Б У К В А Р И И Б У К В А Р С К А Н А С Т А В А К О Д С Р Б А

" ПРЕЂЕ СЛОВЕНИ НЕ ИМАЂАХУ КЊИГА НЕГО ПО ЦРТАМА И РЕЗАМА ЧИТАХУ И ГАТАХУ БУДУЋИ ПАГАНИ. КРСТИВШИ СЕ, РИМСКИМ И ГРЧКИМ ПИСМЕНИМА МУЧАХУ СЕ ПИСАТИ СЛОВЕНСКУ РЕЧ БЕЗ ПРАВИЛА" ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР, СЛОВО О ПИСМЕНИМА, ПОЧЕТАК X ВЕКАПОЧЕЦИ ПИСМЕНОСТИ КОД СЛОВЕНА ВЕЗУЈУ СЕ ЗА ДОБА ДОЛАСКА СОЛУНСКЕ УЧЕНЕ БРАЋЕ СВЕТОГ ЋИРИЛА И СВЕТОГ МЕТОДИЈА, И ЊИХОВИХ УЧЕНИКА У СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ IX ВЕКА. КАО МИСИОНАРИ И ПРОСВЕТИТЕЉИ, ЗАСЛУЖНИ СУ ЗА ШИРЕЊЕ ХРИШЋАНСТВА НА СЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ. С ПРЕВОДОМ БИБЛИЈСКИХ КЊИГА НА СЛОВЕНСКИ И САСТАВЉАЊЕМ ПРВОГ СЛОВЕНСКОГ ПИСМА ГЛАГОЉИЦЕ ( ОД.ГЛАГОЛАТИ ' ШТО ЗНАЧИ ГОВОРИТИ) ПОСТАВИЛИ СУ ТЕМЕЉЕ СЛОВЕНСКОЈ ПИСМЕНОСТИ.

ПРВА СЛОВЕНСКА АЗБУКА ИМАЛА ЈЕ 38 СЛОВА, КОЈА СУ УГЛАВНОМ ПРЕУЗЕТА ИЗ ГРЧКОГ БРЗОПИСНОГ ПИСМА, А ЗА НЕКЕ СУ ОСМИШЉЕНИ ПОСЕБНО НОВИ ЗНАЦИ. ПИСАНА ЈЕ У ДВА ОБЛИКА - УГЛАСТА У ЗАПАДНИМ КРАЈЕВИМА И ОБЛА У ИСТОЧНИМ КРАЈЕВИМА. У СРПСКИМ КРАЈЕВИМА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА, ГЛАГОЉИЦА НЕ ОПСТАЈЕ, ЈЕР СУ СЕ ВЕЂ КОРИСТИЛИ ГРЧКИ БРОЈЕВИ И СЛОВА, КОЈА НИСУ МОГЛА ДА ЗАДОВОЉЕ ОСОБЕНОСТИ СЛОВЕНСКОГ ГОВОРА. КАКО СУ НЕДОСТАЈАЛИ ЗНАЦИ ЗА ВИШЕ ГЛАСОВА, СТВОРИЛА СЕ ПОТРЕБА ЗА НОВИМ ПИСМОМ.ДРУГО СЛОВЕНСКО ПИСМО ЋИРИЛИЦУ, СРЕДИНОМ IX ВЕКА, САЧИНИЛИ СУ КЛИМЕНТ И НАУМ, УЧЕНИЦИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА, КОЈИ СУ НАСТАВИЛИ ПРОСВЕТИТЕЉСКИ РАД НА БАЛКАНУ. ЋИРИЛИЦА, ЈЕ БИЛА ЈЕДНОСТАВНИЈЕ ПИСМО ЗА УПОТРЕБУ, СА 38 СЛОВА, ОД КОЈИХ ЈЕ 24 ПРЕУЗЕТО ИЗ ГРЧКОГ УСТАВНОГ ПИСМА, А ЗА СТАРОСЛОВЕНСКЕ ГЛАСОВЕ КОЈИХ НИЈЕ БИЛО У ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ НАЧИЊЕНА СУ НОВА СЛОВА. ЈЕЗИК СОЛУНСКЕ БРАЋЕ БИО ЈЕ СТАРОСЛОВЕНСКИ. СВИ СЛОВЕНИ ГОВОРИЛИ СУ СКОРО ИСТИМ ЈЕЗИКОМ, ИЗ КОГА ЋЕ СЕ ВРЕМЕНОМ ИЗДВОЈИТИ РЕДАКЦИЈЕ (СРПСКОГ, БУГАРСКОГ И РУСКОГ ЈЕЗИКА).

ПРИВОЂЕЊЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ У ШКОЛУ. У МАНАСТИРУ МОРАЧА НА ФРЕСЦИ ПРИКАЗАНА ЈЕ ШКОЛА, У КОЈУ ОТАЦ ДОВОДИ СВЕТОГ НИКОЛУ ДА УЧИ. УЧИТЕЉ У ЛЕВОЈ РУЦИ ДРЖИ ШТАП И ДАЈЕ СВЕТОМ НИКОЛИ ДАШЧИЦУ, НА КОЈОЈ СУ ПОЧЕТНА СЛОВА АЗБУКЕ КОЈА ЈЕ КАО И ТЕКСТОВИ ИСПИСАНА ЋИРИЛИЦОМ. МАНАСТИР МОРАЧА КОД ПОДГОРИЦЕ, XVII ВЕК

ДРУГО СЛОВЕНСКО ПИСМО ЋИРИЛИЦУ, СРЕДИНОМ IX ВЕКА, САЧИНИЛИ СУ КЛИМЕНТ И НАУМ, УЧЕНИЦИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА, КОЈИ СУ НАСТАВИЛИ ПРОСВЕТИТЕЉСКИ РАД НА БАЛКАНУ. ЋИРИЛИЦА, ЈЕ БИЛА ЈЕДНОСТАВНИЈЕ ПИСМО ЗА УПОТРЕБУ, СА 38 СЛОВА, ОД КОЈИХ ЈЕ 24 ПРЕУЗЕТО ИЗ ГРЧКОГ УСТАВНОГ ПИСМА, А ЗА СТАРОСЛОВЕНСКЕ ГЛАСОВЕ КОЈИХ НИЈЕ БИЛО У ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ НАЧИЊЕНА СУ НОВА СЛОВА. ЈЕЗИК СОЛУНСКЕ БРАЋЕ БИО ЈЕ СТАРОСЛОВЕНСКИ. СВИ СЛОВЕНИ ГОВОРИЛИ СУ СКОРО ИСТИМ ЈЕЗИКОМ, ИЗ КОГА ЋЕ СЕ ВРЕМЕНОМ ИЗДВОЈИТИ РЕДАКЦИЈЕ (СРПСКОГ, БУГАРСКОГ И РУСКОГ ЈЕЗИКА).ГЛАГОЉИЦА СЕ У СРПСКИМ КРАЈЕВИМА КОРИСТИЛА ТОКОМ X, XI, XII ВЕКА УПОРЕДО СА ЋИРИЛИЦОМ, КОЈА ЈЕ ВРЕМЕНОМ СВЕ ВИШЕ ПРЕОВЛАЂИВАЛА. СА СМЕЊИВАЊЕМ ПИСМА, ТЕКАО ЈЕ И ДУГИ РАЗВОЈНИ ПУТ СРПСКОГ ПРАВОПИСА. ОД XIII ВЕКА СРПСКА ЋИРИЛИЦА ЈЕ КРОЗ СОПСТВЕНИ ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПРОЛАЗИЛА КРОЗ РАЗНЕ ОБЛИКЕ.КРАЈЕМ XIV ВЕКА СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК ДОБИО ЈЕ СРПСКЕ ФОНЕТСКЕ, МОРФОЛОШКЕ И ЛЕКСИЧКЕ ОСОБИНЕ, И ТАКО НАСТАЈЕ СРПСКА РЕДАКЦИЈА СТАРОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА.У XVII И НАРОЧИТО XVIII ВЕКУ ИЗ РУСИЈЕ СТИЖУ БОГОСУЖБЕНЕ ИСВЕШТЕНЕ КЊИГЕ НА РУСКОЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ КОЈИЈЕ СВЕ ВИШЕ И У СВЕТОВНОЈ УПОТРЕБИ.ПРОЖИМАЊЕМ РУСКОЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОГ И ЕЛЕМЕНАТА СРПСКОГ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА НАСТАЈЕ У XVIII ВЕКУСЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК.ПОЧЕТКОМ XVIII ВЕКА РУСКИ ЦАР ПЕТАР ВЕЛИКИ УВЕО ЈЕ ТАКОЗВАНУ ГРАЂАНСКУ АЗБУКУ, САЧИЊЕНУ ПРЕМА ЋИРИЛСКОМ БРЗОПИСУ И ПРЕМА ЛАТИНИЦИ. ОВА АЗБУКА – ГРАЂАНСКА ЋИРИЛИЦА СЕ УПОТРЕБЉАВАЛА У СРПСКИМ ЗЕМЉАМА ДО КРАЈА XVIII ВЕКА.

ГЛАГОЉИЦА СЕ У СРПСКИМ КРАЈЕВИМА КОРИСТИЛА ТОКОМ X, XI, XII ВЕКА УПОРЕДО СА ЋИРИЛИЦОМ, КОЈА ЈЕ ВРЕМЕНОМ СВЕ ВИШЕ ПРЕОВЛАЂИВАЛА. СА СМЕЊИВАЊЕМ ПИСМА, ТЕКАО ЈЕ И ДУГИ РАЗВОЈНИ ПУТ СРПСКОГ ПРАВОПИСА. ОД XIII ВЕКА СРПСКА ЋИРИЛИЦА ЈЕ КРОЗ СОПСТВЕНИ ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПРОЛАЗИЛА КРОЗ РАЗНЕ ОБЛИКЕ.КРАЈЕМ XIV ВЕКА СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК ДОБИО ЈЕ СРПСКЕ ФОНЕТСКЕ, МОРФОЛОШКЕ И ЛЕКСИЧКЕ ОСОБИНЕ, И ТАКО НАСТАЈЕ СРПСКА РЕДАКЦИЈА СТАРОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА.У XVII И НАРОЧИТО XVIII ВЕКУ ИЗ РУСИЈЕ СТИЖУ БОГОСУЖБЕНЕ И СВЕШТЕНЕ КЊИГЕ НА РУСКОЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ КОЈИ ЈЕ СВЕ ВИШЕ И У СВЕТОВНОЈ УПОТРЕБИ. ПРОЖИМАЊЕМ РУСКОЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОГ И ЕЛЕМЕНАТА СРПСКОГ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА НАСТАЈЕ У XVIII ВЕКУ СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК.ПОЧЕТКОМ XVIII ВЕКА РУСКИ ЦАР ПЕТАР ВЕЛИКИ УВЕО ЈЕТАКОЗВАНУ ГРАЂАНСКУ АЗБУКУ, САЧИЊЕНУ ПРЕМА ЂИРИЛСКОМ БРЗОПИСУ И ПРЕМА ЛАТИНИЦИ. ОВА АЗБУКА – ГРАЂАНСКА ЋИРИЛИЦА СЕ УПОТРЕБЉАВАЛА У СРПСКИМ ЗЕМЉАМА ДО КРАЈА XVIII ВЕКА.

СВЕ ДО ПОЧЕТКА XIX ВЕКА ОБУЧАВАЊЕ У ПОЧЕТНОМ ЧИТАЊУ И ПИСАЊУ ОБЕЛЕЖИЛА ЈЕ МЕТОДА СРИЦАЊА.НАЈПРЕ СУ СЕ УЧИЛА СЛОВА ПО ИМЕНИМА АЗБУЧНИМ РЕДОМ УНАПРЕД И УНАЗАД /АЗ, БУКИ, ВЈЕДИ.../ ПОТОМ СЕ ПРЕЛАЗИЛО НА СРИЦАЊЕ СЛОГОВА ПО ИМЕНИМА СЛОВА /БУКИ, АЗ=БА/, ПА СРИЦАЊЕ ЈЕДНОСЛОЖНИХ, ДВОСЛОЖНИХ И ВИШЕ СЛОЖНИХ РЕЧИ ПО СЛОГОВИМА.ДА СЕ ПРОЧИТА РЕЧ БА-БА, ИЗГОВАРАЛО СЕ : БУКИ Б, АЗ А, БА, БУКИ Б, АЗ А,БА-БА, БАБАЗА УЧЕЊЕ СЛОВА И ВЕЖБАЊЕ У СРИЦАЊУ КОРИСТИЛА СЕ ШТИЦА - ДАСКА , ТАБЛА ИЛИ МАПА, НАКОЈОЈ СУ АЗБУЧНИМ РЕДОМ БИЛА ИСПИСАНА СВА ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА. ПО ЗАВРШЕНОМ ОБУЧАВАЊУ, ПРЕЛАЗИЛО СЕ НА ЧИТАЊЕ ЧАСЛОВЦА, ПОТОМ ПСАЛТИРА. ПОУЧАВАЊЕ У ПИСАЊУ САСТОЈАЛО СЕ У ПРЕСЛИКАВАЊУ СЛОВА, А КАО СРЕДСТВА КОРИСТЕ СЕ, ПЕСКАРА, БУКОВА КОРА ИЛИ ДАШЧИЦА ПРЕВУЧЕНА ВОСКОМ, ВОСКОЛЕСНА, ПИСАЉКА ЈЕ БИЛА ОБИЧАН ШТАПИЋ КОЈИ ЈЕ НА ЈЕДНОМ КРАЈУ БИО ЗАОШТРЕН, ДОК МУ ЈЕ ДРУГИ БИО СПЉОШТЕН И СЛУЖИО ЈЕ ЗА БРИСАЊЕ - ЗАРАВЊАВАЊЕ ВОСКА.НАЈРАНИЈИ ЗАПИС У КОМЕ СЕ ГОВОРИ О ОБУЧАВАЊУ УЧЕНИКА У ЧИТАЊУ МЕТОДОМ СРИЦАЊА И ПИСАЊУ ЈЕ СКАЗАЊЕ О ПИСМЕНИМА, КОНСТАНТИНА ФИЛОЗОФА ПОШТО ЈЕ ИСПИСАО АЗБУКУ , РЕКАО ЈЕ ДА КАДА СЕ ОНА НАУЧИ ОВАКО ОД ПОЧЕТКА, ТАДА НЕКА ОПЕТ ПОЧНЕ ОД КРАЈА, ОВАКО: Ч, Ц, Ш, И СВЕ ДО А".

ГРАМАТИКА ИЛИ ПИСМЕНИ КНИЖНИ.РУКОПИС БУКВАРА, ПРЕПИСИВАЧКИ, ПРЕВОДИЛАЧКИ И ПРИРЕЂИВАЧКИ РАД ГАВРИЛА СТЕФАНОВИЋА ВЕНЦЛОВИЋА1717 0ДЦНЕ /АРХИВ САНУ/

ПЕРВОЕ УЧЕНИЈЕ ОТРОКОМ, МОСКОВСКИ БУКВАР ТЕОФАНА ПРОКОПОВИЧА, МОСКВА 1726. САДРЖАЈ: АЗБУКА СА ИМЕНИМА СЛОВАСЛОГОВИ ЗА СРИЦАЊЕ У РАЗНИМ КОМБИНАЦИЈАМА СКРАЋЕНИЦЕ ЦРКВЕНИ БРОЈЕВИ И ВЕРСКЕ ПОУКЕ И МОЛИТВЕБУКВАР ЈЕ ПРЕШТАМПАВАН ВИШЕ ПУТА РИМНИК, БЕОГРАД, НОВИ САД, ЦЕТИЊЕ), БИО ЈЕ УГЛЕДНИ ЗА СВЕ БУКВАРЕ НАПИСАНЕ У ОВОМ ПЕРИОДУ И СА ЊИМ ЈЕ УВЕДЕН У НАШУ ШКОЛУ РУСКОЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК. КОРИСТИ СЕ У НАСТАВИ ТОКОМ XVIII ВЕКА.

ПЕРВОЈЕ УЧЕНИЈЕ ХОТЈАШЧИМ УЧИТСЈА КНИГ ПИСМЕНИ СЛОВЕНСКИМИ,НАЗИВАЕМО JЕ БУКВАР МЛЕЦИ 1767.ДРУГО ИЗДАЊЕ У БЕЧУ 1792.У ОВОМ БУКВАРУ ПРВИ ПУТ ПОРЕД ЦРКВЕНЕ АЗБУКЕ ДАТА ЈЕ И ГРАЂАНСКА АЗБУКА А ПОРЕД ЦРКВЕНОГ И СВЕТОВНО ШТИВО. ДАТА СУ И МЕТОДСКА УПУТСТВА СА ПРЕПОРУКОМ ЗА ОЛАКШАВАЊЕ ОБУЧАВАЊА МЕТОДОМ СРИЦАЊА, ТАКО ШТО СЕ УЧЕНИЦИ ИГРАЈУ КАРТОНИМА НА КОЈИМА СУ УЦРТАНА СЛОВА ЈЕР ЋЕ ИХ ТАКО БОЉЕ ЗАПАМТИТИ, А УЧИТЕЉ ЂЕ ПРОВЕРАВАТИ НА ТАЈ НАЧИН ШТО ЋЕ ПОВРЕМЕНО ТРАЖИТИ ДА МУ ДОНЕСУ НЕКО СЛОВО И ЗА СВАКО ПОГОЂЕНО СЛОВО ДАВАЋЕ НАГРАДУ У ВОЋУ И КОЛАЧИМА. СМАТРА ДА СЕ НА ОВАЈ НАЧИН АЗБУКА МОЖЕ НАУЧИТИ ЗА ПЕТНАЕСТ ДАНА. БУКВАР СЕ ПРОДАВАО ПО ЦЕНИ ОД 1.05 МЛЕТАЧКИХ ЛИРА.

ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН (1726 - 1785) УЧИТЕЉ, ПОЗНАТИ КЊИЖЕВНИК И ПРОСВЕТНИ ПОСЛЕНИК ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XVIII, ПИСАО ЈЕ И ПРЕПИСИВАО РУКОПИСНЕ КЊИГЕ, УМНОЖАВАО ИХ СА БАКРОРЕЗНИХ ПЛОЧА, БИО ЈЕ ИЗДАВАЧ, КОРЕКТОР И ИЛУСТРОВАО ЈЕ КЊИГЕ.НА КЊИГАМА СЕ ПОТПИСИВАО НАЈВИШЕ ЋИРИЛИЦОМ И ПРЕДВУКОВСКИМ ПРАВОПИСОМ.ОРФЕЛИНОВА БИБЛИОТЕКА, НАЈСТАРИЈА ЈЕ САЧУВАНА СРПСКА ПРИВАТНА БИБЛИОТЕКА ИЗ XVIII ВЕКА. ЧУВА СЕ У ПАТРИЈАРШИЈСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ.

УПОРЕДО СА ЧИТАЊЕМ, ВАЖНОСТ ЈЕ ПРИДАВАО И УЧЕЊУ ПИСАЊА, ПА ЈЕ ПРИРЕДИО НОВЈЕЈШИЈА СЛАВЕНСКИЈА ПРОПИСИ, СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ 1776. СА УПУТСТВОМ О ТЕХНИЦИ ПИСАЊА И РАЗНА ВЕЖБАЊА ЗА ПИСАЊЕ, ПОЧЕВ ОД ЦРТА И СЛОВА ДО ТЕКСТОВА.

ТЕОДОР ЈАНКОВИЋ - МИРИЈЕВСКИ (1741 - 1814), ШКОЛСКИ ДИРЕКТОР ЗА СРПСКЕ ШКОЛЕ У БАНАТУ ПОСЛЕ РЕФОРМЕ ШКОЛСТВА У АУСТРИЈИ 1776. ПРЕВЕО ЈЕ И ДЕЛИМИЧНО ПРЕРАДИО РУЧНУ КЊИГУ ЈОХАНА ФЕЛБИГЕРА 1776. У КОЈОЈ ГОВОРИ И О НАСТАВИ ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА. У ПРИМЕНИ МЕТОДЕ СРИЦАЊА ИМА ОДСТУПАЊА, УТОЛИКО ШТО СЕ СЛОВА НА ПОЧЕТКУ НЕ УЧЕ ПО АЗБУЧНОМ РЕДУ НЕГО ПО ЊИХОВОЈ МЕЂУСОБНОЈ СЛИЧНОСТИ. У ТОМ СМИСЛУ ЈЕ САСТАВИО И АЗБУЧНУ ШТИЦУ КОЈА ЈЕ САДРЖАВАЛА СЛОВА Ћ, Ђ, Џ, ШТО ЈЕ ОЛАКШАВАЛО РАД. ПО ЊЕГОВОМ УПУТСТВУ КОД УЧЕЊА ЧИТАЊА ТРЕБА УПОСЛИТИ ЦЕО РАЗРЕД, А ЗА ПИСАЊЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ ПРЕГЛЕДАЛИЦЕ, КОЈЕ ЈЕ САМ ИЗРАДИО. НАПИСАО ЈЕ БУКВАР КОЈИ ЈЕ ШТАМПАН НА СЛОВЕНСКОМ, РУМУНСКОМ И НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ, 1776.

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ (1787-1864) У СВОМ РЕФОРМАТОРСКОМ ПОДУХВАТУ ПОШАО ЈЕ ОД МРКАЉЕВОГ МОДЕЛА АЗБУКЕ, ВЕЋ ДОСТУПНОГ СВИМА, КОЈИ ЈЕ ДВА ПУТА МЕЊАО И УСАВРШАВАО 1814. И 1818. ГОДИНЕ.БАВИО СЕ УВОЂЕЊЕМ НОВИХ Ђ, Ј, Љ, Њ ИЛИ НЕУОБИЧАЈЕНИХ СЛОВА Ћ, Џ С ТЕЖЊОМ ДА ПРИМЕНИ ПРАВИЛО ЈЕДАН ГЛАС (ФОНЕМА) - ЈЕДАН ЗНАК.ВУК КАРАЏИЋ СВОЈУ БОРБУ ОКО РЕФОРМЕ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА, НОВОГ ПРАВОПИСА И ЋИРИЛИЧНЕ АЗБУКЕ ОКОНЧАО ЈЕ ПОЛОВИНОМ XIX ВЕКА, КАДА ЈЕ НАРОДНИ ЈЕЗИК ПОСТАО КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК, И САЧИЊЕНА ЈЕ ДАНАШЊА, ЈЕДИНСТВЕНО УСАВРШЕНА СРПСКА ЋИРИЛИЧНА АЗБУКА, ПРВА И ЈЕДИНА СЛОВЕНСКА ФОНЕТСКА АЗБУКА ОД ТРИДЕСЕТ СЛОВА,( ИЗ ПОЈЕДНОСТАВЉЕНЕ ГРАЂАНСКЕ АЗБУКЕ ПРУЗЕТА СУ 24 СЛОВА КОЈИМА ЈЕ ДОДАО ШЕСТ НОВИХ). ТАКО ОБЛИКОВАНА АЗБУКА И ПРАВОПИС, ОМОГУЋИЛИ СУ ПРИМЕНУ ЈЕДИНСТВЕНОГ НАЧЕЛА: ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ, А ЧИТАЈ КАО ШТО ЈЕ НАПИСАНО. ОЗАКОЊЕНИ СУ 1868.ГОДИНЕ

ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ (1821-1887) ЗНАЧАЈАН ПРОСВЕТНИ ПОСЛЕНИК И ПЕДАГОШКИ ПИСАЦ, ПОЗНАТ КАО ОРГАНИЗАТОР ШКОЛСТВА И РАЗВОЈА СРПСКИХ ШКОЛА У ВОЈВОДИНИ МЕЂУ КОЈИМА ЈЕ И ОСНИВАЊЕ УЧИТЕЉСКИХ ШКОЛА. ЗАСЛУЖАН ЈЕ ЗАУНАПРЕЂЕЊЕ И ОСАВРЕМЕЊАВАЊЕ НАСТАВЕ, ПОСЕБНО БУКВАРСКЕ, У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА. СВОЈИМ ДЕЛИМА, БУКВАР И УПУТСТВОМ ЗА ПРЕДАВАЊЕ БУКВАРСКЕ НАУКЕ ОЗНАЧИО ЈЕ ПРЕКРЕТНИЦУ У НАСТАВИ, С ЈЕДНЕ СТРАНЕ ПРИМЕНОМ НОВОГ ПРАВОПИСА, А С ДРУГЕ СТРАНЕ, КОНАЧНО НАПУШТАЊЕМ МЕТОДЕ СРИЦАЊА У ОБУЧАВАЊУ ЧИТАЊА. УВЕО ЈЕ, ПО ПРВИ ПУТ, ПРИПРЕМНИ РАД У НАСТАВИ ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА (ВЕЖБЕ У ПОСМАТРАЊУ, МИШЉЕЊУ И ГОВОРУ, ПРИПРЕМЕ ЗА ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ). ПОСТАВИО ЈЕ ОСНОВУ НОВОЈ САВРЕМЕНОЈ МЕТОДИ НОРМАЛНЕ РЕЧИ. ПОСТУПАКУ ПРИМЕНИ МЕТОДЕ ЈЕ СЛЕДЕЋИ: ДА СЕ ОБРАДА ПОЈЕДИНОГ ГЛАСА ВЕЗУЈЕ ЗА ПОГОДНО ИЗАБРАНУ РЕЧ КОЈА ПОЧИЊЕ ТИМ ГЛАСОМ И КОЈА СЕ НАРОЧИТО УОЧАВА ПРИ АНАЛИЗИ РЕЧИ, ДА БИ ЈЕ ПОТОМ ВЕЗИВАО ЗА ДРУГЕ ДОТАД НАУЧЕНЕ ГЛАСОВЕ У СЛОГОВЕ И РЕЧИ РАДИ ВЕЖБАЊА У ШЧИТАВАЊУ. ПО РАСПИСАНОМ КОНКУРСУ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ ЗА НОВИ БУКВАР СА ЧИТАНКОМ 1869. ГОДИНЕ НАПИСАО ЈЕ НАЈБОЉИ ДО ТАДА БУКВАР ПРЕМА КОМЕ ЈЕ ПРИПРАВНИЧКА ДРУЖИНА" ВЕНАЦ" ПРИ СОМБОРСКОЈ УЧИТЕЉСКОЈ ШКОЛИ ПРИРЕДИЛА ТРИ РЕДАКЦИЈЕ ЗА СРБИЈУ, ЦРНУ ГОРУ И УГАРСКУ.

СТЕВО ЧУТУРИЛО (1846 - 1939) ПОЗНАТИ ПЕДАГОГ И ПИСАЦ ШКОЛСКИХ УЏБЕНИКА. ВЕЛИКИ БОРАЦ НЕ САМО ПЕРОМ ВЕЋ И ПУШКОМ. ЗА ВРЕМЕ БОРАВКА У ЦРНОЈ ГОРИ ЗАПОЧИЊЕ СВОЈ РАД КАО ПИСАЦ УЏБЕНИКА, У ПЕРИОДУ ОД 1878, КАДА МУ ЈЕ ОБЈАВЉЕН БУКВАР ЗА ЦРНОГОРСКУ ШКОЛУ, А ПОТОМ И БУКВАР ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ, КАО И СРПСКИ ПРАВОПИС ЗА ШКОЛСКУ УПОТРЕБУ, УПУТСТВА ЗА РАД СА БУКВАРИМА И ПЕДАГОШКА ЛИТЕРАТУРА, ПА ДО 1926, ПО ЊЕГОВИМ ПОДАЦИМА , ОБЈАВЉЕНО ЈЕ ВИШЕ ОД 30 МИЛИОНА ПРИМЕРАКА СЕДАМ УЏБЕНИКА КОЈЕ ЈЕ НАПИСАО.НАЈЧЕШЋЕ ЈЕ ПОМИЊАН КАО ПИСАЦ БУКВАРА, ЗА КОЈЕ САМ КАЖЕ ДА ЈЕ ТО ПРВА ДЕЧЈАКЊИГА, ЊЕНА ПРВА РАДОСТ И ПРВА МУКА.АУТОР ЈЕ И БУКВАРА ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ, ПРВЕ ШКОЛСКЕ КЊИГЕ, УИЗДАЊУ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА, ШТАМПАНЕ НА КРФУ,1916.ГОДИНЕ. У СВОЈИМ БУКВАРИМА ПРИМЕЊИВАО ЈЕ МЕТОДУ НОРМАЛНЕ РЕЧИ САУПОРЕДНИМ ЧИТАЊЕМИ ПИСАЊЕМ; МЕТОДУ ЈЕ УНАПРЕДИО ИЗБОРОМ НОРМАЛНИХ РЕЧИ У КОЈИМА СУ ДЕЦИ БИЛАПОЗНАТА СВА СЛОВА, СЕМ ПРВОГ КОЈЕ ТРЕБА ДА УЧЕ; УНОШЕЊЕМ ЈОШ ПО ЈЕДНЕ СЛИКЕКОЈА СВОЈИМ ОБЛИКОМ ПОДСЕЋА НА СЛОВО - КОМБИНУЈУЋИ ТАКО МЕТОДУ НОРМАЛНЕ РЕЧИСА ФОНОГРАФСКОМ МЕТОДОМ КАО И ОБРАДУ ПРВО ПИСАНИХ ПА ШТАМПАНИХ СЛОВА, ОЛАКШАО ЈЕ ПОСТУПАК ОБУЧАВАЊА.

АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ, САСТАВИО ЈЕ МАЛИ БУКВАР СРПСКИ ЗА СРПСКУ МЛАДЕЖ, 1825.ТО ЈЕ ПРВИ БУКВАР САЧИЊЕН ВУКОВОМ АЗБУКОМ И НА НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ, У КОМЕ СЕ НЕ ПРИХВАТА МЕТОДА СРИЦАЊА ЈЕР СЛОВА НИСУ НИШТА ДРУГО ДО САМО ВИДНИ ЗНАЦИ ЗА ГЛАСОВЕ.(БУКВАР ЈЕ ОСТАО У РУКОПИСУ)

УСТРОЈЕНИЈЕ М ЈАВНОГ УЧИЛИШНОГ НАСТАВЛЕНИЈА, ПРВИМ ОПШТИМ ШКОЛСКИМ ЗАКОНОМ , ДОНЕТИМ 1844. ГОДИНЕ, СРБИЈА ЈЕ ДОБИЛА ОРГАНИЗАЦИОНО ЗАОКРУЖЕН ШКОЛСКИ СИСТЕМ, ШТО ЈЕ ЧИНИЛО ПОЧЕТАК ЊЕГОВОГ ИЗГРАЂИВАЊА И ДОГРАЂИВАЊА. УСТРОЈЕНИЈЕ СУ ПРАТИЛА УПУТСТВА О РАДУ ЗА СВАКУ ВРСТУ ШКОЛА. ИСТЕ ГОДИНЕ ДОНЕТО ЈЕ НАСТАВЛЕНИЈЕ ЗА УЧИТЕЉЕ ОСНОВНИ УЧИЛИШТА, КОЈИ У СКПАДУ СА ВАЖЕЋИМ ПЕДАГОШКИМ СХВАТАЊИМА, АЛИ И НАПРЕДНИМ ПЕДАГОШКИМ ИДЕЈАМА, САДРЖИ ЗНАЧАЈНА И ВРЕДНА, ЦЕЛОВИТА И СИСТЕМАТСКА, ДИДАКТИЧКО - МЕТОДСКА И ВАСПИТНА УПУТСТВА, КОЈА СУ ТРЕБАЛА ДА ДОВЕДУ ДО ПОБОЉШАЊА НАСТАВЕ. ПО ПРВИ ПУТ ОДБАЦУЈЕ СЕ КЛАСИЧНА МЕТОДА СРИЦАЊА И ЗАМЕЊУЈЕ ГЛАСОВНИМ СРИЦАЊЕМ. СРЕДИНУ XIX ВЕКА ОБЕЛЕЖИО ЈЕ ЗАЧЕТАК РАЗВОЈА ПЕДАГОШКЕ ЛИТЕРАТУРЕ ШТАМПАЊЕМ ПЕДАГОГИЧНО - МЕТОДИЧНОГ НАСТАСТАВЛЕНИЈА ЗА УЧИТЕЉЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА 1855. ГОДИНЕ МИЛОВАНА СПАСИЋА. БИО ЈЕ ТО ДУГОГОДИШЊИ ТЕОРЕТСКИ И ПРАКТИЧНИ ПРИРУЧНИК ЗА УЧИТЕЉЕ. ОСНИВА СЕ ПРВА ШКОЛСКА КОМИСИЈА СА ЗАДАТКОМ ДА СЕ СТАРА О ИЗРАДУ УЏБЕНИКА И ПРИМЕНИ НОВОГ ПРАВОПИСА И АЗБУКЕ (1849). ЗАХТЕВА СЕ БОЉА ПЕДАГОШКА ПРИПРЕМЉЕНОСТ УЧИТЕЉА ЗА ПРАКТИЧАН РАД И ОСНИВАЈУ СЕ КЊИЖНИЦЕ ПРИ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА. ШАЉУ СЕ ПРВИ ДРЖАВНИ ПИТОМЦИ НА СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ У НЕМАЧКУ 1865. ГОДИНЕ. ДАЈЕ СЕ ЗНАЧАЈ ПРИМЕНИ НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА И ШКОЛСКОМ ПРИБОРУ ПОЈАВИЛЕ СУ СЕ ЂАЧКЕ КАМЕНЕ ТАБЛИЦЕ; ИЗРАЂЕНЕ СУ ПРВЕ ПРЕГЛЕДАЛИЦЕ ЗА ЛЕПО ПИСАЊЕ (1845.); УВОДЕ СЕ ЦРНЕ КРАСНОПИСНЕ ТАБЛИЦЕУДЕСЕТОБРАЗАЦА(1852); ШТАМПАНАЈЕ ПРЕГЛЕДАЛИЦА Ј. ДЕРОКА И ИЛУСТРОВАНА ШТИЦА - ЗИДНА СЛОВАРИЦА.ДО КРАЈА XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА, У СКЛАДУ СА РАЗВОЈЕМ ПЕДАГОШКЕ НАУКЕ, РАЗРАЂУЈУ СЕ И ДИДАКТИЧКА ПИТАЊА НА НОВИМ ОСНОВАМА, КАО И ПРИМЕНА НОВИХ МЕТОДА У НАСТАВИ ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА.

МИЛОВАН СПАСИЋ (1817 - 1908), ШКОЛСКИ НАДЗОРНИК ЗА ЗАПАДНУ СРБИЈУ, ПИСАЦ УЏБЕНИКА И ПЕДАГОШКИХ СПИСА, ЧИЈЕ ЈЕ ДЕЛО ПЕДАГОГИЧНО - МЕТОДИЧНО НАСТАВЛЕНИЈЕ, ДУГО ГОДИНА БИО ТЕОРЕТСКИ И ПРАКТИЧНИ ПРИРУЧНИКУЧИТЕЉИМА.

НИКОЛА Ђ. ВУКИЧЕВИЋ (1830 - 1910) ПРОФЕСОР СРПСКЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ У СОМБОРУ, ПИСАЦ ПОЗНАТОГ УПУТСТВА ЗА ПРЕДАВАЊЕ БУКВАРА У СВЕЗИ СА ОЧИГЛЕДНОМ НАСТАВОМ, АУТОР ЈЕ ЗИДНЕ ШКОЛСКЕ СЛОВАРИЦЕ. ДАО ЈЕ НАЦРТ ШТИЦЕ КОЈА ЋЕ СЕ КОРИСТИТИ ДО КРАЈА 19.ВЕКА КАО И СЛОВАРИЦЕ СА КУТИЈОМ ОД 30 ПРЕГРАДА.

ЈОВАН П. ЈОВАНОВИЋ (1863 - 1935), УЧИТЕЉ, ПИСАЦ УЏБЕНИКА И БУКВАРА, КАО УПРАВИТЕЉ СА УЧИТЕЉИМА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ НАЗАПАДНОМ ВРАЧАРУ, БЕОГРАД, 1893. (Педагошки музеј)

ВЕЉКО РАМАДАНОВИЋ (1874 - 1943) БИО ЈЕ НАЈВЕЋИ СРПСКИ СПЕЦИЈАНИ ПЕДАГОГ И СОЦИЈАЛНИ РАДНИК НА ПОЉУ ЗАШТИТЕ: СЛЕПЕ, ГЛУВЕ, СЛАБОМИСЛЕНЕ, ТЕЛЕСНО ИНВАЛИДНЕ, ВАСПИТНО ЗАПУШТЕНЕ ДЕЦЕ КАО И ДЕЦЕ СА ГОВОРНИМ МАНАМА.ГОДИНЕ 1916. РАДИ НА КРФУ КАО УЧИТЕЉ СА РАЊЕНИЦИМА, КОЈИ ЈЕ ОСНОВАО ПРВУ СРПСКУ ШКОЛУ, ПРВОБИТНО ЗА ОСЛЕПЕЛЕ И ОГЛУВЕЛЕ СРПСКЕ РАТНИКЕ У БИЗЕРТИ, 1917. ВЕЋ СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ, СРПСКА ВЛАДА ОЗВАНИЧИЛА ЈЕ ВЕЉКОВУ БРАЈЕВУ АЗБУКУ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК, А РАМАДАНОВИЋ ИЗДАЈЕ ПРВИ СРПСКИ БУКВАР ЗА СЛЕПЕ МОЈЕ ПРВО РАДОВАЊЕ И СРПСКИ БУКВАР ЗА СЛЕПЕ РАТНЕ ИНВАЛИДЕ, 1919. ГОДИНЕ

МЕТОДА НОРМАЛНИХ ГЛАСОВА - КОРИСТИЛА СЕ У АУСТРОУГАРСКОЈ. СУШТИНА ЈЕ ДА СЕ УЧЕНИК УПО-ЗНА СА ГЛАСОВИМА ШТО НЕПОСРЕДНИЈЕ, КРОЗ ПРИЧУ ВЕЗАНУ ЗА НЕКЕ СТВАРНЕ ДОГАЂАЈЕ, У КОЈИМА СЕ ГЛАСОВИ КОМБИНУЈУ КАО НОРМАЛНИ, ПРИРОДНИ. ЂУРА МИРКОВ, УПУТСТВА ЗА МЕТОД НЕПОСРЕДНОГ РАЗУМЉИВОГ ЧИТАЊА, СР.КАРЛОВЦИ, 1908.ФОНОМИМИЧКА (ИНТЕРЈЕКЦИОНА) МЕТОДА - ПОЗНАТА ЈЕ ПОД НАЗИВОМ ФРАНЦУСКА МЕТОДА, НАСТАЛАЈЕ У ЗАВОДИМА ЗА ГЛУВОНЕМЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА. ДА БИ ОЛАКШАЛА УПОЗНАВАЊЕ ГЛАСОВА И ОДГОВАРАЈУЋИХ СЛОВА, КОРИСТЕ СЕ И ПРЕДСТАВЕ О ИЗРАЗИМАЛИЦА (МИМИКА) КОЈЕ СЕ ЈАВЉАЈУ КАД ЧОВЕКУ ПОЈЕДИНИМ СИТУАЦИЈАМА ИСПУШТАТЕ ГЛАСОВЕ. БУКВАРИ СУ ИМАЛИ ИЛУСТРАЦИЈЕ, КОЈЕ СУ БИЛЕ У ФУНКЦИЈИ ОБЛИКА СЛОВА. ЈАНКО ЋОСИЋ, СРПСКА ПОЧЕТНИЦА, 1906. ЛАЗА ТЕРЗИН УПУТСТВО ЗА ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ НА ОСНОВУ ФОНОМИКЕ, 1908.

АНАЛИТИЧКО - СИНТЕТИЧКА МЕТОДА - ЧИЈА ЈЕ ПРИМЕНА ПОЧЕЛА ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА, ПРИМЕЊУЈЕ СЕ ДО ДАНАШЊИХ ДАНА. РАЗВИЛА СЕ ПРЕТЕТЕЖНО ИЗ МЕТОДЕ НОРМАЛНИХ РЕЧИ КОЈАЈЕОСТАЛАДОМИНАНТНА, ИУЗВАНИЧНИМ ПРОГРАМИМА, И УУЏБЕНИЦИМА И У МЕТОДСКИМ УПУТСТВИМА.ПОСТЕПЕНИМ ОБЈЕДИЊАВАЊЕМ ПОЗИТИВНИХ ЕЛЕМЕНАТА СИНТЕТИЧКИХ И АНАЛИТИЧКИХ МЕТОДА. НАЈБОЉА ЈЕ ЗА УЧЕЊЕ И НАЈВИШЕ ОДГОВАРА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, ПОРЕД СЛОВА ПРИКАЗУЈУ СЕ ПРЕДМЕТИ КОЈИ ПОДСЕЂАЈУ УЧЕНИКА НА СЛОВНИ ЗНАК. БУКВАРИ СЕ СВЕ ВИШЕ ИЛУСТРУЈУ,ПОСТОЈЕ ГРАФИЧКА ПРИКАЗИВАЊА, ПРАЗНИ ПРОСТОРИ ЗА ДОПУНЕ, СТРИПОВИ. КОД ЧИТАЊА СЕ ИЗОСТАВЉАЈУ СЛОГОВИ, ГЛАСОВНО СЕ ИШЧИТАВАЈУ РЕЧИ.ШТАМПАЈУ СЕ СЛОВАРИЦЕ И РАЗЛИЧИТИ ДИДАКТИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ. ВЕЛИМИР ДАМЈАНОВИЋ, НОВИ БУКВАР, 1935. БЛАГОЈЕ СТЕФАНОВИЋ -ЗЛАТКО ШПОЉАР, БУКВАР, 1935. МИЛОРАД ВУЈАНАЦ, БУКВАР, 1920. ЧЕДОМИР БУШЕТИЋ, БУКВАР, 1927.ГЛОБАЛНА МЕТОДА - ГЛАСОВИ СЕ УЧЕ БЕЗ ИКАКВОГ ПОСЕБНОГ ОБЈАШЊЕЊА И АНАЛИЗЕ, У РАЗЛИЧИТИМ КОМБИНАЦИЈАМА СЛОГОВА (ТО, ША, ПЕ, ЛА); КАДА СЕ ПРЕЂУ СВА СЛОВА ( ДАТА КРОЗ СЛОГОВЕ ) ВРШИ СЕ АНАЛИЗА ЧИМЕ ДЕЦА ОВЛАДАВАЈУ ЕЛЕМЕНТИМА А ПОТОМ НА РАЗНИМ СЛОГОВНИМ КОМБИНАЦИЈАМА УЧЕ ЧИТАТИ.

ПЕРИОД ПОСЛЕ ОСЛОБОЂЕЊА НЕ ДОНОСИ БИТНЕ ИЗМЕНЕ У НАСТАВИ ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА. У ПОСТУПКУ ОБУЧАВАЊА НАСТАВИЛО СЕ СА ПРИМЕНОМ ДОТАДАШЊИХ ТЕОРИЈСКИХ И МЕТОДСКИХ УПУТСТАВА. НАМЕРА ДА СЕ ОЗВАНИЧИ ПРИМЕНА ЈЕДНЕ МЕТОДЕ, У ПРАКСИ НИЈЕ УСПЕЛА, ЈЕР ЈЕ ОБУЧАВАЊЕ БИЛО ПРЕПУШТЕНО ИНИЦИЈАТИВИ УЧИТЕЉА. у БУКВАРИМА КОЈИ СУ КОРИШЋЕНИ У НАСТАВИ БИЛА ЈЕ ЗАСТУПЉЕНА МЕТОДА НОРМАЛНЕ РЕЧИ, КОЈА ЈЕ ОДГОВАРАЛА ПОТРЕБАМА ПРИМЕНЕ ГЛАСОВНО АНМАЛИТИЧКО-СИНТЕТИЧКЕ МЕТОДЕ.

ЗА РАЗЛИКУ ОД МЕТОДОЛОШКОГ ПРИСТУПА КОЈИ ЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА ОСТАО ИСТИ, САДРЖИНА БУКВАРА ЈЕ БИЛА ОСАВРЕМЕЊЕНА У СКЛАДУ СА НОВИМ ДРУШТВЕНИМ УСЛОВИМА. МЕТОДЕ ОБУЧАВАЊА У ЧИТАЊУ СУ:

-МОНОГРАФСКИ ПОСТУПАК ЈЕ НАЈСТАРИЈИ У ПРИМЕНИ.ОБУКЕ, ЈЕДНО СЛОВО АЗБУКЕ ОБИЧНО СЕ УЧИ ЗА ЈЕДАН ЧАС, ТО СЕ ОДНОСИ И НА ПИСАНА И НАШТАМПАНА СЛОВА

-КОМПЛЕКСНИ ПОСТУПАК ЈЕ УПОЗНАВАЊЕ СВИХ СЛОВА АЗБУКЕ ПОМОЋУ СЛОВАРИЦЕ, ПОТОМ УЧЕНИЦИ САМИ ПИШУ СЛОВА, САМОСТАЛНО ЧИТАЈУ И САТАВЉАЈУ РЕЧИ.

-МЕТОДА ГРУПНЕ ОБРАДЕ СЛОВА ЈАВЉА СЕ У ПОЈЕДИНИМ БУКВАРИМА.СУШТИНА ЈЕ ДА СЕ ВИШЕ СЛОВА АЗБУКЕ УПОЗНАЈЕ ЗА ЈЕДАН ЧАС, А ПОТОМ СЛЕДИ ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ. ОВАЈ ПОСТУПАК СЕ НАЈВИШЕ КОРИСТИ КОД УЧЕЊА ДРУГОГ ПИСМА, ЛАТИНИЦЕ, МАДА СУ ПОЈЕДИНИ БУКВАРИ КОНЦИПИРАНИ КАО МОГУЋНОСТ ГРУПНЕ ОБРАДЕ СЛОВА. УЗ БУКВАРЕ ОБЈАВЉУЈЕ СЕ И ВЕЛИКИ БРОЈ МЕТОДСКИХ УПУТСТАВА. ДАНАС , У СКЛАДУ СА НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА ЈАВЉАЈУ СЕ БУКВАРИ У НОВОЈ ФОРМИ И ОБЛИКУ.