Географија 1 - klett.rs · Географија 1 Приручник за...

Босиљка Младеновић Кљајић

Географија 1Приручник за наставнике географије за

први разред гимназије

Географија 1

Приручник за наставнике географије за први разред гимназијеПрво издање

Аутор: Босиљка Младеновић КљајићРецензент: Винко Ковачевић, Министарство просвете Републике СрбијеКомпјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Невена Димитријевић

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о. Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: Данијела Обрадовић АрсићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Бранмил, БеоградТираж: 300 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-791-1

Увод

Приручник је намењен наставницима географије који изводе наставу у првом разреду гимназије и прати Уџбеник географије чији су аутори Винко Ковачевић и Босиљка Младеновић Кљајић. Приручник има задатак да наставницима помогне у организовању савремене и квалитетне наставе која одговара актуелном плану и програму. Приликом његове израде аутор је користио дугогодишње педагошко и методолошко искуство које је стекао у наставној пракси.

Приручник садржи циљеве, задатке и садржаје наставе географије у првом разреду гимназије, детаљан глобални и предлог оперативних планова рада наставника. Садржај Приручника чине текстови и предлози за организацију наставе, текстови о стандардима ученичких постигнућа, корелацији наставних садржаја, компетенцијама ученика, наставним средствима и методама рада. Конципиран је тако да његови садржаји приказују све делове васпитно-образовног процеса који утичу на креацију часа и његову реализацију.

Савремени наставни процеси и тежња ка модерној настави географије стављају наставника и ученике у потпуно другачије улоге. Тежиште наставе премешта се сада са усвајања готових знања на процес самосталног стицања знања, при чему наставник организује наставу са унапред осмишљеним планом и обезбеђеним изворима за учење. Због тога су у Приручнику наведени извори информација, литература и интернет стране које наставник може да користи како би осавременио своје знање и презентовање на часу.

Желим вам успешан рад,Аутор

4

Садржај

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

1.1. Планирање у настави географије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

2.1. Карактеристике образовних стандарда. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

2.2. Образовни стандарди за географију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

2.3. Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима постигнућа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

2.4. Табеларни приказ стандарда ученичких постигнућа по наставним темама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

3. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

3.1. Унутарпредметна корелација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

4. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

4.1. Вербално-текстуалне методе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

4.2. Илустративно-демонстративне методе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

5. ОБЛИЦИ РАДА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

6.1. Допунска настава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

6.2. Додатна настава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

6.3. Географска секција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

6.4. Географска екскурзија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63

5

7. НАСТАВНА СРЕДСТВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68

8. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76

9. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81

9.1. Примери тестова за проверу знања ученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89

10. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА НАСТАВНИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99

11. ЛИТЕРАТУРA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101

6

НАСТАВНИ ПЛАН ГЕОГРАФИЈЕ ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Наставни план и програм географије за први разред гимназије објављен је у „Службе-ном гласнику РС – Просветни гласник”, бр. 7/2011 од 27. 10. 2011. године.

Наставни план је основни званични документ у коме се утврђује распоред укупног фонда часова предмета географија по наставним темама и број часова за различите типо-ве наставног процеса.

Циљеви наставе физичке географије у гимназији су продубљивање постојећих и сти-цање нових знања, вештина и ставова из области физичке географије (географски појмо-ви, појаве, процеси и законитости), неопходних за формирање образоване и свестране личности; неговање и развијање географског, логичког мишљења.

Посебни циљеви су:

• праћење актуелних физичкогеографских појава и процеса, тумачење њихових узрока и последица, као и њихов утицај на географску средину;

• стицање практичних знања.

Задаци наставе физичке географије су да ученици:

• упознају предмет и методе проучавања природно-географских појава, процеса и законитости и њихово деловање на географску средину;

• схватаjу предмет, поделу и значај физичке географије;

• активно, самостално и тимски уче, али и износе своја запажања и ставове;

• издвајају кључне појмове;

• препознају и користе везу између географије и других наука и научних дисциплина (корелација);

• стичу нова знања о законитостима развоја географске средине као резултату дело-вања природних појава и процеса;

• стичу квалитетна знања о природи;

• анализирају и примењују нове информационо-комуникационе технологије у геогра-фији и уочаваjу њихову релевантност у географским сазнањима;

• развијају свест о значају одрживог развоја, заштити и очувању природне и животне средине;

• унапређују вештине и способности за проналажење, анализу, примену и саопштавање географских чињеница и законитости;

• развијају способности за учење и образовање током целог живота и укључивање у међународне и професионалне процесе.

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

7

САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА

I УВОД У ФИЗИЧКУ ГЕОГРАФИЈУ

1. Увод у географију: развој географске мисли кроз развој људског друштва.2. Физичка географија – предмет, подела и задатак проучавања: кратак преглед исто-

рије физичке географије; везе са сродним наукама.

II ОПШТЕ ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЗЕМЉЕ

1. Земља у космосу: савремене хипотезе о постанку Земље и Сунчевог система. 2. Географске последице Земљиног облика и њених кретања: последице ротације и

револуције.

III УНУТРАШЊА ГРАЂА ЗЕМЉЕ И ГЕОЛОШКИ РАЗВОЈ ЗЕМЉИНЕ КОРЕ

1. Земљине сфере: унутрашње геосфере: језгро, омотач језгра; Земљина кора (литосфе-

ра): методе упознавања Земљине унутрашњости; спољашње сфере: атмосфера, хид-росфера, биосфера.

2. Земљина кора: минерална грађа Земљине коре; минерали и њихове особине. 3. Стене: магматске, седиментне и метаморфне стене; руде и минерални ресурси. 4. Геолошки развој Земљине коре: кратак преглед по ерама, периодима и епохама.

IV РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

1. Рељеф литосфере: морфоструктуре; унутрашње силе (појам); епирогени покрети – постанак континената и океанских басена.

2. Орогени покрети – вертикални и хоризонтални: раседање – стварање громадних планина и котлина; набирање – стварање веначних планина; основни облици реље-фа: планине и равнице.

3. Вулканизам: елементи вулкана; вулкански облици рељефа, типови вулкана; вулкан-ске зоне на Земљи.

4. Земљотреси: подела земљотреса; јачина земљотреса; земљотреси – најстрашније природне катастрофе; трусне зоне на Земљи; трусна подручја у Србији; методе пред-виђања земљотреса.

5. Облици рељефа настали радом спољашњих сила: морфоскулптуре – појам споља-шњих сила, распадање стена, денудација.

6. Речна ерозија (рад текућих вода): облици рељефа настали радом речне ерозије; ти-пови долина; акумулативни речни облици.

7. Крашка ерозија: површински крашки облици; подземни крашки облици рељефа; ди-нарски крас.

8

8. Глацијална ерозија: ерозивни и акумулативни облици рељефа.9. Еолска ерозија: ерозивни и акумулативни облици рељефа.10. Абразија: абразиони облици рељефа; типови морских обала.

V АТМОСФЕРА

1. Атмосфера: структура атмосфере и састав ваздуха. 2. Климатски елементи: температура ваздуха; загревање и хлађење ваздуха; мерење

температуре ваздуха; дневни и годишњи ток; термички градијент и температурна ин-верзија (појмови); географски распоред температуре – изотермне карте.

3. Ваздушни притисак: мерење ваздушног притиска; циклони и антициклони; општа циркулација атмосфере.

4. Ветар: планетарни, периодични (монсуни) и локални ветрови. 5. Влажност ваздуха и трајање Сунчевог сјаја: испаравање, влажност ваздуха; магле и

облаци (типови облака); трајање Сунчевог сјаја (инсолација).6. Падавине: ниске (роса, слана, иње и поледица) и високе падавине (киша, снег и град);

мерење падавина; годишње суме падавина; географски распоред падавина на Земљи – изохијетне карте.

7. Време: појам времена у метеоролошком смислу; ваздушне масе и ваздушни фронто-ви; метеоролошке станице; прогноза времена; нагле промене времена – атмосфер- ске непогоде.

8. Клима: основни климатски појасеви и типови на Земљи; појмови – микроклима и кли-ма градова.

9. Човек и клима: утицај људске делатности на промену (загађивање) ваздуха и коле-бање климата; отопљавање климата („ефекат стаклене баште”), киселе кише, уништа-вање озонског омотача: узроци и последице.

VI ХИДРОСФЕРА

1. Светско море: хоризонтална подела (мора, заливи, мореузи); рељеф дна океанских басена.

2. Хемијске и физичке особине морске воде: сланост (салинитет), температура, провид-ност, боја, светлуцање.

3. Кретање морске воде: таласи, морске струје, плима и осека. 4. Значај мора: море – колевка живота и неисцрпни извор слатке воде и енергије, огро-

ман резервоар хране и најбогатији „рудник” света; саобраћајни значај мора: заштита Светског мора.

5. Воде на копну: подземне воде; издан и извори; термоминералне воде (класифика-ција и значај); коришћење подземних вода и неопходност њихове заштите.

6. Реке: основни елементи водотока; речни систем, речни слив и речна мрежа. 7. Основне хидролошке карактеристике река: промене водостаја и протицаја на рекама;

речни режими; водне снаге; коришћење и значај водотока; заштита од загађивања. 8. Језера: начин постанка; класификација (подела) језера, живи свет језера; значај језера

и њихова заштита.

9

9. Лед на копну: снежна граница и стални снег; лавине; постанак ледника и њихови ти-пови; савремено географско распростирање ледника; значај ледника – климатски и економски.

VII БИОСФЕРА 1. Биљни и животињски свет: утицај природних и друштвених чинилаца на распро-

страњење биљног и животињског света. 2. Земљиште: основни типови тла; заштита земљишта од ерозије, загађивања, заслањи-

вања, уништавања. 3. Распрострањење биљних заједница и животињског света на Земљи: географски рас-

поред биљних заједница и животињског света (хоризонтално и вертикално распро- страњење); заштита шума и појединих ретких биљних и животињских врста.

VIII ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКЕ ЗАКОНИТОСТИ У ГЕОГРАФСКОМ ОМОТАЧУ 1. Физичкогеографски (природно-територијални) комплекси: природни појасеви и

зоне – најкрупнији и најсложенији природно-територијални комплекси на Земљи; зоне хладног, умереног и жарког појаса.

2. Основне физичкогеографске законитости у географском омотачу: зоналност, инте-гралност (јединство), ритмичност (периодичност), кружење материје и енергије; заштита природно-територијалних комплекса.

3. Природна средина и човек. Видови утицаја човека на природу; улога природне сре-дине у развоју друштва: природни ресурси Земље (резерве, обнављање, коришћење и заштита).

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ГРАДИВА

Програм наставе географије у гимназији конципиран је тако да пружа ученицима сти-цање неопходних знања, умења и навика о природној средини и друштвеној стварности Србије и савременог света. Овај програм омогућава упознавање система географских на-учних дисциплина, места, улоге и значаја географије као науке у систему наука.

Приликом израде програма пошло се од концепције програма географије за основну школу и од тога да гимназија представља продужетак општег образовања и васпитања. Програм садржи наставне теме и садржаје без навођења оријентационог броја часова за реализацију. Слобода и креативност наставника испољиће се кроз: самостално плани-рање и одређивање броја и типова часова по наставној теми и избор наставних метода, техника, активности, дидактичких средстава и помагала. Напомињемо да је у настави ге-ографије неопходно коришћење географских карата на свим типовима часова и у свим облицима наставног рада. Поред географских карата потребно је користити табеле, дија-граме, схеме и остале дидактичке материјале који доприносе очигледности и трајности знања и умења.

10

Да би се што потпуније остварили циљ и задаци наставе географије, треба обезбедити максималну могућу корелацију са сродним предметима, а нарочито са наставним пред-метима који су, као и географија, означени као носиоци садржаја у планирању породице и популационој политици (биологија, психологија, филозофија и социологија).

У првом разреду гимназије дате су основе физичке географије континуирано и систе-матизовано. Веома је значајно да приликом реализације програма у овом разреду настав-ник добро упозна ниво знања из физичке географије са којим ученици долазе из основне школе како би свој наставни рад прилагодио томе. Посебну пажњу у остваривању обра-зовно-васпитних задатака програма географије у првом разреду треба обратити на неке физичкогеографске садржаје из географије наше земље. У том смислу је већ поменуто код треће наставне теме да увек, када су то програмски захтеви, треба настојати да се од-ређени географски објекти, појаве и процеси објашњавају на примерима из наше земље или, ако то прилике локалне средине у којој се школа налази дозвољавају, и на примери-ма из завичајне географије. Са овог аспекта истичемо следеће садржаје: трусна подручја на Балканском полуострву; крас источне Србије, локални ветрови – кошава и вардарац; правни аспект заштите вода.

Савремена настава географије захтева стално усавршавање наставника прошири-вањем и надограђивањем знања. Ово је посебно карактеристично за географију као на-уку, у којој се скоро свакодневно откривају нова сазнања и дешавају озбиљни помаци у разумевању природних и друштвених процеса. Савремени професионални развој настав-ника захтева њихово стално усавршавање у методици рада, као и у планирању и реализа-цији наставног процеса.

Географија као наука нуди садржаје који подстичу развој формално-логичког и хи-потетско-дедуктивног начина размишљања. То нарочито важи за географско-логичко мишљење које омогућава разумевање појава, процеса и законитости при чему се вари-рањем датих варијабли са сигурношћу може утврдити која варијабла или која комбина-ција варијабли доводи до неке географске појаве. Учење географије као науке даје кључ-ни подстицај за развој оваквог облика мишљења.

За ефикасно учење географије као науке у гимназији веома је важно да издвојимо разви- јање функционалне писмености (географске, картографске и информатичке), као и разум- евањe објекатa, појава процеса и узрочно-последичних веза у геосистему. Неопходно је стицање знања о природним и друштвеним процесима и законитостима, као и иденти-фиковање ученичких способности, вештина, талената и интересовања. Разумевањем гео-графских појмова и њихове повезаности гради се систем појмова, чиме се остварује трајно знање применљиво у новим ситуацијама. Циљ релевантних мисаоних активности, тј. учења географије као науке јесте разумевање природних и друштвених појава, процеса и закони-тости. Важан део у учењу географије је стицање знања и умења за примену једноставних истраживања у школским условима. Интелектуална умења решавања проблема, познавања метода рада, облика рада, умења коришћења информационих технологија, интерактивних и активних метода у настави захтевају стално стручно усавршавање наставника.

Подсећамо наставнике да је у коришћењу Уџбеника важан селективан приступ датим садржајима. Такође, наставници не би требало да од ученика захтевају меморисање фак-тографског и статистичког материјала, јер то није циљ наставе географије. Стечена знања треба да буду применљива, а ученици оспособљени да сами истражују и анализирају од-ређене географске појаве и процесе.

11

1.1. ПЛАНИРАЊЕ У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ

Настава географије планира се и реализује на основу прописаног плана и програма и његовим усклађивањем са важећим календаром васпитно-образовног рада за текућу годину. У оквиру планирања наставног рада треба конципирати годишњи (глобални) план рада, месечни (оперативни) план и дневне припреме које обухватају припремање настав-ника за сваки наставни час.

ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА

Годишњи (глобални) план рада је преглед наставног градива одређеног предмета који ће се обрађивати током школске године. Овим планом утврђује се динамика остваривања наставног програма током читаве наставне године. Укупно годишње градиво подељено је на одговарајуће тематске целине и наставне јединице. Годишњи план садржи наставне теме с бројем часова обраде, утврђивања и обнављања градива, систематизације као и, ако је предвиђено, практичних вежби.

У табелу глобалног плана рада треба унети следеће податке:

• назив наставне теме и њен редни број;

• број часова који су предвиђени за наставну тему;

• број часова за обраду наставних јединица и остале типове часова. Сваки наставник врши планирање за свој предмет у складу са прописаним планом и

програмом, а уз сарадњу и консултацију са осталим члановима разредног или стручног већа. Сарадња се огледа у заједничком усклађивању тема да би дошло до неопходне ко-релације међу предметима. Тимски рад омогућава заједничко тематско планирање, исто-времену обраду повезаних тема и усклађену периодичну проверу знања.

Сваки наставник може да изврши корекцију годишњег плана на основу анализе и ре-зултата претходног рада. Према важећем Правилнику о стандардима квалитета рада, гло-бални планови наставних предмета саставни су део годишњег плана рада школе.

Планирање осталих облика образовно-васпитног рада, као што су допунска настава, додатна настава и секција, подразумева навођење укупног годишњег броја часова, без навођења броја часова по теми. Допунска и додатна настава прате наставни програм предмета, у складу су са потребама и интересовањима ученика, те се стога планирају само глобално.

Током школске године наставник води евиденцију о одржаним часовима додатне и до-пунске наставе и присутним ученицима.

На крају наставне године наставник је у обавези да сачини кратак извештај о додатној и допунској настави који ће садржати следеће елементе: број одржаних часова додатне и допунске наставе, списак обрађених тема и број ученика који су били обухваћени наведе-ним облицима рада.

12

Табела бр. 1: Пример годишњег плана наставника географије у првом разреду

Месец Наставна темаРедни

број часа

Наставна јединица

Број часова

За обраду

За друге

типове

По наставној

теми

септ

емба

р

УВОД У ФИЗИЧКУ ГЕОГРАФИЈУ

1 Уводни час ув 1

2 Увод у географију о

33 Физичка географија о

4Увод у географију,

физичка географијау

ОПШТЕ ФИЗИЧКО- ГЕОГРАФСКЕ

ОДЛИКЕ ЗЕМЉЕ

5 Земља у космосу о

3

6Географске последицеоблика Земље и њених

кретањао

7

Земља у космосу, Географске последице облика Земље и њених

кретања

у

УНУТРАШЊА ГРАЂА ЗЕМЉЕ И

ГЕОЛОШКИ РАЗВОЈ ЗЕМЉИНЕ КОРЕ

8 Земљине сфере о

7

окто

бар

9Земљина кора,

минералио

10Земљине сфере, Земљина кора,

минералиу

11 Стене о

12Геолошки развој

Земљине корео

13Стене, Геолошки развој

Земљине кореу

14 Систематизација с

РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ

ПОВРШИНЕ

15 Епирогени покрети о

1716

Орогени покрети и основни облици

рељефао

17Епирогени и орогени

покретиу

18 Вулканизам о

13


број часа



За обраду

За друге

типове


теми

19 Земљотреси о

нове

мбa

p

20Вулканизам, земљотреси

у

21Спољашње силе:

разарање и распадање стена, денудација

о

22Разарање и распадање

стена, денудацијау

23 Речна ерозија о

24 Крашка ерозија о

25Крашка и речна

ерозијау

26 Ледничка ерозија о

деце

мба

р

27 Еолска ерозија о

28Ледничка и еолска

ерозијау

29 Абразија о

30 Спољашње силе у

31Систематизација:

Рељефс

АТМОСФЕРА

32Атмосфера (структура,

састав)о

17

33Климатски елементи:

температура и зрачење

о

34Атмосфера,

Температура и зрачење

у

јану

ар

35 Ваздушни притисак о

36 Ветрови о

37Ваздушни притисак,

ветровиу

38Испаравање и

влажност ваздухао

14


број часа



За обраду

За друге

типове


теми

39Магла и облаци,

инсолацијао

40

Испаравање и влажност ваздуха,

Магла и облаци, инсолација

у

феб

руа

р

41 Падавине о

42 Климатски елементи у

43 Време о

44 Клима о

мар

т

45 Време, Клима у

46 Човек и клима о

47Време, клима, човек и

климау


Атмосферас

49Светско море

(океани, мора, заливи)о

50 Особине морске воде о

ХИДРОСФЕРА

51Светско море, особине

морске водеу

15

52 Кретање морске воде о

53 Значај и заштита мора о

54 Светско море у

апр

ил

55Воде на копну: подземне воде

о

56 Подземне воде у

57 Реке о

58Хидролошке

карактеристике рекао

59 Подземне воде, реке у

60 Језера о

61 Лед на копну о

15


број часа



За обраду

За друге

типове


теми

62 Лед на копну, језера у

мај


Хидросферас

БИОСФЕРА

64Биосфера: фактори распрострањења

о

6

65 Земљиште о

66Фактори

распрострањења, Земљиште

у

67Хоризонтално

распрострањењео

68

Вертикално распрострањење,

Заштита шума и ретких врста

о

69 Биосфера у

ФИЗИЧКО- ГЕОГРАФСКЕ

ЗАКОНИТОСТИ У ГЕОГРАФСКОМ

ОМОТАЧУ

70Природни појасеви и

зонео

3

јун

71

Физичкогеографске законитости у

географском омотачу, Природна средина и

човек

о

72Физичкогеографске

законитости у географском омотачу

у

73Годишња

систематизацијас 1

74Годишња

систематизацијас 1

16

ОПЕРАТИВНИ (МЕСЕЧНИ) ПЛАН РАДА

Оперативни план се ради за један месец и обухвата дидактичко-методичку разраду наставних тема на наставне јединице. Елементи који су у годишњем плану дати у општем облику у месечном плану се конкретизују како би се програм применио у пракси. При-ликом израде оперативног полази се од годишњег плана у коме је свакој теми, области или целини одређен одговарајући број часова. У оквиру теме анализирају се циљеви који могу бити образовни, васпитни и функционални. На основу расположивог броја часова и жељених циљева одређује се и планира распоред наставних јединица које се уписују у месечни план. На тај начин свака наставна јединица, као и сваки час, добија свој редни број који се приказује у дневнику васпитно-образовног рада током школске године. При-ликом рашчлањивања наставних тема на наставне јединице треба водити рачуна о томе да буде одређено и формулисано онолико наставних јединица колико је могуће реализо-вати у постојећем фонду часова.

Оперативни план рада може да садржи следеће рубрике:

• број теме и број часа;

• назив наставне јединице;

• тип часа;

• облик рада;

• наставне методе;

• наставна средства;

• корелације са другим предметима;

• оцену остварености плана и разлоге одступања за протекли месец.

17

Табе

ла б

р. 2

: Пр

имер

мес

ечно

г пл

ана

наст

авни

ка г

еогр

афиј

е у

прво

м р

азр

еду

Шко

лска

20_

_/__

. год

ина

ОП

ЕРА

ТИВ

НИ

ПЛ

АН

РА

ДА

НА

СТА

ВН

ИК

А З

А С

ЕПТЕ

МБ

АР

Наз

ив п

ред

мет

а: Г

еогр

афи

ја

Раз

ред

: пр

ви

Н

едељ

ни ф

онд

часо

ва: 2

Оце

на о

ства

рен

ости

пла

на и

раз

лози

одс

тупа

ња

за п

рот

екли

мес

ец: _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

Тем

аРе

дн

иб

рој

ча

саН

аста

вна

јед

ин

иц

аТи

п ч

аса

Об

лиц

и р

ада

Нас

тавн

е м

етод

еН

аста

вна

сред

ства

Ко

рел

аци

ја

1.Ув

одн

и ч

асФ

рон

талн

и,

инди

виду

ални

Мон

олош

каУџ

бени

к

I2.

Увод

у г

еогр

афи

јуО

брад

аФ

рон

талн

иМ

онол

ошка

, ди

јало

шка

Уџбе

ник

Ист

ориј

а

I3.

Фи

зичк

а ге

огр

афи

ја

– п

ред

мет

, под

ела

и

знач

ајО

брад

аФ

рон

талн

иМ

онол

ошка

, ди

јало

шка

Карт

а св

ета,

та

бла,

кр

еда

Биол

огиј

а, Ф

изик

а,

Хем

ија

I4.

Увод

у г

еогр

афи

ју и

ф

изи

чка

гео

граф

ија

Утвр

.Ф

рон

талн

и,

инди

виду

ални

хе

урис

тичк

и

Диј

алош

ка,

мон

олош

ка

Лит

ерат

ура,

та

бла,

ком

пјут

ер,

прој

екто

р

Ист

ориј

а, Б

иоло

гија

, Ф

изик

а, Х

емиј

а

18

II5.

Зем

ља

у ко

смо

суО

брад

аФ

рон

талн

и,

рад

у

пар

овим

а

Мон

олош

ка,

дија

лош

ка,

дем

онст

рат

ивна

, хе

урис

тичк

а

Табл

а, У

џбен

ик,

глоб

ус

Аст

рон

омиј

а, Ф

изик

а (п

рос

тор

, вр

еме,

р

азда

љин

а), Г

еогр

афиј

а (п

ети

раз

ред

: кос

мос

и

Зем

ља)

, Ист

ориј

а (и

стр

ажив

ање

Зем

ље

у пр

ошло

сти)

II6.

Гео

граф

ске

по

след

иц

е Зе

мљ

ин

ог

об

лика

и

њен

их

крет

ања

Обр

ада

Фр

онта

лни

Мон

олош

ка,

дија

лош

ка,

дем

онст

рат

ивна

Табл

а, У

џбен

ик,

г лоб

ус, р

ачун

ар,

енци

клоп

едиј

е

Геог

раф

ија

за п

ети

раз

ред

(пр

оуча

вањ

е Зе

мљ

е у

прош

лост

и),

Аст

рон

омиј

а (к

рет

ање

Зем

ље)

, Мат

емат

ика

(гео

мет

риј

а), И

стор

ија

(ста

ри

век)

II7.

Зем

ља

у ко

смо

су

и г

еогр

афск

е п

осл

еди

це

Зем

љи

но

г о

бли

ка и

њ

ени

х кр

етањ

а

Утвр

.Ф

рон

талн

и,

инди

виду

ални

Диј

алош

ка,

мон

олош

ка

Табл

а, У

џбен

ик,

рач

унар

, ен

цикл

опед

ије,

гл

обус

Аст

рон

омиј

а, Ф

изик

а (п

рос

тор

, вр

еме,

р

азда

љин

а), И

стор

ија

(ист

раж

ивањ

е Зе

мљ

е у

прош

лост

и),

Мат

емат

ика

(гео

мет

риј

а)

III8.

Зем

љи

не

сфер

еО

брад

аФ

рон

талн

иМ

онол

ошка

, ди

јало

шка

, де-

мон

стр

атив

на

Уџбе

ник,

таб

ла,

прој

екто

р,

граф

оско

п

Геог

раф

ија

(пет

и р

азр

ед),

Физ

ика,

А

стр

оном

ија,

Хем

ија

Дат

ум п

ред

аје

опер

атив

ног

план

а:__

____

____

___

Нас

тавн

ик:_

____

____

____

____

____

____

____

19

ДНЕВНЕ ПРИПРЕМЕ

Припремање наставе је обавеза сваког наставника која подразумева израду писане припреме са представљеном дидактичко-методичком структуром часа. Свака припрема заснива се на образовним и васпитним задацима који тумаче кључне појмове и поруке конкретне наставне јединице. Наставници се редовно припремају за наставу водећи ра-чуна о избору садржаја, метода, облика и средстава за рад. Сваки део часа и свака ак-тивност морају да буду планирани, разрађени и детаљно припремљени. Припремање за час треба да буде засновано на уважавању различитости код ученика у погледу њиховог знања, искуства и способности. Наставници географије морају због разноврсности на- ставне материје да посвете велику пажњу овом процесу јер су географске промене интен-зивне у свим деловима света. Они користе стручну литературу, дневну штампу, популарне часописе, интернет и друге изворе података.

Дневне припреме наставник пише на основу месечног (оперативног) плана за дати предмет. Дневне припреме треба да садрже:

• васпитне, образовне и функционалне задатке;

• циљ часа;

• избор наставних метода;

• наставна средства;

• наставне стандарде;

• исходе часа;

• коришћену литературу;

• корелацију;

• артикулацију часа (уводни, главни и завршни део часа) и запажања о часу.

20

Прилог бр. 1: Пример дневне припреме за наставника географије у првом разреду

Школа

Наставни предмет Географија

Разред Први

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 3

Наставна тема Увод у физичку географију

Наставна јединица Физичка географија

Тип часа Обрада

Циљ часа • упознавање ученика са предметом проучавања физичке географије

Образовни задаци • стицање знања о подели и значају физичке географије као и њеном месту у систему науке

Функционални задаци • развијање интересовања за природу планете

• схватање значаја и практичне примене знања из физичке географије

• развијање интелектуалних способности уочавањем узрочно-последичних веза међу географским дисциплинама

Васпитни задаци • подстицање радозналости ученика и интересовање за свет у коме живимо

• развијање свести о одговорном коришћењу природних добара и потреби очувања животне средине

Кључни појмови географски омотач, геоморфологија, хидрологија, климатологија, биогеографија, математичка географија, палеогеографија

Образовни стандарди 2.ГЕ.1.1.2. Правилно дефинише географске појмове и користи различите изворе за прикупљање, представљање и анализу географских података.

2.ГЕ.1.2.2. Описује појаве и процесе у Земљиним сферама, њихов утицај на формирање природних услова и ресурса и њихов просторни размештај.

21

Образовни исходи • Познаје предмет проучавања физичке географије.

• Врши поделу на дисциплине.

• Схвата везу физичке географије са другим научним дисциплинама.

• Познаје значај физичке географије.

Облици рада Фронтални

Наставне методе Монолошко-дијалошка

Наставна средства Карта света, табла

Место извођења наставе

Учионица, кабинет

Корелација Биологија, Физика, Хемија

Литература и додатни материјал за наставнике

• В. Ковачевић, Б. Младеновић Кљајић, Географија за први разред гимназије, Издавачка кућа „Кlett”, Београд, 2013.• www.planeta.org.rs • www.sgd.org.rs • www.geography.com

Литература и додатни материјал за ученике

• В. Ковачевић, Б. Младеновић Кљајић, Географија за први разред гимназије, Издавачка кућа „Кlett”, Београд, 2013.• www.planeta.org.rs• www.sgd.org.rs• www.geography.com

Ток часа:

Уводни део часа

(10 минута)

Кратким питањима обновити периоде у развоју географске мисли и њихову везу са историјским околностима.

• Где је настао назив географија?

• Који су најважнији грчки, а који римски географи?

• Како се развијала географија у средњем веку?

• На који начин су географска открића утицала на развој географије?

• Када се развила научна географија и ко је њен оснивач?

• Ко је и када основао научну географију у Србији?

Главни део часа

(30 минута)

Објаснити ученицима појам физичке географије која проучава елементе природе и њихове узајамне везе и утицаје на Земљи.

Питати ученике: Које још научне дисциплине проучавају природу Земље? Након добијених одговора инсистирати да

22

те дисциплине проучавају само делове природе: биологија – живи свет, геологија − Земљину кору и др.

Потом увести појам „географски омотач” и објаснити да се он састоји од сфера различитог облика и агрегатног стања: литосфере, атмосфере, хидросфере и биосфере. Истаћи нераздвојну повезаност сфера на примеру воде која се налази у свим сферама. Нагласити да промена у свакој сфери условљава низ промена у другим сферама. Осим унутрашње сложености географског омотача, нагласити да на њега утичу гравитација, магнетизам и космичка деловања. Због тога скренути пажњу да је географски омотач универзални и најсложенији систем планете који у целини проучава само физичка географија. Затим изложити поделу физичке географије, која је условљена бројем Земљиних сфера, и нагласити да се попут сфера и физичкогеографске дисциплине међусобно прожимају.

Истаћи основне задатке физичке географије: проучавање природних потенцијала због напретка људског друштва; одговорити на питања како и зашто се географски омотач мења под утицајем човека.

Скренути пажњу ученицима да је физичка географија повезана с многим научним дисциплинама које имају сличан предмет проучавања: геологијом, биологијом, хемијом, физиком, астрономијом и др.

Објаснити да је физичка географија почела да се развија у 19. веку подстакнута истраживањима новооткривених континената и објављивањем теорије еволуције Чарлса Дарвина.

Навести имена оснивача физичке географије: Александар фон Хумболт, Михаил Ломоносов, Василиј Докучајев, Албрехт Пенк и др.

Завршни део часа

(5 минута)

Ученици дискутују о променама које се дешавају у географском омотачу и његовим сферама у случају да:

• нарушимо биосферу сечом шума у Амазонији;

• температура у атмосфери порасте за пет степени.

23

Образовни стандарди су искази о знањима, вештинама и умећима које ученици треба да остваре на одређеним нивоима образовања.

Путем стандарда образовни циљеви и задаци преводе се на много конкретнији језик који описује постигнућа ученика, стечена знања, вештине и умења. Засновани су на ем-пиријским подацима, а степен њихове остварености може се проверавати сваке године тестирањем ученика.

Између стандарда и циљева наведених у наставним програмима постоје разлике јер су формулације стандарда конкретне и дате у исказима шта ученик зна, може и уме и мо-гуће их је проверити тестирањем и посматрањем. Стандарди могу да одговоре на важна питања као што су: какве ефекте постижемо у образовању и где постоји могућност да се са постојећим капацитетима побољша ситуација.

Дана 7. 1. 2014. године ступио је на снагу Правилник о општим стандардима постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобра-зовних предмета у коме се утврђују општи стандарди постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета. Правил-ник је објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 117/2013 од 30. 12. 2013. године.

Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања дефинисани су за наставне предмете: српски језик и књижевност, страни је-зик, математика, физика, хемија, биологија, географија и историја.

Образовни стандарди формулисани су у оквиру три нивоа постигнућа. Ови нивои опи-сују захтеве различите тежине, когнитивне комплексности и нивоа знања. Сваки следећи ниво подразумева да је ученик савладао знања и вештине претходног нивоа.

Основни ниво

Очекује се да ће скоро сви, а најмање 80% ученика, постићи тај ниво. На базичном нивоу налазе се темељна предметна знања и умења. То су функционална и трансферна знања и умења неопходна како за сналажење у животу, тако и за наставак учења.

Средњи ниво

На другом нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања, вештина и умења. Он описује оно што просечан ученик може да достигне. Очекује се да ће око 50% ученика постићи или превазићи тај ниво.

Напредни ниво

Очекује се да ће око 25% ученика постићи тај ниво. Ученик би требало да анализира, упоређује, разликује, критички суди, износи лични став, повезује различита знања, при-мењује их и сналази се у новим ситуацијама.

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА

24

2.1. КАРАКТЕРИСТИКЕ ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

Образовни стандарди су искази о темељним знањима, вештинама и умењима које ученици треба да стекну до одређеног нивоа у образовању. Они артикулишу најважније захтеве школског учења и наставе и исказују их као исходе видљиве у понашању и ра-суђивању ученика. Основне карактеристике образовних стандарда су:

1. Проверљивост спецификованих образовних исхода. Образовни стандарди од-носе се на конкретна и мерљива, за предмет специфична, знања и умења и вештине уче-ника.

2. Фокус на темељним знањима. Образовни стандарди конкретизују темељне исходе

учења, структурна знања из неке области. Они не покушавају да опишу све детаље и сву разноликост предметног садржаја, већ оно што је најбитније.

3. Кумулативност. Образовни стандарди узимају у обзир сва битна знања која ученик стиче током школовања. Такође, највиши нивои знања подразумевају овладаност садр-жајима са претходних нивоа.

4. Диференцијација. Образовни стандарди праве разлику између различитих нивоа постигнућа, према степену остваривања компетенције коју описују.

5. Разумљивост. Образовни стандарди су формулисани јасно, концизно и помоћу пој-мова разумљивих за све учеснике у систему образовања.

6. Изводљивост. Захтеви који су дефинисани у оквиру стандарда представљају изазов

за ученике и наставникe, а могу бити остварени уз адекватно ангажовање.

7. Обавезност за све. Образовни стандарди се примењују на све ученике.

2.2. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА ГЕОГРАФИЈУ

Учењем наставног предмета географија ученик је оспособљен да користи практичне вештине (оријентација у простору, практично коришћење и познавање географске карте, географских модела, савремених технологија – ГПС и ГИС, и инструмената – компас, тер-мометар, кишомер, ветроказ, барометар) ради лакшег сналажења у простору и времену. Ученик је оспособљен да примењује географска знања о елементима географске среди-не (рељеф, клима, хидрографија, живи свет, природни ресурси, привреда, становништво, насеља, саобраћај), о њиховом развоју, међусобним односима, везама, очувању и рацио-налном коришћењу ради планирања и унапређивања личних и друштвених потреба, на-ционалних и европских вредности.

Стандарди за географију које треба остварити на крају општег средњег образовања одређени су на три нивоа постигнућа: (1) основном, (2) средњем и (3) напредном.

25


Примењује и тумачи различите изворе са географским информацијама (географска карта, географски модели, ГПС, часописи, научнопопуларна литература, статистички по-даци, интернет) ради планирања и организовања различитих активности. Користи основ-на знања о географским чињеницама да би разумео, заштитио и рационално користио природне и друштвене ресурсе у локалној средини, Републици Србији и земљама у окру-жењу.


Картографски приказује географске објекте, појаве и процесе; разуме могућности примене савремених технологија ради планирања и решавања различитих личних и друштвених потреба. Самостално објашњава природне и друштвене услове и ресурсе и разуме њихов утицај на неравномеран друштвеноекономски развој Републике Србије и региона и активно учествује у валоризацији географске средине. Разуме савремене про-блеме у локалној средини и својој држави, предлаже начине и учествује у акцијама за њихово решавање.


Користи аналогне и дигиталне географске карте, географске и статистичке истражи-вачке методе; упоређује и критички разматра одговарајуће научне податке да би објас-нио географске чињенице и њихов допринос за решавање друштвених потреба и пробле-ма. Критички анализира и објашњава географске везе и односе између соларног система, геолошког развоја Земље, природних услова и ресурса и поштује принципе одрживог развоја. Анализира и аргументовано објашњава друштвеноекономске карактеристике регионалног развоја Републике Србије и регионалних целина у свету; предвиђа и уче- ствује у регионалном развоју, заштити и унапређивању локалне средине.

СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

ПРИМЕНА ГЕОГРАФСКИХ ВЕШТИНА ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ АКТИВНОСТИ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ


Примењује и тумачи географске елементе који су приказани на картама различитог раз-мера и садржаја, користи ГПС (систем за глобално позиционирање) и остале усмене и писа-не изворе са географским информацијама за сакупљање података на терену које повезује и користи за планирање и организовање својих активности у непосредном окружењу.


Представља географске елементе картографским изражајним средствима и разуме могућности примене савремених технологија (ГИС) за архивирање и приказивање карто-графских података ради планирања и обављања различитих активности које су значајне за развој друштва.

26


Анализира географске елементе приказане на аналогним и дигиталним картама; процењује квалитет и тачност; разуме потребу ажурирања података ради њиховог ко-ришћења за научна, привредна, демографска и друга планирања.

КОРИШЋЕЊЕ ГЕОГРАФСКИХ ЗНАЊА ЗА АКТИВНО И ОДГОВОРНО УЧЕШЋЕ У ЖИВОТУ ЗАЈЕДНИЦЕ


Користи знања о основним природним и друштвеним ресурсима у локалној средини и Републици Србији, разуме њихове вредности и рационално их користи у свакодневном животу.


Изучава и процењује природне и друштвене услове и ресурсе, њихов утицај на не-равномеран друштвеноекономски развој Републике Србије и региона и у својој средини предлаже начине за њихово ублажавање.


Анализира, дискутује и тумачи регионални развој Републике Србије и регионалних целина у свету; поштује принципе одрживог развоја и учествује у унапређивању нацио-налних и европских вредности.

2.3. ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ КОЈЕ УЧЕНИЦИ ТРЕБА ДА ИМАЈУ НА ПОЈЕДИНИМ НИВОИМА ПОСТИГНУЋА

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на oсновном нивоу у свакој области:

1. Област ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ

2.ГЕ.1.1.1. Чита и тумачи географске карте различитог размера и садржаја, користи ком-пас и систем за глобално позиционирање (ГПС) ради оријентације у простору и планирања активности.

2.ГЕ.1.1.2. Користи инструменте за очитавање вредности основних временских/кли-матских елемената ради планирања и организовања активности у свом ок-ружењу.

2.ГЕ.1.1.3. Правилно дефинише географске појмове и користи различите изворе (ста-тистичке податке, научнопопуларну литературу, географске часописе, ин-формације из медија, интернет) за прикупљање и представљање географ-ских података у локалној средини, Републици Србији и земљама у окружењу.

27

2. Област ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ

2.ГЕ.1.2.1. Описује васионски простор и објашњава постанак, особине и кретање небес-ких (васионских) тела.

2.ГЕ.1.2.2. Наводи појаве и процесе у Земљиним сферама и описује њихов утицај на формирање различитих природних услова и ресурса на Земљи.

2.ГЕ.1.2.3. Описује географски размештај и опште карактеристике природних услова и ресурса у локалној средини, Републици Србији и региону и разуме њихов значај за економски развој.

2.ГЕ.1.2.4. Разуме концепт одрживог развоја као услов за опстанак и напредак људског друштва и привредни развој.

2.ГЕ.1.2.5. Наводи еколошке проблеме и њихове последице у локалној средини, Републици Србији и региону (прекомерна сеча, сушење и паљење шума, не- адекватна испаша, ерозија тла, загађивање вода, ваздуха, земљишта, киселе кише, поплаве, суше) и учествује у активностима за њихово решавање.

3. Област ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

2.ГЕ.1.3.1. Описује историјскогеографске факторе и њихов утицај на неравномеран регионални развој Републике Србије и земаља у окружењу.

2.ГЕ.1.3.2. Наводи географске факторе који утичу на размештај становништва, насеља и привреде у Републици Србији и земљама у окружењу.

2.ГЕ.1.3.3. Описује демографски развој (природни и мeханички) и структуре станов- ништва у Републици Србији и земљама у окружењу.

2.ГЕ.1.3.4. Разуме појмове: транзиција, интеграција, глобализација и њихов утицај на промене и проблеме у Републици Србији и земљама у окружењу.

4. Област НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ

2.ГЕ.1.4.1. Објашњава математичкогеографски, физичкогеографски, економскогеограф-ски и војностратешки положај Републике Србије.

2.ГЕ.1.4.2. Описује природно-географске и друштвеногеографске одлике локалне сре-дине и Републике Србије.

2.ГЕ.1.4.3. Издваја регионалне целине у Републици Србији и описује њихов неравноме-ран развој.

2.ГЕ.1.4.4. Наводи природна и културна добра локалне средине, Републике Србије и разуме потребу за њиховим очувањем и унапређивањем.

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на средњем нивоу у сва-кој области:


2.ГЕ.2.1.1. Правилно користи картографска изражајна средства за скицирање географ-ских карата различитог размера и садржаја.

28

2.ГЕ.2.1.2.* Разуме значај и могућности практичне примене географског информацио-ног система (ГИС).

2.ГЕ.2.1.3.* Дефинише просторни план и објашњава значај просторног планирања за укупан развој одређене територије.


2.ГЕ.2.2.1. Описује постанак Земље, Месеца, Сунчевог система, њихов облик, величину, начине кретања (докази и последице).

2.ГЕ.2.2.2. Објашњава географске везе између природних услова, ресурса и људских де-латности.

2.ГЕ.2.2.3. Објашњава географски размештај природних ресурса у Републици Србији, региону и Европи и објашњава њихов утицај на економски развој.

2.ГЕ.2.2.4. Описује настанак, развој и последице еколошких проблема на локалном и националном нивоу и предлаже мере за њихово решавање.


2.ГЕ.2.3.1. Објашњава утицај географских фактора на демографски развој, размештај становништва, насеља и привреде у свету.

2.ГЕ.2.3.2. Објашњава савремене проблеме човечанства (сукоби и насиље, незапосле-ност, глад, недостатак пијаће воде, дискриминација, болести зависности) и наводи мере за њихово превазилажење.

2.ГЕ.2.3.3. Дефинише појам глобалне економије и тржишта и наводи факторе који утичу на њихов настанак и развој.


2.ГЕ.2.4.1. Објашњава историјскогеографске факторе и процењује њихов утицај на друштвене и економске токове у Републици Србији и земљама у окружењу.

2.ГЕ.2.4.2. Описује факторе који утичу на неравномеран регионални развој у Републици Србији и предлаже решења за ублажавање тих разлика.

2.ГЕ.2.4.3. Објашњава трансформације регија на националном нивоу и препознаје прав- це њиховог даљег развоја.

2.ГЕ.2.4.4. Описује природна и културна добра локалне средине, Републике Србије и учествује у акцијама за њихову заштиту и унапређивање.

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на напредном нивоу у свакој области:


2.ГЕ.3.1.1. Анализира различите изворе података и истраживачке резултате (географ-ске карте, сателитске снимке, статистичке податке, научну литературу, гео- графске часописе, информације из медија, интернет); изводи закључке и предлаже мере за решавање друштвених проблема.

29

2.ГЕ.3.1.2.* Примењује географски информациони систем (ГИС) за креирање једностав-них географских карата.

2.ГЕ.3.1.3.* Анализира значај чинилаца развоја у просторном планирању (људи, приро-да, друштвено богатство, инфраструктура, мрежа и систем насеља).

2.ГЕ.3.1.4. Анализира аналогне и дигиталне тематске карте (природних појава, система и природне средине, друштвених појава и створених добара) и објашњава узроке који су утицали на актуелно стање, постојеће појаве и објекте.


2.ГЕ.3.2.1. Описује васионски простор, објашњава законитости и разуме њихов утицај на Земљу.

2.ГЕ.3.2.2. Анализира геохронолошки развој планете Земље.2.ГЕ.3.2.3. Објашњава основна начела одрживог коришћења природних ресурса и њи-

хов утицај на економски развој Републике Србије.2.ГЕ.3.2.4. Анализира еколошке проблеме и њихове последице на глобалном нивоу и

познаје савремене мере и поступке који се користе за њихово решавање.


2.ГЕ.3.3.1. Анализира утицај друштвених фактора на степен економске развијености различитих регија у свету.

2.ГЕ.3.3.2. Анализира глобалне друштвене промене (транзиција, интеграција, глобали-зација, депопулација, неравномеран размештај становништва, пренасеље-ност градова, деаграризација) и њихов утицај на друштвене и економске то-кове на глобалном нивоу.

2.ГЕ.3.3.3. Објашњава глобалну и националну економију, глобално и национално тр-жиште и анализира факторе који утичу на њихов развој.


2.ГЕ.3.4.1. Анализира утицај географских веза (просторне и каузалне, директне и инди-ректне) и законитости (опште и посебне) на постанак и размештај природних и културних добара у Републици Србији.

2.ГЕ.3.4.2. Анализира географске факторе и њихов утицај на развој регионалних целина на глобалном нивоу.

2.ГЕ.3.4.3. Објашњава трансформације регија на глобалном нивоу и познаје правце њи-ховог даљег развоја.

2.ГЕ.3.4.4. Описује геодиверзитет, биодиверзитет и заштићена подручја у Републици Србији.

Стандарди означени са * нису тестирани јер важећи наставни програми не обу- хватају садржаје и теме на које се ови стандарди постигнућа односе.

30

2.4. ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ СТАНДАРДА УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ПО НАСТАВНИМ ТЕМАМА

I Увод у физичку

географију

2.ГЕ.1.1.2. Правилно дефинише географске појмове и користи различите изворе података за прикупљање, представљање и анализу географских података.

II Опште

физичкогеографске одлике Земље

2.ГЕ.1.2.1. Описује постанак Земље, њен облик, величину, кретања (докази и последице) и положај у васиони.

2.ГЕ.2.2.1. Описује васионски простор и објашњава постанак, особине и кретања васионских тела.

2.ГЕ.3.2.1 Објашњава постанак Сунчевог система, описује геохронолошки развој Земље.

III Унутрашња грађа Земље

и геолошки развој Земљине коре

2.ГЕ.1.2.2. Описује појаве и процесе у Земљиним сферама и њихов утицај на формирање природних услова и ресурса и њихов просторни размештај.

2.ГЕ.3.2.1. Објашњава постанак Сунчевог система, описује геохронолошки развој Земље.

IV Рељеф Земљине

површине


V Атмосфера


2.ГЕ.1.2.4. Описује глобалне еколошке проблеме (глобално отопљавање, озонске рупе, киселе кише, поплаве, суше) и наводи последице у животној средини.

2.ГЕ.2.2.3. Објашњава настанак, развој и последице еколошких проблема на глобалном нивоу.

2.ГЕ.3.2.3. Aнализира еколошке проблеме на глобалном и локалном нивоу и предлаже мере за њихово решавање.

VI Хидросфера

2.ГЕ.1.2.2. Oписује појаве и процесе у Земљиним сферама и њихов утицај на формирање природних услова и ресурса и њихов просторни размештај.

2.ГЕ.1.2.4. Oписује глобалне еколошке проблеме (глобално отопљавање, озонске рупе, киселе кише, поплаве, суше) и наводи последице у животној средини.

VII Биосфера

2.ГЕ.1.2.2. Oписује појаве и процесе у Земљиним сферама и њихов утицај на формирање природних услова и ресурса и њихов просторни размештај.

VIII Физичкогеографске

законитости у географском омотачу

2.ГЕ.1.2.3. Oписује врсте и географски размештај природних ресурса у свету и дефинише концепт одрживог развоја.

2.ГЕ.3.1.1. Aнализира различите изворе података и истраживачке резултате, изводи закључке и предлаже мере за решавање проблема.

31

Под корелацијом најчешће се подразумева повезивање наставних садржаја из разли-читих а сродних предмета у складну целину како би ученици стекли јединствен поглед на свет. Циљ повезивања сродних садржаја из различитих предмета јесте да настава буде ра-ционалнија и ефикаснија. Када наставник на свом часу користи знања, вештине и спознаје које су ученици стекли у оквиру неког другог предмета, то може да мотивише и анимира ученике.

Корелација наставног предмета може да буде хоризонтална и вертикална.

Хоризонтална корелација подразумева повезаност садржаја различитих наставних предмета у оквиру једног разреда.

Вертикална корелација обухвата повезивање наставних садржаја на нивоу више раз-реда. Код вертикалне корелације наставних садржаја разликујемо:

• повезаност наставних садржаја у оквиру једног наставног предмета, али кроз више разреда;

• повезаност истих садржаја који се обрађују у више наставних предмета више разреда.

Према предмету проучавања географија се бави природним и друштвеним појавама и процесима и зато је могуће успоставити корелацију са многим предметима. Истовремено са усвајањем географских садржаја ученици треба да добију комплетну и целовиту слику географске стварности због чега је веома важно повезати географске садржаје са садр-жајима других предмета.

Физичка географија је повезана са многим научним дисциплинама. Геоморфологија је повезана са геологијом која проучава стене и минерале Земљине коре. Климатологија је повезана са метеорологијом која проучава атмосферу и бави се проучавањем времена. Такође, физичка географија је повезана са биологијом, хемијом, физиком, астрономијом, педологијом и другим наукама. Користећи резултате истраживања и сазнања ових наука, физичка географија објашњава сложене појаве и процесе у географском омотачу.

3. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ

32

Прилог бр. 2: Предлог сценарија часа корелације географије са хемијом

Школа




Наставник


Наставна тема Атмосфера

Наставна јединица Човек и клима


Циљ часа • упознавање са утицајем човека на климу

Образовни задаци • усвајање нових сазнања о антропогеним утицајима на климу, о мониторингу и најважнијим светским организацијама из ових области

Функционални задаци • познавање угрожених области у Србији и окружењу • развијање научног мишљења и закључивања

Васпитни задаци • спречавање негативних човекових утицаја на макро и микро климу у будућности, неговање позитивног става и исправног дејствовања

Кључни појмови глобално загревање, озонски омотач, полутанти, киселе кише

Образовни стандарди 2.ГЕ.1.2.4. Описује глобалне еколошке проблеме (глобално отопљавање, озонске рупе, киселе кише, поплаве, суше) и наводи последице у животној средини.

2.ГЕ.2.2.3. Објашњава настанак, развој и последице еколошких проблема на глобалном нивоу.

2.ГЕ.3.2.3. Анализира еколошке проблеме на глобалном и локалном нивоу и предлаже мере за њихово решавање.

Образовни исходи • Познаје глобалне еколошке проблеме.• Схвата последице еколошких проблема.• Предлаже мере за њихово решавање.

Облици рада Групни

33

Наставне методе Дијалошка, демонстративна

Наставна средства Уџбеник, рачунар


Учионица

Корелација Климатологија, Хемија


• В. Ковачевић, Б. М. Кљјић, Географија 1 – Уџбеник за први разред гимназије, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2013.

• Климатологија – Практикум за географе, Географски факултет, Београд.

• www.hidmet.gov.rs• www.ncdc.noaa.gov/oa/ncdc.html• www.climatediagrams.com


• В. Ковачевић, Б. М. Кљјић, Географија 1 – Уџбеник за први разред гимназије, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2013.

• www.ncdc.noaa.gov/oa/ncdc.html

Напомена

Ток часа:

Уводни део часа(5 минута)

Подсетити се дефиниције климе и њених фактора и објаснити да и човек, као један од фактора, има утицаја на климу.

Главни део часа(35 минута)

На претходном часу направљен је договор о подели ученика у групе са задацима за сваку групу.Једна група ученика добила је задатак да припреми излагање о глобалном загревању, друга о киселим кишама, а трећа о уништавању озонског омотача. Четврта група је задужена да објашњава хемијске процесе и да их записују на табли.

Прва група објашњава глобално загревање и остале појмове уз помоћ постојећих знања из хемије и географије. Четврта група на табли исписује све честице и једињења која доводе до поремећаја између примљене и отпуштене топлоте, посебно CO

2.

Ученици наводе светске организације које прате загађење ваздуха (WHO, WMO). Дискутују о могућим решењима и начинима превазилажења климатских проблема (нпр. прелазак са фосилних на алтернативна незагађујућа горива). Напомињу која су најчешћа обољења услед аерозагађења.

34

Дају пример Лондона који је већ 1900, због смога, забранио коришћење угља за грејање.Појашњавају поступно „ефекат стаклене баште” и појаве које га прате (глобално загревање, отапање леда, подизање нивоа мора, потапање приобалних градова).

Друга група излаже проблем киселих киша. Ученици објашњавају њихов настанак. Истовремено четврта група исписује хемијске реакције (SO

2 + H

2O à H

2SO

3 , једињења

и pH вредности). На примеру споменика и фотографија осушених шума сликовито се приказују последице киселих киша. Такође, на карти Србије показују „црне рупе” загађења.

Трећа група објашњава шта је озон, где се ствара и чиме се нарушава. Наводе да се он више разлаже изнад поларних области, чиме се објашњава зашто се прва озонска рупа створила изнад Антарктика. Објашњавају које су се међународне организације укључиле у решавање овог проблема и на који начин.

Завршни део часа(5 минута)

За следећи час утврђивања градива затражити од ученика да смисле могуће начине како би се спречило даље загађење ваздуха над Србијом.

35

3.1. УНУТАРПРЕДМЕТНА КОРЕЛАЦИЈА

Унутарпредметна корелација садржаја географије остварује се кроз повезивање гра-дива у оквиру наставних јединица првог разреда, али и кроз повезивање градива из пр-вог, другог и трећег разреда. Програм наставе географије у гимназији пружа ученицима стицање неопходних знања, умења и навика о природној средини и друштвеној стварно- сти Србије и савременог света. Због тога ће се исте појаве и процеси помињати у многим различитим наставним јединицама сва три разреда.

Табела бр. 3: Корелација наставних садржаја географије у првом разреду

Наставна тема Наставна јединица Наставна тема Наставна јединица

Опште физичкогеографске

одлике Земље

Последице облика Земље и њених

кретања


географском омотачу

Природни појасеви и зоне


географском омотачу

Атмосфера Клима

Биосфера

Распрострањење биљних заједница и животињског света

на Земљи

Унутрашња грађа Земље и геолошки

развој Земљине кореЗемљине сфере

Рељеф Земљине површине

Унутрашње силе Епирогени покрети

Орогени покрети

Вулканизам

Земљотреси


ВулканизамУнутрашња грађа

Земље и геолошки развој Земљине коре

Стене


Денудација Атмосфера Падавине

Крашка ерозија

Хидросфера

Подземне воде

Речна ерозија Реке

Ледничка ерозија Лед на копну

Ледничка ерозијаЕолска ерозијаКрашка ерозијаРечна ерозија

Абразија

Језера

Речна ерозијаЛедничка ерозија

АбразијаСветско море

36

Табела бр. 4: Корелација наставних садржаја географије са другим предметима

ТемаБрој часа


Тип часа

Корелација

IУВОД У ФИЗИЧКУ

ГЕОГРАФИЈУ2. Увод у географију Обрада Историја

I 3.

Физичка географија –

предмет, подела и значај

Обрада Биологија, Физика, Хемија

I 4.Увод у географију

и физичка географија

Утвр.Историја, Биологија,

Физика, Хемија

IIОПШТЕ ФИЗИЧКО-

ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЗЕМЉЕ

5. Земља у космосу Обрада

Астрономија, Физика (простор, време, раздаљина),

Географија (пети разред: космос и Земља), Историја

(истраживање Земље у прошлости)

II 6.

Географске последице

Земљиног облика и њених кретања

Обрада

Географија, пети разред (проучавање Земље у

прошлости), Астрономија (кретање Земље), Математика

(геометрија), Историја (стари век)

II 7.

Земља у космосу и географске

последице Земљиног облика и њених кретања

Утвр.

Астрономија, Физика (простор, време, раздаљина),

Историја (истраживање Земље у прошлости),

Математика (геометрија)

IIIУНУТРАШЊА

ГРАЂА ЗЕМЉЕ И ГЕОЛОШКИ РАЗВОЈ

ЗЕМЉИНЕ КОРЕ

8. Земљине сфере ОбрадаГеографија (пети разред),

Физика, Астрономија, Хемија

IIIУНУТРАШЊА

ГРАЂА ЗЕМЉЕ И ГЕОЛОШКИ РАЗВОЈ

ЗЕМЉИНЕ КОРЕ

9.Земљина кора,

минерална грађаОбрада Хемија, Геологија

37

Наставне методе представљају начине стицања знања, вештина и навика уз активност наставника и ученика. Реч метода потиче од грчке речи methodos што значи пут или на-чин рада на основу кога се постиже одређени циљ у настави. Наставне методе су различи-ти поступци како за стицање нових знања, тако и за утврђивање раније стечених, до којих се дошло у наставној пракси. Када наставник бира наставну методу, треба да има у виду посебан садржај наставне јединице, васпитно-образовне циљеве часа, предзнање уче-ника и степен њихове самосталности, опремљеност учионице или кабинета наставним средствима и др. Он бира оне методе које ће допринети ефикаснијем наставном процесу и истовремено мотивисати ученике на самосталан рад.

Наставне методе које се користе у настави географије могу се поделити на вербално--текстуалне и илустративно-демонстративне.

4.1. ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНЕ МЕТОДЕ

У настави географије од метода које припадају овој групи најчешће се користе моно-лошка, дијалошка, метода рада на тексту и метода писаних и графичких радова.

МОНОЛОШКА МЕТОДА

Монолошка метода или метода усменог излагања најчешће се користи у настави гео- графије. Помоћу ње ученицима се саопштавају систематизована и логички повезана знања. Наставник може да планира своје излагање, да у току предавања истакне и нагла-си оно што је битно у наставној јединици. Предности у односу на друге методе су рацио-налност и систематичност. Ова метода захтева високу стручност наставника и способност лепог изражавања. Он треба да записује најважније тезе свог излагања на табли чиме се активирају ученици и разбија монотонија. Сем позитивних, ова метода има и недостатке који могу да утичу на квалитет наставе, као што су деконцентрација и пасивизација учени-ка, недостатак повратне информације и др. То се може превазићи повременим питањима, фотографијама, кратким филмовима...

ДИЈАЛОШКА МЕТОДА

Дијалошка метода или метода разговора заснива се на дијалогу између ученика и на-ставника географије. Овај разговор се разликује од уобичајеног јер га наставник унапред планира како би ученици на основу постојећег знања властитим расуђивањем дошли до нових сазнања. Предности дијалошке методе над монолошком су:

• појачава активност ученика на часу;• ученици сами изводе закључке сагледавајући односе између појава;

4. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

38

• код ученика се развија географско логичко мишљење;• ученици развијају способност сналажења и налажења решења у датим ситуацијама.

Дијалошка метода је неекономична и одузима више времена од монолошке, али њоме се ученици интелектуално активирају и осамостаљују.

Постоји више врста дијалога у настави географије: традиционални дијалог или катехе-тички разговор, развојни дијалог или хеуристички разговор и дискусија или наставни раз-говор.

• Традиционални или катехетички разговор одвија се тако што наставник поставља питања, а ученици брзо, кратко и прецизно одговарају. Код оваквог дијалога потреб-но је знати тачан одговор. На пример: Које је језеро најдубље на свету? Колики је са-линитет Мртвог мора? Који је кањон најдубљи на свету? Како се зове највећа тектон-ска плоча? Ова врста разговора примењује се код провере знања из области које не обрађују узрочно-последичне везе и односе из различитих географских појава. Њом се смањује самосталност ученика, а развој умних способности и географско логич-ко мишљење добијају споредну улогу. Помоћу катехетичког разговора проверава се знање фактографског материјала који је показатељ како географске, тако и опште кул-туре ученика.

• Развојни или хеуристички разговор одвија се тако што наставник поставља про-блемска питања, а ученик на основу сопственог предзнања и размишљања долази до нових сазнања о географским појавама и процесима. Ова метода подстиче и ин-спирише ученике да сами дођу до решења. Сама чињеница да се из постојећих знања процесом разговора постепено долази до нових жељених сазнања утицала је на то да се овај вид дијалога назове развојним. На постављено питање ученик даје детаљан одговор, односно образлаже решење задатог проблема. За вођење хеуристичког раз-говора најпогодније су географске теме које одражавају законитост неке појаве или процеса. У првом разреду ову врсту разговора можемо применити у наставним је-диницама: Последице Земљиног облика и њених кретања, Распрострањење биљних заједница и животињског света на Земљи, Физичкогеографске законитости у географ-ском омотачу, Значај и заштита мора.

Разговор према циљевима може бити уводни, објашњавајући и закључни. Уводни разговор треба да упозна ученике са наставним садржајима који ће се обра-

ђивати током године, задацима наставе географије, да повеже наставне садржаје, уведе ученике у ново градиво и сл.

Објашњавајући разговор се користи у централном делу часа при саопштавању новог градива. Примењује се за наставне јединице сложенијег садржаја о којима ученици нису способни да воде дискусију.

Закључни разговор је врста дијалога који треба да сумира, утврди и повеже знања ученика. Употребљава се на крају обраде наставних јединица или целина, на крају полу-годишта или на крају године.

• Наставни разговор или дискусија је облик рада у ком учествују професор и цело одељење. За успешну дискусију важан је емоционалан однос, похвала и награда, не-изражавање сумње и стварање позитивне атмосфере. Дискусије могу бити тематски усмерене и слободне. Код тематски усмерене дискусије наставник унапред одређује тему и циљеве, док код слободне ученици сами одређују тему и задатке расправе.

39

Наставник подстиче разговор кратким уводним монологом, а затим следи дискусија између ученика који прате ток својих мисли на одређену тему. Овакав разговор може бити врло конструктиван јер се њиме износе нове идеје, запажања и размишљања. Примена дискусије у наставном процесу има, осим образовних, и васпитне вредности јер се ученици оспособљавају да развијају критичко и самокритичко мишљење, да уочавају проблемске ситуације и вежбају говорништво.

МЕТОДА РАДА НА ТЕКСТУ

Ова метода обухвата коришћење географских текстова за стицање знања. У настави гео-графије најчешће се користе текстови из Уџбеника, научнопопуларних часописа, географ-ских публикација („Земља људи”, „Глобус, „Паноника” и др.), интернета и сл. Ова метода се примењује не само у обради новог градива већ и у допуни претходно стечених знања на часу утврђивања. Рад на тексту може да се примени како код упознавања ученика са новим градивом, тако и код утврђивања. Текстови који се користе у настави, а не налазе се у Уџбенику, допуњавају, освежавају и чине актуелном наставу географије. Такође, овакви текстови доприносе продубљивању и проширивању географских знања. Приликом при-мене ове методе веома је важно резимирање прочитаног садржаја, одвајање битног од небитног, као и повезивање са претходним знањима. Метод рада на тексту најчешће се користи у комбинацији са другим методама, посебно са методом разговора.

Прилог бр. 3: Припрема за час на коме је заступљен рад на тексту

Школа




Наставник


Наставна тема Физичкогеографске законитости у географском омотачу

Наставна јединица Природни појасеви и зоне


Циљ часа • усвајање одлика природних појасева и зона• коришћење наученог на карти света

Образовни задаци • усвајање основних климатских прилика у хладном, умереном и жарком појасу

40

Функционални задаци • активно коришћење карте света за усвајање одлика природних појасева и зона

• утврђивање основних законитости које ће постати трајно знање

Васпитни задаци • развијање позитивног осећаја у групном (тимском) раду• проширивање ученичких видика (приближавање

различитостима)

Кључни појмови зоне хладног, умереног и жарког појаса

Образовни стандарди 2.ГЕ.1.2.3. Описује врсте и географски размештај природних ресурса у свету и дефинише концепт одрживог развоја.

2.ГЕ.1.1.2. Правилно дефинише географске појмове и кори- сти различите изворе за прикупљање, представ- љање и анализу географских података.

Образовни исходи • Прецизно показује топлотне појасеве на карти; познаје пра-вилан распоред климатских појасева и биљних заједница.

Облици рада Фронтални, групни, индивидуални

Наставне методе Дијалошка, монолошка, рад на тексту, практичне активности

Наставна средства Уџбеник, карта света


Учионица/кабинет

Корелација Климатологија


Винко Ковачевић, Босиљка Младеновић Кљајић, Географија 1 – Уџбеник за први разред гимназије, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2013.


Винко Ковачевић, Босиљка Младеновић Кљајић, Географија 1 – Уџбеник за први разред гимназије, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2013.

НапоменеУ овој и наредним лекцијама потенцирати индивидуални рад, учење најважнијег и сажимање градива.

41

Ток часа:


Упитати ученике јесу ли приметили неке законитости које владају на нашој планети, а које се смењују од екватора ка половима, које су то законитости, шта утиче на њих итд.


Извести три ученика пред таблу, једног који јасно и гласно чита, другог који ће да показује на карти прочитано (границе међу појасевима, повратнике, поларнике итд.) и трећег, који ће најважније да исписује на табли у табели.Први ученик разговетно чита текст лекције Природни појасе-ви зоне. Заједнички се утврђује шта је најважније у пасусу и шта ће се написати у табели.С обзиром на то да су лекције кратке, наставник има времена да поставља питања, нпр. у првом пасусу у Уџбенику помињу се полови, поларници и упадни угао Сунчевих зрака. Настав-ник пита која географска дисциплина их проучава (математичка

географија) и у којим лекцијама су помињани (Облик и кре-тање Земље и Сунчево зрачење као климатски елемент). Затим се помиње да је клима хладна, средње годишње тем-пературе и падавине. Опет се тражи исто (климатологија; клима, климатски елемент падавине и температура ваздуха). Тако ће се и претходно градиво систематизовати и поновити на крају школске године. На тај начин редом треба прећи све пасусе и обрадити природне зоне и појасеве.Ако буде времена, могу се пронаћи фотографије баобаба или тајги, тундри и других занимљивих врста и целина.


Инсистирати да што више ђака понови и утврди обрађене зоне јер ово градиво треба да остане у трајном памћењу, као део општег знања.

МЕТОДА ПИСАНИХ И ГРАФИЧКИХ РАДОВА

Метода писаних и графичких радова у наставном раду доприноси бржем и лакшем схватању наставних садржаја из географије.

Ова метода подразумева различите облике писаних и графичких активности у на- ставном раду.

У обради друштвеногеографских садржаја најчешће се јавља у облику описивања и из-вештавања. У настави географије има доста могућности и потреба записивања, а посебно при извођењу посета, излета и екскурзија. Тада ученици могу бележити резултате на ос-нову посматрања и закључивања. Након изведених активности могу написати извештај о оствареној посети, излету или екскурзији. Извештај треба да садржи податке о активности о којој се извештава, о времену када је одржана, ко је у њој учествовао, које задатке је тре-бало остварити, да ли су реализовани и шта је карактерисало саму активност.

42

Метода графичких радова најчешће се јавља у облику цртања, израде графикона, дија-грама, табела и схема. Графичким радовима служимо се да би ученицима олакшали нека схватања помоћу цртежа и схема. У обради општих и друштвеногеографских садржаја ученицима се најлакше и најефикасније могу објаснити картографске пројекције, размер, картографски знаци, географски објекти, али и привреда и привредне гране, структура и територијални размештај индустрије.

4.2. ИЛУСТРАТИВНО-ДЕМОНСТРАТИВНЕ МЕТОДЕ

Илустративно-демонстративне методе су погодне за обраду и утврђивање најком-плекснијих наставних садржаја. Заснивају се на приказивању географских објеката, појава, процеса и односа применом цртежа, слика, географских карата, графички изражених вредности и сл. Примена ових метода уско је повезана са техничком опремљеношћу шко-ла и кабинета за географију, пројектором и рачунаром, различитим врстама географских модела, макета, класичним и телевизијским филмовима.

Приликом коришћења ове методе наставник треба добро да се припреми и проучи све елементе демонстрирања како би могао квалитетно да их представи ученицима. При обради наставне јединице илустративно-демонстративном методом потребно је припре-мити ученике за правилну анализу посматраних географских појава и процеса. Наставник треба да одреди циљ посматрања и конкретна обележја садржаја на које ученици треба да обрате пажњу. Такође, треба поновити и раније усвојена знања која су неопходан пре-дуслов за успешну реализацију посматрања.

Демонстрација у географској средини јесте поступак путем кога се ученици упознају са објектима, појавама и процесима у стварним околностима. Географским посматрањем успоставља се активан однос према посматраном објекту, а систематско и организовано посматрање најбољи је начин да се они схвате и запамте. У оквиру физичкогеографских садржаја овом наставном методом се многе наставне јединице могу обрадити на терену. У географској средини могу се обрадити врсте рељефа, као што су брдо, планина, котлина, долина, вртача, увала, крашко поље, клисура, кањон и др. Такође, могуће је посматрати како биљни и животињски свет зависе од састава земљишта, као и утицај влажности на просторну дистрибуцију биљног света.

43

Облик рада представља форму и начин на који се одвија процес учења. Битно је одабра-ти метод рада који ће истовремено ангажовати све ученике независно од нивоа њихо-вог знања. Циљ мењања облика рада у настави и њихово усавршавање је да ангажује све субјекте наставног процеса и да наставу учини ефикаснијом.

Облици рада се деле према броју ученика који истовремено раде на одређеним зада-цима и могу бити:

• фронтални;• групни;• рад у пару;• индивидуални;• комбиновани.

Фронтални облик рада представља рад са целим одељењем при чему се ученицима постављају исти задаци, користе се исте наставне методе и наставна средства, без обзира на индивидуалне разлике ученика. Питања се постављају целом одељењу и сваки ученик размишља о њима и смишља одговор. Када један ученик да одговор на питање, остали могу сами да провере тачност својих решења. Наставник поставља питања која мисаоно активирају ученике или имају проблемски карактер. Од ученика се може тражити и да анализирају карте салинитета, температуру воде, јануарске и јунске изотерме, графиконе, климатске дијаграме и др. Фронтални облик рада захтева сложену и деликатну улогу на-ставника који истовремено мора да води рачуна о целом разреду као колективу, као и о сваком појединцу.

Добре особине оваквог начина рада су:• економичност;• постизање систематичности;• развијање колективног духа;• социјализација личности.

Фронтални облик рада има и слабости који се огледају у:• усмерености према просечном ученику;• занемаривању индивидуалних разлика ученика;• пасивности ученика;• опадању пажње ученика.

Недостаци фронталног облика рада надокнађују се на часовима допунске и додатне наставе и другим активностима наставника и ученика.

Групни облик рада представља начин да се превазиђу недостаци фронталног облика рада, при чему сваки учесник групе може да искаже своју индивидуалност. Рад у групи

5. ОБЛИЦИ РАДА

44

утиче на васпитање ученика јер се они привикавају на колективни рад и развијају свест о томе да њихов индивидуални рад утиче на остваривање задатака целе групе. Најопти-малнији број учесника у групи је пет до седам ученика. Постоји више модела групног рада:

Први модел подразумева да свака група добија посебан задатак.Други подразумева да се задаци диференцирају по групама, при чему вођа групе дели

задатке сваком члану.Трећи модел представља поделу задатака по групама, а у оквиру група дају се задаци за

сваког члана. Овај модел је најтежи за организацију, али даје најбоље резултате.

Предности групног облика рада:• наставник боље упознаје ученике;• активирање сваког ученика;• развијање пријатељских и социјалних односа.

Недостаци: • није применљив на све врсте градива;• захтева много времена;• не прија индивидуалцима.

Прилог бр. 4: Пример сценарија за час где је једна од метода рада групни рад

Школа




Наставник


Наставна тема Биосфера

Наставна јединица Биљни и животињски свет, фактори распрострањења


Циљ часа • усвајање знања из области биогеографије • коришћење појмова у свакодневном животу• разумевање фактора распрострањења • развијање способности повезивања и међусобне

условљености

Образовни задаци • упознавање са сфером живог света и стручним биогеографским појмовима

• разматрање утицаја природних и друштвених чинилаца на распрострањење флоре и фауне

45

Функционални задаци • развијање способности корелације са биологијом (коришћење знања из обе науке)

• активирање логичког расуђивања приликом обраде природних и друштвених фактора и њихове међусобне условљености

• коришћење климатске карте света за утврђивање распрострањења биљног и животињског света

Васпитни задаци • схватање значаја биодиверзитета за опстанак живог света• уливање свести о неопходности заштите врста• објашњавање могућих начина помагања очувању врста у

Србији

Кључни појмови биосфера, флора, фауна, ареал, ендемити, реликти, абиотички и биотички фактори

Образовни стандарди 2.ГЕ.1.2.3. Описује врсте и географски размештај природних ресурса у свету и дефинише концепт одрживог развоја.

2.ГЕ.2.1.2. Правилно дефинише географске појмове и ко-ристи различите изворе за прикупљање, предста-вљање и анализу географских података.

Образовни исходи • Познаје основне биогеографске појмове. • Наводи биотичке, абиотичке и антропогене факторе.

Облици рада Фронтални, индивидуални, групни

Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстуална, визуелна

Наставна средства Уџбеник, климатска карта света


Учионица

Корелација Биологија, Грчки језик


• www.soilinst.rs• www.wwf.org• www.unesco.org/new/en/natural-sciences/enviroment/

ecological-sciences/man-and-biosphere-programme


Винко Ковачевић, Босиљка Младеновић Кљајић, Географија 1 – Уџбеник за први разред гимназије, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2013.• www.soilinst.rs• www.wwf.org• www.unesco.org/new/en/natural-sciences/enviroment/

ecological-sciences/man-and-biosphere-programme

Напомене

46

Ток часа:


Упознати ученике са новом темом и лекцијама које ће се обрадити у оквиру ње. Објаснити да је биосфера један велики и сложен организам, који се непрестано мења и еволуира.Поменути да жива бића насељавају и велике висине (до 12 km), као и дубине (3 km Земљине коре и 10–11км морских дубина).


Упутити ученике да у себи прате текст из првог одељка (Биљни и животињски свет) и записују у свеске болдоване (потамњене) појмове, као и кратко објашњење поред. По завршетку наставник прозива насумице ученике да редом објашњавају појмове и по потреби их допуњује. Тако су обрађени појмови : флора, фауна, ареал, космополити, енде-нити, реликти, биоценоза, биотоп, екосистем, биом.Затим наставник дели ученике у три групе („абиотичку”, „биотичку” и „антропогену”) које ће се после наставниковог излагања, борити за најадекватније излагање својих факто-ра. Најбољу групу треба наградити. Наставник детаљно и сликовито излаже абиотичке факторе (утицај климе, тј. светлости, влажности, температуре и вазду-ха, као и земљишта и рељефа), затим биотичке и, посебно, антропогене утицаје. Детаљно исписује пратеће појмове на табли. После тога, таблу треба обрисати и на ред ступају одабране групе које објашњавају и пишу на табли, користећи се све- ском. Дозволити да остатак одељења аплаузом и критиком одреди која је група била најупечатљивија.


Са „публиком” поновити први део лекције (термине из одељка о биљном и животињском свету). Упитати да ли им се допао час и јесу ли задовољни стеченим знањем.

Рад у паровима представља прелазну форму од индивидуалног рада ка групном. То је најједноставнији облик групног рада, а најпогоднији за фазе вежбања, понављања и про-веравања. Добијени задатак решавају два ученика који би требало да буду комплемен-тарни по ставовима и особинама, као и по успешности у савлађивању програмских садр-жаја. Парови се могу формирати према предлогу наставника, према распореду седења или према сопственом избору ученика. Препоручује се да се ученици нижих способности спајају са способнијим, плашљивог ученика треба спојити са интровертним, а храбријег са екстровертним.

47

Предности рада у паровима:• економичност;• појачана мотивисаност;• развијање пријатељских односа;• бољи резултати у односу на групни рад.

Недостаци:• доминација једног ученика над другим;• могућ је сукоб у пару и између парова;• тешкоће у организацији часа;• наставник тешко контролише рад свих парова.

Ова метода најчешће се не примењује самостално, већ у комбинацији са другим облицима рада. Географске теме се могу поделити на мање логичке целине које настав-ник може дати као радни задатак изабраним паровима.

Индивидуални облик рада је рад са појединцем што омогућава испољавање и раз-вијање индивидуалних способности. Постоје различите врсте индивидуалног рада:

1. Наставник ради са појединцем.2. Наставник поставља задатак целом одељењу, а ученици га самостално решавају.3. Наставник поставља посебне задатке за сваког ученика.4. Код рада са појединцем наставник прати сваку етапу у напредовању ученика. Уочава

његове позитивне особине и склоности ка некој научној проблематици.5. Када наставник усмено поставља питања целом одељењу, самостални рад ученика

добија прави смисао и значај. У настави географије овакав начин рада се примењује у виду самосталних одговора, анализе процеса, графичког представљања појава и др.

6. Сваки ученик добија посебне задатке или неколико група задатака. Праве се посебни задаци за слабије, средње и најбоље ученике. Потребно је да наставник познаје спо-собности и ниво знања сваког ученика.

Професор у настави треба да уважава индивидуалне разлике ученика и да рад прила-годи њиховим способностима и склоностима. Наставник ће интелектуалне способности ученика најбоље упознати преко самосталног рада, како у редовној настави, тако и у ван-разредним активностима. Такође, овај облик рада му омогућава да упозна ученикове рад-не навике и друге особине које делују у процесу учења. Индивидуални рад са ученицима има и негативне стране јер се не развијају другарство и колективни дух.

Комбиновани облик рада подразумева примену различитих облика рада на часу који се допуњују и обезбеђују успешан образовно-васпитни рад. Наставни садржаји из геогра-фије су разнолики и многе наставне јединице могу се успешно обрадити употребом више наставних облика. То утиче на лакше усвајање градива, доприноси динамици часа и задр-жава пажњу ученика.

48

6.1. ДОПУНСКА НАСТАВА

Допунски рад се организује за ученике који стално или повремено заостају у савлађи-вању образовно-васпитних садржаја у редовној настави. Уколико је ученик, из било ког разлога, у заостатку са усвајањем градива или се недовољно укључује у активности на редовним часовима, предметни професор је обавезан да му организује часове допунске наставе.

Циљ допунске наставе је да ученицима који заостају у савлађивању школских садржаја омогући да се лакше укључе у редовни образовни процес.

Задаци допунске наставе су:• приближавање наставних садржаја у којима ученици не постижу довољне резултате;• усклађивање наставних садржаја са потребама и могућностима поменутих ученика; • уклапање ученика у редовну наставу;• праћење њиховог напредовања.

Садржаји допунске наставе идентични су прописаном наставном плану и програму. Методе рада, наставна средства, избор и интензитет обраде одређени су превасходно ин-дивидуалним карактеристикама ученика. Пре издвајања ученика за допунски рад утврђују се узроци и тешкоће које ученици имају у савлађивању градива. У самом препознавању ученика за које треба организовати допунски рад предметни наставник иницијално уче- ствује, а учествују и школски психолог, одељенски старешина, родитељ и др.

Допунски рад се организује у току читаве наставне године. Предвиђени фонд је 35 ча-сова годишње. Трајање допунског рада организује се у зависности од пропуста у знању, нивоа усвојености градива, психофизичких могућности ученика, као и оптерећености ученика у току дана. Дужина рада са појединим ученицима у групама може трајати краће или дуже од 45 минута. Пракса показује да је довољан мали број часова да се нејасноће разјасне и ученик оспособи за даље праћење градива.

Допунска настава се организује за ученике који нису били на редовној настави или нису у могућности да савладају градиво. Тој групи припадају ученици с тешкоћама у развоју, ученици са лошим предзнањем, они за које се показало да део градива нису савладали и, наравно, они који нередовно похађају наставу. Ученици могу похађати допунску наставу током целе године или по потреби, у договору с наставником.

Планом допунске наставе предвиђа се активност како наставника, тако и ученика, која би довела до лакшег и бржег укључивања у редовну наставу. Зато се овом облику рада прилагођавају технике, облици и методе рада. Избегава се фронтални облик рада, а пред-ност се даје групном и индивидуалном раду. Ако ученик потом постигне потребан праг знања и вештина, престаје се са допунским радом.

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

49

Табе

ла б

р. 5

: Пр

едло

г пл

ана

рад

а за

реа

лиза

цију

час

ова

допу

нске

нас

таве

из

геог

раф

ије

у пр

вом

раз

ред

у ги

мна

зије

Мес

ец

Сад

рж

ај(н

аста

вне

јед

ин

иц

е)И

сход

иА

кти

внос

ти,

обли

ци

, мет

оде

Ср

едст

ваЕв

алуа

ци

ја,

сам

оев

алуа

ци

ја

СЕПТЕМБАР

УВО

Д

Разв

ој г

еогр

афск

е м

исли

Физ

ичка

гео

граф

ија

Поз

наје

деф

иниц

ију

геог

раф

ије.

Зна

да н

авед

е ви

ше

анти

чких

фил

озоф

а,

сред

њов

еков

них

путо

писа

ца и

ист

раж

ивач

а но

вог

века

кој

и су

се

бави

ли о

вом

тем

ом.

Поз

наје

нај

важ

нија

им

ена

наш

е на

уке

(Хум

болт

а и

Цви

јић

а).

Зна

деф

иниц

ију

физ

ичке

гео

граф

ије.

Поз

наје

њен

е сф

ере

и на

учне

дис

ципл

ине.

Разг

овор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Пис

ани

мат

ериј

али

и из

вор

и

Уџбе

ник

Сли

ке

Фот

огр

афиј

е

CD

, DVD

Фил

мов

и

Пос

мат

рањ

е

Пр

аћењ

е А

нгаж

овањ

а уч

еник

а

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

ти

Беле

шке

Задо

вољ

ство

уч

еник

а

на ч

асу

Дом

аћи

за

даци

ЗЕМ

ЉА

У К

ОС

МО

СУ

Пос

тана

к Зе

мљ

е и

Сунч

евог

сис

тем

а

Пос

леди

це о

блик

а Зе

мљ

е и

њен

их

крет

ања

Поз

наје

осн

овне

пој

мов

е ва

сион

е и

васи

онск

их

тела

. П

озна

је п

ојам

Сун

чев

сист

ем и

гал

акси

је

Мле

чни

пут.

Усва

ја д

ве о

снов

не п

рет

пост

авке

о н

аста

нку

(о п

рво

битн

о хл

адно

ј/ус

ијан

ој З

емљ

и).

Поз

наје

ста

ре

пред

став

е о

план

ети

Зем

љи.

Зн

а ос

новн

е по

јмов

е о

обли

ку, в

елич

ини

и по

врш

ини

Зем

ље.

С

хват

а р

отац

ију

и р

евол

уциј

у и

позн

аје

њих

ове

посл

едиц

е (о

бдан

ица/

ноћ

; рав

нодн

евни

це,

дуго

/кр

атко

днев

нице

; уз

пом

оћ к

арте

раз

лику

је

топл

отне

пој

асев

е).

ОКТОБАР

УНУТ

РАШ

ЊА

ГРА

ЂА

Зем

љин

е сф

ере

Зем

љин

а ко

ра

(мин

ерал

и)

Уз п

омоћ

нас

тавн

ика

прик

азуј

е по

јмов

е Зе

мљ

ино

језг

ро,

ом

отач

језг

ра,

Зем

љин

а ко

ра.

Поз

наје

пој

ам л

итос

фер

а.У

стањ

у је

да

обја

сни

осно

вне

одли

ке с

аста

ва

Зем

љин

е ко

ре.

Деф

иниш

е м

инер

але

и кр

иста

ле и

поз

наје

њ

ихов

а ос

новн

а св

ојст

ва (т

врдо

ћу, ц

епљ

ивос

т, сп

ец. г

усти

ну и

опт

ичке

осо

бине

).

Разг

овор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Уџбе

ник

Сли

кеЦ

ртеж

иФ

отог

раф

ије

Пр

едм

ети

и об

јект

и из

пр

ирод

еC

D, D

VDФ

илм

ови

Пос

мат

рањ

еП

раћ

ење

Анг

ажов

ања

учен

ика

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

тиБе

леш

кеЗа

дово

љст

во

учен

ика

на ч

асу

Дом

аћи

зада

ци

50

ОКТОБАРСт

ене

Геол

ошки

раз

вој

Зем

љин

е ко

ре

Поз

наје

пој

мов

е: м

агм

а, м

агм

атск

е, с

едим

ентн

е,

мет

амор

фне

сте

не.

Дел

и ру

де н

а ру

де м

етал

а, н

емет

ала

и ф

осил

на

гор

ива

(уз

пом

оћ н

авод

и пр

имер

е).

Слу

жи

се та

бело

м ге

олош

ког р

азво

ја у

з м

алу

пом

оћ.

Поз

наје

осн

овне

кар

акте

рист

ике

еона

.Ра

згов

ор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Уџбе

ник

Сли

кеЦ

ртеж

иФ

отог

раф

ије

Пр

едм

ети

и об

јект

и из

пр

ирод

еC

D, D

VDФ

илм

ови

Пос

мат

рањ

еП

раћ

ење

Анг

ажов

ања

учен

ика

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

тиБе

леш

кеЗа

дово

љст

во

учен

ика

на

час

уД

омаћ

и

зада

ци

РЕЉ

ЕФ З

МЕЉ

ИН

Е П

ОВР

ШИ

НЕ

Епир

оген

и по

крет

и

Ор

оген

и по

крет

и

Осн

овни

обл

ици

Поз

наје

уну

траш

ње

силе

.Д

ефин

ише

епир

оген

е по

крет

е, т

ран

сгр

есиј

у и

рег

рес

ију.

Уз п

омоћ

нас

тавн

ика

и сл

ика

обја

шњ

ава

наст

анак

и к

рет

ање

конт

инен

талн

их п

лоча

.Зн

а да

обј

асни

и н

ацрт

а ве

ртик

алне

и

хор

изон

талн

е по

крет

е.Зн

а да

на

карт

и по

каж

е на

јпоз

нати

је г

ром

адне

и

вена

чне

план

ине.

Поз

наје

пој

мов

е: п

лани

на, р

асед

, кот

лина

; р

авни

ца, н

изиј

а, в

исор

аван

.

НОВЕМБАР

РЕЉ

ЕФ З

МЕЉ

ИН

Е П

ОВР

ШИ

НЕ

Вулк

аниз

ам

Схв

ата

поја

ву в

улка

низм

а.Зн

а ел

емен

те в

улка

на.

Нав

оди

зоне

акт

ивни

х ву

лкан

а.

Разг

овор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Уџбе

ник

Сли

ке

Црт

ежи

Фот

огр

афиј

е

Пр

едм

ети

и об

јект

и из

пр

ирод

е

CD

, DVD

Фил

мов

и

Пос

мат

рањ

е

Пр

аћењ

е А

нгаж

овањ

а уч

еник

а

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

ти

Беле

шке

Задо

вољ

ство

уч

еник

а

на ч

асу

Дом

аћи

за

даци

Зем

љот

рес

и

Деф

иниш

е зе

мљ

отр

ес и

сеи

змог

раф

.П

озна

је у

зрок

е зе

мљ

отр

еса.

Зна

врст

е зе

мљ

отр

еса

и ск

але

за м

ерењ

е.П

озна

је се

изм

ичке

зоне

, как

о у

свет

у, та

ко и

код

нас

.

СП

ОЉ

АШ

ЊЕ

СИ

ЛЕ

Раза

рањ

е и

рас

пада

ње

стен

а

Обј

ашњ

ава

уз п

омоћ

нас

тавн

ика

дело

вањ

е Су

нца

на с

пољ

ашњ

е си

ле.

Разл

икуј

е ер

озиј

у од

аку

мул

ациј

е.

Уз п

омоћ

, обј

ашњ

ава

проц

ес ф

изич

ког,

хем

ијск

ог и

био

гено

г р

аспа

дањ

а ст

ена.

Пр

епоз

наје

обл

ике

у р

ељеф

у на

сли

кам

а.О

бјаш

њав

а пр

оцес

спи

рањ

а и

клиз

ишта

.

Речн

а ер

озиј

а Ра

зум

е пр

оцес

реч

не е

роз

ије.

Разл

икуј

е ер

озив

не о

д ак

умул

атив

них

флу

вија

лних

обл

ика,

кли

сур

е од

кањ

она

и сл

.

51

СП

ОЉ

АШ

ЊЕ

СИ

ЛЕ

Краш

ка е

роз

ија

Деф

иниш

е пр

оцес

кр

ашке

ер

озиј

е, д

ели

обли

ке

у р

ељеф

у на

ер

озив

не (п

овр

шин

ске

– ш

крап

е,

врта

че, у

вале

, кр

ашка

пољ

а, и

под

зем

не –

јам

е и

пећ

ине)

и а

кум

улат

ивне

(пећ

инск

и на

кит)

.Н

авод

и пр

имер

е пе

ћин

а у

Ср

бији

.

ДЕЦЕМБАР

Лед

ничк

а ер

озиј

а

Деф

иниш

е пр

оцес

лед

ничк

е ер

озиј

е.О

бјаш

њав

а на

стан

ак л

еда

изна

д сн

ежне

гра

нице

.Д

ели

и им

енуј

е ер

озив

не и

аку

мул

атив

не

обли

ке (ц

ирк,

вал

ов и

мор

енск

и м

атер

ијал

).О

бјаш

њав

а на

стан

ак „г

орск

их о

чију”.

Разг

овор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Уџбе

ник

Сли

ке

Црт

ежи

Фот

огр

афиј

е

Пр

едм

ети

и об

јект

и из

пр

ирод

е

CD

, DVD

Фил

мов

и

Пос

мат

рањ

е

Пр

аћењ

е А

нгаж

овањ

а уч

еник

а

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

ти

Беле

шке

Задо

вољ

ство

уч

еник

а

на ч

асу

Дом

аћи

за

даци

Еолс

ка е

роз

ија

Деф

иниш

е пр

оцес

еол

ске

ероз

ије.

Поз

наје

пој

ам и

вр

сте

пуст

иња.

Дел

и об

лике

у р

ељеф

у на

ер

озив

не и

ак

умул

атив

не и

пр

епоз

наје

их

на с

лици

.

Абр

азиј

а

Обј

ашњ

ава

проц

ес а

браз

ије.

Дел

и об

лике

у р

ељеф

у на

ер

озив

не и

ак

умул

атив

не и

пр

епоз

наје

их

на с

лици

.Уз

пом

оћ н

аста

вник

а, о

бјаш

њав

а ти

пове

, од

носн

о из

глед

мор

ских

оба

ла.

ЈАНУАР

АТМ

ОСФ

ЕРА

Стру

ктур

а, с

аста

в ва

здух

а

Поз

наје

пој

ам а

тмос

фер

е.Н

авод

и сл

ојев

е у

атм

осф

ери

и уз

пом

оћ

наст

авни

ка д

аје

осно

вне

кар

акте

рис

тике

сва

ког

слој

а.П

озна

је х

емиј

ски

саст

ав в

азду

ха.

Нав

оди

клим

атск

е ел

емен

те.

Нав

оди

кл. ф

акто

ре.

Разг

овор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Уџбе

ник

Сли

кеЦ

ртеж

иФ

отог

раф

ије

Пр

едм

ети

и об

јект

и из

пр

ирод

еC

D, D

VDФ

илм

ови

Пос

мат

рањ

е

Пр

аћењ

е А

нгаж

овањ

а уч

еник

а

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

ти

Беле

шке

Задо

вољ

ство

уч

еник

а на

час

у

Дом

аћи

зада

ци

52

ЈАНУАР

Кли

мат

ски

елем

енти

: р

адиј

ациј

а,

тем

пер

атур

а

Обј

ашњ

ава

поја

м С

унче

вог

зрач

ења

и те

мпе

рат

уре

вазд

уха.

Разу

ме

утиц

ај п

одло

ге, г

еогр

афск

е ш

ирин

е и

надм

орск

е ви

сине

на

тем

пер

атур

у.П

озна

је и

нстр

умен

те.

Деф

иниш

е по

јмов

е те

рм

ички

гр

адиј

ент

и те

мпе

рат

урна

инв

ерзи

ја.

Уз п

омоћ

нас

тавн

ика

служ

и се

гр

афик

оним

а и

изот

ерм

ним

кар

там

а св

ета

(у У

џбен

ику)

.

Разг

овор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Уџбе

ник

Сли

кеЦ

ртеж

иФ

отог

раф

ије

Пр

едм

ети

и об

јект

и из

пр

ирод

еC

D, D

VDФ

илм

ови

Пос

мат

рањ

еП

раћ

ење

Анг

ажов

ања

учен

ика

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

тиБе

леш

кеЗа

дово

љст

во

учен

ика

на

час

уД

омаћ

и

зада

ци

Вазд

ушни

пр

итис

ак

Обј

ашњ

ава

поја

м в

азду

шно

г пр

итис

ка.

Нав

оди

мер

ну је

дини

цу и

инс

трум

енте

.Д

ефин

ише

цикл

он и

ант

ицик

лон.

Слу

жи

се к

арто

м и

сли

кам

а у

Уџбе

нику

пр

и об

јаш

њав

ању.

ФЕБРУАР

АТМ

ОСФ

ЕРА

Вета

р

Исп

арав

ање

и вл

ажно

ст в

азду

ха

Маг

ла и

обл

аци

Инс

олац

ија

Пад

авин

е

Деф

иниш

е ве

тар

и њ

егов

е ос

новн

е па

рам

етр

е (п

рав

ац, б

рзи

ну и

јачи

ну).

Нав

оди

инст

рум

енте

и с

кале

за

мер

ење,

као

и

мер

не је

дини

це.

Слу

жи

се с

лика

ма,

гр

афик

оним

а и

табе

лам

а из

ле

кциј

е у

Уџбе

нику

.Н

авод

и вр

сте

ветр

ова

и њ

ихов

е ос

новн

е ка

рак

тер

исти

ке, а

пос

ебно

осо

бине

вет

ров

а на

шег

под

небљ

а.Д

ефин

ише

испа

рав

ање

и на

води

мер

не

једи

нице

и и

нстр

умен

те.

Нав

оди

фак

тор

е ев

апор

ациј

е.Д

ефин

ише

рел

атив

ну в

лаж

ност

ваз

духа

и

наво

ди и

нстр

умен

те и

мер

не је

дини

це.

Обј

ашњ

ава

поја

м м

агле

и о

блак

а.П

реп

озна

је к

ишне

обл

аке

на с

лици

.Д

ефин

ише

инсо

лаци

ју, н

авод

и ин

стру

мен

т.П

оказ

ује

на к

арти

обл

асти

са

најв

ећом

ин

сола

цијо

м.

Разг

овор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Уџбе

ник

Сли

кеЦ

ртеж

иФ

отог

раф

ије

Пр

едм

ети

и об

јект

и из

пр

ирод

еC

D, D

VDФ

илм

ови

Пос

мат

рањ

еП

раћ

ење

Анг

ажов

ања

учен

ика

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

тиБе

леш

кеЗа

дово

љст

во

учен

ика

на

час

уД

омаћ

и

зада

ци

53

Поз

наје

нис

ке и

вис

оке

пада

вине

уз

крат

ко

поје

дина

чно

обја

шњ

ење.

Нав

оди

инст

рум

енте

и м

ерне

једи

нице

.Уз

пр

илож

ену

плув

иом

етр

ијск

у ка

рту

свет

а,

пока

зује

нај

киш

овит

ије/

најс

ушни

је о

блас

ти.

МАРТ

АТМ

ОСФ

ЕРА

Врем

е и

врем

енск

а пр

огно

за

Кли

ма

Типо

ви к

лим

е

Мик

рок

лим

а,

Кли

ма

град

ова

Чов

ек и

кли

ма

Деф

иниш

е вр

еме.

Опи

сује

мет

еор

олош

ке с

тани

це.

Поз

наје

нач

ине

прик

упљ

ања

пода

така

(с

а зе

мљ

е, м

ора,

сат

елит

а, W

MO

).О

пису

је п

рог

нозу

вр

емен

а.Д

ели

вазд

ушне

мас

е на

хла

дне

и то

пле,

сув

е и

влаж

не.

Опи

сује

суд

арањ

е ва

здуш

них

мас

а, к

ао и

пој

аву

грм

љав

ине.

Деф

иниш

е кл

иму.

Слу

жи

се к

лим

а-ди

јагр

амим

а и

клим

атск

ом

карт

ом с

вета

пр

и на

вође

њу

и об

јаш

њав

ању

клим

атск

их т

ипов

а.Д

ефин

ише

мик

рок

лим

у и

позн

аје

њен

зна

чај.

Нав

оди

фак

тор

е м

икр

окли

ме.

Укр

атко

опи

сује

кли

му

град

ова.

Нав

оди

мог

уће

(нег

атив

не) у

тица

је ч

овек

а на

кл

иму.

Разг

овор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Уџбе

ник

Сли

кеЦ

ртеж

иФ

отог

раф

ије

Пр

едм

ети

и об

јект

и из

пр

ирод

еC

D, D

VDФ

илм

ови

Пос

мат

рањ

еП

раћ

ење

Анг

ажов

ања

учен

ика

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

тиБе

леш

кеЗа

дово

љст

во

учен

ика

на

час

уД

омаћ

и

зада

ци

ХИ

ДРО

СФЕР

А

Све

тско

мор

е

Шир

е де

фин

ише

хидр

осф

еру

(по

агр

егат

ним

ст

ањим

а).

Обј

ашњ

ава

поја

м С

ветс

ког

мор

а и

њег

ову

вели

чину

(пов

рш

ину)

.И

мен

ује

и по

казу

је н

а ка

рти

океа

не, у

з ос

новн

е ка

рак

тер

исти

ке.

Дел

и м

ора

на у

нутр

ашњ

а, и

вичн

а и

међ

уост

рвс

ка и

пок

азуј

е пр

имер

е.П

оказ

ује

и на

јвећ

а м

ора.

Опи

сује

изг

лед

и на

стан

ак з

алив

а (в

рст

е).

Зна

раз

лику

изм

еђу

мор

еуза

и к

анал

а и

наво

ди

прим

ере

на к

арти

све

та.

54

АПРИЛ

ХИ

ДРО

СФЕР

А

Осо

бине

мор

ске

воде

Наб

рај

а ос

обин

е м

орск

е во

де.

Деф

иниш

е са

лини

тет,

позн

аје

мер

ну је

дини

цу,

служ

и се

кар

том

сал

инит

ета

из У

џбен

ика

и на

води

нај

слан

ија/

најм

ање

слан

а м

ора

и ок

еане

.О

пису

је з

агр

евањ

е м

орск

е во

де.

Нав

оди

мог

ућу

боју

мор

ске

воде

и о

д че

га о

на

зави

си (п

омињ

е Ц

рно

, Цр

вено

, Жут

о м

оре)

.О

бјаш

њав

а пр

овид

ност

вод

е и

Секи

јев

коту

р.

Опи

сује

пој

аву

свет

луца

ња

мор

ске

воде

.

Разг

овор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Уџбе

ник

Сли

кеЦ

ртеж

иФ

отог

раф

ије

Пр

едм

ети

и об

јект

и из

пр

ирод

еC

D, D

VDФ

илм

ови

Пос

мат

рањ

еП

раћ

ење

Анг

ажов

ања

учен

ика

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

тиБе

леш

кеЗа

дово

љст

во

учен

ика

на

час

уД

омаћ

и

зада

ци

Крет

ање

мор

ске

воде

, зна

чај и

за

шти

та м

ора

Нав

оди

врст

е кр

етањ

а м

орск

е во

де.

Опи

сује

нас

тана

к та

ласа

(и ц

унам

ија)

.О

пису

је н

аста

нак

и зн

ачај

мор

ских

стр

уја,

де

ли и

х на

топ

ле и

хла

дне.

Деф

иниш

е пл

иму

и ос

еку,

обј

ашњ

ава

раз

лог

њих

овог

нас

танк

а, н

авод

и м

ерни

инс

трум

ент.

Обј

ашњ

ава

знач

ај м

ора

(жив

и св

ет,

хран

а, с

аобр

аћај

, руд

е, т

уриз

ам, е

нер

гија

, де

сали

низа

ција

).

ВОД

Е Н

А К

ОП

НУ

Под

зем

не в

оде

Наб

рај

а аг

рег

атна

ста

ња

воде

и м

есто

от

ицањ

а (п

овр

шин

ске

и по

дзем

не р

еке)

.С

луж

и се

таб

елом

из

Уџбе

ника

да

утвр

ди

одно

с ко

пнен

их в

ода.

Обј

ашњ

ава

наст

анак

изд

ани

и по

дзем

не р

еке.

Деф

иниш

е из

вор

и н

авод

и вр

сте

краш

ких

изво

ра

које

обј

ашњ

ава

уз п

омоћ

сли

ка.

Обј

ашњ

ава

поја

м т

ерм

омин

ерал

них

вода

и

гејз

ира.

Нав

оди

мог

уће

начи

не к

ориш

ћењ

а (з

нача

ј).

55

МАЈ

ВОД

Е Н

А К

ОП

НУ

Реке

Језе

ра

Лед

на

копн

у

Опи

сује

нас

тана

к во

дото

ка и

дел

и их

на

стал

не,

пер

иоди

чне

и по

врем

ене.

Опи

сује

рек

у по

нор

ницу

.Н

авод

и ел

емен

те р

ечно

г то

ка и

обј

ашњ

ава

гор

њи,

ср

едњ

и и

доњ

и то

к р

еке.

Д

аје

осно

вне

кар

акте

рис

тике

пад

а и

брзи

не

отиц

ања.

Уз п

омоћ

шем

атск

ог п

рик

аза,

обј

ашњ

ава

реч

ни

сист

ем, м

реж

у и

слив

.Н

абр

аја

и по

казу

је н

а ка

рти

најд

уже

рек

е св

ета

и Ев

роп

е.Н

авод

и и

обја

шњ

ава

осно

вне

хидр

олош

ке

кар

акте

рис

тике

рек

а (п

рот

ицај

, вод

оста

ј, во

дост

ање

и р

ечни

реж

им).

Нав

оди

начи

не к

ориш

ћењ

а и

знач

ај р

ека.

Нав

оди

мог

уће

начи

не з

агађ

ивањ

а р

ека.

Изд

ваја

чет

ири

клас

е кв

алит

ета

воде

.Д

ефин

ише

језе

ро.

Зна

да с

кици

ра

и об

јасн

и је

зер

о, д

епр

есиј

у и

крип

тоде

прес

ију.

Дел

и је

зер

а на

веш

тачк

а и

прир

одна

, тј.

тект

онск

а, е

роз

ивна

и а

кум

улат

ивна

. Уз

пом

оћ

наст

авни

ка о

бјаш

њав

а вр

сте

и по

двр

сте

(рел

иктн

а, в

улка

нска

, ур

винс

ка; р

ечна

, кр

ашка

, ео

лска

, лед

нчка

).Н

абр

аја

најв

ећа

језе

ра

на к

арти

све

та и

Евр

опе.

Нав

оди

знач

ај је

зер

а и

начи

не з

агађ

ивањ

а.О

бјаш

њав

а сн

ежну

гр

аниц

у и

рас

прос

трањ

ење

леда

на

Зем

љи.

Опи

сује

лав

ине,

њих

ове

врст

е и

раз

логе

по

јављ

ивањ

а.Д

ели

ледн

ике

на п

лани

нске

и к

онти

нент

алне

и

опис

ује

их.

Обј

ашњ

ава

знач

ај л

едни

ка (н

аука

, кли

ма,

р

ељеф

, рек

е).

Разг

овор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Уџбе

ник

Сли

кеЦ

ртеж

иФ

отог

раф

ије

Пр

едм

ети

и об

јект

и из

пр

ирод

еC

D, D

VDФ

илм

ови

Пос

мат

рањ

еП

раћ

ење

Анг

ажов

ања

учен

ика

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

тиБе

леш

кеЗа

дово

љст

во

учен

ика

на

час

уД

омаћ

и

зада

ци

56

БИО

СФЕР

А:

Фак

тор

и р

аспр

остр

ањењ

а,

зем

љиш

те

Слу

жи

се о

снов

ним

био

лош

ким

пој

мов

има

(фло

ра,

фау

на, а

реа

л, р

елик

ти, е

ндем

ити,

би

оцен

оза,

био

топ,

еко

сист

ем).

Дел

и ф

акто

ре

на б

иоти

чке,

аби

отич

ке и

ан

троп

оген

е, о

бјаш

њав

а их

уз

мал

у по

моћ

и

наво

ђењ

е.О

бјаш

њав

а пр

оцес

нас

таја

ња

и на

брај

а зе

мљ

ишта

.Уз

пом

оћ т

емат

ских

кар

ата

наво

ди

рас

прос

тир

ање

шум

а, т

рав

а, п

усти

ња,

тун

дри.

Разу

ме

знач

ај и

нео

пход

ност

заш

тите

биљ

них

и ж

ивот

ињск

их в

рст

а.

ЈУН

БИО

СФЕР

А

Расп

рос

трањ

ење

биљ

них

и ж

ивот

ињск

их

заје

дниц

а на

Зем

љи

Уз п

омоћ

тем

атск

их к

арат

а на

води

р

аспр

ости

рањ

е ш

ума,

тр

ава,

пус

тињ

а, т

ундр

и.Ра

зум

е зн

ачај

и н

еопх

одно

ст з

ашти

те б

иљни

х и

жив

отињ

ских

вр

ста.

Разг

овор

Дем

онст

рац

ија

Мет

ода

чита

ња

Мет

ода

писа

ња

Граф

ички

р

адов

и

Пр

обле

мск

а м

етод

а

Уџбе

ник

Сли

кеЦ

ртеж

иФ

отог

раф

ије

Пр

едм

ети

и об

јект

и из

пр

ирод

еC

D, D

VDФ

илм

ови

Пос

мат

рањ

еП

раћ

ење

Анг

ажов

ања

учен

ика

Пр

одук

ти

учен

иков

их

акти

внос

тиБе

леш

кеЗа

дово

љст

во

учен

ика

на

час

уД

омаћ

и

зада

ци

ФИ

ЗИЧ

КОГЕ

ОГР

АФ

СКЕ

ЗА

КОН

ИТО

СТИ

У

ГЕО

ГРА

ФС

КОМ

О

МО

ТАЧ

У

Пр

ирод

ни

поја

севи

и з

оне

Физ

ичко

геог

раф

ске

зако

нито

сти

Поз

наје

пр

ирод

не з

оне

по п

ојас

евим

а (х

ладн

и –

тунд

ре

и ве

чити

лед

, ум

ерен

и –

тајг

е, л

исто

падн

е, м

ешов

ите

шум

е и

трав

е,ж

арки

пој

ас –

пр

ашум

е, с

аван

е, с

тепе

и

пуст

иње)

.С

луж

и се

тем

атск

им к

арта

ма.

Годи

шњ

а си

стем

атиз

ациј

а

утвр

ђене

стр

аниц

е си

стем

атиз

ациј

е на

кр

ају

свак

е на

став

не т

еме

у Уџ

бени

ку(с

тр. 2

1, 3

7, 7

5, 1

13, 1

61, 1

83 и

192

)

57

6.2. ДОДАТНА НАСТАВА

Циљ додатне наставе је да омогући одабраним и талентованим ученицима да прошире и продубе своја знања и вештине из неких наставних области и предмета у складу са ин-тересовањима, способностима и склоностима, као и да подстиче ученике на самостални рад, развој логичког, стваралачког и критичког мишљења и да допринесе њиховом оспо-собљавању за даље самообразовање.

Задаци додатне наставе су: – задовољавање индивидуалних особености ученика, склоности, интересовања, спо-

собности за учење; – подстицање индивидуалног развоја ученика (адекватног темпа), пре свега њихових

интелектуалних карактеристика, што омогућава брже напредовање ученика (акцеле-рација);

– проширивање и продубљивање обима и садржаја појединих предмета за које учени-ци показују интересовање и способности;

– груписање ученика према способностима и интересовањима, чиме се стварају усло-ви за индивидуализацију додатног рада;

– идентификовање обдарених и талентованих ученика.

Садржаји додатног рада полазе од редовног плана и програма, али се, сходно инте-ресовањима и потребама ученика, проширују, продубљују и допуњују новим садржајима одређених наука и као такви важе само за ученике обухваћене овим обликом рада. Самим тим, садржаји додатног рада су индивидуализовани, како у односу на ученика, тако и у односу на наставника.

Предвиђени фонд допунске наставе је 35 часова годишње. Програм додатног рада пла-нира се и организује у оквиру недељног распореда часова образовно-васпитног рада. Часови трају краће или дуже од 45 минута, зависно од садржаја који се остварују.

Треба водити рачуна о распореду географских такмичења, смотри, приредби и сл., и у складу с тим мењати и прилагођавати програм додатне наставе. Такође, треба обратити пажњу на интересовања ученика и излазити им максимално у сусрет у откривању жеље-них садржаја.

Ученике треба, осим на интернет, што више упућивати на додатну литературу (часописе, стручне публикације, енциклопедије) и културно-образовне установе (факултете, музеје, библиотеке, амбасаде, тематске изложбе и предавања и сл.).

58

Табела бр. 6: Предлог плана рада за реализацију часова додатне наставе из географије у првом разреду гимназије

Период реализације

Тема/Наставна јединица Исходи

Септ

емба

р

I УВОД У ФИЗИЧКУ ГЕОГРАФИЈУ Проширена знања о предмету проучавања, утемељитељима географске науке

1. Проширено уводно предавање о физичкој географијиУз додатну литературу из историје и филозофије, са картама и сликама, продубити историјат географске мисли и настанак науке Посебан осврт на лик и дело Јована Цвијића (задужити ученике да прочитају о њему, па на наредном часу пружити могућност да допуњују једни друге при излагању ове теме)

II ОПШТЕ ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЗЕМЉЕ Утврђене одлике Сунчевог система његових планета Функционисање наше планете; схваћене последице и утицаји кретања тела и појава у васиони Проширена свест о васионским пространствима

1. Предавање о планетама нашег Сунчевог система, претходно излагање о Јовану Цвијићу. Дискусија о настанку свемира и његовој величини, могућем ванземаљском животу итд. Израда паноа Сунчевог система.

2. Посета опсерваторији на КалемегдануАко је могуће, повести ђаке или их упутити на разгледање ноћног неба телескопом.

3. Присуство предавању на Катедри за астрономију Математичког факултета.Могу се гледати на интернету кретања Земље, положаји осе, еклиптика, равнодневничке тачке.

Окт

обар

III УНУТРАШЊА ГРАЂА ЗЕМЉЕИ ГЕОЛОШКИ РАЗВОЈ ЗЕМЉИНЕ КОРЕ

Увежбане методе графичког приказивања (скице, шаблони, слике, израда паноа)Визуелни доживљај (упознавање са својствима минерала); израда презентације, информатичка писменост

Подстакнута научна радозналост и маштаУтврђени лик и дело нашег великог научника

4. Цртање скице Земљине унутрашње грађе, која ће помагати ђацима при одговарању на редовном часу.

5. Разгледање збирке минерала. У школи или најближој установи која је поседује (друга школа, факултет, музеји сл.). Обрадити посебно својства дијаманта и његову широку примену. Ученици могу да направе компјутерску презентацију драгог камења.

6. Приказивање – презентације Геолошког развоја Земљине коре Ученици бирају тему, нпр. о диносаурусима, леденим добима и спремају предавање. Успут, ученицима причати или пустити филм о Милутину Миланковићу.

59

IV РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

7. CD презентација о постанку и померању континената

Визуелно поимање дешавања у геолошкој прошлости

Нов

емба

р

8. Израда паноа – географске карте са веначним и громадним планинама.

9. Коришћење интернета: примери активних, атрактивних и угашених вулкана. Сугерисати ђацима да сами разгледају и откривају пожељне интернет адресе.

10. Ученички реферати: примери најразорнијихземљотреса у историји. Посета Сеизмолошком заводу могућа је суботом.

11. Анализа облика денудације (Ђавоља варош, Кападокија). Неколико ученика држи кратко предавање (уз слике или компјутерску презентацију).

Графички приказ – пано (помоћ осталима у одељењу)Компјутерско умеће при учењу Самостални радови и усмено излагањеУпознавање и откривање државних научноистраживачких установаРазумевање узрочно-последичних веза

Дец

емба

р

12. Највиши и највећи водопади на свету. Припрема народних изрека везаних за воду и дискусија („Тиха вода брег рони” и др.). Одлазак до најближе или највеће реке у крају.

13. Крашка ерозија, кратак семинарски рад о изабраној пећини. Организација излета у најближу пећину.

14. Обрада проблематике топљења снега и леда. Визуелно праћење на интернету ледничких језера Србије, Италије, Словеније, Швајцарске.

15. Израда презентације (врсте пустиња и морских обала).

Проширена знања о водопадима, разноликим облицима у рељефу; утврђена веза науке и традицијеИзрада семинарског рада; излет; откривање нових могућностиУвежбана компјутерска израда презентације

Јану

ар

16. Посета предавању из геоморфологије на Географском факултету.

V АТМОСФЕРА

17. Oдлике и значај озоносфере. Термосфера/јоносфера – поларна светлост.

18. Вежбање израде графикона дневних, месечних и годишњих температура нашег града. Задужити ђаке да записују сваког дана временске параметре.

Упознавање са Географским факултетомУтврђено знање о озону и његовом утицајуВеза између физике и других наука и дешавања у географском омотачуИзрада графикона

Феб

руар

19. Посета РХМЗ-у Србије (ако је гимназија у Београду), па уз њихове податке израђивати руже ветрова. Домаћи: неколико занимљивих прича о торнаду.

20. Уз консултацију са колегама физичарима, обрадити и проширити ученичко знање о муњама и громовима.

Ученици су упознати са делатношћу РХМЗ-а, са читањем инструмената, начином рада, као и израдом временске прогнозе

60

Мар

т

21. Израда и анализа клима-дијаграма (графикона). Направити један за свој град.

22. Обрада микроклиматског подручја око школе и становања. Активирање ученика у анализи. Разговор: Клима градова, могући утицај човека на климу (глобално загревање/„ефекат стаклене баште”, озонске рупе, киселе кише).

VI ХИДРОСФЕРА

23. Кружење воде у природи, вода по агрегатним стањима, загађивање и мало здраве пијаће воде. PowerPoint презентација свих океана (слике, најдубље тачке, највећа острва, струје и сл). На немим картама могу се уцртавати најважнији појмови.

24. Презентација мора која окружују Балкан. Магеланова експедиција (рута и успутна дешавања из историјских извора). Приказ мореуза и канала, дискусија о њиховом значају.

Ученици су обучени да користе графиконе при учењу и анализи,самосталном излагању и научној дискусији Схватају проблем глобалног загревања и загађивања

Утврђено широко присуство воде по сферама и проширена знања о Светском мору Картографска писменост Интердисциплинарност у учењу

Апр

ил

25. Цунами таласи. Голфска струја. Задужити ученике да спреме предавање за своје другове из одељења на тему Значај и заштита мора.

26. Крашки извори, детаљан приказ. Цртање на часу, шематски приказ ових извора.

27. Презентацијa о уадима и понорницама. Такмичење на немим картама (уцртавање задатих појмова).

28. Реферати о најдужим рекама. Пратити и анализирати водостаје на Дунаву уз помоћ графикона из Уџбеника и са сајта РХМЗ-а Србије (www.hidmet.gov.rs).

Говорна вежба (самостално предавање)Шематско приказивање знањаДетаљно познавање појмова на немој и обичној картиДетаљно упознавање са током Дунава Коришћење званичних сајтова државних и научних институција

Мај

29. Сликовито предавање о Бајкалском језеру и најсланијим језерима света. Реферати о највећим језерима сваког континента.

30. Дискусија – појава лавина и начин заштите. Ледени брегови. Случај Титаника.

31. Посета Географском факултету и предавању из хидрологије.

32. Такмичење у знању.

Допуњено знање о језеримаЗнање и практична применаУпознавање са факултетским начином радаСистематизовано знање на крају школске године

61

Јун

VII БИОСФЕРА

33. Посета Ботаничкој башти Јевремовац у Београду (www.bfbot.bg.ac.rs) или излет – парк природе, резерват, али и дивља депонија.

VIII ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКЕ ЗАКОНИТОСТИ У ГЕОГРАФСКОМ ОМОТАЧУ

34. Анализа и синтеза – узрочно-последичне везе. Биодиверзитет.

Приближавање природи и неопходност очувања

Систематичност у знању

6.3. ГЕОГРАФСКА СЕКЦИЈА

Организација и реализација часова географске секције спадају у ваннаставне актив-ности. Улога географске секције је практични и истраживачки рад ученика у пријатном окружењу.

Велике су могућности за рад у слободним активностима ученика, посебно за задо-вољавање њихових личних интересовања. Предност је што могу да учествују сви учени-ци, независно од прага знања и интелектуалних могућности. Битно је њихово искрено интересовање и спремност за рад.

Садржаји географске секције реализују се у школи, али и ван ње – на излетима и посе-тама или на екскурзијама, што јој даје посебну драж.

Циљ географске секције је стицање нових и продубљивање стечених знања, као и упознавање савремених појава и процеса. Такође, важна су стицања посебних знања о повезаности природне и друштвене средине. Циљ географске секције је да ученици уоче оно што је битно и суштинско. Треба их упутити на шта да обрате пажњу, а када уоче по-требне чињенице, да формирају ставове и развију способност објективног посматрања и запажања.

У оквиру географске секције организују се предавања и приказивање филмова у вези са областима и дестинацијама које су предвиђене програмом, посете музејима, изложба-ма, стручним предавањима, научним манифестацијама и обележавање значајних датума. Програм рада секције реализује се и у виду радионица, паноа, презентација и теренске наставе. Циљ је и да се подстичу истраживачке склоности, стваралаштво, дружење и со-лидарност код ученика.

Предности секције су у томе што сви заинтересовани ученици могу учествовати, независно од своје оцене, од тога који им наставник предаје. Негује се љубав према гео-графији, тимски рад, толеранција, добри међуљудски односи и, превасходно, блискост са природом.

62

Табела бр. 7: Предлог плана рада за реализацију часова географске секције из географије у првом разреду гимназије

Период реализације

Редни број часа

Тема Укупно часова

Септембар

Предавање са летовања

4

Организација излета и посета

Посета опсерваторији на Калемегдану

Гледање образовног филма о Сунчевом систему

Октобар

Израда паноа (Грађа Земље)

4

Разгледање збирке минерала, предавање о дијаманту

Посета Рударско-геолошком факултету

Посета Републичком сеизмолошком заводу

Новембар

Презентација: тектонске плоче и померање континената

4Посета Ботаничкој башти

Посета најближем националном парку/пећини

Присуство предавању на факултету

Децембар

Посета факултетској библиотеци

4Еолска ерозија – радови ученика

Предавање са зимовања

Израда паноа (Спољашње силе – ерозије)

Јануар

CD филм о Милутину Миланковићу

3Посета РХМЗ-у

Квиз (градиво првог полугодишта)

ФебруарРазговор на тему Озонске рупе

2Филм – Макроклиматске промене

Март

Израда асоцијација – тема: клима

4

Ученички реферати – Поморске експедиције

Обележавање Светског дана заштите вода (22. март)

Предавање: Откриће Арктика и Антарктика

63

Април

Организација екскурзије

4

Израда паноа (Подземне воде)

Краћи излет у оближњи већи парк (природу) са професором биологије (корелација)

Бајкалско језеро – презентација

Мај

Посета Ботаничкој башти

4

Филм – Живот у прашуми

Светски дан биодиверзитета – заштита природе (22. мај)

Излет

Јун

Дискусија – законитости у географском омотачу 2

Утисци

6.4. ГЕОГРАФСКА ЕКСКУРЗИЈА

Екскурзије се сврставају у посебан облик наставе ван школске зграде како би се упознале васпитно-образовне теме које се не могу усвојити нити демонстрирати у школ-ској згради.

Основни задатак екскурзије је да ученици непосредно, у простору, посматрају сегмен-те наставног градива, допуњавају знања, чиме стичу јаснија запажања, представе и, што је најважније, трајнија знања.

Географске екскурзије, у ужем смислу, превасходно су окренуте географским знањима, мада се комбинују и са другим наукама са којима су у тесној вези. Морају бити повезане са градивом, прецизно испланиране и спроведене, са јасним наставним циљем. Наставне екскурзије, ако се изводе ваљано, изузетно су сложен вид путовања, јер подразумевају примену различитих метода:

• непосредно посматрање простора;• коришћење разних инструмената; • картографски метод;• истраживачки разговор;• графички приказ;• наставно предавање;• објашњавање;• описивање;• ученички реферати и др.Екскурзије су одувек биле најомиљенији вид наставе јер доприносе развијању другар-

ства, солидарности, толерантности, организованости, али имају и велики васпитни значај. Развијају научни поглед на свет, а субјективно дају јак естетски и емоционални доживљај. Наставници такође имају бенефите од екскурзије – лично усавршавање и боље позна-вање ученика.

64

ВРСТЕ ЕКСКУРЗИЈА

1. Према предмету проучавања екскурзије могу бити тематске, обрађују одређене садржаје у оквиру географске науке (геоморфолошке, климатолошке, педолошке, хидро-лошке, демографске, економско-географске, урбано-географске итд.).

2. Према месту извођења могу бити локалне и регионалне (у циљу комплекснијег по- сматрања и проучавања неког дела земље – оне су разноврснијег садржаја и захтевају комплекснију припрему, чвршћу организацију и јачу ангажованост ученика).

3. Према дидактичкој намени екскурзије се могу организовати у циљу:• стицања нових знања;• утврђивања стечених знања;• примене стечених знања у пракси.

4. Према времену трајања екскурзије се изводе:• у трајању од неколико сати;• као полудневне;• једнодневне;• вишедневне.

Наставна екскурзија се организује у три фазе.У првом делу се припрема екскурзија, а у томе учествују наставник и задужени учени-

ци. Детаљно се утврђује план и програм пута, могуће измене, потешкоће и сл. Наставник је дужан да изабере локацију која пружа повољне услове за рад ученика, да познаје ту локацију, да је претходно проучио сву потребну грађу и да се упознао са детаљима и но-вим информацијама. Бира најзначајније објекте на терену са којима ће упознати ученике у току екскурзије.

Припремају се и наставник и путничке агенције. Наставник припрема и ученике и упознаје их са:

• циљем;• садржајем;• облицима рада;• местима теренског рада;• временом трајања екскурзије;• местима на којима ће се окупљати на терену;• детаљно утврђеном рутом пута;• доступним картографским материјалом;• доступном литературом.

Одређени ученици добијају своја задужења у виду реферата, радова и сл., које ће при-казати у току екскурзије.

У другом делу приступа се извођењу екскурзије, а учествују сви учесници као карике у ланцу, па је јако битно да све протекне како је замишљено.

На крају, у трећем делу, изводе се закључци са изведене екскурзије, са свим позитив-ним и негативним коментарима. Наставници пишу извештаје, сабирају се утисци и нова искуства.

65

Прилог бр. 5: Пример географске екскурзије

ГЕОГРАФСКА ЕКСКУРЗИЈА ПО ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ

Источна Србија се простире између Дунава на северу, Велике и Јужне Мораве на западу, Крајишта на југу и српско-бугарске границе на истоку. Позната је по природним лепотама, кречњачким стенама у којима су бројне пећине, археолошким налазиштима, утврђеним градовима и другим лепотама.

I дан: Северни део источне Србије

Раздаљину од Београда до северног дела источне Србије учесници могу савладати крећући се путем који води преко Смедерева и Пожаревца до Великог Градишта. У оп- штини Велико Градиште, 120 километара од Београда налази се вештачко Сребрно језеро, настало преграђивањем рукавца Дунава. Дугачко је 14 километара, а широко 300 метара.

Низводно од Великог Градишта је Голубачка тврђава. Саграђена је на високој стени на десној обали Дунава, на улазу у Ђердапску клисуру. Низводно од Голупца Дунав гради познату Ђердапску клисуру. У ужем смислу она је дугачка 90, а у ширем 130 километара. Спаја Панонски са Влашко-понтијским басеном, дубоко пресецајући венац Карпата. Ђер-дапска клисура се убраја у композитне долине јер се састоји из сужених и проширених де-лова. Крећући се од Голупца ка Кладову, низ ток Дунава, у Ђердапској клисури се смењују следеће целине: Горња клисура, Љупкова котлина, клисура Госпођин вир, Доњомилано-вачка котлина, Велики и Мали казан, Оршавска котлина и Сипска клисура.

Приближно од Голупца до Кладова, све уз Дунав, простире се Национални парк „Ђер-дап”. Овај национални парк има многе епитете: најлепши национални парк и парк са најстаријом геолошком историјом у Европи, најдужа композитна долина у Европи, најста-рија пробојница у Европи у којој је Дунав најдубљи и најужи, највећи природњачки архе-олошки музеј у природи Европе, најстарије неолитско насеље, највећи број историјских споменика из времена римског лимеса на Дунаву и др.

Основна његова одлика је велика шумовитост и изразито богатство и разноврсност флоре, фауне, геоморфолошких облика и богатство културно-историјских споменика од најстаријих епоха до данас.

Нешто даље налази се Лепенски вир, археолошко налазиште из доба неолита од вели-ког значаја.

У близини је планина Мироч и ушће Поречке реке у Дунав, које је претворено у дубок залив Ђердапског језера. Низводније од Доњег Милановца долина Дунава се сужава гра-дећи Велики и Мали казан, који ову клисуру чине двоструким рекордером – по најмањој ширини Дунава и по највећој речној дубини у Европи (више од 150 метара). Ово је и најин-тересантнији део клисуре са много римских остатака.

Код некадашњег насеља Сип Дунав је преграђен. Направљена је ХЕ „Ђердап”, а брана служи и као мост. Разгледање хидроелектране обавља се уз објашњења стручног водича, који се ангажује у туристичком представништву у насељу Караташ, где је могуће обезбе-дити смештај и исхрану за учеснике. Крај низводно од Кладова назива се Кључ. Ту је са-грађена ХЕ „Ђердап II”.

Ако се пут настави даље Дунавском магистралом, стиже се до Неготина. У близини манастира Вратна налази се природни феномен – Вратњанске капије, џиновске камене

66

капије – прерасти које премошћавају кањон кристално чисте планинске речице чије се камене литице уздижу вертикално уз леву и десну обалу. Идиличну слику долине допуња-вају стада узгајаних муфлона и крда јелена лопатара. У близини капија су и три до сада не-довољно истражене пећине, које представљају праве драгуље природе, изузетне лепоте и конфигурације.

На два километра од Мајданпека налази се Рајкова пећина, у околини Мајданских шума. Први записи о открићу дело су чувеног географа Јована Цвијића из 1894. године. Кроз пећину протиче Рајкова река, те она спада у групу речних пећина. Мноштво сталактита и сталагмита сврстава ову пећину у једну од најлепших и пећинским накитом најбогатијих у Србији. Уједно, то је и највећа туристичка пећина у Србији. Дужина испитаних канала износи 2.304 метра.

У околини Мајданпека, на око 12 километара, налази се Ваља прераст, природни каме-ни мост који је под заштитом државе као споменик природе од изузетног значаја. Мост је невероватних димензија, распон му је 150 метара, висина 26, а ширина отвора у висини речног корита само 10 метара. Заштићени простор прераста обухвата и прелепу исто- имену планинску реку која испод ње пролази. Заједно чине атрактиван и веома значајан туристички амбијентални простор.

II дан: Централни део

Централни део источне Србије могуће је упознати крећући се и од Београда ка Алексин-цу, Сокобањи и Књажевцу. Код Свилајнца могуће је одвајање ка Ресавској пећини.

Ресавска пећина се налази на подручју Горње Ресаве, 20 километара од Деспотовца. Смештена је у кречњачком брду Бабина глава на ободу крашког поља Дивљаковац, на надморској висини од 485 метара. Убраја се у ред најстаријих пећина у нашој земљи јер је стара 80 милиона година, а старији накит се процењује на око 45 милиона година. Ресав-ска пећина је за посетиоце отворена 1972. године. Дуга је четири и по километра, детаљно је истражено 2.830 метара, а за посетиоце је уређено око 800 метара. Унутрашњост пећи-не обилује бројним и разноврсним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталак-титима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. Ресавска пећина припада групи природних добара од изузетног значаја.

Одвајањем од ауто-пута код Алексинца према истоку стиже се до Сокобање. Пут прола-зи поред језера Бован. Језеро је вештачка акумулација у систему регулације слива Мора-ве и хидроцентрале „Ђердап” .

Термоминералне воде Сокобање представљају један од најзначајнијих туристичко-здравствених центара у Србији, коришћених још у доба Римљана. У близини бање, на пла-нини Озрен, налази се највећи слап и један од највећих и најлепших водопада у Србији, Рипаљка. Вода се обрушава са висине од 11 метара. Гради га река Градишница, а занимљи-во је да је то први споменик природе у Србији.

Из Сокобање екскурзија може даље да води на исток према Књажевцу, граду на саста-ву Трговишког и Сврљишког Тимока који заједно чине Бели Тимок. Он тече ка Зајечару и заједно са Црним Тимоком чини Тимок, по коме је и сама Тимочка крајина добила на-зив. Књажевац се налази у подножју Старе планине. То је највећа и најлепша планина у источној Србији, а врх Миџор (2.169 m) највиши је врх у ужој Србији. Својим положајем и дужином (90 km) чини природну границу према Бугарској. Представља високопланин-ски масив са најочуванијом природом коју краси богатство речних изворишта. Пого-

67

дности за лов, риболов, здрава храна и богати садржаји у летњим месецима заокружују туристички потенцијал планине. Бабин зуб (1.758 m) је заштићен природни резерват маркантних стена.

Недалеко од Зајечара, у долини Црног Тимока, на путу за Параћин налази се Гамзиград-ска бања. Њени лековити извори јављају се у кориту Тимока и поред њега. У Гамзиград-ској бањи налази се и једна од првих хидроцентрала у Србији, која је проглашена за музеј електрификације.

У близини Гамзиградске бање налази се и касноантички локалитет Гамзиград, где су откривени остаци царске палате Феликс Ромулијана.

На путу од Зајечара према Параћину пролази се подножјем планине Ртањ. Правилног је пирамидалног облика, а највиша тачка планине, врх Шиљак, налази се на 1.570 метара надморске висине.

Од Зајечара према Бору учесници екскурзије могу посетити Брестовачку бању, која је била позната старим Римљанима.

Из Брестовачке бање могуће је обићи пећине Злотску и Верњикицу. У источној подго-рини Кучаја, а нарочито у околини села Злот код Бора, истражено је око 130 пећина, укуп-не дужине 7.842 метара. Најпознатије су пећине Лазарева, Водена, Мандина, Верњикица и Хајдучица, као и крашка јама Стојкова леденица. Сви ови објекти познати су под зајед-ничким називом Злотске пећине. Најпознатија је Лазарева пећина која се често назива и Злотска, удаљена од Бора 21 километар. Улаз у пећину налази се на левој обали Лазареве реке, на надморској висини од 291 метар.

У близини Лазареве пећине налази се Верњикица, која је са Лазаревом пећином споје-на уређеном пешачком стазом висинске разлике од 164 метра. Спада у суве пећине доста чистих кречњака. Састоји се из више дворана и сужења, те има композитан склоп укупне картиране дужине 1.015 метара. Постоје стубови високи и преко 20 метара, а висина у једној од 11 великих дворана износи читавих 51 метар.

На 17 километара од Бора налази се Борско језеро. Настало је преграђивањем Бресто-вачке реке на месту где се спајају њена два изворишна крака, а дубина воде достиже и до 50 метара.

Планинском простору посебно обележје даје планина Кучај чији је најсевернији део Црни врх висине 1.043 метра. Црни врх је део шумског комплекса Кучаја који је познат по највреднијим и најквалитетнијим састојинама букове шуме у земљи, па и у Европи.

Северно од Бора дижу се планине Велики крш, 1.148 метара, и Дели Јован, 1.135 метара. Његов уздигнути део познат је под именом Стол, а висина му је 1.156 метара. На простору Стола откривене су најстарије стене у нашој земљи.

Током ове екскурзије ученици би утврдили следеће теме:• хидрографија (реке, језера);• геоморфологија (речни, крашки облици у рељефу);• биогеографија (флора, фауна и посебно ендемити источне Србије);• петрологија (састав и изглед стена).

68

Наставна средства су извори знања и представљају све објекте који се користе за по- требе наставе да би се олакшао процес учења. Она ослобађају наставника сувишног излагања материје, ученицима појачавају концентрацију током учења, повећавају инте-ресовање и активирају њихову пажњу. Употреба наставних средстава олакшава припрему за час и растерећује наставника од послова техничко-организационе природе. Адекватно коришћење наставних средстава може повећати методичку разноврсност у наставном процесу и учинити га ефикаснијим. Захваљујући наставним средствима, ученицима је омогућено да остварују боље резултате од оних које постижу конвенционалним метода-ма. Наставна средства имају задатак:

• да омогуће једноставнији и бржи процес учења;• да лакше упознају ученике са појмовима и процесима;• да се у настави испољава већи степен креативности;• да мотивишу ученике на мобилност и самосталност;• да модернизују методе и облике рада у настави;• да омогуће самостални рад ученика и примену стечених знања у пракси.

Сва наставна средства се према начину перципирања могу поделити на неколико група:1. визуелна (уџбеник, приручници, енциклопедије, природни објекти, колекције, моде-

ли, карте, фотографије, цртежи, дијаграми, дијапозитиви, неми филмови);2. аудитивна (говор наставника, магнетоскопска трака, радио-емисија);3. аудио-визуелна (наставни филмови, образовне телевизијске емисије, мултимедијал-

ни рачунарски садржаји).

У настави географије за први разред гимназије најчешће се користе: • уџбеник;• географске карте;• филмови;• рачунари;• интернет (презентације, едукативни сајтови, едукативни блогови, видео-клипови,

различити интернет програми за израду тестова); • фотографије;• часописи;• додатна литература.

7. НАСТАВНА СРЕДСТВА

69

УџБЕНИК

Уџбеник спада у најзначајније изворе знања који може да се користи, како на часу, тако и за самосталан рад ученика код куће. Мора да буде у складу са наставним програмом из географије и да садржи ону материју која је добила научну верификацију. Тематика у уџбенику треба да буде методички обрађена тако да ученицима буде јасна и да омогућа-ва самостално учење. Поред основног текста, сваки уџбеник треба да садржи и дидакти- чку апаратуру, као што су: уводни мотивациони текстови, питања и задаци инструктивног карактера, занимљиви текстови који допуњавају основни текст, резиме, мапа знања. Ди-дактичка апаратура је функционално у вези са основним текстом и ближе га објашњава. Основни текст у уџбенику треба да буде обогаћен фотографијама, илустрацијама, карта-ма, графиконима, дијаграмима и табелама да би се појаве и процеси показали на очигле-дан начин.

ГЕОГРАФСКА КАРТА

Географске карте су незаменљиво наставно средство које има изузетан значај у при-мени и конкретизацији географских знања. Њихова употреба омогућава да ученици са разумевањем усвоје наставно градиво и да конкретне појаве повежу са одређеним про- стором. Карте се могу користити на свим часовима географије, без обзира на то о каквом се типу часа ради и о којој области. Последњих година кабинети су опремљени паметним таблама и пројекторима тако да се у настави могу користити карте различитог садржаја и размера у електронској форми.

Посебну улогу у настави географије првог разреда имају карте природних појава или физичкогеографске карте. Оне могу бити климатске, хидролошке, геолошке, карте реље-фа, педолошке, вегетационе, зоогеографске и др.

У коришћењу карата према стандардима ученичких постигнућа постоје три нивоа.На основном нивоу ученик се правилно оријентише на карти, чита и тумачи географске

карте различитог размера и садржаја. На вишем нивоу од ученика се очекује да након читања уме да објасни и опише појаве.

Такође, очекује се да уме да користи картографска изражајна средства за скицирање гео-графских карата различитог садржаја и размера.

На напредном нивоу ученик треба да уме да анализира карте и објашњава узроке који су утицали на актуелно стање, постојеће појаве и објекте.

ФИЛМОВИ

У настави географије можемо користити и филмове, било да су професионално напра-вљени, било да су настали радом ученика и наставника. Добар филм који илуструје појаве о којим се говори на часу можемо користити у уводном, централном или закључном делу часа. Њихова примена у настави омогућава да наставник испољи виши ниво креатив-ности, али и активно укључивање ученика у наставни процес.

Употреба филмова у настави има циљеве:• повећање мотивације за учење и развијање интересовања за наставу;

70

• подстицање ученика да уочавају, запажају и разумеју појаве и процесе приказане на филму;

• подстицање ученика да повезују наставне теме са конкретним животним ситуацијама које су приказане на одабраном филму;

• подстицање ученика на формирање сопственог мишљења и изношење суда о прика-заном садржају;

• развијање маште и интересовања код ученика, као и развијање критичког и апстрак- тног мишљења.

Филмови који се користе у настави могу бити наменски прављени за дату тему у оквиру плана и програма наставе, али и материјал преузет са телевизије или интернета. Уколико филм по дужини не одговара потребама часа, од њега се могу направити мањи видео-клипови који се могу користити у појединим деловима часа као илустрација за градиво о коме се говори.

РАЧУНАР

Највећи значај рачунара као наставног средства јесте у томе што се помоћу њега могу обрадити и најсложенији географски садржаји на занимљив и реалистичан начин, па ће ученици лакше схватити и брже савладати градиво. Приказивање облика рељефа у дводи-мензионалној или тродимензионалној варијанти представља новину за ученике и омогућа-ва им да многе објекте реалније сагледају. Такође, системом повезаних фотографија могу се пратити и илустровати процеси у географском омотачу и прогнозирати у ком ће се правцу даље развијати. То ученицима пружа реалну слику географске стварности, а стечено знање чини дуготрајним. У настави географије слика заузима веома важно место међу наставним средствима. Зато је веома битно да наставник увек има на располагању мноштво квалитет-них и савремених фотографија које ће у датом тренутку приказати ученицима.

Интернет игра веома значајну улогу као помоћно наставно средство за самостално уса-вршавање наставника и ученика, јер представља неисцрпан извор најразличитијих инфор-мација. Он омогућава корисницима да за веома кратко време дођу до било које информа-ције за коју су заинтересовани. Пружа корисне податке, занимљиве фотографије, карте и друге материјале који се могу применити у настави географије. Примена рачунара у настави може бити у виду коришћења претраживача и у виду „Power Point” презентација.

Интернет представља огромну ризницу увек нових актуелних и занимљивих слика. По-ред интернета, велику примену имају и мултимедијални и други програми који пружају велики број информација, слика, карата о различитим сферама живота.

Рачунар може имати значајну улогу и приликом понављања и систематизације гра-дива. Различити квизови, слагалице и осмосмерке, осмишљени путем рачунара или скинути са неког мултимедијалног програма, код ученика ће пробудити жељу за игром и позитивним такмичењем, а избећи ће се трема, страх и притисак као код класичног утврђивања. На овај начин ученици стичу мотивацију и жељу за даљим радом и напре-довањем. Рачунар је као наставно средство битан и за самог наставника. Наставник на њему израђује наставне планове, како годишње, полугодишње и тематске, тако и оне за сваки појединачан час.

71

„PowerРoint” презентација има предност јер се једноставно и лако користи. Обим коришћења презентације зависи од техничке опремљености школе, али било би добро да свака учионица има рачунар и да се градиво представља преко видео-бима. Може се користити на сваком часу, али намена му се мења у зависности од врсте часа. Уколико је то час обраде новог градива, ученици ће лакше пратити наставу, усвајати чињенице и записивати основне тезе. У случају часа утврђивања или часа оцењивања, наставник може да проверава ученике смењивањем питања у одређеном временском интервалу, постављањем фотографија које ученик треба да тумачи, исписивањем појмова које треба да објасни и др. Предности овога програма су бројне и своде се на то да олакшају, убрзају и побољшају квалитет рада на часу.

„Фејсбук” је друштвена мрежа којој велики број ученика свакодневно приступа, па може бити један од занимљивих начина комуникације. У оквиру „Фејсбука” наставник може направити групе које могу бити свима доступне или тајне, видљиве само члановима групе. Оне се могу формирати за потребе додатне, допунске наставе или за припрему ученика за такмичење.

Једна од најквалитетнијих јавних група на „Фејсбуку” је Географија за гимназије, која се налази на веб-адреси https://www.facebook.com/groups/395487667262175/?fref=ts. Група функционише у оквиру блога http://geografijagimnazijakgsasa.blogspot.com/p/blog-page_2435.html. У њен рад укључени су ученици Прве крагујевачке гимназије који, уз консултације са наставником Сашом Михајловићем, објављују најразличитије гео-графске садржаје.

ЧАСОПИСИ

Часописи могу бити додатни извор информација о неком објекту, појави или процесу на Земљи. Могу се користити у свим деловима часа као додатни наставни материјал. Предности коришћења часописа су актуелност и свежина информација које се пред-стављају ученицима. За наставу географије у првом разреду гимназије могу се кори- стити различити текстови који се публикују у научнопопуларним часописима „National Geographic”, „Планета”, „Геа”, као и научнопопуларним зборницима „Земља и људи” и „Глобус”.

72

Табела бр. 8: Предлог објављених текстова у часопису „Планета” за обраду појединих наставних јединица

Наставна јединица Текст

Геолошки развој Земљине коре Геолошки развој Земље„Планета”, бр. 65, септембар – октобар 2014.

Земља у космосу До Марса и назад„Планета”, бр. 65, септембар – октобар 2014.

Крашка ерозија У царству таме и тишине„Планета”, бр. 46, мај – јун 2011.

Значај мора Десалинизација морске воде„Планета”, бр. 66, новембар – децембар 2014.

Геолошки развој Земљине коре Порекло живота на Земљи„Планета”, бр. 62, март – април 2014.

Земљиште Педологија – камен живота„Планета”, бр. 45, март – април

Табела бр. 9: Предлог објављених текстова у часопису „Геа” за обраду појединих наставних једи-ница


Кретање морске воде Цунами брзином 800 km/č„Геа”, бр. 35, август 2007.

Крашка ерозија Прерасти у источној Србији„Геа”, бр. 29, август 2006.

Човек и клима Климатске промене – глобално отопљавање„Геа”, бр. 33, април 2007.

Хоризонтално распрострањење биљних заједница

Тропске кишне шуме – највећи геноцид икада„Геа”, бр. 38, фебруар 2008.

73

Табела бр. 10: Предлог објављених текстова у часопису „Глобус” за обраду појединих наставних јединица


Увод у географију Улога географије по мишљењу Уједињених нација, „Глобус”, бр. 31, 2006.

Хидросфера Осврт на безбедност воде у XXI веку„Глобус”, бр. 37–38, 2012–2013.

Геолошки развој Земљине кореЛедничка ерозија

Ледено доба и глацијални облици Балканског полуострва, „Глобус”, бр. 31, 2006.

Еолска ерозија Рељеф Сахаре„Глобус”, бр. 29, 2004. год

Табела бр. 11: Предлог објављених текстова у часопису „National Geographic” за обраду појединих наставних јединица


Геолошки развој Земљине коре Ледена беба„National Geographic”, број 31, 2009.

Хидросфера Вода – свет је жедан „National Geographic”, број 42, 2010.

Абразија (врсте обала) Под плимом и осеком – вегетација мангрова„National Geographic”, број 2, 2007.

Речна ерозија Земља кањона – камен у годинама„National Geographic”, број 3, 2007.

Светско море Посезање за арктичким копном„National Geographic”, број 31, 2009.

74

Оцењивање представља скуп педагошких поступака којим се процењују знања, вешти-не и умења, као и залагање, радне навике и однос према обавезама ученика. Оцењи-вање се веома дуго везивало само за знање ученика. Данас оно подразумева и процену усвајања умења, навика, однос према учењу, испуњавања одређених норми, професио-налне оспособљености ученика и сл. Савремена концепција посматра оцењивање као евалуацију целокупног васпитно-образовног процеса и резултата тог процеса.

Основни принципи оцењивања су:• објективност, јер је то поуздана мера напредовања ученика у савладавању наставног

плана и програма;• јасноћа, јер се оцењивање заснива на прецизно дефинисаним критеријумима тако да

је ученицима јасно зашто су добили те оцене;• јавност, јер ученици треба да знају када, како и на основу којих критеријума ће бити

оцењивани, као и коју су оцену добили, уз образложење зашто су добили баш ту оцену;• редовност, јер оцењивање треба да буде редовна и учестала активност;• благовременост, јер се обавља током процеса учења или непосредно по завршетку

рада на некој тематској целини;• инструктивност, јер ученици треба да знају шта је важно, како да уче и који су то еле-

менти без којих не могу да добију добру оцену;• разноврсност, јер коришћење различитих врста оцењивања повећава поузданост и

објективност оцена;• оцењивање је један од начина да се ученицима саопшти како напредују у учењу, али

служи и за подстицање и мотивисање ученика за рад и учење. Приликом оцењивања ученик доживљава успех или неуспех и то код њега покреће процесе самопреиспити-вања. Висока оцена говори ученику да су његова активност и залагање били успешни и има значај похвале и награде. Ниска оцена показује да његов претходни рад није довољан и да је потребно да се више залаже, да промени начин учења и да боље ко-ристи своје способности. Оцењивањем наставник остварује најнепосреднији контакт са учеником. Ученици не цене наставника према томе да ли је строг или благ у оцењи-вању, већ да ли је доследан, непристрасан, отворен и правичан.

Оцењивања може бити формативно и сумативно.Формативно оцењивање редовно прати рад ученика у току школске године, садр-

жи препоруке и записује се у педагошкој документацији коју води наставник. Циљ овог оцењивањаа је да побољша успешно учење. На ученика делује превентивно и мотиви-шуће јер га усмерава и подстиче да појача напоре. Усмерено је ка проналажењу недо- статака и потешкоћа у ученичком раду и на давање савета како се рад и активност, а тиме и резултати, могу поправити. Такође, подстиче сазнајни развој ученика и утиче на развој личности, као што су зрелост, самосталност, аутономност мишљења и др.

8. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

75

Сумативно оцењивање представља бројчане оцене на крају једне целине, класи-фикационог периода или школске године. Оно у ствари резимира постигнућа ученика током одређеног периода образовања.

Оцењивање у средњој школи прописано је Законом о средњој школи („Службени гла-сник РС”, број: 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02 – Испр., 62/03 – др. закон, 64/03 – Испр. др. закона, 72/09 – др. закон) 101/05 – др. закон и Правилником о оцењивању уче-ника у средњој школи („Службени гласник РС”, број 33/99 и 108/03).

Табела бр. 12: Критеријуми за бројчано оцењивање

Оцена Критеријуми

Одличан5

Ученик који је у целини усвојио основна, проширена и продубљена знања, умења и вештине, а према програму предмета; уочава битно, лако одваја појединачно, опште и посебно ради уопштавања, логички повезује чињенице и појмове, са-мостално закључује на основу датих података, критички расуђује, решава проб-леме на нивоу стваралачког мишљења, поседује богат речник и лако се садржај-но усмено и писмено изражава, лако и брзо примењује стечена знања, испољава креативну активност на већини часова, показује интересовање и самоиниција-тивност за проширење стечених знања и додатно самообразовање.

Врло добар4

Ученик који је у целини усвојио основна знања, умења и вештине и усвојио више од половине проширених, односно продубљених знања, умења и вештина, а пре-ма програму предмета; уочава битно, лако разуме, закључује и репродукује чиње-нице, дате дефиниције и законитости, критички анализира постојеће чињенице и формулише правила, лако се усмено и писмено изражава, испољава активности на већини часова у идејама, решењима на нов начин, самостално и уз помоћ на-ставника практично примењује знања, умења и вештине у истим и сличним ситу-ацијама, испољава интересовања и упорност у савлађивању предвиђених садр-жаја програма.

Добар3

Ученик који је у целини усвојио основна знања, умења и вештине и половину проширених знања, умења и вештина, а према програму предмета; чија су знања, умења и вештине на нивоу самосталне репродукције и разумевања уз помоћ на-ставника, односно на нивоу могућности ученика да: схвати значење научених садржаја, објашњења и да их повезује, уочава битно, а у ситуацијама анализа, апстраховања и закључивања захтева посебно залагање наставника и додатну помоћ, има тешкоћа у брзом и течном усменом и писменом изражавању.

Довољан2

Ученик који је усвојио основна знања, умења и вештине, а према програму пред-мета; чија су знања, умења и вештине на нивоу репродукције уз наставникову по-моћ, односно који: испољава тешкоће у анализи чињеница, података, њиховом уопштавању и закључивању, има склоност ка пасивном памћењу и механичком репродуковању, има тешкоћа у усменом и писменом изражавању, испољава не- сналажење у новим ситуацијама.

Недовољан 1

Ученик који не остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и ни уз помоћ наставника не испуњавања захтеве који су утврђени на основном нивоу постигнућа добија оцену недовољан.

76

БЛУМОВА ТАКСОНОМИЈА

Године 1956. Бенџамин Блум (Benjamin Bloom) је са сарадницима разрадио таксономију циљева васпитања и образовања у три подручја:

1. когнитивном – нове информације, мисаоне вештине;2. афективном – осећања, склоности, интересовања, вредности;3. психомоторном – физичке и перцептивне активности и вештине.

У Блумовој таксономији за когнитивну област циљеви и исходи су сврстани у шест ка-тегорија, од једноставнијих ка сложенијим: основно знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација. Најважније одлике ове таксономије су хијерархијска уређеност циљева, детаљан опис циљева и глаголи помоћу којих се циљеви дефинишу.

Поред дефинисања нивоа постигнућа које тестом испитујемо, таксономија нас наводи и како да формулишемо захтеве у задатку, као и како да осмислимо задатке најпогоднијег облика. Наведени глаголи представљају и могуће захтеве у задацима – наставник може да формулише задатке помоћу њих (наведи еолске ерозивне облике, разврстај облике рељефа према начину постанка, повежи спољашњу силу са обликом у рељефу итд.).

Табела бр. 13: Блумова таксономија у когнитивном подручју – основа за оцењивање

Компетенција Демонстрирана знања и вештине Захтеви којима се проверава оствареност исхода на датом нивоу

ЗнањеОпажа и именује информације; зна да-туме, податке, места; зна главне идеје.

дефиниши, наведи, опиши, иден-тификуј, покажи, означи, изабери, испитај, именуј, ко, када, где итд.

Схватање

Разуме информацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке, упоређује, разликује; уређује, групише, открива узроке; предвиђа последице.

резимирај, опиши, интерпретирај, повежи, разликуј, процени, дискутуј, прошири

Примена

Користи информације; користи методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања.

примени, демонстрирај, израчунај, комплетирај, покажи, реши, испитај, преобликуј/модификуј, повежи, про-мени, класификуј, експериментиши, истражи

АнализаОдређује структуру; организује делове; препознаје главни смисао; идентифи-кује компоненте.

анализирај, издвој, уреди, објасни, класификуј, подели, упореди, изабе-ри

Синтеза

Користи старе идеје за стварање нових; генерише из датих података; повезује знања са другим областима; предвиђа закључке/закључује.

преобликуј/модификуј, интегриши, за- мени, направи план, предвиди – шта ако?, укомпонуј, формулиши, припре-ми, генерализуј/уопшти, поново на-пиши

Евалуација

Упоређује, утврђује сличности и разли-ке између идеја; процењује вредност теорија и излагања; бира на основу рационалних аргумената; верификује вредност података; препознаје субјек-тивност.

процени, одлучи, оцени, провери, тестирај, измери/одмери, предложи, изабери, просуди, објасни, разликуј, закључи, компарирај, резимирај

77

Табела бр. 14: Блумова таксономија у когнитивном подручју – основа за оцењивање

Ниво Садржај образложења оцене, односно компетенције знања

Корелација са оценом

Основниниво(око80–90%ученикаједног разреда)

Блумова таксономија

препознавање информације која је учена; интерпретирање; присећање и кратко описивање

довољан (2)

Извод из закона

Оцену довољан (2) добија ученик:који је усвојио основна знања, умења и вештине, а према програму предмета; чија су знања, умења и вештине на нивоу репродукције уз наставникову помоћ, односно који: испољава тешкоће у анализи чињеница, података, њиховом уопштавању и закључивању, има склоност ка пасивном запамћивању и механичком репродуковању, има тешкоћа у усменом и писменом изражавању, испољава несналажење у новим ситуацијама; који је овладао предвиђеним психомоторним вештинама и умењима у руковању средствима и техникама рада уз помоћ наставника.

Средњиниво (око50–60%ученика једног разреда)


извођење закључака који се заснивају на одређеним подацима, успостављање узајамног односа, употреба информација приликом решавања проблема, критичко мишљење, изналажење најбољег решења


Оцену добар (3) добија ученик:који је у целини усвојио основна знања, умења и вештине и половину проширених знања, умења и вештина, а према програму предмета; чија су знања, умења и вештине на нивоу самосталне репродукције и разумевања уз помоћ наставника, односно на нивоу могућности ученика да: схвати значење научених садржаја, објашњења и да их повезује, уочава битно, а у ситуацијама анализа, апстраховања и закључивања захтева посебно залагање наставника и додатну помоћ, има тешкоћа у брзом и течном усменом и писменом изражавању.

Оцену врло добар (4) добија ученик:који је у целини усвојио основна знања, умења и вештине и усвојио више од половине проширених, односно продубљених знања, умења и вештина, а према програму предмета; уочава битно, лако разуме, закључује и репродукује чињенице, дате дефиниције и законитости, критички анализира постојеће чињенице и формулише правила, лако се усмено и писмено изражава, испољава

добар (3) и врло добар (4)

78

активности на већини часова у идејама, решењима на нов начин, самостално и уз помоћ наставника практично примењује знања, умења и вештине у истим и сличним ситуацијама, испољава интересовања и упорност у савлађивању предвиђених садржаја програма.

Вишиниво(10–20% ученикаједног разреда)


изношење мишљења, решавање проблема, доношење оригиналног плана, предлога нацрта, примена научног мишљења, критичког мишљења, дивергентног мишљења, доношење оригиналног закључка

одличан (5)


Оцену одличан (5) добија ученик:који је у целини усвојио основна, проширена и продубљена знања, умења и вештине, а према програму предмета; уочава битно, лако одваја појединачно, опште и посебно ради уопштавања, логички повезује чињенице и појмове, самостално закључује на основу датих података, критички расуђује, решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења, поседује богат речник и лако се садржајно усмено и писмено изражава, лако и брзо примењује стечена знања, испољава креативну активност на већини часова, показује интересовање и самоиницијативност за проширење стечених знања и додатно самообразовање.

На почетку школске године наставник обавештава ученике о начину, динамици и еле-ментима оцењивања. Ученик на часу може да добије само једну оцену. У току једног полу-годишта ученик треба да има најмање три оцене, од којих је бар једна добијена на усме-ном одговору.

79

Тестови представљају једну врсту мерног инструмента који се састојe од већег броја задатака плански одабраних да би се проценило знање ученика.

Предности оцењивања путем тестова су:• омогућава проверу знања целог одељења;• сви ученици раде исте задатке у истом временском периоду;• искључују се све друге особине ученика и оцењује се само знање;• оцењивање је објективно и не зависи од оцењивача.

Недостаци оцењивања путем тестова су:• онемогућена је непосредна комуникација између наставника и ученика;• искључена је могућност да наставник поставља допунска питања;• потребно је доста времена и вештине да се састави добар тест;• најчешће се оцењује познавање чињеница.

Основни типови тестовних задатака могу бити: • задаци отвореног типа;• задаци затвореног типа.

Код задатака отвореног типа од ученика се тражи да сам формулише свој одговор. То може бити једна или неколико речи, једна или више реченица или чак цео есеј.

Код питања затвореног типа ученик бира одговор међу понуђенима.

ЗАДАЦИ ОТВОРЕНОГ ТИПА

Задаци допуњавања састављају се тако да се од испитаника тражи да упише елемент који недостаје или да доврши реченицу. Предност оваквих задатака је у томе што могу да обухвате много градива и што онемогућавају погађање одговора.

Прилог бр. 1: Предлог задатака допуњавања

1. Земља се око Сунца креће по путањи која се назива

_____________________________________.

2. Наука која проучава стене назива се

___________________________________.

3. На местима где се две плоче удаљавају формира се

___________________________________.

4. Место у Земљиној кори где настаје земљотрес назива се

____________________________________.

5. Речна острва или аде формирају се у ________________ токовима реке.

10. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА

80

6. На таваницама пећина стварају се ____________________, а на поду пећина

___________________.

7. Дине у облику полумесеца називају се ___________________________.

8. Граница између речног слива назива се ________________, а линија која спаја највише

тачке назива се ________________________.

9. Еолски облици рељефа јављају се у ___________________.

10. Поље високог ваздушног притиска назива се _______________.

Задаци кратких одговора захтевају од ученика да одговоре са неколико речи, јед-ноставном реченицом, сажетим приказом и сл. Ове задатке је једноставно саставити, а погађање је онемогућено. Они често захтевају репродукцију и наглашавају меморисање информација. Понекад је могуће да задаци имају више од једног одговора.

Прилог бр. 2: Предлог задатака кратких одговора

1. Како се процеси у астеносфери манифестују на Земљиној површини?

Одговор:_______________________________________________________.

2. Којим скалама се изражава земљотрес?

Одговор:_______________________________________________________.

3. Шта је еолска ерозија?

Одговор:_______________________________________________________.

4. Како температура ваздуха утиче на промену вредности ваздушног притиска?

Одговор:_______________________________________________________.

5. Шта је Светско море?

Одговор:_______________________________________________________.

6. Како настају спољашње силе?

Одговор:_______________________________________________________.

7. Шта су земљотреси?

Одговор:_______________________________________________________.

8. На који начин се истражује унутрашња грађа Земље?

Одговор:_______________________________________________________.

9. У којој ери и периоди се појавио човек?

Одговор:_______________________________________________________.

10. Које се природне зоне издвајају у умереном појасу?

Одговор:_______________________________________________________.

81

Задаци продужених одговора од ученика захтевају да одговоре на задатке сложеном реченицом, објашњењем, сложеним приказом и сл. Овакви задаци су погодни за испити-вање способности ученика да врше анализу, успоставе узајамни однос између појава и процеса, изводе закључке и проналазе најбоље решење. Ученици могу да искажу своје мишљење, самосталност у раду и зрелост у закључивању.

Прилог бр. 3: Предлог задатака продужених одговора

1. Објасни разлику између епирогених и орогених покрета.

2. Опиши шта се дешава на судару две континенталне плоче.

3. Објасни разлику у изгледу речних долина у низијама и планинским пределима.

4. Како распоред циклона и антициклона утиче на општу циркулацију атмосфере?

5. Објасни због чега долази до „ефекта стаклене баште”.

6. Због чега температура ваздуха опада са висином?

82

7. Како настају подземни крашки облици?

8. Објасни постанак ваздушних фронтова.

9. У чему се огледа однос између природне средине и човека?

10. Због чега постоји разлика између климатских и топлотних појасева?

ЗАДАЦИ ЗАТВОРЕНОГ ТИПА

Задаци затвореног типа најчешће су усмерени на мале делове градива, а одговарање је брже и једноставније. Оцењивање је објективно и брзо, а анализа великог броја одговора једноставна. Оваквим задацима могу се испитивати разумевање појмова и принципа, спо-собност интерпретације узрочно-последичних односа, процена тачности информација, решавање проблема, закључивање на основу датих података и др.

Задаци вишеструког избора обично се састоје од уводног дела, питања и понуђеног одговора. Уводни део може бити цртеж, скица, текст или неки други материјал. Најбоље је понудити три или четири одговора од којих је један тачан. Ови задаци могу да се користе за проверу различитих нивоа образовних исхода као што су разумевање, анализа, синте-за и примена различитих информација. Њихова предност је брзо решавање, а могућност погађања тачног одговора сведена је на најмању меру.

83

Прилог бр. 4: Примери задатака вишеструког избора

Заокружи број испред тачног одговора.

1. Према протопланетарној хипотези Сунчев систем је настао од:

а) разређене маглине усијаних гасова и прашине;

б) хладне космичке прашине и гасова водоника и хелијума;

в) одвајањем дела масе Сунца проласком звезде;

г) усијане небулозе која се полако креће.

2. Најмању ротациону брзину имају тачке које се налазе:

а) на пoвратницима;

б) на половима;

в) на екватору;

г) на поларницима.

3. Цирк и валов настају деловањем:

а) крашке ерозије;

б) абразије;

в) ледничке ерозије;

г) еолске ерозије.

4. Узроци денудације земљишта су:

а) ветар;

б) падавине;

в) кретање леда;

г) коренов систем биљака.

5. Наука која проучава земљотресе назива се:

a) потамологија;

б) сеизмологија;

в) спелеологија;

г) петрологија.

Задаци повезивања конструишу се тако да се подаци групишу у две целине, а од испи-таника се тражи да их правилно повеже. То могу да буду узроци и последице појава, про-блеми и решења, термини и дефиниције, делови и веће целине. Ови задаци могу имати по једно или више решења.

84

Прилог бр. 5: Примери задатака повезивања

1. Поред назива климатског елемента напиши број који одговара инструменту који служи за његово мерење.

а) ваздушни притисак _____ 1. плувиографб) ветар _____ 2. хелиографв) инсолација _____ 3. анемометар 4. хигрограф 5. барограф

2. Поред назива групе стена напиши број који одговара стени која припада тој групи.

а) магматске стене _____ 1. гранит б) седиментне стене _____ 2. сигав) метаморфне стене _____ 3. базалт 4. мермер

3. Поред назива група ветрова напиши број одговарајуће врсте ветра.

а) сезонски ветрови _____ 1. монсуниб) стални ветрови _____ 2. југов) локални ветрови _____ 3. пасати 4. фен 5. западни ветрови

4. Поред назива за врсту ерозије напиши број који одговара облику рељефа насталом њеним деловањем.

а) еолска ерозија _____ 1. јардангб) крашка ерозија _____ 2. клифв) ледничка ерозија _____ 3. валов 4. вртача 5. плавина

5. Поред назива климатских елемената упиши број који одговара називу линије која повезује места истих вредности.

а) инсолација _____ 1. изотермеб) облачност _____ 2. изобарев) падавине _____ 3. изохијете 4. изохеле 5. изонефе

Задаци алтернативног вишеструког избора заснивају се на томе да се од ученика тражи да од неколико повезаних тврдњи за сваку одговори да ли је тачна или не. После сваке тврдње написано је „да” или „не” или „тачно” и „нетачно”, а ученик треба да заокру-жи или подвуче оно што сматра да је тачно.

Предности оваквих тестова су то што се задаци брзо састављају и решавају, а лако и јед-ноставно бодују. Њихови недостаци су то што је понекад тешко наћи алтернативе које су потпуно тачне или нетачне. Такође, постоји велика могућност погађања тачног одговора због чега тачан одговор не сме да буде сувише очигледан.

85

Прилог бр. 6: Примери задатака алтернативног вишеструког избора

1. Температура ваздуха расте са повећањем надморске висине. Т Н

2. Са порастом температуре ваздушни притисак се смањује. Т Н

3. Пасати припадају групи сезонских ветрова. Т Н

4. Поље високог ваздушног притиска назива се циклон. Т Н

5. Инсолација је највећа у суптропском појасу. Т Н

6. Када је цело небо покривено облацима, облачност је 10. Т Н

7. Инсолација се изражава у процентима. Т Н

8. Највећа концентрација озона налази се у термосфери. Т Н

9. Јачина ветра одређује се помоћу Бофорове скале. Т Н

10. Стални антициклони присутни су на поларницима. Т Н

Задаци сређивања подразумевају да их ученик реши анализом односа између појава и познавањем хијерархијске структуре. Ученику су понуђени одговори, а он само треба да утврди тачан редослед.

Предности овакве врсте задатака су то што се брзо састављају, једноставно се решавају и за кратко време се испитује градиво већег обима. Такође, оваквим задацима се могу испитивати и узрочно-последичне везе између појава и процеса.

Недостаци овог типа тестова су што непознавање само једног елемента онемогућа-ва добијање бодова. Такође, на тачност одговора могу да утичу логично закључивање и расуђивање.

Прилог бр. 7: Примери задатака сређивања

1. Поређај слојеве атмосфере од најнижег ка највишем.

егзосфера, тропосфера, стратосфера, мезосфера, термосфера

1._____________________________

2._____________________________

3._____________________________

4._____________________________

5._____________________________

2. Поређај Земљине унутрашње сфере од површине ка унутрашњости.

омотач језгра, Земљина кора, астеносфера, Земљино језгро

1._____________________________

2._____________________________

3._____________________________

4._____________________________

86

3. Поређај периоде геолошке историје Земље почевши од најстарије ка најмлађој.

карбон, јура, неоген, креда, квартар

1._____________________________

2._____________________________

3._____________________________

4._____________________________

5._____________________________

4. Поређај реке по дужини тока почевши од најдуже.

Амазон, Мисисипи (са Мисуријем), Јангцекјанг, Јенисеј (са Ангаром), Нил (са Кагером)

1._____________________________

2._____________________________

3._____________________________

4._____________________________

5._____________________________

5. Поређај биљне заједнице које су заступљене на Земљи почевши од екватора ка половима.

саване, листопадне шуме, тропске кишне шуме, тундре, четинарске шуме

1._____________________________

2._____________________________

3._____________________________

4._____________________________

5._____________________________

87

9.1. ПРИМЕРИ ТЕСТОВА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА УЧЕНИКА

Бројпитања

Унутрашња грађа Земље и геолошки развој Земљине коре

1. Допуни следећу реченицу.

Астеносфера се налази између _____________________________ и

_________________________________________________________.

2. Заокружи слова испред тачних одговора.Које од наведених стена према начину постанка спадају у седиментне?

а) гранитб) кухињска сов) базалтг) гнајсд) конгломерат

3. Поред назива за групе руда допиши одговарајући број који се односи на врсту руде којој припада.

a) руде метала _____ 1. угаљб) руде неметала _____ 2. бокситв) фосилна горива _____ 3. графит 4. нафта 5. азбест

4. Поређај наведене хемијске елементе који граде Земљину кору почевши од најзаступљенијих.алуминијум, кисеоник, силицијум, гвожђе

1. ________________________________

2. ________________________________

3. ________________________________

4. ________________________________

5. Колико је процентуално учешће језгра у укупној маси Земље?Заокружи слово испред тачног одговора.

a) око 10% б) око 20% в) око 30% г) око 40%

6. Човек се појавио у ери ________________, њеној периоди______________

између језера ________________ и планине _________________________.

88

7. Поред назива за ере народа допиши одговарајући број који се односи на периоду која тој ери припада.

а) палеозоик _____ 1. тријасб) мезозоик _____ 2. квартарв) кенозоик _____ 3. карбон 4. креда

8. Заокружи слово испред тачног одговора.Процеси у астеносфери утичу на:

а) промену климе;

б) вулканску активност;

в) померање континената;

г) отапање ледника.

9. Наведи четири физичке особине минерала.1. ______________________ 2. ______________________ 3. ______________________ 4. _______________________

10. Пажљиво прочитај следећа тврђења. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна, заокружи слово Н.

Мохо дисконтинуитет одваја језгро и омотач језгра. Т НЗемљина кора се због свог састава назива сиал. Т НЗемљино језгро утиче на магнетизам Земље. Т НОмотач језгра се састоји од никла и гвожђа. Т Н

89



1.Допуни следећу реченицу.Деловањем спољашњих сила јављају се два упоредна процеса ________________________ и ___________________________.

2.

Заокружи слова испред тачних одговора.Који од наведених облика настају процесом распадања стена?

а) валовб) остењакв) вододеринаг) сипард) главуци

3.

Поред назива ерозије допиши одговарајући број који се односи на облик који је настао њеним деловањем.

а) крашка ерозија_____ 1. циркб) еолска ерозија _____ 2. клифв) абразија _____ 3. јарданг г) ледничка ерозија _____ 4. вртача 5. ада

4.

Према начину постанка равнице се деле на:1. ________________________________;1. ________________________________;2. ________________________________.

5.

Колико је процентуално учешће планина у укупној површини копна?Заокружи слово испред тачног одговора.

а) око 75% б) око 48% в) око 30% г) око 63%

6.

Допуни следећу реченицу.Место на коме се ослобађа сеизмичка енергија у Земљи назива се ________ ___________________, а место на површини где се земљотрес најјаче осећа је ______________________________.

7.

Поређај површинске крашке облике почевши од најмањег.1._______________________________2._______________________________3._______________________________4._______________________________

90

8.

Заокружи слово испред тачног одговора.Облици рељефа настали еолском ерозијом су:

а) клиф;б) јарданг;в) валов;г) дина;д) увала;ђ) шкрапа.

9.

Речни акумулативни облици су:1. ______________________;2. ______________________; 3.______________________; 4.______________________.

10.

Пажљиво прочитај следећа тврђења. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна, заокружи слово Н.Хоризонтални орогени покрети изазивају раседање Земљине коре. Т НТрансгресија је лагано спуштање копна. Т ННа месту удаљавања две континенталне плоче настаје рифт. Т НПриликом контакта двеју океанских плоча долази до набирања Земљине коре. Т Н

91


Атмосфера

1.

Допуни реченицу.

Укупна количина енергије коју Сунце емитује назива се _______________________

или _____________________.

2.

Заокружи слова испред тачних одговора.Распоред падавина на Земљи на картама се показује линијама које се називају:

а) изохијете;б) изонефе;в) изохумиде;г) изобате.

3.

Поред назива климатског елемента допиши одговарајући број који се односи на линију која повезује места истих вредности.

1. изотермеа) температура _______ 2. изобареб) облачност ________ 3. изохијетев) инсолација ________ 4. изохеле 5. изонефе

4.

Поређај слојеве атмосфере почевши од највиших ка површини Земље.

1. ________________________________2. ________________________________3. ________________________________4. ________________________________5. ________________________________

5.

Заокружи слово испред тачног одговора.Од укупне запремине атмосфере азот чини:

a) 73%; б) 82%; в) 78 %; г) 56%.

6.

Поред назива климатског елемента напиши број који одговара инструменту који служи за његово мерење.

1. плувиографа) влажност ваздуха ________ 2. хелиографб) падавине ___________ 3. анемометарв) инсолација ____________ 4. хигрограф 5. барограф

92

7.Допуни следећу реченицу:

Ветар има одређен правац, _____________________________________________ и ____________________________________.

8.

Наведи инструменте за мерење ваздушног притиска.

1. ______________________ 2. ______________________ 3. ______________________

9.

Заокружи слово испред тачног одговора.Који од следећих облака се убрајају у високе облаке?

a) цирусб) стратусв) стратокумулусг) алтокумулус

10.

Пажљиво прочитај следећа тврђења. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна, заокружи слово Н.Клима је тренутно стање атмосфере изнад неког места. Т НВреме је вишегодишње просечно стање атмосфере. Т НВреме је тренутно стање атмосфере изнад неког места. Т НВреме је одређено стањем и променом ваздушних маса. Т Н

93


Хидросфера

1.


Мора која су окружена копном једног континента називају се ______________,

а мора између више континената ___________________________.

2.

Заокружи слова испред тачних одговора.Шта је врело?

a) слаби крашки изворб) подводни изворв) јак крашки изворг) извор минералне воде

3.

Поред назива језера допиши одговарајући број који се односи на његов начин постанка.

a) Обедска бара _____ 1. речноб) Завојско језеро_____ 2. реликтнов) Аралско језеро _____ 3. урниског) Модро језеро _____ 4. еолско 5. крашко

4.

Поређај океане по њиховој површини од највећег до најмањег.

1. ________________________________2. ________________________________3. ________________________________4. ________________________________5. ________________________________

5.

Заокружи слово испред тачног одговора.Од укупне запремине хидросфере воде на копну чине:

a) око 10%; б) око 1,5%; в) око 3,5%; г) око 6%.

6.

Поред назива мора напиши одговарајући број који га одређује.

a) Саргасово море _____ 1. најпровиднијеб) Црвено море _____ 2. међуострвсков) Филипинско море _____ 3. ивично 4. највеће 5. најсланије

94

7.


Језеро чија је површина испод нивоа мора назива се ___________________,

а оно чија је површина изнад нивоа мора, а дно испод назива се ____________

_____________________.

8.

Наведи три типа речног режима.

1. ______________________ 2. ______________________ 3. ______________________

9.

Заокружи слово испред тачног одговора.Које од наведених мора има највећи салинитет?

a) Црвеноб) Црнов) Баренцовог) Корално

10.

Пажљиво прочитај следећа тврђења. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна, заокружи слово Н.

Речну мрежу чини река са свим својим притокама. Т НГраница између речног слива назива се развође. Т НВодостај је ниво воде у речном кориту у тренутку мерења. Т НРечни систем је простор са којег сви водотоци отичу. Т Н

95


Биосфера

1.


Под утицајем бактерија на биљне и животињске остатке у земљишту се ствара

______________ од чије количине зависи _____________ земљишта.

2.

Заокружи слова испред тачних одговора.Која од наведених врста земљишта спадају у неразвијена?

a) црвеница

б) еолско земљиште

в) подзол

г) алувијално

д) гајњача

3.

Поред назива абиотичких фактора допиши одговарајући број који се односи на појам коме припада.

a) едафски _____ 1. нагиб

б) орографски_____ 2. светлост

в) климатски _____ 3. земљиште

4. вода

5. надморска висина

4.

Поређај наведене шумске заједнице почевши од полова ка екватору.макије, тајге, листопадне, тропске кишне

1. ________________________________

2. ________________________________

3. ________________________________

4. ________________________________

5.

Заокружи слово испред тачног одговора.Жива бића насељавају атмосферу до висине:

а) 20 km;

б) 12 km;

в) 9 km;

г) 18 km.

6.

Наброј три основна биотопа.

1. ________________________________

2. ________________________________

3. ________________________________

96

7.

Поред линије континената народа допиши одговарајући број који се односи на назив који се користи за тропске кишне шуме.

a) Азија _____________________ 1. селваси

б) Јужна Америка _______________ 2. џунгле

в) Африка __________________________ 3. прерије

4. прашуме

8.

Заокружи слово испред тачног одговора.Биљке које насељавају скоро целу планету називамо:

a) ендемичне;

б) реликтне;

в) космополитске;

г) хелофите.

9.

Наведи врсте травних области.

1. ______________________

2. ______________________

3. ______________________

10.

Пажљиво прочитај следећа тврђења. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна, заокружи слово Н.

Биљне заједнице које живе у истим или сличним условима називају се фитоценозе. Т Н

Реликтне врсте су биљке влажних станишта. Т Н

Област распрострањења биљака и животиња назива се ареал. Т Н

Скиофите су биљке које траже велику количину светлости. Т Н

97

Гавриловић Љ. Дукић Д. (2002): Реке Србије, „Завод за уџбенике и наставна средства”, Београд.

Гавриловић Д., Ђуровић П. (2009): Палеогеографија, Географски факултет, Београд.

Дукић Д. (1982): Хидрологија копна, „Научна књига”, Београд.

Дукић Д. (1998): Климатологија, Географски факултет, Београд.

Дуцић В., Анђелковић Г. (2005): Климатологија – Практикум за географе, Географски факул-тет, Београд.

Дуцић В., Радовановић М. (2005): Клима Србије, „Завод за уџбенике и наставна средства”, Београд.

Дукић Д., Гавриловић Љ. (2006): Хидрологија, „Завод за уџбенике и наставна средства”, Београд.

Еремија М. (1972): Палеогеографија, Београд.

Јанковић М., Атанацковић Б. (1999): Биогеографија са педологијом, Географски факултет, Београд.

Лазаревић Р. (2000): Геоморфологија, Природно-математички факултет, Одсек за геогра-фију, Бања Лука.

Манојловић П. (2003): Математичка географија, Географски факултет, Београд, 2003.

Манојловић П., Драгићевић С. (2003): Практикум из геоморфологије, Географски факултет, Београд.

Мастило Н. (2000): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факул-тет, Београд.

Миловановић Д., Боев Б. (2001): Земља, тектоника плоча и магнетизам, „Наука”, Београд.

Николић С. (1977): Увод у географију – историја географије и географских открића, „Научна књига” Београд.

Николић П. (1989): Геотектоника, „Научна књига”, Београд, 1989.

Станковић С. (2005): Језера света, „Завод за уџбенике и наставна средства”, Београд.

Тадић М., Раткај И. (2000): Географи, Београд.

Тадић, М. (2004): Астрономија – поглед ка звезданом небу, „Завод за уџбенике и наста вна средства”, Београд:

Тадић М., (2004): Математичка географија – увод у географију, „Завод за уџбенике и настав-на средства”, Београд.

Тадић, М. Петровић, А. (2010): Практикум из математичке географије, Београд.

11. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА НАСТАВНИКЕ

98

Derbyshire E. (1976): Geomorphology and Climate, „John Njiley & Sons”, Bristol.

Ford D., Williams P. (1989): Karst Geomorphology and Hydrology, „Unwin Hyman”, London.

Корисни линкови:• earthobservatory.nasa.gov• geology.com• geosience.wisc.edu• http://edublogodak.com/ • http://www.wwf.org/• www.climatediagrams.com• www.egu.eu• www.geografija.rs• www.gepgraphy.com• www.hidmet.gov.rs• www.nationalgeographic.com• www. planeta.org.rs• www. sgd.org.rs• worldatlas (образовна интернет страница)• solarsystem.nasa.gov/planets

99

1. Баковљев, М. (1998): Дидактика, „Научна књига”, Београд.

2. Брофи Џ. (2004): Настава, Педагошко друштво Србије, Београд.

3. Вилотијевић, М. (1999): Дидактика: организација наставе, „Завод за уџбенике и настав-на средства” и Учитељски факултет, Београд.

4. Гордон, Т. (2003): Како бити успешан наставник, „Креативни центар”, Београд.

5. Ђере, К. (1980): Методика наставе географије, Географски факултет, ПМФ, Нови Сад.

6. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001): Активно учење, Институт за психологију, Мини-старство просвете и спорта Републике Србије, Министарство за просвету и науку Црне Горе, Београд.

7. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001): Активно учење 2, приручник, УНИЦЕФ и Институт за психологију, Београд.

8. Ивков, А. (2002): Активне методе у настави географије, пут ка квалитетнијем образо-вању, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

9. Ивков, А. (2002): Настава географије у основним и средњим школама, Приручник за сту-денте и наставнике, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

10. Ковачевић В., Младеновић Кљајић, Б. (2013): Географија 1 – Уџбеник за први разред гимназије, Издавачка кућа „Klett”, Београд.

11. Маврициј З. (1967): Методика наставе географије, „Завод за издавање уџбеника” Сарајево.

12. Ромелић, Ј. (2006): Специфичности организовања и извођења часа у настави географије, „Глобус”, Географски факултет, Београд.

13. Ромелић, Ј., Ивановић, Љ. (2011): Дидактички принципи у настави географије, Универ-зитет у Новом Саду, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

14. Рудић, В. (1999): Методика наставе географије, Географски факултет, Београд.

15. Трнавац, Н., Ђорђевић, Ј. (1992): Педагогија, „Научна књига”, Београд.

ЛИТЕРАТУРА

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 371.3::91(035) МЛАДЕНОВИЋ Кљајић, Босиљка, 1957- Географија 1 : приручник за наставнике географије за први разред гимназије / Босиљка Младеновић Кљајић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Бранмил). - 99 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 300. - Библиографија: стр. 97-99. ISBN 978-86-7762-791-1 a) Географија - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 219106572

Географија 1 - klett.rs · Географија 1 Приручник за...

Documents