРАВА ТОКОМ ЛАКТАЦИЈЕ

125

Жељко Сладојевић, Марко Кировски, Љубомир Јовановић, Сретен Недић, Радиша

Продановић, Иван Вујанац, Данијела Кировски: КОНЦЕНТРАЦИЈА ИМУНОГЛОБУЛИНА Г

КЛАСЕ У КОЛОСТРУМУ КРМАЧА ДРЖАНИХ У РАЗЛИЧИТИМ АМБИЈЕНТАЛНИМ УСЛОВИМА

130

ТЕМАТСКО ЗАСЕДАЊЕ IV

НОВООТКРИВЕНЕ МОГУЋНОСТИ КОМПЛЕКСНОГ СВЕТА

УГЉЕНИХ ХИДРАТА У ИСХРАНИ ЖИВОТИЊА

Радмила Марковић, Стамен Радуловић, Дејан Перић, Драган Шефер: УЛОГА

ОЛИГОСАХАРИДА ДОДАТИХ У ХРАНУ У КОНТРОЛИ ЕУБИОТИЧКИХ ОДНОСА У

ДИГЕСТИВНОМ ТРАКТУ НЕПРЕЖИВАРА

135

Драган Шефер, Лазар Макивић, Стамен Радуловић, Дејан Перић, Цвијан Мекић, Радмила

Марковић: УТИЦАЈ ПРЕЧИШЋЕНЕ ЛИГНОЦЕЛУЛОЗЕ НА ВЛАЖНОСТ ПРОСТИРКЕ И

ПРОИЗВОДНЕ РЕЗУЛТАТЕ БРОЈЛЕРА У ТОВУ

145

Стамен Радуловић, Радмила Марковић, Драган Шефер: СИРОВА ЦЕЛУЛОЗА ИЛИ

ВЛАКНА У ИСХРАНИ ЖИВОТИЊА – ПРАКТИЧАН ПРИСТУП

157

Аида Кавазовић: ХРАНА ЗА ЖИВОТИЊЕ КАО ИЗВОР ЗООНОТСКИХ ПАТОГЕНА 166

Миодраг Радиновић, Ивана Давидов, Зорана Ковачевић, Аннамариа Галфи, Марија Пајић,

Михајло Ердељан, Милица Црногорац, Јован Станојевић: ИСХРАНА КОЛОСТРУМОМ И

МОГУЋИ РИЗИЦИ ПО ЗДРАВЉЕ ТЕЛАДИ

174

Драган Шефер, Дејан Перић, Радмила Марковић, Стамен Радуловић, Мирослав Павловић:

ЗНАЧАЈ КОРИШЋЕЊА АМИЛАЗЕ У ИСХРАНИ БРОЈЛЕРА

177

Светлана Грдовић, Радмила Марковић, Драган Шефер: ЗНАЧАЈ УГЉЕНИХ ХИДРАТА У БИЉНОЈ ЋЕЛИЈИ

179

ТЕМАТСКО ЗАСЕДАЊЕ V

ХИГИЈЕНА И ТЕХНОЛOГИЈА НАМИРНИЦА АНИМАЛНОГ ПОРЕКЛА

Силвана Стајковић, Драган Василев, Владо Теодоровић, Неђељко Карабасил: рH ВРЕДНОСТ МЕСА: ПРОЦЕНА ПРЕМОРТАЛНИХ ПОСТУПАКА И КВАЛИТЕТА МЕСА

СВИЊА

183

Радослава Савић-Радовановић: ЗНАЧАЈ СПОСОБНОСТИ СТВАРАЊА БИОФИЛМА КОД

СТАФИЛОКОКА

184

Владо Tеодоровић, Мирјана Димитријевић, Невена Грковић, Данијела Кировски: СТЕРОИДИ У НАМИРНИЦАМА АНИМАЛНОГ ПОРЕКЛА

191

Драган Василев, Силвана Стајковић, Неђељко Карабасил, Мирјана Димитријевић, Владо

Теодоровић: MОГУЋНОСТИ ОЧУВАЊА ХРАНЉИВЕ ВРЕДНОСТИ ПРОИЗВОДА ОД МЕСА У ТОКУ ПРОЦЕСА ПРЕРАДЕ

198

Снежана Булајић, Тијана Ледина, Јасна Ђорђевић: TРЖИШТЕ ФУНКЦИОНАЛНЕ ХРАНЕ У

СРБИЈИ КРОЗ ПРИЗМУ НОВИХ ПРОПИСА

204

Николина Новаков, Драгана Љубојевић Пелић, Милош Пелић, Ненад Стојанац, Ивана

Давидов, Душан Лазић, Мирослав Ћирковић: КОНТРОЛА ЗООНОТСКИХ ПАРАЗИТА КОД

СЛАТКОВОДНИХ РИБА

211

Симоновић Мирјана, Пајић Марија, Симоновић Душан, Рашић Зоран, Радиновић Миодраг:

САСТАВ МЛЕКА И САДРЖАЈ УРЕЈЕ У ПОЈЕДИНАЧНИМ УЗОРЦИМА ОВЧИЈЕГ МЛЕКА 216

Драгана Љубојевић Пелић, Сузана Видаковић Кнежевић, Милош Пелић, Јелена

Вранешевић, Никола Пувача, Сандра Јакшић, Јасна Курељушић, Милица Живков-Балош:

УТВРЂИВАЊЕ ПРИСУСТВА РЕЗИДУА АНТИБИОТИКА У МЛЕКУ

220

ТЕМАТСКО ЗАСЕДАЊЕ VI

КЛИНИЧКИ ПРЕГЛЕД И ЗАЗИМЉАВАЊЕ ПЧЕЛА

Зоран Станимировић, Марко Ристанић, Урош Главинић, Немања Јовановић, Елмин Тарић,

Милан Рајковић, Јевросима Стевановић: КЛИНИЧКИ ПРЕГЛЕД И ЗАЗИМЉАВАЊЕ ПЧЕЛА 227

Јевросима Стевановић, Немања Јовановић, Бранислав Вејновић, Елмин Тарић, Урош

Главинић, Невенка Алексић, Зоран Станимировић: МОНИТОРИНГ ЗИМСКИХ ГУБИТАКА ПЧЕЛИЊИХ ЗАЈЕДНИЦА У СРБИЈИ ПУТЕМ COLOSS АНКЕТЕ

239

Урош Главинић, Марко Ристанић, Немања Јовановић, Јевросима Стевановић, Милан

Рајковић, Зоран Станимировић: УЗОРКОВАЊЕ ПЧЕЛА И МОЛЕКУЛАРНОГЕНЕТИЧКА ДИЈАГНОСТИКА ПЧЕЛИЊИХ БОЛЕСТИ

243

Драган Бацић, Соња Обреновић, Марко Стоиљковић: КЛИНИЧКИ ПРЕГЛЕД И МЕТОДЕ

ТЕРЕНСКЕ ДИЈАГНОСТИКЕ АМЕРИЧКЕ И ЕВРОПСКЕ КУГЕ ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГЛА

250

Марко Ристанић, Урош Главинић, Јевросима Стевановић, Невенка Алексић, Игор Крњаић,

Милан Рајковић, Зоран Станимировић: ВИРУСНЕ ИНФЕКЦИЈЕ ПЧЕЛА У ДРУШТВИМА

РАЗЛИЧИТИХ ЈАЧИНА

251

Бранислав Вејновић, Јевросима Стевановић, Урош Главинић, Невенка Алексић, Милорад

Мириловић, Споменка Ђурић, Зоран Станимировић: ДИНАМИКА КОИНФЕКЦИЈЕ

ЕНДОПАРАЗИТИМА Lotmaria passim И Nosema ceranae У ПЧЕЛИЊИМ ДРУШТВИМА

257

Елмин Тарић, Урош Главинић, Jевросима Стевановић, Бранислав Вејновић, Невенка

Алексић, Владимир Димитријевић, Зоран Станимировић: УТИЦАЈ АПИТЕХНИКЕ И ТИПА

ПЧЕЛАРЕЊА НА ЗАСТУПЉЕНОСТ ПЧЕЛИЊИХ ПАТОГЕНА КОД МЕДОНОСНЕ ПЧЕЛЕ

266

Немања Јовановић, Урош Главинић, Јевросима Стевановић, Бранислав Вејновић, Марко

Ристанић, Владо Млађан, Зоран Станимировић: ЗНАЧАЈ ДИЈЕТЕТСКИХ СУПЛЕМЕНАТА У

ЗАЗИМЉАВАЊУ ПЧЕЛА

273

Невенка Алексић, Јевросима Стевановић, Елмин Тарић, Марко Ристанић, Урош Главинић,

Зоран Станимировић: ПЧЕЛАРСТВО И ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

280

РАДИОНИЦЕ

РАДИОНИЦА I

Зоран Станимировић, Марко Ристанић, Урош Главинић, Немања Јовановић, Елмин Тарић,

Милан Рајковић, Јевросима Стевановић: КЛИНИЧКИ ПРЕГЛЕД И ЗАЗИМЉАВАЊЕ ПЧЕЛА

289

РАДИОНИЦА II

Неђељко Карабасил, Марина Штукељ, Маја Андријашевић, Мирољуб Марјановић: ОЦЕНА

УСЛОВА ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА И КВАЛИТЕТ МЕСА

291

РАДИОНИЦА III

Милан Малетић, Милоје Ђурић: ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ХОРМОНСКИХ ПРОТОКОЛА У

РЕПРОДУКЦИЈИ МЛЕЧНИХ КРАВА

293

РАДИОНИЦА IV

Владимир Магаш, Љубодраг Станишић, Светлана Недић, Слободанка Вакањац:

ПРЕПУБЕРАЛНА ГОНАДЕКТОМИЈА КОД ПАСА И МАЧАКА

294

ТЕМАТСКО ЗАСЕДАЊЕ VII

ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА И РЕПРОДУКЦИЈА КУЋНИХ ЉУБИМАЦА

Милан Хаџи Милић, Богомир Болка Прокић, Ивана Хаџи Милић: ХИРУРГИЈА КАПАКА

КОД ПАСА

299

Марко Пећин, Бојан Тохољ: НЕТРАУМАТСКА ОБОЉЕЊА КОЛЕНОГ ЗГЛОБА КОД ПАСА 309

Бојан Тохољ: СКРИНИНГ ПРОГРАМИ ДИЈАГНОСТИКЕ ДИСПЛАЗИЈЕ КУКОВА И

ЛАКТОВА КОД ПАСА

316

Озрен Смолец: ОСТЕОАРТРИТИС У ПАСА-ЕТИОПАТОГЕНЕЗА И ЛЕЧЕЊЕ 324

Вук Врачар, Александар Поткоњак, Љубица Спасојевић Косић, Весна Лалошевић, Драган

Роган, Сара Савић, Гордана Козодеровић, Владимир Петровић: ПРИМЕНА

ИМУНОЕНЗИМСКОГ ТЕСТА ELISA У ДИЈАГНОСТИЦИ STEC КОД ПАСА

333

Ивана Лакић, Бранислава Белић, Марко Цинцовић, Александар Поткоњак: АНАЛИЗА

КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ФАКТОРА НЕКРОЗЕ ТУМОРА (TNF-Α) КОД ПАСА РАЗЛИЧИТОГ

ЗДРАВСТВЕНОГ СТАТУСА

337

Тијана Кукурић, Николина Новаков: МИКРОЧИПОВАЊЕ ЕГЗОТИЧНИХ ЖИВОТИЊА 341

Сандра Николић, Ивана Давидов, Бранислава Белић, Марко Цинцовић, Ивана Лакић:

МОРФОМЕТРИЈА ЕРИТРОЦИТА ПАСА БОЈЕНИХ DIFF-QUICK И GIEMSA БОЈЕЊЕМ

345

Иван Галић, Иван Станчић, Јован Спасојевић, Бојан Тохољ, Марко Цинцовић, Тијана

Кукурић: ПРИМЕНА ВИНКРИСТИНА У ЛЕЧЕЊУ ТРАНСМИСИВНОГ ВЕНЕРИЧНОГ

ТУМОРА КОД ПСА – ПРИКАЗ СЛУЧАЈА

349

ТЕМАТСКО ЗАСЕДАЊЕ VIII

СЛОБОДНЕ ТЕМЕ

Ненад Будимовић:СТОЧАРСТВО – АКТУЕЛНО СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВА 355

Josheski M., Velichkovska M: WORKING TOGETHER WITHIN THE CONCEPT ONE HEALTH IN THE BATTLE AGAINST THE GLOBAL THREAT OF THE ANTIMICROBIAL RESISTANCE –

THE EXPERIENCE IN THE REPUBLIC OF NORTH MACEDONIA

358

Бранислава Белић, Марко Цинцовић, Ивана Лакић: УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВНИХ МЕТОДА НА ПРЕДМЕТИМА ИЗ ОБЛАСТИ ПАТОЛОШКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ НА ДЕПАРТМАНУ ЗА

ВЕТЕРИНАРСКУ МЕДИЦИНУ У НОВОМ САДУ– ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТА

―ПАФИЛАБ‖

360

Михајло Ердељан, Ивана Давидов, Миодраг Радиновић, Зорана Ковачевић, Аннамариа

Галфи Вукомановић, Тијана Кукурић: ИНФЛУЕНЦА КОПИТАРА, ДА ЛИ СМО ПРЕД

НОВОМ ЕПИДЕМИЈОМ?

365

Нада Плавша, Иван Павловић, Мира Мајкић, Сава Леђанац, Борислав Брборић., Наталија

Јаковљев, Никола Плавша: УТИЦАЈ ПЕСТИЦИДА НА ПЧЕЛЕ И ТРОВАЊА ПЧЕЛА У

СРБИЈИ

369

Вук Врачар, Бојана Видовић , Весна Лалошевић, Гордана Козодеровић, Александар

Поткоњак, Станислав Симин, Тамаш Шили: НАЛАЗ Blastocystis sp. КОД ПТИЦА У МИНИ

ЗОО ВРТУ У СРБИЈИ

375

Зоран Ружић, Зденко Каначки, Слободан Кнежевић, Сузана Видаковић Кнежевић:

СТРАТЕГИЈЕ СА ЦИЉЕМ СМАЊЕЊА НЕГАТИВНИХ ЕФЕКАТА ТОПЛОТНОГ СТРЕСА У

ИНТЕЗИВНОМ УЗГОЈУ ТОВНИХ ПИЛИЋА

379

Филип Штрбац, Драгица Стојановић, Зорана Ковачевић: ИСПИТИВАЊЕ ЕФИКАСНОСТИ

Fluralanera ПРОТИВ ЦРВЕНЕ КОКОШИЈЕ ГРИЊЕ Dermanyssus gallinae

385

Марко Пајић, Слободан Кнежевић, Далибор Тодоровић, Биљана Ђурђевић, Милена

Самојловић, Сузана Видаковић Кнежевић, Милош Пелић, Душан Лазић, Владимир

Полачек: ПАРАЛИЗА НОГУ КОД КОКА НОСИЉА У ПЕРИОДУ ОДГОЈА

389

Сузана Видаковић Кнежевић, Милош Пелић, Јелена Вранешевић, Слободан Кнежевић,

Марко Пајић, Љубојевић Драгана Пелић, Сандра Јакшић, Бранкица Карталовић, Милица

Живков-Балош: ИСПИТИВАЊЕ АНТИБИОТСКИХ РЕЗИДУА У КОНЗУМНИМ ЈАЈИМА СА

ПИЈАЦА НА ПОДРУЧЈУ НОВОГ САДА

390

Слободан Кнежевић, Марко Пајић, Сузана Видаковић Кнежевић, Синиша Грубач, Душан

Лазић, Ненад Попов, Далибор Тодоровић, Дубравка Миланов, Милица Живков-Балош:

ЗНАЧАЈ ПРОСТИРКЕ У БРОЈЛЕРСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ

392

Милена Самојловић, Тамаш Петровић, Владимир Полачек, Диана Лупуловић, Госпава

Лазић, Марко Пајић, Биљана Ђурђевић, Драган Роган, Сава Лазић: ИСПИТИВАЊЕ

СПЕЦИФИЧНОСТИ И ОСЕТЉИВОСТИ ELISA ТЕСТА ЗА ДЕТЕКЦИЈУ АНТИТЕЛА ПРОТИВ

ВИРУСА БОЛЕСТИ КВРГАВЕ КОЖЕ

393

Милош Пелић, Драгана Љубојевић Пелић, Душан Лазић, Милена Самојловић, Сузана

Видаковић Кнежевић, Слободан Кнежевић, Марко Пајић, Јелена Вранешевић, Мирослав

Ћирковић: КОНТРОЛА ПАРАЗИТСКИХ БОЛЕСТИ КОД ШАРАНА (CYPRINUS CARPIO)

ГАЈЕНОГ У РИБЊАЦИМА

394

Душан Лазић, Николина Новаков, Милена Самојловић, Диана Лупуловић, Милош Пелић,

Слободан Кнежевић, Марко Пајић, Мирослав Ћирковић: ЛАБОРАТОРИЈСКА

ДИЈАГНОСТИКА И ЕПИЗООТИОЛОШКА АНАЛИЗА ПРОЛЕЋНЕ ВИРЕМИЈЕ ШАРАНА НА

ПОЈЕДИНИМ РИБЊАЦИМА АП ВОЈВОДИНЕ

395

Ненад Попов, Жељко Михаљев, Сандра Јакшић, Бранкица Карталовић, Слободан

Кнежевић, Марко Пајић, Милица Живков Балош: САДРЖАЈ ВОДЕ И ЕЛЕКТРИЧНА ПРОВОДЉИВОСТ КАО ИНДИКАТОРИ КВАЛИТЕТА МЕДА ПОРЕКЛОМ ИЗ РЕПУБЛИКЕ

СРБИЈЕ

396

Владимир Терзин: COMPASSION FATIGUE - ЗАМОР ИЗАЗВАН САОСЕЋАЈНОШЋУ - ОСНОВНА ИНФОРМАЦИЈА

397

ТЕМАТСКО ЗАСЕДАЊЕ I

THEMATIC SESSION I

Значај континуиране едукације

ветеринарских кадрова у

побољшању квалитета

ветеринарске делатности

The importance of continuous

veterinary education in improving the

quality of veterinary activities

30. ЈУБИЛАРНО САВЕТОВАЊЕ ВЕТЕРИНАРА СРБИЈЕ

7

Реферат по позиву

КОНЦЕПТ ЈЕДНОГ ЗДРАВЉА У ВЕТЕРИНАРСКОМ ОБРАЗОВАЊУ

THE “ONE HEALTH“ CONCEPT IN VETERINARY EDUCATION

Данијела Кировски1, Будимир Плавшић2

1Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду, 2World Organization of Animal Health, Regional Representation in Moscow

Кратак садржај

Једно здравље обухвата здравље људи и животиња али и животне средине која нас

окружује јер се у управо у њој налазе узрочници многих болести који су заједнички за људе и

животиње. У ширем смислу, концепт једног здравља подразумева стварање и увођење различитих

програма и правилника, као и спровођење научних истраживања у којима различити сектори

међусобно комуницирају и раде да би побољшали јавно здравље.

Један од највећих изазова ветеринарске професије у будућности, а посебно у делу

образовање доктора ветеринарске медицине, је позиционирање ветеринарске медицине као

лидерске струке у оквиру концепта једног здравља. Неопходно је променити постојеће

курикулуме у смислу увођења концепта једног здравља у додипломске и постдипломске студије

ветеринарске медицине, као и у програме континуиране едукације доктора ветеринарске

медицине. У успостављању овог концепта неопходан је интердисциплинарни приступ и добра

комуникација између субјеката укључених у лечење људи и животиња, као и заштиту животне

средине. Светска организација за здравље животиња (OIE) је један од глобалних лидера који је

препознао значај увођења концепта једног здравља у образовање ветеринара. Образовање

ветеринара у Србији у скорој будућности мора да укључи овај сегмент у све нивое студија, као и у

конктинуирану едукацију.

Кључне речи: едукација, једно здравље, ветеринарска медицина,

Summary

The ―One health‖ concept includes idea that human health and animal health are interdependent

and bound to the health of ecosystem in which they exist, since most of the causes of diseases that are

common to human and animals, exist in our environment. In the wider sense, the ―One health‖ concept

means creation and implementation of different curricula and role books, as well as designing research

programs in which different sectors communicate in order to improve the ―One health‖ concept.

One of the greatest challenges for veterinary profession in future, especially in the veterinary

education field, will be positioning of veterinary profession as leader in the ―One health‖ concept. It is

necessary to change current curricula in a way that the ―One health‖ concept should be included in

undergraduate and postgraduate studies of veterinary medicine, as well as in the programs of continual

education of doctors of veterinary medicines. During the establishment of this concept, interdisciplinary

approach and good communication among subjects included in animal, human and ecosystem health is

essential. World organization for Animal Health (OIE) is one of the global leaders who recognized the

importance of introducing the ―One health‖ concept in veterinary education. In the near future, veterinary

education in Serbia must include this segment in all study levels, including continual education.

Key words: education, one health, veterinary medicine


8

УВОД

У оквиру ветеринарске медицине, једно здравље не представља издвојену, самосталну,

научну дисциплину већ је саставни део више области које се изучавају током образовања

ветеринара. Посматрано шире, концепт једног здравља повезује ветеринарску са хуманом

медицином, епидемиологијом, биомедицином и другим наукама у оквиру којих се изучавају

појаве које могу да имају утицај на здравље људи и животиња. Још шире, за разлику од јавног

здравља, све области које могу да утичу на здравље и добробит људи и животиња и ширење

болести, као што су социологија, економија, изучавање биодиверзитета, животне средине,

коришћења земљишта, климатских промена, пољопривреда и агроиндустрија, део су концепта

јавног здравља. Из тог разлога, концепт једног здравља захтева интердисциплинарни приступ и

партнерство између стручњака из области ветеринарске, хумане медицине и сродних научних

поља.

Узимајући у обзир значај концепта једног здравља у будућности и шансу која се пружа

младим ветеринарима да заузму одговарајуће позиције у друштву, концепт једног здравља треба

да преузме једно од водећих места у ветеринарској едукацији, поготово узимајући у обзир да се

готово сви сегменти овог концепта већ изучавају у ветеринарским едукативним установама, али је

неопходно адекватно препознавање појмова и интердисциплинарност у учењу.

ИСТОРИЈА КОНЦЕПТА ЈЕДНОГ ЗДРАВЉА

Здравље и добробит људи је одувек било повезано са здрављем животиња, пре свега због

заједничког корошћења истих услова живота на нашој планети. Међзависност живота људи и

животиња и адекватно коришћење земљишта и воде је у основи био услов опстанка свих

цивилизација. Због тога је концепт једног здравља, који обухвата све наведне појмове и

међузависности, изучаван још од давнина. Појам једног здравља се може наћи у записима

Hippocrates-а (460-367 пне), а пре свега у делу под називом „О врстама ваздуха, воде и места―, у

којима он препознаје међузависност здравља и животне средине. Он је увео постулате који су и

данас применљиви у оквиру концепта једног здравља, а то су „Primum Non Nocere― („Изнад свега,

не штети―) и ―Medicus curat, natura sanat― („Природа оздравује, лекар лечи―) (Wear, 2008). Aristotle

(384-322 пне) почиње са изучавањем компаративнуе медицине, а посебно заједничке особине

људи и других врста, пре свега сисара, а што описује кроз приказивање различитих болести у

књигама из серије под називом „Historia Animalium―. Giovanni Maria Lancisi (1654–1720), лекар и

ветеринар, један од оснивача епидемиологије, је истицао важност животне средине у ширењу

болести људи и животиња. Посебно је изучавао кугу говеда и маларију људи (Lancini, 1964).

Claude Bourgelat (1712–1779) је у оквиру првооснованог ветеринарског факултета у Лиону, увео

формално образовање које се бавило здрављем животиња, али и интеракцијом са здрављем људи.

Louis-René Villermé (1782–1863) и Alexandre Parent-Duchatelet (1790–1835) су, такође у

Француској, увели јавну хигијену, као област у ветеринарсој медицини. Rudolf Virchow (1821–

1902), немачки лекар и патолог, успоставио је термин зооноза и рекао да „Између ветеринарске и

хумане медицине не постоји јасна граница. Објекат јесте различит, али стечено искуство треба да

допринесе целокупној медицини―. (Natterson-Horowitz and Bowers, 2012). Такође је препознао да

су фактори спољашње средине кључни за исход болести (Virhow, 1985). William Osler (1849–

1919), који је био студент Virchow-оа је, је даље промовисао концепт компаративне медицине, а

био је изабран као предавач на Ветеринарском факултету у Монтреалу и Медицинском факултету

Универзитета McGill. James Steele (1913-2013) је основао Ветеринарску јединицу за јавно здравље,

којa је касније прерасла у Центар за контролу и превенцију болести у Сједињеним Америчким

Државама. Његова залагање у овој области је довело до успостављања Јединице за ветеринарско

јавно здравље у оквиру Светске здравствене организације (WHO). Calvin Schwabe (1927–2006) из

Сједињених Америчких Држава је установио пионирски програм у ветеринарској превентивној

медицини у School of Veterinary Medicine at the University of California, Davis. Он је 1964. године

објавио уџбеник под називом „Ветеринарска медицина и здравље људи―, у којој указује на

неопходност интегрисања сазнања о здрављу животиња и људи, уз поштовање животне средине, у

решавању проблема везаних за ветеринарско и јавно здравље. У овој књизи је он нагласио значај

„једног здравља― и рекао да „је основна потреба људи да победе болест, обезбеде довољно хране,


9

одговарајући квалитет животне средине и друштво у коме преовлађују вредности које је сам човек

успоставио―. Најновији концепт једног здравља који се развија у 21. веку даје приоритет

факторима животне средине као кључним за здравље људи и животиња. Данас се све више

наглашава потреба да се отклони изразита подела на научна поља, која је постојала у периоду од

17. до 19. века. Истиче се неопходност конвергенције, а пре свега узимајући у обзир теорију о

еволуцији коју је успоставио Charles Darwin, као и појм селекције као кључног фактора настанка

живих бића, укључујући и људе. Термин „екологија― је, 1866. године, у науку увео Haeckel (1834–

1919), немачки филозоф, лекар, биолог, уметник и професор, а касније је екологија је постала

окосница концепта једног здравља. Научници који су имали утицај на развој ове науке а тиме и

савременог концепта једног здравља су: Charles Elton (1900–1991) из Енглеске; Alfred Lotka (1880–

1949) из САД и Vito Volterra (1860–1940) из Италије, Aldo Leopold (1887–1948) из САД, Robert

MacArthur (1932–1972), такође из САД, Robert May и Roy Anderson.

Најсавременије молекуларне технике су омогучиле идентификацију многих узрочника

заразних болести код људи, који потичу од животиња. Ти узрочници су се значајно мењали због

промена у животној средини. На пример, утврђено је да је узрочник рубеола људи, а који је био

леталан пре увођења вакцинације, потекао од вируса куге говеда који је превазишао баријере

између врста и постао аутономни хумани вирус у 11. веку. Вероватни разлог је што су људи

стално били изложени, тада раширеном, вирусу куге говеда које су биле доместиковане пуно

година раније. Настанку рубеола је додатно допринела урбанизација великих размера. Наиме,

вирус рубеола не може опстати у хуманој популацији мањој од око 500 000 људи који су у

контакту (Furuse и сар., 2010). Сличан сценарио је постојао при појави хуманих

имунодефицијентних вируса (HIV 1 и 2) и пандемије AIDSа током 20. века. Ови вируси, који су

најпре настали у урбаном делу Африке током раних деведесетих година, су еволуирали из вируса

имунодефицијенције мајмуна (Hahn и сар., 2000).

Концепт једног здравља у 21. веку мора да узме у обзир драматичне промене у животној

средини и екпоненцијални раст у броју људске популације. Наиме, број људи на земљи,

интензитет наших активности и степен промена животне средине никад није био тако изражен

(McNeil, 2000). Требало је 100 000 до 200 000 година да се достикне број од милијарду људи на

планети, а што је постигнуто око 1800. године. До 1925. године, број људи је порастао на две

милијарде, а данас, 90 година касније, број људи на планети је седам. Промене које су се десиле у

животној средини су превазишле могућност адаптације на њих, како од стране људи, тако и

животиња. Све више се организују конференције које на једном месту укључују предаваче из

различитих области истраживања, чиме су омогућене дискусије о могућем кретању болести

између различитих врста животиња и људи. WHO, OIE (World Organisation for Animal Health) и

FAO (Food and Agriculture Organization of the United Nations), као лидерске организације у

промовисању концепта једног здравља, су уз подршку United Nations Children‘s Fund и United

Nations System Influenza Coordination, потписали споразум о сарадњи а везан за међузависност

здравља људи, животиња и екосистема (FAO, OIE and WHO, 2010).

КЉУЧНА ПОДРУЧЈА ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ КОЈА СУ ДЕО КОНЦЕПТА

ЈЕДНОГ ЗДРАВЉА

Један од основних циљева образовања ветеринара јесте да школује интелектуално

мотивисане ветеринари који ће бити лидери у оквиру концепта једног здравља 21. века. То би

требао да буде, пре свега, изазов за предаваче који треба да се сами образују у том правцу. Кључна

подручја у којима концепт једног здравља налази примену у ветеринарској медицини су:

Етиологија инфективних обољења, нарочито зооноза

Приближно две трећине инфективних болести домаћих животиња су зоонозе. Већина тих

болести води порекло из популације дивљих животиња (Jones и сар., 2008). Инфективне болести

представљају озбиљну претњу јавном здрављу. Њихово брзо дијагностиковање, надзор, контрола

и заустављање је кључно за процену ризика у даљем ширењу ових болести. Истраживања у

области ветеринарске медицине су кључна за разумевање настанка и ширења инфективних

болести из групе зооноза.


10

Безбедност намирница које се користе у исхрани људи

Контрола болести које се преносе храном подразумева не само познавање узрочника и

механизма ширења болести, већ и познавање процеса производње, прераде и дистрибуције хране.

Брзо транспортовање животиња и њихових производа из једног у други део света може

проузроковати настајање проблема далеко од места узгоја животиња. Наиме, с обзиром да брзина

транспорта анималних производа обично краће траје од периода инкубације болести, често се

јављају прикривене епидемије (Gibbs, 2005).

Основна биомедицинска истраживања

Постоји велики број примера коришћења анималних модела за разумевање етиопатогенезе

различитих болести код људи. Пошто се основна биомедицинска истраживања развијају изразито

брзо, а животиње се користе као модели у њиховој примени, неоходно је да ветеринари прате та

достигнућа и ангажују се у данашњу научну револуцију, доприносећи на тај начин одржавању

концепта једног здравља.

Генетска истраживања

Данас се све више испитује генетска основа различитих болести и прибегава се коришћењу

молекуларних техника којима се може извршити манипулација генома како људи, тако и

животиња. Током едукације ветеринара неопходно је проширити знања студената везана за

наследне болести (Ostrander и Wayne, 2005).

Антибиотска резистенција

Резистенција на антибиотике је све већи проблем у узгоју фармских животиња. Последица

је све веће употребе антибиотика, а пример је појава резистентних сојева конвенционалних

микроорганизама, као што су метацилин-ресистентне Staphylococcus aureus или MRSA код говеда.

Озбиљна су претња здрављу људи, јер су прошле генетске промене које су им обезбедиле

патогеност и за људе. Да би успешно учествовали у спречавању појаве антибиотске резистенције,

ветеринарски стручњаци треба да унапреде знања из области молекуларне епидемиологије и

микробне резистенције. Један од изазова је и препознавање улоге говеда као резервоара

резистентних генотипова MRSA (Harrison и сар., 2013).

Биодиверзитет

Поремећаји баланса у екосистемима наше планете компромитовали су здравље људи и

животиња. Одржавање биодиверзитета је задатак и ветеринара али у то морају бити укључене и

државне институције.

Употреба животиња у научним истраживањима

Истраживања у којима се користе животиње су значајна, пре свега, за разумевање

физиолошких процеса у живим бићима. Етичка питања везана за коришћење животиња у

истраживањима је област у коме ветеринари треба да заузму лидерство.

УЛОГА ВЕТЕРИНАРА У ЈЕДНОМ ЗДРАВЉУ

Већина ветеринара практичара, како оних који се баве великом тако и малом праксом,

својим радом свакодневно доприноси остваривању концепта једног здравља кроз

дијагностиковање различитих болести животиња које могу да угрозе здравље власника животиње,

њихових породица и људи из окружења. Извођењем рутинских клиничких прегледа, одржавањем

програма вакцинације, редовном контролом паразитских инфестацвија, упозоравањем на ризик од

контакта животиње са имунокомпромитујућим јединкама, утицајем на свест о коришћењу

службених паса и паса водича за људе са посебним потребама, и промовисањем везе између људи

и животиња код старијих људи или оних који пате од посттрауматичног синдрома, ветеринари

свакодневно промовишу концепт једног здравља. Поред ових директних активности, ветеринари

спроводе и низ индиректних активности којима доприносе концепту јавног здравља, као што су

извештавање регулаторних тела о појави одређених болести, сарадња са медицинским установама

везано за појаву зооноза, саветодавна улога и слично. Додатно, многи ветеринари су запослени у

државним органима утичући на доношење одлука значајних за концепт једног здравља.

Ветеринари су активно укључени и у одржавању здравља лабораторијских животиња које се

користе у истраживањима али и постављању дијагноза. Учешће ветеринара у Агенцијама које се


11

баве прометом лекова, вакцина и медицнских инструмената повећава њихову одговорност у

односу на чување и коришћење ових средстава.

ЗАКЉУЧАК

Велики број области у којима ветеринари могу да преузму лидерску позицију када је у

питању једно здравље, намеће потребу да се образују нове генерације ветеринара који имају

мултидисциплинарни приступ у решавању проблема. Јавност треба да препозна улогу ветеринара

у концепту једног здравља.

Ветерина као регулисана професија је препозната у свом друштвеном значају, а то је

неопходно стално промовисати у јавности.

Треба посебно подржавати како теренска тако и лабораторијска истраживања која се баве

успостављањем узрочне везе између болести животиња и људи, а у која би, поред ветеринара и

лекара, били укључени и истраживачи из области молекуларне биологије, математичке теорије и

експерименталне епидемиологије.

Неопходно је успоставити међународну сарадњу и референтне центре који ће бити

превасходно усмерени на истраживања заразних болести и компаративну медицину.

Иако обука младих ветеринара и континуирана едукација ветеринара практичара углавном

припада академским институцијама, сви ветеринари морају бити укључени и допринети подизању

знања из концепта једног здравља унутар струке, али и шире, у преносу знања на ширу

популацију.

Током образовања неопходно је укључити мултидисциплинарни приступ решавању

проблема, повећањем сарадње између ветеринарских и медицинскиј школа, али и оних који се

баве социолошким и основним наукама.

Литература

1. Food & Agriculture Organization of the United Nations (FAO), World Organisation for

Animal Health (OIE) & World Health Organization (WHO), 2010, The FAO-OIE-WHO Collaboration.

Sharing responsibilities and coordinating global activities to address health risks at the animal-

humanecosystems interfaces. A Tripartite Concept Note. 2. Furuse Y, Suzuki A, Oshitani H, 2010, Origin

of measles virus: divergence from rinderpest virus between the 11th and 12th centuries. Virol J, 7, 52. 3.

Gibbs P, 2005, No longer an island: the global threat of emerging disease, Vet Rec, 157, 462. 4. Hahn BH,

Shaw GM, De Cock KM, Sharp PM, 2000, AIDS as a zoonosis: scientific and health implications,

Science, 287, 607–614. 5. Harrison EM, Paterson GK, Holden MT, Larsen J, Stegger M, Larsen AR,

Petersen A, Skov RL, Christensen JM, Zeuthen A, Heltberg O, Harris SR, Zadoks RN, Parkhill P,

Peacock SJ, Holmes M, 2013, Whole genome sequencing identifies zoonotic transmission of MRSA

isolates with the novel mecA homologue mecC EMBO, Molec Med, 5, 1–7. 6. Jones KE, Patel NG, Levy

MA, Storeygard A, Balk D, Gittleman JL, Daszak P, 2008, Global trends in emerging infectious diseases,

Nature, 451, 990–993. 7. Lancisi GM, 1964, Giovanni Maria Lancisi: cardiologist, forensic physician,

epidemiologist, JAMA, 189, 375–376. 8. McNeill JR, 2000, Something new under the sun: an

environmental history of the twentieth century world. W.W. Norton & Company, New York. 9. Natterson-

Horowitz B, Bowers K, 2012, Zoobiquity: what animals can teach us about health and the science of

healing, Doubleday Canada, Toronto. 10. Ostrander EA, Wayne RK, 2005, The canine genome, Genome

Res, 15, 1706–1716. 11. Virchow R, 1985, Collected essays on public health and epidemiology. Science

History Publications, Canton, Massachusetts. 12. Wear A, 2008, Place, health, and disease: the airs,

waters, places tradition in early modern England and North America, J Mediev Early Mod Stud, 38 (3),

443–465


12


VETERINARIY CONTINUOUS EDUCATION IN EUROPE (VETCEE)

КОНТИНУИРАНА ЕДУКАЦИЈА ВЕТЕРИНАРА У ЕВРОПИ

Rafael Laguens

Federation of Veterinarians of Europe (FVE), Brussels, Belgium

Summary

Veterinary Continuous Education in Europe (VETCEE) is an international non-profit association

that was established by some key European Veterinary organisations: EAEVE (The European Association

of Establishments for Veterinary Education), EBVS (European Board of Veterinary Specialisation), FVE

(Federation of Veterinarians of Europe), UEVP (Union of European Veterinary Practitioners.

The main VETCEE objectives are to promote structured continuing professional development and

life-long learning; to accredit structured programmes that are achievable by veterinarians in full-time

employment; to develop a system whereby practising veterinarians across Europe can gain recognition for

attainment of structured postgraduate education; to recognise and embrace systems, which already exist in

some European countries and provide the basis for their mutual recognition across Europe.

VETCEE accreditation requires that a programme leads to a qualification that is equivalent to a

European Qualification Framework (EQF) level 7. It should meet the general requirements of this level

under the three categories of knowledge, skills and competence.

The programs should be structured in modules. And the scope will include species-orientated and

discipline-oriented programmes. VETCEE will roll out standards for programme types in response to the

needs of the veterinary profession in Europe as represented through their affiliated veterinary

organisations. Quality assurance of programmes and their qualifications is of utmost importance and must

be re-evaluated at least every five years.

VETCEE has developed a standard for structured continuing professional development and

mutual recognition across Europe that is complemented by a separate dossier of competences. VETCEE

appoints independent panels of experts to evaluate programmes in the European countries according to

the Standard and the respective Dossier of Competencies. So far 6 Dossiers of competences have been

approved: Management of Veterinary Practice, Companion Animal Medicine, Porcine Health

Management, Equine Practice, Bovine Health and Production and Laboratory Animal and Science.

The following countries have programs approved by VETCEE: Belgium, Denmark, Poland, Spain

and UK.

Key words: continuing professional development, middle-tier specialisation, veterinary

education, accreditation.


Континуирана едукација ветеринара у Европи (VETCEE) је међународно непрофитно

удружење које су основале кључне европске ветеринарске организације: EAEVE (Европско

удружење установа за образовање ветеринара), EBVS (Европски одбор за ветеринарску

специјализацију), FVE (Федерација ветеринара Европе), UEVP (Савез европских ветеринара који

се баве праксом).

Главни циљеви VETCEE су промовисање структурираног континуираног професионалног

развоја и доживотног учења; акредитација структурираних програма које би могли да похађају и

ветеринари са пуним радним временом; развити систем по коме ће ветеринари који се баве


13

праксом широм Европе стећи признање за стицање структурираног постдипломског образовања;

препознавање и прихватање система који већ постоје у неким европским земљама и пружају

основу за њихово међусобно признавање широм Европе.

Акредитација VETCEE захтева да програм доведе до квалификације која је еквивалентна

нивоу Европског квалификационог оквира (EQF) ниво 7. Требало би да испуни опште захтеве овог нивоа у оквиру три категорије знања, вештина и способности.

Програми би требало да буду структурирани у модуле. А опсег ће обухватати програме

оријентисане на врсте и дисциплину. VETCEE ће израдити стандарде за врсте програма у складу са

потребама ветеринарске професије у Европи, представљено преко сродних ветеринарских

организација. Осигурање квалитета програма и њихове квалификације су од највеће важности и

морају се евалуирати најмање сваких пет година.

VETCEE је развио стандард за структурирано континуирани професионални развој и

узајамно признавање широм Европе који је употпуњен посебним Досијеом надлежности. VETCEE

ВЕТЦЕЕ именује независне експертске панеле за процену програма у европским земљама у складу

са Стандардом и одговарајућим Досијеом надлежности. До сада је одобрено 6 досијеа о

компетенцијама: Менаџмент ветеринарске праксе, Компаративна медицина животиња, Менаџмент

здравља свиња, Пракса са коњима, Здравље говеда и продукција и Лабораторијске животиње и

Наука.

Следеће земље имају програме које је одобрио VETCEE: Белгија, Данска, Пољска, Шпанија

и Велика Британија.

Кључне речи: континуирано стручно усавршавање, усавршавање кадрова са средњом

стручном спремом, ветеринарско образовање, акредитација.


14


НАШ ЈУБИЛЕЈ - 30 САВЕТОВАЊА СРПСКОГ ВЕТЕРИНАРСКОГ ДРУШТВА

OUR JUBILEE - 30 CONFERENCES OF SERBIAN VETERINARY SOCIETY

Милан Ж. Балтић, Радмила Марковић, Јелена Јањић, Милорад Мириловић

Факултет ветеринарске медицине, Универзитет у Београду


За мање од 30 година Српско ветеринарско друштво је успешно организовало 30

саветовања и два конгреса ветеринара Србије. Из хронологије саветовања се види да су

организатори саветовања (организациони и програмски одбор) за саветовања припремали

најактуелније теме из области ветеринарске медицине тога времена. Искуства из претходних

саветовања била су увек таква да је свако наредно саветовање припремано са више амбиције и

жеље да се рад саветовања унапреди, а нарочито да се приближи највећем броју учесника, односно

докторима ветеринарске медицине из праксе. Саветовања су управо њима најкориснија и

најпотребнија. Данас се до нових информација из сваке научне и стручне области, па и

ветеринарске медицине може доћи на различите начине (нпр. преко интернета), али само

саветовања омогућавају учесницима директну размену мишљења, директан дијалог, који нам је

све више потребан у свим сферама живота.

Кључне речи: хронологија, јубилеј, саветовања, Српско ветеринарско друштво

Summary

For the past 30 years, he Serbian Veterinary Society successfully organized 30 conferences and

two Congress vet Serbia. The conference chronology shows that he organizers of the conference

(Organizational and Program Committee) for consultations prepared the most current topics in the field of

veterinary medicine of that time. Previous counseling experiences have always been such that each

subsequent counseling session is prepared with more ambition and desire to advance the counseling work,

and especially to reach the largest number of participants, that is, veterinary medicine doctors in practice.

The conference is the most useful and necessary for them. Today, new information from every scientific

and professional field, including veterinary medicine, can be accessed in different ways (eg via the

Internet), but the counseling itself allows participants to exchange views directly, a direct dialogue that is

increasingly needed in all walks of life.

Key words: chronology, counseling, jubilee, Serbian Veterinary Society

УВОД

Почетак 19. века био је почетак борбе за поновно успостављање српске државе на Балкану

која је престала да постоји након пада Смедерева када су га Турци освојили 1459. године. Први

српски устанак под вођством вожда Карађорђа 1804. године и Други 1815. године под вођством

Милоша Обреновића показали су да је жеља за осамостаљењем Србије могућа, што је коначно и

дефинисано закључцима са Берлинског конгреса 1888. године, када је Србија постала суверена

држава. Србија је и пре Берлинског конгреса имала елементе самосталне државе, кнежевине, под

династијом Карађорђевића и Обреновића. Елементи државности (устав, војска, полиција,

међународни односи итд.) омогућили су Србији напредак у свим облицима друштвеног деловања.


15

Уређена држава морала је да има и школован кадар у државној управи, војсци, пољопривреди и

осталим областима рада. Због тога је Иван Југовић већ 1808. године основао Велику школу у

Београду, која није била ни средња ни велика, а трајала је три године. Школа је престала да ради

већ 1813. године. У Крагујевцу је 1838. године основан Лицеј (пресељен у Београд 1841. године),

што је продужетак гимназијског школовања (виша школа), који је трајао две године и који је 1863.

године прерастао у Велику школу са три факултета (филозофски, правни и технички), а затим

1905. године у Универзитет са иста три факултета. Повећање броја факултетски образованих

људи, међу којима је било и доста странаца из Аустроугарске, углавном Срба, условило је и

њихово окупљање у научна и стручна удружења. Тако је у Србији 1872. године основано Српско

лекарско друштво, 1886. године Српско научно друштво (од 1888. године Српска краљевска

академија). Исте године основано је Удружење правозаступника (претеча адвокатске коморе).

Иако са не великим бројем ветеринара, 1890. године основано је Српско марвено друштво које је у

Водени (Грчка) на Солунском фронту 1918. године на састанку ветеринара (23 војна и 23 цивилна

ветеринара) између осталих одлука, променило и име удружења у „Удружење ветеринарских

лекара Краљевине Србије―. Ово Удружење одржало је свој последњи састанак 1921. године када

улази са одговарајућим друштвима са подручја бивше Аустроугарске у Југославенско

ветеринарско удружење. Новоосновано удружење је своју активност организовало кроз годишње

састанке, Зборове ветеринара и кроз регионална удружења (до 1922. године седам привредних

области, од 1922. до 1929. године 33 области , а од 1929. године до 1939. године у девет бановина

и у осам бановина од 1939. године до почетка Другог светског рата). На Зборовима Југославенског

ветеринарског удружења углавном се говорило о организацији ветеринарске службе, бризи о

издавању часописа Југословенски ветринарски гласник, а било је и Зборова на којима су одржана

предавања из најзначајнијих области ветеринарске медицине у том тренутку. Југославенско

ветеринарско удружење није радило за време Другог светског рата. Активирано је по његовом

завршетку. Удружење ветеринара Србије основано је 1948. године и пролазило је кроз различите

облике организовања и било члан Савеза ветеринара и ветеринарских техничара Југославије. Овај

Савез је организовао саветовања ветеринара Југославије у Примоштену (Хрватска), а у

организацији саветовања учествовало је и Удружење ветеринара Србије. У Примоштену је

одржано 13 Саветовања ветеринара Југославије, да би 1990. године 14. и последње Саветовање

ветеринара СФРЈ било одржано на Копаонику. Од оснивања Удружења ветеринара и

ветеринарских техничара Републике Србије 1949. до 1991. године на месту председника Друштва

променило се 27 руководилаца. Од 1991. године на месту председника променило се до данас

шест (проф. др Милутин Петровић, академик проф. др Златибор Петровић, проф. др Милан

Тешић, проф. др Босиљка Ђуричић, проф. др Брана Раденковић-Дамњановић, проф. др Милорад

Мириловић) руководилаца. Удружење ветеринара Србије од 1994. године носи ново име Српско

ветеринарско друштво (СВД). СВД је од распада Југославије (1991. године) настојало да ово

Удружење настави активно да ради, што се види из бројних начина организовања и рада кроз

Извршни одбор, Изборне скупштине, Саборе. Највећи део активности СВД била је везана за

законске прописе и организациона питања рада Друштва. Једна од активности СВД било је и

одржавање саветовања ветеринара. Саветовања су, нема сумње, имала велики значај, пре свега за

људе из праксе, али и научне раднике из различитих институција (факултети, институти) (Анон.,

2000; Балтић, 2009; Радојевић и сар., 2011).

ХРОНОЛОГИЈА САВЕТОВАЊА СРПСКОГ ВЕТЕРИНАРСКОГ ДРУШТВА

Према подацима из Едиције „110 година Српског ветеринарског друштва― из 2000. године

прва три Саветовања ветеринара која су трајала само по један дан одржана су у периоду 1990-

1991. године, и то прво Саветовање одржано је у Лепенском виру (председник организационог

одбора Хранислав Илић, дипл. вет.), друго у Аранђеловцу (председник организационог одбора др

Спасоје Јаћимовић) и треће у Врњачкој бањи (председник организационог одбора Петар Костић,

вет. спец.).

Четврто Саветовање ветеринара Србије одржано је 5. и 6. септембра 1991. на Копаонику.

Председник организационог одбора био је проф. др Бранислав Димитријевић. Првог дана

Саветовања изложена су два реферата по позиву, а у поподневном делу одржан је округли сто ICN


16

Галенике, генералног спонзора Саветовања. Другог дана Саветовања одржана су три предавања по

позиву. Радови саопштени на Саветовању штампани су у часопису Ветеринарски гласник.

И следеће, пето Саветовање ветеринара одржано је од 2. до 5. септембра 1992. године на

Копаонику, а председник организационог одбора био је поново проф. др Бранислав Димитријевић.

Саветовање је имало седам пленарних заседања и један округли сто. Поред генералног спонзора

(ICN Галеника), ово Саветовања помогле су и друге организације. Прво пленарно заседање

односило се на „Савремене тенденције развоја ветеринарске праксе као изазов за ветеринарство

Србије― (модератор проф. др Милан Тешић), друго на „Савремене аспекте здравствених проблема

у говедарству― (модератор проф. др Хореа Шаманц), треће на „Медицинске и организационе

проблеме у лечењу малих животиња― (модератор доцент др Никола Поповић), четврто на

„Рационални приступ медикацији у савременој ветеринарској медицини― (модератор проф. др

Драгољуб Живанов), пето на „Говедарство, свињарство, паразитологија― (модератор доц. др Петар

Милосављевић), шесто на „Заштиту здравља и репродукцију свиња― (модератор др Младен

Гагрчин) и седмо на „Живинарство, микробиологију, зоохигијену, радијациону хигијену―

(модератор доц. др Милијан Јовановић). Одржан је и округли сто под називом „Задаци и улога

ветеринарске инспекције у спровођењу закона и развоју ветеринарства― (модератор Живорад

Костић, дипл. вет.). На Саветовању су саопштена укупно 264 рада који су штампани у Зборнику

радова и кратких садржаја.

Наредно шесто Саветовање ветеринара Србије одржано је од 15-18. септембра 1993. године

по први пут на Златибору. Председник Организационог одбора био је др Радољуб Тадић. Рад

Саветовања се одвијао у четири пленарна заседања у оквиру постер секције и једног округлог

стола. Прво пленарно заседање „Задаци и улога ветеринарске службе у савременим условима

привређивања― модерирао је Живорад Костић, дипл. вет. Друго пленарно заседање „Актуелне

заразне болести домаћих животиња-стања и проблеми― модерирао је проф. др Ђорђе Пањевић,

треће „Здравствена и квалитативна исправност сировина и производа анималног порекла-мере и

поступци― модерирао је проф. др Сава Бунчић и четврто „Актуелни задаци ветеринарске

инспекције― модерирао је Живорад Костић, дипл. вет. Постер заседање било је организовано по

одређеним областима (сточарство, исхрана, репродукција, хигијена и технологија намирница итд.).

Генерални спонзор ICN Галеника организовао је округли сто на коме је презентовао део свог

производног програма под насловом „Примена Тиамулигал програма у решавању здравствене

проблематике свиња и живине―. Аутори овог програма били су др Ђорђе Авакумовић, др Младен

Гагрчин и др Душан Орлић. У Зборнику шестог Саветовања штампана су 163 рада.

Од 13. до 16. септембра 1994. године на Златибору је одржано седмо Саветовање

ветеринара, а председник организационог одбора био је др Радољуб Тадић. Генерални спонзор био

је, као и на претходном Саветовању, ICN Галеника. На отварању Саветовања проф. др Милутин

Петровић имао је реферат „Положај ветеринарске професије у актуелним условима

привређивања―. На Саветовању су радови изложени у тр

ЗБОРНИК РАДОВА И КРАТКИХ САДРЖАЈА · 7 laguens rafael:...

Documents