ФОРМУЛЕ И ЈЕДИЊЕЊА

Хемијски знаци (симболи) – служе за означавање хемијских елемената.

Симболе које данас користимо увео је почетком ХlХ века Ј.Ј. Берцелијус.

За хемијски знак елемената узето је прво (велико) слово његовог латинског назива. У случају када називи више елемената почињу истим словом додаје се још мало слово из његовог имена.

ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ

ЛАТИНСКИ НАЗИВ ЧИТА СЕ ХЕМИЈСКИ

ЗНАК

азот Nitrogenium нитрогенијум N

бакар Cuprum купрум Cu

гвожђе Ferrum ферум Fe

злато Aurum аурум Au

калај Stannum станум Sn

кисоник Oxegenium оксигенијум O

сумпор Sulphut сулфур S

угљеник Carboneum карбинеум C

фосфор Рhoshorus фосфорус Р

Сваки симбол елемента одређује један његов атом 

4 Fe  

Коефицијент

Хемијске формуле- служе за означавање молекула хемијских елемената и хемијских једињења.

Хемијске формуле елемената- приказују број атома исте врсте који чине молекул.

Да би формулом представили неки елемент потребно је написати симбол тог елемента, а у доњем десном углу дописује се број који показује колико је атома тог елемента везано у молекулу ( индекс ).

 O2 ; H2 ; N2 ; Cl2 ; S8 ; P4

Индекс

Хемијске формуле и једињења- приказују врсту и број атома који чине молекул датог једињења.

Хемијска формула представља један молекул и показује њен квaлитативан(одговор на питање ИМА) и квантитативан(одговор на питање КОЛИКО) састав.

 H2SO4 Kвалитативни састав- у састав сумпоре киселине улази: водоник, сумпор и

кисеоник .

Квантитативни састав- 2 H ; 1 S ; 4 O

Ако испред формуле пишемо број, он означава број молекула и назива се коефицијент.

6 N2

P2O5MnO

KCl3-metil-2-buten-1-ol

ХЕМИЈСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ При хемијским променама, за разлику од физичких промена мења се састав супстанце.Тако настају нове супстанце са другачијим особинама.

Хемијске једначине служе за представљање хемијских реакција симболима и формулама.

Хемијске реакције су процеси при којима се: мења састав супстанци мењају хемијске особине супстанци

Свака једначина приказује супстанце које ступају у реакцију (тзв. реактанти) и супстанце као производ те реакције.

На левој страни хемијске једначине пишу се симболи односно формуле реактаната, а на десној страни симболи односно формуле супстанци које настају као производ.

Стране у хемијској једначини раздваја стрелица. РЕАКТАНТИ ПРОИЗВОДИ ИЛИ ПРОДУКТИ

У свакој хемијској реакцији укупна маса супстанце се немења (заком о одржању масе)- укупан број атома и врста атома се немења.

Број атома и врста атома мора бити исти на левој и десној страни хемијске једначине.

Натријум- нитрат + сумпорна киселина натријум- сулфат + азотна киселина

2NaNO3 + H2SO4 Na2SO4 + 2 HNO3

ОН- - хидроксидS- - сулфид

НАЗИВ КИСЕЛИНЕ

ХЕМИЈСКА ФОРМУЛА НАЗИВ ЈОН ХЕМИЈСКА

ФОРМУЛА ЈОНА

АЗОТНА HNO3 НИТРАТ NO3-

НИТРИТНА HNO2 НИТРИТ NO2-

СУМПОРНА H2SO4 СУЛФАТ SO42-

СУЛФАТНА H2SO3 СУЛФИТ SO32-

ФОСФОРНА H3PO4 ФОСФАТ PO43-

ХЛОРОВОДОНИЧНА HCl ХЛОРИД Cl-

УГЉЕНА ИЛИ КАРБОНАТНА H2CO3 КАРБОНАТ CO3

2-

МОЛ И МОЛАРНА МАСААтоми и молекули су врло малих маса па тако у

обичајеним хемијским експериментима учествује велики број атома и молекула. Договором усвојено је да се група атома или молекула која се састоји од 6,022*1023 честица назива мол и буде јединица за количину супстанце.

Физичка величина која одерђује број честица супстанци је КОЛИЧИНА СУПСТАНЦЕ, а ознака је n , мерна јединица mol.

m n =

M

Елементарне јединке или честице супстанци могу бити: атоми, молекули, јони, електрони или атомске групе дефинисане формулом супстанци.

Један мол је количина супстанце која садржи онолико честица колико има атома(елементарних јединки) колико има атома у 12g угљениковог изотопа С-12.

Број атома у 12 g угљениковог изотопа С-12 је 6,022*1023 и назива се Авогадров број обелажава се са NA, мерна јединица mol-1.

NA= 6,022*1023 mol-1 6,022 *1023

mol

Маса Авогадров број честица (једн мол) бројчано одговара релативној атомској маси када је супстанца у елементарном стању, односно релативној молекулској маси за једињења и молекуле елемента.

МОЛАРНА МАСА (М)- представља масу количине материје од једног мола одговарајућих честица.

Моларна маса је физичка величина која се дефинише као однос масе и количине супстанце.

m M = [kg/ mol; g/ mol] n Моларна маса се израчунава множењем бројчане

вредности бројчане вредности њене релативне атомске, односно молекулске масе мерном јединицом g/ mol.

 М=Ar* g/ mol атомM=Mr* g/ mol молекул

ПРИМЕР 1 : Израчунати моларну масу азот(V)- оксида N2O5.М(N2O5)= Mr(N2O5) *g/ molMr(N2O5)= 2Ar(N) + 5Ar(O)= 2 * 14,01 + 5* 16,00= 108,02 g/mol   ПРИМЕР 2: За реакцију су потребна 0,2 mola бакар(ll)- оксида.

Колико те супстанце треба одмерити на ваги? n(CuO)= 0,2 molm(CuO)= ?  mn= M m= n*M M(CuO)= Ar(Cu) + Ar(O)= 63,55 + 16,00=

79,55 g/molm= 0,2 mol* 79,55 g/mol= 15,91 g   

МОЛАРНА ЗАПРЕМИНА

Запремина коју заузима један мол молекула било које гасовите супстанце под нормалним условима износи 22,4 dm 3 и назива се моларна запремина (Vm), мерна јединица

m 3/ mol; dm 3/mol (нормални услови : 00С ,101325Pa)  Моларна запремина(Vm) дефинише се као однос запремине гаса

(V) и његове количине супстанце (n). V Vm = n   Моларна запремина реалних гасова су приближно једнаке 22,4 dm 3/

mol Vm= 22,4 dm 3/mol 

ПРИМЕР 1: Израчунати колико се молова кисеоника налази у челичној боци запремине 10 dm 3, на температури од 150С и притиску 101325 Pa.

V= 10 dm 3

t= 150Cp= 101325Vm= 23,6 dm3/ moln(O2)= ? Vn( O2 ) = Vm  10 dm 3

n = = 0,42 mol 23,6 dm3/ mol 

Моларне запремине идеално гаса на различитим температурама

t0C Vm (dm3/ mol )

0 22,4

5 22,8

10 23,2

15 23,6

20 24,1

25 24,5

30 24,9

50 26,5

75 28,6

100 30,6

ДОМАЋИ РАД1. Написати хемијску једначину Бакар(ll)- сулфат +натријум- хидроксид

бакар(ll)хидроксид + натријум- сулфат2. Израчунати моларне масе следећих једињења:

а) КCl б ) HNO3 в ) (NH4)2CO3

3. Колико се molova воде налази у 100 g те супстанце? 4. Израчунати коју запремину заузима 1kg водоника при

нормалним условима.