Тачност обраде

Финална обрада дрвета 2

Основни појмови и дефиниције

• Обрада делова мора имати одређену тачност што је циљ сваког одређеног технолошког поступка.

• Технологија је скуп знања примењен на практичне активности

• Техника ( практичне активности ) је начин рада уз примену машина и алата, како би се искористио материјал и добио готов производ.

Тачност обраде

• Под тачношћу неког детаља или састава подразумева се степен одступања од димензија предмета на цртежу ( идеалне називне мере ) и димензија израђених делова ( реалне или стварне мере ).

• Тачност обраде карактеришу:Тачност димензијаТачност обликаТачност обрађене површине

Грешке тачности обраде

• Грешке су одступање су разлика између стварних и називних мера.

• Грешке могу бити:Грешке димензијаГрешке обликаГрешке обрађене површине

Тачност обраде и својства дрвета

• Највашније својство дрвета везано за тачност је хигроскопност.

• Због свог састава дрво може у зависности од услова средине где се налази да мења количину влаге у себи и да мења свој облик и димензије.

• Тежи се да се ове промене сведу на најмању могућу меру а то се постиже правилним сушењем дрвета.

Методе обраде на машинама

ОБРАДА

ОБРАДА СА МЕРЕЊЕМ У ТОКУ

РАДА

ОБРАДА СА ПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА

1. ПОДЕШАВАЊЕ2. ПРОБНИ КОМАДИ3. СЕРИЈА4. КОНТРОЛА

Тачност обраде и технолошке базе

• Сваки детаљ у процесу обраде је геометријско тело.

• Процес производње детаља иде од грубог димензионисања до коначних димензија, за тачност обраде потребно је базирање.

• Базирањем се добија одређен положај предмета обраде и алата.

Врсте базирања

• Постоје три могућности базирања на машинама:

1. Непокретно2. Покретно – клизајуће3. Центрично

Слободе кретања и начини поузданог базирања

• Свако тело у простору има шест степени слободе кретања:

• Потпуно сигуран положај предмета се осигурава базирањем на шест упоришних тачака:

Тачност машина и извори погрешака

• Тачност машина зависи од тачности њихове израде и степна искориштености.

• Машине и алати за обраду дрвета морају одговарати одређеним нормама геометриске тачности.

• Преглед прецизности рада машина у дрвној индустрији дат је у табели у уџбенику на страни 17.

Технолошка тачност машина и подешавање

• Под подешавањем се подразумева довођење делова машина и алата на одређена узајамна растојања.

• За тачност је важан:Принцип сличности: за подешавање машине мора да се користи исти материјал и величине које ће се обрађивати.

Чистоћа обрађене површине• Под чистоћом обрађене површине се подразуменав степен

приближавања идеалним –глатким геометриским површинама.• У следећој табели дате су нечистоће при обради дрвета:

Толеранције и налегања

• Узајамно замењивост делова и серијској производњи постиже се увођењем појма толеранција у процесу израде.

• Постоје три врсте толеранција:Толеранција дужинских мераТолеранција обликаТолеранција квалитета површина

Толеранција дужинских мера• У погледу толеранције дужинске мере могу бити:1. Унутрашње 2. Спољашње( 3. неодређене )Под спољашњим мерама се подразумевају дужинске мере које

се приликом мерења обухватају додирним површинама мерног алата. ( ОСОВИНА )

Под унутрашњим мерама се подразимевају дужинске мере које се мере унутрашњим мерним додирним површинама (РУПА )

Неке мере се не могу дефинисати па их називамо неодрешеним мерама

Изглед толеранције дужинских мера

Основини појмови о толеранцијама

• Називна мера ( D )је основа за одређивање дозвољених одступања. ( има исту вредност и за рупу и за осовину )

• Нулта линија одговара при цртању називној мери и црта се линијом црта-тачка.

• Стварна мера ( Ds, ds ) је мера која је установљена мерењем и њу су укључене и грешке мерења.

Основини појмови о толеранцијама

• Гранична мера је најмања или највећа гранична вредост коју сме имати стварна мера да би израђени предмет био исправан.

• Горња гранична мера (Dg , dg ) је највећа дозвољена мера

• Доња гранична мера ( Dd, dd ) је најмања дозвољена гранична мера

Основини појмови о толеранцијама

• Толеранција је разлика између горње и доње граничне мере:

Т = Dg – Dd ( за унутрашње мере ( рупа ))

T = dg – dd ( за спољашње мере ( осовина ))

Добра мера је свака мера која се налази између граничних мера

Основини појмови о толеранцијама

• Одступање ( А,а ) је алгебарска разлика одређене мере и називне мере.

• Горње одступањеAg = Dg – D , ag = dg – D

• Доње одступањеАd = Dd – D, ad = dd – D

Величине одступања су стандардизоване и дате у таблицама

Изглед графичког рада