ПОЈАМ И ПОДЕЛА МАТЕРИЈАЛА

Биљана Крстић

Материјали се према пореклу деле на:- природне и - вештачке. Природни материјали су материјали који се могу наћи

у природи и који се у таквом облику користе. У природне материјале спадају дрво, камен, глина

песак ...... Вештачки материјали су материјали који су настали

применом одређених хемијских и технолошких поступака.

То су пластичне масе, гума, стакло, папир и слично.

Појам и врсте материјала

Дрво Дрво је природни материјал које расте на површини

земље. Спољашњи омотач који штити дрво назива се кора. Средишњи део дрвета назива се срж. У току једне године ћелије око сржи формирају један

прстен, који се назива годишњи прстен или год. На основу ових прстенова можемо сазнати колико

година има стабло. Уколико су годови правилније распоређени, дрво је

квалитетније.

Све врсте дрвета се могу сврстати у две групе:1. зимзелено ( јела, смрча, бор, оморика и ариш )

2. листопадно ( буква, храст, топола, јасен, граб итд...)

Дрво као материјал поседује следеће особине:

Прерада дрвета почиње сечом шумских стабала. Затим се окрешу гране и стабло се сече на одређену

дужину да би се трупци могли лакше транспортовати до пилане где се даље обрађује.

За сечу дрвета користе се моторне тестере, секире и специјалне машине за сечу дрвета – харвестери.

Приликом сече шума мора се пазити да се шуме не уништавају неплански, тј. на месту једног посеченог стабла треба засадити најмање једно младо дрво.

харвестер

моторне тестере

секире

Одсечено дрво даље се транспортује до пилана (стругара) где се суши и даље обрађује.

Дрво се углавном користи као:1. техничко дрво ( највише се користи у грађевинарству и дрвној индустрији за израду намештаја, прозоре и врата),2. сировина за хемијску индустрију – користи се за добијање целулозе, папира, алкохола, терпентина ) и 3. огревно дрво.

Техничко дрво се механички прерађује у пиланама специјалним машинама (гатерима, трачним пилама ).

Резањем балвана у пиланама добијају се даске, греде, летве, железнички прагови, гредице, итд.

Даљом прерадом дрвета добијају се полупроизводи:- фурнир,- шперплоча,- панел – плоча,- иверица,- лесонит плоча.

ФУРНИР

Фурнир се састоји из танких листова дрвета. Добија се на три начина: љуштењем, сечењем и

резањем трупаца. Суши се природним или вештачким путем. Tако добијени фурнир користи се за облагање мање

квалитетног дрвета и за добијање шпер плоча.

Шперплоча се добија лепљењем и пресовањем непарног броја слојева фурнира, који се слаже једно преко другог унакрсно.

Укрштањем се повећава чврстоћа шперплоче. Шперплоча се користе за израду делова намештаја

и за облагање места која нису изложени влази.

ШПЕРПЛОЧА

ПАНЕЛ – ПЛОЧА

Панел – плоче су састављене од танких и уских летвица, на које је са обе стране налепљен фурнир или шперплоча.

Панел плоча се не витопери, чврста је и погодна за израду намештају.

ИВЕРИЦА Иверица се прави од отпадака дрвета (иверја и

пиљевине) који се мешају вештачким смолама – лепилима, а затим пресују на одређену дебљину.

Иверица се може пресвући фурниром или пластичном масом (универ).

Употребљава се израду преградних зидова и намештаја.

 

ЛЕСОНИТ ПЛОЧЕ Лесонит плоче се од врло ситних отпадака дрвета

који се мешају са вештачком смолом (лепило ). Тако добијена маса пресује се на дебљину од 3,5

до 6 mm. Са једне стране је глатка, а са друге храпава. Употребљава се за затворање полеђине ормана,

витрина, кухињских елемената и др. 

Папир Први материјал сличан

данашњем папиру користио се пре око 7000 година у Египту и звао се папирус.

После папируса један од најстаријих материјала за писање је пергамент.

Пергамент је настао у граду Пергамону (Турска), а израђивао се од кожа животиња.

Први папир направљен је у Кини око 105. године нове ере.

Правио се ручно од бамбусове трске, памучне сламе, конопље, лишћа, старих рибарских мрежа, памучних, ланених, свилених крпа и од других сировина који имају влакнасту структуру.

У Европи папи је почео да прави тек у 12. веку.

Јохан Гутенберг је средином15. века изумео прву штампарску машину и од тада се папир масовно користи.

Производња папира Главна сировина за добијање папира је целулоза,

која се добија хемијским, механичким или комбинованом прерадом дрвета, текстилних отпадака и сл.

Подела папираПрема намени папир се дели на:1. новински - за израду дневних новина (најнеквалитетнији)2. штампарски - за књиге (од памучних и ланенух влакана)3. писаћи - коверте, формулари, обрасци ...4. амбалажни - за паковање производа, нпр. за паковање

шећера, чоколаде и сл.5. декоративни - за поклоне6. специјални - филтер папир за увијање цигарета, сапуна и

сл. 

Према грамажи папир се дели на:обичан папир: од 6 до 150 gr/m2

картон од 250 до 500 gr/m2

лепенка од 500 до 5000b gr/m2

Картон се добија као и папир само се ваљци више размакну. Постоји сиви и бели картон.Сиви картон је погодан јер се лако савија и не пуца. Добро се показао за израду макета кућа, кутија,модела авиона и геометријских тела.

Бели картон је крт, чврст и раван.Користи се за израду равних површина макета, а за корице књига.Једина мана му је што при савијању пуца.

Лепенка се добија машинским лепљењем више слојева папира, па може бити двослојна, трослојна итд. 

ТекстилТекстил је материјал од кога се прави одећа, постељина, столњаци, облаже намештај и сл. Основна сировина за добијање текстила су влакна. Она могу бити природна и синтетичка.Од њих се добијају предива и тканине.Предива се израђују упредањем текстилних влакана помоћу специјалних машина.

 Тканине се израђују ткањем предива на разбојима.

Природна влакна добијају се од биљака и животиња. Ова влакна могу се упрести да би се направила пређа која се може ткати на разбоју и правити тканина.Влакно животињског порекла је вуна (најчешће оваца) или длака камиле, козе, ламе и сл.Квалитет вуне зависи од врсте овце.

Друго влакно животињског порекла је свила.Свилу прави врста гусенице која се назива свилена буба, која преде чауру да би се припремила за преображај у лептира. На фармама за производњу свиле скупљају се дугачка влакна пре него што се направи чаура.

Влакна биљног порекла су: лан, памук, конопља, јута итд.

Памук

КонопљаЛан

Синтетичка влакна најчешће се израђују из петрохемијских производа (нафта).Најзаступљеније синтетичке тканине су:- најлон,- полиестер,- акрилне тканине и др.

КожаКожа може бити:- природног и - вештачког порекла.Природна кожа добија се од животињске коже технолошким поступком који назива штављење коже . Штављење је поступак којим се сирова кожа обрађује разним хемикалијама да би била мекана или полутврда. Од ње се израђују обућа, одећа, торбе, елементи намештаја и др.

Вештачка кожа ( скај, еко-кожа ) има скоро све особине природне коже, израђује се у више боја и доста је јефтинија од природне.

Пластичне масеПластични материјали су вештачки материјали новијег датума. Добијају се сложеним хемијским процесима ( полимеризацијом), прерадом сировина као што су: угаљ, со, нафта, кречњак, целулоза, разне смоле и др. Користи се као замена за многе природне материјале. Особине пластичних материјала су еластичност, пластичност, мала тежина, отпорност на влагу…

Пластика је данас широко распрострањена у производњи моторних возила, текстила, боја, лакова, цеви, протеза, играчака, намештаја и др.Према отпорности на загревање деле се на: 1. Термопластичне- нису стабилне на повишеним температурама

(полиетилен, плексиглас, стиропор и др.), 2. Термостабилне – постојане су на високим температурама ( бакелит и др..).

плексиглас

производи од бакелита

Стиропорполиетилен