ГЕОГРАФИЈА 7 - izdavačka kuća klett · УВОД Приручник за...

Бранислава Игњатовић

ГЕОГРАФИЈА 7ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ У СЕДМОМ

РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ГЕОГРАФИЈА 7ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ У СЕДМОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕПрво издање

Аутор: Бранислава ИгњатовићРецензент: Жељко Вујчић, професор географије у ОШ „Дуде Јовић”, Жабари

Фотографије и илустрације: архива Издавачке куће „Klett”, Бранислава Игњатовић, Shutterstock, Wikipedia.org

Компјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Aнa Ранђеловић

Издавач: Издавачка кућа „Klett”, д. о. о. Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: Данијела Обрадовић АрсићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Newpress, СмедеревоТираж: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електорнском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-789-8

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

371.3::91(035)

ИГЊАТОВИЋ, Бранислава, 1975- Географија 7 : приручник за наставнике у седмом разреду основне школе / Бранислава Игњатовић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Смедерево : Newpress). - 132 стр. : илустр. ; 29 cm

Тираж 500. - Библиографија: стр. 131-132.

ISBN 978-86-7762-789-8

a) Географија - Настава - Методика - Приручници

COBISS.SR-ID 216982540

УВОД

Приручник за наставнике географије у седмом разреду основне школе представља део уџбеничког комплета који чине још Уџбеник и Радна свеска. Написан је са идејом да буде помоћ у креирању и реализацији наставног процеса. Приручник садржи примере и предлоге за рад у различитим областима. Посебна пажња је посвећена Стандардима ученичких постигнућа за крај обавезног образовања, као и примерима задатака за проверу знања ученика по стандардима ученичких постигнућа. Наведени су предлози вертикалне и хоризонталне корелације и примери дневних припрема за реализацију часова корелације. Обрађене су различите наставне методе, облици и технике рада и предлози дневних припрема са применом различитих техника, које ће вам помоћи у креирању наставног часа. У складу са наставним планом и програмом, изнети су предлози посета институцијама, које ће обогатити рад са децом и омогућити креативнију наставу. Примери тестова за проверу знања и појмова за рад на немој карти такође су само једна од идеја које би требало да вам помогну у раду.

Поштоване колегинице и колеге, желим вам да са успехом и лакоћом реализујете свој рад.

Аутор

4

С А Д Р Ж А Ј

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ....................................................................................................................................... 6

1.1. Циљеви и задаци образовног програма географије ........................................................................... 6

1.2. Садржаји програма .............................................................................................................................................. 7

1.3. Начин остваривања програма ......................................................................................................................11

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА .................................................................................................................15

2.1. Образовни стандарди за географију ..........................................................................................................15

2.2. Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима постигнућа у току 7. разреда ...................................................................................................................................................16

2.3. Примери задатака за проверу знања по стандардима ученичких постигнућа ......................24

3. КОРЕЛАЦИЈА .......................................................................................................................................................................55

3.1. Вертикална корелација .....................................................................................................................................55

3.2. Корелација географије са другим наставним предметима ..............................................................57

3.3. Примери дневних припрема за вертикалну корелацију ..................................................................57

3.4. Примери дневних припрема за корелацију географије са другим предметима ...................61

4. МЕТОДЕ РАДА У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ ..................................................................................................................64

4.1. Вербално-текстуалне методе .........................................................................................................................64

4.2. Илустративно-демонстративне методе ....................................................................................................65

4.3. Метода практичних радова ............................................................................................................................66

4.4. Метода графичких радова (илустративна метода)...............................................................................66

4.5. Метода писаних радова ....................................................................................................................................66

5. ОБЛИЦИ НАСТАВНОГ РАДА – ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ............................................................................67

6. ТЕХНИКЕ РАДА ....................................................................................................................................................................69

7. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ .......................................................................................................................................77

7.1. Допунска настава .................................................................................................................................................77

7.1.1. Примери задатака за часове допунске наставе .............................................................................79

7.2. Додатна настава ...................................................................................................................................................83

7.2.1. Примери задатака за часове додатне наставе ................................................................................86

7.3. Екскурзије, излети, посете – циљеви посета ...........................................................................................92

8. ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ ........................................................................................................................................94

54

9. НАСТАВНА СРЕДСТВА......................................................................................................................................................98

10. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА ............................................................................................................................................ 101

11. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА ............................................................................................................................... 104

11.1. Примери задатака и тестова за проверу знања ученика............................................................. 104

11.2. Предлог примера иницијалног теста .................................................................................................... 109

11.3. Предлог годишњег теста за проверу знања ...................................................................................... 111

12. ПРИМЕРИ ТЕСТОВА СА ТАКМИЧЕЊА .................................................................................................................. 118

13. ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................................................... 127

66

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

Сврха програма образовања je квалитетно образовање и васпитање које омогућава стицање језичке, математичке, научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писмености неопходне за живот у савременом и сложеном друштву.

Такође, сврха процеса образовања јесте и у развијању знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно стиче нова знања, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, њихове потребе и ин-тересе, уз активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу заједнице, као и да доприноси демократском, економском и културном развоју друштва у целини.

1.1. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ОБРАЗОВНОГ ПРОГРАМА ГЕОГРАФИЈЕ

Циљ наставе географије јесте да осигура да сви ученици стекну базичну језичку и науч-ну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих стандарда образовних пости- гнућа, да се оспособе за решавање проблема и задатака у новим и непознатим ситуација-ма, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, да развију мотивиса-ност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, да упознају и разумеју географ-ске објекте, појаве, процесе и законитости у простору, њихове узрочно-последичне везе и односе, да развију географску писменост и географски начин мишљења, свест о завичају и одговоран однос према њему, држави, континенту и свету као целини, као и толерантан став о различитим народима, њиховим културама и начину живота.

Задаци наставе географије су:• стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током

наставе географије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе геогра-фије, буду у потпуности реализовани;

• упознавање и разумевање појава и процеса у географском омотачу Земље и непо-средном окружењу;

• картографско описмењавање за употребу географских карата у процесу стицања знања, као и у свакодневном животу;

• упознавање основних географских одлика Европе, осталих континената и развијених држава света;

• упознавање основних географских одлика земље у којој се живи, али и земаља у не-посредном окружењу, њихових асоцијација и интеграција;

• упознавање комплементарности и регионалних разлика савременог света;• развијање естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и

других феномена у геопростору;• изграђивање и развијање ставова о превентиви, заштити и унапређивању животне

средине;• развијање националног, европског и светског идентитета;

766

• развијање толеранције, постојања и припадности мултиетничком, мултијезичком и мултикултурном свету;

• развијање опште културе и образовања;• оспособљавање за самостално учење и проналажење информација.

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Ученици треба да (веб 1):• стекну знања о битним природногеографским одликама ваневропских континената,

њихових регија и појединих држава;• стекну знања о друштвено-географским одликама ваневропских континената, њихо-

вих регија и појединих држава;• буду оспособљени за праћење и разумевање економских и друштвених активности и

промена у савременом свету и њиховог доприноса општем развоју и напретку чове-чанства;

• упознају регионалне разлике и комплементарност савременог света;• разумеју проблеме у савременом свету (пренасељеност, неједнак привредни развој,

недостатак хране, воде, енергије, минералних сировина, еколошки проблеми, боле-сти, ратови и др.);

• развијају национални идентитет и упознају значај толеранције у мултиетничким, мул-тијезичким и мултикултуралним срединама у свету;

• упознају различите културе континената, њихових регија и држава, чиме ће прошири-ти сопствена знања из опште културе;

• развијају жељу и стичу потребу за даљим образовањем и самообразовањем, са циљем да се што успешније укључе у даље стручно оспособљавање;

• проширују знања из картографије и оспособе се за самостално коришћење географ- ске карте у процесу стицања нових знања, као и у свакодневном животу;

• буду оспособљени за самостално коришћење географске литературе и различитог графичког и илустративног материјала, са циљем лакшег савлађивања наставног гра-дива и оспособљавања за самостални рад.

1.2. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

УВОД (1)• Сврха, циљеви, задаци и програмски садржаји регионалне географије ваневропских

континената.

ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АЗИЈЕ (21)• Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и вели-

чина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност азијског конти-

нента, клима и биљни свет, воде на копну.

8

• Друштвеноeкономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције), на-сеља.

• Природна богатства и привреда. • Регионална и политичка подела.

Југозападна Азија:• Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Југозападне

Азије, клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноeкономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разно-

врсност, миграције), насеља, политичка подела. • Природна богатства и привреда. • Државе Југозападне Азије: Турска – географски положај, границе и величина. Основне

природногеографске и друштвеноeкономске одлике.

Јужна Азија:• Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Јужне Азије,

клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноeкономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разно-

врсност, миграције), насеља, политичка подела. • Природна богатства и привреда. • Државе Јужне Азије: Индија – географски положај, границе и величина. Основне при-

родногеографске и друштвеноeкономске одлике.

Југоисточна Азија:• Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Југоисточне

Азије, клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноeкономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разно-

врсност, миграције), насеља, политичка подела. • Природна богатства и привреда. • Државе Југоисточне Азије: Индонезија – географски положај, границе и величина.

Основне природногеографске и друштвеноeкономске одлике.

Средња Азија:• Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Средње Азије,


врсност, миграције), насеља, политичка подела. • Природна богатства и привреда.

98

Источна Азија: • Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Источне Азије,


врсност, миграције), насеља, политичка подела. • Природна богатства и привреда. • Државе Источне Азије: Кина и Јапан – географски положај, границе и величина.


ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АФРИКЕ (14) • Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и вели-

чина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност афричког кон-

тинента, клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноeкономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције), на-

сеља. • Природна богатства и привреда. • Регионална и политичка подела.

Северна Африка: • Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Северне Афри-

ке, клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноeкономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разно-

врсност, миграције), насеља, политичка подела. • Природна богатства и привреда. • Државе Северне Африке: Египат – географски положај, границе и величина. Основне

природногеографске и друштвеноeкономске одлике.

Источна Африка: • Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Источне Афри-



Западна Африка:• Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Северне Афри-



10

Јужна Африка: • Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Северне Афри-


врсност, миграције), насеља, политичка подела. • Природна богатства и привреда. • Државе Јужне Африке: Јужноафричка Република – географски положај, границе и ве-

личина. Основне природногеографске и друштвеноeкономске одлике.

ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ (12)• Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и вели-

чина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност северно аме-

ричког континента, клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноeкономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције), на-

сеља. • Природна богатства и привреда. • Регионална и политичка подела. • Државе Северне Америке: Сједињене Америчке Државе и Канада – географски по-

ложај, границе и величина. Основне природногеографске и друштвеноeкономске одлике.

ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕ АМЕРИКЕ (3)• Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и вели-

чина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност средњеамерич-

ког континента, клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноeкономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разно-

врсност, миграције), насеља. • Природна богатства и привреда. • Регионална и политичка подела. • Државе Средње Америке: Мексико – географски положај, границе и величина. Основ-

не природногеографске и друштвеноeкономске одлике.

ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ (9)• Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и вели-

чина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност јужноамерич-

ког континента, клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноeкономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разно-

врсност, миграције), насеља. • Природна богатства и привреда. • Регионална и политичка подела. • Државе Јужне Америке: Бразил и Аргентина – географски положај, границе и величи-

на. Основне природногеографске и друштвеноeкономске одлике.

1110

ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АУСТРАЛИЈЕ И ОКЕАНИЈЕ (6)• Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и вели-

чина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност аустралијског

континента, клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноeкономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разно-

врсност, миграције), насеља. • Природна богатства и привреда. • Регионална и политичка подела. • Државе Аустралије и Океаније: Нови Зеланд – географски положај, границе и величина.


ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АРКТИКА (2) • Основни географски подаци: откриће и истраживања Арктика, име, географски поло-

жај и величина. Природна и економска обележја.

ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АНТАРКТИКА (2) • Основни географски подаци: откриће и истраживања Антарктика, име, географски

положај и величина. Природна и економска обележја.

СВЕТ КАО ЦЕЛИНА (2) • Савремени политичко-географски процеси у свету. Неоколонијализам, интеграције и

глобализам. • Формирање политичке карте света.

1.3. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА1

Током остваривања програма неопходно је указати на значај активних и интерактив-них (кооперативних) метода наставе/учења и кроз све програмске целине доследно оси-гурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.

У настави, најмање у трећини случајева, потребно је користити задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација пре-поручених од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Завода за унапређење образовања и васпитања, а приликом оцењивања обезбедити да ученици буду информисани о критеријумима на основу којих ће бити оцењивани.

Садржаји програма наставног предмета Географија у седмом разреду основне школе обухватају систематско изучавање регионалне географије ваневропских континената, а програмску структуру чини осам наставних тема.

Кроз прву наставну тему потребно је ученике упознати са сврхом, циљем, задацима и наставним садржајима географије за седми разред, са планом рада, начином рада, начи-ном коришћења дидактичког материјала, стручне и научно-популарне литературе.

1 Подаци преузети из Наставног програма за седми разред основног образовања и васпитања Завода за унапређивање знања и образовања (веб 1).

12

У оквиру регионалне географије ваневропских континената предвиђена је обрада кон-тинената у целини, с циљем да пружи могућност сагледавања општих одлика континена-та, како би се на основу њих могле јасније уочити особености њихових регија и појединих држава.

Регионална географија ваневропских континената значајна је у васпитном и у образов-ном погледу јер пружа широке могућности да ученици упознају различите регије и држа-ве на Земљи, како у погледу њихових природних одлика тако и у погледу становништва, природних богатстава, друштвеноекономских односа и степена развијености привреде.

Наставни програм чине наставне целине и теме за чије је извођење предложен оријен-тациони број часова, а слобода и креативност наставника огледа се у самосталном плани-рању и распореду типова часова, избору наставних метода, техника, активности, дидак-тичких средстава и помагала.

ПЛАНИРАЊЕ У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ

Настава географије планира се и реализује на основу прописаног наставног плана и програма и прописаног календара васпитно-образовног рада за текућу годину. Настава се планира на годишњем и месечном нивоу, а за финалну реализацију наставник је у оба-вези да изради дневне припреме.

Глобални (годишњи) план рада је преглед наставног градива одређеног предмета који ће се обрађивати током школске године. Овим планом утврђује се поступност и ди-намика остваривања наставног програма током читаве наставне године. Ствара се посеб-но за сваки предмет и разред. Укупно годишње градиво дели се на одговарајуће темат-ске целине и наставне јединице. Годишњи план садржи наставне теме са бројем часова обраде, увежбавања, примене и обнављања градива, систематизације и практичних веж-би. Уз школски рад, планира се и домаћи, посебно у виду ученичког припремања за наста-ву. Глобални (годишњи) план рада садржи и списак литературе, којом се ученици и наста-вници служе током реализације наставног процеса.

У табелу глобалног плана треба унети следеће податке: • редни број наставне теме;• назив наставне теме;• број часова предвиђених за наставну тему;• број часова за обраду наставних јединица и остале типове часова за сваку наставну

јединицу;• укупан број наставних тема, број часова за наставне теме, укупан број часова за обра-

ду наставних садржаја и за остале типове часова.Када се израђује наставни (месечни) план, наставник треба да прати глобални (го-

дишњи) план, у складу са циљевима предмета и карактеристикама ученика и условима рада. Важно је испланирати редослед и бројни однос часова (за обраду новог градива, утврђивање и понављање, вежбање и практичан рад, систематизацију). Током израде планова рада (глобалних и оперативних), потребно је предвидети 60% часова за обраду новог градива и 40% за друге типове часова.

1312

Табела бр. 1: Глобални (годишњи) план рада

Нас

тавн

a те

мa Назив наставне

теме

Број часова Образовни стандарди

за обраду

за друге типове

укупноОсновни

нивоСредњи ниво

Напредни ниво

I УВОД 1 1

IIАЗИЈА – опште

географске одлике13 8 21

ГЕ. 1.1.3.ГЕ. 1.3.1.ГЕ. 1.3.2.ГЕ. 1.4.2.

ГЕ. 2.1.1.ГЕ. 2.1.2.ГЕ. 2.1.3.

ГЕ. 2.1.4.ГЕ. 2.3.1.ГЕ. 2.4.2.

ГЕ. 3.1.1.ГЕ. 3.3.1.ГЕ. 3.3.2.ГЕ. 3.4.3.

IIIАФРИКА – опште

географске одлике9 5 14

ГЕ. 1.1.3.ГЕ. 1.3.1.ГЕ. 1.3.2.ГЕ. 1.4.2.

ГЕ. 2.1.1.ГЕ. 2.1.2.ГЕ. 2.1.3.

ГЕ. 2.1.4.ГЕ. 2.3.1.ГЕ. 2.4.2.

ГЕ. 3.1.1.ГЕ. 3.3.1.ГЕ. 3.3.2.ГЕ. 3.4.3.

IVСЕВЕРНА

АМЕРИКА – опште географске одлике

7 5 12

ГЕ. 1.1.3.ГЕ. 1.3.1.ГЕ. 1.3.2.ГЕ. 1.4.2.

ГЕ. 2.1.1.ГЕ. 2.1.2.ГЕ. 2.1.3.

ГЕ. 2.1.4.ГЕ. 2.3.1.ГЕ. 2.4.2.

ГЕ. 3.1.1.ГЕ. 3.3.1.ГЕ. 3.3.2.ГЕ. 3.4.3.

VСРЕДЊА

АМЕРИКА – опште географске одлике

2 1 3

ГЕ. 1.1.3.ГЕ. 1.3.1.ГЕ. 1.3.2.ГЕ. 1.4.2.

ГЕ. 2.1.1.ГЕ. 2.1.2.ГЕ. 2.1.3.

ГЕ. 2.1.4.ГЕ. 2.3.1.ГЕ. 2.4.2.

ГЕ. 3.1.1.ГЕ. 3.3.1.ГЕ. 3.3.2.ГЕ. 3.4.3.

VIЈУЖНА АМЕРИКА – опште географске

одлике5 4 9

ГЕ. 1.1.3.ГЕ. 1.3.1.ГЕ. 1.3.2.ГЕ. 1.4.2.

ГЕ. 2.1.1.ГЕ. 2.1.2.ГЕ. 2.1.3.

ГЕ. 2.1.4.ГЕ. 2.3.1.ГЕ. 2.4.2.

ГЕ. 3.1.1.ГЕ. 3.3.1.ГЕ. 3.3.2.ГЕ. 3.4.3.

VIIАУСТРАЛИЈА И

ОКЕАНИЈА – опште географске одлике

4 2 6

ГЕ. 1.1.3.ГЕ. 1.3.1.ГЕ. 1.3.2.ГЕ. 1.4.2.

ГЕ. 2.1.1.ГЕ. 2.1.2.ГЕ. 2.1.3.

ГЕ. 2.1.4.ГЕ. 2.3.1.ГЕ. 2.4.2.

ГЕ. 3.1.1.ГЕ. 3.3.1.ГЕ. 3.3.2.ГЕ. 3.4.3.

VIII

АРКТИК И АНТАРКТИК –

опште географске одлике

2 1 3

ГЕ. 1.1.3.ГЕ. 1.3.1.ГЕ. 1.3.2.ГЕ. 1.4.2

ГЕ. 2.1.1.ГЕ. 2.1.2.ГЕ. 2.1.3.

ГЕ. 2.1.4.ГЕ. 2.3.1.ГЕ. 2.4.2.

ГЕ. 3.1.1.ГЕ. 3.3.1.ГЕ. 3.3.2.ГЕ. 3.4.3.

IX СВЕТ КАО ЦЕЛИНА 1 1 2

ГЕ. 1.1.3ГЕ. 1.3.1.ГЕ. 1.3.2.ГЕ. 1.4.2

ГЕ. 2.1.1.ГЕ. 2.1.2.ГЕ. 2.1.3.

ГЕ. 2.1.4.ГЕ. 2.3.1.ГЕ. 2.4.2.

ГЕ. 3.1.1.ГЕ. 3.3.1.ГЕ. 3.3.2.ГЕ. 3.4.3.

Систематизација градива

1 1

Регионална географија

ваневропских континената

УКУПНО

44 28 72

14

Оперативни план рада садржи следеће елементе:• редни број наставне теме;• редни број наставног часа;• назив наставне јединице;• тип часа;• облик рада;• наставне методе;• наставна средства;• образовне стандарде;• корелације;• оцену остварености плана и разлоге одступања у протеклом месецу;• циљ наставног часа, који се остварује кроз непосредне образовне и васпитне зада-

тке, у чијој основи треба да буду тумачења кључних појмова и порука које конкретна наставна јединица носи, као и њихово повезивање са сродним појмовима и порукама.

Припрема за час наставнику омогућава да успешно организује динамику часа, ре-ализује наставне теме кроз конкретне наставне јединице, као и да прати и вреднује остварено.

Дневне припреме садрже:• васпитне циљеве и задатке;• избор наставних метода;• наставна средства;• наставне стандарде;• исходе часа;• коришћену литературу;• предметну и међупредметну корелацију;• артикулацију часа (уводни, главни и завршни део часа, као и запажања о часу).

1514

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА

На основу циљева, задатака и наставних садржаја географије за основну школу, као и статистичких показатеља који су резултат тестирања, изведени су стандарди знања за крај обавезног образовања. С обзиром на то да ученици остварују различите нивое по-стигнућа, тачни описи ових нивоа (стандарда) потребни су да би наставници, ученици и родитељи могли да препознају различите нивое знања ученика, како би радили на по-бољшању квалитета и резултата учења.

Стандарди су низ исказа који описују шта један ученик зна и уме на одређеном нивоу постигнућа и у одређеном тренутку у току његовог образовања. Стандарди су урађени за три нивоа:

• основни,

• средњи,

• напредни ниво.

Стандард за ОСНОВНИ НИВО – знање и вештине којима је овладало 80% или више уче-ника.

Стандард за СРЕДЊИ НИВО – знање и вештине којима је овладало 50% и више ученика.Стандард за НАПРЕДНИ НИВО – знања и вештине којима је овладало око 25% ученика.

2.1. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА ГЕОГРАФИЈУ

Стандарди су дефинисани за следеће области:

• географске вештине,

• физичку географију,

• друштвену географију,

• регионалну географију.

Географске вештине представљају скуп знања и вештина која се односе на позна-вање оријентације у простору, практично коришћење и познавање географске карте, коришћење статистичког или неког другог материјала који је приказан дијаграмима, моделима, табелама и шемама. У континуираном раду са географским картама, учени-ци могу да савладају вештину читања општих и тематских карата. Сталном употребом географске карте, знање се проширује и продубљује и усавршава се њена практична примена.

Картографски садржаји се на најбољи начин могу реализовати уз примену теренског рада, укључујући посматрање, мерење, бележење и цртање.

Важну улогу имају наставни објекти и средства као што су различити модели: глобу-си, модели пројекције географског координатног система и др. Свакако је важно да обја-шњења наставника буду јасна, уз корелацију са другим предметима.

16

У настави географије, веома је важно да ученици науче да користе статистичке податке, који су систематизовани у дијаграмима и табелама или се налазе у тексту. Савладавајући вештину читања дијаграма и табела, они повезују садржај основног текста са вредно- стима приказаних у табели или дијаграму. Уче да анализом дијаграма и табела пореде и спознају узрочно-последичне везе и односе у географском простору.

Област физичка географија обухвата математичкогеографске садржаје – положај Земље у васиони и Сунчевом систему, њен однос према другим небеским телима и утицај тих небеских тела на Земљу, као и законитости кретања Земље и других небеских тела. Разумевање ових садржаја представља основу за касније разумевање свих климатских појава и дешавања у атмосфери. Садржаји опште физичке географије подразумевају знања о географском омотачу, које је систематизовано по геосферама (атмосфера, хидро-сфера, биосфера, литосфера). У оквиру ових сфера ученици упознају географске појаве, процесе, везе, као и географске законе.

Препоручљиво је да се градиво физичке географије обрађује у корелацији са природ-ним наукама – физиком, хемијом, биологијом.

Област друштвена географија обухвата друштвеногеографске и економскогеограф- ске садржаје који се односе на становништво, насеља и привреду. Приликом обраде ових садржаја важно је да методе које се примењују буду засноване на савременим научним достигнућима и да се не занемарују економско географски садржаји у односу на карто-графске, физичкогеографске и друштвеногеографске садржаје.

Кроз регионалну географију ученици целовито сагледавају одређени простор – кон-тинент, регију, државу, уочавају разноврсност, индивидуална обележја географских про- сторних целина и примењују усвојена знања из области физичке и друштвене географије. Основу за усвајање ових знања чини коришћење географске карте.

2.2. ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ КОЈЕ УЧЕНИЦИ ТРЕБА ДА ИМАЈУ НА ПОЈЕДИНИМ НИВОИМА ПОСТИГНУЋА У ТОКУ 7. РАЗРЕДА2

ОСНОВНИ НИВО ПОСТИГНУЋА

ГЕОГРАФCКЕ ВЕШТИНЕ:

Г.Е. 1.1.1. Разуме појам оријентације и наводи начине оријентисања

Г.Е. 1.1.2. Наводи и описује начине представљања Земљине површине (глобус и географска карта)

• зна да разликује глобус и географску карату и да опише начине представљања елеме-ната на глобусу и географској карти (велике копнене и водене површине: континенте, океане и мора; рељеф: планине и низије; воде на копну: реке, језера итд.).

2 Сви стандарди у Приручнику означени су на следећи начин: ГЕ – скраћеница за назив предмета; први број као ознака за ниво (1 – основни ниво, 2 – средњи ниво, 3 – напредни ниво); други број као ознака за област (1, 2, 3, 4…); трећи број као редни број стандарда у одређеној области на одређеном нивоу.

1716

Г.Е. 1.1.3. Препознаје и чита географске и допунске елементе карте• зна условне картографске знаке којима се представљају географски објекти (хидро-графски објекти, саобраћајнице, насеља, границе, рудници, споменици...).

ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА:

Г.Е. 1.2.1. Именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред• уме да дефинише појам васионе, односно космоса.

Г.Е. 1.2.2. Описује облик Земље и препознаје појаве и процесе у вези са њеним кретањем

• зна да наведе Земљина кретања: ротацију и револуцију;• зна време за које се Земљина кретања изврше и смер кретања Земље.

Г.Е. 1.2.3. Именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу, хидросферу, биосферу) и препознаје њихове основне одлике

• зна да дефинише сфере на основу њихових главних одлика (нпр. литосфера – Земљин чврст, стеновити омотач...);

• зна да именује најкрупније облике рељефа и препознаје их на географској карти;• зна и разуме појмове: време, временски елементи и прогноза времена;• зна да именује океане и највеће реке и језера и препознаје их на фотографијама, ви-део-запису, терену и на географској карти;

• зна да наведе биљне заједнице и биљне формације;• уме да дефинише појмове животне и географске средине и да именује изворе загађи-вања.

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА:

Г.Е. 1.3.1. Познаје основне појмове о становништву и насељима и уочава њихов просторни распоред

• зна да дефинише појмове екумена и анекумена, густина насељености, природни при-раштај, наталитет, морталитет, градско и сеоско насеље;

• уме дa на географској карти уочи распоред становништва и насеља на Земљи.

Г.Е. 1.3.2. Дефинише појам привреде и препознаје привредне делатности и привредне гране

• зна да именује привредне делатности и привредне гране.

РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА:

Г.Е. 1.4.1. Препознаје основне природне и друштвене одлике наше државе• зна да препозна географски положај наше домовине на географској карти Европе и Балканског полуострва и да именује суседне земље;

• зна које су најкрупније рељефне целине у нашој земљи (панонска област и планинска област);

18

• зна које су наше највише планине, низије, котлине, веће реке, језера, бање и уме да их пронађе на географској карти Србије;

• зна да наведе типове климе и земљишта у нашој земљи;• уме да препозна народе и етничке заједнице у Републици Србији;• зна који је главни град и који су већи градови у нашој земљи и уме да их покаже на географској карти;

• уме да наведе изворе енергије на територији Србије;• уме да наведе привредне делатности и привредне гране заступљене у нашој домо-

вини;• зна да одреди географски положај свог завичаја на географској карти Србије.

Г.Е. 1.4.2. Именује континенте и препознаје њихове основне природне и друштвене одлике

• зна који континенти постоје и уме да их пронађе на географској карти;• уме да на карти уочи разуђеност обала континената и да именује највећа острва и полуострва, мора и заливе;

• зна које су највише планине и низије, највеће реке и језера и препознаје их на карти;• уме да наведе типове климе и биљни и животињски свет на континентима;• зна да именује основне расе људи и да наведе њихов географски распоред на конти-нентима;

• зна да разликује континте по развијености њихове привреде.

СРЕДЊИ НИВО ПОСТИГНУЋА

ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ:

Г.Е. 2.1.1. Одређује стране света у простору и на географској карти• зна да користи објекте и инструменте за оријентацију у простору;• уме да одреди главне и споредне стране света на географској карти.

Г.Е. 2.1.2. Одређује положај места и тачака на географској карти • зна да користи картографску мрежу на географској карти за одређивање страна све-та Земљине хемисфере, северног и јужног повратника, северног и јужног поларника и положај места и тачака на Земљи.

Г.Е. 2.1.3. Препознаје и објашњава географске чињенице – објекте, појаве, процесе и односе који су представљени моделом, сликом, графиком, табелом и схемом

• зна да објасни географске податке представљене моделом и сликом;• уме да чита табелу и објасни понуђене податке представљене графиконом и схемом.

2.1.4. Приказује понуђене географске податке на немој карти картографским изражајним средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболичким знацима...), графиком, табелом и схемом

1918

• уме на немој карти да представи најкрупније географске објекте, појмове и процесе и уме да користи податке и сачини легенду на основу понуђених географских појмова.


Г.Е. 2.2.1. Описује небеска тела и њихова кретања• зна да наведе одлике небеских тела у Сунчевом систему (планете, сателите, астероиде, комете и метеориде) и може да их препозна на фотографијама и видео-запису;

• зна да дефинише појам галаксије;• зна да опише кретање небеских тела и њихове орбите у Сунчевом систему;• уме да препозна, објасни и опише облик Земље;• уме да опише смену обданице и ноћи и смену годишњих доба и да именује топлотне појасеве као последице Земљиних кретања.

Г.Е. 2.2.2. Разликује и објашњава географске чињенице – објекте, појаве, процесе и односе у Земљиним сферама (литосфери, атмосфери, хидросфери, биосфери)

• зна да објасни утицај ендогених сила Земље на формирање најкрупнијих облика рељефа (веначне, громадне планине и котлине);

• уме да опише појаве и процесе које се везују за литосферу (кретање литосферних пло-ча и последице тих кретања – набирање, раседање, земљотреси и вулканизам);

• зна да објасни утицај егзогених сила на мењање, стварање и обликовање Земљине површине и да наведе облике рељефа настале њиховим деловањем;

• зна да наведе минералне ресурсе и може да уочи њихов размештај на Земљи;• зна да разликује обновљиве и необновљиве природне ресурсе;• уме да дефинише климу, да наведе и опише климатске факторе;• познаје типове климе у умереном топлотном појасу;• уме да препозна облике хоризонталне разуђености светског мора и облике појављи-вања воде на копну;

• зна да идетификује изворе загађивања воде, ваздуха и земљишта и да наведе мере заштите животне средине.


Г.Е. 2.3.1. Разликује и објашњава кретање становништва (природно и механичко) и структуру становништва

• зна да наведе и објасни узроке и последице високог и ниског природног прираштаја;• зна да наведе и објасни узроке и последице миграције становништва;• разуме и уме да објасни структуру становништва у свету (полну, старосну, расну, на-ционалну, језичку, верску, образовну...);

• уме да анализира старосну пирамиду са разумевањем.

Г.Е. 2.3.2. Именује међународне организације у свету (EU, UNICEF, UN, UNESCO, FAO, Црвени крст...)

• разуме улогу међународних организација које се залажу за очување мира, поштовање људских права и слобода, решавање економских и хуманитарних проблема у свету.

20


Г.Е. 2.4.1. Описује природне и друштвене одлике наше државе и наводи њене географске регије

• зна да опише географски положај наше домовине у Европи и на Балканском полуостр-ву (јужноевропска, балканска, подунавска, панонска и планинска земља);

• зна да одреди географски положај панонске рељефне целине на карти Србије и да опише одлике рељефа (острвске планине, пешчаре, лесне заравни, алувијалне равни);

• зна да одреди географски положај планинске рељефне целине на карти Србије и да опише српско-македонску масу, Динарске планине, Карпатске и Балканске планине, Косовско-метохијску котлину, Шар-планину);

• зна да наведе и опише географске регије у Србији;• зна да именује спољашне и унутрашње факторе климе и да опише основне типове климе у нашој домовини;

• зна да именује морске сливове и веће реке и да опише њихове одлике, размештај, значај, загађеност, мере заштите;

• зна да опише постанак језерских басена и да наведе њихову поделу, размештај, значај и загађеност;

• зна да опише основне типове земљишта и да наведе њихов размештај и значај;• зна да именује националне паркове у нашој домовини и да одреди њихов географски положај на карти Србије;

• зна да опише природни прираштај, наталитет и морталитет, миграције и структуру ста-новништва у Србији;

• зна да наведе поделу, да опише и уочи просторни распоред сеоских и градских на-сеља;

• зна да именује руде метала и неметала и уме на карти Србије да покаже њихова нала-зишта;

• зна да наведе основне одлике привреде Републике Србије и да опише услове за раз-вој појединих привредних грана (пољопривреде, енергетике, рударства, индустрије, саобраћаја, трговине и туризма);

• зна да опише основне природне и друштвене одлике свог завичаја и да наведе пер- спективе његовог развоја;

• зна да наведе и опише интеграцијске процесе у Европи.

Г.Е. 2.4.2. Описује природне и друштвене одлике континената и наводи њихове географске регије

• зна да опише географски положај континената и да наведе континенте Старог и Новог света;

• зна да наведе географске објекте који су узети као границе између континената (оке-ани, мора, заливи, мореузи, канали, планински венци, реке, језера...);

• зна да именује и опише највише планине, највеће низије и висоравни и на географској карти света да одреди њихов положај на континенту;

• зна да наведе и опише морске сливове и највеће реке на континентима и уме да их покаже на карти света;

• зна да опише постанак и одлике највећих језера и уме да их покаже на карти;

2120

• зна да именује типове климе, да опише њихове основне одлике и да наведе хоризон-талну и вертикалну зоналност типова климе и биљног и животињског света;

• зна да наведе распоред становништва на континентима и да именује народе и рели-гије;

• зна да опише привредну развијеност континената и узроке који су довели до разлике у степену развијености појединих континената;

• зна да наведе географске регије на континентима и уме да их покаже на карти;• зна да именује државе у регијама Европе и да наведе њихове основне одлике;• зна да именује државе у регијама осталих континената и да наведе основне одлике одабраних држава.

НАПРЕДНИ НИВО ПОСТИГНУЋА

ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ:

Г.Е. 3.1.1. Доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географских чињеница – објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте

• уме да анализира садржај општих и тематских географских карата и доноси закључке о повезаности и међузависности појава и процеса на Земљи;

• уме да бележи географске појаве и процесе, да их тумачи, представља и приказује табелом, графиконом или схемом (зна да уради клима-дијаграм, полно-старосну пи-рамиду...);

• уме да користи размер и размерник карте и да одређује растојања у природи, као и да одреди надморску и релативну висину.


Г.Е. 3.2.1. Препознаје димензије Земље и објашњава последице Земљиног облика и њених кретања

• зна да су спљоштеност Земље на половима, разлика у времену, часовне зоне и датум-ска граница последице Земљине ротације;

• зна да објасни узроке различитих ротационих брзина;• зна да су неједнако трајње обданице и ноћи, смена годишњих доба, неједнака загреја-ност Земљине површине и топлотни појасеви последица Земљине револуције и наги-ба Земљине осе на раван еклиптике.

Г.Е. 3.2.2. Објашњава физичкогеографске законитости у географском омотачу (климатску и биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и унапређивање

• зна да именује унутрашње геосфере и да наведе њихова основна својства;• зна да анализира еволуцију и процесе у Земљиној кори и да опише њену грађу;• уме да препозна ерозивне и акумулативне облике рељефа и зна да објасни њихов постанак;

22

• зна да објасни појаве и процесе у атмосфери (инсолацију, температуру ваздуха, ваз-душни притисак, ветрове, облачност, падавине, влажност ваздуха, уништавање озон-ског омотача, киселе кише...);

• зна да објасни појаве и процесе у светском мору као што су хемијска и физичка својства и кретање морске воде;

• уме да разликује воде на копну и да опише њихова основна својства (подземне воде, минералне воде, извори и врсте изворе и изворишта река, реке, језера, ледници...);

• зна да објасни хоризонталну и вертикалну зоналност и типове климе и биљног и жи-вотињског света на Земљи;

• зна да објасни постанак основних типова земљишта и њихову зоналност;• зна да су Земљине сфере повезане и да утичу једна на другу;• зна да наведе узроке и последице нерационалног односа човека према природи.


Г.Е. 3.3.1. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља

• зна да објасни просторни распоред становништва на Земљи и његову условљеност географским положајем, рељефом, климом, водом, плодним земљиштем, појавом ин-дустрије и великих градова;

• зна које су најгушће и најређе насељене области на Земљи и која је висинска и полар-на граница;

• зна да анализира узроке прекомерног раста становништва на Земљи и проблеме који притом настају (недостатак хране, воде, смештаја, радних места...);

• разуме узроке и проблеме земаља са ниском и негативном стопом природног при-раштаја (убрзано старење становништва, опадање броја становника...);

• уме да разликује природну и географску средину и да објасни утицај људских актив-ности на њихове сталне промене;

• разуме појам регије, уме да препозна и објасни његове одлике;• зна да разликује основне типове сеоских и градских насеља и да објасни њихов поста-нак, развој и значај;

• уме да објасни процес урбанизације.

Г.Е. 3.3.2. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности

• зна да наведе природне факторе (рељеф, климу, воде, земљиште, изворе енергије, рудно богаство...) и да објасни њихов утицај на развој и размештај привредних дела- тности и привредних грана;

• зна да наведе друштвене факторе (природни прираштај, структуру становништва, примену савремених научних и технолошких достигнућа, степен привредне развије-ности...) и да објасни њихов утицај на развој привреде и размештај привредних дела- тности и привредних грана;

• уме да разликује секторе привредних делатности, да објасни међусобну повезаност и да процени развијеност државе према учешћу запослених у поједним секторима привреде.

2322


Г.Е. 3.4.1. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у нашој земљи и уме да издвоји географске регије

• зна да објасни повезаности и међусобне условљености свих природних и друштвено-географских елемената на територији наше земље (рељеф, клима, воде, тло, биљни и животињски свет, становништво, насеља, људске делатности...);

• разуме опште и посебне законитости на територији наше земље (јединство и инте-гралност, кружење материје и енергије, зоналност, азоналност, утицај природних фа- ктора на размештај становништва и њихов заједнички утицај на развој привреде и при-вредних делатности и међусобну повезаност и условљеност привредних делатности);

• уме да издвоји географске регије на територији наше земље и да објасни њихове основне одлике;

• уме да објасни удео природних процеса и друштвеноекономских утицаја у образо-вању и преображају регија у нашој земљи.

Г.Е. 3.4.2. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у Европи и уме да издвоји географске регије

• зна да објасни повезаности и међусобне условљености свих природних и друштвених географских елемената на територији Европе (рељеф, клима, воде, тло, биљни и живо-тињски свет, становништво, насеља, људске делатности...);

• разуме опште и посебне законитости на територији Европе (јединство и интегралност, кружење материје и енергије, зоналност, азоналност, утицај природних фактора на размештај становништва и њихов заједнички утицај на развој привреде и привредних делатности и међусобну повезаност и условљеност привредних делатности);

• уме да издвоји географске регије на територији Европе и да објасни њихове основне одлике;

• зна да објасни удео природних процеса и друштвеноекономских утицаја у образо-вању и преображају регија у Европи.

Г.Е. 3.4.3. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) на ваневропским континентима и уме да издвоји географске регије

• уме да објасни повезаности и међусобне условљености свих природних и друштве-ногеографских елемената на ваневропским континентима (рељеф, клима, воде, тло, биљни и животињски свет, становништво, насеља, људске делатности...);

• разуме опште и посебне законитости на ваневропским континентима, јединство и ин-тегралност, кружење материје и енергије, зоналност, азоналност, утицај природних фа- ктора на размештај становништва и њихов заједнички утицај на развој привреде и при-вредних делатности и међусобну повезаност и условљеност привредних делатности;

• уме да издвоји географске регије на ваневропским континентима и да објасни њихове основне одлике;

• уме да објасни удео природних процеса и друштвеноекономских утицаја у образо-вању и преображају регија на ваневропским континентима.

24

2.3. ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА СТАНДАРДИМА УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА

Кроз регионалну географију ученици целовито сагледавају одређени простор (конти-нент, регију, државу), уочавају разноврсност, индивидуална, особена обележја географ-ских просторних целина и примењују стечена знања из области физичке и друштвене географије (Ромелић и др. 2010). С обзиром на то да наставни план и програм географије за седми разред обухвата регионалну географију ваневропских континената, у овом пог-лављу су наведени примери задатака за проверу знања ученика по стандардима ученич-ких постигнућа из области географске вештине и регионална географија, у оквиру које су обухваћени задаци из области физичке и друштвене географије.

НАСТАВНА ТЕМА: АЗИЈА

ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ

Основни ниво

ГЕ. 1.1.3. Препознаје и чита географске и допунске елементе карте

1. Допуни реченицу: Најсевернија тачка Азије је _______________________, најисточнија тачка је _______________________, најзападнија је _______________________, а најјужнија је _______________________.

2524

Средњи ниво

ГЕ. 2.1.1. Одређује стране света у простору и на географској карти

1. Заокружи слова испред тачних тврдњи.Већи део Азије налази се на: а) северној полулопти;б) јужној полулопти;в) источној полулопти;г) западној полулопти.

ГЕ. 2.1.2. Одређује положај места и тачака на географској карти

1. Користећи карту Азије, одговори која од наведених острва припадају јужној, а која југоисточној Азији: Шри Ланка, Малдиви, Калимантан, Јава.

Пронађи и обележи острва на приложеној карти.

26

ГЕ. 2.1.3. Препознаје и објашњава географске чињенице – објекте, појаве, процесе и односе који су представљени моделом, сликом, графиком, табелом и схемом

1. Клима-дијаграмом су приказане средње месечне температу-ре и количина падавина у Сингапуру. Гледај дијаграм и напи-ши на цртама испод дијаграма у којим месецима су забележе-не најниже, а у којим највише температуре ваздуха. У којим месецима се излучи највећа, а у којим најмања количина па-давина?

најнижа температура ваздуха ______________највиша температура ваздуха ______________највећа количина падавина ______________најмања количина падавина ______________

ГЕ. 2.1.4. Приказује понуђене податке на немој карти картографским изражајним средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболичким знацима....), графиком, табелом и схемом

1. На немој карти Азије уцртај одговарајућим картографским знацима:а) правац дувања зимског монсуна; б) правац дувања летњег монсуна.

2. Сачини легенду на основу понуђених географских појмова тако што ћеш на празним линијама уписати коришћене картографске знаке.

Легендазимски монсун ______________ летњи монсун ______________

2726


ГЕ. 3.1.1. Доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географских чињеница – објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте

1. Посматрај карту света, посебну пажњу обрати на географску ширину. Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод. Шта је заједничко, осим пустиња, за Сахару, Арабијску пустињу и пустињу Тар?

ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА

Област физичке гегографије, поред математичких садржаја (обрађених и са адекватним примерима илустрованих у Приручницима за 5. и 6. разред) обухватају систем знања о географском омотачу. Ово знање је систематизовано по геосферама (атомсфера, литосфе-ра, хидросфера и биосфера), у оквиру којих ученици упознају географске објекте, појаве и процесе, повезаност, условљеност и посебне географске законитости. Повезаност у ок-виру геосфере понаша се по посебним законима и њима треба посветити посебну пажњу, будући да ученици кроз наставне садржаје, које усвајају кроз друштвену и регионалну географију, наилазе на велики број примера који илуструју функционисање тих веза и по-себних закона. На тај начин, као резултат наведених веза које омогућавају разумевање и законитости планетарних размера, залази се у суштину зоналности, азоналности, инте-гралности, регионалности, ритмичности...

Стандарди из области физичке географије свих нивоа знања практично су применљи-ви за све наставне садржаје у 7. разреду. У овом случају наведени су примери задатака који илуструју стандард:

28

ГЕ. 3.2.2. Објашњава физичкогеографске законитости у географском омотачу (климатску и биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и унапређивање

1. У левој колони представљени су географски објекти и области, у десној фактори који су одговорни за њихов настанак или делују на њих. Повежи географске објекте и пој-мове са факторима, уписујући одговарајућа слова на празне линије десне колоне.

а) Аралско језеро __ велика удаљеност од мора (континенталност)

б) Каракум __ нерационални однос човека према природи

в) Тар __ хладне морске струје

__ налази се у области око северног повратника

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

Област друштвене географије чине друштвеногеографски и економскогеографски садр-жаји који се односе на становништво, насеља и привреду. Ови садржаји су комплексни и обухватају обраду појмова који су кључни за разумевање разних друштвеногеографских појава, процеса и веза на Земљи. У садржајима који се изучавају у основној школи друштве-ногеографски садржаји су на свим нивоима и у свим правцима уклопљени у регионално гео-графске теме, са преовлађивањем хоризонталног, али и вертикалног и регионалног присту-па. Из тог разлога наведени су предлози питања који илуструју стандарде напредног нивоа:

ГЕ. 3.3.1. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља

ГЕ. 3.3.2. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности.

Као и у случају физичке географије, и у овој области могућа је примена свих стандарда на свим нивоима предвиђеним за све наставне садржаје у 7. разреду.

ГЕ. 3.3.1. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља.

1. Заокружи слова испред тачних одговора.Зашто се у наредних педесетак година очекује да ће Индија по броју становника пре- стићи Кину?

а) због лоше популационе политике

б) услед пораста стандарда живота

в) због ниског културнообразовног нивоа становништва

г) услед побољшане социјалне и здраствене заштите

д) због све дужег животног века женског дела популације

2928

ГЕ. 3.3.2. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности

1. У левој колони наведене су државе са веома развијеном пољопривредном прои- зводњом, а у десној фактори који су довели до тога. Повежи државе са факторима, уписујући одговарајућа слова на празне линије десне колоне.

а) САД __ висок природни прираштај, повећање броја становника, јефтина радна снага

б) Аргентина __ примена савремених научних и технолошких достигнућа, стручно квалификована радна снага

в) Кина __ климатске прилике, велика пространства богатих пашњака, све већа модернизација

РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА


ГЕ. 1.4.2. Именује континенте и препознаје њихове основне природне и друштвене одлике

1. Заокружи слово испред тачне тврдње.Области ниских трава на територији Азије зову се:

а) степе;

б) тајге;

в) прашуме.

2. Заокружи слово испред тачне тврдње.Хидросфера Азије обухвата:

а) све воде у атмосфери и биосфери Азије;

б) све воде у атмосфери и Земљиној кори Азије;

в) све воде у морима и језерима Азије;

г) све воде у рекама Азије.

30


ГЕ. 2.4.2. Описује природне и друштвене одлике континената и наводи њихове географске регије

1. Наведене су одлике неких климатских типова заступљених у Азији.Повежи линијом понуђене климатске типове са одговарајућим одликама те климе.

тропско-монсунска клима топле зиме са малом количином падавина и жарка и кишовита лета

екваторијална клима високе температуре током године и велика количина падавина

синијска клима има два изражена периода – кишни (летњи) и сушни (зимски)

пустињска клима велика разлика између дневних и ноћних темпера- тура, мало падавина

2. Наведи распоред становеништва на континентима и именуј народе и религије.Уколико је тврдња тачна, заокружи Т, а уколико је нетачна, заокружи Н.

а) Становници Азије живе претежно у градовима. Т Н

б) Становници Азије имају дуг просечни животни век. Т Н

в) Азија је континент на коме су настале прве цивилизације. Т Н

г) Будизам је настао на територији Кине. Т Н


ГЕ. 3.4.3. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) на ваневропским континентима и уме да издвоји географске регије

1. У левој колони су наведене регије, а у десној њихове основне одлике. Повежи регије са одликама, уписујући одговарајућа слова на празне линије десне колоне.

а) Југозападна Азија __ у њој су староседеоци Бербери и Копти

б) Северна Африка __ на овом простору су стални верски, национални и политички сукоби

в) Медитеран __ предели обрасли маслињацима

г) Патагонија __ у овој области је деценијама био на снази апартхејд __ пространа шљунковита равница

3130

НАСТАВНА ТЕМА: АФРИКА




1. Посматрај карту Африке и допуни реченицу.

Африку од Европе одваја ___________ мореуз и _________________ море.

2. Заокружи слово испред тачне тврдње.Реке Африке су на карти представљене:а) линијским картографским знацима плаве боје;б) контурним картографским знацима;в) линијским картографским знацима зелене боје;г) ванразмерним картографским знацима.



1. Заокружи слова испред тачних тврдњи.Већи део Африке се налази на: а) северној полулопти;б) јужној полулопти;в) источној полулопти;г) западној полулопти.

32


1. Погледај нему карту Африке. Бројевима су обележене државе. На одговарајућим ли-нијама поред бројева напиши коју географску ширину (северну или јужну) и географ-ску дужину (источну или западну) имају наведене државе.

1. _____________________2. _____________________3. _____________________4. _____________________

1.

2.

3.

4.


3332

Територија Површина у km2 Број становникаГустина насељености

становника по km2

Северна Африка 9.563.721 216.505.874 22,6

Источна Африка 3.729.674 249.747.997 66,9

Западна Африка 10.479.866 453.668.884 43,3

Јужна Африка 169.253.277 169.253.277 25,7

Африка 30.368.609 1.089.176.032 35,9

1. Посматрај табелу на којој су приказане регије Африке и одговори на питања: а) Која регија Африке је највећа по површини, а која најмања? _____________б) Која регија Африке има највећи број становника, а која најмањи? ________

ГЕ. 2.1.4. Приказује понуђене податке: на немој карти, картографским изражајним средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболичким знацима...), графиком, табелом и схемом

1. На немој карти Африке пронађи и обележи понуђене појмове тако што ћеш планине обојити браон, а језера плавом бојом. На местима где се налазе упиши њихове називе. а) планине: Атлас, Кепске планине, Тибести.б) језера: Викторијино и Волта.

34




1. Заокружи слово испред тачне тврдње.Највећу територију у Африци заузима: а) пустиња;б) тајга;в) степа.


ГЕ. 2.4.2. Oписује природне и друштвене одлике континената и наводи њихове географске регије

1. На левој страни су понуђена племена Африке, а на десној њихове карактеристике. Повежи линијама племена са одговарајућим карактеристикама.

Бури Хамитски народи који насељавају подножје АтласаПигмеји Банту црнци који живе на подручју Кеније и ТанзанијеМасаи Народ ниског раста који насељавају прашуме КонгаБербери Потомци Холанђана који насељавају Јужну Африку

3534

НАСТАВНА ТЕМА: СЕВЕРНА АМЕРИКА




1. Заокружи слово испред тачне тврдње.Језера Северне Америке представљена су на карти:а) линијским картографским знацима плаве боје;б) контурним картографским знацима плаве боје;в) контурним картографским знацима зелене боје;г) линијским картографским знацима браон боје.



1. Посматрај карту Северне Америке.

У ком делу (на којој се страни света) Северне Америке налази њено највеће острво?

На линији напиши одговор. __________________________________

36


1. Посматрај карту света и заокружи тачну тврдњу: а) Англоамерика има северну географску ширину и источну географску дужину.б) Англоамерика има јужну географску ширину и западну географску дужину.в) Англоамерика има северну географску ширину и западну географску дужину.г) Англоамерика има јужну географску ширину и источну географску дужину.


1. На основу података о месечним падавинама за Чикаго, израчунај колика је годишња количина падавина у овом граду.

месец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

mm 55 45 77 92 94 110 93 98 82 69 85 67

На линији напиши колико износи годишња количина падавина у Чикагу. _____________


1. Попуни табелу тако што ћеш у левој колони уписати градове који се налазе на тери-торији Канаде, а у десној градове који се налазе на територији САД.

Градови: Њујорк, Отава, Сан Дијего, Ванкувер, Торонто, Филаделфија, Бостон, Монтреал.

Канада САД

3736

2. На немој карти Северне Америке обоји одговарајуће картографске знаке следећих гра дова: Сан Дијего, Детроит, Њујорк, Сан Франциско, Чикаго и упиши њихове називе.



1. Одговори на питање. Одговор упиши на линију испод.

Највеће, приобалне низије Средње Америке налазе се на ком полуострву?______________________________

38




1. Велико полуострво Северне Америке је:

а) Арабијско;

б) Лабрадорско;

в) Скандинавско;

г) Апенинско;

д) Малајско.(Заокружи слово испред тачне тврдње.)



1. У левој колони су наведене државе, а у десној карактеристике које се односе на те државе. Повежи линијама државе са одговарајућим карактеристикама.

Мексико Квебек је област у којој је претежно заступљен француски језик.

Канада У западном делу државе заступљена је синијска клима.

САД Две њене територијално одвојене државе су Аљаска и Хаваји.

Њена највећа језера су Манагва и Никарагва.

2. Наведене су тврдње које се односе на Средњу Америку. Ако је тврдња тачна, заокру-жи слово Т, ако је нетачна, заокружи Н.

Највеће језеро Средње Америке је Никарагва. Т Н

Највиши врх је Попокатепетл (5.426 m). Т Н

На континенталној превлаци најбројнији су местици,

а на острвима црнци и мулати. Т Н

Полуострво Јукатан је претежно планинско. Т Н

Средња Америка је постојбина пиринча. Т Н

3938

НАСТАВНА ТЕМА: ЈУЖНА АМЕРИКА




1. Географске карте се према садржини деле на општегеографске и тематске. На линији испод сваке карте напиши којој врсти она припада.

__________________________ ________________________



1. Ако из Србије желимо да одемо у Аргентину, кренућемо ка:а) истоку;б) југозападу;в) југоистоку;г) северу.

(Заокружи слово испред тачне тврдње.)

40


1. Чилеански град Пуерто Вилијамс је најјужнији град на Земљи, а Пуерто Торо је најјуж-није стално насеље на Земљи. Погледајте физичкогеографску карту Јужне Америке и одредите математички положај ових насеља.На празним линијама напиши одговор.математички положај Пуерто Вилијамса _________________________математички положај Пуерто Тороа ________________________

ГЕ. 2.1.3. Препознаје и објашњава географске чињенице које су представљене моделом, графиком, табелом

1. Приказана је полно-старосна пирамида Боливије. Анализирај пирамиду и заокружи слово испред тачне тврдње:

а) У Боливији је најзаступљеније младо становништво – до 19 година.б) У Боливији је најзаступљеније старо становништво – преко 60 година старости.в) У Боливији је најзаступљеније зрело становништво – од 20 до 60 година старости.

2. На карти је приказана густина насељености у Јуж-ној Америци. Изложене су тврдње које се односе на густину насељености Јужне Америке. Уколико је тврдња тачна, заокружи слово Т, а уколико је не-тачна, заокружи слово Н.

а) Делови амазонске прашуме су ретко или скоро потпуно ненасељени. Т Н

б) Највећу густину насељености имају области око лучких градова. Т Н

в) Западна обала Патагоније је густо насељена. Т Н

г) Пампа је ретко насељена област. Т Нд) Подручје Анда, где се налазило царство

Инка, густо је насељено. Т Н

4140


1. На немој карти упиши називе држава Јужне Америке.

2. Попуни табелу тако што ћеш у левој колони уписати државе, а у десној њихове главне градове.Државе: Чиле, Аргентина, Венецуела, Уругвај, Еквадор, Перу;Главни градови: Кито, Каракас, Монтевидео, Буенос Ајрес, Лима, Сантјаго.

Држава Главни град

42



1. У левој колони наведене су природне зоне, а у десној типови климе у којој су оне заступљене. На линијама поред природних зона упиши слово одговарајућег климат-ског типа.

Кампоси _____________________ а) континентална климаСелваси ______________________ б) средоземна климаЉаноси ______________________ в) екваторијална климаПампаси _____________________ г) тропска клима




1. Наведено је неколико тврдњи о Јужној Америци. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако је нетачна, заокружи Н.

Рударство је једна од главних привредних грана у већинидржава Јужне Америке. Т НЈужна Америка је други континент по површини. Т ННајвеће слатководно језеро Јужне Америке је Титикака. Т НЈужна Америка је део некадашњег континента Лауразија. Т ННајвиши врх Јужне Америке је Аконкагва (6.962 m). Т Н



1. У различитим деловима Јужне Америке говоре се различити језици. На левој страни су наведени језици, а на десној области у којима се они говоре. Повежи линијама је-зике са одговарајућим областима у којима су у употреби.

језик Кечуа и Ајмара племена северне колоније Британијепортугалски језик делови Анда и Амазонијеиталијански језик Бразил енглески језик Колумбијашпански језик

4342

2. Са леве стране наведене су државе Јужне Америке, а са десне њихове одлике. Спари географске одлике са државама уписивањем бројева одговарајућих држава на ли-нијама.

1. Аргентина ___ Највећи је извозник нафте.

___ Њен главни град је Каракас.

2. Бразил ___ Највећи град је Сао Паоло са око 11 милиона становника.

3. Венецуела ___ На северу и истоку државе су низије Гран Чако, Међуречје и Пампа.

___ Највећи је светски извозник вина.

___ У њој се налази једина јужноамеричка пустиња.

___ „Глава шећера” је симбол некадашњег главног града.



1. Поред веома повољних климатских услова за гајење кафе у Бразилу, велики утицај су имале и САД. Зашто? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) САД су финансирале подизање плантажа кафе.

б) САД су своје плантаже изместили у Бразил.

в) САД су велико тржиште и велики потрошач кафе.

г) САД имају монопол над производњом кафе у Бразилу.

44

НАСТАВНА ТЕМА: АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА




1. У левој колони наведени су обавезни елементи географске карте, а у десној њихов садржај. Повежи елементе са садржајем уписујући слова на празне линије десне ко-лоне.

а) географски ___ рам, картографска мрежа, размер

б) допунски ___ географски објекти приказани на карти

в) математички ___ назив карте, легенда, подаци о изради



1. Користећи карту Аустралије, одговори на питање:

Дуж којих обала се пружају Велике разводне планине које популарно називају Аустралијски Кордиљери? Одговор напиши на линији.

4544

2. Заокружи тачну тврдњу.Аустралија је континент који се простире:

а) на западној Земљиној хемисфери;

б) на источној Земљиној хемисфери;

в) на северној Земљиној хемисфери;

г) на јужној Земљиној хемисфери.


1. Користећи карту Аустралије, одреди математичко-географски положај следећих градова:

а) Сиднеј;

б) Мелбурн;

в) Перт;

г) Аделејд.

Напиши одговоре на линијама:

Сиднеј _______________, Мелбурн _____________,

Перт ______________, Аделејд ______________.

46

ГЕ. 2.1.3. Препознаје и објашњава географске чињенице – објекте, појаве, процесе и односе које су представљене моделом, сликом, графиком, табелом и схемом.

1. Карта густине насељености у Аустралији показује да је овај континент: а) ретко насељен;б) средње густине насељености;в) густо насељени.


1. На немој карти Аустралије упиши називе држава из којих се састоји Аустралијски савез: Викторија, Западна Аустралија, Нови Јужни Велс, Северна територија, Јужна Аустралија, Квинсланд.

4746



1. Аустралија је најређе насељен континент. Упореди физичкогеографску карту Аустра-лије са картом густине насељености и одговори у каквој је вези размештај стано- вништва са рељефом Аустралије.

2. Европљани су Аустралијски континент открили касније од других због:

а) незаинтересованости;

б) велике удаљености и изолованости;

в) великог стратешког значаја Аустралије;

г) неприступачности обала континента;

д) недостатка економских мотива;

ђ) недовољног напретка у картографији, навигацији и бродоградњи.(Заокружи слова испред тачних тврдњи.)



ГЕ.1.4.2. Именује континенте и препознаје њихове основне природне и друштвене одлике

1. Представљено је неколико тврдњи о Аустралији и Океанији. Заокружи Т ако је твр-дња тачна, а Н ако је тврдња нетачна.

Аустралија је део некадашњег јужног копна Гондвана. Т Н

Аустралија је једини континент на коме нема веначних планина. Т Н

Аустралија је најкишовитији континент на Земљи. Т Н

Дуж западних обала Аустралије налази се Велики корални гребен. Т Н

48



1. Наведен је кратак текст који се односи на државу Аустралију.

Аустралија је најкишовитији континент. Староседеоци Аустралије су Англоаустралијанци.

Аустралија је специјализована за говедарство. Заштитни знак Аустралије је тигар.

Подвуци нетачне речи и на линијама испод текста исправи грешке.

У првој реченици уместо треба написати .

У другој реченици уместо треба написати .

У трећој реченици уместо треба написати .

У четвртој реченици уместо треба написати .



1. У левој колони приказане су биљне културе, а у десној области у којима су заступље-не. Повежи их.

Шећерна трска ________________ а) суве области које се наводњавају

Винова лоза ___________________ б) североисточно приобаље

Памук ________________________ в) Океанија

Ванила _______________________ г) југозапад континента

д) северно приобаље

4948

НАСТАВНА ТЕМА: ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ



ГЕ. 1.1.3. препознаје и чита географске и допунске елементе карте

На карти Арктика могу се уочити:

а) географски и допунски елементи карте;

б) математички и географски елементи карте;

в) допунски и математички елементи карте.(Заокружи слово испред тачног одговора.)

50



1. Ако са северног пола кренеш у било ком правцу, на коју страну света ћеш кренути?

а) на исток

б) на југ

в) на запад

г) на север (Заокружи слово испред тачног одговора.)


1. Антарктик је континент који се простире:

а) на северној Земљиној хемисфери, северно од северног повратника;

б) на северној Земљиној хемисфери, северно од северног поларника;

в) на јужној Земљиној хемисфери, јужно од јужног повратника;

г) на јужној Земљиној хемисфери, јужо од јужног поларника.(Заокружи тачну тврдњу.)


1. Територија Антарктика подељена је на осам сектора, од којих је седам под управом одређених држава. Анализирајући графикон, наведи под чијом управом је Антар-ктик. Имена држава под чијом се управом Антарктик налази напиши на линији.

5150

ГЕ. 2.1.4. Приказује понуђене податке на немој карти

1. На немој карти Антарктика обележи мора која га окружују:

а) Веделово море;

б) Амундсеново море;

в) Росово море;

г) Девисово море.

52



1. Која клима и вегетација карактеришу област Арктика?2. Наведи сличности и разлике између Арктика и Антарктика.


1. Заокружи тачан одговор. Објашњење одговора упиши на линији испод.

Да ли се бели медвед храни пингвинима? ДА НЕ

Зашто? .




1. Наведено је неколико тврдњи о Арктику. Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је тврдња нетачна.а) То је област залеђеног Северног леденог океана. Т Нб) Заступљен је биљни и животињски свет тајги. Т Нв) Због рудног богатства настала су бројна мања рударска насеља. Т Нг) На северни пол први је стигао Роберт Скот. Т Н

2. Наведено је неколико тврдњи о Антарктику. Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је тврдња нетачна.а) Антарктик је анекумена. Т Нб) Ово је континент са великом годишњом количином падавина. Т Нв) Антарктик је пети континент по површини. Т Нг) Услед глобалног загревања, интензивно је отапање антарктичког леда. Т Н

5352



1. Поред наведених карактеристика напиши име поларне области на коју се односе:

а) Кроз ледени покривач пробијају се купе активних и угашених вулкана.

б) Због рудног богатства настала су бројна мања рударска насеља.

в) Симбол ове области је краљевски пингвин.

г) Ретко је насељена област.



1. Које људске делатности је условио географски положаји клима Арктика? Објасни их.

На крају, неколико питања за области физичке, друштвене географије и географских вештина. Она могу послужити као пример за креирање задатака који илуструју наве-дене стандарде напрадног нивоа.


1. Одговори на питање. Одговор упиши на линији.На карти света размера 1 : 30.000.000 растојање између Кита и Најробија износи 35 cm. Колико је растојање између ова два града у природи? ___________.

ГЕ. 3.2.2. Oбјашњава физичкогеографске законитости у географском омотачу (климатску и биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и унапређивање

Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н.Амазонска прашума настала је због огромне количине воде истоименереке која кроз њу протиче. Т Н

Долина смрти настала је као последица изолованости високим планинскиммасивима, правцем пружања планинске баријере. Т Н

54

Приобална пустиња Намиб настала је због тога што поред западне обалеовог дела афричког континента тече Бенгалска морска струја. Т НБели медвед је одличан пливач, лако лови пингвине који су му основни извор хране неопходне за преживљавање. Т Н

Језера у унутрашњости Аустралије су слатководна и веома богата ендемским биљним и животињским врстама. Т Н

ГЕ. 3.3.1. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља

1. У левој колони налазе се насеља, а у десној фактори који су утицали на њихова фор-мирања. Повежи насеља са факторима уписујући одговарајућа слова на празне ли-није десне колоне.

а) Манаус __ летњи, купалишни туризам

б) Акапулко __ плантаже каучуковца

в) Порт ел Саид __ велика налазишта каменог угља

г) Јерусалим __ значајан пловидбени пут

__ богато културно-историјско и верско наслеђе

ГЕ. 3.3.2. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности

Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н.Изваредна саобраћајна (копнена и ваздушна) инфраструктура САД веома је битна за туризам ове земље. Т Н

Велика налазишта руда метала и богаство нафтних резерви условили су да је Јапан једна од водећих земаља у аутомобилској индустрији. Т Н

Захваљујући чињеници да је Амазон водом најбогатија река на свету, Бразил електричну енергију добија из хидроелектрана. Т Н

На високу привредну развијеност Сингапура, поред примене научно-технолошких достигнућа, утицао је и изузетно повољан географски положај. Т Н

5554

3. КОРЕЛАЦИЈА

Да би ученици у потпуности разумели и схватили географске садржаје, потребно је да се они повежу са наставним садржајима других предмета, који су слични или се међу-собно допуњују. Повезаност (корелација) подразумева и стално повезивање садржаја у оквиру географије.

Корелацију је могуће остварити на три начина:

1. Хоризонтална корелација – када се географски садржаји и садржаји других пре- дмета обрађују истовремено.

2. Дијагонална корелација – када се ови садржаји повезују у различито време или када се садржаји географије везују за већ обрађене садржаје других предмета.

3. Вертикална корелација – у оквиру географије, када се географски садржаји повезују са другим географским садржајима који су већ обрађени или ће се тек обрађивати.

Вертикална корелација је неопходна у настави географије, па се као таква подразумева у циљу побољшања квалитета наставе и развијања логичког мишљења код ученика. Да би се корелација успешно реализовала, важно је направити оперативни план корелација, што поред познавања планова и програма географије, подразумева и познавање планова и програма других корелативних предмета.

3.1. ВЕРТИКАЛНА КОРЕЛАЦИЈА

Приликом обраде природногеографских одлика континената, а у циљу бољег ра-зу мевања природних одлика континената, од великог је значаја корелација са наставним јединицама петог разреда.

Седми разред Пети разред

Основни географски подаци о континенту – географски положај

1. Географска мрежа – меридијани и паралеле2. Географска ширина и географска дужина3. Топлотни појасеви

Природногеографске одлике континента – рељеф

1. Настанак рељефа – унутрашње и спољашње силе, набране и громадне планине

Природногеографске одлике континента – клима

1. Време – метеоролошки елементи и појаве2. Климатски чиниоци, основни типови климе

Седми разред Шести разред

Природногеографске одлике континента – воде

1. Воде на копну – реке, речни систем, речна мрежа, речни слив

2. Језера

Природногеографске одлике континента – вегетација

1. Биљне заједнице на Земљи – утицај рељефа, климе, земљишта и човека на распрострањеност биљног света

56

3. КОРЕЛАЦИЈА

Обрада наставних јединица у оквиру наставне теме Друштвеноекономске одлике кон-тинента има као циљ разумевање основних одлика становништва (пренасељеност, миграције, структуре становништва), неједнаког привредног развоја, недостатка хране, енергије, минералних сировина и др. За реализацију овог циља неопходно је остварити корелацију са градивом шестог разреда.

Седми разред Шести разред

Друштвеноекономске одлике континента – становништво

1. Становништво – екумена, анекумена, густина насељености, природни прираштај, структуре становништва, миграције

2. Насеља

Друштвеноекономске одлике континента – привреда

1. Природна и географска средина2. Привреда – појам и подела

У оквиру географије за седми разред, приликом обраде одређених држава или регија, корелација се остварује са већ обрађеним наставним јединицама у склопу природногео-графских одлика и друштвеноекономских одлика континената.

Наставна јединица која се обрађује Обрађене наставне јединице

Југозападна Азија 1. Рељеф Азије2. Клима Азије3. Биљни и животињски свет Азије4. Хидрографија Азије5. Становништво и насеља Азије6. Природна богатства и привреда

Сједињене Америчке Државе – природне и друштвеноекономске одлике

1. Рељеф Северне Америке2. Клима Северне Америке3. Биљни и животињски свет Северне Америке4. Хидрографија Северне Америке5. Становништво и насеља Северне Америке6. Природна богатства и привреда Северне Америке

На исти начин може се остварити корелација за било коју регију или државу ваневроп-ских континената.

5756

3.2. КОРЕЛАЦИЈА ГЕОГРАФИЈЕ СА ДРУГИМ НАСТАВНИМ ПРЕДМЕТИМА

Наставна тема Наставна јединица Корелација

Природногеографске одлике континената

Биљни и животињски свет континента

биологија, информатика

Друштвеноекономске одлике континената

1. Становништво Африке2. Становништво и насеља

Северне Америке3. Природна богатства4. Привреда

биологија (Порекло људске врсте)историја (Стицање независности, Грађански рат, Географска открића и истраживања)информатика, ликовна култура, енглески језик

3.3. ПРИМЕРИ ДНЕВНИХ ПРИПРЕМА ЗА КОРЕЛАЦИЈУ

Прилог бр. 1: Пример припреме за час корелације са градивом шестог разред

Наставни предмет: географија.Разред: седми.Наставна тема: Северна Америка.Наставна јединица: Северна Америка – воде и природне зоне.Корелација: шести разред – Воде на копну, Биљне заједнице на Земљи.Васпитнообразовни задаци:

• усвајање нових и продубљивање постојећих знања о природним одликама Северне Америке;

• развијање опште културе и образовања;• оспособљавање за самостално учење и проналажење информација кроз примену већ

наученог градива и повезивање у целину са новим градивом; • картографско описмењавање за употребу географских карата у стицању знања и у

свакодневном животу;• усвајање знања којим се ученици оспособљавају за континуирано образовање.

Образовни стандарди: ГЕ. 1.1.3, ГЕ. 1.3.1, ГЕ. 1.3.2, ГЕ. 2.1.1, ГЕ. 2.1.2, ГЕ. 2.3.1, ГЕ. 2.4.2, ГЕ. 3.1.1, ГЕ. 3.3.1, ГЕ. 3.3.2.

Облици рада: фронтални, рад у пару.Наставне методе: дијалошка, демонстративна, писана.Наставна средства: географска карта Северне Америке, дигитални уџбеник, папирићи са

блиц-питањима.Литература: Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – уџбеник за седми разред основне

школе, Издавачка кућа Klett, 2014; Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – дигитални уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, 2015.

58

Ток часа – уводни део часа (5 минута):

Упознати ученике са наставном јединицом која се обрађује. Ученици су на претход-ном часу добили задатак да понове градиво шестог разреда – воде на копну и биљне заједнице на Земљи. Једноминутним филмом о реци Колорадо, уводим их у наставну јединицу у којој најпре говоримо о водама Северне Америке.

Главни део часа (35 минута):

Шта је речни слив? Ком сливу припада река Колорадо? Ученици показују на карти Колорадо и друге реке слива Тихог океана: Јукон, Колумбија, Јосемитска река (водо-пади). Значај за добијање електричне енергије. Показују реке других сливова.

Слив Северног леденог океана – највећа река Макензи. Слаба речна мрежа. Нису пловне.

Слив Атлантског океана – најдужа река Северне Америке – Мисисипи са Мису-ријем (Показати слику тока Мисисипија – дигитални уџбеник, стр. 120, 121, 122). Шта су меандри, а шта мртваје? Ученици одговарају.

• Разговор о улози и значају река: Охајо, Тенеси, Сен Лоренс, Нијагара.• Језера: Велика Америчка језера – по постанку тектонска. Горње језеро – највеће је

слатководно језеро на свету. (Показати на карти остала језера САД и Канаде).– канадска ледничка језера,– слана језера у пустињским областима,– Велико слано језеро.

Ученици добијају папириће са кратким питањима (градиво шестог разреда), на која одговарају у пару, писмено, допуњавањем и заокруживањем:

1. Најсушније области на Земљи зову се _________________________ .

2. У приморским областима, где се јављају макије, палме, чемпреси, заступљене су ______________________ шуме.

3. Степе су области _______________ трава у умереном појасу.

4. У хладним континенталним областима, на северу, заступљене су четинарске шуме које се зову __________________________.

5. Северно од тајги, природна зона без дрвећа и са сиромашном вегетацијом зове се ____________________.

6. Поларне пустиње јављају се на Гренланду. Заокружи Т или Н.

Ученици ће своје одговоре искористити за препознавање природних зона, као и за по-везивање са климатским областима. Користимо тематску климатску карту (диг. уџбеник, стр. 116, 117). Подсећамо се који фактори утичу на климу Северне Америке, а самим тим и на природне зоне.

5958

• Поларна клима – поларна пустиња, субполарна – тундре, хладна континентална –тај-ге. Умерено континентална: Кордиљери – четинарске и листопадне, Апалачи – листо-падне, Велика равница – степе (прерије), суптропска влажна – мочваре, средоземна – секвоје.

Показати ученицима слике природних зона. (дигитални уџбеник, стр. 118, 119)

Завршни део часа (10 минута):

– резиме наставне јединице,– одговорити ученицима на питања, уколико нису нешто разумели.

Домаћи задатак: анализирати климатску карту Северне Америке (стр. 120, уџбеник) и свакој климатској зони додати одговарајућу природну зону.

Прилог бр. 2: Пример припреме за час корелације са градивом седмог и петог разреда

Наставни предмет: географија.Разред: седми.Наставна тема: Азија.Наставна јединица: Југоисточна Азија – географски преглед.Корелација: седми разред – Основни географски подаци о Азији, рељеф, клима, биљни и

животињски свет, хидрографија Азије, становништво и насеља Азије, привреда и реги-онална подела Азије.

пети разред – Литосферне плоче.Васпитнообразовни задаци:

• примена постојећег знања о континенту на регију Југоисточне Азије и проширивање знања;


наученог градива и повезивање у целину са новим градивом;• картографско описмењавање за употребу географских карата у стицању знања и у

свакодневном животу;• развијање сопственог мишљења о другим деловим света.

Облици рада: групни рад.Наставне методе: дијалошка, демонстративна, кооперативна.Наставна средства: географска карта Азије, дигитални уџбеник, папирићи са блиц-пи-

тањима.Литература: Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – уџбеник за седми разред основне


60


Ученици су на претходном часу добили задатак да понове наставне јединице које се односе на природне и друштвеноекономске одлике Азије, као и регионалну поделу Азије, како би били у стању да на овом часу своја знања примене на регију Југоисточне Азије. Ученици су подељени у четири групе, при чему је свака група добила задужење. Првој групи је сугерисано да понове и наставну јединицу 5. разреда – Литосферне плоче.

1. група – географски положај Југоисточне Азије и њене државе, рељеф.2. група – клима, вегетација и воде Југоисточне Азије.3. група – становништво Југоисточне Азије.4. група – привреда и природна богатства Југоисточне Азије.Наставник обавештава ученике да ће групама поделити стикере са питањима, а

одговарајући на питања испуниће свој групни задатак и презентоваће га осталим уче-ницима.


Наставник дели ученике у групе и свакој групи дели стикере са питањима:1. група – Географски положај Југоисточне Азије и њене државе.Показати на карти границе Југоисточне Азије и целине од којих се састоји регија.Показати 11 држава које припадају Југоисточној Азији.Померањем којих литосферних плоча је дошло до формирања рељефа Југоисточне Азије?Зашто је ова област позната као „Ватрени појас Пацифика”?

2. група – Клима, вегетација и воде Југоисточне АзијеНајвећи део Југоисточне Азије налази се у области око екватора. Који климатски тип је најзаступљенији у регији и које су његове одлике? Која клима је заступљена у северозападном делу регије (унутрашњост Индокине и већих острва)?Које природне зоне су заступљене у Југоисточној Азији?Показати на карти реке Југоисточне Азије. Ком сливу припадају?

3. група – Становништво Југоисточне АзијеПросечна густина насељености Југоисточне Азије износи 135 ст/км2. Низије река су густо насељене, без обзира на честе поплаве. Зашто?Које расе насељавају Југоисточну Азију?Које религије су заступљене у овој регији?Показати на карти највеће градове Југоисточне Азије: Џакарта, Сингапур, Банкок, Манила и Јангон.

4. група – Привреда и природна богатства Југоисточне АзијеКоја је најзначајнија привредна грана Југоисточне Азије, а која најважнија пољопри-вредна култура?Шта се гаји на плантажама у тропским областима Југоисточне Азије?Посматрајући у атласу тематску карту рудних налазишта Азије, наведи природне ре-сурсе у Југоисточне Азији.

6160

Наведи још неку привредну грану у земљама Југоисточне Азије.Наставник прати рад група, пружа додатна упутства.Ученици презентују радове.


Ученици коментаришу начин реализације часа. Наставник такође коментарише успешност у раду група.

Прилог бр. 3: Пример припреме за час корелације наставе географије са биологијом и информатиком

Наставни предмет: географија.Разред: седми.Наставна тема: Африка. Наставна јединица: Друштвеноекономске одлике Африке.Корелација: биологија, информатика.Васпитнообразовни задаци:

• стицање знања о демографским одликама Африке, о природним богатствима и при-вреди;


наученог градива и повезивање у целину са новим градивом;• развијање сопственог мишљења о другим деловима света, развијање толеранције

према другим нацијама и религијама.Облици рада: индивидуални, фронтални.Наставне методе: дијалошка, демонстративна.Наставна средства: географска карта Африке, дигитални уџбеник, тематске карте.Литература: Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – уџбеник за седми разред основне

школе, Издавачка кућа Klett, 2015; Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, 2015.


Наставник упознаје ученике са наставном јединицом, начином рада и циљевима часа. Ученици су имали задатак да понове наставну јединицу из биологије „Порекло и историјски развој човека” како би лакше усвојили знања о становништву Африке, тј. о пронађеним остацима аустралопитека у Етиопији и даљем развоју становништва Африке.

Један ученик излаже о пореклу људске врсте и наводи фазе у развоју човека. Остали ученици прате излагање и по потреби га допуњују.


Наставник се надовезује на већ познат податак да су први трагови људске врсте про-нађени у Етиопији, наводећи да је то једна од три најгушће насељене државе Африке.

62

На табли наставник исписује основне статистичке податке о становништву. Ученици анализирају карту густине насељености у Африци (уџбеник, стр. 83). Наставник иници-ра дискусију о неравномерној насељености Африке. Ученици активно учествују.

Објаснити појмове „бела” и „црна” Африка и показати области насељавања Хамита и Семита. Ученици анализирају карту заступљености језика у Африци (уџбеник, стр. 83). Следи дискусија о томе.

Упознати ученике са афричким племенима и областима које насељавају.Анализа карте полно-старосне пирамиде (уџбеник, стр. 85). На основу карте, учени-

ци коментаришу природни прираштај Африке.Привреда Африке: Наставник објашњава кључне речи / синтагме: • најслабије развијена привреда;• плантажна производња;• културе намењене исхрани;• шумско богатство;• рудно богатство;


Понављање наставне јединице кроз презентацију ученика – кратки приказ. Ученик ће у ПП презентацији приказати основне друштвеноекономске одлике Африке.

Прилог бр. 4: Пример припреме за час корелације наставе географије са историјом, енглеским језиком и информатиком

Наставни предмет: географија.Разред: седми.Наставна тема: Северна Америка. Наставна јединица: САД – географски преглед.Корелација: енглески језик, информатика, историја. Васпитнообразовни задаци:

• утврђивање знања о физичкогеографским и друштвеноекономским одликама САД;• развијање опште културе и образовања;• оспособљавање за самостално учење и проналажење информација кроз примену већ

наученог градива и повезивање у целину са градивом других предмета;• развијање сопственог мишљења о другим деловима света, развијање толеранције

према другим нацијама и религијама.Облици рада: фронтални, групни.Наставне методе: дијалошка, демонстративна, писана.Наставна средства: географска карта Северне Америке, дигитални уџбеник, тематске картеЛитература: Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – уџбеник за седми разред основне


6362


Наставник упознаје ученике са циљем часа. Ученици су на претходном часу упозна-ти на који начин ће се утврђивати наставна јединица „САД – географски преглед”. По-дељени су у шест група, при чему је свака група добила задатак.

1. група – припремити кратко излагање о историјском развоју САД (доношење уста-ва САД, грађански рат итд. – корелација са историјом);

2. група – припремити кратко излагање о природним одликама САД (рељеф, клима, воде, биљни и животињски свет);

3. група – припремити кратко излагање о становништву и насељима САД;4. група – припремити кратко излагање о привреди САД;5. група – сваки члан групе ће бити у улози становника САД и на енглеском језику ће

представити свој град одакле је пореклом (корелација са енглеским језиком);6. група – припремити ПП презентацију о географским одликама САД, у сарадњи са

другим групама, како би презентација пропратила излагања осталих група (коре-лација са информатиком).


Групе излажу своје радове. Свака од пет група има по седам минута за излагање, што подразумева да су излагања конкретна, јасна, са освртом на кључне појмове који се односе на наведене одлике.

Нпр. група 2: Рељеф САД – веначни Кордиљери, Средишња низија, громадне Апа-лачке планине, депресија Бедвотер итд.

Излагање сваке групе пропраћено је презентацијом, за коју је била задужена шеста група.

Наставник координира рад група и помаже да све протекне по плану. Свака група прати излагање осталих група и бележи коментаре.


Наставник са ученицима коментарише успешност реализације и оствареност циљева часа.

Групе и појединци добијају оцене за рад по унапред утврђеном критеријуму.

64

4. МЕТОДЕ РАДА У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ

У настави географије користе се различите наставне методе (начини обраде наставног градива (Баковљев 1998). Свака метода веома је значајна ако се користи на адекватан на-чин. У одређеним педагошким ситуацијама, једна метода може бити сасвим одговарајућа, док у другим може бити неадекватна. Због тога се ниједној од наставних метода не може дати предност над осталима, већ је неопходно да се методе међусобно комбинују како би се остварили наставни циљеви и задаци.

Методе се могу поделити у следеће групе: 1. усмена обрада наставних садржаја;2. метода непосредног показивања и посматрања географске стварности;3. метода посредног показивања и посматрања географских објеката, појава и процеса

(метода предочавања).Ове методе могу се користити у свим фазама наставног часа. Усмена обрада наставних

садржаја је метода која се може користити самостално, док се друге две методе користе у комбинацији са првом.

4.1. ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНЕ МЕТОДЕ

Метода усменог излагања (монолошка метода) подразумева наставниково саопштавање информација ученицима. Постоји више облика усменог излагања: 1. при-чање (приповедање), 2. описивање, 3. објашњавање, 4. образлагање. Монолошка метода се користи када је потребно да се ученицима пружe нове, њима непознате информације и објашњења. Адекватно коришћење ове методе подразумева да је наставниково излагање јасно, веродостојно, сликовито, занимљиво и уверљиво.

Метода разговора (дијалошка) заснива се на разговору између наставника и учени-ка. Ова метода је сложенија од монолошке. Користи се уколико наставник зна да ученици већ располажу одређеним знањима и најчешће се комбинује са монолошком методом. Смисао дијалога је да ученици „мисаоно обрађују своја већ постојећа чулна искуства и да из својих већ постојећих знања дедукују нова сазнања, тј. да властитим расуђивањем долазе до прописаних знања” (Баковљев 1998). Дијалошка метода одузима више времена од монолошке, али је свакако изузетно значајна, јер утиче на интелектуално активирање и осамостаљивање ученика. У оквиру ове методе издвајају се две врсте дијалога:

1. Катехетички разговор – подразумева већ унапред очекиване одговоре ученика на наставникова питања, најчешће онако како пише у уџбенику. „У савременој наста-ви катехетички разговор се користи онда ако ученик мора нешто да научи напамет, дакле у врло ретким приликама, и то онда ако је наставник сигуран да су ученици у потпуности разумели градиво на које се примењује катехетички разговор” (Ромелић, 2010).

Нпр. Наведи рудне ресурсе афричких земаља.Наведи државе Јужне Америке.

6564

2. Хеуристички (развојни) разговор подразумева постављање проблемских питања, која од ученика захтевају не само аутоматски одговор већ и његово објашњење и образложење. На основу постојећих предзнања, ученик размишљањем самостално долази до нових сазнања. Важно је да наставникова питања буду јасна и недвосмис-лена како не би збуњивала ученике.

Нпр., при обради нове наставне јединице „Природногеографске одлике Северне Африке”, од ученика се очекује да одговоре на захтев: Посматрајући и анализирајући кар-ту Африке, наведите каква клима и вегетација је заступљена у Северној Африци.

Очекује се да ученици знају да читају географску карту и да искористе постојећа знања о географском положају Северне Африке, распрострањености климатских појасева пре-ма географској ширини и вегетацији која одговара одређеној географској ширини и кли-матском типу.

Примена вертикалне корелације у настави географије у комбинацији са хеуристичким разговором чине ученичка знања трајнијим и применљивијим у свакодневном животу.

3. Дискусија је разговор у коме се супростављају мишљења, ставови, облик разгово-ра у ком ученик противречи наставнику. Дискусија је успешна ако настаје спонтано. Наставник је ту да индиректно, спонтано доведе ученике у проблемску ситуацију, односно дa створи услове за њено спонтано јављање.

Метода рада на тексту се у настави географије користи у комбинацији са другим ме-тодама. Ученици усвајају знања читајући одређене текстове. Ова метода је адекватна како за уводни, тако и за главни и завршни део часа. При обради нових наставних јединица, текстуална метода се користи у уводном делу часа, са циљем да се ученици заинтересују за градиво које ће се обрађивати. У главном делу часа текст служи за илустрацију садр-жаја који се обрађује (кратки чланци о догађајима). У току утврђивања наставних једини-ца текст се користи за проширивање или примену стечених знања.

4.2. ИЛУСТРАТИВНО-ДЕМОНСТРАТИВНЕ МЕТОДЕ

Илустративно-демонстративне методе подразумевају приказивање (демонстрирање) географских објеката, појава и процеса применом цртежа, слика, графикона, географских карата. Ова метода је у настави географије веома важна зато што се многе појаве и проце-си не могу видети на терену (нпр. ерупција вулкана, удаљени предели), већ само помоћу наставних средстава. Илустративно-демонстративна метода је значајна, али се не сме свести на обично посматрање, већ је важно да код ученика подстакне мисаону активност. У настави географије за седми разред, при усвајању знања о ваневропским континентима, примењује се метода посредног показивања и посматрања географских објеката, појава и процеса (метода предочавања), док је могућност примене метода непосредног покази-вања и посматрања географске стварности скоро неприменљива.

66

4.3. МЕТОДА ПРАКТИЧНИХ РАДОВА

„Метода практичних радова је начин реализације наставног процеса у ком се знања стичу кроз практичан рад. У остваривању наставних задатака практични радови су начин да се стекну знања и вештине или да се стечена теоријска знања практично провере и утврде” (Вилотијевић 2000: 272).

Практични радови се, поред извођења у учионици, могу изводити и у радионицама, културним установама, предузећима, на излетима, екскурзијама.

Практични радови се могу користити у свим фазама наставног процеса. Имају велику важност при проверавању знања. Сваки практичан рад се састоји из следећих методи-чких фаза: избор садржаја, одређивање циља рада, припремање рада; извођење рада, давање упутстава и контрола током рада; вредновање остварених резултата.

„Практични радови служе за стицање умења и навика, тј. они се у настави користе за трансформисање знања у умења и навике” (Баковљев 2005).

4.4. МЕТОДА ГРАФИЧКИХ РАДОВА (ИЛУСТРАТИВНА МЕТОДА)

Под методом графичких радова подразумевају се различити облици графичких акти- вности у наставном раду: цртање, израда графикона, дијаграма, табела и шема. Графичким радовима се користе да би ученицима олакшали одређена схватања; нпр. помоћу цртежа и шема најлакше и најефикасније се ученицима могу објаснити привреда и привредне гране, географски објекти, картографски знаци и др.

Цртање има посебно велику примену када неке предмете нисмо у могућности да демонстрирамо. У цртању се треба оријентисати на оно што је битно, а изоставити спо-редне и небитне елементе, истаћи одређено. Цртеж мора бити јасан, уверљив, лако раз-умљив и трајан.

Ученици се често сусрећу са различитим квантитативним подацима и односима. Да би се ти садржаји лакше запамтили, користе се дијаграми и графикони. Помоћу њих ученици лакше увиђају односе, нпр. у производњи, порасту производње, структури становништва и сл.

4.5. МЕТОДА ПИСАНИХ РАДОВА

Ова наставна метода у обради друштвених садржаја најчешће се јавља у облику опи-сивања и извештавања. У настави географије има доста могућности и потреба за записи-вањем, а посебно при извођењу посета, излета и екскурзија. Ученици најчешће бележе резултате посматрања и закључивања. „Ученике треба оспособљавати за писање из-вештаја. Извештај треба да садржи: податке о активности о којој се извештава (скупу, до-гађају), о времену када је одржана, ко је у њој учествовао, које задатке је требало оства-рити, да ли су реализовани, шта је карктерисало саму активност” (Вилотијевић 2000: 283).

6766

5. ОБЛИЦИ РАДА – ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ

У настави географије користе се следећи облици рада: фронтални (колективни), групни рад, рад у пару, индивидуални рад и тимска настава.

Фронтални (колективни) рад подразумева рад са целим одељењем, при чему се са свим ученицима обрађује исто наставно градиво, користе се исте наставне методе и нас-тавна средства и сви ученици решавају исте задатке. Настава је прилагођена тако да задо-вољи могућности и потребе просечног ученика.

Предности фронталног рада јесу што се овај облик сматра најекономичнијим, наста- вник има добру контролу над ученицима, постоји континуитет у раду у току целог часа, већа је могућност вербалног изражавања ученика и развија се сарадња између наста- вника и ученика, а код ученика се подстиче и развија колективни дух. Овакав начин рада користан је кад наставник жели да уведе ученике у нову тему како би се презентовала одређена предметна целина.

Недостаци овог облика су, пре свега, усмереност ка просечном ученику, при чему се не може адекватно одговорити на потребе бољих ученика, а лошији ученици се тешко уклапају у рад одељења. Запостављају се индивидуалне разлике ученика, опада пажња ученика, смањена је сарадња међу њима, смањена је активност ученика, а наставник тешко може да провери пажњу и концентрацију свих ученика.

Групни облик рада подразумева колективни рад одељења подељеног у групе, где свака група решава своје задатке и представља их осталим ученицима. Групе могу бити хомогене (формирају се према тежини задатка, а ученици добијају задатке сходно својим могућностима) и хетерогене (чланови групе су равноправни, али су задаци прилагођени сваком појединцу). Групе могу да раде на истом задатку, при чему се развија такмичарски дух, или свака група може имати различите задатке који су прилагођени способностима ученика у групи. Групни рад је оптималан уколико се на нивоу одељења обрађује једна логичка целина, а задатак сваке групе треба да буде део те целине.

Предност оваквог начина рада јесте то што могу доћи до изражаја и надарени ученици и они који слабије уче, изражена је интеракција међу ученицима, могућност учења једних од других.

Недостаци се огледају у томе што је немогуће да се на овај начин обради веома тешко градиво. Овакав начин рада не прија индивидуалцима, дешава се да све задатке изврше бољи ученици, док се слабији не укључују у рад, често је могуће неслагање чланова групе, велика бука и недостатак времена.

Групни рад је лакше реализовати приликом утврђивања наставних јединица.

Рад у пару подразумева размену идеја, знања и искустава између учесника. Пар се може бирати према месту седења, према нивоима знања из дате наставне области, интелектуал-ној способности, другарским везама. Овај облик рада најчешће се примењује у току утврђи-вања градива или рада на немој карти. Економичан је и повећава мотивацију ученика. Наставник треба да води рачуна да парови добију задатке у складу са њиховим способно- стима, а партнери се договарају о подели задужења. Рад у пару је најбоље комбиновати са фронталним радом, и то на следећи начин: фронтални рад – рад у пару – фронтални рад.

68

Предности: социјализује ученике, развијају се пријатељски односи међу њима, нај-чешће рад у пару даје боље резултате него групни рад, уједначава се темпо учења и брже се долази до резултата.

Недостатак овог облика рада је у томе што способнији ученик може да потисне другог ученика својом супериорношћу. Уколико се задатак оцењује, слабији ученик ће препусти-ти да бољи ученик уради задатак, који ће бити боље оцењен. Наставник тешко контроли-ше рад свих парова.

Индивидуални облик рада подразумева да сваки ученик ради самостално. Наставник унапред припрема задатке и има улогу координатора. Ученици могу самостално радити на истим задацима или могу радити различите задатке који су прилагођени индивидуал-ним способностима ученика. Погодан је за рад са даровитим ученицима, као и за рад са ученицима који слабије напредују. Кроз индивидуални облик рада наставник може боље упознати способности сваког ученика.

Предности: осамостаљивање ученика, развијање самопоуздање, брзе повратне информације, диференцирање задатака. Ученици се оспособљавају за коришћење техни-ка учења којима се достиже рационализација и економичност у раду.

Недостаци: овакав начин рада не развија колективни дух, не омогућава ученицима да се вербално изражавају, изискује компликованије припреме и резимирање рада је теже.

Индивидуализовани облик рада уважава психичке и физичке разлике међу учени-цима, разлике у динамици учења и предзнању. Наставник припрема посебне задатке, који су прилагођени способностима ученика.

Тимска настава – у организацији оваквог образовно-васпитног рада заједнички уче- ствује више наставника и ученика. Број ученика није ограничен само на једно одељење. У извођењу могу учествовати ученици два одељења или ученици различитих разреда. Тимска настава захтева адекватан простор и добру сарадњу међу колегама.

Предности: омогућава корелацију географије са другим наставним предметима, са-радњу наставника, појачава мотивацију ученика за рад.

Недостаци тимске наставе су у томе што овакав облик наставе није погодан за свако-дневну употребу, а захтева и сложено планирање и припрему наставника, усклађивање планова и програма, као и флексибилан школски простор. Препоручује се да се изводи у току ваннаставних активности, на излетима или екскурзијама.

6968

6. ТЕХНИКЕ РАДА

Активне методе имају велики значај у раду са ученицима. Активним укључивањем у рад они формирају своја мишљења, концентришу се на своја опажања и сопствене дожи-вљаје. На тај начин се развијају интересовања ученика за нова знања. Најбољи начин за остваривање активног учења јесте рад у радионицама. То је истовремени рад целе групе, у коме сви ученици подједнако учествују и сва мишљења се подједнако уважавају. У зави-сности од врсте радионице, бира се техника која је најпогоднија за ученике.

Истовремена индивидуална активност – сваки ученик је једнако ангажован на за-датку и трага за својим решењем.

Истовремени рад у малим групама – мање групе или парови раде на истом задатку. Након завршеног задатка, свака група бира представника који ће презентовати решење задатка. Важно је да у групама буду ученици различитих интелектуалних могућности.

Дискусија у групи – омогућава доношење закључака и поука након завршене ради-онице. Ученици износе своја мишљења и ставове, при чему, слушајући туђа мишљења, могу променити своја и утицати на ставове других ученика. Наставник подстиче дискусију конкретним питањима, која захтевају кратке одговоре. Важно је да се у току дискусије не користе нове дефиниције и изрази већ формулације које су ученици користили током ра-дионице.

Мозгалица – подразумева спонтану дискусију у групи, у којој се износе различите идеје на одређену тему. Најчешће се започиње једном реченицом или речју, након чега сваки ученик износи своје асоцијације на задату реч или реченицу. Може се изводити усмено, при чему наставник записује сваку асоцијацију на табли, или писмено, тако што ученици записују своје идеје на заједничком папиру. На крају се идеје читају, систематизују и ко-ментаришу.

Разговор у круг – седећи у кругу, ученици говоре на задату тему један за другим. Могу да одговарају на постављена питања или да износе своје коментаре, у зависности од циља активности. Уколико не желе да коментаришу неку тему, могу рећи „даље”.

Играње улога – у питању је техника која подразумева бирање једне ситуације која се на овај начин може добро обрадити. Ученици добијају улоге које треба да одглуме. Бира се конкретна ситуација која ће се одглумити. Постоје два начина припреме ученика:

1) Ученици добијају недељу дана да припреме своје улоге.2) Ученици добијају своје улоге пет минута пре рада да их прочитају и да међусобно

продискутују о њима.

Картице са питањима и одговорима – наставник прави картице према броју учени-ка. Половина картица садржи питања, а друга половина садржи одговоре на постављена питања. Након мешања картица, сваки ученик извлачи по једну за себе, а након тога тражи свој пар, упоређујући питања и одговоре са другим ученицима.

70

Лажистина – наставник предлаже тему о којој ће се говорити. Почиње причу на задату тему, али може приликом излагања изнети и погрешне информације. Од ученика се оче-кује да препознају погрешну информацију и зауставе излагање тако што ће изговорити „лаж”. Ученик који је препознао погрешну информацију наставља своје излагање на исти начин, док га следећи ученик не заустави. Ова техника је погодна за утврђивање лакшег градива.

Акваријум техника – подразумева рад у пару или мале групе које изводе неку акти- вност у центру круга, док су остали учесници активни посматрачи. После извођења изно-се се запажања и утисци.

Техника „за и против” – формирају се две групе с циљем да суоче супротне ставове на задату тему, нпр. „Добре и лоше стране живота у Јапану”. Свака група има свог записнича-ра, који записује аргументе на табли, након чега се изводи закључак о томе која је група имала убедљивије аргументе. Ова техника је погодна за дебате и позитивно утиче на ра- звијање критичког мишљења.

Ротирајући преглед – ова техника се примењује искључиво у групном раду. Групе се формирају према броју ученика у одељењу. Наставник припрема онолико питања колико има група и свако питање запише на један лист папира. Свака група добија по једно пи-тање и на папиру пише своја мишљења и одговоре у виду теза. Након одређеног времена, на наставников знак, листови се ротирају до следеће групе. Нова група чита одговоре претходне групе и дописује нове информације. Ротација се врши све док група не добије лист са питањем на које су прво одговорили.

„Грозд” техника – подстиче ученике да слободно размишљају о некој теми. То је метода асоцијација, која се планира у малим групама. Ова метода се заснива на систематизацији знања о неком појму из области која се проучава и његовом повезивању са осталим по- јмовима из географије или са појмовима из других наставних предмета. Не постоји строго правило по коме се грозд израђује, осим што се на папир или таблу уписују асоцијације које ученици у том тренутку износе.

Кораци израде гроздова:• написати кључну реч на средини табле или папира;• ученици око задатог појма дописују речи које их асоцирају на задати појам;• повезују све појмове који су у било каквој вези;• нови појмови се дописују док има идеја или док не истекне време;• након индивидуалних радова врши се анализа или се прави заједнички грозд на табли.

Вођено читање – техника коју води наставник постављањем питања. Текст који се обрађује подели се на неколико мањих целина, ученици самостално читају део по део, а након сваког дела наставник поставља питања. Постављају се питања отвореног типа, која мотивишу ученике да размишљају о новим информацијама које су сазнали, али их и подстичу да могу предвидети о чему ће бити речи у следећем делу текста.

7170

Слагалица – подразумева рад у групама. Свака група добија да научи део наставне јединице. Од представника група, формира се експертска група. Експерти се након урађе-ног задатка враћају у матичну групу у улози предавача за део наставне јединице коју су савладали у експертској групи.

Техника „ЗЖН” – табела подразумева индивидуални рад, рад у пару и групни рад. При-мењује се при обради нових наставних јединица и подразумева активност свих ученика. ЗЖН табела је састављена од три колоне. Изнад табеле се налази назив наставне једини-це, а на почетку сваке колоне налази се по један исказ. Изнад прве колоне пише: „Мислим да знам”, изнад друге – „Желим да сазнам”, а изнад треће – „Научио сам”. Наставник при-према посебне листиће са табелом за сваког ученика или их ученици цртају у свеске.

Ученици у прву колону уписују све што знају о наставној јединици која се обрађује, у другу колону уписују оно што желе да сазнају и науче. Након самосталног рада на тексту, ученици попуњавају и трећу колону. Своја знања размењују најпре у пару, а затим и у гру-пи. Ова техника се најчешће примењује при проширивању знања и усвајању нових о некој држави чије су карактеристике делимично познате ученицима.

Прилог бр. 5: Пример припреме за час са применом технике „за и против”

Наставни предмет: географија. Разред: седми.Наставна тема: Азија.Наставна јединица: Јапан.Корелација: вертикална корелација, информатика, музичка култура, историја.Васпитнообразовни циљ и задатак часа:

• стицање нових и проширивање постојећих знања о Јапану;• развијање опште културе и образовања;• развијање критичког мишљења.

Образовни стандарди: ГЕ. 1.1.3, ГЕ. 1.3.1, ГЕ. 1.3.2, ГЕ. 2.1.1, ГЕ. 2.1.2, ГЕ. 2.3.1, ГЕ. 2.4.2, ГЕ. 3.1.1, ГЕ.3.3.1, ГЕ. 3.3.2.Тип часа: обрада.Облик наставног рада: фронтални, индивидуални, групни рад.

Методе рада: дијалошка, демонстративна.Наставна средства: пројектор, географска карта Азије, дигитални уџбеник, слике, панои.Литература: Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – уџбеник за седми разред основне

школе, Издавачка кућа Klett, 2015; Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – дигитал-ни уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, 2015.


Наставник пушта јапанску музику и на тај начин уводи ученике у обраду нове на- ставне јединице. Ученици су претходног часа добили инструкције да се информишу о Јапану како би час био успешнији. Наставник упућује ученике у начин обраде наставне јединице.

72

Главни део часа (око 20 минута):

Наставник иницира разговор о Јапану, ученици активно учествују у разговору. Ко-ристећи карту Азије и дигитални уџбеник, проширују знања о Јапану, ослањајући се на већ научено градиво географије у седмом и у претходним разредима. Знања о Јапану ученици проширују кроз следеће кораке:

• физичкогеографски и математички положај Јапана (ученици у својим атласима, а затим на школској карти, одређују математички положај Јапана);

• физичкогеографске одлике Јапана (рељеф – вулканске планине, земљотреси, цуна-ми, клима – монсуни, воде – морске струје, кратке реке – велики хидропотенцијал, вегетација);

• друштвеноекономске одлике Јапана (Јапан – царевина, становништво – структу-ра, природни прираштај, густина насељености, урбанизација, мегалополис, Токио – највећи град на свету, привредаи технолошки развој Јапана).


Наставник дели ученике у две групе. На основу знања која су усвојили о Јапану, групе супротстављају своје ставове о позитивним и негативним одликама Јапана и живота у њему. Једна група на папиру исписује информације које указују на позитивне каракте-ристике Јапана. Друга група на папиру исписује негативне карактеристике. За писање имају 10 минута. Након тога групе сучељавају своја мишљења.

Прва група истиче културу Јапана, симболе Јапана – бонсаи, оригами технику (изла-жу раније направљене облике од савијеног папира), говоре о изузетном образовању Јапанаца, о развијеној технологији, високом животном стандарду.

Друга група наводи честе земљотресе као проблем, катастрофе које могу изазвати цунами таласи, тајфуни, показују слике које документују последице цунамија и тајфуна, говоре о Токију као најскупљем граду.

Након што представници група уз помоћ својих чланова изнесу своје ставове и заједнички сагледају све чињенице, доносе закључак о томе која група је имала више аргумената за своје тврдње.

Евалуација часа.

Прилог бр. 6: Пример припреме за час са применом технике „ЗНАЊЕ У КРУГ”

Наставни предмет: Географија Разред: седмиНаставна тема: АфрикаНаставна јединица: Северна Африка – географски прегледКорелација: вертикална корелацијаВаспитнообразовни циљ и задатак часа:

• утврђивање стечених знања о Северној Африци;• развијање способности запажања географског распореда објеката и појава на гео-

графској карти Африке и њихових основних својстава;• оспособљавање за самостално и тимско учење;• развијање критичког мишљења.

7372


Тип часа: утврђивање. Облик наставног рада: фронтални, групни рад.Методе рада: дијалошка, монолошка, демонстративна, писана.Наставна средства: пројектор, географска карта Африке, дигитални уџбеник.Литература: Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – уџбеник за седми разред основне



Наставник истиче циљ часа и упућује ученике у начин рада. Ученици ће бити по-дељени у пет група. Групе носе називе садржаја из којих ће формулисати питања. Свака група има задатак да на папиру напише по пет питања из задате области користећи уџбеник.

1. група – Положај, границе и државе Северне Африке2. група – Физичко географске одлике Северне Африке – рељеф, клима, воде, при-

родне зоне3. група – Становништво и насеља Северне Африке4. група – Привреда Северне Африке5. група – ЕгипатПитања се ротирају у круг док све групе не одговоре. Представник сваке групе

извештава да ли су имали одговоре на сва питања. Наставник помаже ученицима да одговоре на питања на која нису одговорили.


Наставник дели ученике у групе, контролише рад, помаже.Ученици пишу питања, одговарају, извештавају, постављају питања.


Ученици и наставник дају заједнички коментар о реализованом часу. Наставник про-цењује ниво савладаности градива о Северној Африци.

74

Прилог бр. 7: Пример припреме за час са применом технике „ЗЖН табела”

Наставни предмет: географија. Разред: седми.Наставна тема: Северна Америка.Наставна јединица: САД – географски преглед.Корелација: вертикална корелација, историја, информатика, биологија, српски језикВаспитнообразовни циљ и задатак часа:

• стицање знања о САД;• развијање способности запажања географског распореда објеката и појава на гео-

графској карти Северне Америке и њихових основних својстава;• оспособљавање за самостално и тимско учење;• рационално коришћење расположивог времена;• развијање свести о поштовању различитих култура и начина живљења;• развијање критичког мишљења.


Тип часа: утврђивање. Облик наставног рада: индивидуални, рад у пару, групни рад.Методе рада: дијалошка, текст метода, демонстративна, писана, кооперативна метода.Наставна средства: пројектор, географска карта Северне Америке, уџбеник, листићи за

разврставање ученика у парове и групе, листићи са ЗЖН табелом, велики бели папир, прибор за писање.

Литература: Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, 2015; Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – дигитал-ни уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, 2015.


Разврставање ученика у парове и групе. Поделити ученицима одабране припремље-не текстове о САД, као и листиће са ЗЖН табелом. Дати инструкције о састављању и попуњавању табеле.

На ЗЖН табели су исцртане три колоне. Изнад табеле је назив наставне јединице, а на почетку сваке колоне налази се по један исказ. Изнад прве колоне пише: „Мислим да знам”, изнад друге – „Желим да сазнам”, а изнад треће – „Научио сам”. Наставник при-према посебне листиће са табелом за сваког ученика или их ученици цртају у свеске.

Ученици у прву колону уписују све што знају о САД, у другу колону уписују оно што желе да сазнају и науче. Након самосталног рада на тексту, ученици попуњавају и трећу колону.


Ученици прво самостално попуњавају прву колону, а затим је допуњују размењујући знања у пару. Након тога, уносе своје жеље у другу колону. Своја постојећа знања и жеље говоре јавно, а наставник их записује на табли.

7574

Ученици појединачно читају текст који су добили, а затим размењују знања и иску-ства у пару, па у групи. Када се међусобно договоре о томе шта су ново научили, по-пуњавају и десну колону у табели. Појединачно говоре о томе шта су научили на основу закључака групе.


Заједничка систематизација знања о основним одликама САД врши се на основу извештаја група. Анализира се степен усвојености нових знања и оцењује допринос сваке групе.

Образац ЗЖН табеле

Знам Желим да сазнам Научио сам

Прилог бр. 8: Пример припреме за час са применом технике „слагалица”

Наставни предмет: географија. Разред: седми.Наставна тема: Јужна Америка.Наставна јединица: Физичкогеографске одлике Јужне АмерикеКорелација: вертикална корелација, историја, информатика, биологијаВаспитнообразовни циљ и задатак часа:

• активирање постојећих и стицање нових знања о природним одликама Јужне Аме- рике

• развијање способности запажања географског распореда објеката и појава на гео-графској карти Јужне Америке и њихових основних својстава;

• оспособљавање за самостално и тимско учење;• развијање позитивних ставова према другим културама.

Образовни стандарди: ГЕ. 1.1.3., ГЕ. 2.1.2., ГЕ. 2.3.1., ГЕ. 2.4.2., ГЕ. 3.1.1.Тип часа: обрада. Облик наставног рада: индивидуални, рад у пару, групни рад.Методе рада: дијалошка, рад на тексту, кооперативна метода, демонстративнаНаставна средства: пројектор, географска карта Јужне Америке, дигитални уџбеник, на-

ставни листићи са експертским формуларима, табеле, графикони.Литература: Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – уџбеник за седми разред основне


Ток часа – уводни део часа (око 5 минута):

Наставник упућује ученике у начин рада и упознаје их са циљем часа. Након тога организује матичне групе и експертске тимове. Број група и чланова у групи зависи од броја ученика у одељењу. Експертски тимови се формирају разбијањем матичних

76

група, тако што сваки ученик добија број од 1 до 5. Затим, од свих јединица из сваке матичне групе, формира се један експертски тим, од свих двојки други, од свих тројки трећи, од свих четворки четврти, од свих петица пети тим.

Наставник даје ученицима припремљени радни материјал: текст из уџбеника по-дељен на мање целине, експертске формуларе – питања која треба да упуте ученике на начин проучавања добијеног дела текста, слике, графиконе. Кад експертски тимо-ви проуче материјал и одговоре на сва питања, враћају се у своје матичне групе и из-вештавају о резултатима свог рада. Парцијалне задатке обједињују у једну целину.


Чланови експертских група проучавају своје делове текста о физичкогеографским одликама Јужне Америке. Користе карту Јужне Америке, слике и графиконе. Поједи-начно бележе најважније. Фокусирају се само на делове текста које је добио њихов експертски тим и на питања са њихових експертских формулара. За читање текста и пи-сање одговора предвиђено је 15 минута. Након проучавања текста експерти у својим тимовима дискутују о најбитнијим питањима. Анализирају појединачне одговоре и до-пуњују их. Рад експертских тимова прати наставник и даје потребна објашњења.


Представници експертских тимова враћају се у своје матичне групе и упознају оста-ле чланове са својим радним задацима. Њихов задатак није само да извештавају него и да постављају питања и да дају одговоре другим члановима групе са циљем бољег разумевања. Након систематизације најбитнијих информација, свака група саопштава своје резултате. На тај начин се интегришу сви делови текста, а ученици усвајају цело-вито знање.

7776

7. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

У посебне облике наставе убрајамо допунску и додатну наставу, секције и екскурзије (излете, посете).

7.1. ДОПУНСКА НАСТАВА

Допунска настава је наставни процес који се организује због ученика за које је наставник проценио да нису били у стању да усвоје основна знања на часовима редовне наставе. Разлози томе могу бити различити: ограничене могућности ученика, потешкоће у развоју, дуже одсуствовање са наставе, лоши социјални услови. За ове су ученике часо-ви допунске наставе обавезни, али се она препоручује по потреби и ученицима који имају боље оцене, а одређене наставне јединице нису најбоље савладали.

Циљ допунске наставе је да се накнадно савлада градиво које није савладано на ре-довним часовима како би ученици могли даље да прате и са успехом усвајају нове нас-тавне јединице. За овај облик наставе планира се један час недељно, а план рада планира наставник према потребама ученика, кроз индивидуални рад или рад у паровима. Фрон-тални облик рада није препоручљив, због различитих потреба ученика.

Часови допунске наставе планирају се у складу са наставним планом и програмом. Није неопходно слепо се држати плана већ га је могуће кориговати у складу са потребама ученика.

Табела бр. 2: План рада допунске наставе

Период реализације

Наставна тема

Р. бр. наст. јед.

Назив наставне јединицеУкупно часова

Септембар Азија

1. Основни географски подаци о континенту

42. Физичкогеографске одлике Азије

3. Друштвеноекономске одлике Азије

4. Југозападна Азија – географске одлике

Октобар Азија

5. Југоисточна Азија – географске одлике

46. Географске одлике Средње Азије

7. Источна Азија – географски преглед

8. Кина и Јапан

Новембар

Азија9. Регионална подела Азије – одлике регија

4

10. Географски елементи Азије на немој карти

Африка11.

Африка – основни географски подаци и регионална подела

12. Физичкогеографске одлике Африке

78

Децембар Африка

13. Друштвеногеографске одлике Африке

414. Географске одлике Северне Африке

15. Западна Африка – географске одлике

16. Географске одлике Источне и Јужне Африке

ЈануарСеверна Америка

17.Географске одлике Северне Америке (положај, рељеф, клима) 2

18. Воде и вегетација Северне Америке

ФебруарСеверна Америка

19. Становништво и привреда Северне Америке

420. САД – географске одлике

21. Канада – географске одлике

22. Нема карта Северне Америке

Март

Северна Америка

23.Опште и физичкогеографске одлике Средње Америке

424. Становништво и привреда

Јужна Америка

25. Физичкогеографске одлике Јужне Америке

26. Становништво и привреда Јужне Америке

Април


27. Бразил и Аргентина – географске одлике

328. Северна и Јужна Америка – нема карта

Аустралија и

Океанија

29.Аустралија и Океанија – опште географске одлике континента

Мај

30. Аустралијски савез – географске одлике

4


Океанија

31. Океанија – географске одлике

32. Аустралија и Океанија – нема карта

Поларне области

33. Арктик и Антарктик – географске одлике

ЈунСвет као целина

34. Свет као целина2

35. Географске одлике појединих континената

7978

7.1.1. ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ЗА ЧАСОВЕ ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ

Пример бр. 1:

Наставна тема Азија

Наставна јединица Основни географски подаци о континенту

Задаци 1. Користећи карту Азије у свом атласу, допуни реченице попуња-

вајући празне линије:

Азија је по површини _____________________ континент на свету.

Највећа држава Азије је ________________________________.

2. Азију од Европе одваја: планина ___________, река ________,

Прикаспијска __________, планина ____________, __________

море, мореуз ____________, ___________ море, мореуз _______ и

Егејско _____________.

3. Која је најмногољуднија земља Азије? _______________________

(Напиши одговор на линији.)

4. Које су највише планине у Азији? ___________________________


5. Које је највеће острво и највеће полуострво Азије? _____________


80


Наставна тема Африка

Наставна јединица Физичкогеографске одлике Африке

Задаци 1. Користећи карту Африке у свом атласу, допуни реченице

попуњавајући празне линије:

Африка је __________ континент по површини у свету. Њене

обале запљускују ____________ море, ______________ океан и

_____________ океан. Од Европе је одваја ___________ мореуз

и _____________ море, од Азије ____________________ канал и

___________ море. Највећи део Африке се налази на _________

хемисфери.

2. Напиши одговоре на празним линијама.

На северу Африке се налази највећа пустиња на свету. Како се она

зове? __________________

Које се још пустиње налазе на територији Африке? __________

3. Језера су на карти приказана помоћу плавих контурних карто-

графских знакова. Посматрај карту и напиши на линији која су

највећа језера Африке.

____________________________________________________

4. Реке су на карти приказане плавим линијама. Посматрај карту

Африке и одговори које се реке уливају у Индијски океан, а које у

Атлантски океан. Одговоре напиши на празним линијама.

Индијски океан: ______________________________________.

Атлантски океан: _____________________________________.

Најдужа река Африке се улива у Средоземно море.

Како се она зове?

__________________________________________________

5. Заокружи слово испред тачног одговора.

У ком топлотном појасу се налази највећи део Африке?

а) северни хладни појас

б) жарки појас

в) јужни хладни појас

8180


Наставна тема Северна Америка

Наставна јединица Друштвеноекономске одлике Северне Америке

Задаци 1. Допуни реченице попуњавајући празне линије:

По пореклу становништва Америка се дели на Англоамерику и

_______________. Англоамерику чине две државе: ____________ и

_______________.

2. Заокружи слово испред тачне тврдње.

Староседеоци Англоамерике су:

а) Индијанци и Инуити (Ескими);

б) Банту црнци;

в) Инке и Маје.


Канада и САД су:

а) високо развијене земље;

б) сиромашне земље;

в) средње развијене земље.

4. Највећи број становника САД насељава велике градове на обали

Атлантског океана. Који су то градови? Одговор напиши на линији

испод питања.

________________________________________________


Нафта и земни гас експлоатишу се:

а) у Мексичком заливу;

б) на Апалачима;

в) у Стеновитим планинама.

82


Наставна тема Јужна Америка

Наставна јединица Јужна Америка – географске одлике

Задаци 1. Заокружи слово испред тачне тврдње.

Јужну Америку од Северне Америке одваја:

а) Суецки канал;

б) Панамски канал.

2. Користећи карту Јужне Америке, пронађи реке које припадају

сливу Атлантског океана. Њихова имена напиши на линији.

___________________________________________________

3. Допуни реченицу:

На западној обали Јужне Америке се налази планински венац

_______________________ и једина пустиња на овом континенту

_______________________________.


Највећа држава Јужне Америке по површини је:

а) Аргентина;

б) Бразил;

в) Венецуела;

г) Колумбија.

5. Поред сваке тачне тврдње заокружи слово Т, а поред нетачне Н.

Главни град Бразила је Бразилија. Т Н

Гран Чако је планина. Т Н

Најдужа река Јужне Америке је Ориноко. Т Н

Најјужнија тачка Јужне Америке је рт Гаљинас. Т Н

8382


Наставна тема Аустралија и Океанија

Наставна јединица Аустралијски савез – географске одлике


Аустралија се налази на:

а) јужној хемисфери;

б) северној хемисфери.

2. Допуни реченицу попуњавајући празну линију:

У рељефу Аустралије доминирају ______________________.

3. Поред сваке тачне тврдње упиши слово Т, а поред нетачне Н.

Главни град Аустралије је Сиднеј. Т Н

Планински рељеф Аустралије простире се на

источној обали. Т Н

Староседеоци Аустралије су Абориџини. Т Н


Која животиња од наведених је карактеристична за Аустралију?

а) камила

б) кенгур

в) панда

г) пингвин

5. Како се зове острво на југу Аустралије? ____________

(Напиши одговор на празној линији.)

7.2. ДОДАТНА НАСТАВА

Додатна настава се организује за ученике који са изузетним успехом савладавају ре-дован наставни план и програм и показују посебно интересовање за проширивање знања из области географије.

За ученике који желе да сазнају више и прошире своја знања у појединим областима, поред додатне наставе, организују се и слободне активности, уз примену тимске наста-ве, истраживачких радова, трибина. У додатном раду користе се индивидуални, групни и фронтални облици наставног рада, с тим што су индивидуални и групни облици при-кладнији за оптимално развијање даровитих ученика. Користи се проблемски приступ, стваралачки концепт учења, што наставу чини продуктивнијом. Планира са један час не-дељно.

84

Табела бр. 3: План рада додатне наставе

Период реализације

Наставна тема

Р. б. наст. јед.

Назив наставне јединицеУкупно часова

Септембар Азија

1. и 2.Суецки канал и његов значај за поморски саобраћај

43. Мртво море – највећа депресија на свету

4. Друштвеноекономске одлике Азије

Октобар Азија

5. Освајање Хималаја

46. Планина Каси и Черапунџи

7. Тибет

8. Бали – репутација светских размера

Новембар

Азија9. Аралско језеро – језеро које нестаје

410. Јапан – традиција и култура

Африка11. Племена Африке

12. Сахара

Децембар Африка

13. Француске колоније

414. Река Конго

15. Живот у Африци – изложба

16. Припрема за такмичење

ЈануарСеверна Америка

17. Колумбова открића2

18. Јелоустон – национални парк

ФебруарСеверна Америка

19. Саргаско море – море без обала

4

20. Древни народи Америке



8584

Март

Северна Америка

23. Куба

424. Попокатепетл и Оризаба


25. У прашумама Амазона и Оринока


Април


27. Анди



Океанија


Мај

30. Аустралија – откриће и насељавање

4


Океанија

31. Хаваји и лепоте полинежанских острва

32. Нови Зеланд

Поларне области

33. Живот у Аустралији – изложба

ЈунСвет као целина

34. Интеграцијски процеси у свету2

35. Квиз знања

86

7.2.1. ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ЗА ЧАСОВЕ ДОДАТНЕ НАСТАВЕ


Наставна тема Азија


У Бангладешу највећу непогоду представљају:

а) суше;

б) поплаве;

в) земљотреси;

г) торнада.

2. Поред сваке тачне тврдње упиши слово Т, а поред нетачне Н.

а) Северна Кина је једна од области са најразвијенијом прои-

зводњом пиринча. ________

б) Сингапур је најгушће насељена држава Азије. ______

в) Јапан је једна од земаља са највећим природним прирашта-

јем у Азији. _______

г) Током јесени источној Индонезији прети опасност од

разорних тајфуна. ______

3. На линији испред понуђених области напиши слово под којим је

наведена држава која припада датој области.

а) Грузија _____ Хималаји

б) Бутан _____ Кавказ

в) Бахреин _____ Малајски архипелаг

г) Брунеј _____ Арабијско полуострво

_____ Индокина

4. На линијама напиши имена држава које излазе на Каспијско језеро:

_____________________, _____________________,

_____________________, _____________________,

____________________.

5. Поређај градове, почевши од оног у којем најраније излази сунце,

до оног у коме излази најкасније, тако што ћеш уписати бројеве од

1 до 5.

_____ Анкара _____ Шангај

______ Астана _____ Токио ____ Улан Батор.

8786


Наставна тема Африка

Задаци 1. Заокружи слово испред континенталне државе.

а) Буркина Фасо

б) Алжир

в) Ангола

г) Боцвана

2. Повежи рудна богатства и државе уписујући одговарајућа слова на

празне линије.

а) Нигерија _____ нафта

б) Уганда _____ бакар

в) Етиопија _____ дијаманти

г) Конго _____ уран

д) Бурунди

3. Повежи независне државе Африке и њихове бивше колонијалне

силе уписујући одговарајућа слова на празне линије.

а) Алжир _____ Велика Британија

б) Либија _____ Француска

в) Нигерија _____ Италија

г) ДР Конго _____ Белгија

_____ Шпанија

4. Заокружи слово под којим су написане одлике које се односе на

Сахел.

а) На највећем делу територије количина падавина износи

мање од 100 mm годишње.

б) Присутна је појава ширења пустиња (дезертификација).

в) Доминантна религија је будизам.

г) Пољопривреда се базира на производњи пиринча.

д) Више од половине становништва је неписмено.

5. Како се зове народ који је претрпео највеће жртве рата током

деветесетих година 20. века у Руанди? Одговор напиши на линији

испод питања.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

88


Наставна тема Северна и Средња Америка

Задаци 1. Спари пољопривредне производе и државе САД за које су

карактеристични уписујући одговарајућа слова на празне линије.

а) Ајова _____ памук

б) Канзас _____ пшеница

в) Кентаки _____ кукуруз

г) Јужна Каролина _____ ананас

д) Хаваји _____ дуван

_____ раж

2. Допуни реченицу. Место на ком се налази најнижа тачка на

северноамеричком континенту је ________________ и она се

налази у пустињи _________________ .

3. Поред наведених природних зона упиши слово К, ако су заступљене

у Канади, а слово С ако су заступљене у САД.

а) средоземна шума ______

б) пустиња ______

в) тундра ______

г) тајга ______

4. Подвуци имена народа који живе у Северној Америци:

Тамили, Инуити, Ирокези, Хотентоти.

5. Који вертикални вегетацијски и климатски појас има најбоље

услове за узгајање кафе?

а) тера темплада

б) тера каљенте

в) тера фрија

г) тера хелада

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

8988


Наставна тема Јужна Америка


Држава у Јужној Америци која има највише урбаног стано-

вништва је:

а) Аргентина;

б) Чиле;

в) Бразил;

г) Боливија.


Бифуркација је појава која се односи на:

а) Ориноко;

б) Амазон;

в) Парану;

г) Уругвај.

3. Поређај градове Јужне Америке од најсевернијег до најјуж-

нијег, обележавајући их бројевима од 1 до 4.

а) ____ Ла Паз

б) ____ Кито

в) ____ Монтевидео

г) ____ Лима

4. Поред сваке тачне тврдње која се односи на Јужну Америку

заокружи слово Т, а поред нетачне Н.

а) Капибара је највећа жива врста глодара на свету. Т Н

б) Најраспрострањенија религија је протестантска. Т Н

в) На подручју Анда се развила цивилизација Инка. Т Н

г) Налазишта калаја су у Боливији и Бразилу. Т Н


Који град у Бразилу се сматра највећим центром црне ме-

талургије?

а) Бело Хоризонте

б) Ресифе

в) Манаус

г) Салвадор

90


Наставна тема Аустралија и Океанија


Острво које припада Полинезији је:

а) Науру;

б) Палау;

в) Самоа;

г) Нова Каледонија.


У ком делу Аустралије се излучи највећа количина падавина?

а) Тасманији

б) Аустралијским Кордиљерима

в) Североисточној Аустралији

г) Западној Аустралији

3. Који сектор привреде доминира на Новом Зеланду, ако се зна

да је заступљено сточарство, шумарство и риболов? Напиши

одговор на линији.

________________________________________________

4. Поред наведених држава Микронезије, подвуци оне које су под

управом САД: Гуам, Науру, Острво Вејк, Палау.

5. На празним линијама напиши тражене одговоре.

У којој се држави Аустралије налазимо ако:

а) пловимо Еровим језером? _________________

б) шетамо улицама Перта? _________________

в) станујемо у Таунсвилу? _________________

9190

Прилог бр. 9: Предлози корисних вебсајтова за рад

Наставна тема: Азијаwww.britannica.comwww.encarta.msn.comwww.igu-net.оrgwww.asiasociety.orgwww.wordatlas.com

Наставна тема: Африкаwww.touregypt.netwww.encarta.msn.comwww.igu-net.оrgwww.unep.org

Наставна тема: Северна и Средња Америкаwww.britannica.comwww.canadainfolnik.ca.www.canada.gc.ca/othergov/prov-e.htmlwww.statcan.carld.comwww.dsc.discovery.comwww.mapsofwovisitmexico.com

Наставна тема: Јужна Америкаwww.britannica.comwww.travel.nationalgeographic.com

Наставна тема: Аустралија и Океанијаwww.gov.auwww.pictureaustralia.orgwww.britannica.com

Наставна тема: Поларне областиwww.britannica.comwww.encarta.msn.comwww.geographic.orgwww.arctic.noaa.govwww.antarcticsun.usap.gov

Наставна тема: Свет као целинаwww.britannica.comwww.encarta.msn.comwww.geographic.orgФејсбук страница: Географски кутак

92

7.3. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ – ЦИЉЕВИ ПОСЕТА

Екскурзије, излети или посете подразумевају посебан облик наставе који се остварује ван школске зграде. Циљ овог облика наставе јесте упознавање онога што се не може демонстрирати у школским просторијама. Ученици имају могућност да одређене еле- менте знања из наставних области посматрају непосредно у простору и да тако стичу јаснија и трајнија знања.

Овакав облик наставе има велики васпитни значај. Ученици развијају другарство, солидарност, толеранцију. Према дидактичкој намени, екскурзије се могу организовати са циљем усвајања нових и утврђивања већ стечених знања или ради примене стечених знања у пракси. Према месту обављања екскурзије и излети могу бити:

• локални, уколико се организују у средини у којој се налази школа;• земаљски, у оквиру наше земље, са циљем упознавања природе Србије;• екскурзије у иностранству.

С обзиром на то да наставни план и програм географије за седми разред подразумева усвајање знања о ваневропским континентима, а школским планом и програмом екскур-зије у иностранству нису предвиђене у оквиру основног образовања, препоручљиво је да ученици школска знања употпуне посетама одређених институција, где ће упознати земље о којима уче на један другачији начин.

Прилог бр. 10: Предлог посета институцијама

Руски дом (Руски центар за науку и културу РЦНК) налази се у центру Београда, у Улици краљице Наталије 33. Бави се промоцијом руског језика и културе.

Отворен је као културни центар 9. априла 1933. године. Створен је на иницијативу руских емиграната који су уточиште нашли у Краљевини СХС после Октобарске револу-ције у Русији. Подршку овој идеји дао је краљ Александар I Карађорђевић, патријарх срп-ски Варнава, академик Александар Белић и други водећи државни и друштвени српски ствараоци.

Руски дом располаже изложбеним материјалом, филмским фондом, књигама и укљу-чује се у организацију различитих фестивала, конференција и других културних догађања у Београду и шире.

Културни центар „Nea Pangea”, Црногорска 8, окупља љубитеље различитих култура и пружа им могућност да те културе представе једни другима.

Кулинарска радионица малезијске кухиње, церемонија служења јапанског чаја и ради-оница израде декоративних предмета за кућу неке су од активности овог центра. У „Nea Pangei” поред места за радионице и дружење постоји и библиотека јапанске, корејске, арапске и српске књижевности, коју могу користити сви посетиоци центра.

Културни центар И. Р. Ирана, Незнаног јунака 32, постоји од 1990. године, када по-чиње да ради на промоцији иранско-исламске културе српској јавности.

Активности Културног центра крећу се у неколико основних праваца: од издавачке де-латности и организовања курсева за учење персијског језика преко одржавања фестивала

9392

филма и организовања изложби и различитих културних манифестација. Културни центар Ирана располаже богатим аудио, видео и CD-материјалима са различитим садржајима об-разовног, верског и музичког карактера. Видеотека Културног центра поседује преко 500 наслова са играним, документарним и серијским филмовима, од којих су неки преведени на српски језик. CD-материјали обухватају музичке, едукативне и туристичке садржаје, затим енциклопедијска издања, изборе из персијске поезије, као и дискове за мултиме-дијално учење персијског језика.

Музеј афричке уметности, у Улици Андре Николића бр. 14, први је и једини музеј у региону који је искључиво посвећен културама и уметностима афричког континента.

Сталну поставку чине значајни примерци пре свега западноафричке уметности и она укључује одабране предмете из иницијалне збирке коју су формирали оснивачи Музеја, Веда и др Здравко Печар. Поред сталне поставке, кроз текуће изложбе традиционалног афричког стваралаштва, Музеј проучава и кроз тематске целине представља и друге кул-туралне области Африке: Етиопију, Магреб, као и културне ареале источне, централне и јужне Африке.

Центар Бразилске културе је основан 2009. године са жељом да приближи све лепоте ове земље. Налази се у згради БИГЗ, у Булевару војводе Мишића 17.

94

8. ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

„Право на индивидуални образовни план (у даљем тексту ИОП) има дете и ученик који има потребу за додатном подршком у образовању и васпитању због тешкоћа у присту-пању, укључивању, учествовању или напредовању у васпитно-образовном или образов-но-васпитном раду, ако те тешкоће утичу на остваривање општих исхода образовања и васпитања, а нарочито ако дете, односно ученик:

1. има тешкоће у учењу (због специфичних сметњи учења или проблема у понашању и емоционалном развоју);

2. има сметње у развоју или инвалидитет (телесне, моторичке, чулне, интелектуалне или вишеструке сметње или сметње из спектра аутизма);

3. потиче, односно живи у социјално нестимулативној средини (социјално, економски, културно, језички сиромашној средини или дуготрајно борави у здравственој, од-носно социјалној установи);

4. из других разлога остварује право на подршку у образовању.Право на прилагођен и обогаћен начин образовања по ИОП-у има и ученик са изузет-

ним способностима који стиче основно и средње образовање и васпитање”.3

Табела бр. 4: Пример плана подршке ученику коме је потребна помоћ у раду – прилагођени програм

Процена потреба за подршком

Мере/врста подршке Потребне мере/врсте подршке (за којe активности, односно предметe/области)

Кратак опис мере/врсте подршке и сврха, тј. циљ пружања подршке

Реализује и прати (ко, када)

Прилагођавање метода, материјала и учила (мере индивидуализације)

Географија Смањен број захтева за самосталан рад. Издвајање садржаја које је потребно савладати. Прецизна, јасна упутства и провера разумевања. Допунска настава.

Наставник на сваком часу географије

3 „Службени гласник Р. Србије”, бр. 76/2010, чл. 2.

9594

Прилагођавање простора/услова у којима се активности односно учење одвија (нпр. oтклањање физичких баријера, специфична организација и распоред активности и сл.)

Помоћ другова из разреда

Ученици из одељења му помажу у раду.


Измена садржаја активности и исхода у васпитној групи, односно садржаја учења и стандарда постигнућа образовања

Географија Прилагођавање захтева


Остале мере подршке (уколико их има, навести)

Рад са логопедом у оквиру школе

Логопед у складу са својим планом

Прилог бр. 11: Пример припреме за час у раду са ученицима по прилагођеном програму

У наредним поглављима наведени су предлози припрема за рад са ученицима који имају потребу за подршком из личне праксе аутора. Ако се узме у обзир чињеница да постоји велики број разлога због којих ученици имају посебне потребе, немогуће је предложити нешто што би могло да користи наставницима у раду једнако са сваким уче-ником. Неопходно је прилагодити начин рада реалној ситуацији у учионици и потребама сваког ученика посебно.

Наставни предмет: географија. Разред: седми.Наставна тема: Азија.Наставна јединица: Природногеографске одлике Азије.Васпитнообразовни циљ и задатак часа:

• усвојити минималан број појмова о овом континенту;• картографско описмењавање за употребу географских карата у стицању знања.

Тип часа: обрадаОблик наставног рада: индивидуални.Методе рада: дијалошка, демонстративна.Наставна средства: карта света, географска карта Азије, картица са упутством за радЛитература: Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – уџбеник за седми разред основне

школе, Издавачка кућа Klett, 2015.


На карти света у атласу ученика, наставник графитном оловком обележава границе Азије.

96

Ученик на картици добија исцртане картографске знаке и боје којима се на карти приказују планине, низије, пустиње, реке, језера. Користећи картицу и упутства, на кар-ти Азије треба да пронађе поменуте географске елементе.


Од ученика се очекује да у поређењу са другим континентима, користећи карту све-та, препозна да ли је Азија највећи континент и који су јој континенти најближи. Након тога, помоћу упутства на добијеној картици, пише у свесци географске елементе које препознаје на територији Азије.

Наставник контролише рад ученика и помаже при препознавању географских еле-мената на карти.


Ученик ће прочитати називе свих пронађених појмова који чине природу Азије и на тај начин показати колико је овладао коришћењем карте. За домаћи задатак добија картицу са кратким питањима која се односе на исту наставну јединицу, и треба да од-говори на њих уз помоћ родитеља.

Прилог бр. 12: Пример припреме за час у раду са ученицима по ИОПу 1

Наставни предмет: географија. Разред: седми.Наставна тема: Африка.Наставна јединица: Географске одлике Африке.Васпитнообразовни циљ и задатак часа:

• утврђивање основних појмова о овом континенту у складу са могућностима ученика;• оспособљавање ученика да помоћу задатих слика може да састави кратку причу о

континенту.Тип часа: утврђивање.Облик наставног рада: индивидуални.Методе рада: дијалошка, демонстративна.Наставна средства: картица са упутством за рад, слике.Литература: Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7 – уџбеник за седми разред основне

школе, Издавачка кућа Klett, 2015.


Наставник упућује ученика у начин на који ће научити нешто о континенту. Ученик до-бија слике на којима су приказани карактеристични елементи за Африку: слике планина (вулкана) и пустиња које ће помоћи да ученик препозна рељеф Африке, слике животиња (камила, слон, нилски коњ, лав, тигар итд.), слике на којима је становништво црне расе, које ће помоћи да ученик зна који народ живи у Африци.

9796


Користећи слике, ученик исписује одлике континента.Наставник и друг из клупе контролишу рад и помажу ученику када је потребно.

Завршни део часа (око 10 минута):

Ученик чита или усмено излаже оно што је научио о Африци. Наставник процењује ниво усвојености појмова о континенту. Пружа сугестије за рад код куће.

98

9. НАСТАВНА СРЕДСТВА

Наставним средствима се сматрају сви предмети, апарати, модели, објекти, слике и цр-тежи који се користе за потребе наставе и наставног рада. Наставна средства доприносе модернизацији облика, метода и поступака у настави. Захваљујући њима, ученици могу да истражују, решавају проблеме, увиђају и развијају самосталност у раду. Савремена наставна средства омогућавају бољи начин учења, трајније памћење и употребу онога што је запамћено. Настава географије је најочигледнија када се одвија непосредно у ге-ографском простору. За наставне садржаје седмог разреда то је неизводљиво из објек-тивних разлога, па се за изучавање користе различита наставна средства. Посебан значај имају визуелна и аудио-визуелна наставна средства.

Визуелна наставна средства могу бити дводимензионална и тродимензионална.

Дводимензионална су: географске карте, радна свеска, слике, цртежи, графикони, дијаграми, скице, картограми, дијапозитиви и дијафилмови. Ова средства се сматрају ста-тичним. Динамична дводимензионална средства су: апликације и ТВ емисије.

Тродимензионална статична средства чине разне колекције, макете и модели реље-фа, док се у динамична тродимензионална могу убројати глобуси и телуријуми.

Савремена настава географије не може се замислити без рачунара, интернета и диги-талног уџбеника.

Географске карте представљају универзално наставно средство јер се једнако кори-сте и за обраду нових садржаја и за допуњавање и утврђивање већ усвојеног градива. У различитим фазама наставе географије и географска карта је мењала своју улогу. У са-временој настави географије посебно је значајна улога тематских карата. Од ученика се не очекује само репродукција и показивање објеката на карти већ се мотивишу на фо- рмирање сопственог мишљења и логичког закључивања на основу анализе карте. Велики значај у настави географије имају и неме карте које ученицима служе да развијају вештину приказивања географских елемената.

Намена радне свеске јесте да ученицима послужи за вежбање, понављање, утврђи-вање, систематизацију и проверавање усвојених знања. У свесци се налазе разноврсна питања, практични задаци, укрштене речи, ребуси, табеле, дијаграми и неме карте. Зада-ци су осмишљени тако да подстичу различите облике активирања ученика.

Глобус има предност над географском картом зато што се њиме облик Земље може верно представити, за разлику од представљања на карти.

Слике као наставно средство имају велики значај јер приказују делове из стварности и могу заменити велику количину текста.

Дијаграми су графички прикази којима се односи у географском простору приказују помоћу линија и симбола. Углавном се користе за систематизацију градива.

9998

Графикони се користе за приказивање бројчаних података и квалитативних односа. Посебну врсту графикона представља картограм, који за разлику од географске карте, на којој се приказује само распоред појава, служи и за приказивање интензитета појава.

За приказивање слика, дијаграма, графикона и картограма користе се графофолије, које се увећавају помоћу графоскопа.

Рељефни модели представљају умањене делове Земљине површине у три димензије. Посебно се користе за објашњавање облика рељефа. Све значајнија је употреба рељеф-них карата.

Дијафилм је филм састављен од низа слика, које својим логичким редом приказују одређени наставни садржај. У зависности од садржаја који се приказује, број слика може износити од 20 до 50. Филмска трака се чува у металној кутији. Дијапозитиви су такође ста-тична наставна средства, али се од дијафилмова разликују по томе што се сваки дијапози-тив може приказати појединачно, по сопственој жељи, и по томе што код њих не постоји унапред одређени ред који се мора поштовати. Треба напоменути да се дијафилмови и дијапозитиви користе све ређе, односно њихова употреба се везује за раније фазе развоја наставе географије.

У савременој настави географије често се употребљавају аудиовизуелна средства, која представљају синтезу визуелних и аудитивних наставних средстава.

Дигитални уџбеник је наставно средство које поред непосредног посматрања објека-та, појава и процеса или наставних средстава која их замењују (рељефи, модели, портре-ти), поред наставникове живе речи и литературе, служи ученицима као један од важних извора за стицање знања.

У настави географије, наставни филм се може употребљавати као:1) уводни – служи да ученике уведе у наставну проблематику и да повеже раније стече-

на искуства са оним што ће се изучавати;2) мотивациони – користи се с циљем да покрене емоције код ученика и да побуди

интересовање за проблематику;3) илустративни – визуелно јасно и са низом примера предочава ученицима веома сло-

жене појаве и процесе (нпр. ерозију, глацијацију, картографске пројекције);4) тематски – на систематизован начин истиче оно што је битно у вези са одређеном

темом;5) допунски – помоћу неких детаља или битних елемената целине илуструје наставни-

ково излагање (Јовановић/Живковић 2005).

Посебан значај аудио-визуелног средства има рачунар. Мултимедијални рачунари омогућавају повезивање слике, текста, звука и филма у јединствен систем. На тај начин ученици могу да упознају најсложенији природни процес и најудаљеније географске пре-деле. Могу да размењују графичке приказе, вербалне и видео-информације.

Интерактивна „паметна табла” побољшава квалитет наставе, чини је очигледном и интерактивном, што је посебно значајно за рад са децом са сметњама у развоју. Својим карактеристикама, између осталог, омогућава приказ видео-записа различитих формата

100

и фотографија у великој резолуцији, примену великог броја едукативних софтвера, уређи-вање докумената на лицу места применом различитих софтверских апликација. Површи-на табле је осетљива на додир, омогућава употребу дигиталног мастила и тренутно сни-мање активности која је у току. „Паметна табла” пружа и додатне могућности као средство за едукацију наставног особља кроз семинаре, презентације и сличне активности.

Правилном применом поменутих наставних средстава повећава се успешност наставе и ученици се више концентришу на процес учења.

101100

10. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у току савладавања школског програма.

Оцењивање је континуирана педагошка активност којом се исказује однос према учењу и знању, подстиче мотивација за учење, оспособљеност за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика, као и за развој властитог система вредности.

На почетку школске године врши се иницијално тестирање ученика, којим се процењују предходна постигнућа ученика у оквиру савладаног градива географије.

Оцењивањем се обезбеђује поштовање општих принципа система образовања и ва- спитања утврђених законом којим се уређују основе система образовања и васпитања.

Принципи оцењивања су:• објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима;• релевантност оцењивања;• коришћење разноврсних техника и метода оцењивања;• правичност у оцењивању;• редовност и благовременост у оцењивању;• оцењивање без дискриминације и издвајања по било којој основи;• уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа учени-

ка и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.4

Постигнуће ученика вреднује се формативним и сумативним оцењивањем. Формативно оцењивање је редовно проверавање постигнућа ученика у току савлада-

вања школског програма. Подразумева повратну информацију. Свака активност ученика се вреднује: домаћи задаци, активно учествовање при обради нове лекције, учествовање у групном и тимском раду, рад на немој карти, израда паноа и презентација. Праћење по-стигнућа бележи се у педагошку свеску.

Сумативно оцењивање подразумева вредновање ученичких постигнућа на крају на- ставне теме или на крају класификационог периода. Сумативне оцене су бројчане и упи-сују се у дневник, али се могу уписивати и у педагошку свеску.

Оцењивање може бити описно и бројчано.

Критеријуми за бројчано оцењивање ученика:

1. ученик који остварује веома значајан напредак у савлађивању програма предме-та и у потпуности самостално испуњавања захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и већину захтева са напредног нивоа посебних стандарда по-стигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања, добија оцену одличан (5);

4 „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 52/11 и 55/13.

102

2. ученик који остварује значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпу-ности, самостално, испуњавања захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и део захтева са напредног нивоа посебних стандарда постигнућа уз мању помоћ наставника, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања, добија оцену врло добар (4);

3. ученик који остварује напредак у савладавању програма предмета и у потпуности, самостално, испуњавања захтеве који су утврђени на основном и већи део на средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз ангажовање ученика, добија оцену добар (3);

4. ученик који остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и испуњавања уз помоћ наставника захтеве који су утврђени у већем делу основног нивоа постигнућа, односно захтеве који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа и ангажовање ученика, добија оце-ну довољан (2);

5. ученик који не остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и ни уз помоћ наставника не испуњавања захтеве који су утврђени на основном нивоу постигнућа, добија оцену недовољан (1).

Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не испуњава захтеве по прилагођеним стандардима постигнућа, ревидира се индивиду-ални образовни план.

Описном оценом вреднује се оствареност циљева и прописаних тј. прилагођених стан-дарда постигнућа у току савлађивања програма географије, ангажовање ученика у наста-ви, напредовање у односу на предходни период и даје се препорука за даље напредо-вање ученика.

Бенџамин Блум (Benjamin Bloom, 1956) креирао је Таксономију циљева васпитања и образовања у три подручја: когнитивном (нове информације, мисаоне вештине), афек-тивном (осећања склоности и интересовања) и психомоторном (физичке и перцептивне активности и вештине). Циљеве и исходе у когнитивном подручју разврстао је у шест ос-новних хијерархијски уређених категорија према нивоу апстраховања: основно знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација.

103102

Табела бр. 5: Блумова таксономија у когнитивној области – основа за оцењивање

Компетенција Демонстрирана знања и вештине Захтеви којима се проверава оствареност исхода на датом нивоу

Знање Опажа и именује информације; зна датуме, места, главне идеје.

Дефиниши, наведи, опиши,идентификуј, покажи, означи,изабери, испитај, именуј, ко,када, где итд.

Схватање Разуме информацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке, упоређује, разликује; уређује, групише, открива узроке; предвиђа последице.

Резимирај, опиши, интерпретирај, повежи, разликуј, процени, дискутуј, прошири.

Примена Користи информације; користи методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања.

Примени, демонстрирај, израчунај, комплетирај, покажи, реши, испитај, преобликуј/модификуј, повежи, промени, класификуј, експериментиши, истражи.

Анализа Одређује структуру; организује делове; препознаје главни смисао; идентификује компоненте.

Анализирај, издвој, уреди,објасни, класификуј, подели,упореди, изабери.

Синтеза Користи старе идеје за стварање нових; генерише из датих података; повезује знања с другим областима; предвиђа закључке / закључује.

Преобликуј/модификуј,интегриши, замени, направиплан, предвиди – шта ако,укомпонуј, формулиши,припреми,генерализуј/уопшти,поново напиши.

Евалуација Упоређује, утврђује сличности и разлике између идеја; процењује вредносттеорија и излагања; бира се на основу рационалних аргумената; верификује вредност података; препознаје субјективност.

Процени, одлучи, оцени,провери, тестирај, измери/одмери, предложи, изабери,просуди, објасни, разликуј,закључи, упореди, резимирај.

104

11. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА

Карактеристике тестова за проверу знања ученика:

Објективност: • унапред дефинисани тачни одговори,• јасно дефинисано бодовање и превођење бодова у оцену,• критеријуми оцењивања унапред су познати ученицима.

Карактеристике задатака на тестовима: • поузданост (проверавају знање и вештину која је циљ тестирања),• ваљаност (добро репрезентују појаву или догађај),• дискриминативност (утврђују разлике међу ученицима, рангирају их),• разноврсност,• избалансираност у тежини,• једноставност (са јасно дефинисаним захтевом, саопштени на једноставан начин),• релевантност (повезани су са искуством ученика и мисаоним процесима),• фокусираност (усредсређени су на оно што је најважније),• једнозначност (без могућности различитог разумевања и без подразумевања).

11.1. ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА И ТЕСТОВА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА УЧЕНИКА

Најчешће коришћени задаци затвореног облика: • задаци алтернативног избора,• задаци вишеструког избора, • задаци повезивања,• задаци уређивања.

Најчешће коришћени задаци отвореног облика: • задаци допуњавања,• задаци допуњавања табела,• есејски задаци кратког одговора, • есејски задаци продуженог одговора.

Задаци алтернативног избора подразумевају да се ученик определи да ли су тврдње тачне или нетачне; овакве задатке лако је саставити и решавати, а недостатак чини могућ-ност случајног погађања одговора.

Примери:

• Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.

1. Тропске кишне шуме у Азији зову се џунгле. Т Н2. Река Об се улива у Индијски океан. Т Н

105104

3. Највећа површина Африке се налази у жарком појасу. Т Н4. Јелоустон је први национални парк на свету. Т Н5. Границу између Северне и Јужне Америке чини Суецки канал. Т Н

• Задаци разврставања.

1. Наведене реке Азије разврстај по сливовима којима припадају.Амур, Јенисеј, Јангцекјанг, Меконг, Ганг, Сир Дарјаа) Слив Северног леденог океана _____________________ б) Слив Индијског океана _____________________ в) Слив Тихог океана _____________________ г) Унутрашњи слив _____________________

• Задаци уочавања разлике.

1. Заокружи слово испред тачног одговора.Који од појмова се не односи на Југозападну Азију? а) Мртво море б) Аралско језеров) Загрос г) Еуфратд) Нефуд

• Задаци уочавања сличности.

1. Шта повезује наведене државе?а) Руска федерација б) Алжирв) Канада г) Бразилд) Аустралија

• Задаци узрока и последица.

1. Заокружи слово испред тачног одговора.Ниска стопа наталитета у Кини је последица: а) великог сиромаштва;б) политике једног детета;в) високог привредног развоја;г) ниског степена образовања становништва.

106

Задаци вишеструког избора састоје се од уводног дела (упутства или додатног мате-ријала – текст, слика, табела, карта, графикон), основе (питања или недовршене реченице) и одређеног броја понуђених одговора, од којих је само један тачан. Оваквим задацима могу се проверити различити нивои образовних исхода, али недостатак представља то што ученици потроше доста времена на читање понуђених одговора, а уколико су питања неквалитетна, од ученика се очекује само ниво препознавања.

Примери:

Заокружи тачан одговор.

1. Високе веначне планине набране су померањем афричке, азијске и индијске плоче пре-ма северу и њиховим сударом и подвлачењем под евроазијску плочу. Највише веначне планине у Азији су: а) Каракорум б) Хиндукушв) Хималаји г) Кунлунд) Тјан Шан

2. Положај пустиње уз обале Атлантског океана утиче да се на динама у јутарњим сатима вода кондензује у виду капи росе. Због пресијавања капи на сунцу, поморци су, верујући да је реч о дијамантима, ову пустињу назвали „дијамантска пустиња”. О којој пустињи је реч?а) Сахара б) Калахарив) Намиб г) Нубијска пустиња

Задаци повезивања: Од ученика се очекује да једну групу података повежу са одгова-рајућим подацима на другој страни. Овакви задаци обухватају велики број информација у једном питању. Неопходно је да упутства за рад буду јасно дефинисана.

Примери:

1. Повежите географске појмове са њиховим називима (Баб ел Мандеб, Сир Дарја, Суматра, Каракум, Памир).пустиња _____________________ река _____________________ планина _____________________ острво _____________________ мореуз _____________________

2. Повежите назив реке са океаном у који се она улива.Лена ПацификАмур Индијски океанМеконг Северни ледени океанНигер Атлантски океан

107106

Задаци уређивања: Од ученика се тражи да среде понуђене одговоре према одређе-ном правилу или низу. Задаци су добри за проверу знања, разумевања и уочавања узро- чно-последичних веза.

Примери:

1. Поређај наведене појмове према припадности.Река Нигер, Хараре, Килиманџаро, Бури, Масаи, Данакилска пустиња, Пигмеји, Каиро.

Западна Африка _____________________

Источна Африка _____________________

Северна Африка _____________________

Јужна Африка _____________________

Задаци елиминације: Овакви задаци подразумевају да ученици препознају појмове који се не уклапају у друге понуђене појмове.

Међу наведеним градовима, један је уљез. Пронађи назив тог града и подвуци га.Сао Паоло, Бело Хоризонте, Ресифе, Акапулко, Бразилија, Салвадор.

Задаци допуњавања: Задатак ученика је да у реченицама допуне речи које недостају. За решавање ових задатака ученици морају имати стварно знање, али се не може добро испитати колико ученици заиста разумеју обрађивани проблем.

Примери:

1. Допуни реченице:а) Највеће афричко полуострво налази се на (страна света) _____________________

континента и назива се _____________________ полуострво.

б) Највећи залив налази се у _______________________________ океану и назива се __________________________ залив.

в) Према облицима рељефа и њиховим висинама Африка се дели на ____________ ______________ и __________________________ Африку.

г) Подручја до 200 м надморске висине заузимају свега 15% површине Африке и њима углавном припадају три велике низије: ____________________, ___________________, ____________________________.

108

Задаци допуњавања табела: Ученици у празна поља уписују одговарајуће податке.

Примери:

1. Попуни табелу тако што ћеш одговарајуће пољопривредне производе уписати по-ред области у којима се гаје:

Области Пољопривредни производи

средоземна

оазе у пустињама

долина Нила

екваторска

2. Попуни празна поља у табели:

Природна појава Последица

подморски земљотрес

поплаве

високе температуре, недостатак падавина

ерупција вулкана

Есејски задаци кратког одговора: Есејски задаци кратког одговора захтевају одгово-ре на питања: ко?, шта?, где?, када?. Очекује се кратак одговор од неколико речи, у виду једноставне реченице или навођењем неких података без објашњења.

Примери:

1. Шта је бифуркација? За коју реку Јужне Америке је карактеристична?2. Где и када су пронађени остаци Аустралопитекуса?3. Наведи племена која насељавају Северну Африку.4. Које животиње насељавају Аустралију?

Есејски задаци продуженог одговора: Од ученика се очекује да у задатку одговоре сложеном реченицом или низом реченица, да објасне, упореде и анализирају међусобне односе појава. Ученици могу да искажу своје мишљење, самосталност у размишљању и повезивању одговора. Проблем може бити то што је ученицима потребно више времена за писање, пре свега онима који споро пишу.

Примери:

1. Имајући у виду распоред климатских типова и њихове одлике, упореди делове Северне Америке који примају малу количину падавина.

2. Посматрајући карту Аустралије и уочавајући распоред повремених и сталних речних токова, објасни шта је главни узрок слабе развијености речне мреже у Аустралији. Упореди развијеност речне мреже Аустралије са речном мрежом Азије.

109108

11.2. ПРЕДЛОГ ПРИМЕРА ИНИЦИЈАЛНОГ ТЕСТА

1.Заокружи слово испред тачног одговора.Хидросфера је Земљин спољашњи омотач који обухвата:а) све воде у рекама,снегу и леду;б) све воде на Земљи које су међусобно повезане и које се стално обнављају;в) све воде у океанима и језерима.

2. Допуни реченицу. Број становника који живи на површини од 1 km2 представља _______________________.

3. Заокружи слово Т код тачне, а слово Н код нетачне тврдње:Тропске кишне шуме се јављају око екватора, на копну и на острвима. Т НСаване су области ниских трава, најраспрострањеније у Европи. Т Н

4. Допуни реченицe. На Земљи постоји _____ континената, и то су: _________________

_____________________________________________________________________________

Највећи континент је ____________, а најмањи ____________. Једини ненасељени кон-

тинент је ____________________.

5. Допуни реченицу. Издвајамо два основна типа насеља: ________________________ и ________________________

6. Заокружи имена држава кроз које тече Дунав:Немачка, Швајцарска, Хрватска, Румунија, Чешка, Србија, Аустрија.

7. У левој колони наведена су својства морске воде, а у десној њихова значења. Упиши на линији поред сваког својства слово које се налази испред његовог значења._______ 1. салинитет а) издизање нивоа морске воде _______ 2. осека б) вертикално кретање морске воде _______ 3. таласи в) спуштање (повлачење) нивоа морске воде _______ 4. плима г) сланост морске воде

8. Заокружи слово испред тачне тврдње.Природни прираштај представља разлику између:а) наталитета и емиграција;б) наталитета и морталитета;в) морталитета и наталитета.

9. Пронађи уљеза. Повежи имена народа са групама народа којима припадају тако што ћеш уписати одговарајућа слова на празне линије. а) Срби б) Немци в) Грци г) Румуни_____ Романи _____ Словени _____ Германи

110

10. Придружи географске одлике одговарајућим државама Јужне Европе тако што ћеш уписати одговарајућа слова на празне линије.

______ Италија а) Налази се на Апенинском полуострву.______ Грчка б) Излази на Атлантски океан, а припада Средоземљу. ______ Португал в) Унутар њених граница налазе се државе Ватикан и Сан Марино. г) У естуару реке Тежо налази се главни град и лука Лисабон. д) Њена острва су Крит, Крф, Родос. ђ) Налази се на југу Балканског полуострва.

11. На линијама упиши имена континената на којима су заступљене влажне тропске шуме: а) _______________ б) ________________ в) _______________ г) _______________

12. Дате реченице односе се на Северну Европу. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна, заокружи слово Н.

Рељеф је претежно планински и обликован је радом ледничке ерозије. Т ННајвећа држава је Норвешка. Т НСтановници Северне Европе су романског порекла. Т НОштру континенталну и субполарну климу ублажавају утицаји голфске струје. Т Н

Предлог бодовања

0–7 бодова – оцена 1 8–10 бодова – оцена 211–14 бодова – оцена 315–17 бодова – оцена 418–20 бодова – оцена 5

РЕШЕЊА

ПИТАЊЕ ОДГОВОР ПОЕНИ

1. б) 1

2. густину насељености 1

3. Т, Н 1

4.7; Азија, Африка, Европа, Северна Америка, Јужна Америка, Аустралија и Океанија, Антарктик; Азија; Аустралија и Океанија; Антарктик

1

5. сеоска и градска 1

6. Немачка, Хрватска, Румунија, Србија, Аустрија 1

7. 1. г, 2. б, 3. б, 4. а 2

8. б) 2

9. г, а, б уљез – Грци 2

10. Италија – а,в; Грчка – д, ђ; Португал – б, г 2

11. Јужна Америка, Африка, Азија, Аустралија 3

12. Т, Н, Н, Т 3

111110

11.3. ПРЕДЛОГ ГОДИШЊЕГ ТЕСТА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА

1. Како се називају континенти који су најближи Африци?

а) ____________________ б) ____________________

2. Допуни реченице:

Азија је _____________________ континент по површини и _______________________

насељен.

Најмногољудније земље Азије су ____________________ и ____________________.

3. Повежи линијама појмове са државама у којима се налазе.

Анатолија Јапан

Бајкалско језеро Руска Федерација

Фуџијама Кина

Сечуанска котлина Турска


На територији Азије тајге су заступљене у ____________________.

То су области ___________________ густине насељености, због ____________________ .

5. Повежи речне токове са сливовима којима припадају.

Нил слив Атлантског океана

Нигер слив Тихог океана

Замбези слив Индијског океана

Хоангхо слив Средоземног мора


У земљама Сахела заступљена је ____________________ клима. Земље Магреба

насељава становништво ____________________ порекла. Највећи речни слив Африке

налази се у области ____________________ климе.


Према положају Америку можемо поделити на _________________________ и

____________________. У оквиру Северне Америке издвајамо регију ____________________

Према пореклу становништва, Америка се дели на ____________________________ и

____________________________.

112

8. Заокружи слово Т код тачне, а слово Н код нетачне тврдње:

На северу Канаде и на Аљасци влада поларна клима. Т Н

Кордиљери су младе веначне планине по постанку. Т Н

Детроит представља центар ау томобилске индустрије у САД. Т Н

Инке и Маје су староседеоци Канаде. Т Н


Прерије су _________________________________________________.

Кампоси су ________________________________________________.

Тајге су ____________________________________________________.

Селваси су _________________________________________________.


Највећи природни прираштај имају:

а) земље чије становништво има висок културно-образовни ниво;

б) високо развијене индустријске земље;

в) земље у развоју или неразвијене земље;

г) земље са развијеним терцијарним сектором.

11. Заокружи слово Т код тачне, а слово Н код нетачне тврдње.

Једино полуострво Аустралијског Савеза је Тасманија. Т Н

Аустралија се налази на северној и источној хемисфери Земље. Т Н

Аустралија се налази на јужној и источној хемисфери Земље. Т Н

Аустралија спада у ред високо развијених земаља. Т Н

12. Разврстај географске одлике по државама, уписивањем одговарајућих слова на

линије:

а) Припада земљама Магреба. ____ Филипини

б) На њеној територији се налазе вулканске планине Оризаба

и Попокатепетл. ____ Алжир

в) Њен главни град је Преторија. ____ ЈАР

г) Њена острва су Минданао и Лузон. ____ Мексико

13. Повежи народе са регијама Африке које насељавају.

Арапи Јужна Африка

Банту црнци (Пигмеји) Западна Африка

Бури (Африканери) Северна Африка

113112

Предлог бодовања

0–9 бодова – оцена 110–13 бодова – оцена 214–18 бодова – оцена 319–22 бодова – оцена 423–26 бодова – оцена 5

РЕШЕЊА

ПИТАЊЕ ОДГОВОР ПОЕНИ

1. Европа, Азија 1

2. највећи, најгушће; Кина и Индија 1

3. Анатолија – Турска, Бајкалско језеро – Руска Федерација, Фуџијама – Јапан, Сечуанска котлина – Кина 2

4. области Сибира; мале густине насељености; хладне климе 3

5. Нил – слив Средоземног мора, Нигер – слив Атлантског океана, Замбези – слив Индијског океана, Хоангхо – слив Тихог океана 2

6. полупустињска; арапског; екваторијалне 3

7. северну и јужну; Средњу Америку; Англоамерику и Латинску Америку 1

8. Т, Т, Т, Н 2

9. Прерије су области ниских трава у Северној Америци.Кампоси (саване) су области високих трава у Бразилу.Тајге су четинарске шуме у областима субполарне климе.Селваси су влажне тропске шуме у Јужној Америци.

2

10. в) 3

11. г, а, в, б 1

12. Т, Н, Н, Т 3

13. Арапи – Северна Африка; Банту црнци (Пигмеји) – Западна Африка; Бури (Африканери) – Јужна Африка 2

114

Прилог бр. 13: Предлог појмова за рад на немој карти

Азија:1. Рт Чељускин2. Рт Дежњев3. Рт Буру4. Рт Баба5. Баб ел Мандеб6. Аденски залив7. Црвено море8. Ормуски мореуз9. Омански залив10. Мртво море11. Месопотамија12. Тигар13. Еуфрат14. Анатолија15. Понтијске планине16. Тавор17. Руб ел Хали18. Нефуд19. Туз20. Елбурс21. Хималаји22. Хиндукуш23. Каракорум24. Памир25. Кизилкум26. Каракум27. Аралско језеро28. Сир Дарја29. Аму Дарја30. Декан31. Западни Гати32. Источни Гати33. Тар34. Ганг35. Брамапутра36. Пенџаб37. Бенгалска низија38. Черапунџи39. Мумбај40. Калкута41. Делхи

42. Карачи43. Дака44. Меконг45. Менам46. Иравади47. Суматра48. Јава49. Калимантан50. Лузон51. Минданао52. Туранска низија53. Гоби54. Каспијско језеро55. Балхашко језеро56. Тибет57. Тјан Шан58. Јангцекјанг59. Хоангхо60. Амур61. Манџурија62. Таримска котлина63. Хонг Конг64. Пекинг65. Велика кинеска низија66. Хоншу67. Хокаидо68. Шикоку69. Кјушу70. Токио71. Об72. Иртиш73. Јенисеј74. Лена75. Сибирска висораван76. Бајкалско језеро77. Иранска висораван78. Загрос79. Такла Макан80. Деште Кевир81. Деште Лут82. Инд83. Западно сибирска низија

115114

84. Сикјанг85. Камчатка86. Шри Ланка87. Малдиви88. Лакадивска острва89. Андаманска острва90. Сулавеси

Африка:1. Атлас 2. Ахагар 3. Тибести 4. Либијска пустиња 5. Нубијска пустиња6. Велики источни ерг7. Велики западни ерг8. Нил9. Насерово језеро10. Бели Нил11. Плави Нил12. Атбара13. Чад језеро14. Сенегал река15. Нигер река16. Волта17. Волта језеро18. Шари река19. Камерунске планине20. Бенински залив21. Гвинејски залив22. Конго река23. Кунене24. Замбези25. Орање26. Лимпопо27. Тангањика28. Малави (Њаса)29. Викторијино језеро (Укереве)30. Руква језеро31. Рудолфово језеро32. Рувензори планине33. Килиманџаро34. Сомалијско полуострво35. Етиопске планине36. Калахари

37. Намиб38. Дракенске планине39. Кепске планине40. Мадагаскар41. Викторијини водопади42. Кјога језеро43. Језерска висораван44. Тана 45. Албертово језеро46. Данакилска пустиња47. Каиро48. Пемба 49. Занзибар50. Иглени рт

Северна Америка:1. Бруксове планине2. Јукон3. Аљаске планине4. Алеутска острва 5. Куков залив6. Макензијев залив 7. Макензи8. Велико медвеђе језеро9. Велико ропско језеро 10. Атабаска 11. Хадсонов залив 12. Залив Фокс 13. Хадсонов пролаз14. Лабрадор 15. Њуфаундленд 16. Бафинова земља 17. Винипег 18. Манитоба 19. Сен Лоренс 20. Нијагара 21. Ири 22. Горње језеро23. Мичиген24. Хјурон 25. Онтарио 26. Квебек 27. Мисури

116

28. Река Илиноис 29. Охајо 30. БостонЗ1.Тенеси32. Апалачи33. Мисисипи 34. Рио Гранде 35. Колорадо 36. Мохаве 37. Сијера Невада 38. Велико слано језеро 39. Стеновите планине40. Каскадске планине41. Приморске планине42. Велики басен 43. Колумбија 44. Западна Сијера Мадре 45. Источна Сијера Мадре 46. Мексичка висораван 47. Флорида 48. Калифорнија 49. Јукатан 50. Никарагва језеро 51. Јужна Сијера Мадре 52. Бахамска Острва53. Куба54. Јамајка 55. Бермудска острва56. Њујорк57. Лос Анђелес 58. Вашингтон 59. Торонто 60. Детроит 61. Чикаго62. Хаити63. Доминиканска Република64. Ванкувер 65. Отава66. Колумбијске планине67. Карипско море68. Мексички залив69. Залив Кампече70. Акапулко

Јужна Америка:1. Маракаибо2. Венецуелске планине3. Ориноко 4. Гвајанске планине5. Амазон 6. Котопакси7. Титикака8. Атакама 9. Галапагос 10. Рио Негро11. Мато Гросо 12. Парана 13. Гран Чако 14. Сан Франциско (река) 15. Анди16. Боливијска висораван 17. Рио Колорадо 18. Патагонија19. Река Уругвај 20. Ла Плата 21. Рио де Жанеиро22. Бразилске планине23. Огњена Земља 24. Баија Бланка 25. Фокландска острва 26. Магеланов пролаз 27. Дрејков пролаз 28. Лима29. Сантјаго30. Буенос Ајрес 31. Гвајакилски залив 32. Аконкагва 33. Рт Хорн34. Бразилија 35. Језеро Попо 36. Чимборазо37. Рт Гаљинас 38. Ресифе39. Белем 40. Монтевидео 41. Игуазу 42. Каракас43. Богота 44. Бело Хоризонте 45. Сијера Кордоба

117116

Аустралија са Океанијом:1. Централне планине (Вилхелм)2. Јорк3. Арнхемова земља4. Карпентаријски залив5. Велике разводне планине6. Аустралијски Алпи7. Велика пешчана пустиња8. Гибсонова пустиња9. Велики аустралијски залив10. Тасманија11. Басов пролаз12. Макдонелове планине13. Мазгрев планине14. Средњеаустралијска низија15. Ерово језеро16. Симсонова пустиња17. Велика Викторијина пустиња18. Пустиња Танами19. Дарлинг20. Мари21. Сиднеј22. Мелбурн23. Бризбејн24. Канбера25. Перт26. Северно острво27. Јужно острво28. Окланд29. Велингтон30. Нуларбор равница31. Фиџи32. Кирибати33. Маршалска Острва34. Хаваји35. Соломонова Острва

118

12. ПРИМЕРИ ТЕСТОВА СА ТАКМИЧЕЊА

ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ7. РАЗРЕД

1. Заокружи тачан одговор.Који од наведених размера је крупнији?а) 1 : 300.000б) 1 : 50.000 (1)

2. Допуни реченицу. Године 1582. реформом календара у употребу је уведен календар који ми данас користимо. Он се назива _________________________. (2)

3. У наведеним реченицама тамним словима су наведени појмови од којих је један тачан, а један нетачан. Заокружи тачан појам.а) Северни пол налази се на копну / мору.б) Првог јануара у Кејптауну обданица је дужа / краћа од ноћи.в) Имиграција / наталитет представља компоненту природног кретања становништва.г) Мађари су сродни Финцима / Пољацима. (4 х 2 = 8)

4. Заокружи слово испред тачног одговора.Које три области проучава друштвена географија?а) становништво, насеља, привредуб) становништво, насеља, миграцијев) становништво, рударство, енергетикуг) насеља, привреду, природни прираштај (2)

5. Допуни реченицу. Ако је растојање између два места у природи 600 m, на карти размере ___________ то растојање износи 1,2 сm. (2)

6. Уписивањем одговарајућих бројева на цртице испред назива планине одреди ком типу припадају наведене планине.1) громадна __ Килиманџаро2) веначна __ Рувензори3) вулканска __ Атлас __ Хиндукуш __ Памир (5 х 2 = 10)

7. Поред тачних тврдњи упиши слово Т, а поред нетачних Н.а) Град Глазгов се налази у Европској унији. ___б) Ако у фабричке димњаке нису уграђени филтери за пречишћавање, у ваздух се

испуштају загађујуће материје, што доприноси појави киселих киша. ___в) Релативна влажост ваздуха изражава се у %. ___г) Картографска мрежа састоји се од меридијана и подневака. ___ (4 х 2 = 8)

119118

8. Заокружи појам који се разликује од осталих.

поплаве шумски пожари удари метеорита

цунами земљотреси удари метеорита (2)

9. Повежи верске празнике са државама у којима се доминантно славе.

а) Свети Никола ___Израел

б) Бајрам ___Србија

в) Свети Валентин ___Велика Британија

г) Јом Кипур ___Саудијска Арабија (4 х 2 = 8)

10. Заокружи појмове који се односе на Пакистан.а) Адамов мостб) Берберив) Пенџабг) Синдд) Меконг (2 х 2 = 4)

11. Допуни реченицу.

Река Јангцекјанг, која настаје на висоравни ____________, регулисана је у доњем току

вештачким језерима, па су тако спречене _____________ – природне непогоде, у пери-

оду ____________ киша.

Тибет, поплаве, монсунских (летњих).(1 + 2 + 2 = 5)

12. Поред тачних тврдњи упиши слово Т, а поред нетачних Н.

Кинези су већинско становништво на Тибету. ___

Јапанци имају најдужи просечан животни век у Азији. ___

У привредној структури Јапана доминира примарни сектор делатности. ___

Већина становништва Средње Азије исповеда ислам. ___ (4 х 2 = 8)

13. Заокружи слово испред тачног одговора.Веома висок природни прираштај у Уганди (32 ‰) означава:

а) Да Уганда има знатно већи морталитет од наталитета и младо становништво

б) Да Уганда има знатно већи наталитет од морталитета и младо становништво

в) Да је Уганда неразвијена земља са веома старим становништвом

г) Да је Уганда развијена земља са младим становништвом (2)


Плави ____________ је отока језера Тана на ______________ висоравни. (2 х 1 = 2)

120

15. Повежи појмове уписивањем одговарајућег слова на цртицу испред.

а) Магреб ___ Арабијско полуострво

б) Цејлон ___ Бутан

в) будизам ___ Алма Ата

г) Руб ел Кали ___ „запад” ___ Шри Ланка (5)

16. Допуни реченицу где треба и изабери један од понуђених одговора.A) На слици је приказан споменик _________________ који се налази у граду Гиза /

Александрија, у држави _________________.

Б) На вишевековна оштећења овог споменика доминантно је утицала:а) Крашка ерозија;б) Абразија;в) Еолска ерозија;г) Ледничка ерозија. (3 х 2) + 2 = 8

17. Спој називе регија са биљним културама које су за тај простор карактеристичне.а) Средња Азија _____ маслинаб) слив Конга _____ бамбусв) јужна Кина _____ јечамг) Магреб _____ памукд) Тибет _____ маниока (5 х 2 = 10)

18. Заокружи појмове који се односе на Северну Африку.а) храст китњакб) Црна Африкав) Дракенске планинег) Рувензорид) шотови (2 х 2 = 4)

121120

19. На слици је приказан речни систем:а) Конга;б) Нила;в) Сенегала;г) Нигера.

Делта ове реке је највећа на континенту и богато је налазиште _____________ .

(2 х 2 = 4)

Укупан број бодова: 100

РЕШЕЊАПИТАЊЕ ОДГОВОР

1. б

2. Грегоријански

3. мору, дужа, наталитет, Финцима

4. а

5. 1 : 50.000

6. 2, 1, 3, 3, 3

7. Н, Т, Т, Н

8. европеидна, монголоидна, негроидна

9. г, а, в, б

10. в, г

11. Тибет, поплаве, монсунских (летњих)

12. Н, Т, Н, Т

13. б

14. Нил, Етиопској

15. г, в, /, а, б

16. А) Сфинга, Гиза, Египат Б) в

17. г, в, д, а, б

18. а, д

19. г, нафте (нафте и гаса)

122

ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ7. РАЗРЕД

1. Поред тачних тврдњи упиши слово Т, а поред нетачних Н.

а) Геоморфологија је физичкогеографска дисциплина. ___

б) Звезда Северњача корисна је за оријентацију на целој Земљиној површини. ___

в) Границе часовних зона на копну прилагођавају се државним границама. ___

г) На границама литосферних плоча нема вулкана. ___

д) Глобално загревање као последицу има отапање ледника. ___(5 х 2 = 10)


На карти размере 1 : 300.000 измерено је ваздушно растојање од ____ којем

одговара 3000 m у природи.(2)

3. Заокружи слово испред тачног одговора.Површински знак за језеро, приказан у размери карте, већих је димензија на карти размера:

а) 1 : 300.000;

б) 1 : 50.000.(2)

4. Заокружи слово испред тачног одговора.Бела куга је назив за:

а) заразну болест;

б) епидемију;

в) депопулацију;

г) емиграцију.(2)

5. У наведеним реченицама тамним словима су наведени појмови од којих је један тачан, а један нетачан. Заокружи тачан појам.

а) Речни слив је територија са коjе површинске воде дотичу у речни систем / речну мрежу.

б) Протицај се изражава у кубним метрима у секунди / квадратним метрима у секунди.

в) Количина падавина мери се хигромером / кишомером.(3 х 2 = 6)

6. Допуни реченице.Слика (дијаграм) на којој је представљена промена водостаја (у cm) Власине у периоду

123122

21. 6. 1988–5. 7. 1988. године говори нам да је дошло до појаве _____________________.

То је врста природних непогода које се јавља након _____________________.

(2 х 2 = 4)

7. Заокружи слово испред тачног одговора.Три основне асоцијације на Европску унију су:

а) безвизни режим, евро, контрола рађања;

б) заједничко тржиште, слобода кретања, евро;

в) 20 земаља чланица, заједничко тржиште, евро;

г) евро, безвизни режим, „дивљи запад”.(2)

8. Уписивањем одговарајућих слова на цртице одреди које регије насељавају наведене животињске врсте.

а) Бенгалски тигар ___Пустиња Гоби

б) Носорог ___Прерија

в) Двогрба камила ___Јужна Азија

г) Бизон ___Гренланд

д) Поларни медвед ___Афричке саване(5 х 1 = 5)

10. Подвуци појам који не припада низу.

Јелоустон Велики кањон Нијагарини водопади

Секвоја национални парк Албукерки(2)

124

11. Заокружи тачан одговор.Ако авионом из Београда путујемо у Манилу и променимо 7 часовних зона, када авион слети, време на часовнику ћемо померити за 7 часова:а) унапред;б) уназад.

(2)12. Заокружи тачан одговор.

Тајфун Хаијан, који је у новембру 2013. године однео неколико хиљада жртава, погодио је:а) Северну Кореју;б) Филипине;в) Иран;г) Обалу Слоноваче.

(2)

13. Међу наведеним језерима заокружи слана језера без отицања у море:а) Аралско језеро;б) Бајкалско језеро;в) Чад;г) Викторија;д) Шот ел Џерид;ђ) Мичиген.

(3 х 2 = 6)

14. Уписивањем одговарајућих слова на цртице повежи сродне појмове.а) Северни рт ___ Јужноафричка Републикаб) Кејптаун ___ Сједињене Америчке Државев) „света река” ___ Норвешкаг) Силицијумска долина ___ Индија ___ Гренланд

(5 х 1 = 5)15. Допуни реченицу.

Лес је врста ______________ стене од које је сачињен ____________ у Кини,

због кога је вода реке _______________ ______________ боје.

(4 х 1 = 4)16. На коју државу САД се односе следећи појмови:

Јукон, тундре, Инуити, северни поларник. ____________________

(2)17. Поред тачних тврдњи упиши слово Т, а поред нетачних Н.

а) Африка је колевка човечанства. ___б) Подсахарска (Супсахарска) Африка је део Африке јужно од Сахаре. ___в) Становништво Источне Африке углавном се бави интензивном пољопривредом. ___г) Африканери (Бури) пореклом су Африканци. ___

(4 х 2 = 8)

125124

18. Допуни реченице.

Најмногољуднија муслиманска земља на свету је ________________. Њено стано-

вништво је најгушће насељено на острву _________________, које има веома плодно

вулканско земљиште. Недалеко од његових обала налази се вулкан __________________.

Захваљујући плодном земљишту и влажној _____________________ клими, овде се по-

некад годишње постигну и три жетве ____________________ – најважније намирнице у

исхрани становника.(5 х 2 = 10)

19. Заокружи градове у којима је 21. јуна дугодневица:а) Пекинг;б) Антананариво;в) Картум;г) Делхи;д) Кејптаун.

(3 х 2 = 6)

20. А) Уписивањем одговарајућих слова на цртице повежи државе у Африци са доминантно заступљеном врстом вегетације у њима.

а) средоземне шуме ___ Конго

б) тропске кишне шуме ___ Мауританија

в) пустиња ___ Тунис Б) Слике у прилогу представљају ____________ које се у Африци налазе у

природној зони _____________ .

21. Заокружи тачне одговоре.Северни повратник пресеца области које насељавају:а) Инуити;б) Туарези;в) Арапи;г) Хотентоти;д) Монголи.

(2 х 2 = 4)

126

Број бодова: 100

РЕШЕЊА:ПИТАЊЕ ОДГОВОР

1. Т, Н, Т, Н, Т

2. 10 mm

3. б

4. в

5. речни систем, кубним метрима у секунди, кишомером

6. поплаве, падавина (киша)

7. б

8. европеидна, монголоидна, негроидна

9. в, г, а, д, б.

10. Албукерки

11. а

12. б

13. а, в, д

14. б, г, а, в, /

15. седиментне, Лесни плато, Хоангхо, жуте (жућкасте)

16. Аљаска

17. Т, Т, Н, Н

18. Индонезија, Јава, Кракатау, тропској (екваторијалној), пиринча.

19. а, в, г

20. А) б, в, а; Б) оазе, пустиња

21. б, в

127126

13. ЛИТЕРАТУРА

Асентић 2013: Асентић, Ж., Употреба визуелних и аудиовизуелних средстава у настави географије, СГД, www.sgd.org.rs/publikacije/globus/35/13_Asentic.pdf/15. 06. 2015.

Вилотијевић 2000: Вилотијевић, М., Дидактичке теорије и теорије учења, Београд: Науч-на књига – Учитељски факултет.

Вујчић/Крстић 2015: Вујчић, Ж., Крстић, С., Знам за матуру, Географија, збирка задатака за завршни испит у основном образовању, Београд: Клет.

Ивков 2002: Ивков, А., „Активне методе у настави географије, пут ка квалитетнијем обра-зовању”, Департман за географију, туризам и хотелијерство, зборник радова, 32, стр. 91–97.

Јовановић/Живковић 2005: Јовановић, С., Живковић, Љ., „Употреба медија у модерни-зацији наставе у Србији”, Научни симпозијум Србија и савремени процеси у Европи и свијету, Београд.

Ковачевић/Топаловић 2015: Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 7, уџбеник за седми разред основне школе, Београд: Klett.

Ковачевић/Влајев 2013: Ковачевић, В., Влајев, Р., Географија за 7. разред основне школе, приручник за наставнике, Београд: Клет.

Круљ и др. 2002: Круљ, С. Р., Качапор, С., Кулић, Р., Педагогија, Београд: Свет књиге.

Марковић 1949: Марковић, Светозар, Одабрани листови, Београд: Ново Покољење.

Радовић 2012: Радовић, Б., Тестови знања – упутство за израду, www.antabogicevic.rs/.../testoviznanja-uputstvozanastavnike-120329172433- phpapp02.pdf/23. 03. 2015.

Милановић и др. 2008: Милановић, А., Милошевић, М., Миливојевић, М., Збирка задата-ка са такмичења из географије за 7. и 8. разред основне школе, Београд: Завод за уџбе-нике.

Милошевић и др. 2012: Милошевић, М., Ковачевић Мајкић, Ј., Ћалић, Ј., Милановић, А., Миливојевић, М., Географија – припремни задаци за такмичења, Београд: БИГЗ.

Милошевић и др. 2010: Милошевић, М., Ковачевић Мајкић, Ј., Ћалић, Ј., Милановић, А., Миливојевић, М., Збирка задатака са такмичења из географије за 7. и 8. разред основне школе, Београд: Завод за уџбенике.

Ромелић и др. 2010: Ромелић, Ј., Комленовић, Ђ., Влајев, Р., Образовни стандарди за крај наставног образовања за наставни предмет Географија, Београд: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Ромелић 2010: Ромелић, Ј., Методе рада у настави географије које утичу на активизацију ученика, www.sgd.org.rs/15. 06. 2015.

Рудић 1982: Рудић, В., Методика наставе географије, Београд: Научна књига.

Спасојевић 2010: Спасојевић П., Наставне методе, pspasojevic.blogspot.com/2010/11/blog-post_411.html/15. 06. 2015.

128

Станојевић 2010: Станојевић, Д., Критеријумски тест, дипломски мастер рад, Мате-матички факултет у Београду, Београд. elibrary.matf.bg.ac.rs/.../master%20Dragana%20Stanojevic.pdf?... 04. 07. 2015.

Тошић 2013: Тошић, В., Нове технике учења, Ризница златних идеја, https://riznicazlatnihideja.wordpress.com/.../nove-tehnike-ucenja/23. 03. 2015

Закон о основама система образовања и васпитања, Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на ИОП, његову примену и вредновање, „Службени гласник РС”, бр. 72/09.

Веб:

www.ruskidom.rs/

https://neapangea.wordpress.com/

www.iran.rs/

www.museumofafricanart.org/

www.centarbrazilskekulture.rs/

www.ratarica.edu.rs/Dokumenta/Blum1.doc

www.dgt.uns.ac.rs/download/ekskurzioni01.pdf

ГЕОГРАФИЈА 7 - izdavačka kuća klett · УВОД Приручник за...

Documents