Naslov originalaAapeli KOKO KAUPUNGIN VINSKI

© Aapeli and WSOYFirst published by WSOY in 1954, Helsinki, Finland

Za izdawe na srpskom jeziku © Kreativni centar 2008

Biblioteka Svet je jedan

kwiga jedanaestadrugo izdawe

Urednik bibliotekeDejan Begovi}

Urednik izdawaIvana Igwatovi}

IlustracijeMiroqub Milutinovi} Brada

Lektura i korekturaIvana Igwatovi}

Dizajn koricaDu{an Pavli}

Dizajn i priprema za {tampuMilorad Miti}

Izdava~Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.co.yue-mail: info@kreativnicentar.co.yu

Za izdava~amr Qiqana Marinkovi}, direktor

[tampaPublikum

Tira`3000

ISBN 978-86-7781-340-6

S finskog preveo

^edomir Cvetkovi}

GLAVA 1

Jedno lice kupuje pra{ak

za nevidqivost

Bilo je rano prole}e. Sunce je sijalo, iz ze-

mqe je izbijao vla`ni miris, a male ptice su

cvrkutale. De~aci su pomo}u u`arenog so~iva

pravili rupe na svojim ko`nim kapama, upravo

onakve kakve su im potrebne. Nekoliko devoj-

~ica ~ak je bilo iznelo i svoje konopce za pre-

skakawe, ali to je ve} izgledalo preterano, jer

prole}e ipak ne be{e toliko osvojilo.

Svi ti vesnici prole}a pojavili su se i u

Vijugavom Gradu, mesta{cu o kojem se moglo re-

}i samo najboqe, osim {to qudi tamo odvi{e

raspravqaju o ceni haringe i o onom {to nazi-

vaju stanarinom, kao i o prodava~ici cve}a, za

koju su tvrdili da ipak nije trebalo da se pre-

udaje. De~ak koji jo{ nije napunio deset godina

mogao je da pretr~i gradi} s kraja na kraj za sa-

5

mo pet minuta – naravno, ako ne bi pao i ogulio

koleno. U „Sokolovoj kova~nici“ postojao je

meh koji se nadimao pritiskom noge, a u odbor-

nikovom vrtu rasle su rajske jabuke. Dakle, sve

u svemu, Vijugavi Gradi} bio je mesto u kojem se

moglo lepo `iveti.

Jednog dana izvesna osoba kretala se nizbr-

do u pravcu apoteke. U stvari, ve} izdaleka mo-

glo se videti da je prilika suvi{e mala rasta

da bi se nazvala osobom. Kad je pri{la bli`e,

videlo se da ima ri|u kosu, a kad se zaustavila

ispred apoteke, mogle su se zapaziti pege oko

nosa. Pegama se nazivaju one male `u}kaste

ta~kice koje sunce – kad je dobrog raspolo`e-

wa – stvara oko nosa izvesnih odabranih lica.

To lice pri|e izlogu apoteke, koji be{e pre-

vu~en debelim slojem pra{ine, i tu zastade

razmi{qaju}i o ne~emu, ali ne zadugo. Napo-

sletku izvu~e ruku iz xepa i po~e ka`iprstom

ne{to da crta po izlogu. To jest, izvinite, ni-

je on crtao, ve} p i s a o. Kad je zavr{io, na iz-

logu se mogla pro~itati re~ VILI. Zna~i, ta-

ko se de~ak zvao, to je bar bilo o~igledno. Jer,

molim vas, ko bi po pra{wavom izlogu pisao

ne{to drugo osim svog imena?! Dakle, taj ri|o-

kosi i pegavi de~ak zvao se Vili.

Vili otvori vrata apoteke i u|e. „Kling“,

oglasi se zvono iznad vrata.

Apeli

6

To lice pri|e izlogu apoteke, koji be{e prevu~en

debelim slojem pra{ine... Naposletku izvu~e ruku

iz xepa i po~e ka`iprstom ne{to da crta po izlogu.

Iza pregrade u dnu sobe pojavi se apotekar

da vidi ko zvoni. Be{e to visok ~ovek vrlo oz-

biqnog, gotovo `alosnog izgleda. Dobio je ta-

ko `alostan izraz lica jer je prodavao narodu

lekove za koje je samo on znao {ta sadr`e. Me-

|utim, bio je i vrlo uslu`an i qubazan.

– ^ime bih mogao da vas uslu`im? – upita

apotekar.

– Molio bih pra{ak za nevidqivost – re~e

Vili.

– Aha. A ho}ete li onaj stariji ili noviji,

patentirani pra{ak?

– Naravno, patentirani. ^uo sam da je boqi.

Ka`u, prona|en je u inostranstvu, zar ne?

– Dabome! Zove se „Antizidni pra{ak“ ili,

popularnije, ~udotvorni pra{ak. Zaista bih

vam ga toplo preporu~io! Naime, to vam je, dra-

gi moj mladi prijatequ, takav pra{ak da, kad ga

progutate, postanete ne samo nevidqivi ve}

mo`ete prolaziti i kroza zidove. Francuski

pronalazak poznate marke „Aymé“.

– Naravno, naravno, francuski pronalazak.

Ba{ sam taj pra{ak hteo.

– Koliko `elite?

– Jednu kesicu, to jest, da ka`emo, dakle, jed-

nu kesicu!

– Molim lepo, trenutak samo! – re~e apote-

kar. Zatim uze duga~ke lestve, jer se ~udotvor-

Apeli

8

ni pra{ak nalazio u jednoj velikoj tegli sa-

svim na vrhu stela`e. Apotekar se pope tako

visoko da udari glavom o tavanicu. Po{to je

neko vreme prebirao me|u teglama, si|e i re~e:

– Izvinite, ali pre nego {to po{tovanom

gospodinu prodam francuski ~udotvorni pra-

{ak, du`nost mi je da pitam zna li po{tovani

gospodin kako se pra{ak uzima.

– Pa, vaqda se stavqa u usta – odgovori Vili.

– Vrlo dobro, apsolutno ta~no. Ali to nije

sve! O~igledno, mnogi qudi zami{qaju da tre-

ba samo progutati pra{ak i da je to dovoqno.

Me|utim, kad se uzima ~udotvorni pra{ak, kao

i u slu~aju svakog drugog boqeg leka, va`no je

da se u wega veruje. Da li po{tovani gospodin

veruje u lekove?

– Naravno da verujem.

– Dobro! Onda }ete postupiti ovako... Da li

po{tovani gospodin ima strpqewa da slu{a?

– Svakako!

– Evo kako se uzima: stavite u usta onoliko

koliko mo`ete da zahvatite s dva prsta. Zatim

nagazite desnim stopalom palac leve noge i ka-

`ite u sebi: „Kroza zid!“ U tom trenutku po-

{tovani gospodin je ve} nevidqiv i mo`e da

prolazi kroza zidove; naravno, ako je za to ra-

spolo`en.

– A da li }u zauvek ostati nevidqiv?

Nevidqivi Vili

9

– Budite bez brige, po{tovani gospodine!

Da biste ponovo postali vidqivi, dovoqno je

da u~inite suprotno od onoga {to sam vam ma-

lopre rekao: nagazite levim stopalom palac

desne noge i ka`ite u sebi: „Kroza zid!“ Istog

trenutka bi}ete ponovo ono {to ste sada.

– Tako, dakle, mislim da razumem – re~e Vili.

– Vrlo dobro – odvrati apotekar.

– Pa to izgleda vrlo jednostavno!

– Sve velike stvari su jednostavne – re~e

apotekar i ponovo se uspe pod tavanicu da bi

dohvatio pra{ak za nevidqivost.

Vili dobi ove}u kesicu pra{ka, koju odmah

strpa u xep. Tada apotekar re~e:

– Izvinite, ali s obzirom na to da mi se

razvezala pertla na cipeli dok sam se peo da

dohvatim pra{ak, po{tovani gospodin mi ne}e

zameriti ako je ponovo ve`em?

– Samo izvolite – odgovori Vili. Apotekar

se sa`e da ve`e pertlu.

– To staje dve marke, otprilike dve marke – re-

~e apotekar kad zaveza pertlu i ponovo se uspravi.

Ali…

U apoteci nije bilo nikoga, ni `ive du{e!

Od Vilija ni traga ni glasa.

– Pobegao prepredewak, a nije platio! – re-

~e apotekar. – Tako, dakle, pobegao, nevaqalac

jedan! Pegavo magare!

Apeli

10

Apotekar pose`e rukom da povu~e kosu s jed-

nog mesta na glavi gde su se pre tridesetak go-

dina nalazile vlasi.

– Ko pobegao? – za~u se u tom trenutku jedan

glas kraj apotekara. – Nisam pobegao, ve} sam

samo izvr{io probu da utvrdim da li je pra{ak

zaista dobar, taj francuski pra{ak. Evo novca!

I dve ble{tave marke pado{e na tezgu is-

pred apotekara kotrqaju}i se.

– Hvala, mnogo vam hvala! Aha, pa da, po{to-

vani gospodin odmah se u~inio nevidqivim.

Izvrsno! @elite li jo{ ne{to?

– Ne, hvala, ni{ta vi{e. Osim {to apotekar

ba{ ne bi morao da me iza le|a naziva pegavim

magaretom – dodade glas. Ovog puta dolazio je

iz drugog kraja apoteke. – E pa, do vi|ewa! Sa-

da moram da idem.

– Do vi|ewa! Pa izvolite, do|ite ponovo! –

re~e apotekar o~ekuju}i da se zvono koje je vi-

silo iznad vrata oglasi.

Ali zvono se ne ~u.

Vili be{e iza{ao kroza zid.

Nevidqivi Vili

11