„ПОСАВЕТУЈ МЕ, ОЧЕ!“(Одговори свештеника-духовника на уобичајена питања и недоумице

из хришћанске свакодневице и црквеног живота)

Издавач:„ПРАВОСЛАВАЦ“

Представништво Шабаци манастир Велика Ремета

Приредили:игуман Стефан и

протојереј Милан Пантелић

Технички уредник:протојереј Милан Пантелић

Са руског:Славица Ђукић

Компјутерски слог:Слободан Благојевић

************ ************ ************

Чуо сам да је после примања Светог Причешћа боље не целивати иконе и не љубити се с браћом и сестрама - Хришћанима. Да ли је то тако? Могу ли се уопште иконе целивати на дан примања Св. Причешћа?

Није грех целивати иконе, крст и друге Светиње после примања Светих Тајни, али се од тога треба уздржавати, из практичних разлога, да случајно не би честица Светих Тајни спала са усана. Због тога, после примања Светог Причешћа, треба пажљиво обрисати уста убрусом који придржава ђакон. Са друге стране, нема потребе да, пошто си примио целога Христа у себе и сјединио се са Њим кроз Свете Тајне, целиваш било који предмет, макар он био и освештан, јер Творац је неупоредиво већи од сваке твари. У себе си примио Светињу над светињама и труди се стога да је, са побожним страхом и трепетом, чуваш од свега што је грешно: осуђивања, празнословља, злобе, злопамћења, раздражљивости, љутње, стомакоугађања, лењости, страсти и сваког другог греха. Дана кад се прими Свето Причешће не раде се земни поклони (метаније).

У обрасцима за Исповест често се употребљавају речи: „подвођење“, „сводништво“, „узимање хране у касне сате“, „узимање хране у ране сате“, „стицање незаслуженог добитка“, „засмејавање других“, „наслађивање храном“ - објасните, шта те речи значе?

Каже се да се неко бави подвођењем (сводништвом) кад упознаје и уговара „састанке“ за мушкарце и жене, који затим живе блудно, тј. невенчано, без црквеног венчања.

Узимање хране у касне сате је кад се узима храна после вечерњих молитава, тј. после молитава пре спавања.

Узимање хране у ране сате је кад се храна узима пре јутарњих молитава и јутарње службе (када човек иде у цркву).

Стицање незаслуженог добитка је кад човек остварује неправедни добитак противзаконитим радњама, крађом, отимањем, утајом, узимањем „провизије“ („процента"),

1

зеленашењем тј. позајмљивањем са каматом...Засмејавање других је кад се човек сам са грохотом, неуздржано смеје и засмејава друге,

причајући непристојне или „масне“ вицеве и шале или изводећи недоличне покрете и радње.Наслађивање храном је кад се у устима дуго задржава пријатна храна, кад се човек не

решава да је прогута, него ужива у укусу и када прекомерно једе, уживајући у преједању.

Значи ли то да су храна, новац и слава - грех?Није храна по себи зла, већ је зло стомакоугађање; није новац зло, већ среброљубље; није

слава зло, него гордост; у суштини, зло долази не од самих ствари, већ од њихове злоупотребе, говори Преподобни Максим Исповедник.

Зашто се не сме јести пред Свету Литургију?„Они који иду на Богослужење а пре тога су јели, пише Свети Јован Кронштатски, -

добровољно на себе стављају непотребан и штетан терет и унапред своје срце затварају за молитву, заграђујући пут доласку светих мисли и светих осећања“. Треба бити крајње опрезан и чувати се јела пре Богослужења. Треба имати у виду да Царство Божије „није јело ни пиће“ (Римљ. 14, 17), тј. не може царствовати Бог у оном срцу, које је обремењено преједањем и пићем. Онај ко једе или пије (или пуши) пре Свете Литургије не може да приступи Светом Причешћу, нити може да прими нафору.

Могу ли за време поста јести посну храну коју је Црква дозволила, али којом се наслађујем?

За време поста би било боље уздржавати се од хране која ти се допада. Гурманлук у посту је грех. Грех је претеривати и уживати у посној храни, јер је то онда изневеравање саме суштине поста као уздржања.

Шта значи умањивати грехе на исповести?Пазите да на исповести не говорите: „Други су ме наговорили...“ „Слаб сам, па сам

згрешио...“, „Урадих то по немоћи људској...“, „Љутим се зато што ме други нервирају...“, „Не идем у цркву зато што ме боле ноге...“. Грех је тако се самооправдавати и умањивати своје грехе на исповести. Самооправдање вам усађује ђаво, а ко говори „опрости“, тај жеже ђавола огњем покајања и смирења. Једном су питали Преп. Пимена Великог шта је Богу најмрскије. Свети је одговорио: „Кад човек сам себе оправдава“. Самооправдање баца човека у ад, а покајање изазива милост Божију.

Треба ли записивати мање грехе да би и њих исповедили окајали пред духовником?Обавезно треба записивати сваки, па макар и најмањи грех кога се сетиш, а затим се

искрено покајати за њега. Нема „малих“ и „великих“ грехова, сваки грех удаљава човека од Бога. „Мали“ греси неприметно воде ка „великим“ гресима, и зато Предање Цркве упозорава Хришћане да се нарочито чувају „апокалипсе ситног (малог) греха“.

Да ли се треба кајати само за учињене грехе?Не, треба се кајати и онда кад ниси урадио неко добро дело и за то што нека добра дела

због тебе нису учинили други.Према речима Апостола: „Онај, дакле, који зна добро чинити а не чини, грех му

је“ (Јаковљ. 4,17). И Свети Јован Златоуст нас учи: „Треба се, најпре, кајати за сопствене грехе; друго, за грехе на које смо навели ближње преко подстицања, саблазни или лошег примера; треће, за она добра дела која смо могли учинити, а нисмо; четврто, за она добра дела од којих смо одговорили ближњега. За сва та дела треба тражити одговор од своје савести и свог памћења, и молити Бога да нас просветли“.

2

У чему је разлика између љубопитљивости и радозналости?Љубопитљивост је страсна жеља да сазнајеш новости, туђе грехе и проблеме, непотребне

ствари, уопште, све што те се не тиче. Радозналост је, код Хришћана, духовна жеља да се сазна оно што је корисно за душу, а пре свега како да се спаси. Преп. Симеон Нови Богослов говори: „Блажени нељубопитљиви срцем, јер ће Бога познати“. Сваки Хришћанин треба да буде рад да сазна што више о Богу кроз читање Светога Писма, Житија Светих, дела Светих Отаца и православну верско-поучну литературу.

Бојим се да идем у цркву да на мене не баце чини. Кажу да тамо има много врачара.Ове мисли вам намеће непријатељ рода људског - ђаво. Црква је за верника рајско место и

место очишћења од грехова. Тешко да ће се спасити онај ко у цркву не иде. Јер сви Свети Оци уче да нема спасења без Цркве и ван Цркве. Али, и сам човек греши кад врачарама приписује већу снагу неголи Богу. Бог је јачи од сваке враџбине и магије. Из Светог Писма знамо да не само врачаре, него и сам ђаво, не могу ништа да ураде без Божијег допуштења, као и да Бог никада неће допустити веће искушење него што човек може да издржи.

Да ли постоје грешни послови?Да. Постоје многи грешни послови: бавити се криминалом (под видом легалног

пословања), проституцијом, подвођењем (агенције за „пословну пратњу“), стриптизом и слично; бавити се производњом и продајом дроге и алкохолних пића; бавити се мађионичарством и окултизмом (врачарење, астрологија, прорицање судбине, биоенергетичарство, „исцелитељство“...); радити утробна чедоморства тј. „абортусе“; писати богоборну и ширити порнографску и грешну литературу, часописе или видео-траке; бавити се зеленаштвом, уцењивањем и „утеривањем“ дугова; бавити се пословима који захтевају обнаживање свога тела и намамљивање других на грешне помисли и жеље (глума, манекенство, „естрада“...); стално радити недељом; радити у установама (макар оне биле и државне) и организацијама које планирају, пропагирају и спроводе безбоштво, насиље, неправду, кршење Закона Божијег и закона земаљских, рушење правног поретка, као и терор над Хришћанима и људима уопште...

С друге стране, постоје послови који су на први поглед исправни, али могу бити грешни. На пример, да ли је добро радити као библиотекар? То зависи од тога с каквим књигама се ради. Ако се ради са хришћанским књигама, онда је то посао свет и добар, а и за душу је користан. А ако се ради о еротским романима или, још грђе, о антихришћанској литератури, онда је то посао грешан, треба га мењати за неки други. На жалост, многи световни послови у наше време нераздвојно су повезани са грехом, и за грех бављења таквим послом се треба кајати на исповести, а такво радно место, по благослову духовника, напустити и потражити други посао.

Како се треба молити за оне за које нисмо сигурни да ли су живи или нису?Нећете погрешити ако се будете молили као за живе, зато што су у Богу сви живи. Сви,

осим јеретика, расколника и одступника. Они су мртви и ако су телесно живи (Преп. Нектарије Оптински).

Кад се завршава недељни (празнични) дан?Кад сване следећи дан.

Како се треба понашати у обраћању, или просто у друштву људи који су очигледно душевни болесници?

Треба хришћански саосећати са таквим болесницима и у себи се помолити за њих. У свом

3

животу треба се држати правила: „Сваког воли и сваког поштуј“.Старац Арсеније Светогорац пише: „Кад се ко нађе у близини душевних болесника, треба

да буде веома опрезан да га ђаво не наведе на мисли да је он сам веома богољубив (па га је Бог сачувао такве болести), да има благодат Божију, да је бољи од душевног болесника и слично. Све то ђаво чини ради тога, да би човек о себи помислио да живи богоугодно, боље од осталих (и од дотичног душевног болесника). Човек који тако почне да мисли лишава се благодати Божије и постаје лако плен ђаволов.

Да ли може жена да буде сведок (кума) на венчању, јер веле да жена нема права да држи круну изнад оних који се венчавају?

Наравно да жена може да буде кума на венчању, осим у случају када има месечницу (менструацију). У нарочитим случајевима треба поступити по савету свештеника духовника.

Како поступати са светим сликама (на пример, иконама) у световним часописима, новинама и на поштанским маркама?

„Треба брижљиво склањати свете слике и чувати их од скрнављења“, - саветује архиепископ Никон Вологодски. Слушајући тај савет, благочестиви верници изрезују из новина или часописа свете слике како ове не би биле осркнављене, или како не би доспеле у ђубре или тоалет. Тако изрезане слике се могу чувати или, ако постоји потреба, треба да се спале у пећи.

Могу ли се освећивати компјутер, телевизор, радио и сличне ствари?Није сама ствар по себи - грех, него је важно како и са каквим циљем се она употребљава:

у добре или у лоше сврхе. Компјутер се може користити за играње компјутерских „игрица“ или гледање порнографских „сајтова“ и фотографија, али може и за припрему за штампање црквених књига, за превођење хришћанске литературе, за ширење Јеванђеља Христовог преко „Интернет“-а... Исто важи и за касетофон: могу се снимати и слушати грешне песме, а могу се снимати молитве, духовне песме и Божанске поуке. Фото-апарат се може користити за разна световна и грешна задовољства и његова употреба може у храму да одвлачи пажњу верницима, да наруши сабраност њихове молитве, али њиме се могу фотографисати духовници, манастири и иконе... Дакле, јасно је да се може осветити она ствар за коју претпостављамо да се неће користити у грешне сврхе, а ако постоји имало сумње да би нека ствар могла да се користи грешно и недолично, онда такву ствар не треба освећивати. Када се врши освећење дома, у њему се освећују све ствари, тако да нема потребе освећивати посебно нпр. телевизор. Наравно, постоје ствари и објекти који не смеју да буду освећивани, као што су: јавне куће, казина, коцкарнице, кафане, оружје и томе слично...

Може ли се преузети обавеза да се буде кум (или кума) мало познатим људима, који живе далеко?

Почасно је и добро бити кум. Грех је одбити кумство. Али, ако родитељи детета живе у греху и у њиховом дому има саблазни, онда треба избегавати посете, да не би дошло до сагрешења; треба се молити за кумче и дати да му се име помиње на Проскомидији на Св. .Питургији.

Може ли после ноћног осркнављења (истечења у сну) Хришћанин ујутру да иде у храм, да целива иконе, узима свету водицу, нафору?

Треба се најпре опрати, променити веш и прочитати из молитвеника молитве Св. Василија Великог против осркнављења у сну. У храм на службу треба ићи, али - по савету светогорских духовника - из поштовања према светињи не би требало примити Св. Причешће, целивати иконе, мошти и узети нафору на првој служби којој се тога дана

4

присуствује (јутрење или Света Литургија). Већ на идућој служби (вечерњој) Хришћанин може да целива иконе и мошти. Не треба се овим грехом смућивати, већ га што пре треба исповедити и за њега се покајати на исповести. Овде је важно знати како је дошло до осркнављења у сну. Да ли твојом грешком (прејео си се, дуго си спавао, осуђивао си некога, гледао грешне слике и филмове, страсно маштарио претходног дана или пред спавање, и сл.) или је за то крив ђаво који те је навео на искушење у сну како би ти осркнавио и онемогућио, на пример, да се ујутру причестиш... У ствари, то је ствар расуђивања духовника и треба послушати његово мишљење о томе како је најбоље поступити.

Кад човек иде у цркву, да ли треба да се обуче у најбољу одећу или треба да иде одевен у обичну одећу?

Из живота Светих сазнајемо да су они за посету храма облачили чисту и пристојну, али не и раскошну одећу.

Да ли благослов треба да се узима од свих свештеника редом или је довољно узети га од једног свештеника?

Шта је боље урадити зависи од околности.

Кажу да се приликом клањања под не сме додиривати с три прста, јер је то наводно непоштовање Свете Тројице?

А и зашто би се при клањању сваки пут руком додиривао под? Бог са наклоношћу гледа на клањање кад се оно чини смерно и без икакве театралности, уз мисли о Богу и са осећањем сопствене недостојности и грешности.

Како треба поступити ако ти се гади (или се бојиш) да у цркви целиваш икону или крст после човека који је очигледно болестан?

То су опет ђавоља нашаптавања која хоће да саблазне човека. Треба да знате да се зараза и болест не преносе преко црквене Светиње. Узмимо на пример чудо које се стално може видети - у цркви се стотине и хиљаде људи причешћује из једног истог Светог Путира, а после свих ђакон или свештеник испија остатак, и нико се не зарази.

Шта бисте ми посаветовали ако моје дете приморавају да у школи учи дела јеретика, на пример, Толстоја, или да чита еротске романе, које је грех читати, или да чини неке друге антихришћанске поступке?

Треба се трудити да дете у школи избегава све што је грешно. У свему треба слушати учитеље и наставнике, све их треба волети, али не више од Бога. У Делима апостолским читамо: „Богу се треба покоравати пише него људима“ (Дап. 5, 29). Ако школски наставвици приморавају децу да уче и чине богопротивне ствари, родитељи имају хришћанску обавезу да се томе супротставе и да то спрече.

Могу ли позвати полицију ако мој муж пије и туче ме? Да ли је то хришћански?Хришћани су увек поступали овако: оно што је за душу нешкодљиво, они су трпели, а од

онога што за душу и за живот може да буде шкодљиво су се уклањали. На пример, док болесник (душевни) није чинио никакво зло, пазили би га, хранили, дворили би га, и кад постане опасан - лупа стакла, туче људе и сл., одводили би га у Болницу за душевне болеснике. Ако детету или деци прети опасност, имате обавезу као мајка да их заштитите, уосталом као и ваш живот, јер је он прво Божији, па тек онда ваш.

Може ли се за време службе улазити у цркву кроз бочне улазе, ако је то згодно, или само кроз основни (западни)?

5

Може, у зависности од околности, али увек водећи рачуна да остале вернике не ометамо на молитви.

Да ли је дозвољено целивати фреске у цркви, споља или унутра, и кад је најбоље време да се то ради ?

Има много икона које су за целивање, а фрескама је боље поклонити се и усрдно се пред њима помолити У сваком случају фреске не би требало целивати за време богослужења (поготово не оне близу иконостаса) и тиме ометати вернике на молитви.

Ако обреду Крштења приступа одрастао човек, мора ли он претходно да се исповеди или не?

Свето Крштење силом благодати Божије занавек спира и поништава све претходно учињене грехе. Ако човек, пак, има велику потребу да исповеди, нарочито тзв. „смртне грехе“, у вези са тим треба да затражи савет искусног свештеника-духовника и да поступи по његовом савету.

Може ли се у храму давати помен онима који су умрли услед болести изазване пијанством?

Може, ако су били православни.

Могу ли се у домаћим молитвама помињати живи некрштени рођаци или одступници?Могу се помињати и треба их помињати, са усрдном молитвом Богу да их просветли и

уразуми, да се крсте ако нису крштени, или да се врате вери православној ако су од ње одступили. Тако се за њих треба молити док су живи, али ако у тим смртним гресима умру, онда треба питати за савет искусног духовника да ли и како за њих да се молимо. Таквим покојницима може помоћи милостиња која се даје за њих.

Како поступити ако рођендан рођака или блиских пријатеља пада у дане поста, а трпеза је мрсна и прави се весеље?

Ако рођендан неког од наших најближих пада у дан поста, треба пренети празновање на други дан кад је то дозвољено. Ако смо позвани да идемо на нечији рођендан или прославу у посни дан, треба отићи и са молитвом у себи провести поподне или вече, јести ако има нечега што је посно, а ако нема ничега посног, не јести ништа и не кршити пост, већ објаснити домаћинима због чега не можемо да једемо мрсна јела, увек се сећајући да „Богу треба угађати више него људима“.

Да ли се свеће за живе пале искључиво „горе“, а свеће за упокојене искључиво „доле“, јер неки кажу да је погрешно палити свеће за упокојене „горе“? Неки тврде да има људи који могу да нашкоде живом човеку тако што, палећи за њега свећу „доле“, (где се пале свеће за упокојене) „бацају проклетство“ на њега, тј. чине да он убрзо умре?

У многим храмовима постоји давнашњи обичај да се „за живе“ свеће пале - „горе“, а „за упокојене“ - „доле“, тј. на местима која су у цркви или поред цркве за то нарочито одређена. Али, суштински нема никаквог значаја где палите свеће, јер у Богу нема мртвих, већ су сви живи, и они који су се упокојили и они који још живе, будући да је наш Бог, како каже Свето Писмо, „Бог живих, а не мртвих“.

Друго питање се односи на најобичније сујеверје и бесмислицу. Они који покушавају да таквим „врачањем“ нашкоде другима у власти су ђавола и чине тежак грех против своје душе и своје вечне судбине, и треба тај грех одмах да исповеде и да се за њега искрено покају. Наш живот зависи од Бога Живога, а не од људи и њихових (злих) намера. Све што се дешава у нашим животима зависи од благе воље Божије, а не од зле воље људске.

6

Могу ли да носим монашку одећу ако нисам монахиња?Онај ко облачи туђу одећу (на пример, мушкарац одећу свештеника, жена мушку одећу

или мушкарац женску одећу), како кажу Старци - јесте идолослужитељ и чини грех. Монаштво се не састоји ни у монашкој одећи, ни у бројаницама, већ у истинском смирењу, послушности духовнику, дуготрпљењу, жртви, свепраштајућој љубави и другим хришћанским врлинама.

Онај ко се одрекао од свега световног, на пример, жене, имања, богатства и другог, начинио се монахом тек споља, али још не и изнутра, говоре Старци. Истински је, пак, монах онај ко се, у послушност духовнику, одричући се своје воље, одрекао страсних помисли и душевне привезаности за свет. Споља је лако учинити се монахом, али је велики подвиг нужан да се човек учини монахом изнутра.

Немојте носити монашку одећу, већ се, у послушности своме духовнику, трудите да, живећи у свету, колико можете, живите монашким животом.

Да ли треба пустити децу у школу у дане великих празника црквених, жртвујући ради тога Богослужење?

Боље их је довести у храм Божији, а у школу их пустити само ако је посреди неки изузетно важан разлог, јер треба „више угађати Богу него људима“.

Шта да се ради ако велики црквени празници падају на радне дане, јер празником не треба радити?

Најбоље би било, ако је могуће, узети слободан дан или неплаћено одсуство и отићи на службу Божију. Ако је то немогуће, треба ићи на посао, и читав дан провести у унутарњем молитвеном расположењу, а новац који се тај дан заради употребити за милостињу болеснима и сиромашнима.

Шта да се ради ако је дошло време поста и треба се причестити, а немаш могућности да се са неким помириш због тога што је он далеко или због болести, или због каквог другог важног разлога?

Преко писма треба измолити опроштај, или опростити у срцу и причестити се с намером да, чим видиш тог човека, од њега измолиш опроштај.

Зашто је потребно подвижнички живети?Општа сврха подвижничког (аскетског) живота јесте борба против гордости, самовоље,

саможивости, лењости, острашћености, вређања ближњих, а све ради што приснијег сједињења са Христом и живота у Христу. Без подвига нема хришћанског живота, јер нема кретања ка Богу, приближавања Богу. („Двигати се“ на црквенословенском значи - „кретати се“). Али, ако наши спољашњи врлински поступци, наши подвизи немају тај суштински циљ - црквено сједињење са Богом и црквени живот са Богом и у Богу, онда, они - иако изгледају као да су израз побожности - могу бити извор гордости, скривеног самозадовољства и саблазни, и могу да само још више продубе грешно стање човеково.

Могу ли се деца крстити без кумова и могу ли кумови да буду отац или мајка детета?Ако је нужда (као, на пример, ако је у питању смртна опасност) Крштење се може обавити

без кумова, али кумови не могу бити отац или мајка. Уопште, треба знати да кумови не могу да буду особе које нису навршиле дванаест година, некрштене, они који нису православни, који се налазе у јереси и заблуди (римокатолици, протестанти, суботари, уопште - припадници свих секти). Јер, како они могу да васпитавају, да науче кумче истини, када ни сами не знају истину?

7

Како треба да поступиш ако си изгубио поверење у духовника, а стидиш се да то кажеш?О томе треба рећи другом духовнику. У сваком случају о томе не би требало наоколо

причати.

Постоје такви греси (нарочито неки телесни), о којима је човека стид да говори на Исповести, нарочито ако жена мора да говори младом свештенику. Шта да се ради у таквим случајевима (нарочито ако су ти греси тешки и не могу бити опроштени на заједничкој исповести)?

Треба наћи другог, старијег и искуснијег духовника у кога можеш имати поверење, и пред њим се покајати за такве грехе.

Знам да се многи причешћују другог дана Васкрса (на васкршњи Понедељак) и на други дан Божића, али неки свештеници то не препоручују и, чак, не дозвољавају причешћивање. Да ли је то исправно?

У те дане могу да се, без поста (јер се на Васкрс и Божић не сме постити), причешћују искључиво они који су постили цео пост у храни и пићу, и уздржањем у браку. За то постоји канонски одређено правило.

Неки кажу да не треба јести после осам сати увече уочи причешћивања. Да ли постоји неко правило кад је то у питању?

Они који се од вечери уочи Св. Причешћа уздржавају од јела - раде неправно. Али, по правилу, од 0 (24) сата ноћу, већ не сме ништа ни да се једе ни да се пије.

Чула сам да се на дан Усековања главе Св. Јована Крститеља не сме јести ништа округло, што по облику подсећа на главу, тј. јабуке, лубенице и сл.?

То је најобичније сујеверје. Само не сме да се једе мрсно, чак ни риба, јер је то дан строгог поста.

Да ли на гроб или на гробни крст може да се ставља фотографија умрлог? Треба ли се бринути о гробу? Могу ли се стављати сточићи, клупе, може ли се јести на гробу?

Иако је то народни обичај, стављање фотографије на споменик није ни од какве духовне користи. Побожни верници стављају на гроб иконице, пале кандило и свеће, усрдно се моле за упокојене. Не би требало приређивати „гозбе“ на гробу, јер је то пагански обичај. Нарочито је (по)грешно палити цигарете на гробу (да би се „угодило“ покојнику пушачу) или, у истом циљу, забијати флашу пуну ракије грлићем у земљу (да би се покојник „напојио“). На гроб се доноси кољиво које се, током црквеног парастоса и помена, прелива црним вином за молитвени помен и покој душе упокојенога.

Такође је веома погрешно на гробу подизати скупоцене споменике или, чак, читаве куће (које су уређене онако како је то покојник за време свог земаљског живота волео), јер је то ствар сујете живих, а покојнику није ни од какве духовне користи. Много је боље да се новац који би био утрошен за такве ствари удели сиротима и болеснима за покој душе упокојенога.

Може ли се на гроб ставити споменик на коме је уклесан крст?Било би боље да на гробу, уместо споменика, буде само крст (од дрвета или камена).

Неки свештеници одобравају исповест после „помазања“, а неки само до „помазања“. Да ли то има неког значаја?

Св. Тајна Исповести треба да се обави пре Помазања, тј. примања Св. Тајне Јелеосвећења, јер се у Св. Тајни Јелеосвећења (Помазања) отпуштају заборављени греси и греси учињени

8

из незнања и исцељују телесне немоћи и болести.

Да ли свако може да прими Св. Тајну Јелеосвећења (Помазања) и да ли је то могуће када се човек налази „у нечистоти“ тј. у време дана када жена има менструацију или у дан када је мушкарац (ноћ пре тога) имао истечење у сну?

Црква је Св. тајну Јелеосвећења, још од апостолских времена увела ради лечења болесних. Зато Св. тајну Јелеосвећења примају болесни и стари, пошто уз старост обично иду и болести. Постоји и обичај о коме говори Свети Димитрије Ростовски да на Велики Четвртак у манастирима помазују и здраве. Као што се не треба крштавати нити примати Св. Причешће „у дане нечистоте“ (када се крштавају одрасле особе), исто тако не треба (без велике нужде) у те дане примати ни Св. Тајну Јелеосвећења, већ по савету духовника, сачекати док се не створе околности за примање Свете Тајне. Треба, пак, правити суштинску разлику између менструације код жена, која је одлика женскога пола и која у себи нема греха, са једне, и истечења у сну код мушкараца, које је најчешће последица греха и грех који треба исповедити духовнику, са друге стране.

Да ли некрштени могу да се налазе у храму за време Св. Литургије или за време вечерње службе ?

Некрштени могу да се налазе у храму за време целе вечерње и јутарње службе, а за време Свете Литургије само до краја њеног првог дела који се зове „Литургије оглашених“ и почетка другог дела који се зове „Литургије верних“, тј. до тренутка када ђакон позове оглашене (некрштене који се припремају за Св. Крштење) речима: „Оглашени, изиђите!“. У раном Хришћанству је постојао обичај да код црквених двери стоје чувари који су водили рачуна да после изласка оглашених више нико од некрштених не уђе у храм, јер су у другом делу Свете Литургије, тј. у Литургији верних или Канону Евхаристије, могли да учествују - да примају Свету Тајну Причешћа искључиво крштени Хришћани.

Ако непознати човек у цркви нуди нафору или кољиво, треба ли то узети или је боље одбити?

Може се тактично и учтиво одбити нафора (јер понекад може да се деси да то уопште и није нафора, него обичан хлеб) или кољиво, зато што неки људи понекад дају помен за самоубице, оне који су умрли као неверници или расколници, а за које је грех молити се.

Да ли Хришћани који живе у свету могу уза се да носе бројанице?„Носи их уза се“, говорио је својој духовној кћери Преп. Варсонуфије Оптински, „али тако

да их не би ко видео“. Има неких који носе бројанице како би одавали утисак „духовних“ особа, а то је грех, јер је гордост.

Шта да се ради, ако се света водица покварила, да ли је треба пити или је боље просути?

Света водица се, по правилу, не квари, јер је освећена. Ако се то, ипак, из неког, само Богу знаног, разлога догоди, свету водицу треба пажљиво излити у реку (тамо где постоји ток, такозвана „жива“ вода, а не стајаћа) или у земљу, тамо где се не гази. Оштећене иконе, просфоре, остаци славског колача или жита се спаљују (ако постоји могућност - у црквеној пећи).

Да ли се може жвакати жвака пред Св. Причешће?Пред Свето Причешће се ништа не једе: значи, не сме се жвакати ни жвака. Такође, жваку

не треба жвакати ни после Св. Причешћа да се не би честица Св. Причешћа случајно сјединила са жваком и после, не дај Боже, била испљунута заједно са жваком.

9

Да ли треба прати зубе пре Св. Литургије тј. пре Св. Причешћа?Као што би човек, пре него што, недељом или на празник, оде у цркву требало да се окупа,

опере руке, умије се и обуче чисту одећу и обућу, тако и пре Св. Литургије треба опрати зубе (између осталог, да човек задахом из уста не би сметао другима).

Да ли треба прати зубе после примања Св. Причешћа?После примања Светог Причешћа читав дан не би требало прати зубе из практичних

разлога, да честица Светих Тајни, која је можда запала у зуб или између зуба, не би била испрана и са пастом испљунута.

Како је боље поступити ако је због тесног простора у храму за време службе човек приморан да стоји окренут леђима према најближој икони.

Из нужде није грех за време службе стајати леђима према икони. Само треба водити рачуна да се током Св. Литургије никада не окрећу леђа олтару (као што то често неки верници погрешно чине док чекају у реду за исповест), јер је то непоштовање Бога Живога и тајне спасења света која се на Часној Трпези завршава у олтару.

Чула сам да није добро користити обућу на чијем је ђону нацртан крст. Требали обраћати пажњу на то?

Треба се постарати и носити обућу без нацртаног крста.

Да ли је добро да се кућа кади тамјаном? Може ли то да ради обичан верник? Неки тврде да кађење делује само ако то чини свештеник?

Добро је кадити тамјаном свој дом сваке недеље и сваког црквеног празника. Кади се тако што се кадионицом у ваздуху чини знак крста према икони. То треба да чини домаћин дома са усрдном молитвом Богу, праћен осталим укућанима. Најпре се окаде све иконе, а потом и све просторије дома. Нарочито је добро окадити оне који су болесни.

Треба ли тумачити сопствене или туђе снове?Преподобни Амвросије Оптински пише да се не треба сећати прошлости и снова. Према

томе, не тумачи ни туђе, ни своје снове, поготово ако они у теби изазивају страх или узнемиреност. Уместо тога помоли се три пута Пресветој Богородици молитвом „Богородице Дјево, радуј се...“ и све препусти Божијој вољи.

Треба ли опоменути неког ко у храму причањем омета слушање службе или пева гласно и веома неправилно, тако да другима смета?

Свети Јован Златоуст дозвољава да то учини, чак, и мали дечак.

У цркви свака бакица која стоји крај места за паљење свећа саветује другачије. Како разабрати ко је управу?

Те бакице често веома мало знају о црквеним стварима, те зато у погледу свега што има везе са Црквом и понашањем у цркви треба питати свештеника, а и сам човек треба непрестано да учи: да чита Свето Писмо, дела Светих Отаца и верско-поучну литературу.

Ако свештеник благослови да се учини нешто против црквеног устава, може ли се испунити тај благослов?

Не само свештеника, него чак ни Анђела са неба не треба слушати ако говори противно црквеном и предањском учењу јеванђељском. О томе пише сам Св. апостол Павле у својој посланици: „Али, ако вам и ми или Анђео с неба проповеда Јеванђеље друкчије него што вам

10

проповиједасмо, анатема да буде!“ (Гал. I, 8). Ако свештеник благослови нешто што је очигледно супротно Јеванђељу или црквеном уставу, не треба то чинити, већ се треба одмах обратити за помоћ и савет другом искусном духовнику.

Може ли се читање правила пре Св. Причешћа довршавати за време Св. Литургије или је боље оставити оно што ниси успео да прочиташ, слушати службу, а после Св. Причешћа довршити?

Читање правила пред Св. Причешће у цркви је лоша навика, јер је Света Литургија саборна служба читаве Цркве, и Хришћанин, читајући за време богослужења своје молитвено правило пред Св. Причешће, уствари, у име својих индивидуалних молитава, пренебрегава и не поштује заједничко дело читаве Цркве. Много је боље молитвено правило пред Св. Причешће прочитати на време, увече пре спавања и ујутру пре поласка на службу.

У ком моменту је за време Св. Литургије најбоље читати Поменик са именима живих и упокојених?

У време Проскомидије, а то значи пре свештениковог возгласа „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа...“ којим почиње Св. Литургија.

Да ли један свештеник може да служи две Литургије за један дан?У Православној Цркви, православном свештенику је то забрањено. У житију Светог

Јоасафа Белгородског читамо да један свештеник није могао да умре због тог греха, и тек пошто се покајао Светом Јоасафу и овај му отпустио грех, могао је да умре.

Да ли Хришћанин може да се два пута причести у току једнога дана, на две Св. Литургије?

То је правилима Цркве најстроже забрањено и велики је грех.

Да ли обични верници могу из Требника да читају молитве које су предвиђене да их читају свештеници?

Световна лица могу да читају молитве из Требника, осим свештеничких и ђаконских. На пример, има веома удаљених места где нема цркве, тамо верници, у случају нужде, сами обављају непотпуно опело, тј. певају стихире, читају канон, Апостол, али не читају Јеванђеље, разрешну молитву, не говоре возгласе и јектеније које изговара свештеник односно ђакон.

У савременим молитвеницима сам видео канон за самоубице. Када и где се он може читати?

Канон за самоубице је чиста произвољност који нема никакве везе са Предањем Цркве. Свети Оци забрањују да се то чини. У наше време видимо, нажалост, да се и на ове начине безакоње озакоњује.

Да ли је грех кад жена долази у цркву без мараме, у панталонама, са накарминисаним устима. Неки свештеници не дозвољавају причешће женама у панталонама. Да ли је то исправно?

Сви верници знају да је грех долазити у храм у панталонама, са намазаним уснама и без мараме. А то што отац поучава, то и јесте његова дужност, мада то мора да ради кротко и пажљиво да не одбије маловерне. Веома је ружно и велико је непоштовање према светињи када жена оставља трагове кармина на ико-нама које целива. Жене би, поготово када приступају Св. Причешћу, требало да воде рачуна о скромности свога изгледа: да буду ненашминкане и главе покривене марамом.

11

Колико дана по црквеним правилима Хришћанин треба да пости пре примања Св. Причешћа и да ли тада сме да се једе уље?

Црква учи да сваки Хришћанин треба да, поред сваке среде и петка и других Црквом утврђених дана поста, пости сва четири велика поста (Божићни, Ускршњи, Петровски и Госпојински) и да у време тих постова треба чешће да се исповеда и, по савету свога духовника, чешће приступа Св. Причешћу. Онај ко пости све постове и редовно се исповеда може да се током постова причешћује често па, чак, и сваке недеље, ако му тако благослови духовник. Но, будући да многи православни Хришћани данас, услед раслабљености вере, не држе све постове, постоји пракса да се пред Св. Причешће пости недељу дана строгог поста на води (са тим да се на води не сме постити суботом -осим на Велику Суботу - и недељом, већ на уљу). Тај рок се може скратити из разних оправданих разлога на три дана, а у великој нужди или опасности (када је неко тешко болестан, када се иде на опасно путовање и сл.) припрема се скраћује на један дан. У сваком случају Хришћанин не сме да буде самовољан у вези са Св. Причешћем: нити да се сам на своју руку причешћује, нити да се на своју руку не причешћује, већ мора бити послушан Цркви и свом духовнику.

Може ли се за време Св. Литуршје стајати на улазу у храм, или је боље стајати баш у самој цркви? Да ли је од значаја место где се стоји?

Делимично и јесте важно где се стоји. На пример, ако се стоји ближе улазу у цркву, тамо вам пажњу одвлаче они који улазе и излазе, разговори крај места где се пале свеће, тамо се молитва распршује, а кад се стоји напред, свега тога нема и човек може сабрано да учествује у богослужењу. Ипак, најважније је са каквим осећањем стојиш: да ли са покајничким осећањем сопствене недостојности и грешности, или са осећањем фарисејског самозадовољства и са површном радозналошћу.

Како поступити ако после завршетка Св. Литургије свештеник не даје крст на целивање зато што служи молебан или из неког другог разлога, а ја морам хитно и из оправданог разлога да одем из цркве?

Треба целивати Распеће или целивајућу икону у храму и отићи, благодарећи Бога и кајући се што си отишао из цркве пре краја укупног богослужења.

Да ли се свећњаци могу чистити уљем из кандила, није ли оно светиња па таква употреба није благочестива?

Уље из кандила још увек није светиња. Освећено уље је оно које гори у кандилу на Часној Трпези, као и оно које свештеник освештава за време литије или за време Крштења. Било је случајева кад су се људи излечили пошто су попили или се помазали освећеним уљем.

С чиме је повезан обичај да се перу подови у храму после опојавања? Да ли то има духовни смисао или просто хигијенски?

Просто хигијенски, иако неки, из неразумевања овога, томе придају некакав скривени значај.

Може ли се у цркву улазити с касетофоном или са намирницама из продавнице (месо, јаја и др.)?

То треба избегавати из поштовања према светињи храма. Касетофон, наравно, не би требало уносити у цркву, а месо је забрањено уносити у цркву.

Ако је опасно оставити дечја колица на улици, да ли се она могу унети у храм?Само у нужди, уз дозволу црквених власти.

12

Могу ли се целивати иконе и палити свеће за време службе, ако нисам успео то да урадим на време, пре службе?

То је забрањено радити за време службе, јер тиме исказујемо непоштовање према Св. Литургији као најважнијој служби читаве Цркве, а и сметамо другима да се моле. То, дакле, треба чинити или пре службе или по њеном завршетку.

Да ли је добро покропити светом водом намирнице донесене са пијаце, или то није неопходно?

Све намирнице увек треба прекрстити, а било би добро и покропити их светом водом. Веома је важно данас не јести никакву храну без молитве, закрста и благослова, јер многа храна данас може бити загађена у материјалном, па чак и духовном смислу.

Да ли се Светиња може давати као лек људима који нису крштени, или онима који су крштени, али не верују?

Не сме се давати.

Да ли је дозвољено да се у посне дане на црквени сто доносе мрсне намирнице?Ни у ком случају.

У неким црквама се за време службе у олтару налазе Хришћани који нису везани олтарским послушањем. Да ли црквена правила то допуштају?

Саборска правила Цркве то забрањују.

Да ли парохијани у време Богослужења или после њега могу да користе пролаз између Царских Двери и амвона са кога се чита Св. Јеванђеље и свештеник држи проповед?

Хришћани не смеју да се за време богослужења туда крећу, јер тиме ометају службу. Хришћани не смеју да стају на амвон, пошто је саборским правилом Цркве Хришћанима који нису свештена лица забрањено да стају на амвон.

Да ли је важно на ком се месту уреду за Св. Причешће налазимо, тј. да ли је важније причестити се међу првима?

Нажалост, многи верници, пред Св. Причешће, а пре него што их свештеник позове речима „Са страхом, вером и љубављу приступите...“ јурну према Царским Дверима и гурају се не би ли „заузели што боље место“ у реду за Св. Причешће. Они тиме исказују потпуно непоштовање према Светим Тајнама Тела и Крви Христове, потпуно несмирење и самовољу. Јер како можеш да приступиш Цару над царевима док те Он први не позове и не допусти ти да Му приступиш? Према томе, уопште не крећи ка Царским Дверима док се не заврши свештеников позив „Са страхом, вером и љубављу приступите...“, а када се овај Божији позив заврши, смерно и кротко, са рукама прекрштеним на грудима, крени, без журбе, да приступиш Светом Причешћу, кога смо, ма колико се за њега припремали, увек недостојни. Ако се неко гура, пропусти га и ником не узвраћај на нервозне или љутите речи, јер то ђаво хоће и тебе и њега да упрља пре Св. Причешћа или чак да одврати од светиње. Што се тиче, „места“ у реду за Св. Причешће исто је причестити се први и последњи. Свештеници који држе до поретка у својој цркви често знају да оне који се гурају у реду за Св. Причешће, врате на крај реда, тј. да се причесте последњи.

Читао сам у верским књигама да преко ствари страсног човека, ако се ова користи, човек може да се зарази страшћу. Како се то слаже с тим да ништа не може да се деси без Божје воље? Да ли је то сујеверје? Ако сама по себи ствар нема никаквог значаја, зашто

13

онда разни врачари раде управо преко ствари (намирница, воде и сл.)?Бог спасава и чува, али не без самог човека и његове сарадње, што се и каже у пословици:

„Ко се сам чува, и Бог га чува“. Врачаре делују преко ствари, па и намирница, зато што човек не штити себе светињом Божијом: зато што се не моли Богу и не призива Га, не крсти се пре и после свега што ради, ретко иде на исповест, ретко се причешћује итд.

Да ли пост утиче на злог духа?Пост, по речима Господњим, заједно са молитвом, изгони демоне. Пост је исто тако

страшно оружје против ђавола као Крст Христов и друге светиње које нечиста демонска сила не подноси. Пост погађа злобу демонску у најосетљивије место и демони беже од човека који пости.

Да ли је добро узимати на себе разне подвиге, на пример: строги пост, бдење, ћутање, велики број молитава, ношење тешких терета и грубе одеће?

Само и увек уз благослов свештеника-духовника, који најбоље познаје наше духовно стање и нашу спремност за духовно узрастање кроз нарочите подвиге.

Ако ђаволи немају силу над благочестивим људима, како су могли да делују на Свету мученицу Јустину кад је она била веома благочестива?

По допуштењу Божјем. А какав је циљ Божји, то само Он Једини зна, јер несхватљиви су за нас, људе, путеви Господњи.

У данашње време има веома много врачара, видовњака и других слугу тамних сила. Како се заштити од њихових утицаја? Какве молитве треба да се моле и шта још треба да се ради?

Да би човек себе заштитио од тамних и злих сила не треба да чини смртне грехе и не треба да прибегава сатаниним слугама: врачарама, гатарама, „видовњацима“, хипнотизерима (кодирање), „исцелитељима“, „екстрасенсима"; „биоенергетичарима“, астролозима, „прорицачима“ судбине, разним надрилекарима и другим слугама тамних и злих сила. Треба живети хришћански, молити се, постити, опраштати, осењивати се крсним знаком, исповедати се, причешћивати се и Бог ће свако зло удаљити од нас Својом свемоћном силом.

Да ли православни Хришћанин може да иде на нудистичку плажу?Ако Свети Оци забрањују обнаживање свога тела и сматрају да је то срамно и грешно,

онда одлазак на нудистичку плажу отпада сам по себи. Ко је по незнању тамо ишао, треба тај грех да исповеди.

Да ли је грех користити контрацептивна средства (презерватив, спиралу, антибеби пилуле и друга средства против зачећа) и колико је то озбиљан грех?

У Библији читамо да је то веома озбиљан грех, јер намерно спречавање зачећа представља противљење вољи Божијој, Који је заповедио људима „множите се и рађајте се“. Овај грех треба обавезно да се исповеди пред свештеником.

Да ли је за Хришћанина штетно уживање у опери, позоришту, рок концертима, биоскопу?

Свети Јован Златоуст строго упозорава: „Позориште је школа ђавоља". О томе говори и Свети Јован Кронштатски. Свако острашћено уживање у световним задовољствима је грех и, самим тим, штетно за душу човекову.

Да ли парохијани могу у цркви да целивају иконе које се налазе на иконостасу?

14

Не би требало. Иконе на иконостасу целивају свештеници.

Да ли је обавезно клањати се до земље у време возгласа „Свјатаја Свјатим...“?Земни поклони (метаније) се не чине недељом и у празничне дане. У недељу и празничне

дане дозвољени су појасни поклони до земље само великим Светињама: Светим Даровима, Светим Моштима, чудотворној икони. У време возгласа „Светиње светима...“ требало би учинити појасни поклон.

Да ли је дозвољено купање на дан у који се човек причестио?Не саветује се, пошто је човек примио у себе највећу Светињу. Исто тако не би тада

требало прати ни зубе, из разлога које смо напред већ објаснили.

Да ли се може јести или пити вода после читања вечерњих молитава?Не би требало, осим у нужди. Свети Оци, у одређеним случајевима, дозвољавају, али

говоре: „Ако будеш јео после вечерњег правила, онда поново прочитај вечерње молитве, а ако пијеш, онда за то треба урадити дванаест земних поклона. А када други једу или пију после вечерњих молитава а ти то знаш, не треба их осуђивати него рећи себи: „Боже, помилуј ме грешнога!“.

Да ли после дванаест сати ноћу могу да једу они који раде ноћну смену? Да ли они треба да читају молитве „пре спавања“?

Кад је нужда, може се јести, али није лоше ни помолити се, макар укратко. Молитва никад не може да смета, него увек избавља од искушења.

Да ли при купању треба скидати крст или се треба купати заједно с њим?Не саветује се скидање крста, пошто у то време може и да се умре, а човек може да буде и

замађијан (пошто у то време није заштићен). Да ланчић не би гребао тело, треба га поквасити хладном водом.

Постоји веровање да до четрдесетог дана не треба давати ништа од ствари покојног. Да ли је то тачно?

То веровање је сугерисао сам ђаво. Напротив, треба чинити добра дела у име умрлог: давати прилоге у манастир, у цркву носити црно вино (за Свете Тајне), брашно (за просфоре), восак (за свеће), давати ствари умрлога као милостињу, куповати православне књиге (и делити их верницима) до четрдесетог дана, а не после. Када треба да се заложиш за осуђеног - до суђења или после суђења? Тако и овде: душа пролази кроз митарства, суди јој се, треба се заложити за њу, молити се и чинити дела милосрдна, а људи то не чине.

Да ли икону која је за време опела била на покојнику треба оставити четрдесет дана у цркви и шта после тога да се ради с њом?

Постоји обичај да икона до четрдесетог дана остане у цркви, а на четрдесети дан (или после тога) се односи кући. Икона се не ставља у сандук, о томе пише Свети Теофан Затворник.

Ако се неко у цркви понаша као хулиган и омета службу, да ли се такав може на силу извести из цркве?

Не само да може, него и мора да се то учини, поготово ако то наложи свештеник.

Како треба гледати на вештину припремања разних јела?Вештина кувања и припреме укусне хране није ни од какве духовне користи и значаја, а

15

може бити и штетна јер нас учи гурманлуку.

Ако свештеник нема много искуства и очигледно је да нешто ради погрешно, да ли му то треба рећи или не?

Боље је уздржати се од тога, како саветује велики Св. Варсонуфије. Свештенику са којим смо у блискијим односима се може пажљиво скренути пажња.

Да ли је штетно имати телевизор у кући? Да ли је он штетан и кад је искључен?Већ смо говорили да је цела ствар у томе како се предмет користи: у добре или у лоше

сврхе.У једном манастиру, свештеник је у присуству душевно болесних (у које је ушао ђаво)

гласно рекао: „Хтео бих да имам такав телевизор на коме би се приказивали само пролози о светим темама: поуке, како да се живи у складу с Богом, како се спасити, како угодити Богу, како победити своје грешне навике“. Тада ђаво (који се налазио у болесници) не издржа и повика: „Ма није ваљда! Само се ти надај!“.

Други случај. У манастир је дошао свештеник са својом душевно болесном мајком. Ђаво (у њој) је кроз уста болеснице викнуо за време молебна: „Они у кући имају мир! Нећу да изађем из ње“. Кад је молитва завршена, свештеник који је служио молебан заинтересовао се код свештеника који је дошао: „Какав је то „мир“ у вашој кући?“ Испоставило се да је овај у кући имао два телевизора: у боји и обичан, да су гледали игре, песме, смех. празнословље. „Зато, каже проповедник отац архимандрит Јован у својој поуци, у вашу кућу преко тедевизора улазе свакакви људи: и врачаре и хипнотизери и духовни разбојници и преваранти и сл. Он је разбојник који пустоши ваше душе. Он и децу васпитава по своме и одузима много времена“.

Навешћу још један пример. Испричала ми је једна старица, верница: „Дођем једном код своје деце, а они гледају телевизију. Видим - цео сто претрпан прљавим неопраним посуђем. Кад ме угледа, ћерка ми се обрадова и рече: „Мама, одавно те чекамо да нам опереш суђе“.

Осим тога, треба знати да на децу и младе посебно утиче гледање грешних, безбожних, насилничких и порнографских садржаја, тј. она постају подложна ђаволским утицајима.

Сада ћемо се осврнути и на питање држања било каквог грешног предмета у кући као што су слике и статус обнажених жена, богохулне књиге и грешни романи, цигарете, карте за играње, часописи и видео-траке са грешним (порнографским) садржајем, агресивне видео и компјутерске игрице, и слично.

Док је још био у животу, Преподобном Серафиму Саровском један син доведе своју мајку која је патила од пијанства. Преподобном је исцелио и притом рекао: „Немојте у кући држати флаше с вином“.

Шта значи возглас за време Литургије „Оглашени изиђите...“?„Оглашени“ значи - некрштени који се припремају за Свето Крштење и упућују у веру

православну. Дакле, они треба тада да изађу из храма, јер, будући да нису крштени не могу да присуствују другом делу Св. Литургије - Литургији верних, на којој се вернима даје Свето Причешће.

Колико често Хришћанин треба да се причешћује и колико пута у току године је то обавезно?

Ту нема одређеног правила, осим да треба Хришћанин да се труди (пости и моли се), исповеда и причешћује бар за време сва четири поста годишње, на имендан (дан Светога по коме носи име), на дан Крштења (онај ко зна који је то дан), на дан венчања. Ту човек треба да буде послушан своме духовнику.

16

Плашим се да у цркви стојим поред болесних (опседнутих ђаволом) или да пијем из исте чаше после њих - шта ако ђаво пређе и на мене?

Тај страх долази од ђавола. Из Јеванђеља знамо да ђаволи нису могли да уђу, чак, ни у свиње. Постоји народна пословица: „Хвалио се ђаво да ће целим светом завладати, а Бог му не даде власти ни над свињом". Ђаво у људе улази због њиховог нечасног, грешног или безбожног живота, због гордости или одрицања од Бога.

Примећујем да неки људи долазе у цркву директно на Св. Причешће, а свештеника слажу да су одстојали целу службу да би им он дозволио да се причесте. Треба ли у том случају упозорити свештеника?

Не би било лоше рећи свештенику како стоје ствари. Да би се човек причестио, треба редовно да долази у цркву и да пости, да дан пре Св. Причешћа дође на вечерњу службу и исповеди се, жена не би требало да се причешћује када има менструацију, мушкарац не би требало да се причести ако је ту ноћ (пре службе) имао стечење у сну, брачници треба да се уздржавају уочи и на сам дан Причешћа, не сме се јести ни пити нити пушити од поноћи, треба се са свима измирити, опростити увреде и молити Бога за опроштај за све грехе које смо учинили и све добро које смо пропустили да учинимо.

На путу сам нашао туђ крст и нисам знао треба ли да га узмем, а ако га већ узмем, шта с њим треба да радим ?

Нема ништа лоше у томе, може се однети у цркву.

У поштанско сандуче ми стално стављају „магична писма“ са претњама да ће ме снаћи невоља ако их не препишем у више примерака и проследим даље. Шта да се ради у том случају?

О „магичним писмима“ је Св. Јован Кронштатски писао у своје време: претњи се не треба плашити, не треба преписивати, него спалити та писма, а ако си их раније „преписивао“, реци то свештенику на исповести.

Колико често и у које дане је најбоље ићи на Гроб блиских људи и шта тамо треба да серади? Могу ли се повести и пси на гробље?

На гроб ближњих је најбоље ићи на Задушнице. Треба донети кољиво и црно вино и са свештеником одслужити помен. Из Псалтира се, на гробу, може прочитати 17. катизма или „Правило Св. Серафима Саровског“ (три Оченаша, три Богородице Дјево и Символ вере). Хришћанин се за своје упокојене може помолити и својим речима и усрдним мољењима. Забрањено је доводити псе на гробље, у црквене и манастирске порте.

Да ли је добро украшавати гробове ближњих?Украшавање гробова не доноси никакве користи покојницима него, напротив, причињава

штету њиховим душама, али гроб треба одржавати чистим и уредним, и на њему налити свеће и кандило.

Шта је важније учинити на дан помена наших упокојених: отићи на гробље или бити на Св. Литургији у цркви?

Важније је бити на Св. Литургији у храму, дати имена упокојених да се помињу на Проскомидији и после службе одслужити помен за упокојене, него само отићи на гроб наших упокојених и тамо носити храну.

Да ли парохијани смеју у цркви да се пењу на амвон и солеју?Не треба се пењати на солеју (издигнути део цркве који се налази испред иконостаса) осим

17

када се приступа Св. Причешћу, а на амвон је забрањено пењати се. Треба се сетити јеванђелског смиреног цариника који се у углу понизно кајао за своје грехе и гордог фарисеја који се молио тако да га сви виде како се „побожно“ моли, и хвалио пред Богом и људима.

Ако је дете (беба) у цркви немирно и то омета службу или оне који се моле, треба ли да изађе из храма ?

Треба и мора да се изађе док дете плаче и смета, а потом опет треба да се стане близу врата како би могло опет да се изађе ако би се такав случај поновио.

Ако дете неће да прими Св. Дарове и стисне уста, треба ли Га насилно причестити?Малом детету може да се да мала кап Св. Причешћа, а великом детету не треба давати Св.

Причешће на силу.

Шта је најважније код помена за покојне: милостиња, парастос или Св. Литургија?За покојника је добро све, али најважније је помињање за време Проскомидије на Св.

Литургији. Али, ако је покојник мало веровао или умро у безбожништву, онда је за њега боља милостиња него молитва.

Да ли је добро позвати свештеника да одслужи парастос на гробу?Био је случај кад се после парастоса на гробу, покојница јавила својој рођаци и рекла:

„Досад ми је било као да је на мени био камен, а чим си ми дала парастос, као да су камен скинули са мене“.

Који тренуци су најважнији за време Свете Литургије ?То су два тренутка: када се пева „Тебе појем...“, јер се тада у олтару, на Часној Трпези,

збива претварање предложених Дарова - Хлеба и Вина, дејством Духа Светога, у Тело и Крв Христову; као и када се износе Свети Путир на Царске Двери за Свето Причешће и када свештеник викне верне: „Са страхом, вером и љубављу приступите...“.

Да ли је исправно опоменути другог није добро у цркви држати руке прекрштене иза леђа?Руке никако не треба држати прекрштене на леђима, јер је то знак непоштовања према

Богу, Цркви и служби. Али, друге вернике не треба за време службе гласно опомињати и тиме ометати службу. Свети Оци уче да у цркви треба да се стоји право и мирно, са смиреношћу и без премештања са ноге на ногу и ослањања на зидове или стубове, лицем према олтару, без окретања лево десно, са рукама испруженим поред тела, пажљиво пратећи службу Божију.

Да ли је са свећњака дозвољено скидати туђе свеће које нису до краја догореле?Ако није нека нужда, боље је то избегавати. Треба се више усредсредити на молитву, него

се бавити туђим свећама.

Чуо сам да није добро да православни Хришћанин код куће има телевизор. А ако је он већ у кући, шта с њим да се ради: може ли се он продати ил и поклонити?

Ако се телевизор користи у грешне сврхе, онда га обавезно треба продати.

Ако су отворене Царске Двери а свештеник се налази на главном (западном) улазу, треба ли се лицем окретати према њему леђима према олтару, или не?

Уопште, грех је без нужде окретати леђа олтару. О томе говори Свети Григорије Богослов. Наравно, уколико за свештеником у литији излазимо из храма привремено се морамо окренути леђима олтару.

18

Ако ми свештеник на Исповести није дозволио да се причестим, не објаснивши разлог, могу ли одмах после Исповести да одем и затражим благослов од другог свештеника?

Боље је да будеш послушан своме духовнику и да се стрпиш, да скрушено признаш да си недостојан Св. Причешћа, него да се обраћаш другом свештенику за благослов (поготово ако се никада код њега ниси исповедио), јер је твој духовник сигурно имао јаког разлога због чега ти није благословио да се на тој Св. Литургији причестиш.

Шта да се ради ако сам се после разрешења грехова од стране свештеника, баш пред Причешће, сетио греха, а више немам могућности да се опет исповедим? Треба ли одложити Причешће?

Не треба одлагати Св. Причешће, него тај грех у што скорије време треба исповедити. Ђаво често хоће да нас саблазни разним помислима, чак, и у тренуцима када приступамо Св. Причешћу, не би ли нас помео и одвратио од Светиње и спасења.

Неки свештеници говоре да за време Божићног и Петровског поста у све дане може да се једе риба, осим среде и петка, а други дозвољавају само у суботу и недељу.

За то постоји устав у коме се јасно каже да је за време Петровског и Божићног поста риба дозвољена суботом, недељом и празником.

Како може тачно да се зна кад је дозвољено супружничко општење, а када није?То се зна по црквеном календару, треба избегавати супружничко општење у посне дане кад

није дозвољено ни венчање: у време четири поста (Божићног, Васкршњег, Петровског и Госпојинског), средом и петком, на Крстовдан уочи Богојављења, Воздвижење Часног Крста и Усековање Св. Јована Претече, као и ноћ уочи Св. Причешћа. Ово треба чинити у послушности Цркви и духовнику, а по заједничком договору супружника.

Чуо сам да постоје неке врсте хране које се сматрају за нечисту и да православни Хришћани не треба да је користе. Каква је то храна?

Сва храна је дозвољена ако влада велика глад (тј. када је нужда). А у обично време, не препоручује се месо коме није пуштена крв и цркотина, крв пржена (од птица и животиња), псеће и мачије месо, живо месо (тартар-бифтек, „крвавицу“) и томе слично.

Могу ли се деца кажњавати бијењем каишем, није ли то грех?Деца се не смеју ни грдити ни кажњавати у јарости, уз изговарање грубих речи (или, не дај

Боже, псовки), да се на тај начин деца не би навела на помисао да су кажњена само зато што су њихови родитељи бесни и нису смирени. Деца се могу кажњавати за теже преступе или намерну и дрску непослушност разним казнама, па и умереним бијењем у циљу исправљања, али никада у првом налету гнева, већ тек када се родитељи смире.

Муж ми не дозвољава да идем у цркву. Да ли треба да се потчиним да бих сачувала породицу?

Мужа (или жену) треба слушати у свему кад се тиме не нарушава воља Божја и вера православна, а у ономе у чему се она нарушава, не треба слушати. Сам Господ говори у Јеванђељу: „Који љуби оца или матер (или мужа, или жену, или децу) већма него Мене, није Мене достојан (Мт. 10, 37). И у Делима апостолским се говори да се увек треба више потчињавати Богу, неголи људима.

Ако живим у другом браку у коме сам и венчан у цркви (а први грађански брак у коме сам био није био освећен венчањем у цркви, већ само регистрован у општини), каквим се онда, по црквеном уставу, сматра брак у коме се налазим - првим или другим?

19

Сматра се да је то први брак, а за онај грађански „брак“ треба да се покајете и исповедите свештенику, јер сте, и поред „регистрације“ код државе, уствари живели невенчано и у греху.

Може ли Црква да благослови брак ако су родитељи категорички против и спремни су да то јавно кажу?

То зависи од тога да ли су они који се венчавају малолетни или пунолетни, и у таквим случајевима је боље узети благослов од надлежног архијереја, наравно, уз саветовање са искусним духовником.

У време Причешћа сам, из непажње, рукама додирнула Путир са Светим Даровима. Рекли су ми да је то смртни грех. Да ли је то шако?

Грех није смртни, али треба да се покајете. Свети Јован Златоуст каже да непосвећени не смеју да додирују свете сасуде.

У животу ми се десило да сам био сведок како се од обичне фотографије иконе десило очигледно чудо. Дотле се фотографија дуго налазила у олтару на Престолу. Да ли је благодатна сила могла да се покаже преко обичне фотографије?

У предању о Иверској икони Божје Мајке описује се много случајева исцељења и мироточења од фотографије те иконе.

После Св. Причешћа сам код куће читала благодарне молитве. После када је свратила комшиница, повео се разговор и ја сам јој рекла да сам се баш вратила из цркве, да сам се причестила и да управо читам благодарне молитве, а када је она отишла, на души ми је било непријатно, као да ме је благодат напустила. Зашто се то догодило?

То се десило зато што је требало да своје добро дело, молитву, сачуваш у тајности, а ти си га открила и тиме обезвреднила. Зато је и нестало благодати и појавило се тужно, непријатно осећање.

Ако ми за време молитве неочекивано дођу познаници, да ли треба да оставим молитву или да их замолим да сачекају док ја не завршим с молитвом?

Треба оставити молитву (јер је љубав већа од молитве), примити познанике, а кад они оду, завршити своју молитву.

Може ли се на путу за цркву (пре Св. Литургије) свраћати у продавницу? Кажу да је то неблагочестиво?

Грех је успут свраћати у продавницу. За то се треба покајати и исправити се. Непријатељ спасења често убацује мисао да се из храма сврати негде или шаље човека с празним разговорима како би одузео благодат души после посете цркве и нарочито кад се човек причестио.

Зашто су ми, док сам водио безбожни живот, послови ишли добро, са фамилијом и пријатељима су ми били добри односи, а непријатности су се дешавале ретко. А после Крштења, редовне исповести и тежње да оставим лоше навике, одмах су почеле да ми се дешавају непријатности и односи са многима су се покварили?

Не жалости се што су неки од твојих рођака и блиских људи према теби хладни. Свети Тихон Задонски је из свог искуства написао да, кад је човек себе посветио Богу, онда се познаници и његови ближњи удаљавају од њега и што се он буде више приближавао Богу, то ће се они од њега више удаљавати. Бог је трпео и нама заповеда да трпимо.

Како да постигнем покајање ако сам немоћан и не могу да извршим подвиге?

20

Ако је неком тело занемоћало, а учинио је много грехова, тај нека иде путем смирења и трпљења.

Да ли се на исповести могу пожалити свештенику на комшиницу, могу ли да га замолим да уразуми мужа и уопште, да испричам о својим непријатностима у животу?

Због, по правилу, веома „кратког времена“ које свештеник има на располагању, на исповести му треба, са покајањем и скрушеношћу духа, исповедати само грехове (осим у изузетним случајевима).

Често чујем да се људи свештеницима и својим познаницима, црквеним људима, жале на врачаре, да им ови не дају да мирно живе и моле их да им некако помогну. Да ли је исправно кад узрок својих непријатности траже у врачарама и злим људима? Зар ови заиста имају такву моћ?

То су ђавоља нашаптавања. Без воље Божије и допуштења Божијег, каже Св. Јеванђеље, ни длака с главе не пада човеку. Треба кривити себе што су нам због грехова послата искушења како бисмо се покајали. Међутим, неразумни људи кривицу сваљују на друге. Могло би се рећи да они пате, али награду за такву своју патњу неће добити, јер то је исто као кад би воду „носили“ у решету.

Читао сам да су неки иноверци (муслимани, будисти и сл.) имали моћ предсказивања различитих догађаја. Значи ли то да је и њихова вера исправна?

И ђаво делом зна будуће догађаје пошто прислушкује предсказања светих људи, али не зна рокове када ће се ти догађаји десити. Исправна је само православна вера зато што је она од Самога Господа Исуса Христа, а друге вере имају људско начело. Само у Православној Цркви пребива Дух Свети, за шта постоји небројено доказа.

Сада се може наћи разноврсна православна литература. Какву литературу је боље читати како би се избегле грешке и заблуде (богословску, светоотачку, верско-поучну и сл.) или је боље ограничити се само на читање Светог Писма?

Свето Писмо је написао Свети Дух преко Пророка и Апостола, и исти тај Свети Дух преко Св. Отаца нам је разјаснио како правилно да га разумемо. Све јеретичке вере су настале од неправилног поимања Светог Писма. Само нам Свети Оци и искусни духовници, тј. Предање Цркве правилно објашњавају Свето Писмо.

Како треба тумачити Свето Писмо?„Немој се дрзнути да сам тумачиш Јеванђеље и друге књиге Светог Писма. Свети Дух их

је протумачио преко Светих Отаца... И Реч Божија нам је онда - реч спасења, а за дрске тумаче његове оно постаје смрт, мач двосекли којим они сами себе посеку и воде у вечну погибељ“, каже Свети Игнатије Брјанчанинов. Свето Писмо могу правилно да схвате само људи покајањем очишћена срца, јер само они разумеју вољу и намере Божије објављене у Светом Писму, а људима чије срце није очишћено од страсти, Свето Писмо ће представљати камен спотицања. Зато морамо да читамо дела Светих Отаца у којима они подробно објашњавају смисао Светог Писма, као и да тражимо поуку од искусног духовника.

Шта бисте посаветовали за читање онима који су тек приступили Православљу?Нови Завет, тумачење Светих Јеванђеља и поуке о духовном животу.

Да ли православни Хришћанин треба пред себе да ставља задатак и да стреми добијању дара видовитости и чудотворства како би потом помагао људима?

То је ђавоља помисао. Циљ Хришћанина је да покајањем и смирењем победи своје страсти

21

и пороке, и да се кроз испуњавања Божијих заповести, кроз чињење добрих дела, уз помоћ Божију, и кроз активан црквени живот (учешће у Светим тајнама Цркве) сједини са Богом.

Да ли је добро да молитвено правило буде веће, да осим обичних јутарњих и вечерњих молитви садржи и акатисте, каноне?

Најважније код извршења молитвеног правила јесте да се оно чита сваког дана. Кад је нека нужда, оно се скраћује. Треба имати такво правило које неће премашивати вашу снагу и због ког неће да вас гризе савест због лењости.

Да ли се света водица може пити током дана или само на празан стомак?Најбоље би свету водицу било пити ујутру на празан стомак, исто као што се и нафора

узима на празан стомак, из поштовања према светињи Божијој. Света водица се не сме употребљавати са храном. Њоме се може покропити храна и пиће.

Која алкохолна пића се не смеју употребљавати, а која могу?Пиво, вино и ракију треба пити сасвим умерено да не доведемо себе ни на праг лаке

опијености, тј. тако да нас наша савест после тога ни у чему не оптужи.

Познато ми је да један од свештеника кога познајем води недостојан живот. Да ли могу да се причешћујем кад он служи Св. Литургију или је боље то одложити? Исто то се тиче и освећења водице и других свештеничких радњи.

Св. Јован Златоусти говори да благодат делује и преко недостојних свештеника. Према томе све Свете Тајне и свештенорадње које такав свештеник савршава су пуноважне.

Могу ли за време молитве да замишљам Господа, Богородицу или Свеце? Да ли се може у себи подстицати жеља да се виде Анђели или да се осете страдања Исуса Христа?

Многи Свети Оци, међу њима и Свети Симеон Нови Богослов и Свети Теофан Затворник забрањују да на молитви замишљамо Господа, Пресвету Богородицу, Свете, Анђеле или Небеса. Свети Симеон Нови Богослов упозорава Хришћане да је молитва са замишљањем и стварањем слика у уму - лажна молитва која човека води у прелест (духовну обману). Духовно неискусни Хришћани су у великој духовној опасности када се труде да замишљају ликове или слике на молитви, јер тада могу да им се јаве демони у обличју онога што они замишљају и да их наведу на свакојако зло под привидом добра. Одбацуј од себе свако замишљање, представу и „виђења“ док се налазиш на молитви, говорећи себи да си тога недостојан и моли се скрушено Богу да ти опрости твоје безбројне грехе.

Шта је то „прелест“?Сваки човек је, због своје раслабљене и огреховљене природе, у већој или мањој мери

подложан прелести тј. духовној обмани. Чим помислиш у себи да си нешто добро рекао, добро урадио и како си због тога вредан пред Богом, ето прелести. Чим почнеш да са задовољством машташ о својим талентима и способностима, опет си на прагу прелести. Примио си похвалу и насладио си се њоме у своме срцу, и то је већ прелест.

Свети Оци говоре о две врсте духовне прелести.Прва врста је када човек почне да уображава да види Господа, Мајку Божију, Анђеле,

духовни свет и себе сматра достојним таквих „виђења“ (уствари - демонска привиђења).Друга врста прелести је када човек о себи почне да мисли како живи узвишеним духовним

животом, како је прави испосник, прозорљивац, чудотворац, да је способан да понесе велике подвиге, да је позван да учи друге и да њима духовно руководи. Та врста прелести се назива самоумишљеношћу.

Ипак, треба знати да је свака прелест најпогубније стање нашег духа, које нас води право у

22

пропаст, јер се заснива на гордости човековој, тј. управо на оном греху због кога је са Небеса пао први анђео - Денница, који је постао сатана. Ето зашто сатана толико тежи да све слуге Божије увуче у духовну гордост као највећи од свих греха, јер претходи свим гресима.

Да, они који желе да живе духовним животом морају да буду крајње обазриви да не падну у прелест. Притом се не сме заборавити да често прелест почиње неприметно за самог човека, чим човек почне о себи да умишља нешто високо, на пример, да се разликује од других, да се други диве његовим подвизима, знању и памети, да је спреман да руководи другим људима и сл. Да би се избегла духовна прелест треба живети под руководством искусног духовника, редовно се исповедати и редовно причешћивати Светим Тајнама, са свешћу да само покајање, послушност, смирење и страх Божији у нама стварају здраво духовно расположење без кога је немогуће спасење.

Свети Оци говоре: прелест увек у почетку прати извесна сумња и узнемиреност у срцу, тј. у прелест не сумњају искључиво они који су већ бесповратно у њеној власти. Прелест никада не тера на покајање, не побуђује човека на смирење, већ доводи до тога да се крв у њему узбуркава, прелест доноси човеку некакву безукусну, отровну насладу, лукаво му ласка и подилази, усађује високо мишљење о себи самом и у души васпоставља клањање идолу сопственога „ја“, а све под маском наводног служења Богу и Цркви, смирења или саможртвености. Човек који је у прелести никада неће смирено да послуша и прихвати туђ савет, већ се по правилу љути, негодује и противи, тврдећи како су сви против њега, јер је он „једини праведан“, како нико други не види што он види и томе слично.

Да ли је за православног Хришћанина грех ако свој живот и иметак осигурава?„О осигурању живота не могу да дам савет“, пише Преподобни Амвросије Оптински,

„нигде о томе нисам ништа читао у Светим Књигама. То није моје да кажем, само, ту се испољава извесна невера у Промисао Божији, и то представља наш покушај да на вештачки начин обезбедимо себе или породицу. Ја не могу то да забраним, али не могу ни да посаветујем, тим пре да дам благослов. Ми имамо боље средство да се обезбедимо - а то је заповест Божија: „Тражите најпре Царство Божије и истину Његову и све остало ће вам се додати.“

Шта да се ради у случају да немате жељу да некоме дате милостињу (одбојни спољни изглед, лоше расположење, тј. неки разлог који није оправдање за одбијање)?

Дати, али не много, да не бисмо били оптужени пред сопственом савешћу за тврдичлук.

Због чега се понекад јављају хулне помисли против Бога, Божије Мајке, светих икона, Светих Тајни, чак и када смо у цркви?

„Кад престанемо да судимо и осуђујемо ближње нећемо се више бојати хулних помисли“, одговара нам Свети Јован Лествичник. Нико не сме да мисли да је он сам крив за хулне помисли, јер оне долазе од ђавола. Труди се да не обраћаш на њих никакву пажњу, да их одбацујеш од себе и нећеш имати никакво-га греха у томе. Ако неће да те оставе, посаветуј се са духовником.

Некад се деси да од напада хулних помисли не можеш ни у икону да погледаш! Како онда да се молиш?

„Да би те такве помисли мање одвлачиле од молитве, само понекад баци поглед на икону“, говори Преподобни Амвросије Оптински, „али мораш знати да је икона само за спољне очи и зато, стојећи и молећи се пред њом, морамо увек да имамо на уму да стојимо пред Богом. Саму, пак, икону ни у ком случају не смемо да замишљамо у свом уму“.

Да ли човек, кад крене у цркву, може од куће да узима било какве предмете (флаше за

23

свету воду, намирнице за црквени сто и сл.) из руку женске особе која је "нечиста" (тј. има менструацију)? Да ли уопште пре службе човек може да додирује особу која ни-је „чиста", нарочито ако се спрема за Причешће? Читао сам да, чак, ни тело покојника не сме да купа жена која није „чиста“ пошто се, наводно, та нечистоћа „преноси“ на црквене предмете и осркнављује их. Да ли је то тачно? Чуо сам да је код старозаветних Јевреја чак било обавезно да се у том периоду жена удаљи из друштва.

Не треба се много бавити таквим ситницама, а то што сте питали је управо ситничарење које није ни од каквог духовног значаја. Треба више пажње посвећивати сагледавању своје грешности и недостојности, како не би било нечистих мисли и грешних осећања према другима. И женска особа која има менструацију је, такође, Божија, а ништа што је Бог створио не може бити и није „нечисто“ и грешно по себи. Поготово не за тебе, јер ко си ти да неког сматраш чистим или нечистим. Нечист је само наш грешни ум када размишља о таквим стварима. Њега треба да очишћујемо покајањем и праштањем.

Да ли је дозвољено молити се ходајући или лежећи у постељи? Да ли је обавезно стајати док се чита Јеванђеље кад се молимо код куће и да ли Јеванђеље можемо читати у јавном превозу?

Кад се не обавља молитвено правило, онда можеш да се молиш у било ком положају, а кад се чита правило онда је грех и наслонити се на штогод, и седети ако није нека нужда. Ако можеш, боље је да стојиш док читаш Свето Јеванђеље, а ако си уморан или немоћан, онда седећи, са скрушеношћу. У јавном превозу је боље читати Псалтир.

Да ли су Свети небески Покровитељ и Анђео Чувар једно исто духовно лице или су то два различита лица?

То су два лица: свети покровитељ је онај Свети чије име носиш, а Анђела Чувара Господ даје сваком Хришћанину на Крштењу.

Да ли одрастао човек, ако се нађе у невољи, због одсуства свештеника, може сам да крсти себе трикратним погружавањем у воду и уз изговарање речи: „У име Оца. Амин. И Сина. Амин. И Свеишга Духа. Амин“?

Крстити одраслога некрштенога човека у одсуству свештеника је допуштено искључиво ако је у питању крајња нужда (опасност по живот), али би то требало да обави друга крштена особа. Касније би, када би опасност прошла, Свету Тајну Крштења „допуњавао“ свештеник тако што би прочитао предвиђене молитве и савршио над таквим човеком Свету Тајну Миропомазања.

Ако Крштење обави свештеник, али, пошто није било услова за погружавање, само поливањем или, чак, само кропљењем, може ли човек поново да се крсти када се таква могућност укаже?

Крштење поливањем је већ учињено, зато се не треба и не сме прибегавати Крштењу по други пут, иако Крштење поливањем односно кропљењем није сасвим правилно.

Да ли се ради лечења може пити сопствена мокраћа (такозвана „уринотерапија“)?То треба да се избегава. Треба се лечити светињом, а не мокраћом.

Да ли човек може да мења место сталног боравка без крајње нужде, само зато што је тако сам пожелео?

Старци су говорили: древни Оци нису лако кретали из својих места; ако су се и пресељавали, онда је то било искључиво из три разлога:

1) ако би се ко на њих безразложно љутио и они никако нису могли да се помире с њим,

24

иако су упорно тежили ка помирењу;2) ако су их многи прослављали;3) ако би се некоме од њих десила несрећа да падну у блуд. Из та три разлога су остављали

место свога боравка.Дакле, место боравка се може променити због благочестивог циља, али у свему треба бити

послушан вољи Божијој и не поступати по својој самовољи, већ по савету духовника.

Како се исправно треба односити према нехотичном греху, нарочито ако је то тешки грех (убиство из нехата или нехотично причињавање штете)?

Нехотични грех се лакше опрашта неголи хотимични. Постоје нарочита правила Цркве за какав грех се колико година врши прописана епитимија (казна). Треба се трудити да се такав грех покаје и искупи добрим делима, подвизима, сакрушењем и трпљењем понижења.

Зашто се човек сматра кривим ако је учинио грех из незнања? Да ли тај грех треба да се исповеди и каква је одговорност за такав грех?

Сматра се кривим, зато што је човек био обавезан да зна. Људи се за свашта интересују и свашта знају, а о томе зашто живе, какав је циљ живота на земљи, о вечности, о Богу, о вери, не желе да сазнају. Зато у Јеванђељу читамо да ће и слуга који није знао бити бијен (тј. кажњен), мада мање од оног, који је знао, а није чинио.

Наравно, и за грехе који су почињени из незнања такође се треба покајати. Један свештеник ми је причао како је упитао једну старију жену зна ли какве молитве? Она му је одговорила:

Не знам.А песме?О! Знам их много.Е па, како то да световне песме знаш и научила си их напамет, а молитве ниси? Видиш да

ти је то грех.

Како се исправно треба обраћати ђакону: исто као и свештенику, тј. „оче, Василије“, или „оче, ђаконе“, „ђаконе, Василије“?

Уобичајено је да се каже: „Оче (или - брате), ђаконе“, али то нема неки нарочит значај, а и зависи од наше блискости са ђаконом о коме се ради. Важније је да се у разговору са њим тражи пут до спасења своје душе и како да човек победи своје зле, грешне навике, да се траже одговори на оно што је духовно, корисно за душу, иначе ће испасти, како је говорио оптински старац Антоније: „Некорисно питање - некористан одговор“.

Ако су девојчици или жени на Крштењу, из незнања, дали мушко име, да ли треба да га промени?

Мушко име које носи женска особа може се променити за време исповести и са тим новим именом се особа онда причешћује. Тако учи Свети митрополит Филарет Московски.

Шта је то грех „непримерене љубопитљивости“?То је кад човека интересује оно што је изнад његовог ума и што Бог од њега не захтева. На

пример, где се налази ад (а не како се од њега покајањем и праведним животом избавити)? Како благодат делује преко Св. Икона? Ко је то Мелхиседек? Како се вино и хлеб при Претварању претварају у Тело и Крв Христову и слично.

Да ли се у „светом углу“ (место на зиду где се држе иконе) могу држати фотографије познатих православних испосника или само иконе светих угодника, Божије Мајке и Господа?

Могу, али мало даље од икона.

25

Да ли духовници саветују да се Хришћани који живе у свету самостално баве Исусовом молитвом и ако је тако, у којој мери ?

Веома је корисно и, напросто, неопходно да се сваки Хришћанин што чешће моли Исусовом молитвом („Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!“ или краће: „Господе, Исусе Христе, помилуј ме!“). То доноси спасење, и Хришћанин треба да се моли том молитвом наглас или у себи када год може у току дана и ноћи, и приликом свакога посла. Ако, пак, Хришћанин жели духовно да напредује у овој молитви и да се моли њом у уму и срцу, онда он ни у ком случају не би требало да то чини „самостално“, већ би требало да се руководи саветима искусног духовника и да чита пуно о Исусовој молитви. Најважније од свега јесте да знамо да се том молитвом не тражи ништа друго осим помиловања.

Али, каква корист може бити од Исусове молитве ако је и изговарам само устима, а сам не разумем шта говорим, кад ми памет све бежи на другу страну?

„Ти не разумеш, - говорио је оптински старац Макарије, - зато демони разумеју и дрхте у страху. Умири се и према својим могућностима настави молитву“, а Господ ће те, по твоме смирењу, водити ка разумевању и искуству ове молитве.

Какве свештене предмете свештеник обавезно мора да има да би обавио Свету Тајну Исповести ? Да ли може да се добије отпуст грехова преко писма?

За исповедање, свештеник мора да има епитрахиљ и наруквице, и на налоњу Јеванђеље и Крст. Ако се човек нађе у нужди, блажени Симеон дозвољава да се покајнику отпусте греси и уз помоћ пешкира, или појаса, или, чак, конопца који се прекрети. Што се тиче писама, преко писма се могу отпустити само мали греси (признање). Сада неки духовно неискусни свештеници дозвољавају да се над главама покајника отпуштају туђи греси (њихових ближњих, пријатеља...). Тога нема код Светих Отаца. То су већ самовољни поступци. Тим пре је потпуна новост отпуштати велике грехе без отпусне молитве свештеника или преко писма. Просто признање грехова, без саме Св. Тајне Исповести, не даје право на разрешење од грехова.

Ако у близини нема цркве и нема превоза, да ли може свештеник да одслужи опело у кући или је обавезно да се то уради у цркви?

Наравно да може.

Кажу да је добро болесне делове тела мазати светим уљем из кандила, а да ли се могу њиме мазати болесни полни органи или друга недоличиа места?

Веома је добро користити разне Светиње за лечење душе и тела. Бог је створио целог човека и ничег ружног на њему нема, зато је дозвољено да се мажу сва места која су болесна, али са сваким страхопоштовањем према Светињи. У сваком конкретном случају питај свог духовника.

Чуо сам мишљење да, ако је свештеник са папира читао исповест покајника, мора тај папир да поцепа. Да ли је то тако и да ли то има велики значај?

Свештенику је дозвољено да исповест чита са папира само у нужди: ако је исповедника стид да каже или има много исповедника и сл. Наравно, папир треба да се поцепа или, чак, да се одмах спали.

Ако духовник умре и не успе да Чедо преда другом духовнику, како треба да се поступи?Ово је неко чудно питање. Није духовник тај који себи бира чеда, већ чеда себи бирају

духовника. Најважније код избора свог духовника јесте да он буде искусан у духовном животу, а сада готово сви, из неких површних разлога, траже прозорљиве...

26

Каква духовна средства можете посаветовати човеку који жели да се ослободи пијанства?

Исповест, свакодневно читање Јеванђеља и Исусове молитве, пијење свете водице, давање милостиње, давање имена да се помиње на Проскомидији на Светој Литургији, молитве Св. Јована Кронштатског против пијанства и молитве за помоћ Св. Ксенији Петербушкој.

Да ли се светиња (артос, нафора, света водица) могу чувати, на пример, у кухињском креденцу, поред разних чаша, шећера, трава и других немрсних намирница (ради лакшег коришћења)? Где није препоручљиво чувати светињу?

Светињу је боље чувати на посебном креденцу, или око икона у посебним посудама.

Неки мисле да читање духовних књига може да замени црквене службе. Да ли је то тако?Читање Божије Речи је као хлеб, а црквена молитва као жива вода за душу. Да ли хлеб

може да замени воду или вода хлеб? Потребно је и једно и друго.

Приметио сам да неки долазе у храм с марамама на којима су приказане карте за играње или реклама за цигарете или нешто слично. Да ли је то грех? Такође, веома често видим у цркви људе с пластичним кесама на којима су слике мрске Богу. Да ли треба обраћати пажњу на то или је то неважно?

Хришћанин не треба да има слике које изазивају грешна осећања и лоше мисли и то је, нема сумње, грех, саблазан за околину. А саблазнитељима Господ говори: „Тешко вама...“. Ништа мањи грех није и кад се кесе са ликом Светитеља, Мајке Божије и Спаситеља користе за намирнице и уопште за овоземаљске намене. Недоумицу изазивају и духовне касете и плоче с иконама, календари са иконама, уопште са иконама Светих - како може човек да се моли пред календаром? Срећу се, чак, и привесци за кључеве на којима је слика Свете Тројице.

Како је боље молити се: сам или удвоје, утроје?Свети Јован Кронштатски је говорио: „Господ воли и више слуша молитве кад нисмо сами

и не молимо се само у своје име и само за себе, него заједно, и за све заједно“, а то се пре свега мисли на црквена - саборна богослужења.

Многи кажу: није важна спољашња побожност, важно је шта је унутра, па не признају благочестива правила Цркве, а неки сматрају да је за будући живот важно само да човек (у световном смислу) буде добар и поштен. Шта треба рећи тим људима? Да ли су у праву?

Оптински старац Јосиф је говорио да без дрвета и лишћа нема ни плодова. Свети Оци говоре да је најпре обавезно проћи кроз спољашње подвиге, а тек потом прећи на унутрашње. А ко одмах тражи унутрашње, тај пада у искушења као што су она у каква је пао Преподобни Исакије Затворник: он је одмах хтео да живи као затворник (тј. да уопште не излази из своје монашке келије), иако су га и игуман и братија наговарали да то не чини. И беси су га врло брзо извргли руглу због те његове нестрпљивости у духовном животу, која је била последица скривене гордости.

Да ли православни човек може из досаде да игра карте (без коцкарске страсти)? Може ли да иде на фудбалске утакмице или да посећује друге масовне манифестације?

Свети Јован Златоуст је много говорио и писао против одласка Хришћана у тадашњи циркус на јавне приредбе и забаве, те је, чак, посетиоцима истих претио искључењем из Цркве. Верник нема када да се досађује, он има много посла око спасења: молитве, читање Светог Писма, одлазак у храм Божији, корисни рад за Цркву и породицу - малу цркву,

27

размишљање о Богу, помагање другима. А за испразно проведено време човек ће одговарати пред Богом.

Да ли се Светом Причешћу може прилазити са торбом или кесама у рукама (ако немаш где да их оставиш)? Ако може, шта не би смело да се налази у торби?

Може само у крајњем случају. Разуме се, у торби не треба да буде ништа што је греховно, никакве ствари које је забрањено уносити у цркву (скарадне часописе и фотографије, безбожне књиге, месо, алкохолна пића и томе слично).

Да ли православац сме да дочекује световну Нову годину 1. јануара (по „новом“ тј. западном, грађанском календару)? Шта да се ради ако породица инсистира на томе?

За православног Хришћанина први јануар по новом календару је време строгог поста, тј. последње недеље поста пред Божић. Има много световних празника, али Хришћанин није од овога света, иако живи у овоме свету. За њега је Божић - дан Рођења Христа Спаситеља, Празник над празницима и он се за тај празник у време световне Нове године припрема строгим постом. Породицу и пријатеље воли и поштуј, али увек више слушај шта Господ говори. Кад је реч о спасењу, говори Спаситељ, често бива да се породица показује као непријатељ и зато не треба испуњавати њихову грешну вољу и жеље на уштрб воље Божије и заповести Божијих.

Кад се ради о ономе што није против правила Цркве, у томе им се може испунити жеља, а тамо где се нарушава јеванђељски закон, ту треба слушати искључиво Господа а не породицу. Само, свагда треба наступати мудро: увек поштовати своје родитеље и ближње, молити се за њих, али нежно и пажљиво треба одбити празновање световне Нове године и кршење поста, а онима који празнују - пожелети све најбоље и још више од тога: помолити се у себи за њих, да им Господ да да се врате вери и Цркви.

Да ли Хришћанин треба да се обрати лекару ако из здравствених разлога није у стању да испуни своју супружничку дужност - да подари потомство (тј. у случају стерилитета, неплодности)? Да ли се у оваквим случајевима треба лечити хормонским препаратима?

Не би требало пропустити да се брачници, који не могу да имају деце, најпре за помоћ молитвом обрате Светима који помажу код неплодности, тј. да оду на поклоњење и целивање њихових Светих Моштију. Увек је боље уздати се са вером и надом у вољу и свемоћ Божју, него у људско знање, али у сваком случају треба поступити у зависности од конкретне ситуације и савета свештеника духовника. Уосталом, медицина као наука и као умеће лечења јесте дар Божији који човек са захвалношћу треба да умножи на свако добро и славу Божију.

Да ли је пристојно да православни иду на море (језеро, реку) и купају се на плажи?По себи се разуме да православни Хришћани ни-како не би требало да иду на нудистичку

плажу, као ни да Хришћанке ни у ком случају не би требало да на плажу иду у „топлесу“, тј. без горњег дела купаћег костима, као и да носе тзв. „бикини“, „танге“ и сличне недоличне купаће костиме. Обнаживање свога тела пред другима и гледање других обнажених тела са жељом или похотом очију јесте грех бестидности, похоте и разузданости који мора да се исповеди свештенику на Исповести.

Хришћани и Хришћанке би требало да воде рачуна, ако већ иду на плажу, да купаћи костими које носе буду пристојни и смерни и да друге ни на који начин не изазивају и наводе на грешне помисли и погледе.

Даље, учини нам се да је добро отпутовати некуда на лечење или на одмор, а онда тај верник долази са одмора и каже: крст сам скидао кад сам ишао код лекара или на плажу, нисам се крстио тамо где сам јео јер сам се стидео да покажем да сам верник, нарушавао сам пост у хотелу јер није било посне хране, у цркву нисам ишао јер нема цркве у том

28

летовалишту и сл. Из свега овога одговорни Хришћанин нека сам изведе закључак.

Где је најбоље давати милостињу?Најбоље је милостињу давати у манастире, нарочито женске. О томе у „Отачнику“ Светог

Игнатија Бјарчанинова говори старац Данило: да Бог један златник који је дат женском манастиру узима као сто златника и објашњава зашто. Добро је давати милостињу сиротима, самима и болеснима.

Шта да се ради за празник ако не можеш да одеш у храм и не можеш да читаш духовне књиге?

Код куће, макар и лежећи, моли се, пошто Бог тражи унутрашњу молитву, чак и од тешких болесника. Такође је добро мислити на Бога: о животу Спаситеља на земљи, о Страшном Суду, о васкрсењу мртвих, о вечном животу, блаженству и вечним мукама, о смрти и митарствима. Старац Арсеније Светогорац пише: „То је исто што и молитва“.

У чему се састоји трпљење?Трпљење је смирено и кротко примање и прихватање свега што нам се дешава у животу

као дара Божијег, као онога што се збива по вољи и допуштењу Божијем, а за наше духовно исправљање, добро и спасење. Хришћанско дуготрпљење је блаженство душе које се не прекида ни у радости ни у жалости.

Зашто се у цркви тако често понављају једне те исте молитве? Стално се изговара: „Господе, помилуј“.

А зашто стално понављамо своје дисање, тј. зашто стално дишемо? Дисање је неопходно, оно подстиче и одржава наш живот. Зато је потребно да се често и што чешће молимо, јер молитва је дисање наше душе Духом Светим...

„Господе, помилуј“ јесте вапај кривога човека и осуђеника па најтежу казну који моли за помиловање иако му следује праведна казна. То је вапај покајника који изражава своју чврсту намеру да се поправи и започне нови живот који приличи Хришћанину. То је вапај грешника који је спреман да и сам помилује друге и опрости свима, као што је и сам безгранично помилован од самога Бога, Судије за дела његова (Св. Јован Кронштатски).

Да ли православни Хришћанин може да се подвргне хипнози ради излечења од пијанства?Грех је подвргавати се хипнози, чак и у медицинске сврхе. „Хипноза“, говорили су свети

оптински Старци, „долази од непријатеља спасења - ђавола“ (јер укида човекову слободу да се свесно бори против греха у себи и представља магијско предавање вољи хипнотизера „исцелитеља“). Многи су посведочили да нису уопште реаговали на хипнотизеров утицај док су за време „сеансе“ (у себи) читали Исусову молитву.

Може ли свештеник да седи за воланом аутомобила, да вози ауто?Нема црквеног правила о томе, али ипак то је грех; то је неоправдани ризик јер, ако

свештеник нехотице згази човека, морао би му се одузети свештенички чин зато што не може да служи ако је убио човека, хотимице или из нехата.

Може ли се у случају смртне и неизбежне опасности исповедати човеку који нема свештенички чин? Да ли у томе има неког смисла или је то бескорисно?

Најбоље би било у таквој ситуацији исповедити се монаху или било ком другом свештеном лицу (ђакону...) ако га има у близини. Ако таквих лица нема, онда са вером у Бога Живога може се исповедити крштеном и истинском Хришћанину, а Бог ће чути исповест и Својом свемоћном силом опростити исповеђене грехе.

29

Зашто је важно окружити себе поучним предметима (иконе, распеће, бројанице, кадионица...) у кући и свуда где човек борави?

Зато што сваки предмет на свету и сваки утисак од предмета код човека изазива ове или оне мисли, осећања и жеље за овом или оном делатношћу. Ето зашто себе треба окружити оним што те поучава, ето за-што треба избегавати, чак и оне предмете који не изазивају лоше мисли и осећања, али те ипак одвлаче од главног - од спасења душе и стремљења к Богу... У прошлости су хришћански домови у свему одисали атмосфером побожности, били испуњени иконама и крстовима, фотографијама светих манастира, цркава и великих духовника, све је у њима сведочило о Христу и Цркви.

Раније сам мислио да је имендан дан рођења Свеца чије име човек носи. Да ли је то тачно? Ако се зовем Ђорђе, који Светац је онда мој покровитељ?

Имендан је дан празновања Светога чије име човек носи од Крштења. Ђорђе је српска варијанта старог хришћанског имена Георгије. Име „Ђорђе“ се у Српском народу даје у част Светог Великомученика Георгија Победоносца који се слави 23. априла по црквеном, тј. 6. маја по „новом“, грађанском календару, и Ђурђевдан је један од најчешћих слава међу Србима.

Како треба обележавати имендан?На имендан, тј. празник Светога по коме носиш име треба да одеш у Цркву, исповедиш се,

причестиш се Светим Тајнама Христовим, очиташ молитву за здравље и за покој душе својих сродника, даш да се одслужи молебан Светоме чије име носиш. Имендан треба празновати, мада није забрањено радити на тај дан. На имендан је најбоље читати житије Светога по коме носимо име, Свето Писмо и друге свете књиге, као и бавити се побожним размишљањем и делима.

Понекад се човек моли очигледно усрдно, али му молитва не доноси плодове смирења и радости у срцу. Зашто?

Зато што се он, иако се моли молитвама из Молитвеника, није искрено покајао за оне грехе које је починио, којима је оскрнавио своје срце, тај храм Христов и којима је прогневио Господа. Али, чим се тих грехова сети и покаје се, искрено осудивши себе, истог трена ће се у његово срце уселити „мир који превазилази сваки ум“ (Фил. 4,7). У молитвама црквеним постоји набрајање грехова, али не свих и често се не помињу баш они греси којима смо себе упрљали: човек мора свакако сам да наброји те грехе на молитви с јасним сазнањем њихове тежине, са осећањем смирења и да од срца буде скрушен. Зато се у молитвама вечерњим и говори код набрајања грехова: „ако рђаво урадих ово или оно“, тј. оставља се нама на вољу да споменемо ове или оне грехе којих нема забележених у молитвенику (Свети Јован Кронштатски).

Развод је грех. Али, шта да се ради кад муж пије и не може се с њим живети?Црква дозвољава развод само као последицу супружничке преваре, при чему оног који је

преварио Црква лишава хришћанског благослова за следећи брак, тј. не венчава га. Пијанство или друге недостатке супруга Хришћанка прима као свој брачни крст зато што узрок пијанства може, поред осталог, да буде и жена која својим понашањем тера свога супруга на тај болни порок. Ступајући у брак, ви сте обећали љубав не само за тренутке светле, тренутке ваше среће, него и обећање да нећете свога супруга оставити и у болести, а пијанство је такође болест. Зато се од вас тражи молитвени подвиг љубави за вашег супруга. Развод је веома лак начин да се човек ослободи од крста, али, да ли ћете бити у стању да понесете и крст безбрачности, то је питање!

30

На Божић ћу напунити 22 године, крштена сам већ десет година, али је у мени нешто почело да се мења сасвим недавно, буквално пре годину-две дана. Али, вероватно ја још нисам постала права Хришћанка пошто се до дана данашњег стидим да се молим у цркви, иако се код куће молим. И чим почнем да се молим, на очи ми навиру сузе. Шта је то? Очишћење или нешто друго?

Сузе у храму могу заиста да буду сузе очишћења, али могу и да говоре о томе да душа жели покајање, исповест и причест, а лажни стид (страх од молитве у храму) јој то онемогућава. Но, ако човеку сувише често теку сузе и ако почне да ужива у њима или, не дај Боже, да се горди њима, онда одмах о томе мора ди се посаветује са искусним духовником, јер такве сузе могу да буду и знак прелести.

Може ли жена да иде у храму такозване „женске дане“ (менструације) и ако може, шта тамо не сме да ради?

Обичај је да за време тих дана у току месеца жена, са смирењем, не би требало да иде на богослужења, нити да целива распеће и иконе, нити да се причешћује. Код куће може да, за време трајања Свете Литургије у цркви, чита Свето Писмо, Псалтир, Молитвеник, верско-поучне књиге. Ако постоји нека нарочита ситуација, тешка болест, смртна опасност и томе слично, Хришћанка може да се у вези са овим питањем посаветује са свештеником-духовником.

Да ли ја могу да лечим људе? На пример да имам способност отклањања јаке главобоље, да залечим ране, побољшам вид, да се потрудим око отклањања јаког стреса. И све то да урадим или додиром, или речима, или мислима. Много пута сам се трудила да то не чиним, али не могу. Сваки дан, кад год се зарекнем да то нећу да радим, долазе ми људи и моле ме да им помогнем и ја не могу да их одбијем. И опет се трудим да им помогнем како могу. Шта да се ради кад је Православље против свих видовњака уопште? А ја и Бога волим и човека не могу да оставим без помоћи. Шта да радим? Да пошаљем човека у цркву да измоли опроштај од својих грехова? Али, многи уопште не умеју да се моле. Треба их томе учити. За то је потребно време и то не мало. А шта да се ради кад је одуговлачење опасно по живот? Засад се ја са своје стране трудим да се борим са својим страстима, недостацима, трудим се да се очистим и да идем светлим путем. Молим вас да ми одговорите на то питање.

Потпуни одговор на ваше питање можете наћи у следећим књигама: јеромонаха Серафима Роуза „Православље и религија будућности“ и у књизи свештеника Родиона Петроградског „Људи и демони“. Ја вам морам рећи да су Свети такође исцељивали, али су то чинили само по нарочитој Божијој заповести. Ако прочитате житије нашег великог подвижника Преподобног Серафима Саровског, видећете да је истински Божански дар прозорљивости и исцељивања добио осам година пре своје смрти; дотле је од ране младости носио монашко послушање, затим петнаест година усамљеничког живота, хиљаду дана и ноћи молитве на камену. Достигао је највиши степен смирења; сама Мајка Божија му је заповедила да те дарове стави у службу људима. Из историје подвижништва познати су случајеви да су поједини монаси, или чак и најобичнији послушници, долазили у страшно стање прелести (духовне обмане). Не стекавши праву духовност и истинске дарове Божије, и они су такође покушавали да лече људе, али ђавољим способностима, и тај им се „дар“ окренуо на погибију не само њихових душа него и душа оних који су се предали њима у руке. Свети Јован Златоуст је писао да је боље умрети него се лечити код таквих лажних „лекара“.

Ви, чак, можете и да не приметите како, својим „лечењем“ других, можете да пореметите крхко духовно стање тог човека. Па и сада, ви чак и не примећујете да своју љубав стављате изнад љубави Божије, као да је могуће да човек може више волети од Бога Који је страдао за нас и наше спасење на Крсту најстрашнијом смрћу. Кад је Богу угодно, сваки лек помаже.

31

Узрок многих наших болести је грех. Бог из своје љубави непрестано позива сваког човека на покајање и понекад је болест Његово последње средство да пробуди грехом заспалу душу човекову, зато што, по речима Светог Јеванђеља: „Каква је корист човеку ако задобије цео свет, и души својој нашкоди“. Такво „лечење“, које ви проповедате из свог духовног неискуства, може врло снажно духовно да нашкоди и вама и вашим „пацијентима“. Покајте се и одустаните од тога, и то што пре исповедите на исповести пред свештеником као тежак грех.

Почео сам да читам Псалтир и тамо баш ништа не разумем?Велики старац, Преподобни Амвросије Оптински је на такве изјаве одговарао: „Ти не

разумеш, али зато ђаволи прекрасно разумеју и беже што даље могу. Засад читај иако не разумеш, а после извесног времена ћеш (благодаћу Божијом и по своме смирењу) почети и да схваташ“.

Када је Исус лечио убоге, и Његове ученике су сматрали свецима, а сада, оне људе које лече (исцелитеље) и тврде да то раде по заповести Божијој ви називате слугама ђавола? И ако преко Сина Божијег иде свако добро а од Имена Његовог долази исцељење, зашто онда ви те људе тако зовете?

Упоређивати савремене врачаре, лажне „исцелитеље“, видовњаке, окултисте и разне надрилекаре са Господом нашим Исусом Христом је највећа могућа дрскост. Кад бисте само знали колико је људи после лечења код таквих помодних „видара“ духовно настрадало, били бисте неупоредиво опрезнији са својим питањима и оценама. После лечења код таквих „видара“, „врачара“, „исцелитеља“ и „магова“ болеснима престају да помажу и медицински лекови, јер је циљ ђавола-човекоубице и човекомрсца од искони да не излечи човека, већ да му, поред телесне болести, нанесе и непоправљиве духовне ране и штету, не би ли га тиме упропастио за сву вечност.

Шта да радим ако сам се успавао и немам времена за јутарње правило, а журим на посао или на почетак службе у цркви?

Ако се догоди да се успавате и не стигнете да прочитате јутарње правило, онда можете да урадите овако: почните да га читате код куће, а завршите га успут у себи.

Да ли човек може сам да освети своју кућу или стан и двориште? Како то да се уради?Освећење може да изврши само свештеник, постоји посебан чин освећења стана тј. куће.

Ако је, пак, тешко доћи до свештеника, онда се светом водом могу покропити зидови, просторије и све ствари, говорећи: У име Оца и Сина и Светога Духа. И то треба радити што чешће. Осим тога, ако будете водили благочестиви хришћански живот, ако се будете молили, чешће се исповедали и причешћивали, онда ће ваше присуство да освећује све што вас окружује. „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега Који је на Небесима“ (Мт. 5, 14-16).

Може ли се гатати (гледати шта нам носи судбина и будућност)?Црква категорички забрањује да се то ради зато што човек тако ступа у општење са

тамним силама. У Јеванђељу је речено да срећа човекова зависи од воље Божије и светости његовога живота. Ако би било Богу угодно, Он би нам свима открио нашу будућност, па, ипак, у Јеванђељу је речено да треба да смо будни и да се молимо пошто је неизвесно у који час ће за нас доћи време суда.

Треба ли у цркви крстити децу пошто их је у воду погрузила бака верница?Крштеним верницима је дозвољено да крсте некрштенога само у изузетним случајевима

32

(када је живот у опасности), кропљењем воде, уз речи: „Крштава се раб Божији (име), у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин“. И тако три пута. Када опасност прође, обавезно треба човека на тај начин крштенога одвести у цркву где ће свештеник прочитати све што је по чину Крштења предвиђено, а такође ће и допунити Крштење Светом Тајном Миропомазања, што је обичним верницима забрањено да чине.

Хтео сам да добијем савет како да се борим са злом врачаром (која врача против мене проливањем воде испод врата у заједничким зградама)?

„Овај род се изгони само молитвом и постом“, речено је у Јеванђељу. Да се човек не би тога плашио, треба да живи честитим хришћанским животом, да се исповеда (а то посебно важи за смртне грехе: блуд, абортусе, убиство, крађу, пијанство, прељубу...), да се причешћује Светим Христовим Тајнама, да свештеник освети стан, да Хришћанин светом водом покропи место где подливају и сипају и сл., као и да се моли Богу да се ти зли људи уразуме и одустану од служења тамним силама.

Зашто је важно закрштавати се крсним знамењем ?Хришћанин без крста је исто што и војник без оружја. Њиме непријатељ управља како му

се хоће.Ко се крсти, тај без речи исповеда Господа Исуса Христа који је за нас претрпео распеће и

живоносну смрт на Крсту и нас спасао од ропства сатани, греху, смрти, злу и трулежности. Крстом се освећују све Свете Тајне, њиме се освећује и сваки предмет, неопходан у животу. Пре и после сваког посла човек треба да се прекрсти, када леже да спава и када устаје од постеље, када је срећан и када је жалостан, у опасности и невољи, када крене на пут и када се са њега враћа, једном речју свагда, јер се тиме освештава читав његов живот.

Да ли се молитва Јефрема Сирина може читати и о празницима и у обичне дане или само за Велики Пост?

Може, ако душа у свом покајању то тражи.

Да ли у празничне дане, за божићне празнике, за време Светле Седмице, може да се чита покајни канон, ако сам починио грех?

По правилима Цркве, у дане Светле Седмице (прва седмица после Васкрса) каноне за покајање по уставу црквеном није дозвољено читати, као ни чинити земне поклоне (метаније). Довољне су покајне молитве за време поста, а учињени грех се отпушта на исповести. У те дане је боље трудити се да не згрешиш.

Да ли човек може да се клања до земље када се моли у кући за божићне празнике, празником, за време Светле Седмице, ако је згрешио и савест му не дозвољава да се моли стојећи, и ако је у те дане забрањено чинити поклоне и клечати?

Треба се трудити да се живи по уставу Цркве који у те дане укида земне поклоне, али у кућној молитви може се допустити и клечање.

Да ли се јутарње и вечерње молитве могу заменити читањем акатиста и канона, после „Оче наш...“ до „Достојно јест...“?

Може ако за то постоји нека посебна потреба, али је боље не измишљати себи „своја“ правила, него поштовати црквена. Канони и акатисти се читају у слободно време, а може се препоручити и читање Псалтира.

Да ли је дозвољено пљување на дан после примања Св. Причешћа?Ако је неопходно - може, али само у папирнату марамицу, коју после треба спалити.

33

У нашем храму сваке суботе за време Св. Литургије пролазе са послужавницима поред сваког верника, скупљајући новац за изградњу храма. Да ли је то дозвољено?

То је обичај у многим храмовима и то не треба да вас брине пошто за то одговара старешина цркве. Та питања је потребно, не стидећи се, поставити свом протојереју.

Да ли је Исус Христос изменио Закон који је Бог дао Мојсеју? У ствари, на то питање налазим одговор у Библији у Светом Јеванђељу по Матеју, гл. 15, ст. 17: „Не мислите да сам дошао да нарушим Закон или Пророке. Нисам дошао да укинем, него да испуним“. Зашто онда у црквама поштују недељу - први дан недеље, а не суботу - седми дан, као што нам је заповедио Бог?

Ако пажљиво прочитате Јеванђеље, видећете да је формално, спољашње придржавање многих закона Старог Завета (Мојсијевог Закона) било предмет тешких Господњих речи и критике. Погледајте како је Господ обличио фарисеје и садукеје због њиховог спољашњег и лажног поштовања обреда и закона Мојсијевих. Говорећи о томе да је дошао да испуни Закон, Спаситељ одмах објашњава и како ти закони треба да се испуњавају: „Чули сте, говорио је Он, да су стари говорили: не чини прељубу. А ја вам кажем да је сваки онај који погледа на жену са жељом, већ учинио прељубу с њом у срцу свом“ итд.

Осим тога, из књиге Дела Апостолских знамо како је Св. апостол Петар имао виђење хране коју је, као нечисту, по Мојсијевом Закону било забрањено узимати. Ипак, Апостолу је било речено: „Што је Бог очистио, ти не погани“ (види 10. гл. Дела Апостолских). Могу се навести још многа места из Светог Писма Новог Завета, где је речено како многи ставови Старог Писма нису више обавезујући за Хришћане. Из црквене историје знамо да су се већ у првом веку Хришћани сабирали на молитву не у суботу, него у недељу, тј. у дан Васкрсења Христовог из мртвих и победе над смрћу, зато што је тај догађај постао централни за сваког ко верује у Христа: „А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера наша“, писао је апостол Павле Хришћанима Коринта (I. Кор 15, 14). Зато је старозаветно празновање суботе и било замењено новозаветним празновањем недеље као дана Васкрсења Христовог и победе над смрћу.

Шта треба да се ради у недељу, а шта не?Св. Козма је учио Хришћане: у недељу не треба трговати, не треба ићи на пијацу,

обављати послове, ићи у бербу шумских плодова, печурки, нити у лов и риболов, него ићи у цркву и тамо слушати свету службу и Реч Божију, и читав дан проводити у читању и размишљању о Богу.

Да ли се у храму за време службе могу продавати свеће, књиге и иконе, нарочито док се један део верника причешћује а други део је „слободан“? Шта да се ради?

То решава старешина цркве који за то и одговара. То је од давних времена до данас увек било тако.

Шта уопште значи „лагати“?Лагати речју значи говорити једно, а мислити друго, то јест говорити неистину или

полуистину. Лаж је велики грех, који, по правилу, води у друге још теже грехе. Веома је опасно када човек почне да лаже, а да то више сам и не примећује. А најопасније од свега је када човек читавим својим животом лаже и себе, и друге и Самога Бога. Сваку лаж, и „малу“ и „велику“, и ненамерну и намерну, што пре исповеди свештенику и за њу се покај пред Богом.

Када наступа посни дан? Претходног дана од 17 часова поподне (тј. од вечерње службе) или од 0 (24) сата ноћу?

34

Посни дан почиње од 0 (24) сата ноћу тј. од поноћи, док црквени дан почиње од 17 часова претходног дана (тј. од вечерње службе) и траје до вечерње службе идућега дана.

Да ли се може нарушити пост и испунити брачна дужност по жељи маловерујуће или неверујуће супруге (супруга)?

Код Светог апостола Павла стоје овакве речи: „Али, да би избегао блуд сваки нека има своју жену и свака нека има својега мужа... Жена није господар од својега тела, него муж; тако и муж није господар од својега тела, него жена. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем“ (1. Кор. 7, 25). На основу те посланице, а да би се избегао блуд ван брака од стране једног од супружника, Црква има правило да побожни супруг (супруга) учини уступак маловерујућој (или неверујућој) страни у том питању, али ипак, верник (верница) је обавезан (обавезна) да се покаје за учињени грех неуздржања и да га исповеди. Треба се трудити да ни у ком случају нема супружанског општења за време прве - Чисте и последње - Страсне Седмице Великог Поста, уочи великих црквених празника и три дана пре примања Светога Причешћа.

Како треба правилно поступити ако свештеник због великог броја људи не исповеда сваког појединачно, него све заједно, и тако на свакој Литургији?

После заједничке исповести могу да се причесте они који немају смртне грехе, тј. грех абортуса, прељубе, блуда (укључујући ту и супружнички живот без црквеног венчања), сваку врсту полних изопачености, крађе, пијанства, врачања (укључујући ту и бављење спиритизмом, видовњаштвом, врачањем, астрологијом, јогом и уопште окултизмом). За оне људе који имају смртне грехе неопходна је лична исповест. После Богослужења неопходно је обратити се свештенику и рећи му да вам је неопходна лична исповест, пошто за то имате нарочиту потребу. Ако свештеник то одбије, тај грех ће бити на његовој савести. А ви бисте свеједно морали да одете у најближи манастир где свештеник увек има више времена да вас саслуша. Али, чак и ако немате смртних грехова потрудите се да, макар четири пута годишње (у време четири црквена поста - Божићног, Васкршњег, Петровског и Великогоспојинског) нађете могућност да се исповедите лично и подробно.

Да ли је грех говорити „Закуни се...“ и „Закуни се Богом?Наравно да је грех. То је, чак, и већи грех него ако се човек сам заклиње.

Ако човек који је у грађанском браку и има децу, одлучи да постане монах, да ли он то може да постане или ипак треба да се венча и да остане у породици?

Ступање у монаштво се по правилима Цркве дозвољава уз обострану сагласност супруга. Ако су венчани, онда треба остати у породици док сва деца не постану пунолетна, а грађански брак за Хришћанина нема значај. У сваком случају требало би поступити не по својој самовољи, већ по савету свештеника-духовника који има увид у конкретну животну ситуацију.

Док нисам био верник, сину сам дао име Елвис по жељи, тада такође неверујуће, супруге и свештеник га је крстио са тим именом. Са каквим именом дете треба сада, када смо сви кренули у Цркву, да приступа Светом Путиру? Шта треба да радим?

Потребно је отићи код свештеника, на исповести му испричати свој проблем, а свештеник је дужан да прочита молитву за давање имена у част Светога кога ви изаберете. Причестите дете са новим именом и оно ће постати његово законито хришћанско име.

Имам икону Божије Мајке која ми стоји на витрини. Да ли је то дозвољено?

35

У савременим становима постоји проблем постављања икона. Обично се иконе стављају у нарочити, „свети угао“, који је, по могућности, окренут ка Истоку. Пожељно је иконе поставити на следећи начин:

1. да не буду поред телевизора;2. да поред њих нема никаквих световних слика или скулптура, као ни фотографија

родбине;3. треба се трудити, по могућству, да у време читања молитвеног правила поред њих гори

кандило. Најважније је скрушено се и са побожним трепетом односити према икони.

Да ли икона може да се обавије провидном пластичном фолијом?Да би се икона сачувала од оштећења, прави се нарочити оквир или рам, а стакло може

бити замењено провидном пластиком.

Једном сам у поштанском сандучету нашла руком писано писмо религиозног садржаја са захтевом да га умножим и пошаљем на тридесет адреса (наводно, по жељи нашег Господа), те да ћу у противном навући невољу на себе и на своју породицу. Да ли је то заиста тако?

Та писма, које неки зову и „светим писмима“, представљају сујеверје. Уништавајте их одмах, чим их нађете, зато што ширење њиховог садржаја представља грех. Ко шири таква окултистичка писма не само да сам греши, него у грех увлачи и друге људе.

Да ли су православни Хришћани они људи који се окупљају на „службу“ по школама, клубовима, јавним местима и слично? Да ли је њихова вера права?

Код православаца, служба се обавља у црквама, капелама (параклисима) или при црквама (ако се црква обнавља). Они који се окупљају изван православног храма немају ништа заједничко са Православном Црквом. Забрањено је посећивати такве „службе“, јер су јеретичке, а можда и окултистичке, па чак, и сатанистичке.

Молим вас да ми кажете молитву за „отклањање болести“.Да бисте се исцелили од болести, неопходно је да вам обаве Св. Тајну Јелеосвећења, или

такозвано - Саборовање. Свештеници се нарочитим молитвама моле да се исцели не само тело, него и душа болесника, пошто је узрочник многих болести тела управо болест душе - греси. Осим тога, Свети Оци саветују, пре него што се обратите лекару, да се покајете за грехе, тј. да се исповедите и примите Свете Тајне Христове. Такође, веома помажу молебни за здравље који се на ваш захтев служе у цркви. Некима помаже када се за њих моле у манастирима, наручују помене за здравље на дуге рокове: на месец, на пола године или на годину дана. Али, ако вам не помаже ниједан начин који сте предузели, онда се према болести морате односити као према средству за очишћење од грехова, тј. као према Крсту који морате да изнесете до краја, ради спасења душе.

Молим вас да ми кажете ком Светитељу треба да се молим за спокој у души и да, најзад, дође срећа у нашу кућу и испуни се моја и жеља мога сина да имамо двособан стан?

У Цркви и хришћанском животу нема магије. Када нешто желимо да добијемо од Господа или од Светих, морамо не само да Им се молимо него и свој живот Да живимо по заповестима Господњим. „Много може молитва праведнога“, речено је у Светом Писму, али и напротив, „Бог грешне не слуша“, зато што они не желе да слушају Њега. Господ се кроз Јеванђеље свима обраћа и позива нас да имамо љубави, праштања, покајања, смирења итд. Међутим, ми често нећемо да чујемо тај благи Господњи позив на истински живот, а сами се непрестано обраћамо Господу са овом или оном молбом за помоћ или неку дневну корист. А обично бива овако: Господа се сетимо само у тешким тренуцима, Он нам испуњава молбе а ми, чак и тада, заборављамо да Му се захвалимо, и поново Га призивамо само онда када нас

36

опет стигне каква невоља; а у дане спокоја и среће Он као да нам није ни потребан. За испуњење ваше жеље можете се молити многим Светитељима, Богородици, Самом Господу Исусу Христу, али би било пожељно да се претходно упознате са Јећанђељем где је изложено учење о нашој вери, са житијима (животима) Светих који ће вам, после прочитаног штива о њиховом животу, постати много ближи и ви ћете им се онда обраћати са топлом срдачном молитвом од свег срца. Ако је воља Божија да се испуни оно што желите, Бог ће вам услишити ваше молитве, а ако, пак, не услиши, то значи да вам је, по Промислу Његовом, корисније за спасење да ваше молитве у конкретној ствари не буду испуњене.

Објасните, молим вас, шта је то икона? Да ли свака слика Светога може да буде икона? Какве иконе треба ставити у свети угао и колико?

У преводу с грчког језика, „икона“ значи „образ“, „слика“, „лик“ тј. изображење Господа нашег Исуса Христа, Мајке Божије и Светих. У древна времена, иконе су иконописали иконописци од којих су већина били монаси светога живота. Боје су се мешале са светом водицом и сузама покајања. Пре него што би приступили иконописању иконе, иконописци су се много молили и постили. Зато су многе древне иконе и чудотворне и недостижне по својој лепоти. У данашње време, а због велике потражње за иконама, као и због скупоће правих икона које иконопишу уметници-иконописци, Црква допушта коришћење тзв. „кашираних“ икона (тј. икона одштампаних на папиру па потом залепљених на дрвену подлогу), које, такође, могу бити освештане. Треба рећи да се према иконама, без обзира на који су начин оне израђене, треба односити скрушено и са поштовањем. Боље је иконе куповати у манастирима или црквама, пошто се у другим продавницама под видом „икона“ често продају и неправославни прикази Светих, Пресвете Богородице и Господа. Иконе које се купе у цркви обично су освећене: ако није познато порекло иконе, њу треба осветити у цркви. Ако икона коју сте сами набавили или вам је поклоњена, код вас изазива било какву сумњу у погледу православности, неопходно је обратити се у најближу цркву и у вези са тим посаветовати се са свештеником. Верници обично теже да у кући, у свом „светом углу“, имају следеће иконе: Спаситеља, Мајку Божију, Светога кога славе као своју славу, Светога чије име носи, као и Свете које нарочито поштују.

Што се тиче количине икона, нико вас не ограничава. Можете имати онолико икона колико вам души драго. Ако се икона не може више користити (не види се лик, ако дође до већег оштећења и ако је ту икону немогуће рестаурирати, нарочито ако је то фотографија или литографија), треба је спалити у пећи (по могућности – црквеној).

Шта да се ради с оштећеним просфорама?Оштећене просфоре и остатке нафоре је боље спалити у црквеној пећи, али ако је

неопходно, могу се спалити и код куће, само се пепео не сме просипати по недоличним местима, већ тамо где се не гази.

Шта значи израз „смрћу смрт уништи“ који чујемо у васкршњем тропару?То значи да је Спаситељ Исус Христос Својом смрћу на Крсту уништио смрт којом је род

људски, у лику праоца Адама, био кажњен за првобитни грех, који је био почињен у Рају. На Крсту је Спаситељ избавио род људски „од греха, проклетства и смрти“. Иако физичка смрт још увек има моћ над родом људским до Другог доласка Христовог и свеопштег васкрсења, дотле је духовна смрт Васкрсењем Исусовим суштински побеђена и више нема власти над човеком који верује у Христа Васкрслога и Васкрситеља. „Који верује у Мене, има живот вечни“, речено је у Јеванђељу (Јн. 6, 47). Ове речи нису случајно стављене у васкршњи тропар („Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништивши, и свима у гробовима живот дарова“), зато што Васкрсење Христово и победа над смрћу представља средишњи догађај и истину Хришћанства. Свети апостол Павле учи да, ако „Христос није устао, онда је празна

37

проповед наша, па празна и вера наша“ (1. Кор. 15,14). 72

Да ли се човекова наклоност према животињама третира као грех?Човекова претерана и страсна наклоност и везаност за кућне љубимце (мачке, псе,

птице...) јесте као грех. Понеко у својој острашћеној заслепљености почиње да се са њима мази по читав дан, да их љуби, да спава са њима у кревету и једе из истог тањира. Нажалост, има таквих људи који више воле животиње него људе или, чак, сопствену децу. Свако такво бављење животињама одузима људима оно време за које је апостол Павле заповедио да треба да га испуњавамо добрим делима и молитвом Богу, и зато морамо да бу-демо крајње обазриви како користимо време, да се не удаљавамо са пута спасења који води у Царство Божије и живот вечни.

Ако свештеник чини грехе а онда иде у цркву на службу, зар он својим присуством не вређа своје звање и саму свету Цркву?

Овде се мора рећи да није сваки грех исти. У једној од заупокојних молитава свештеник чита да „нема човека који је живео а није згрешио“... Само је Бог без греха, али постоје греси који, заиста, не само да бацају љагу на чин свештеника, него и по канонским правилима, ако би свештеник учинио такве грехе, морао би бити рашчињен. Овде у првом реду спадају смртни греси: блуд, прељуба, све врсте полне извитоперености, врачање, убиство. Ако је свештеник учинио те грехе, не само да ће сам страдати него, што је још страшније, он представља саблазан за маловерне или оне који уопште не верују. Треба рећи да, ако таквом свештенику из било ког разлога архијереј није забранио да служи, ипак Свете Тајне црквене које он обавља јесу важеће и имају своје дејство. Благодат Божија, која му је дарована приликом рукополагања у свештенички чин, делује на вернике независно од греховности свештеника, пролазећи кроз њега, као кроз својеврсну „цев“. Господ од сваког Хришћанина тражи да одговара за своје грехе, али ће свештеник за њих одговарати још више: „Коме је више дато, од њега ће се више и тражити“ (Лк. 12, 48).

Шта је то „погружавање“? Кажу да је то исто што и Крштење? Хтео бих да чујем правилан одговор.

Погружавање је један од најважнијих елемената Свете Тајне Крштења. Погружавањем у воду, особа која се крштава светотајински умире за живот „старога човека“, живот телесни, греховни и рађа се за живот „новога човека“, живот вечни, духовни, живот у Христу. Осим Крштења погружавањем, допуштено је, у изузетним случајевима, и Крштење поливањем или кропљењем којим се са човека, такође (иако није сасвим правилно) спирају сви греси и он постаје Хришћанин.

Како то да православни верују да је Бог један, а у исто време и Тројица? То ми баш није јасно?

Бог је Један по Суштини, а Тројичан у Лицима, или како Свети Оци говоре: Јединица у Тројици и Тројица у Јединици. Лица Свете Тројице су: Бог-Отац, Бог-Син и Бог-Свети Дух. То надумно знање о Богу као Светој Тројици постало нам је доступно по љубави Божијој када се друго Лице (Ипостас) Свете Тројице - Син Божји, Господ наш Исус Христос, оваплотио тј. примио тело човечије и очовечио се, и постао у свему човек и сличан нама осим у греху. Да је Бог - Света Тројица сведочи нам и само Свето Писмо: када се Исус крштавао на реци Јордану, Дух Свети је сишао на Њега у виду голуба и Отац је посведочио тајанственим гласом да је Исус - Његов Син Љубљени (Мк. гл 1).

Како се данас човек може спасити кад нема више подвига којима су се спасавали древни Оци?

38

Ако истрпиш (болест или тугу) и будеш благодарио Господу, онда ће ти се та благодарност рачунати уместо подвига (Преподобни Варсонуфије Велики).

Шта значи икона Мајке Божије звана „Одигитрија“, „Владимирска“, „Млекопитателница“', итд?

„Одигитрија“ у преводу с грчког значи - Путеводитељица, тј. Она која Хришћанима указује и која Хришћане води путем спасења.

„Владимирску“ икону је, по предању, осликао Свети апостол и Јеванђелиста Лука, а у Русију је дошла из Византије. Најпре се налазила у граду Владимиру (отуда и назив), затим је била пренета у Москву. Овде је учинила многа чуда. На пример, она је спасила Москву од напада татарског хана Тамерлана.

„Млекопитателница“ значи - „Млекохранитељница“, и то је тип иконе Пресвете Богородице на којој Богомати доји Богомладенца Христа.

Постоје и многи други познати типови икона Пресвете Богородице као што су „Тројеручица“, „Свих жалосних Радост“, „Чаша Неиспијена“...

О иконама Божје Мајке можете прочитати у књизи која носи назив „Пресвета Богородице, спаси нас“ (издање „Светигоре“ из 2000.).

Да ли је обавезно недељом ићи у цркву? У заповестима није речено да је обавезно да се иде у цркву. Видите, имам мужа који се, иако је крштен, противи да ја сваке недеље идем у цркву. С времена на време ми дозвољава да одем, па сам хтела да знам, морам ли ја, без обзира на све, ипак да идем у цркву или не? Ја сама бих хтела да што чешће будем у цркви.

Заповест Божја нам говори да „шест дана радимо своје послове, а седми да посветимо господу Богу Својему“. Ако можете, требало би што чешће да идете у цркву. Један од Отаца Цркве је говорио: „Коме Црква није Мати, ономе ни Бог није Отац“. Ако због одлазака у цркву долази до свађе, треба их изоставити, али, пошто сте приморани да останете код куће, потребно је да нађете начин да тог дана будете што је могуће ближи Богу. Више се молите, читајте Свето Писмо. Размишљајте о Господу, Пресветој Богомајци и Светима, о њиховим животима. Мужа неверника немојте слушати у стварима које се тичу вере, али знајте да од вашег смирења и дуготрпљења зависи и његово спасење.

Да ли је могуће видети Анђеле?Свети Исаак Сиријски је говорио: „Веће је видети своје грехе, него имати виђење Анђела и

Небеса“. Уопште, Свети Оци су упозоравали на то да је неопходно чувати се сваке врсте виђења, зато што она доводе човека у заблуду и „прелест“. Пошто су духовно неискусни, многи виђење демона узимају за анђеоска виђења. Свети апостол Павле је упозоравао да је сатана спреман да понекад узме облик анђела светлости да би на тај начни саблазнио и преварио вернике, чак и велике подвижнике.

Како да знам да ми Бог помаже?На то питање можете одговорити само из личног духовног искуства.

Реците како се правилно треба крстити?Крсти се увек скрушено и искрено, стављајући руку на чело, на стомак, на десно и на лево

раме; увек се крсти стојећи у усправном положају тела, а затим - поклон, а не онако како се неки крсте и клањају у исто време; не сме се крстити и поклањати у журби. Мали поклон не сме бити никако другачије, до у појас, управо онакав да се, нагнувши се, може руком додирнути земља. Архиепископ Антоније Волински пише: „Православни крст се чини овако: три прста десне руке се најпре ставе на чело (а не на нос, не на браду и не на ваздух), затим на стомак, затим на десно раме и, најзад, на лево раме (а не под мишку)“.

39

Шта да се ради у безизлазном положају?Као прво, помоли се Господу да ти Он Сам покаже излаз. Као друго, читај Свето Писмо и

дела Светих Отаца, јер они веома често указују на излазе из различитих животних и духовних ћорсокака. И као треће, иди што пре да се исповедиш и тражи савет од свештеника-духовника, претходно се помоливши да му Господ открије вољу Божју кад си ти у питању.

Шта је боље: ретко или често приступати Светим Христовим Тајнама?Тешко је то уопштено рећи, све зависи од духовног стања Хркшћаниновог и од тога колико

озбиљно живи хришћанским животом. Закхеј је са радошћу у свој дом примио драгог Госта Господа, и добро је поступио. А римски капетан, будући смирен, а схватајући да није достојан, није смео да прими Господа, и такође је добро поступио. Њихови поступци, иако супротни, ипак су имали једнаке побуде. И пред Господа су изашли подједнако достојни. Суштина је у томе да се човек достојно припреми за примање велике Свете Тајне (старац Никон Оптински). Као што смо то већ раније рекли, у овоме човек не сме да буде самовољан ни у погледу честог, нити у погледу ретког причешћивања, већ би требало да поступа по савету духовника.

Веома бих хтела да сазнам нешто о посту: у наше време, када има много несташица или су намирнице баснословно скупе, верници не поштују пост, оправдавајући се тиме што је посна храна скупа, а мислим да би верници требало да се разликују од других људи и по храни.

Исправно сте написали да верници морају да посте и да се чак и по јелу разликују. Преподобни Серафим Саровски је говорио кад су му се обраћали са сличним питањима: „Од воде и хлеба још нико није умро“. Правилно сте приметили да је у нашој земљи доста тешко постити због намирница, али је ипак могуће. У случају да се огрешите о пост, треба за то да се покајете, али вас нико не може ослободити од духовног поста. „Ко пост ограничава само на уздржавање од хране, каже Свети Јован Златоуст, тај га више од других вређа. Постиш? Докажи ми то својим делима... Каква је корист од тога што не једемо живину и рибе, а браћу своју гриземо и једемо?“. Пост може да буде и штетан за душу у случају да човек од њега прави „култ“ и у својој свести гаји осећање своје надмоћи спрам оних који не посте. „Пост је пре свега кретање, активност духа, борба са духовном учмалошћу, лењошћу, размаженошћу, раслабљеношћу воље и тела. То је борба за истински живот, за слободу духа од уобичајеног ропства, палој природи и страстима“, пише митрополит Антоније.

Којим Свецима треба да се молим и каква ми је икона потребна да би се множиле пчеле?У Требнику постоји нарочита молитва за благослов кошница; „Идеже стојат пчели...“ и

друга молитва „Благословскије ројев пчелиних, во улија нова всаждених... „Те молитве чита свештеник. Ако сте у могућности, треба да га позовете да вам освети кошнице. Ако немате такву могућност, можете да је сами закрстите и благословите кошнице „у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин“. После овог благослова кошнице треба покропити светом водицом.

Зашто се у Библије нигде не среће реч „ад“?Нисте добро обавештени. „Ад“ се више пута среће у Библији. „Ад“ (јеврејски шеол) се

среће у Књизи Постања (37, 35); у Књизи Бројева (16, 30-33); у књизи Псалама (15,10) и др. Реч „ад“ у преводу с грчког језика значи место лишено светлости, тј. - невид. У хришћанском учењу се под том речју подразумева духовна тамница, тј. стање духова који су се гресима отуђили од Бога Живога, од светлости и живота Божијег (Јуд. 1, 6).

Тако уче атеисти. Хришћанство је пак увек тврдило и тврди да „Бог није Бог мртвих, него живих“ (Лк. 20, 38). Ф. М. Достојевски је писао у свом дневнику: „Без вере у своју душу, у њену бесмртност, постојање човеково је неприродно, незамисливо, неиздржљиво“. Ако нема

40

живота после телесне смрти, онда је цео наш живот бесмислен. Сада многи савремени научници не само да признају загробни живот, него се, чак, баве проблемима бесмртности, истражујући искуство људи који су преживели клиничку смрт.

Да ли је истина да ће ускоро настати Царство Христово и да ће на Земљи бити „рај“?Црква није прихватила то учење и осудила га је као јерес хилијазма. „Хилијазам“ (од грч.

хилмо - хиљада) је учење о предстојећем доласку хиљадугодишњег земаљског царства мира, среће и благостања, тј. о обнови Раја на земљи. Учење хилијазма је најјасније било изражено у лажном веровању неких ранохришћанских секти (које се у другачијем виду обнавља и данас, нарочито на почетку 3. миленијума) да ће после победе „небеске војске“ над силама зла наступити хиљадугодишње царство Христово на земљи, и да ће то царство донети блаженство Хришћанима; по истеку тих хиљаду година „мира и среће“, како хилијасти верују доћи ће до завршне битке против антихриста, после чега би требало да буде крај света. Хилијастичке поставке су се нарочито рашириле у западном секташтву.

Како схватити то што је на једном месту у Библији написано: „кажњавам децу за грехе очева до четвртог покољења“, а на другом, да „деца не сносе одговорност за грехе очева“?

Одговор на ваше питање је дат у 18. поглављу књиге пророка Језекиља. Читајте пажљивије Библију, тамо има и других објашњења овог питања. Треба рећи и то да у Светом Писму има, на први поглед, противречних ставова, али они се тумаче на правилан начин уз помоћ тумачења Светих Отаца, као и по савету искусног (а по могућству, и богословски образованог) духовника-свештеника.

Откуд таква противречност: „љубите једни друге“ и „благословени миротворци“, а на другом месту: „Нисам вам донео мир, већ мач“, „Дошао сам да подигнем човека против његовога оца, кћер против њене матере итд.“?

Да, Хришћанство је вера и живот љубави и није кривица Богочовека Исуса Христа што многи нису могли да приме Његово учење о истинитој вери и истинитом животу. Њега Самог, Који није имао греха, предали су на мучење и срамотну смрт на Крсту. Речима: „Нисам вам донео мир, већ мач“, Господ је предсказао како често ће свет мрзети оне који верују у Њега. И није кривица Мученика Христових, што су их, чак, и родитељи окрутно мучили (види житије Свете Варваре Великомученице), већ је невоља мучитеља што нису прихватили то учење љубави и што су хтели силом да га униште, у чему, наравно, нису успели нити ће успети до краја света.

Имам преписане молитве које одавно носим са собом. Избледеле су а речи скоро да се и не виде. Да ли могу да их спалим?

Молитве чији се текст скоро не види, боље је спалити у црквеној пећи, али у нужди се то може урадити и код куће.

Баке причају да се за Божије празнике не сме ништа по кући радити, нарочито се не сме прати за малу децу, не смеју се рибати подови и сл. Да лије то тако?

Што се тиче рада за Божије празнике, постоји правило: шест дана ради послове своје, а седми је за Господа Бога Твога. То се односило и односи се, како код древних, тако и код савремених Јевреја, на суботу. У Израелу тих дана и у данашње време правоверни Јевреј не може да направи више од двеста корака. А кад је „шабат“, зауставља се цео јавни превоз. Али, ми из Јеванђеља знамо да „није човек ради суботе, него субота ради човека“. У православној пракси такође постоји правило да Хришћанин у недељу и празничне дане, ако је то могуће, треба да посећује Богослужење, код куће у те дане треба да чита свете књиге и више времена да посвети молитвама. Ако постоји таква могућност, сви послови који могу да

41

се одложе за други дан - одлажу се.Али, увек постоје неопходни послови који не трпе одлагање. Брига о деци, припремање

хране, неговање болесника и уопште, све оно што иде у корист наших ближњих - дела љубави - не смеју се одлагати. После 17 часова у дан празника могу се радити ствари које су неопходне: може се донети вода, наложити пећ и други послови али, чак и док се бавите неодложним пословима, морате се трудити да их обављате с молитвом, не заборављајући светост Празника. И у погледу овога, ако се ради о некој ванредној ситуацији или послу, може да се затражи савет и благослов духовника.

Колико пута треба освећивати иконе и када?Иконе освећује свештеник једном, после њихове израде или куповине ван цркве. Ако је

лик Светога који је изображен на икони после рестаурације био изгубљен, свештеник опет мора да је освети.

Човек није крштен (има 53 године), може ли и да ли је неопходно да то уради сада? Ако не, шта ће бити?

У Светом Писму је речено: „Ко се не роди водом и Духом, не може да уђе у Царство Небеско“. Крштење јесте Света Тајна у којој човек умире за живот греховни, и рађа се за живот вечни, духовни. Свако ко верује у Бога и у вечни живот после смрти, зна да је Крштење неопходно, а они који нису крштени (из небриге, немара или лењости), а имали су прилике да се крсте, носе велики грех на својој души и треба што пре да се за њега покају и да приступе Св. Крштењу и рођењу у Христу. Никада није касно да човек прими Св. Крштење и отпуштење грехова, чак ни на самртној постељи, али је боље да то учини што пре може и по својој слободној вољи, а не када га на то принуди тешка болест или нека безизлазна животна ситуација.

Кад читам молитве (ујутру и увече), зевам, плачем, кроз тело ми пролазе дрхтаји. Зашто је то тако?

Одговор на то питање можете добити само код искусног духовника после детаљне исповести. Без подробног познавања вашег духовног стања таква питања се не решавају.

На Спасовдан 1992. г. у 17 сати срела сам се са сестром у Христу, разговарале смо, кад одједном, ја погледам у небо (стајала сам лицем окренута према југу, а сестра према северу), и она погледа, али на север, па ми рече: „Види, шта је оно?“. На небу се кретао облак а поред њега - други, али је био у виду елипсе, а затим постаде округао; с леве стране (предње) сам у њему видела дугу. Пришли су нам још неки људи, облак је према земљи пустио светле зраке и сакрио се иза обичног облака. Шта је то било? И зашто?

О „појавама НЛО“ (летећих тањира) ћете више сазнати из књига: „Православље и религија будућности“ јеромонаха Серафима (Роуза) и свештеника Родиона „Људи и демони“. Кратко ћу рећи да су све то ђавоља јављања којих се треба веома чувати. Никада не ступајте у контакт ни са „летећим тањирима“ нити са њиховим „пилотима“ и „посадама“. Ако се сретнете са сличним појавама, почните одмах да се молите „Исусовом молитвом“ („Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешнога) или молитвом Часном и Животворном Крсту Господњем или молитвом Пресветој Богородици („Богородице Дјево...“), или псалмом деведесетим („Који живе у заклону Свевишњега...“) или молитвом „Да васкрсне Бог и расточе се непријатељи Његови...“.

Осветила сам крстић на ланчету, привезак с Дјевом Маријом и Богомладенцем, носила сам га око врата једно два месеца. Тринаестог јануара ове годи-е, око подне, прала сам под у кући и, кад сам опрала под у спаваћој соби, привезак је пао на под; ланче је цело, привезак

42

цео. Шта би то значило?Не обраћајте пажњу на сличне појаве јер ако фиксирате пажњу на њих, то може да

прерасте у сујеверје, а ако привезак изгубите, онда се покајте за изгубљену ствар.

Дођох у цркву, стајах тако, кад пре службе и за време службе видех лепу, златну светлост од иконе, од врата и сл. Шта је то?

Свакојака виђења у цркви или ван ње, нама грешницима нису корисна. Треба молити Бога да нас Господ избави од њих, иначе то може да доведе до самообмане или прелести. То јест, до таквог стања када човек почиње о себи да мисли нешто високо и да себе сматра достојним таквих виђења. А то је плодно тле за деловање тамних сила. Свети Оци су говорили: „Веће је видети своје грехе, него видети Небеса и Анђеле“. Ако се човеку деси да некада има било какво виђење, треба да се помоли Господу овако: „Господе, помилуј ме и спаси, јер нисам достојан да се Хришћанином назовем, а камоли да имам виђења!“.

Једна стара жена чини лоше људима (баца урок, чини и сл.), иде у цркву, исповеда се, али тешко уздише на свакој служби. Зашто?

Трудите се да никада не кривите човека за врачање и слично. То су избегавали чак и Свети. О томе шта је у човеку, зна једино Бог. У цркву, пак, долазе веома различити људи. И они који дубоко верују, па, чак, и врачари и видовњаци. И сваки од њих долази са својим циљевима. Ипак, истински Хришћани се познају но следећем: „По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом“ (Јн. 13, 35).

Да ли Хришћанка може бити некрштена? „Душа је по природи - Хришћанка“, каже један од црквених Отаца. Али, Хришћанин је само онај ко је крштен, тј. ко је примио Св. Тајну Крштења, ко се Крштењем „у Христа обукао“ и тиме постао достојан да носи име Хришћанин, а затим ко се труди да живи по заповестима Христовим и законима Цркве која, по речима Светог апостола Павла, јесте „стуб и тврђава Истине“ (1. Тим. 3, 15).

Да ли је баш неопходно венчати се у цркви? Ида ли смо ми, који нисмо венчани у цркви, пред Господом Грешници, нечисти?

Ако су двоје верници, крштени и православни, онда је венчање у цркви неопходно и обавезно пошто за време те Свете Тајне супрузи добијају нарочиту благодат која освећује њихов брак и претвара га у заједнички подвижничко-благодатни пут ка спасењу. После црквеног венчања, брак постаје не само обична заједница двоје људи, већ Света Тајна Цркве. А заједничко живљење невенчаних се изједначава с блудом и сматра за грех.

Ја исповедам грехе, али од детињства има тако много грехова заборављених, којих не могу ни да се сетим... Шта ће онда бити са мном ако те грехе не исповедим пред Господом, значи ли то да ће они и остати на души заувек? Нарочито такозвани смртни греси: клевета, обмана, осуђивање, гнев, лажно сведочење, непристојне анегдоте, „масни“ вицеви, недоличне песме и сл. Уопште, који су то „грехови из младости“?

Ако човек не зна шта треба да исповеди нека узме већ постојећи детаљни списак грехова, затим нека према њему начини списак греха које је починио (а, на пример, у то време кад их је чинио није ни знао да су то греси), нека се пред Богом замисли над њима и нека се, потом, искрено исповеди. Да би се на исповести добило што је могуће дубље и обухватније очишћење од грехова неопходно је молити Бога да нам Он открије и оне наше грехе које по слабости људској заборављамо. Нарочито, такозване „ситне грехе“, јер у духовном животу нема „крупних“ и „ситних“ греха, „ситни“ греси воде у „крупне“, а велики греси су последица „малих“. Да би се на исповести добио што потпунији опроштај грехова, неопходно је имати веома јаку жељу за искреним покајањем, а за време Великог Поста треба да, на Велику Среду, примите Св. Тајну Јелеосвећења. У тој Светој Тајни се управо и

43

отпуштају сви они греси које смо заборавили или за које нисмо сасвим јасно ни знали да су греси.

Како разумети реч „блажени“? Конкретно: „Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско“. Шта то значи „сиромашни духом“ и зашто?

„Блажени“- значи духовно радосни и срећни. Духовно срећни сиромашни духом - то су они људи који схватају да се увек налазе тек на почетку духовног пута ка Царству Небеском; који схватају да имају мало сопствене снаге за достигнуће духовних дела и живљење истинског живота, који су свесни да им је у томе непрестано неопходна Божанска благодатна помоћ. То су људи смиренога, кроткога духа, којима је страно фарисејско самозадовољство што рађа учмалост, застој и крај духовнога узрастања. „Сиромашни духом“ су они Хришћани који што се више приближавају Богу, осећају да су све недостојнији сусрета са Њим. Такви су били Свети који су за себе говорили да су „грешни“ и „недостојни“ раби Божији, не из неког претварања, већ из истинског осећања своје недостојности пред Богом.

Да ли је истина да најпре треба прочитати молитву и тек потом се прекрстити? Или може и за време читања?

По уставу Цркве, треба се крстити на почетку и на крају сваке молитве.

Имам америчку библију. Можда не треба да је читам, или је она у принципу иста као и наша православна?

Има много „америчких библија“ и у њима, заиста, постоје текстови које Црква не прихвата. Зато се потрудите да набавите Библију - Стари и Нови Завет или, пак, само Нови Завет које је издао Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Такву Библију можете набавити у готово сваком православном храму или постојећим православним књижарама у свом месту.

Да ли је добро молити се за оне који су нас увредили?Господу је нарочито угодна молитва за оне који су нас увредили и зато се за њих треба

молити.

Којим Светитељима се треба молити за оне који су нас увредили?За оне који су нас увредили треба служити молебан Св. архиђакону Стефану и запалити

свећу Св. апостолу Јовану Богослову, а Преподобни Серафим Саровски заповеда да се запали свећа за здравље и спасење оних који су нас увредили или ожалостили. Подвижник Георгије Затворник је писао: „Тражите да се у цркви помену за здравље они који су против вас, а дело доброга срца нашега Бог ће пред свима прославити“.

Да ли је истина да су сви ти НЛО (летећи тањири) посланици сатане?Да, заиста, НЛО (летећи тањири) и сличне „паранормалне“ појаве су посланици и дејства

сатане.

Да ли се о нечем лошем може говорити у циљу поуке?Ако си сазнала нешто лоше - не говори другима ма чак ни под изговором да је то поучно.

Лоше не учи него развраћа и даје лош пример. Дакле, нека не говоре уста твоја о лошим делима људским.

Зашто Бог није одмах уништио ђавола и зашто га тако дуго не уништава? Зашто је болесним људима дат тако тежак живот и на земљи, у телу, и души по изласку из тела? Јер, ако не би било зла (ђавола), ни Ева се не би саблазнила. И људи би сви били добри и не би

44

били горди, сви би живели лако и радосно, не би била потребна таква жртва као што је страдање и смрт Сина Божијег?

На то питање у потпуности може да одговори само Бог и заиста је са наше стране гордо и несмирено да разматрамо својим ограниченим људским разумом те најузвишеније тајне Божијега Промисла.

Бог је, заиста, створио и Анђеле и људе, дао им је слободну вољу коју Он, управо из Своје љубави, не жели да укине нити наруши. Да је та слобода била лишена стварног избора, онда она уопште не би ни била потребна, она онда и не би била слобода, и човек не би био чедо Божије, већ роб, робот. Јер, и сатана је најпре био Денница - први међу Анђелима Божијим, али је он, по својој слободној вољи, изабрао зло и побуну против Бога и сурвање у пакао. Уништење ђавола, према томе, не би ништа изменило у погледу човекове слободне воље.

Код Ф. М. Достојевског постоји прича на ту тему „Сан смешног човека“, у којој се говори о томе како човек може и без ђавола да скрене на странпутицу ако му воља није правилно васпитана. Лепота подвижничког живота Хришћаниновог управо и јесте у томе што Царство Божије и Божију љубав човек бира добровољно, по својој слободној вољи, уз велике напоре, и управо онда када се око њега налазе многа искушења и препреке. Све што се ради без слободне воље лишено је истинске радости и среће. Бог је дао човеку крст слободне воље управо зато што га бескрајно воли и што га позива да постане „савршен као што је савршен и Отац наш Небески“.

Шта значи „смирење“?Смирење представља најузвишенију хришћанску врлину. Смирење је страх Божији,

дубоко поимање своје ништавности, промена начина на који гледамо ближње (притом они, без икакве принуде споља, смиреноме човеку изгледају бољи од њега у сваком погледу); мржња према похвали људској; стално укоравање и исправљање себе; жеља да се човек одупре световном на-чину живота и свим страстима; одбацивање свих ласкања, почасти, лаже скромности и славе у овоме свету; одбацивање земаљске мудрости и угледа као непотребних за живот вечни; презрење свега што је пред људима велико а ништавно пред Богом; одрицање од сваког самооправдавања, ћутање пред оним ко те вређа; молитва за оне који нас неправедно оптужују, жалосте или гоне; послушност духовнику и Цркви; љубав према свима; уподобљавање Христу свом својом мишљу, свим својим срцем, свим својим бићем.

Ја још увек верујем у свакаква гатања и предсказања. Да ли Црква призивање разних „бића“ сматра грехом ?

Црква категорички забрањује сваку врсту гатања и врачања, призивање духова, хороскопе, гатања из длана, биоенергетичарство, радиоестезију, медитирање, сваку „белу“ и „црну“ магију (јер свака магија је - црна и долази од ђавола) и слично, сматрајући да је то служење сатани и забрањује верницима да о томе и читају, а камоли да се тој смртној прелести и греху одају.

Зашто се за крштење одраслих људи обавезно тражи да се има и кум, у противном, одбијају да крсте човека. Ако се крсти дете, онда је то јасно, али одрастао човек обично долази Господу свесно. Ни у Старом ни у Новом завету се не спомињу кумови.

За време прогона Хришћана, кад су се Хришћани сабирали на тајним местима како би служили Литургију, нови чланови заједнице су били примани у Цркву искључиво по препоруци оних који су већ били Хришћани, тј. само ако су имали некога ко би „гарантовао“ тј. сведочио за њих пред Црквом и Богом, ко се обавезивао да их припреми за Крштење и хришћански живот. Задатак крштенога кума-сведока је, и данас, да онога ко приступа Светоме Крштењу упути, у основним цртама, у тајне хришћанске вере и живота, и да се,

45

потом, моли за њега и брине о њему као о Хришћанину.

Као што је познато, у Европи је веома распрострањен празник Светог Валентина (14. фебруар) - покровитеља љубави; тог дана се поклањају различити поклони - „валентинчићи“ у виду срца. Питам се, да ли ми, православни Хришћани, можемо да пра-знујемо тај празник или је то искључиво римокатолички празник?

То је празник западне Цркве који са Православљем нема никакве везе. Његово преношење на православно тле је бесмислено и штетно, јер се све то збива у склопу позападњачења и разхристовљења коме су данас изложени православни народи. То се нарочито види из тога што људи овога света тај „празник“ користе као повод за пропаганду и упражњавање разврата.

Да ли се може веровати хороскопима?Ни хороскопима, ни картама, ни било каквим предсказањима не треба и не сме се

веровати. У чину Св. Тајне Исповести, при навођењу тешких грехова, постоји и следеће питање: „Да ли сте се обраћали астролозима?“ Наш будући живот не зависи од распореда створених и бездиханих звезда, већ од светости нашега живота, од Божијега Промисла и милости. Човек је виши од свих звезда заједно, и штавише, ствар је сасвим обрнута, јер по Светим Оцима, судбина звезда зависи од човековог хришћанског живота и светости.

Да ли се може носити крстић на ланчету око врата?Не само да може, већ сваки Хришћанин треба да носи око врата крст као знак Христове

победе над смрћу и грехом. Само треба водити рачуна да ланац буде довољно чврст да се крстић не би изгубио.

Будући да сам духовно био мало искусан, упијао сам у себе све што је духовно, биле то православне књиге или учења разних секти; с једном сектом сам отишао сувише далеко, али ме је Господ уразумио на време. Њихове секташке књиге сам дао свештенику на исповести. Али, још су ми остале неке протестантске књиге. Шта с њима да радим? Да их спалим?

Неправославну литературу могу да поседују православни богослови којима је она неопходна за истраживачку и апологетску (веробранитељску) делатност. Православне мирјане таква литература може да наведе на грех, пошто тамо има много јереси које они не могу да препознају. Зато све такве књиге или спалите или дајте свештенику. Уопште, Хришћани у својим кућама не би требало да држе јеретичку или богохулну литературу, нити неморалне књиге (ни због себе, а нарочито не због своје деце). Сетимо се како се у једном патерику описује како Мајка Божија није ушла у келију монаха који је држао јеретичку књигу, рекавши му: „Ти код себе држиш мог непријатеља“.

Да ли треба исповедити Грехе учињене пре Светог Крштења, такве као абортуси, прељубе, крађе, убиства и друго?

Ако их после Крштења нисте понављали, онда нема потребе да их исповедате (осим у случају ако треба да будете рукополагани у свештенички чин, онда је на исповести пред рукоположење неопходно исповедити све грехе који су били учињени и до Крштења и после).

Објасните, молим вас, које молитве улазе у Требник?Постоје разни требници. Постоји Мали Требник, Велики Требник. У Требницима се

налазе најразличитији чинови и молитве: чин за Опело, Крштења, Исповести, Причешћа код куће, молитве за освећење икона, црквених предмета, звона, за изгон злих сила, као и чинови за читање молитава, молитва за освећење куће, пећи, кошница, против најезде инсеката и сл То је само мали списак молитава које се налазе у Требнику.

46

У Старом Завету налазимо ове речи: „И отиде Каин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему. И позна Каин жену своју, а она затрудње и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина својега Енох“ (1. Мојс, 4, 16-17). Моје питање гласи: Ко је уствари Каинова жена? Ако је она кћер Адама и Еве, и име се њено не спомиње, како то да се није појавио проблем „мешања крви“?

Каинова жена је заиста била кћер Адама и Еве. У првим вековима после стварања човека питање „мешања крви“, по премудром Божијем Промислу, и није било актуелно зато што је главна била заповест о размножавању рода људскога. О томе говоре и Свети Јован Златоуст и блажени Теодор. При умножавању рода људскога неопходност бракова у блиском сродству отпада као проблем. Али, већ у Закону Мојсијевом то се сматра великим грехом (Види Књигу поновљених закона, 27 гл. и Књигу Левита, 18. гл), тј. инцестом - родоскрвнућем, и то важи до данас и у векове векова.

Да ли бисте могли да ми протумачите црквене речи у Псалтиру као што су јереј, тропари, икос, ирмос, клирици?

У савременим молитвеницима се веома често налазе кратки речници где можете да нађете превод непознатих речи.

Јереј је свештеник (грч.), архијереј - првосвештеник или епископ.Тропар - кратка црквена песма посвећена празнику или Свецу.Кондак и икос - такође нарочите црквене песме посвећене Светима или празницима, само

што је кондак краћи, а икос нешто дужи. Кондак је тема, а икос - развој теме. Из кондака и икоса су састављени акатисти - опширније црквене песме посвећене празницима, иконама и сл.

Ирмос је грчки назив за канонске песме (буквални превод - повезујем, спајам). Ирмос је образац по коме су састављени сви остали тропари исте песме. Кад знате напев ирмоса увек можете правилно да певате све тропаре. Зато се ирмос ставља на почетак сваке песме канона.

Клирици (од грчке речи клир - свештенство) - црквени служитељи, припадници свештенства.

Живим већ годину дана у уздржању, потпуно аскетски, а нисам чак ни крштен и бавим се састављањем духовних списа и других тајанствених књига. Интересује ме да ли је то јерес? После читања Јеванђеља написао сам много „таблица „, и шта са њима да радим?

Свака самовоља у Цркви представља грех и води ка јереси и отпадању од Цркве и Бога. Подвижништво без крштења не вреди ништа, а још мање „писање духовних списа“. Треба најпре да се крстите, јер ћете тек онда добити благодатне дарове расуђивања и разликовања истине од лажи и добра од зла, а онда почните да живите хришћански живот уз непрестани надзор свештеника-духовника.

У данашње време се појавило много секти (баптисти, еванђелисти, суботари, пентекосталци, „црква Христова“, Јеховини сведоци и сл) које не признају Крст, тврдећи да у Библији није речено да је Исус Христос учио Своје ученике да се крсте. Молим вас да одговорите од када је Православна Црква преузела тај обичај и у којој светој књизи је то написано?

У Светом Писму се, такође, не може наћи опис многих обреда и обичаја, укључујући ту и начин на који се треба крстити, будући да је поштовање Крста постало могуће тек после распећа и смрти Исуса Христа на њему. Али, већ апостол Павле је о Крсту писао, да је „ријеч о крсту лудост онима који гину“ (1. Кор. 1, 18) и даље „А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост“ (1. Кор. 1,23). Блажени Августин у осмој беседи, на речи Апостола, пише: „Због Крста Христовог нападају нас мудраци овога века“.

47

Атанасије Велики у говору против пагана, овако им се супротставља: „Пагани нас нападају и широм отворених уста се смеју ничему другом до Крсту Христовом. Вређајући Крст Христов, они не примећују његову снагу и силу које испуњавају целу васељену, али ако би свој разум окренули на прави пут познања Божанства, сазнали би да је Христ - Спаситељ целог света и да Крст Његов није казна, већ искупљење свих дела“. Блажени Августин је о Крсту говорио следеће: „Не стиди се Крста Христовог“. Као доказ томе служи и то што се човек крсти; огради чело своје и нећеш се бојати туђега језика. Св. Јован Златоуст пише: „Ако ти неко каже: поклањаш се Распетом - ти громким гласом и веселог лика одговори: да, поклањам се и нећу престати да се поклањам (Беседа 54. по Мт.). Свети Кирил Јерусалимски у Четвртој беседи за оглашене каже: „Нећемо се стидети Крста Христовог; али ако неки други сакрију, а ти им јавно покажи чело своје“. Могуће је наћи још многа сведочанства древних хришћанских писаца, али из овог је јасно да је у II, III и IV веку Крст и Крсни знак већ био поштован. Форме тог поштовања су биле врло различите: Хришћани су се крстили и једним прстом, и целим дланом, некад су крстили само чело, а некад и груди. Било је познато и осењивање крсним знаком са два прста. Православни крсни знак са три прста (који је постојао вековима пре тога) је Православна Црква коначно утврдила у XVII веку за време патријарха Никона. Три сабрана прста десне руке символишу Свету Тројицу и нашу веру у Свету Тројицу, а савијена два прста (домали и мали) десне руке символишу веру у Богочовека Исуса Христа - Сина Божијег и Сина Човечијег, у његове две природе - Божанску и човечанску, у Оваплоћење и наше спасење.

Да ли ће имати снагу предмети које је Црква освештала ако се, на пример, освећена икона стави у рам купљен у продавници, или се раније освештана књига укоричи и слично. Да ли освештаност тих предмета губи снагу током времена или због њиховог неодговарајућег чувања (имам старе дрвене иконе на којима се боја осушила и спада са светих ликова).

Пре него што се освештана икона стави у рам који је направио мајстор или у рам који је купљен у продавници, потребно је тај рам покропити светом водом. У неким молитвеницима се налази молитва за освећење сваке ствари. Она се може читати не само за освећење таквих предмета као што је ваш рам, него и за ствари које се свакодневно користе: обућа, одећа, намештај, посуђе и сл Али, иконе и друге свете предмете мора да освешта искључиво свештеник. Током времена, ако човек води исправан живот, освештаност предмета не само да се не смањује него се, чак, и увећава. Зна се да што се чешће људи обраћају некој икони, тим самим таква икона постаје све „умољенија“, на чак и чудотворна. За освештање своје душе нам је дата Св. Тајна Исповести и Покајања, а за освештање предмета света вода.

Могу ли се у светом углу код куће упоредо са освештаним иконама држати и неосвештане и пред њима се молити

Могу, само је важио да су православне.

Како се треба обраћати епископу - просто „Владико“, или с додатком имена, као код свештеника: „Владико, Борисе“?

Епископу се верници, по хришћанском обичају, обраћамо или са: „Ваше Преосвештенство“, или „свети Владико“, или напросто „Владико“, без изговарања имена.

Мама ми је у продавници купила икону Пресвете Богородице. Ја сам је три пута окропила светом водом, да ли се она сада сматра освећеном?

Не. Иконе може да освештава искључиво свештеник.

Објасните ми, молим вас, шта је то „Богородичином сабору“.„Сабор Пресвете Богородице“ је празник који се празнује други дан Божића. Пресвета

48

Богородица је Виновница највећег догађаја у историји света - Оваплоћења Сина Божијега. И зато се у Њену част, дан после Божића - Рождества Христовог, „сабира на сабор“ сва земаљска и Небеска Црква, сва Небеса и сва земља, људи и Анђели, да би Је прослављали као Пречисту Мајку Оваплоћенога Бога Спаситеља.

Да ли постоји молитва против сна?А да ли је потребна таква молитва? Па, Бог је дао човеку сан да обнавља снагу човекову, а

прекомерно напрезање може да доведе до колапса организма, до исцрпљености нервног система и, чак, до психичких болести. А против несанице постоји препорука - треба читати Молитву Исусову, „Богородице Дјево, радуј се...“ и друге.

Ја сам пензионерка. Код нас у селу нема цркве. Живим сама, недељом се код нас скупљају старице, као што сам и ја. Молимо се, читамо молитвеник. Хтеле бисмо да знамо: шта треба да се чита и по ком реду: за сахрану, за спомене у девети, четрдесети дан, за пола године и годину?

Обично се за покој душе Хришћана чита Псалтир. У њему је наведен и редослед читања. После неколико кратких или једног дужег псалма се изговара: „Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и ниње и присно и во вјеки вјеков“ и три пута: „Алилуја, Алилуја, Алилуја, слава Тебје Боже!“, а затим: „Упокој, Господе, душу уснулога раба Твога (име)“. После сваког „Слава“, понавља се помен.

Такође, може да се чита Акатист за упокојене који се може наћи у сваком већем молитвенику.

Да ли је често исповедање греха корисно?Веома је корисна честа исповест зато што ми брзо заборављамо своје грехе, а ако их

саопштимо духовнику, они се из корена чувају. Осим тога, покајање отвара очи, отвара вид да боље сагледамо грехе. Кад се покаје за једне грехе, човек почиње да види друге, тре-ће и тако даље, почиње за грех да сматра оно што пре није, присећа се грехова које није окајао, давно заборављених грехова... Ко навикне да на исповести одговара за своје поступке у животу овде, ономе неће бити страшно да одговара на страшном суду Христовом: управо за њега и јесте овде утврђено кратко суђење покајања да бисмо, очишћени и исправљени кроз овдашње покајање, на страшном суду Христовом могли да дамо достојан одговор.

Кога подразумевате под Мајком Божијом? Ако је. то Марија, онда је Она, колико ја знам, родила Исуса Христа, али не Бога. Кад сам читао Библију, схватио сам да су Бог (Јахве) и Исус Христос - две одвојене личности.

Постојала је једна јерес у V веку, која је, као и ви, негирала Божанство Исуса Христа, тј. да је Исус Христос - оваплоћени Син Божији. Припадници те јереси су одбијали да Пресвету Дјеву Марију називају Богородицом, већ су је звали Христородицом, тј. оном која је родила Христа, али само као Сина Човечијег. На IV Васељенском Сабору 431. године, та јерес је била одбачена и осуђена од стране Цркве. Али, та јерес, повремено се обнавља у разним сектама, између осталих, и данас у секти Јеховиних сведока. Заиста, Отац, Син и Свети Дух по учењу Православне Цркве су једносуштни (Један Бог по суштини), али се разликују у Лицима. Из Јеванђеља, да сте га пажљиво читали, сазнали бисте да је Исус Христос говорио да су Он и Отац једно (Јн. 10, 30). И уопште, цело Јеванђеље по Јовану сведочи о Исусу Христу и Оцу и о Светом Духу као Тројици Једносуштној и Нераздељивој.

У чему се разликују Јулијански и Григоријански календар?Почевши од IV века по Рођењу Христа, целокупни литургијски живот Цркве је

нераскидиво повезан с Јулијанским или црквеним календаром. Тог календара, по коме је

49

више од хиљаду година живео средњовековни хришћански свет, чврсто се држи Руска Православна Црква, манастири Свете Горе Атонске, Православне Цркве Јерусалима, Грузије, као и Српска Православна Црква, и одбијају да прихвате нови, западни стил - григоријанску реформу календара. Григоријански календар и његова модификација нарушавају један од основних црквених канона: правило о празновању Светог Ускрса Христовог. Поборници овог новог стила, који Ускрс празнују раније од јудејског, или заједно с њим, померају редослед светих Јеванђељских догађаја и на тај начин их грубо мењају. Одступање од светоотачког Предања води ка погрешном богослужбеном животу, поделама и размирицама између Православних Цркава, ка нарушавању њиховог молитвеног јединства. Истина Православља се потврђује верношћу апостолском Предању, и чувари вере Васељенских Сабора и Светих Отаца сведоче о својој љубави према Господу нашем Исусу Христу.

У молитвеницима, у Требнику, написане су молитве којима се обраћамо Господу. А ја понекад просто у мислима разговарам са Њим (својим речима). Да ли је то допустиво? Или, можда, то није угодно Господу и ја не треба тако да поступам?

Молитве из Требника може да чита само свештеник. Из молитвеника, као и својим речима, можете да се молите. Понекад је молитва својим речима напросто неопходна, јер таква молитва изражава наш искрени и присни однос са Господом.

Да ли је могуће молити се без молитвеника и Псалтира?Ми као Хришћани не можемо без читања Псалтира или молитвеника. Тиме се срце греје,

као што се полагањем дрва појачава ватра која се гаси у пећи. Али, кад се срце разгори и неко осећање завлада целом душом, онда треба оставити читање и треба се молити својом молитвом. О томе нарочито говори Свети Теофан Затворник.

Када се може нарушити пост?Немој никада и ни под којим изговором нарушавати пост, осим у случају тешке болести, а

и тада само по благослову свештеника-духовника.

Објасните, молим вас, речи које нам је Господ Исус Христос изговорио: „Ко се разведе са женом својом и ожени се другом, онај чини прељубу: и ако се жена разведе од мужа свога и уда се за другога, чини прељубу“. Шта то значи? Икакве последице ћемо после тога трпети од Бога?

Црква благосиља развод на основу горе наведених речи само у случају преваре од стране једног од супружника. У други црквени брак може да ступи само онај супружник који је у првом браку сачувао верност, тј. онај супружник који је био остављен. Онај који остави свога супружника, бива кажњен од Бога као онај који је учинио прељубу; и ако се не покаје, не само да на земљи неће имати среће, него ни после смрти, према речима апостола Павла, неће моћи да наследи Царство Божије.

Шта да се ради с нађеним стварима?Ако нађеш новац и туђу ствар, - говорио је Свети Теофан Затворник, - нађи власника и

врати му. А ако не нађеш, подај сиромаху или однеси у цркву Божију, јер је то Божије власништво.

Шта могу да урадим да исправим свој лош живот? Помозите ми одговором на моје питање.

Постаните прави православни Хришћанин. Читајте Јеванђеље и живите по Његовим заповестима. Обавезно се мора почети од покајања. Покајте се за све грехе и дајте Богу обећање да ћете се постарати да више не грешите. И обавезно се усрдно молите Богу, да би

50

вам Он помогао у вашој прекрасној намери да се исправите.

Да ли узимам грех на душу тиме што скупљам књиге, а имам врло мало времена да их читам. Радим, одржавам домаћинство, башта, а књиге ће до пензије још доста да одлеже.

Иако је данас веома тежак живот и нема се увек времена за читање, али, ако запоставите свој духовни живот до пензије, е, то је заиста грех, зато што Господ никоме од нас није обећао да ћемо да дочекамо сутрашњи дан. Он је рекао даће наше покајање прихватити у било ком тренутку. Али, ми сами себе веома осиромашујемо кад ништа не читамо. Јер, чак и у правило за Хришћане улази не само читање молитви, него и духовно штиво. Време поста је време кад морамо нарочито да појачамо своје духовне вежбе, укључујући ту и читање Новог Завета и других духовних књига.

Шта је то помазање? Коме се и како оно даје?Постоји Света Тајна Миропомазања. Она се сједињује са Св. Тајном Крштења и врши се

једном у животу. У тој Светој Тајни се даје посебна благодат Божија која вернику помаже да испуњава заповести Христове. Постоји и Света Тајна Јелеосвећења, тј. Помазање које се врши над тешким болесником и она се још назива и Саборовање (јер је за њено савршавање потребно учешће више тј. сабора свештеника). У време литије, нарочито за време мољења у Цркви, свештеници освештавају уље (јелеј) којим се помазују сви који се налазе у храму за време Богослужења. Раније су патријарси помазивали и цареве за вршење царске дужности.

Крштен сам још као мали, чега се и не сећам. Да ли могу још једном да се крстим за себе?У Символу Православне Цркве је речено: „Исповедам једно Крштење за избављење од

грехова“. Према томе, Света Тајна Крштења се врши само једанпут у животу, и не може се понављати.

Постоји и оно што Црква назива - „друго крштење“, а то су исповест и покајање као духовно обнављање, поновно рођење човеково за Христа.

Да ли сиромасима и онима који просе на улазу у цркву треба давати паре? Чула сам да неки људи са стране говоре како парама желе да измоле опроштај за грехе. Да ли је то тако? А ако им се ништа не да, онда се од просјака може подоста чути на своју адресу (такође и лоше ствари). Шта да се ради?

Треба давати, али не много. Боље је да вас не прати благослов, него проклетство.

Занима ме астрологија. Купујем часописе и књиге на ту тему. Да ли је грех што читам такве књиге?

Бављење астрологијом, хороскопима, јогом, окултним наукама, враџбинама, „читањем судбине“ из шољице или са длана, биоенергетичарством - велики је грех. Ако се не покајете, не исповедите и не оставите се тог злог дела заувек, Божија казна ће бити неизбежна.

Које књиге Црква сврстава у Свето Писмо?Ово је Библија: Књиге Старог и Новог Завета.Књиге Старог Завета су: Прва, друга, трећа, четврта и пета књига Мојсијева, Књига

Исуса Навина, Књига о судијама, Књига о Рути, Прва књига Самуилова, Друга књига Самуилова, Прва књига о царевима, Друга књига о царевима, Прва књига дневника, Друга књига дневника, Књига Јездрина, Књига Немијина, Књига о Јестири, Књига о Јову, Псалми Давидови, Приче Соломонове, Књига проповедникова, Песма над песмама, Књига пророка Исаије, Књига пророка Јеремије, Плач Јеремијин, Књига пророка Језекиља, Књига пророка Данила, Књига пророка Осије, Књига пророка Јоила, Књига пророка Амоса, Књига пророка Авдија, Књига пророка Јоне, Књига пророка Михеја, Књига пророка Наума, Књига пророка

51

Авакума, Књига пророка Софоније, Књига пророка Агеја, Књига пророка Захарије, Књига пророка Малахије.

Књиге Новог Завета су: Свето Јеванђеље по Матеју, Свето Јеванђеље по Марку, Свето Јеванђеље по Луки, Свето Јеванђеље по Јовану, Дела апостолска, Посланице: Посланица Св. ап. Павла Римљанима, Прва посланица Св. ап. Павла Коринћанима, Друга посланица Св. ап. Павла Коринћанима, Посланица Св. ап. Павла Галатима, Посланица Св. ап. Павла Ефесци-ма, Посланица Св. ап. Павла Филипљанима, Посланица Св. ап. Павла Колошанима, Прва посланица Св. ап. Павла Солуњанима, Друга посланица Св. ап. Павла Солуњанима, Прва посланица Св. ап. Павла Тимотеју, Друга посланица Св. ап. Павла Тимотеју, Посланица Св. ап. Павла Титу, Посланица Св. ап. Павла Филимону, Посланица Св. ап. Павла Јеврејима, Саборна посланица Св. ап. Јакова, Прва посланица Св. ап. Петра, Друга посланица Св. ап. Петра, Прва саборна посланица Св. ап. Јована, Друга саборна посланица Св. ап. Јована, Трећа посланица Св. ап. Јована, Саборна посланица Св. ап. Јуде (Јаковљева) и Откривење Св. Јована Богослова.

Искрено желим да лик Исуса Христа носим на свом телу. Да ли Православна Црква дозвољава тетоважу, рецимо - Распећа Христовог у пределу срца или по средини груди?

Код Светог Игнатија Богоносца који је живео у другом веку, после његове мученичке смрти, у његовом срцу је откривено Име Исуса Христа, исписано златним словима. Црква је увек поздрављала не спољно ношење знакова Исуса Христа, него Његово стално присуство у срцу. Тетоваже срећемо углавном код хулигана и уличара. Из тога се већ може видети и схватити како оне делују и коме су потребне. Замислите свештеника с тетоважом, како бисмо се односили према томе?!

Деси се да Хришћанин поводом неког весеља попије мало алкохола. Ближи се време вечерње молитве. Није ли грех пред сан се молити Богу кад сте у таквом, макар и нејаком стању пијанства?

Нека вам ваше срце и савест кажу како треба да поступите, али, свакако, не треба пити тако да се човек опије, јер је то грех.

У наш град су долазили следбеници Харекришне. Гостовали су, тачније речено, вршили пропаганду три дана, па сам и ја пошла тамо и повела са собом своју децу, из наивности. После тога су „крстили“ децу и одрасле. И моја деца (син и ћерка) су такође пошли и „крстили“ се, иако су већ били крштени у православном храму још као мали. Нисам могла да их зауставим. Сада се мучим, али не знам како то да поправим. Молим вас, посаветујте ме шта да радим, шта да предузмем?

Обавезно отиђите у цркву, и искрено се покајте и исповедите тај ваш грех пред свештеником, потом се, по његовом благослову, причестите и више никада немојте ићи, чак ни да гледате наступе и пропаганду иновераца и секташа. Треба да знате да је само једно једино Крштење - истинито, а то је Света Тајна Крштења у Православној Цркви, сва остала „крштења“су лажна и воде човека у духовну погибељ.

Често сам болесна и не могу да посећујем цркву онолико често колико бих хтела. Да ли читање молитве код куће може да замени црквену службу? И у цркви се људи обично исповедају и добијају разрешење грехова и причешћују се Светим Даровима. Шта да радим ако из здравствених разлога не могу да одем у цркву?

Црквена молитва се ничим не може заменити. Покушајте да бар једном годишње позовете свештеника кући да се исповедите и причестите.

Имам 17 година. Већ два месеца одлазим у цркву. Читам Нови Завет, проучавам Закон

52

Божји. Имам пријатеље који такође желе да иду тим путем. Молим вас, напишите од чега треба да почнем?

Ви сте исправно почели, нека и ваши пријатељи поступе исто. Али, потребан вам је духовни руководитељ, духовник; пробајте да о томе разговарате са својим свештеником.

Да ли сме свети угао у коме стоје окачене иконе да се прави близу телевизора?Не сме. На зиду на коме стоје иконе не би требало да стоје никакве друге ни слике, нити

фотографије.

Причају да, ако сам ја, рецимо, крстила ћерку своје сестре од тетке, она не може да крсти мог сина. Као, испада да је то поништавање кумства.

То није тачно. У духовно сродство с девојчицом улази она жена која јој је кума, а с дечаком кум - мушкарац. Никаквог поништавања кумства ту не може бити.

Да ли могу сам да освештам своју кућу? Да ли се уз помоћ молитве може помоћи ближњем (својим најближима ако су болесни)? Како се своји најближи могу чувати од „урока ,“ да ли постоје неки талисман или молитве против тога?

Дом освештава искључиво свештеник. Ви сами можете само да га покропите светом водом. Не само да би требало да се молите за ближње, него бисте то и морали да радите. Нарочито док су болесни. Црква не познаје нити признаје ни талисмане, ни магију. Само благодат Божја која се даје у Светим Тајнама Цркве штити човека од власти злих сила.

Хтела бих да вас замолим да ми дате покајну молитву за учињени абортус. Ја сам се већ покајала свештенику за тај грех.

Молитва за абортус се не даје на руке. Ту молитву чита свештеник на непосредну молбу онога који се каје. Кајте се искрено за тешки грех чедоморства који сте учинили.

Хтела бих да се молим са сузама, али то ми не успева увек, ствари око мене ми одвлаче пажњу. Ја и верници као што сам и ја, окупљамо се, певамо духовне песме. Можете ли да нам напишете бар једну?

Сузе у молитви су дар Божји. Црква је увек иступала против вештачки ствараних сентименталних егзалтација. Главно у православној молитви је: најпре свест о томе да смо грешни и, потом, наше покајање за грехе. Духовне песме се не користе у богослужењима. Те песме је дозвољено певати код куће и на црквено-народним сабрањима, то спасава душу. У житију Светог Димитрија Ростовеког читамо да су му, по његовој заповести, певали духовне песме у последњим тренуцима његовог живота. То само по себи показује њихов значај за душу.

Чему човек треба да тежи и шта треба да ради да би му срце постало чисто?Задобијање чистога срца у које се усељава Дух Свети и јесте циљ читавог духовног

живота. Томе треба тежити кроз послушност Цркви, кроз испуњавање Христових заповести и учешће у Светим Тајнама Цркве. Књига „Невидљива борба“ Преп. Никодима Светогорца и књига Св. Теофана Затворника „Шта је духовни живот и како га отпочети“, као и друге духовне књиге дају нам основна упутства о томе како да, хришћански живећи, стичемо чисто срце и Духа Светога. Али, и у овоме је, као и у свему другоме што се тиче духовнога узрастања, неопходно руководство искуснога свештеника-духовника.

Кад се човеку нешто догоди, кажу „судбина, од судбине не можеш да побегнеш“, значи ли то да човек треба пасивно да живи, да ништа не предузима, да ни о чему не машта, знајући да је то све упразно, да ће судбина све урадити; онда човек дигне руке; али му је ипак дата

53

нека слобода у избору поступака јер, зашто би га иначе чекао страшни суд пред Богом после његове смрти? Јер, ако је све то судбина, за шта онда човеку да се суди ако није успео још ни да се роди, а ова му је већ одређена и онда, ако је лоша, човек се и за живота доста намучи, па што још и да му се суди за такав живот. Или човек сам бира своју судбину својим поступцима? Ето, то питање ме веома заокупља. Или човек треба да живи пасивно, да ништа не предузима, зато што ће за њега све решити судбина, или ипак треба непрестано да се труди, да нечему стреми?

Веома сте добро, иако преопширно, формулисали питање о судбини с којом хришћански поглед на свет нема ништа заједничко. Црква не признаје учење о судбини, већ искључиво признаје слободни избор воље човекове. Ако би, пак, нешто било предодређено унапред, онда не може бити речи ни о Божијој љубави према човеку, ни о човековој слободи да воли Бога, нити о Божијем суду над човеком. Људи понекад мешају хришћанско учење о познању будућности и паганско учење о судбини. Постоје физички закони - закони материје, а кад се они прекрше, то човека може довести, чак, и до погибије. А постоје и закони духа - Божански закони, чије кршење може довести до пропасти, и то не само тела, него, што је најважније, до пропасти душе. Ако располаже одређеним информацијама, сваки човек може, са мањом или већом тачношћу да предвиди шта се може десити у будућности, а камоли Господ, Који - будући да је Свезнајући - располаже потпуним информацијама. Он зна будућност свих нас. Ово је, пак, важно знати: истинско покајање може суштински да промени будућност сваког човека, јер може да од највећег грешника направи праведника. Ето, најубедљивијег доказа надмоћи човекове слободне воље над „судбином“. О томе читамо у Библији: цар Јосија се ужаснуо кад је чуо каквим страшним казнама Господ прети преступницима који крше Његове законе. Поцепавши одећу на себи, смирио се пред Господом и молио Му се са сузама и зато је од Њега добио радосно обећање Божије о благости и милости (2. Цар. 34, 26, 28).

Другом Јеврејском цару је дошао пророк и саопштио му вољу Божију да ће због безакоња свога морати у најскорије време да умре. Цар се покаја и замоли Бога да му продужи дане живота. Господ је услишио покајање тог цара и опет му послао Пророка који је том цару саопштио да му је даровано још петнаест година живота.

Родила сам се 10. новембра. Недавно сам сазнала да је Шо дан Свете Петке, али ја ништа не знам о Светој Петки. И хтела бих да о њој нешто више сазнам.

Подробно о животу Свете Мученице Параскеве можете да сазнате из житија те Светитељке које се налази у „Житијима Светих“ Преп. Јустина Ћелијског или „Прологу“ Св. Николаја Жичког под 28. октобром по старом, тј. црквеном календару. Овде можемо да дамо само кратке податке. Света Параскева великомученица (Параскева у преводу са грчког значи - Петка) родила се за време владавине императора Диоклецијана који је прогањао Хришћане. Рано је остала без родитеља. Кад је достигла пунолетство, Параскева је почела да проповеда Хришћанство не само речима, него и делима. Имање које је остало од родитеља почела је да дели сиромасима, онима којима је то било потребно, тј. поступила је по заповестима Јеванђеља. Све ово није могло да не привуче пажњу присталица умирућег паганства. Ухватили су је, бацили у тамницу и на све могуће начине почели да је одвраћају од Христа. Наговарали су је, убеђивали, претили, мучи-ли, али то ништа није вредело, напротив, многи су, видећи њену неустрашивост, прелазили у Хришћанство. Тада је донета одлука да јој одсеку главу. Тако је и пострадала и преселила се у живот вечни, овенчана победничким венцима неустрашиве вере у Христа Спаситеља.

Често се у литератури помињу „геопатогене зоне“. Да ли се ове, уз коришћење хришћанског искуства, могу открити у стану без употребе виска или клатна? Да ли постоји такво искуство? Како се уопште сачувати од штетних излучивања?

Данас се у научно-популарној литератури, а чешће у окултној литератури, може наћи

54

много лажних научних, и још чешће окултних погледа на свет који вернике удаљују с правог пута. Зато не треба тражити нити размишљати о геопатогеним зонама и штетним зрачењима, него се треба трудити да се живи по запопестима Јеванђеља, препуштајући све Божијој вољи, јер нам је „и коса на глави сва избројана“ (Мт. 10, 30). У сваком случају стан или кућу треба да освешта свештеник.

Моја породица није баш богата, али колико можемо, помажемо људима дајући на зајам. Али, ако се открије да ће тај новац бити употребљен за алкохол ја одбијам да дам новац. Да ли правилно поступам?

Пијаници је веома тешко рећи не. Они су упорни и лукави. Ипак, ако знате да дајете новац за алкохол боље је да то не чините.

Трећа заповест Божија гласи: „Не изговарај Име Господа Бога свога узалуд.“ У Закону Божијем је написано да Богу треба да упутимо молитву кад нам је нешто заиста неопходно. Богу се можемо молити на сваком месту: у кући, и у Цркви, и на путу. Хришћанин је обавезан да се моли сваког дана, ујутро и увече, пре и после јела, кад почне и кад заврши сваки посао. Може ли се често понављати: Господе, благослови и спаси“?

Узалудно помињање Имена Божијег - то је кад га изговарамо не водећи рачуна и успут, за сваку ситницу, често у љутњи („О, Боже!“). О псовкама или хулама да и не говоримо. Кад се молитвом обраћате Богу, то никад није узалуд.

Постоји хришћанско учење - Адвентисти седмог дана које организује ванредне курсеве под називом „Нови живот“ ради проучавања Библије. Да ли можемо да идемо на та предавања, није ли то грех?

Адвентисти седмог дана су западна, протестантска секта у чијем учењу има много душепогубних јереси које је Православна Црква осудила и одбацила. Зато похађање тих предавања православном Хришћанину не може да донесе ништа, осим штете. Не треба да идете ни на каква „духовно-теолошка“ предавања изван Православне Цркве, јер је у Православљу сва пуноћа вере, истине и спасења човековог. Одлажење на такве скупове је грех који треба што пре да исповедите и да се за њега пред Богом покајете.

Да ли некрштени човек може да се моли, крсти, да се каје за своје грехе? Да ли некрштена деца могу да носе крст?

Шта вам смета да се крстите или да крстите децу? Данас се то не кажњава као раније. Када се будете крстили, све што радите, радићете у Христу и са духовним плодовима, а до Крштења су све ваше молитве, покајања и остало што чините - бескорисне радње.

До 39. године сам живела ништа не знајући, иако сам још у младости, како схватам, учинила грех који ме је увек мучио, а починила сам га, вероватно, због слабог карактера, а можда и због тога што живимо и ништа не знамо о свом Творцу. Кад су моји греси превршили меру, није ми било до живота, и ничим нисам могла себе да одговорим, чак ни тиме што имам две десетогодишње кћерке. Тек кад сам се од свег срца обратила Богу, почела да читам православну литературу, Господ ми је помогао.

Кад сам се обратила Господу, пред очима су ми се појавили и други греси које раније нисам ни сматрала за грехе. Па сам хтела да вас питам: да ли ми је опроштено за моје грехе или морам да идем до свештеника и да се исповедим, иако кажу да тамо увек има много људи? И како да молим Господа да ми помогне да се мој осамнаестогодишњи син избави од пијанства?

Све грехе, нарочито тешке, разрешује само свештеник на исповести коме је Христ дао власт да „веже и разреши“. Морате, без обзира на то што тамо увек има много народа, да

55

нађете могућност и дођете до свештеника и да му исповедите све своје грехе, то јест да се покајете пред Богом Живим Који једини може да дâ опроштај греха.

За сина, пак, треба много да се молите Богу да га ослободи од те душепогубне страсти и невоље. Ако желите, свештеник може да вам благослови да се молите Светитељима који помажу да се човек излечи од пијанства.

Да ли зао дух може да се покаје?Сам сатана је посведочио да је покајање злих духова немогуће и то не зависи од Бога, него

од њихове слободе која је неповратно усмерена једино према злу и због њихове неизлечиве гордости је искључено свако смирење и покајање.

У сну веома често видим храмове, чујем црквено појање и црквена звона, видим иконе и молим им се, видим Свеце, чујем њихове гласове. То су веома лепи снови. Увек сија сунце, небо је плаво и они се уз песму спуштају доле у белим одорама, око њих је заслепљујућа светлост. После таквих снова цео дан се осећам спокојно, добро. А понекад сањам страшне снове, кад видим у сну покојне рођаке и разговарам с њима. Ре-кли су ми да су то све лоши знаци за мене. Како се Црква односи према сличним сновима. Да ли такви снови имају неко значење? Можда је то напросто моја уобразиља? Мада, ја мислим да у свему томе има неке законитости. Објасните ми, ако можете, и смирите ме, молим вас, јер сам веома узнемирена!

Свети Оци нас уче да не придајемо ама баш никакав значај нашим сновима, да не обраћамо пажњу на њих ни када су лепи, ни када су ружни. Треба увек да смо свесни да смо по свом животу недостојни било каквих Божанских откривења у сновима. Најчешће наши снови представљају или резултат природних подсвесних преживљавања онога што нас у будном стању мучи или нам заокупља пажњу, или су саблазан од стране злих сила, којима је циљ да нас духовно збуне, узнемире и дезоријентишу. Молите се Богу да вас избави како од пријатних, тако и од непријатних снова, како вас не би ђаво узео под своје.

Имам много питања. А има и таквих на која ви, вероватно, не можете да одговорите у моју корист. Потребан ми је свештеник који је веома добро упућен у врачаре, јер је на мене бачен веома снажан урок. Врачари живе четрдесет метара од моје куће. И то прави врачари, који су у власти злих нечастивих духова. Никако не успевам да се ослободим њихових утицаја. Муче ме већ једанаест година тешком болешћу нерава лица с десне стране. Али, ја ћу вам пoставити једноставније питање. Како да се користим „освећеним појасом“? Просто сам се опојасао преко поткошуље и крајеве везао у чвор. Да ли сам поступио правилно? Одмах сам осетио да ми појас користи. Али, вероватно он не може у потпуности да ме ослободи мађија.

Чак ни Свети не могу увек да кажу ко је врачар, а ко није. Ђаволу је веома важно да ми мрзимо човека, он се свим силама труди да нам наметне лажно мишљење о другим људима (да су зли, рђави, грешни...) Веома је опасно оптуживати човека за врачање, ако у то нисмо потпуно сигурни на основу података или веродостојних сведочења. Познато ми је много случајева кад су људи потпуно неправедно оптуживали, чак, и неке вернике да су врачари. Надрилекари, видовњаци, сами врачари се труде да болесном човеку усаде у главу помисао да су на њега „бачене мађије“, иако ту често нема никаквих мађија, него је болест Божија казна за грехе које је човек починио а за њих се није покајао. И онда се човек, мислећи да су на њега бачене чини, труди да нађе оног ко је то учинио, по читав дан и ноћ размишља о томе, мучи се, губи душевни мир, пада у саблазан и прелест, а управо то све и хоће од њега да учини ђаво - човекомрзац и човекоубица од искони. Ђаво, пак, свом снагом помаже да се у човеку разбукти мржња, понекад, чак, и међу блиским људима, и онда „помаже“ човеку да у овом или оном човеку „препознаје“ врачара или мага. Човека од урока и чини не ослобађа

56

никакав „освећени појас“ (велики грех је носити било какве зачаране ствари на себи), него - по речима Господњим - пост и молитва, покајање и причешће Светим Тајнама, као и нарочити чин истеривања ђавола који се налази у Требнику и за који само духовно најискуснији свештеници имају благослов да га врше над болесницима у које је ушао ђаво. Једном речју, на човека који живи истинским хришћанским и црквеним животом, ко се редовно исповеда и причешћује, не делују никакве „чини“, „уроци“, нити магије.

Наручио сам иконе и хоћу да их ставим у дрвени рам са стаклом. Да ли се може стављати стакло? У какву боју се може офарбати рам?

Стакло може да се ставља, а рамови се фарбају у тамну боју (црну, тамно-браон) или се остављају неофарбани, чува се природна боја дрвета, и само се стави лак.

У детињству сам код свог деде видео да икона стоји на троугластој полици у углу. Хтео бих да и ја направим исту такву. Да ли је то исправио? Да ли у један угао могу да се ставе две иконе?

Урадите како вам се свиђа. Све што сте питали је дозвољено.

Да ли се кандило може палити сваки дан или само у празничне дане? Колико год да га палим, оно се гаси. Ако немам уље за кандило, шта могу да користим уместо тога и какав фитиљ треба да ставим - дугачки или кратки и од чега?

Боље је да се кандило пали сваки дан, макар за време молитвеног правила и, ако постоји могућност, било би добро да вам кандило гори испред иконе што је дуже могуће. Пламен кандила надахњује вашу душу на молитву и симболише горење вашег духа и вере пред Богом. Фитиљ се обично прави од газе или од конца без синтетике. Најбоље је да га купите већ готовог у црквеним продавницама или у самој цркви. Фитиљ може да буде и дугачак и кратак. Уље за кандило може да буде сунцокретово, од ренице, маслиново или било које друго које може дуго да гори. Потрошене фитиље не би требало бацати у ђубре већ сакупити па закопати у земљу на место где се не гази.

Објасните, како да схватим јеванђељске речи: „Јер ко се постиди Мене и Мојих речи, њега ће се Син Човечији постидјети“? Ако се ја стидим да се прекрстим (пред црквом, кад седам да једем, кад крећем на пут и сл, - да ли се то односи на мене?

Да, односи се и на вас. Не смемо да се стидимо да исповедамо Име Христово крстећи се, не треба да скидамо свој крст кад идемо у јавно купатило или код доктора, да говоримо о светом и добром, не смемо стидљиво да ћутимо док неко извргава руглу православну веру, а ми се често стидимо да исповедамо веру у Христа због ништавних обичаја света, из малодушног страха да ћемо међу познаницима бити проглашени за заостале, фанатике, како обично говоре људи „овога света“ за оне који желе часно да се односе према својим хришћанским обавезама; не смемо се плашити да се прекрстимо пре и после јела, када полазимо на пут, да скрушено обнажимо главу кад пролазимо поред храма, да украшавамо своју кућу светим иконама.

Шта да радим ако немам могућности да се прекрстим (руке су ми заузете и сл)?Исусова молитва ће заменити крст ако из неког разлога нисте у могућности да се

прекрстите, каже Преподобни Никон Оптински. Човек, поред тога, може и мислено, у своме уму да се прекрсти у име Оца и Сина и Светога Духа.

Да ли су поклони до земље (метаније) у цркви или код куће потребни при молитви или за то нема потребе ако је молитва од срца?

У богослужбеној пракси Цркве постоји нарочито правило о чињењу појасних и земних

57

поклона. Он се налази у Типику - књизи која представља Устав Богослужења Православне Цркве. О земним поклонима се, између осталог, говори да се они чине после Приношења Светих Дарова, за време Великопосних служби, између осталог, за време читања молитве Преп. Јефрема Сиријског („Господе и Владико живота мојега...“) и др. Земни поклони се не чине, по уставу, у Дванаест Великих празника, нити недељом. За време домаће молитве могу се чинити земни поклони кад год ваша душа то тражи.

Ако се молим а исиред иконе не гори свећа, да ли моје молитве долазе до Господа нашег Исуса Христа?

Свећа је символ молитве и горења наше вере пред Богом. Добро је да она гори за време молитве, ипак, то није услов да Господ прими или не прими наше молитве. Љубав према Богу, искрено покајање, вапијање срца - то су неки од услова да наша молитва дође до Бога.

Почетком новембра 1992. г. сам сањала сан у боји. По небу је летео анђео, а под његовим крилима се нешто црнело и ја са жаљењем рекох да ништа не видим (не разумем) шта он то носи и одмах јасно испод десног крила угледах икону Божје Мајке с Богомладенцем у десној руци. Да ли је то некакав знамен за мене? Још од мајке сам чула да је погубно веровати сновима. Али, ја сам мислила да морам да се молим тој Божјој Мајци само ето, на жалост, немам такву икону, него сам просто изрезала слику с ликом Владимирске Божје Мајке из црквеног календара.

Право је говорила ваша мати да је погубно веровати сновима. Да не бисте нашкодили свом духовном животу, немојте веровати сновима. Али, можете да набавите икону Владимирске или било које друге иконе Божје Мајке. Молите се Пресветој Богородици да вас избави од искушења у сновима и на јави.

Како тражити и наћи руководитеља духовног живота у наше време?И данас, као и у ранијим временима, тешко је наћи искусног духовника, али Бог таквога

духовника открива ономе Хришћанину који истински чезне за тим да пронађе правог духовног руководитеља. У сваком случају, Хришћанин треба да има свог свештеника код кога се редовно исповеда. Свети Оци у погледу овога, такође, саветују да се човек, уколико нема духовника, уз опрезно саветовање са духовно искусним свештеницима и монасима, руководи у духовном животу Светим Писмом и делима светоотачким, уз брижљиво чување смирења и покајања у мислима и осећањима свога духа. Овакво поступање је, пише Св. Игнатије Брјачанинов - Бог даровао нашем времену и ми смо у обавези да се скрушено користимо тим даром Божијим који нам је дат за спасење.

Како треба да се чита Свето Писмо?Да би читање Светог Писма било корисно, потребно је:1. да се пред читање помолимо и прекрстимо, и потом призовемо благодат Духа Светога у

помоћ себи, да бисмо правилно разумели Реч Божију;2. да се чита полако, понављајући по неколико пута оно што ти није јасно;3. не треба се бринути да се прочита много, већ да се чита пажљиво и са разумевањем, да

се правилно разуме оно што смо прочитали;4. чувати се читања духовно штетних књига.

Да ли је корисно читати Псалтир код куће?Немојте запостављати псалме, зато што они од душе растерују лукаве духове и у њу

привлаче Духа Светога. „Читањем Псалтира и милостињом, душа се чисти од грехова“, говорио је затворник Георгије Задонски.

58

Како препознати страсну привезаност за неку ствар?Код човека се понекад јави страсна и грешна привезаност за неку ствар или особу, а да је у

питању страст види се по томе што се човек тој ствари прекомерно диви, што стално размишља о њој, што страсно тежи ка њој, а на друге се љути и свађа се са њима уколико га ометају у тој његовој жељи и тежњи, а када буде лишен те ствари, он пати за њом, жалости се или, чак, очајава. Чим човек изгуби душевни мир или осети унутарњу збуњеност или немогућност да се мирно моли Богу значи да се његова душа страсно везала за неку ствар, или помисао, или жељу.

Који су то греси против Духа Светог?То су следећи греси:1. олака нада у милост Божију а без улагања сопственог труда да се живи по заповестима

Божијим;2. очајање у погледу свога спасења;3. очигледно противљење утврђеној истини Цркве и јавно одбацивање православне вере;4. завист према оним духовним даровима која ближњи добијају од Бога;5. немарно пребивање у гресима и окамењеност у озлобљености;6. нехајан однос према покајању до краја овог земаљског живота.7. мучење, силовање и убијање других људи, а нарочито деце.8. подизање руке на свој живот (самоубиство).

С киме се не треба дружити?Не склапај пријатељства и не прави савезе са непријатељима Христове Цркве, са

јеретицима, са расколницима, са онима који не поштују свете постове, заповедио је Преподобни Серафим Саровски. Треба се клонити људи који се не боје Бога и не поштују Га.

Да ли се свуда може угодити Богу?Да, Богу се може свуда угодити, ако будемо поштовали заповести Божје, а главна је

хришћанска љубав према свима, праштање свима, непрестано покајање, смирење које се састоји у томе да се све и од свакога истрпи за истину, чак и кад други нису у праву, затим - сматрати себе до краја живота горим и грешнијим од свих других у целом свету, избегавати сувишно угађање свом телу, не бити избирљив у храни, умерено се одмарати, у свему и увек слушати своју савест коју треба на исповести поверавати духовном оцу.

Зашто Свети Оци придају тако велики значај животу под руководством духовног оца?Ко живи сам за себе, без духовног оца, тај бесплодно живи. Макар он и исправно

поступао, ипак, савест му у том случају не може бити мирна (пошто се душа човекова смирује и умудрује преко исповести, духовних савета и откривења воље Божије које човеку преноси његов духовник). Такав човек је непрестано неодлучан, смушен, и што је најважније, он у суштини живи у својевољности, а самовоља је, као што уче Свети Оци Цркве, пречица у духовну пропаст.

Да ли се јутарње и вечерње молитве могу заменити читањем псалма, Исусове молитве или нечим другим?

Свети Теофан Затворник је на слично питање одговарао да се вечерње и јутарње молитве ничим не могу заменити. Али, и у овоме треба поступати по савету духовника.

Како се треба односити према световном празновању црквених празника?Господ каже у Библији: „Празнике ваше не воли душа Моја“, тј. кад се црквени празници

празнују у пијанству, распусно, кад се претерује са јелом и пићем, када се празнослови или

59

распојасано певају песме и сл Уопште, на празнике (који се не славе духовно) расипа се оно што је скупљено у дане духовнога подвига.

„Празнике славите духовно, а не световно, - говори Преподобни Симеон Нови Богослов, - тј. немојте у то време празновати са шалама и смехом: празник је освећење и просвећење душе које треба да долази од ћутања, молитве и читања светих књига“, као и вођења духовних разговора.

Како правилно васпитавати децу?Свети Теофан Затворник „Небрига о деци је највећи од свих грехова и у њему је крајњи

ступањ нечасности... А једној мајци је у загробном животу било суђено више за сина, него за њене грехе... Деци треба праштати лакомисленост и непажњу, али не и злобу и лукавство... Често сами родитељи касније морају да плачу због деце ако се плаше да децу доведу до суза кад направе какав лош поступак... У васпитању се не захтева ни сувишна мекоћа ни суровост, тражи се разумност... Није онај мудар ко уме да „кажњава, већ онај ко уме да предупреди лоше поступке...“.

„Своме сину немој остављати ни богатство, ни злато, ни сребро, већ хришћанско васпитање, и не раскошну кућу, него умеће да трпи, и не богате, већ добре и побожне пријатеље“, говори Свети Јован Златоуст.

Родитељи морају цео живот дететов да испуне обичајима и животом Цркве. Овде, по Светом Теофану Затворнику, спадају: често ношење или одвођење деце у цркву, приношење светом крсту, Јеванђељу, иконама, да се често крсте, окропљују светом водом, да се каде, да им се крсти над колевком, храном и над свиме што долази у додир са децом, да им свештеник даје благослов, да им се читају молебни...

Дешавало се да мајке доведу дете у цркву на причешће, а да му претходно ништа не кажу ни о Богу ни о томе куда и зашто га воде. Стоји мајка, моли се Богу, а на дете уопште не обраћа пажњу, да ли оно трчи око ње или стоји леђима окренуто светим иконама и посматра људе. Највеће богатство које можемо дати својој деци је то да их добро васпитамо, тј. да имају добру нарав, побожну душу и милостиво срце.

Објасните подробније, како научити дете да се боји Бога? Дајте ми практичне савете.1. Дете треба научити да се поклања до земље пред светим крстом и иконама, да их

целива.2. Чешће га доводити (или доносити) у храм Божји.3. Његовом руком палити свеће или кандило испред икона, давати милостињу, стављати

паре у посуду за прикупљање прилога током службе.4. Често га причешћивати Светим Христовим Тајнама.5. Давати му просфору и свету воду пре хране.6. Научити га молитвама, као и да се преко дана прекрсти пре сваког посла и учења, пре и

после јела, да се увече помоли пре спавања.7. Доводити га свештенику ради узимања благослова.8. Учити га певању духовних песама и читању духовних књига за децу.9. У присуству детета водити побожне разговоре о Богу и спасењу душе.10. Научити га да дели играчке и слаткише, па чак и своје парче хлеба са браћом, сестрама

и својим друговима.11. Васпитавати његов хришћански укус у свим областима живота од вере и цркве до

школе и телевизије, тј. научити га да у свему разликује добро од зла и истину од лажи, тако да само може да се одбрани од рђавих утицаја и онда када родитељи нису присутни.

Од ког узраста је потребно да се дете учи духовном животу?Добро је да се и сасвим мала беба доноси у цркву на богослужења, пред иконе, да јој се

60

показују ликови Светитеља на њима, да се приноси запаљеним свећама у цркви; да се детету показује красота храма, а пре свега да се дете редовно, то јест сваке недеље причешћује Светим Тајнама Христовим, као и да редовно узима благослов од свештеника. Прве године живота су веома значајне за духовни развој детета, јер оно тада свим својим бићем упија красоту Божију у храму и у родитељском дому. Такође је важио да се дете навикне на то да се родитељи код куће моле пре јела и увече пре спавања, да прима од родитеља благослов пред полазак у школу или на спавање, важно је дете кропити светом водом и окадити приликом кађења дома, водити са њим, његовом узрасту примерене, духовне разговоре или у његовом присуству разговарати на духовне теме. А најважније је од свега да се родитељи свакодневно моле Господу за своју децу. Или како је то рекао један велики савремени духовник-старац Епифаније Атински: „Увек више Богу (у молитви) говори о својој деци, него деци о Богу“.

Како треба гледати на заједничку породичну молитву?Заједничка молитва има велики значај, она обједињује целу породицу, зближава је. Сам

Господ је рекао: „Где су двоје или троје сабрани у име Моје, тамо сам и ја међу њима“. Зато је добро усталити обичај да се цела породица окупља заједно у соби испред икона да би тако дан почињала и завршавала молитвом. За време заједничке породичне молитве, читање молитви се може поделити међу члановима породице. Такође би било добро укључити Молитву Исусову у заједничко молитвено правило. Молитви треба приступати с осећањем своје недостојности: „Недостојан сам, Господе, да говорим пред Тобом, зато што сам веома грешан“.

Како децу учити божанскоме?Деци се мора преносити Јеванђеље с љубављу, у виду прича, и на тај начин у њиховим

срцима сејати Слово Божје. Али, ипак, најважније од свега јесте - својим личним родитељским примером, својим побожним животом, духовном слогом и миром, сведочити деци Живога Христа Спаситеља.

Каква милостиња постоји?Милостиња и помоћ Хришћана може бити не само материјална, него и духовна, то јест

може се другима давати и своје духовно знање, рад, савет и друго, вели Свети Теофан Затворник.

Чиме човек одгони од себе Дух Божји?Знајте да се Дух Божји ничим толико не одгони од себе, колико празним разговором и

осуђивањем других.

Како је разумно читати божанске књиге?За почетнике је најбоље да читају Житија Светих; дела Светих Отаца - за средње; Божију

Реч - за савршене. Пре читања треба душу ослободити од свега што је привезује за овај свет, Богу се треба обратити кроз молитву. Оно што се чита треба пажљиво да се чита и да се слаже у срце. Што није дошло до срца, на томе треба стати, све док у срце не уђе. Читати треба веома полако. Читање треба прекинути кад душа више не жели да се храни читањем - значи да је сита. Ако неко место толико дирне душу, заустави се на том месту и не читај даље. Најбоље време за читање Речи Божије је јутро, Житија Светих - после ручка, дела Светих Отаца - мало пре сна. Постоје такви текстови Светог Писма који греју дух, делују на срце и изазива-ју радост и сузе. Зато таква места треба преписивати и чувати, за случај потребе, како би се подигао дух. За тумачење нејасних места обратити се духовнику-свештенику.

61

Да ли се могу читати световне књиге?Прочитати лошу књигу значи - отровати себе мисленим отровом. Читање испразних књига

води ка грешкама, ка греховном животу, а читање Житија угодника Божјих води ка спасењу нашем, ка срећи привременој на земљи и блаженству вечном. Живот Светих нас учи како треба да испуњавамо заповести Божије.

Зашто се после учињеног греха треба одмах покајати и не носити у себи тај грех?Грех одгони благодат Божју од човека. Сваки грех, који није очишћен покајањем, одмах

својом тежином вуче човека према другим, још тежим гресима, а ми то често заборављамо.

Како треба примати посетиоце?Човека који ти долази у госте, нарочито оног који је побожан и чија посета има духовни

циљ, треба примити са љубављу и радошћу, а у себи се смирити и себе сматрати нижим од њега. Било би добро госта испратити са поклоном, са нечим што је потребно ближњем, са слаткишима (за децу), добро би било дати ближњем неку духовну књигу (која би одговарала његовим духовним потребама и његовом степену развоја). Од оних, пак, гостију који нам долазе са циљем да се забаве и да нам одузму време, треба се клонити. Од њих добијамо духовну штету и пропаст преко њиховог брбљања и празнословља.

Кад се молитва рачуна као грех?Нема већег греха, - учио је Свети Теофан Затворник, него ли кад се човек Богу моли без

страха Божијег, духовне пажње и скрушености; моли се језиком, а умом са ђаволима води разговор.

Шта су то „гробари младости“?Седам гробара младости су: неверовање у Бога, пијанство, распусни живот, гнев,

непоштовање родитеља, лоша пријатељства и лењост (нерад).

Како се борити са помислима које долазе са стране за време молитве?За време молитве и духовних размишљања, - саветује нам архимандрит Теофан

Новојезерски, - пазите да вам на ум не долазе било какве помисли са стране; забраните помисли: „Именом Божјим, забрањујем те!“ - и помисао ће сигурно да послуша. Исусовом молитвом и крстом се сигурно разгони сва сила вражја.

Често ми саветују да више једем. Како да се односим према таквим саветима?Код Св. Јефрема Сиријског читамо: „Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе

учинили робовима стомака и телесних страсти“. Уопште, бој се злих савета више него непријатеља.

Шта да се ради ако немаш духовног руководитеља?Истину говори Н. да данас нема правих руководитеља, - одговорио је Свети Теофан

Затворник на слично питање. Ипак, не треба да се задржимо само на Светом Писму и поукама које дају Свети Оци. Неопходно је и постављање духовних питања! Старац Пајсије је овако говорио: два или три истомишљеника чине мислени савез и један другоме постављају духовна питања, водећи живот у узајамном послушању, са страхом Божијим и молитвом.

Да ли је боље питања постављати једном старцу-духовнику, или многима?Никада не треба о једној те истој ствари постављати питања разним руководитељима, нити

питати истога духовника двапут за једну ствар, зато што је први одговор од Господа, а други

62

од расуђивања човека у старцу... Сваки онај који поставља питања на себе узима знак смирења и тиме подражава Христа.

Свети Петар Дамаскин је о себи говорио: „Много сам штете имао од неискусних саветника“. Зато би увек о свему требало питати, али искусне, а неискусне питати је опасно зато што они немају моћ расуђивања.

Како замишљати Бога? На Небу, у себи или некако другачије?Никако. Треба стећи навику и гајити убеђење да је Бог свуда присутан, па према томе, и у

теби, и да види све твоје тајне. Зато држи себе скрушено пред невидљивим Богом, и немој Га никако замишљати. Али се моли да те Бог Сам научи свему, учи Свети Теофан Затворник.

Понекад, после читања духовних књига, ум остаје бесплодан. Како то избећи?Приликом читања духовних књига, немојте их остављати све дотле док не извучете за себе

неку поуку или животно правило.

Да ли световне уметности могу у човеку да пробуде добро?Световна поезија, музика и песма, како се лепо изразио епископ Петар, осим са ретким

изузецима, изазивају страсти, и не продубљују човека, већ га привезују за оно што је пролазно.

Шта је важно у раду?Кад радите, обратите пажњу на то У ком духу се тај посао обавља (да ли са роптањем или

гневом, незадовољством, празнословљем, са лошим мислима или с молитвом и уз мисао о Богу, да ли са благословом Божијим или не, да некоме то што радимо случајно неће нанети материјалну или духовну штету, и сл.).

Шта је важније, угађање Богу или учење у школи, на факултету?„Наш главни посао јесте угађање Богу, а ученост је додатни квалитет, важан само за време

овога живота. И зато световна ученост не би смела да заокупља сву нашу животну пажњу и бригу. Нема ничег отровнијег и погибељнијег за дух хришћанског живота него што је световна ученост и искључива брига о њој“, - говори Свети Теофан Затворник. Памтите да је вера дрво живота, наука - дрво познања добра и зла. Вера је веза са Богом, наука - веза са светом. Старци говоре: „Световна образованост не доноси духовна савршенства“, а многе наводи на гордост, самоумишљеност и затвореност за Божије откривење.“

Да ли је одговорно обављање световне службе сујета или не?Свети Теофан Затворник пише: „Послови (световне) службе нису сујета: то су Божији

послови. Само их радите увек као за Бога, а не за нешто друго. Исто се односи и на породични живот, то је ваш дуг... Испуњавање тог дуга није сујета. Само та дела треба чинити са свешћу да испуњавате вољу Божју. Сујета је кад радите нешто да бисте задовољили страсти, као и кад радите непотребне и некорисне послове“.

Да ли има користи од болести?Патња, тескоба, болест, рад - све нас то зближава са Богом, ако их подносимо разумно и са

вером. Немој се жалити на њих и не бој их се. Дуготрпљењем невоља, неправди, болести и жалости спасавајте душе своје, говоре Хришћанима Свети Оци.

У ком случају треба отићи од духовника?Преподобни Пимен Велики је заповедио да се треба са расуђивањем и што пре одвојити од

духовника који души очигледно наноси штету. Друга је ствар када нема штете за душу, него

63

су присутне само помисли које нас збуњују, помисли од стране бесова, којима се не треба повиновати пошто оне делују управо тамо где добијамо духовну корист. Рђаву нарав духовника (која нема везе са стварима вере) треба трпети као крст дарован од Бога ради нашега усавршавања.

Да ли увек треба испуњавати жеље ближњих?Из љубави према ближњима не треба радити оно што захтева њихова ћудљивост, њихове

грешне страсти или њихове распусне навике. Тако нешто ни начелници не смеју, под изговором да то раде из љубави, да потчињенима не казују неумесну нежност, сувишну снисходљивост и повлађивање. О томе говори епископ Јаков Нижегородски.

Не ценимо ли превише световне писце и васпитаче, и није ли то науштрб наше побожности, вере и преданости Богу и Цркви?

Да, заиста је тако, - говорио је Свети Јован Кронштатски, - јер види се какви су плодови световног васпитања наше деце, васпитања које је основано на проучавању световних писаца и на отуђењу од Светог Писма и од Цркве. У шта се само претворише! Не поштују Цркву, нерадо иду на Божју службу и молитве, не поштују родитеље, надређене, заокупљени су спољашњим изгледом, заборављају шта је циљ њиховог постојања на земљи или потпуно изокрену тај циљ, не верују у Бога, уопште, немају циљ у животу и неодговорни су, својевољни, извргавају руглу своју савест, хуле на Бога, гаје страст према представама и другим световним разонодама.

Да ли човек треба да тежи достизању светости или монаштва?Тежити светости по својој вољи је грех, а похвално је стремити ка монаштву и

подвижничком животу; и Свети Оци су тежили монаштву и подвижништву, а од светости (тј. од тога да их други сматрају за свете) су се, чак, уклањали, - учи старац Варнава Иверски.

Да ли човек треба често да приступа помазивању тј. Св. Тајни Јелеосвећења?Старац Макарије Оптински је писао: „Често помазање не одобравам. А зашто? Па зато што

се то често понавља без разума... друга је ствар - Света Тајна Исповести и Св. Тајна Причешћа, то је неопходно често понављати, а помазање, тј. Св. Тајну Јелеосвећења - није потребно често савршавати“.

Дође ми некад жеља да се помолим са земним поклонима?Кад ти дође жеља да усред правила (или уопште) очиташ посебну молитву уз чињење

земних поклона (метанија), онда не треба сметати таквој жељи (Преподобни Амвросије Оптински). Али, није добро чинити земне поклоне на јавном месту да те други виде, јер тиме ђаво храни твоју сујету.

Зашто се саветује боравак у прохладним просторијама?Зато што то помаже да се човек бори са опуштеношћу, лењошћу и сном.

Да ли се може мислити да ће добри неверници или муслимани да се спасу?Погрешно је мислити и говорити, по нашој људској памети и сентименталности, да ће

добри људи међу муслиманима и неверницима да се спасу, тј. да ће ступити у заједницу с Богом, - читамо у делу Светог Игњатија Брјанчанинова, - јер ми то не знамо. Црква је увек исповедала да је једино средство спасења Спаситељ Христос. Тако ми треба да верујемо, остало је све ствар Божијега Промисла, који је за нас недокучив.

Да ли је сваки мир угодан Богу?

64

Није сваки мир добар по себи. „Немојмо никада склапати мир науштрб учења Истине“, - каже Свети Григорије Богослов. И у Јеванђељу по Луки, у поглављу 23. стих 12, читамо како су Ирод и Пилат постали пријатељи пошто су понизили и исмејали Исуса Христа и предали Га да се распне, а раније су били у завади. Постоји дакле лажни мир који је супротан Богу и Божијој Истини и Правди.

Шта треба да се ради увече пред спавање?„Увече треба душу очистити од свега и ослободити је (покајањем, скрушеношћу) - говори

Свети Теофан Затворник, од свега световног, да би постала слободна и сама са Господом. И тако треба одлазити на починак. Без тога не треба уснути, него се потрудити да се тако припремимо за починак“. Сваког дана пре сна треба се сетити свих грехова, учињених тог дана и покајати се пред Господом, и опростити свима који су нас тог дана увредили.

Да ли деци треба оставити богатство?Деци треба остављати богатство, али пре свега духовно: у васпитању, у вери и

побожности. Што се тиче материјалног богатства, и оно треба оставити наследницима, али пре тога треба размотрити ту одлуку са духовног становишта и у контексту конкретног познавања душевног стања своје деце, јер је богатство многе погубило духовно и телесно, и многе је одвело прерано у гроб (старац Арсеније Атонски).

Да ли се човек може спасити ако не испуњава своје обавезе?Тешко да би се спасење десило мимо извршења обавеза које налаже звање и иметак. Јер,

као што је и једно и друго - од Бога, тако и једно и друго може бити усмерено или на угађање Богу, ако се исправно користи, или на вређање Бога, ако се користи другачије (Свети Теофан Затворник).

Да ли је важно с ким се човек дружи?Другарство не сме да нас одвлачи у грех. Оно се не сме успостављати с човеком који је

гневан или прек, или ко живи грешним и богопротивним животом, без покајања.

Како се држати златне средине, да не бих била ни тужна, а ни сувише весела?Кад видиш да неко крај тебе пати, дођеш на пример, код Н., видиш да је потиштена и

невесела, онда треба да будеш чврст, весео, да осоколиш човека, а ако све иде глатко, онда треба говорити о озбиљним стварима, а не брбљати, уопште, треба се бринути о користи других људи и радити све тако да други имају корист од тебе. А таква треба да буду не само дела, него и речи.

Који су знаци да вас је на молитви посетио Бог, а који да је то била ђавоља посета?Код благодатних виђења или посета Божјих рађају се добре мисли и осећања: радост,

љубав према Богу и ближњима, па чак и према непријатељима, смирење, самопрекоревање, осећање покајања, сакрушење, спокојно срце, мир према свима и свему, јер се тада свима жели добро и спасење. А кад вас посети ђаво онда човека обузимају: гордост, осећање сопствене вредности, злоба, мржња, окрутност, неспокој, збуњеност, сумња, завист, пакост, немир, растрзаност, сујета, незадовољство...

Зашто је лоша слепа љубав родитеља према деци?Многим родитељима, који слепо воле своју децу, жао је да их казне за лоше поступке, али

касније, кад она порасту и буду лоша, сами схватају да су погрешили. Осим тога, деци строго треба забранити да се друже и виђају са злим особама пошто ће злоба изменити и добри разум, а и сами родитељи треба да се пазе да на неки начин не саблазне децу (Свети Тихон

65

За-донски).

Како победити блудну страст у себи?Ево како:1. уздржавај се у јелу, пићу и сну и спавај на тврдом;2. никада не призивај у сећање телесне грехе које си раније починио;3. избегавај исувише присне контакте, разговоре, шале и додире са лицима супротног

пола;4. моли се Богу да те избави од блудних помисли;5. уздржавај се од нечистих жеља страхом од будућих казни после смрти;6. осењуј се крсним знаком и нека ти то буде оруђе за одбацивање блудних и похотних

жеља у твом срцу;7. чешће мисли на смрт:8. чешће приступај Св. Тајни Исповести и иди к духовнику и њему откривај све своје

помисли;9. бави се физичким радом и дочекај крај дана уморан;10. читај Свето Јеванђеље и Свете Оце;11. задржавај, обуздавај вид и слух од свега што узбуђује блудну страст (слике, нечисте

књиге, фотографије, филмови, статус, разговори, случајни додири са лицима супротног пола кад идеш превозом и сл)

12. немој ићи на нудистичке плаже нити у сауне. Такође Свети Атанасије Велики је писао: „Немој се скидати до гола: нека одећа покрива плот твоју дан и ноћ, чак немој сам ни да гледаш своју наготу телесну. Кад си здрав, немој ићи у бању ако није нужда. Немој тело своје мазати мастима, нити одећу мирисима“.

Зашто се човеку у животу дају увреде, патња и болести?Свеблаги Господ човеку у овом животу даје разне увреде и тескобе, болести и друго; све то

је ради тога да би душу његову очистио од грехова и дао му вечни живот.

Како да се понашаш према ономе ко неће да се помири са тобом?Можеш се задовољити тиме што си се у души искрено измирио с њим и желиш мир у

односима са њим. Боље је престати тражити помирење речима и делом, у супротном, његова јарост ће се продубљивати и уништиће га. Нађи згодну прилику да му учиниш било какво добро, без његовог знања. Кад он то сазна, после учињеног дела, брже ће се опаметити. Али, кад се са њим сретнете, сачувајте мир у срцу и прођите не обраћајући му се, већ се само молите за њега (Свети Теофан Затворник).

Да ли Хришћани који живе у свету смеју да се моле бројаницама?За молитву с бројаницама, - пише Свети Теофан Затворник, - и сâм сам први пут чуо од

Хришћана који живе у свету, а не од монаха. И многи мирјани и мирјанке се моле на тај начин. И то се може радити. Само се треба молити тајно, а не да сви виде.

Да ли је хришћански штитити зле људе?Немој штитити зле људе зато што их тако охрабрујеш да чине зло и себе скрнавиш,

придружујеш се њиховим делима.Такође, трпљење њихових увреда и попуштање не треба да иду до повлађивања злу које

кроз њих делује. Поступај у зависности од ситуације и са расуђивањем.

Које путеве духовног (подвижничког) живота не треба самостално преузимати на себе?

66

Три су пута на која се не сме излазити без посебног призвања и благослова: пут пустињаштва (испосништва), јуродствовања и пут духовништва тј. духовног поучавања других.

Како се може сазнати да се добро дело чини по вољи Божијој?За свако добро дело постоји препрека од ђавола, - говори нам старац Илиодор Глински, -

али баш то и јесте добар знак. Из овог треба закључити да је започета ствар по вољи Божијој.

Да лије баш тако важно да се човек редовно држи свог молитвеног домаћег правила?Хришћани који не читају домаће правило су мртви Хришћани. Молитвено правило домаће

јесте покретач душевних снага, руководство за стицање непрестане молитве. Без тог правила је немогућ духовни живот.

Шта да се ради кад те на молитви лоше мисли нападају мимо твоје воље?Ако те за време молитве рђаве помисли упорно нападају и ометају у молитви, саветује се

да привремено оставиш читање молитве из молитвеника, да се помолиш Богу против помисли, да их Он одагна од тебе јер си ти немоћан да то учиниш својим снагама. Потом, настави молитву где си стао.

Како Црква гледа на незаконито рођену децу, тј. децу рођену ван црквеног брака?Свети Јован Златоуст говори да у Православној Цркви нема никаквог значаја да ли су деца

рођена од законитих или незаконитих родитеља, пошто се у Православљу свака личност вреднује искључиво по својим личним духовним вредностима и поштује се као икона Божија, као личност способна за светост.

Како престати са осуђивањем ближњег?Кад год би се почело са осуђивањем, старац Илиодор је пажљиво скретао разговор на тему

која је корисна за душу. Преп. Силуан Светогорац за четрдесет година боравка у манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори ни један једини пут није осудио никога од братије, јер је свагда имао пред очима грехе које је учинио пре него што је постао монах и милост Божију која му је опростила те грехе. Када би други монаси критиковали или осуђивали некога због неког очигледног пропуста или грешке, преп. Силуан је увек ћутао.

Који је најважнији помен за покојнике?Проскомидија, која се служи на свакој Светој Литургији, јесте најважнији помен, јер се

том приликом ваде частице за упокојене и њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, и тим литургијским помињањем, у склопу Свете Тајне Евхаристије - Тајне спасења света, им се опраштају греси.

Уопште, добар пример помињања нам је оставила Света праведна Јулијана. Читамо да је она, кад су преминули Василије и Јевдокија, за покој њихових душа поделила великодушну милостињу, заказала служење четрдесет заупокојних Литургија и током четрдесет дана је давала трпезе за монахе, свештенике, удовице, сирочад и сиромахе, слала је обилну милостињу по затворима (постоји још и милостиња духовна: давање духовних књига за покојне).

Колико је духовна милостиња вреднија од телесне? Колико је душа вреднија од тела, толико је духовна милостиња изнад телесне.

Кад се чита Псалтир, како треба схватити део где се говори о непријатељима?Треба да схватимо да су то невидљиви непријатељи - лукави зли дуси који нас наводе на

грешне помисли и који нас побуђују на страсне жеље и грех.

67

Да ли забрана епископа, која није сагласна с вољом Божјом, повлачи за собом лишавање благодати?

Само она забрана епископа која је сагласна с вољом Божјом, повлачи са собом лишавање благодати. Ако тог сагласја нема, онда не само да се благодат не одузима, него и сам црквени живот показује да Црква не прихвата таква дела, па макар она и била учињена на великим Васељенским Саборима и од стране самих православних патријараха и синода.

Шта потпомаже одржавању пажње на Богослужењу?На Богослужењу је корисно понављати кратку молитву у срцу („Боже, буди милостив мени

грешноме!“; или „Господе, Исусе Христе, помилуј ме!“) - говори Свети Игнатије Брјачанинов, - пошто она побуђује велику пажњу, не да уму да буде расејан... При лаганом читању молитве могуће је постићи пажњу, а кад се молитва чита брзо, ту нема места пажњи.

Да ли се осуђује онај ко прима од лопова?Који прима од лопова, кажњава се као лопов.

На који начин треба неког разобличити?Пријатељ или брат који разобличује ближњега тајно (тј. насамо) је мудри лекар, а онај који

лечи пред очима многих је кудилац (Свети Исаак Сиријски).

Да ли је грех стављати парфем, колоњску воду? Како уопште треба гледати на лепо облачење и украшавање тела?

„У ад ће стићи људи који су уживали да на себе стављају свакакве миришљаве парфеме“, - писао је Свети Димитрије Ростовски. Уопште, претерано и острашћено украшавање и неговање тела, као и свака претераност, наноси духовну штету човеку и удаљава га од спасења.

Како се одучити од греха осуђивања?Ако некога осудиш, нека ти буде правило да тог дана учиниш бар три земна поклона за

онога кога си осудио, са молитвом: „Спаси, Господе, и помилуј (име), његовом молитвом помилуј и мене грешнога!“ И веруј да ће ти, ако тако будеш поступао, Бог помоћи и ти ћеш се заувек ослободити те грешне навике.

Како победити помисли гнева?Да би се победиле помисли гнева потребно је не само праштати, него се и молити за оног

ко те је увредио: „Господе, светим његовим молитвама дај ми кроткост и стрпљење“.

Како победити завист?Као прво, треба се помолити да Господ умножи блага ближњему коме завидимо; друго,

треба се радовати сваком успеху и бољитку који тај ближњи оствари; треће, треба се помолити за себе са покајањем: „Од тајне моје зависти помилуј ме, Господе, а од туђе зависти поштеди слугу Твога (име)“.

Реците, каквом молитвом, са колико поклона и током ког времена треба човек да се моли за новопрестављеног ближњег?

Треба прочитати молитву: „Упокој, Господе, душу покојног новопрестављеног слуге Твога (име) и опрости му свако сагрешење вољно и невољно“- дванаест пута са дванаест поклона ујутро (после јутарњих молитви), увече исто тако (после вечерњих молитви), током четрдесет дана. Може се, такође, читати током четрдесет дана и Акатист за покој душе.

68

Када Хришћанин треба да прећути истину?Хришћанин треба да прећути истину пред људима који би могли злурадо и непријатељски

да је употребе. Тако на пример, морао би да прећути истину пред злонамерним подстрекачем, злурадим клеветником, осветољубивим противником, - треба да прећути оно што би ови могли да искористе како би нашкодили својим ближњима. Хришћанин мора да прећути истину и пред лакомисленима, који су спремни да речену им истину, која може бити веома важна, разгласе сваком кога сретну. Уопште, не би смео својим речима да излаже опасности никога. Хришћанин мора да чува тајну коју му је поверио, открио ближњи. Хришћанин, наравно, треба да прећути истину ако тиме може некоме да спаси живот или га избави од велике опасности.

Када се не сме прећутати истина?Хришћанин не сме да сакрије истину пред начелницима који откривају преступника, пред

родитељима који се брину да исправе своју децу, пред свештеником на исповести, пред другом који нам поверава своју душу итд. Хришћанин не сме да прећути истину о постојању опасности, на пример, од смрти, када се ради о томе да болесника треба припремити за исповест и Свето Причешће ради његовог скорашњег преласка у живот вечни.

Ко може с неверницима да говори о вери?Са неверницима сме да говори само онај ко тврдо верује; у противном, неверник може да

нашкоди души оног ко са њим говори.

Да ли се могу преносити речи изговорене у свађи?Боље је не преносити речи укора које неко поручује преко нас, него треба прећутати или

их пренети, макар и не било тако, као речи љубави и благонаклоности, тада ће наша душа бити спокојна. Веома је штетно преносити непријатељске речи и речи зависти. Треба имати хришћанску благост, стрпљивост и духовну мудрост (Свети Јован Кронштатски).

Да ли је добро дело давати на зајам?Наравно, јер је давање на зајам други облик поклањања... Кажњен ће бити ко не даје на

зајам пошто му се суди за нечовекољубље. Уосталом, и за милост је потребан разум, како каже народна пословица: буди паметан - не позајмљуј пијаном.

Шта треба радити када те хвале?Кад чујеш похвалу на свој рачун, сети се својих недостатака (Свети Филарет Московски).

Ко хвали ближњега свога, не мисли му добро, већ му копа духовну јаму у коју ће овај, по слабости људској, највероватније ускоро упасти.

Које је највеће дело на земљи?На земљи нема већег дела, него што је учествовање у Светој Литургији и причешће

Светим Тајнама Тела и Крви Христове (Свети Јован Кронштатски).

Да ли се треба молити за безбожне власти?Молите се за власт, чак и за ону која вас кињи и која вас мрзи, и за непријатеље вашег

народа, како би плод ваше вере био савршен и јасан за све, и како бисте ви сами били савршени (Свети мученик Поликарп Смирнски). Треба се молити за власти, али, притом, треба трезвеноумно расуђивати о правди и неправди, истини и лажи, и имати храбрости да се лаж јавно назове лажју, а неправда - неправдом, као што је учинио и Св. Јован Претеча када је јавно оптужио јудејског цара Ирода да је противзаконито узео себи за жену жену брата свога

69

- Иродијаду, као и за сва зла која је починио (Мк. 3,19).

Да ли телесно кажњавање сме да се врши пред другим људима ?Телесно кажњавање не сме да се врши у присуству других особа, то је изричито правило.

У чему је снага доброг дела?Снага доброг дела је у постојаности.

Шта да радим кад свештеник одбије да саслуша исповест?Ако духовник одбије да саслуша вашу исповест, можете се обратити другом свештенику

(Свети Теофан Затворник).

Како препознати грех?Грех је све оно што вређа, узнемирује и рањава хришћанску савест.

Да ли је глас савести увек исправан?Увек треба слушати глас хришћанске савести: често нам тај глас говори Анђео Чувар наш,

уосталом, да би тај глас био свагда исправан, увек га треба поредити са Речју Божјом и саветима Светих Отаца и искусних духовника.

Да ли се може молити у присуству других људи?Молите се или телом или духом у тајности, а не наочиглед других људи, па макар они и

спавали (старац Адриан Југски).

Шта да радим ако ми укућани с којима живим забрањују да читам православне књиге?Треба да се бавиш богоугодним делом иако ти укућани који живе с тобом то забрањују

(осим у ноћно време, кад треба да се спава). Уколико ти такво бављење изричито забране, моли се Господу у себи да уразуми твоје укућане, да их просветли светлошћу вере и да их спаси, и трпи док те Господ не обасја Својом милошћу.

Како је најбоље молити се при неосетљивости срца?Најбоље је говорити кратке молитве, као што је цариникова: „Боже, буди милостив мени

грешноме!“.

Да ли треба радити операцију кад су у питању неизлечиве болести?Треба знати да постоје такве болести у којима се јасно може видети воља Божија. Овде се

мисли на неизлечиве болести као што је, рецимо, рак јетре и сл. Поставља се питање: да ли се у сличним болестима треба одлучити на предложену операцију? Чини нам се да не треба. За Хришћанина који верује је боље да се у таквим случајевима помири са болешћу и да на њу гледа као на искушење које треба да нас очисти и које нам шаље Господ ради нашега спасења (архиепископ Арсеније Чудов).

Да ли некад може бити грех ако се човек прекрсти?Постоје људи који злоупотребљавају крст онда када желе да нас увере у обману, лаж,

превару и друге нечисте работе; крсно знамење се овим нимало не обесвећује, али тешко онима који тако чине, јер на себе навлаче осуду и гнев Божији, будући да је Бога немогуће обманути.

Зашто се код неких верника понекад јавља љубомора и завист због тога што неко од верника често иде код свештеника-духовника?

70

То се дешава зато што се понекад превише концентришемо и везујемо, а да често тога нисмо ни свесни, на личност пастира као човека: његов лик нам је увек пред очима, наше срце је испуњено осећањима према њему као према човеку, а Христос пак, наш Спаситељ, као да на неки начин остаје по страни. Ето тада се код пастве и развију љубомора, завист, супарништво, недобронамерност. Тада су могуће и следеће појаве. Рецимо, умре вољени пастир и нама се чини да је све изгубљено. А где је ту Христос? Да ли си ти близу Њега? На жалост, ниси. Да јеси, онда ти не би био тако малодушан и разочаран (архиеп. Арсеније Чудов).

Да ли је у црквеном браку све међу супружницима дозвољено (у полном смислу)?Црква благосиља брак и умножавање породице, али се у аду муче и они који су били у

браку, а живели су похотно и развратно (архимандрит Методије Пешошски). Св. Јован Златоусти учи: „Тамо где је (истинска брачна) љубав, тамо нема разврата, а тамо где је разврат, тамо нема љубави“, па макар то био и брак. Дух Свети и хришћанска савест непогрешиво брачнике уче честитости и целомудрености брачнога живота.

Шта да се ради ако се појаве лоша осећања према духовнику?Понекад се према духовнику или старцу могу појавити лоша осећања: подозрење, осуда,

завист и недобронамерност. Ипак, немој се предавати тим осећањима, бори се с њима и не одлази од духовника или старца. Ако се у теби појавило лоше осећање према духовнику, знај да је он за тебе духовно користан па је ђаво решио да те од њега удаљи. Можда старац покушава да код тебе сузбије осећање гордости или још неки недостатак, а теби и ђаволу је то непријатно па ти се зато у срцу и рађа непријатељство према духовном оцу (архиепископ Арсеније Чудов).

Како да се односимо према милостињи коју добијамо?Са страхом треба да примамо милостињу, зато што ћемо на Страшном Суду морати да

одговарамо за добијено добро које је остало без надокнаде с наше стране. Треба да се молимо за добротворе, да нам се не би као грех рачунало њихово доброчинство.

А старац Леонид, на пример, волео је да сваку услугу врати или тако што би и он пружио неку услугу, или би дао неки поклон.

Да ли се сви покојници моле за вас?Греше много они који кажу за покојне: „Они се сада моле за нас“. Мртви се (наравно, осим

Светих) више не моле, већ сами траже молитве и бригу о њиховим душама од живих; али, кад су њихови греси очишћени молитвама, вером и делима живих, онда само молитва за спомен доноси корист душама оних које помињу... Избављена је од митарстава у ваздуху само она душа коју Господ удостоји да се са пуном вером покаје и причести у смртни час или јој, пак, час хришћанске смрти падне у недељу Светлог Христовог Васкрсења (игуманија Теофанија Говорова).

Да ли се греси могу откривати и неком другом, осим духовном оцу?Немој никоме без нужде откривати тајне грешке и грехове које си починио. Откривањем

тајних грешака изгубићеш оне који те слушају, њихово поштовање, које је неопходно да би се чинила добра дела.

Где је најкорисније живети?Уз добро уређену свету обитељ (манастир) и уз искусног духовника (старац Адријан

Југски).

71

Како је најбоље делити милостињу?У књизи подвижника и испосника читамо да је нека старица делила милостињу тајно,

говорећи притом: „Ево, та и тажена ме је замолила дати ово дам!“ (А сама је спавала на камену, покривена танким ћебетом).

Шта је боље, читати молитвено правило или помоћи ближњем?Онај ко крши молитвено правило уз изговор да чини услугу другоме, која понекад оном

није ни потребна, „као млак ће бити избљуван из уста Божијих“. Све је добро у своје време, на свом месту, али ако ти зарад других свакодневно будеш остављао правило или га будеш читао на једвите јаде, онда ти заиста неће бити напретка у духовном животу. Држи се царског (средњег) пута. Ако ти у час молитве затраже услугу, остави молитву и служи брату, сестри, као Христу, а ако ти не траже, немој се сама наметати (архиепископ Герасим Астрахански). Наравно, после завршеног посла, доврши своје молитвено правило.

Шта треба да ради болесник?Преподобни Теодор Студит је говорио: „Немој од болести правити повод за лењост“.

Болеснику би било добро да чита (или слуша) Реч Божију, како му не би долазиле испразне или рђаве помисли.

Како се треба односити према неверницима?Њих треба жалити и молити се за њих. Потребно је желети да они познају истину и

тражити повољне тренутке да им се о томе натукне; а кад они гласно почну да нападају истину, треба им благо, али неодступно пружити отпор и посведочити истину, али тако да их уразумиш, и то је доста (Свети Теофан Затворник).

Да ли своје срце треба отварати свима и примати свакога?Тајне спасења простирати пред свима одреда, и прихватати једнако све, чак и оне који

немају ни чист живот, ни разум духовни и исправан, личи на то, као кад би се у прљав суд уливало скупоцено миро (Свети Василије Велики).

Да ли је добро молити се за упокојене подвижнике који на земљи још нису прослављени?Богу је пријатна молитва за Његове упокојене угоднике. Наша молитва се залаже за

њихову велику славу и чини да се и они моле Господу за нас.

Како треба стајати на молитви у цркви?На молитви треба стајати тако да тело не буде опуштено, да се човек не премешта са ноге

на ногу и не наслања на зид или стуб. Руке треба да буду опуштене поред тела, ногама треба стајати равно и мирно, главу не треба окретати на једну или на другу страну, већ је треба мало наклонити, ум треба да буде усредсређен и мисли не треба да лутају и радознало се окрећу према другима који причају међусобно или шапућу, већ треба на сваки начин очи и душу чувати од расејаности, погружавајући се у речи молитве, тако да ни једну једину реч не пропустиш у празно. И ако научиш себе да тако поступаш у овој ствари, врло брзо ћеш достићи успех и моћи ћеш да досегнеш до савршеног човека. По завршетку црквене молитве, не почињи одмах да разговараш са другим људима. Ћути и удаљи се од свих. Треба да ћутиш и притом да мислиш: „Шта ја могу добро да кажем кад сам сав нечист и недостојан да кажем или да чујем било шта или да себе сврставам у људе“ (Преподобни Симеон Нови Богослов).

Да ли је воља Божија ако те изаберу на неку дужност?Ако човек сам није тежио томе, а ипак га изаберу на неку дужност, значи да је то воља

Божија и Господ ће помоћи.

72

Шта да радим ако због своје сиромашности ни-сам у стању да дајем милостињу? Како да испуним заповест?

И најсиромашнији човек увек може да дâ другоме радост, осмех, срећу.

Да ли сви могу често да се причешћују?Једном ми је пришла жена, - причао је архиепископ Арсеније Чудов, - и почела да ми се

жали како јој не дозвољавају да се често причешћује а онда је, на моје питање да ли редовно исповеда грехе и да ли је достојна и као жена (због женског, месечног периода) да се причешћује тако често, - она је одговорила да нема грехе. А друга је захтевала да се често причешћује, а мирисала је на дуван. Велико је Свето Причешће, па због своје величине и захтева велику припрему, велике врлине за његово примање, истински хришћански живот. Јер нико, по својој људској природи, није никада достојан да прими у себе Живога Христа, али тешко онима који се неодговорно и олако причешћују, будући да је Св. Причешће „огањ који спаљује недостојне“. Са друге стране, што хришћанскије живимо, што се више припремамо за Св. Причешће, то се можемо и чешће причешћивати, али опет не по својој самовољи, већ по савету духовника који је добро упознат са нашим духовним стањем.

Да ли је добро ићи и читати Псалтир за умрле?Добро је дело читати Псалтир за покојне, али се не сме читати за све покојнике. Не сме се

читати: за самоубице, за оне који су се опили и отровали алкохолом, за невернике, за некрштене и иноверце.

Да ли се за време молитве може зауставити на мислима духовним или мислима о корисним делима?

У време молитве морате се противити не само сујетним помислима, него и разним мислима о духовним и корисним делима које долазе у невреме; морате да се удубите и принудите себе да завршите молитву и да мислите на Бога док не завршите молитву.

Када треба прикривати недостатке ближњих, а када не?Добро је прикривати недостатке ближњих онда кад се то може радити и када то не наноси

другима штету; а ако те мане већ саме од себе почну да се откривају онда је боље држати се истине, ослањајући се на вољу Божију (Преп. Јосиф Оптински).

Да ли сам свештеник може да одлази на годишњи одмор ?Свети Теофан Затворник је саветовао да свештеник не одлази на одмор. „Док те Господ не

испрегне, - говорио је, „вуци“. Али, и овде свештеник треба да буде послушан савету свог надлежног епископа.

Да ли постоји лажно смирење ?Неопходно је разликовати смирење од дужности и обавеза; то нарочито морају да знају

људи којима је дата власт и управљање над другима: негде треба показати смирење, а негде се и дужност мора испунити. На пример, ако си свештеник, код куће можеш да одбијеш услуге, али за време црквене службе, када је предвиђено да се прихватају услуге од других, немаш права да их одбијеш, а те услуге треба да прихватиш не као услуге теби лично него као услуге твом чину. Ако си наставник у школи - учи друге са ауторитетом, а ван својих наставничких обавеза буди као онај који слуша и учи од других и слично (архиепископ Арсеније Чудов).

Бива тако - сретнеш човека, види се - „видовит“, а опет, осећа се да нешто у њему није

73

баш како треба; како да се сазна да ли је његова „видовитост“од Бога или не?Истински прозорљиви људи се препознају по смирењу и хришћанском животу, зато што

ђаво човеку који је у прелести може да дâ моћ лажног предвиђања а смирење му никада не може дати јер оно сажиже самог ђавола (Преп. Јосиф Оптински).

Шта је главно у животу?Главна ствар у животу је послушност и молитва, а све остало су другостепена дела (по Св.

Григорију Богослову).

Да ли се може назвати неумереношћу у јелу кад пожелиш да поједеш нешто укусно па узмеш мало?

Да, неумереност је и ако узмеш мало кад пожелиш нешто укусно. Како је то јак отров види се и по томе што је то први узрок зала (Свети Василије Велики).

Како се треба односити према празним шалама и вицевима?Они који празнослове заслужиће вечне муке (Преподобни Теодор Студит), јер траће на

бесмисао свој богодани дар словесности.

Да ли је грех молити се успут?Ако се неко моли Богу без страха, успут и површно, тај ће навући гнев Божији, а себе ће

прогнати у богоостављеност. Боље је да се тај уопште не моли, него да се моли било како. Нема већег греха. Бесови ни за шта друго не нападају толико, колико за омаловажавање Бога (Свети Теофан Затворник).

Како човек, а да сам то и не примети, учествује у греху других људи?Тако што грех који други чине, представља нашу жељу.

Да ли мушкарац, ако је нужда, може да се моли покривене главе?Чак и кад ти је глава покривена, не остављај молитву, него пази на то да се не молиш с

непоштовањем.

Треба ли оставити читање Библије кад ти дође да се помолиш?Ако су твој ум и срце расположени да се помоле за време читања Светог Писма, треба да

се молиш, све док си за то расположен.

Треба ли показивати своје унутрашње стање?Од људи треба скривати своја преживљавања (и духовна, и греховна), не показивати своје

унутрашње стање, већ их треба поделити искључиво са духовником или са истомишљеником (схиигуман Јован).

Да ли верници треба да славе свој рођендан?По православном обичају, верници не славе свој рођендан, него славе имендан - дан

Светога по коме носе име и који је њихов небески покровитељ (схиигуман Јован).

Како се треба односити према штедњи новца?Не прави резерве пара за цео свој живот, иначе се Бог неће више бринути о теби (Свети

Теофан Затворник).

Може ли човек у цркви, кад је за певницом, да наглас стави примедбу ако би ко погрешио у читању или певању?

74

Ни у ком случају не треба гласно стављати примедбе како не би и друге збунио. Нема ништа лоше у томе ако се деси, на пример, да неко каже погрешан прокимен или не прочита онолико стихова у канону колико је предвиђено; наравно, може се тихо приметити, а после завршетка службе објаснити; није злочин кад неко грешком нешто прочита, него онда кад се све прочита, али без пажње и безвољно.

Шта да радим ако нисам нашао духовника који много зна, који има искуство и добре намере?

Да, заиста, искусни (опитни) духовни наставник је у наше време - велика реткост. Зато, смири се пред духовником кога имаш, што чешће исповедај своје грехе пред духовним оцем, а духовне поуке тражи у Светом Писму и делима Светих Отаца и Стараца, нарочито поуке о искушењима и трпљењу.

Да ли треба да наставим да слушам реч Божју, поуке, иако их слушам, а не испуњавам, тј. не радим онако како оне уче?

Слушај, па макар и не чинио, зато што ћеш од слушања доћи и до делања. Ако и не чиниш, али ћеш се стидети за грех, макар и не чинио, али ћеш променити начин мишљења; макар и не чинио, али ћеш осуђивати себе за то што ниси чинио (Свети Јован Златоуст).

Треба ли метанисати преко својих могућности?Бог никада не тражи од нас више но што можемо, и зато поступајте у складу са својом

снагом и благословом духовника!

Шта Хришћанин треба да ради кад се врати кући са пута?Чим се вратиш кући, покај се за све своје грешке и грехове које си учинио на путу: ако си

очима видео нешто лоше, или си шта чуо, или си језиком рекао сувише.

Како да знамо да је оно што се дешава - од Бога?Све што долази од Бога је мирно и корисно, човека води ка самоосуђивању, смирењу и

спасењу.

Да ли ће човек одговарати Богу за испразно ћутање?Свети Амвросије говори да, као што ћемо одговарати за празнословље, треба да будемо

пажљиви да не бисмо морали да одговарамо и за испразно ћутање.

Којим Свецима се треба молити против нервозе?Светом Борису и Глебу.

Шта треба читати пре исповести код духовника?Пре исповести прочитајте заповести Божије уз објашњење или набрајање грехова.

Шта за родитеље треба да буде најважније?У поређењу с бригом о васпитању деце, за родитеље све остало треба да буде у другом

плану.

Да ли се треба бојати људи - непријатеља Божијих?Непријатеља Божијих се не треба бојати, јер су то смртни људи, а Бог је Крстом и

Васкрсењем победио највећег непријатеља човековог - смрт.

Како гледати на чоколадне бомбоне?

75

Од преједања чоколадним бомбонама долази грех наслађивања и стомакоугађања.

Шта треба да читам код куће ако нисам могла да одем у цркву?Уместо јутарње службе читај - јутарње молитве, дванаест изабраних псалама и први час; а

уместо вечерње службе трећи и шести час...

Како се научити смирењу?У књигама Светих Отаца чешће читај она места у којима се пише о смирењу, и труди се да

поступаш онако како они уче.

Да ли треба бити опрезан у разговорима?Обавезно треба бити опрезан; речи, изговорене нехајно, могу се протумачити на лош

начин, а могу и нама и другима нанети духовну штету.

Шта је важно у тренутку смрти?Треба увек мислити на то да смрт треба дочекати у миру са свима и у молитви Богу. Многи

то не знају па зато не придају значај измирењу са онима са којима су у завади, нити се уче молитви.

Како се исправно пишу писма?Писма треба писати у добром расположењу духа.

Ако посао иде против савести и вере, како треба поступити?Ако посао иде директно против савести и вере онда, наравно, треба оставити тај и наћи

други посао, без обзира на тешку, личну или породичну, финансијску ситуацију.

Да ли за вечну судбину умрлог имају значај спољна обележја сахране?Знај да за вечну судбину умрлог спољна обележја сахране (гробница, скупи венци,

почасти, музика, опело које врше највиши црквени чинови, раскошан споменик и сл.) немају никакав значај. Сваком ће бити суђено по делима његовим.

Да ли за спасење душе има значаја у каквом тренутку ће смрт задесити човека?Спасење душе веома зависи од духовног стања човековог у последњим минутима живота.

„У чему те затекнем, у томе ћу ти и судити“, - каже се у Јеванђељу.

Шта да ради Хришћанин ако му висока световна дужност смета да живи по Богу и да спасе душу?

Ако ти висока дужност смета да живиш по Богу и спашаваш своју душу, онда треба да је напустиш. Боље је бити и неугледнији и простодушнији, али се спасити. Каква ти је корист да имаш сва блага овога света, а да душу своју изгубиш?

Како Хришћанин треба да гледа на грађански брак?Ми признајемо само црквени брак као Свету Тајну спасења брачника у Христу. Законска

регистрација у општини је неопходна у грађанском смислу, али за духовни живот је недовољна.

Да ли молитва пред Богом има снагу ако се чита безосећајно?Безосећајна молитва је неважећа. Али, Свети Оци нас, такође, уче да треба да се упорно

молимо и испуњавамо своје молитвено правило, и онда када је наше срце хладно, док га Господ не загреје Својом благодаћу.

76

Научите ме како да подносим увреду.Када те увреде, сети се како су Спаситеља вређали и мучили на смрт, и сети се да је Он,

док је висио на Крсту, говорио: „Оче, опрости им јер не знају шта чине“.Отрпети увреду је већа врлина него бити праведан. Ко памти увреду, то значи да га је

победило зло.На пример, кад би Свети Тихон Задонски чуо да игуман о њему говори лоше, рекао би

своме келејнику: „Узми шећер, однеси му, или вино, или штогод друго, можда нема“.

Да ли треба угађати људима науштрб воље Божије? На пример, проводити време упразно, водити испразне разговоре ?

Преподобни Серафим Саровски је говорио да су од те неразумне љубави (угађања) многи страдали. Волети треба свакога, али Бога највише. Зато не треба урадити ништа против савести ради угађања човеку, али људима треба угађати у добру.

Чега се треба највише чувати кад се смрт приближи?Очаја. Треба се увек сећати шта је Господ рекао Светој Катарини: „Грешници који при

свршетку живота свога очајавају у погледу Мога милосрђа, највише ће Ме наљутити и нису Ми угодни управо због тог свог греха, и то више због њега него због свих других безакоња и злодела својих“.

Није ли грех „бирати“ свештенике са којим ћемо да будемо у контакту?Свештенике све поштуј, а добрима се приклони. Свештенике треба поштовати више него

родитеље. „Знате ли ви, пита Свети Јован Златоуст, - ко је то свештеник?“. И одговара: „Анђео Господњи. И зато пастире треба поштовати, - каже он, више него родитеље јер су они служитељи Христови на земљи и ко њих поштује, тај поштује Христа“. Цени пастире мудре, добре и искусне у духовном животу и држи их ближе себи. Сваки свештеник може да отпусти грехе, а да подучи духовном животу један од многих, тј. само онај ко је духовно искусан.

Шта значи - непрестано се молити ?Молити се увек и непрестано не значи да човек треба по читав дан да чита псалме или

молитве написане, то је немогуће. Јер сваки Хришћанин мора да ради свој посао, онако како зна; такође, уморно тело захтева одмор и тако даље. То, дакле, значи да човек треба често, у сваком започетом послу да окреће ум и срце и уздисаје своје према Богу и да тражи од Њега милост, помоћ и заступништво. Човек, када год се сети, током дана може у себи да се моли кратком Исусовом молитвом: „Господе, помилуј ме!“.

Како треба гледати на медицинско лечење?Човек може да се лечи код лекара, али тако да то не буде науштрб вере у Господа - јединог

Лекара душе и тела, Који исцељује душу човекову од греха и Који даје човеку живот вечни и здравље вечно.

Шта је то распуштеност, недисциплинованост у срцу?Неки верници, чак, иду дотле да имају неколико духовника, па једном исповедају једне

грехе, а другом друге; има и оних који се не задржавају код једног духовника, него се труде да их промене што је могуће више, оправдавајући себе тиме да не наилазе на доброг. Све је то плод унутрашње распуштености, и у крајњем исходу - непослушности Богу и вољи Божијој.

Како се треба односити према честом мењању духовника?

77

Опште правило мора бити следеће: без оправданог разлога не треба мењати духовника. А шта се може назвати оправданим разлогом? Промена места боравка пастира што изазива отежану комуникацију с њим, неизлечива болест пастира.

Да ли на мене може да делује проклетство који је други човек бацио на мене?Не бој се никаквог проклетства које други човек баци на тебе, јер оно нема никаквога

дејства на Хришћане, а за свако бацање проклетства на другог човек ће морати да одговара Богу.

Знај да се проклетство које ти је упућено враћа ономе човеку ко се дрзнуо да га изговори. Ако, пак, из страха од баченог проклетства кренеш против хришћанске савести, дужности и праведности, тиме ћеш, наравно, отпасти од Господа...

Како се односити према пушењу?Пушење дувана је велика страст која овладава читавим бићем човековим и удаљава га од

спасења. На пушење Хришћанина наводи дух поднебеске злобе, пушењем се ђаво труди да из пас изагна благодат Божију која у нас Хришћане улази кроз Свете Тајне. Пушење дувана је крајње штетна страст која не води ничему корисном, а веома оштећује телесно здравље. Добар Хришћанин мора да га што пре одбаци и да тај грех исповеди пред свештеником.

Како да се одвикнем од пушења?Саветујем вам, - пише Преподобни Амвросије Оптински, - да против тог порока

употребите духовни лек: подробно исповедите све грехе учињене од седме године до часа исповести и причешћујте се, потом, редовно Светим Тајнама, и читајте свакодневно, стојећи, Јеванђеље, по једно поглавље, или више: а кад вам наиђе туга и потреба за пушењем, онда читајте опет, док туга не прође, кад опет дође, а ви опет читајте Јеванђеље или се уместо тога насамо поклоните по тридесет пута до земље, по броју година земаљског живота Спаситеља.

Да ли зао дух делује на човека у сновима?Да, зао дух делује на човека и у сновима, о томе одмах треба рећи духовном оцу који ће

вам у том погледу дати користан савет, како да поступите.

Може ли се мислити да је човек угодан Богу, ако чини чуда?Све да неко и мртвога васкрсне и друга чудеса учини, а не живи по заветима Светих Отаца

и у послушности Цркви, он је у прелести - одбаци га.

Да ли се своје молитвено домаће правило може скратити?Може само ако је нужда. Према речима Светог Теофана Затворника, само они који су

духовно ојачали могу да скраћују молитвено правило, а не онај ко само жели што брже да заврши с молитвом. Не заборави да онај ко штапом маше на псе, на себе призива њихов бес, а демоне раздражује онај ко себе приморава да се често моли.

Да ли треба да се служи опело за дете?За дете не треба да се служи опело него је довољна Проскомидија; опело се служи за

опраштање грехова, а на Проскомидији се приноси Жртва и ваде се частице: на погребу детета се не моли за опроштај грехова, него „за упокојење младенца“.

Која је најбоља мера у употреби јела и пића?Најбоља мера у употреби јела и пића је она која полази од потреба тела и не узнемирава

хришћанску савест. Једи тако да се никада не преједеш и пиј тако да се никада и нимало не опијеш.

78

Да ли ће једнака награда бити свима који посећују храм Божији, и онима који долазе издалека и онима који живе у близини па прелазе мало растојање?

Неки старац је живео у пустињи и вода му се налазила на удаљености од два километра. Једном је дошао да захвати воду, обузе га малодушност па рече: каква корист од овог труда? Преселићу се ближе води. Рекавши ово, он крену назад и виде некога где иде за њим и броји му кораке. Старац га упита: „Ко си ти?“. „ Ја сам Анђео Господњи, - одговори овај, - послат сам да избројим кораке твоје и да те наградим“. Чувши ово, старац се обрадова и осоколи па премести ћелију своју још даље - пет километара далеко од воде... Ето зашто су у старо време људи пешке ишли у Кијев и у друга света места.

Шта значи узимати храну зато што нам се прохтело, а шта кад то чинимо на захтев природе?

По прохтеву - значи кад се храна узима не због потребе тела, него да се угоди стомаку. Кад неко страсно и прождрљиво жели храну и једе преко сваке мере, онда се ту ради о страсти чревоугодија (стомакоугодништва). Ако желиш да сазнаш да ли си обузет страшћу чревоугодија, ево како ћеш то сазнати: ако храна управља помислима твојим (тако да им се не можеш одупрети), онда си чревоугодник. Ако то није случај и слободно узимаш сву храну, онолико колико је телу потребно, онда ниси чревоугодник. Други знак чревоугодија јесте - да желиш да једеш пре времена или између оброка - што никада не сме да се ради, осим кад је у питању неки оправдани разлог.

Ако ме страст уживања у јелу не обузима раније, већ се појављује у тренутку узимања хране, шта онда да радим, да оставим храну или не?

Кад храну узимаш са другим људима, онда немој остављати храну, него призови у помоћ Име Божије, одагнај похоту и узимај по мало хране, опомињући себе да ће се та храна ускоро претворити у смрад.

Кад се молим са другима, могу ли да показујем унутрашња душевна преживљавања?Ако се молимо заједно са другима, за нас је довољно да само умом и срцем пред Богом

покажемо душевна преживљавања, да не правимо тужан, плачни израз лица и да не чинимо никакве знаке телом који би показивали шта нам је на души, како други не би почели да нас поштују, а неки можда и да нам се подсмевају, јер онда је вероватно да ћемо пасти у искушење, да ћемо се помутити у себи и постати озлојеђени на друге. Али, кад смо сами и кад нас други не виде и не могу да нас исмевају или да нам се диве, онда можемо имати и израз лица човека који се моли и молити се тужним гласом, можемо и сузе да проливамо, да дижемо руке према Небу, да правимо земне поклоне, али и тада треба да се чувамо да се не гордимо сами пред собом због таквог појављивања побожности.

Шта је главно на путу спасења?Корити себе у свему, чак и код сваког доброг дела, јер не знамо да ли је оно угодно Богу.

Како се треба држати кад треба да водимо разговор?Разговарај са веселим лицем како би и онај који разговара с тобом био весео, а држи у

себи све мисли невеселе.Ако треба да причаш са неким, више слушај, него што говориш. Кад са неким причате,

добро се пазите да не узнемирите мир другог човека било каквим пркосом или изношењем својих мисли њему у инат, са очитом жељом да буде по нашем. Не заборавите да ближњег можете увредити не само речима, него и тоном гласа, начином на који изговарате речи. Јер, срдачним речима, упућеним ближњима, може се себи створити духовни капитал Зато је

79

корисно стећи навику да се служите срдачним речима, речима које исказују поштовање.

Како треба да поступим после разговора са ближњим?Потруди се да се после разговора сетиш свега о чему је било речи, како би се за лоше и

празне речи покајао пред Богом и како убудуће не би понављао ту грешку, а речи које су корисне за душу треба понављати кад год је то згодно.

Ако су мисли расејане на молитви, шта треба да се ради?У време док су ти мисли расејане, осим молитве треба да читаш Божије штиво.

Како испуњавати Божије заповести?Свети Оци су нам оставили учење о молитви ума и срца: њоме се чува ум, и ја не видим

други пут који би нам дао бољу могућност да сачувамо заповести Божије.

Како гледати на људе који имају жељу да пострадају за Христа?Да, понекад се код побожних људи среће жеља да страдају за Христа али, ако нема

благодати Божије у телу, онда човек може и да не издржи муке. Зато никада не треба ићи самовољно и без благослова на такав подвиг, али ако Господ призове човека, онда од Њега треба тражити помоћ и Он ће помоћи. Пут Хришћанина је - доживотно мучеништво, страдање и сведочење Христа. Често се Хришћани, по свом духовном неискуству, у себи заносе тиме да пострадају за Христа, а на пример, не могу увече да испуне своје вечерње молитвено правило јер им се спава. Такво заношење је плод неискуства, али и притајене гордости. Свети Оци су се, по смирењу, уклањали од мучеништва, али када би их Господ призвао на мучеништво, храбро су издржали све муке и сведочили Христа до краја.

Како је уопште могуће - волети непријатеља?Без благодати Божије нико није у стању да воли непријатеље своје; али, кад би људи,

схватајући да то превазилази њихове природне снаге, тражили од Бога благодатну помоћ, онда би, без сумње, добили тај дар. Љубав према непријатељима и молитва за њих је мера хришћанског савршенства.

Како то да човек живи подвижнички, а нема душевни мир и душа му је потиштена?Неки су и остарили у подвизима, а смирењу се нису научили и не могу да схвате зашто им

није добро, немају мира и душа им је потиштена. Лек за потиштеност је - смирење.

Понекад нам дође жеља да се помолимо за неког човека. Шта то значи?Кад вам дође да се молите за некога, то значи да Сам Господ хоће да помилује ту душу и

милостиво слуша ваше молитве.

Кад нас нарочито напада невидљиви враг?После причешћа Светим Тајнама, после усрдне молитве, после неког богоугодног дела

које је нарочито корисно за душу, потребно је веома пазити на своје поступке јер ђаво нарочито тада распирује завист и злобу. Још су Свети Оци говорили да ђаво има обичај да нас напада у тешким околностима, да би нам отежао живот што је могуће више и да би нас низвргао у очајање.

Веома се плашим изненадне смрти.По уверењу Светих Отаца, изненадна смрт се не дешава људима који желе да себе очисте

покајањем. Треба се молити Господу да нас сачува од изненадне смрти, да не бисмо неприпремљени, без искреног покајања, изашли пред Лице Његово.

80

Да ли беси (демони) могу да раде шта год желе?Ни демони ни људи не могу да ураде оно што Бог не допусти.

Који је пут ка савршенству?Пут ка савршенству је у пажљивом изучавању Светога Писма, и дела Светих Отаца и

Стараца, у послушности своме духовнику и у редовном причешћивању Светим Тајнама Тела и Крви Христове.

Како треба ићи у цркву?На путу ка цркви читај „Богородице Дјево, радуј се“, не гледај около и ни са ким не

разговарај, припремај се мислено за Свету Литургију.

Како треба чинити подвиге да би они били угодни Богу?Гледај да нико не зна за твој подвиг, шта год радиш за Бога, ради тајно.

Кажу да треба прекрстити кревет пред спавање?Да, заиста, кад кренеш да легнеш, кревет и собу прекрсти са молитвом: „Да васкрсне

Бог...“

Шта је то право покајање?Покајање је непрестани рат против греха.

Које су то „три речи смирења“?Три речи смирења су: „опрости“, „благослови“ и „помоли се за мене“.

Ко се може назвати човекоугодником?Човекоугодник је онај који одобрава и слаже се кад неко осуђује и клевеће ближњег. То је,

такође, и онај који се више боји људи него Бога и који више угађа смртним људима него бесмртноме Богу.

Шта да радим кад ми нешто смета и нарушава мој духовни живот?Одстрани од себе или се, пак ти уклони од свега онога што смета или разара твој духовни

живот.

Да ли се може говорити о очигледном греху ближњег?Ако видиш грешника, немој разглашавати његов грех. Ако ми сакријемо грехе брата, онда

ће и Бог сакрити наше грехе.

Зашто се појављује страх на исповести?Страх на исповести долази отуд што се ретко исповедаш. Исповедај се чешће, и страх ће

нестати. Бог воли онога ко се често и искрено исповеда.

Шта да раде они људи који не виде своје грехе?Онима који не виде своје грехе препоручује се да обрате пажњу на то које грехе у њима

виде њима блиски људи, за шта их прекоревају.

Да ли треба помињати грехе који су исповеђени и уз моћ Божију остављени?Нема потребе да се ти греси помињу на исповести кад су отпуштени... У свој ој, пак,

личној молитви треба да их помиње, али не треба због њих да се жалости, да не би увредио

81

Бога који му је те грехе већ опростио.

Зашто је тако тешко тражити опроштај?Тешко тражи опроштај онај ко је горд. Искрено тражење опроштаја је пут ка спасењу.

Смири се и затражи опроштај: то је пут у Рај.

Како се односити према онима који су те увредили?Не заборављај да шаљеш дарове онима који су те увредили и да се помолиш: „Спаси,

Господе, и помилуј ме, и њиховим светим молитвама дај ми смирење и стрпљење“.

Зашто се дешавају чуда од икона?Чуда од икона се дешавају да би се учврстило поштовање икона и прослављање Имена

Божјег или угодника Његових. Иконе се поштују не ради боја и цртежа, не ради њихове старине или новине, него ради онога Светитеља који је на иконама приказан. Ко не поштује иконе, тај не поштује ни Бога Који је на њима приказан, тај не поштује тајну Оваплоћења Божијег, ни тајну спасења човечијег.

Да ли муж својој жени све треба да опрости?Кад је Христос говорио о браку и о жени... говорио је да закон Божији учи да Хришћанин

својој жени треба да опрости сваку грешку и грех, осим једне - прељубе. Али, Христос је опростио жени ухваћеној у прељуби. Ко може, нека се угледа на Христа, да би био савршен.

Да ли је могуће непрестано се бавити духовним стварима?Човек не сме да се бави само духовним, већ треба да има и неки једноставан занат,

физички посао. Тим послом треба да се бави онда кад је душа уморна и када више није способна ни да чита, ни да мисли, нити да се Богу моли.

Како схватити апостолске речи: „суд без милости оном ко не учини милост“?Ноћу ми је дошао отац Никита који је недавно умро, причао је валаамски старац, - а ја га

питам:А како сте, оче, пролазили митарства?Ох, тешко је на митарствима свим људима, - одговори он. - Добро је ко је добар и

милостив, онда ће му и суд на митарствима бити снисходљив, а ко је зао и окрутан ономе се и судије додељују страшне и злобне. Ко како на земљи живи и пролази свој живот, тако тамо и одговара за своја дела и живот на земљи.

Ја себе сматрам недостојном да се причестим Светим Тајнама и зато се само једном годишње причешћујем, да ли је то исправно?

Да ли смо достојни или нисмо да приступимо причешћу Светим Тајнама Тела и Крви Христове - о томе треба да суде свештеници-духовници на исповести, а не ми по својој памети и самовољи. А они који сами себе, по духовном незнању и неискуству, сматрају недостојнима и сами себе удаљују од причешћа, налик су јеретицима и паганима.

Да ли је корисно чинити поклоне пред спавање?Немојте никад заборавити да пред спавање урадите земне поклоне, а ако занемоћате, онда

се макар трипут поклоните. Овим ноћним клањањем и молитвом човек побеђује ђавола и њима се избавља од грехова које је починио у току дана.

Да ли је грех упозорити друге на лошег човека?Кад је нужда, није грех, а понекад је и наша хришћанска обавеза, упозорити друге који, из

82

незнања, често могу да се нађу у друштву са лошим човеком, сматрајући да је он добар.

Шта је то злоупотреба средстава?То је прављење расхода који је већи од нужних потреба. Не налазим време за читање

светих књига и молитава? Човек може да се моли и чита и између свакодневних послова.

Како да се понашам кад ми људи долазе са празним разговорима?Кад ти долазе са празним разговорима, треба да у себи читаш Молитву Исусову,

устремивши ум свој и срце према Небу.

Понекад ме напада страх од демона?Кад вас нападне такав страх помолите се Пресветој Богородици („Богородице Дјево...“),

или читајте молитву: „Да васкрсне Бог...“ и псалам 90: „Који живе у заклону Вишњега“.

Како саветовати безбожног рођака?Нека твоји савети буду кротки и извињавај му се често и више пута, а највише се позивај

на љубав према њему.

Како ићи у храм да би одлажење доносило спасење?Иди у храм кад ти допусти Господ и не иди да нађеш утеху, сладост духовну, нити због

певања складног, - нека ти све то буде у другом плану, не навикавај себе на духовно сластољубље већ иди да тражиш благодат, очишћење душе, са осећањем покајања, немој се толико наслађивати певањем, колико познањем и оплакивањем својих грехова.

Да ли треба веома често посећивати болеснике?Мораш знати да сувише честе и дуге посете могу да буду терет за болесне. Просуди по

ситуацији и у складу са својом хришћанском савешћу.

Како се понашати када се на некога љутиш?Ако се разгневиш због неког, научи се да ћутиш неколико минута, говорећи у себи Исусову

молитву, смири се и сабери духове пре него што почнеш да говориш и труди се да ништа не предузимаш у гневу.

Како се оправдати на митарствима?Света Теодора је добро одговарала када су је, на митарствима, мучили бесови. Урадила си

то и то - говорили су јој они. Она је одговарала: да, урадила сам, али сам се покајала и добила опроштај, разрешење. То је најбољи одговор на митарствима. Томе и треба да посветимо сву нашу пажњу у нашем хришћанском животу на овој земљи. Најпре исповест и покајање, а затим исправљање живота.

Да ли се молитвом сматра само она молитва кад се човек моли пред иконама?Молитва је свако наше мољење Богу. Молитва је већ и то када су наш ум и срце окренути и

устремљени ка Богу, без обзира у ком се положају налазимо: да ли седимо, лежимо, ходамо. Домаће молитвено правило се обавља на свој начин: ујутро и увече, стојећи пред иконама.

Каква земаљска задовољства се сматрају за грешна?Следећа земаљска задовољства: уживање у укусној храни, луксузном намештају, луксузној

одећи, разним врстама забаве и провода (у биоскопу, на журкама, у диско-клубовима, рок-концертима); затим уживање у телевизији, забавној музици, честим посетама познаницима које не доносе корист души; страсно одавање преједању, опијању, блуду и разврату.

83

Шта да се ради када човек схвати да у срцу негује страст?Ако си примио страст у срце и носио је удуши неко време и њоме осркнавио душу, читај

покајни канон или Педесети псалам са неколико земних поклона; ако то не помаже, понављај исто док се душа не смири.

Како да се утеши онај кога су покрали? Или онај ко је сам изгубио новац?Стрпљиво подношење губитка материјалних добара је једнако добровољној милостињи.

Бог нас милостиво смирава преко материјалних губитака, учећи нас да се срцем не везујемо за пролазне ствари. Јер све што имамо, дар је од Бога, а Бог по Своме премудром Промислу некада даје, док некада узима, све ради нашега спасења.

Понекад се ноћу будим, како се на то гледа?Ако се пробудиш раније од времена када обично устајеш, немој бити лењ да устанеш и

помолиш се Богу твоме и Анђелу Чувару који те је пробудио.

За време молитвеног правила пажњу ми скрећу пролазници који пролазе крај прозора.Кад читаш домаће молитвено правило, спусти завесу. А кад случајно погледаш кроз

прозор, сети се да треба да се покајеш и врати се на своју молитву.

Шта је корисно чинити код појачаних налета помисли и маштања, гнева и телесних жеља?

Код појачаног налета мисли и маштања, телесних жеља или гнева, када се од њиховог дејства узбурка крв, и нестане мир и тишина у срцу, веома је корисно наглас изговарати Молитву Исусову („Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешнога!“) све док налет не прође.

Да ли треба корити себе и у поучном разговору?Да, треба корити себе и у поучном разговору како се не би пало у самохвалисање и високо

мишљење о себи: „Господе! Не осуди мене који ово говорим!“ У покајној самокритици се огледа победа над собом.

Шта треба радити кад те хвале?Кад примаш похвалу, корисније је ћутати, знајући у себи да ако си шта и добро учинио, то

је од Бога а не од тебе.

Којим редом треба откривати своје помисли духовном оцу?Духовном оцу треба откривати најпре најважније помисли и проблеме, па потом и све

остале.

Како је разумно тражити опроштај?Тражи опроштај схватајући своју грешку, чим схватиш да је твој грех велики - поклони се

до земље пред оним према коме си сагрешио, а кад није велики, реци гласно, са осећањем искреног кајања: „Опрости ми, брате!“.

Како се понашати кад ниси добре воље?Мрачно расположење и потиштеност је боље не показивати другима, колико је то могуће.

Треба трпети таква унутарња стања у себи, а према другоме бити хришћански предусретљив.

Како гледати на посмртна завештања?Понеко саставља разне посмртне налоге, тестаменте, али таква жртва ни издалека се не

84

може мери ти са оном која се чини својим топлим рукама тј. док је човек жив.

Како одагнати вражји (демонски) страх и тугу?Да би се одагнао вражји страх и туга (чамотиња), треба читати наглас Псалме Давидове,

јер они прогоне демоне. Још већи спас од напасти бесовске доноси читање Светог Јеванђеља и мољење Исусовом Молитвом.

Како да гледамо на поклоне које добијамо?Поклони те везују и обавезују. Неко је рекао: „Ко даје - добија пријатеље, ко прима - чини

од себе дужника“. Поклони се ретко доносе без користољубља, него углавном са рачуном. Зато треба знати: можеш ли задовољити, смирити онога ко ти доноси дар; ако ти је тешко да примаш поклоне - немој их примати. Ко поклања, не сме да памти да је поклонио, а ко прима, не сме да се навикава на поклоне, не сме да гаји приврженост према ономе ко доноси поклоне.

Да ли су корисни тајни подвизи без знања духовног оца?Ево шта пише Преподобни Амвросије Оптински једној искушеници: „Напиши ми искрено

своје тајно испосништво, за које ниси примила благослов; самовољно подвижништво је и опасно и штетно за душу. Ако је то добро, зашто је учињено тајно од духовног оца? Пази, имаш једну душу и један ум: опасно је повредити и једно и друго; заседе ђавоље су свуда, разуме се, под видом добра и користи душевне. Видим да си упала у мрежу потраге за савршенством, заборавивши савршенство покајања“.

Које псалме треба често да понављамо док трпимо искушења или нападе од стране демона?

Да би одагнао од себе демоне, читај псалме: 3-и, 53-и. 142-и, 58-и. Из њих изабери речи које теби одговарају и често их читај, обраћајући се Богу с вером и смирењем. А када те обузме малодушност или душу почне да ти мучи превелика туга прочитавај 101-и псалам.

Неки људи на телу носе траку на којој је исписан 90-и псалам. Да ли је то корисно?Многи примери показују да је читање са вером псалма „Који живе у заклону....“, оне који

га читају штити од многих опасности, а ако неко са вером у помоћ Божију носи на себи написан тај псалам, у томе нема ничег лошег. Један официр је око врата носио икону Светог Николе, на којој је био написан тај псалам: метак је пробио униформу, дошао до папира, али ни панцир, ни икону није оштетио.

За време молитве ми наилазе таласи страха. Шта да радим?Страх који се појављује при молитви треба сматрати искушењем од ђавола који се труди

да одврати од молитве сваког ко жели да се моли. Кад почнеш да се молиш, прекрсти се и настави да се молиш, и временом ћеш, милошћу Божјом, да се избавиш од овог искушења ако се мање будеш срдио на друге и ако се будеш уздржавао од оговарања и осуђивања других, не само на речима већ, чак, и у мислима.

Да ли се може ићи у посету болесницима који не верују у Бога?Сви болесници могу да се посећују, чак и неверници, само да нема штете за душу, у

противном, ако души то шкоди, не треба ићи.

Шта да радим кад не знам да ли су ме крстили у детињству или нису?Треба да се крстиш, али са условном формом: „Ако није крштен“.

85

Шта значи лицемерно се кајати?Лицемерно се кају они:1. Који живе у завади и не желе да се помире с непријатељем својим, или који не говоре са

оним са којим су се посвађали.2. Лопов, кад неће да врати отето.3. Свако ко пред духовним оцем утаји своје безакоње и своје грехе.4. Свако ко неће да одступи од грешне навике, правдајући се овим или оним разлогом.

Коју молитву је најбоље изговарати кад се налазиш у опасности?Најбоље је читати молитву „Оче наш“ и „Богородице Дјево“ у свим ситуацијама, а

нарочито онда када је живот у опасности, или када чак човеку прети смрт.

Да ли православци, односно православни свештеници, могу да посећују џамију?Као епископ, немам права да посећујем турске џамије, говорио је петроградски

митрополит Питирим, - али сам обавезан да посећујем болницу. Православни верници не треба да иду у иноверне религијске објекте, а ако и уђу, не треба да се у њима осењују крсним знаком нити да се моле, нарочито не док трају иноверни религијски обреди.

Да ли може нешто да се узме, ако ти дају?Може и да се прими. То је, такође, знак смирења, како каже авва Доротеј али, ако ти није

нужда онда је, наравно, боље не узети.

Зашто неки духовни људи не дају да се седне на њихов кревет?Да, заиста, мудри људи саветују да не треба сваког човека пустити да седне на твоју

постељу, како се не би подвргао његовом мисленом утицају.

Од ког узраста треба да посте деца?Правила нема, али у свакој истински хришћанској породици то питање се решава веома

једноставно: посте родитељи - посте и деца, притом, ако су здрава, од најранијег узраста, али опет по савету духовника.

Да ли постоји праведни гнев?Гнев јесте праведан у случају да није окренут према греху, безакоњу, преступу и јавља се у

нама природно, као производ усрдности за славу Божју, кад није праћен мржњом него искреном љубављу и саосећањем с ближњим, и ако има једини циљ да спасе грешника. „Ако се неко љути праведно, да би кога уразумио и из духовне усрдности, тај неће бити осуђен“ - говори блажени Теофилакт Бугарски. Сваки други гнев јесте тежак грех и подлеже осуди.

Од ког узраста Хришћанин може да буде рукоположен за свештеника?Пре навршених двадесет година не може се приступити свештенству, - одговара Свети

митрополит Филарет Московски, - и зато је боље да зрело уче, него да уз незрелу обуку чекају време службе без посла и без надзора.

Да ли може да се врши Св. Тајна Јелеосвећења над болесником кад је без свести?Судећи по томе да болесник над којим се врши Св. Тајна Јелеосвећења пре примања

помазања мора да се исповеди (види књигу „О дужностима презвитера парохијског“), а по завршетку Св. Тајне да се причести, проистиче да је помазање човека без свести - немогуће.

Да ли треба да ризикујемо живот или треба да се чувамо од превремене смрти?Кад је очигледно да нам Бог није одредио смрт или кад наша смрт не доноси корист ни

86

вери, ни Цркви, ни ближњем, ни Отаџбини, може ли се онда мислити да Бог Који „не жели смрти грешнику“, икада може да жели превремену смрт људима за које је умро на Крсту. Читамо да је Свети Атанасије Велики више пута бежао од прогонитеља који су тражили његову смрт. Свети Поликарп Смирнски је изашао из куће којој је претило рушење и која је, по његовом изласку многе затрпала. Сам Господ је заповедао и ученицима Својим да се не подвргавају непотребно опасности, и кад их буду гонили у једном граду, да беже у други.

Реците, шта се дозвољава у нужди?Свети Тихон Задонски каже да, ако би се у тешкој нужди гладном десило да поједе, чак, и

месо мртвог коња, он не би сагрешио. Ако је нужда, Црква дозвољава: свештеницима да у случају нужде или опасности служе Свету Литургију у кући (или у шуми) на антиминсу или без њега (на икони Мученика); ако је невоља, свештеник може да опева човека накнадно, болеснике који пате од повраћања може да причешћује малом честицом, мрвом или, чак, капљом (Свети Димитрије Ростовски говори да се и у најмањој мрвици Св. Причешћа налази цео Христос). Мирјани могу да крсте некрштенога (кад је у питању смртна опасност), попушта се пост трудним женама, дојиљама и онима који раде тежак посао; када прети блиска опасност дозвољава се заједничка исповест, итд.

Да ли се може узимати одређена такса (новац) за читање Псалтира за умрле?Читати за умрле и новац на то узимати - никако не иде, - писао је Свети Теофан Затворник.

Да ли је добро хвалити човека у лице?Неко од Светих Отаца је рекао да је похвалити - исто што и подметнути ногу човеку који

жури. Нарочито не треба хвалити монахе и монахиње (што људи, по незнању, често чине).

Које време је најбоље за молитву?„Ноћ је најбоље време за молитву“, - пише Свети Теофан Затворник, - нарочито поноћ“. И

Свети Јован Златоуст говори да Господ нарочиту милост указује молитвама које Му Хришћанин приноси ноћу.

Како се треба односити према иноверцима?Са секташима не треба општити у вери, у молитвама нити у Светим Тајнама. Ако по

нешто дођу к вама, треба да им помогнете... Немате зашто да тражите њихово пријатељство, а кад се деси да сте заједно, не треба се на њих мрштити (Свети Теофан Затворник). У сваком случају, Хришћани треба свагда да им сведоче истинску веру - Православље и Христа Богочовека.

Кад се пробудим, никако не могу одмах да устанем из кревета.Против те слабости добро средство је да одмах устанете из постеље (Свети Теофан

Затворник) и станете на јутарњу молитву.

Шта је то унутарњи Божији позив?Божији позив јесте изненадна унутарња жеља да се молитвом обратите Богу. У којој год

мери и у каквом год виду да се исказује овај позив, никад га не треба оставити без задовољења, већ се истога трена треба окренути молитви и молити се у оном положају у ком вас је затекао позив: ако сте били у послу - радећи почните да се молите, ако сте читали - и тад се помолите, ако сте ходали, ходајте и молите се. Али, наравно, боље и плодотворније би било да се стане или седне на скровито место и да се заузме положај за молитву, ако је могуће. Ако се за време молитве роди овај позив, прекините са читањем молитве и молите се по овом позиву, својим речима, или без речи.

87

Како разликовати православни Крст од римокатоличког?На православном Крсту Спаситељ је разапет са четири клина (свака Рука и Нога

Спаситељева је засебно прободена клином), а на римокатоличком - са три клина (две Руке, свака прободена по једним клином и Нога преко Ноге - једним клином). Подвижник Георгије Затворник пише: „Заједно с Православном Црквом без одступања исповедајте да је Исус Христос био распет са четири, а не са три клина“.

Како гледати на западну књигу „Живот Исуса Христа“?Читаоце ове књиге треба упозорити да је њен аутор доктор теологије англиканске

вероисповести. На неким местима у књизи, Господ се описује више као човек са неким људским слабостима, него као Богочовек. Граничи се са богохуљењем објашњење питања која се односе на свети лик Божије Мајке. За православца је потпуно неприхватљив опис чуда исцељења гадаринског бесомучника. Из текста тог описа може се закључити да аутор ове књиге уопште не верује у постојање бесова. Другим речима, ову књигу православни Хришћани не треба да читају, а и нема потребе да је читају када имају Јеванђеља.

Како се гледа на мали грех који се често понавља?Такав грех је само корак од смртног греха. Упоредимо велики грех са великим каменом, а

мали са зрнцима песка. Велика количина зрнаца песка понекад може бити тежа од камена. На пример: лаж није смртни грех. Ипак, кад се често понавља, већ нас лишава благодати Божје и заслужује казну (Пс. 5, 7). Мала грудва снега се на крају претвара у лавину, тако је и са „малим“ гресима који се временом претварају у средње, велике и смртне грехе. Уствари не постоје мали и велики грехови, сваки грех је одступање од Бога и спасења.

Да ли се може искористити ситуација да се човек избави од непријатности кад већ постоји начин да се од њих уклони?

Свети Теофан Затворник је одговарао: „Тескобу од Бога... трпимо и захваљујемо му. Али, ако нам се укаже прилика да се од ње уклонимо, и то је од Бога, и нема никаквог греха искористити то и ослободити се тескобе“.

Понекад ме неко замоли да се за њега помолим, а ја ни за себе не могу да се молим.Не одбијајте да се помолите за друге под изговором да не можете ни за себе да се молите,

водите рачуна да ни за себе нећете моћи да измолите, ако се не будете молили за друге (Свети Филарет Московски).

Да ли се за покојне може молити не само Господу, него и Његовим Свецима?Већ су нам познате речи од лица умрлих на опелу: „Мученици усрдно молите Бога да нам

дарује разрешење од дугова наших“. Уопште, Црква заупокојне молитве завршава обраћањем Божјој Мајци, а човек се за своје упокојене може молити Светитељу кога слави као своју славу.

Шта саветујете да читам против малодушности и очајања? Можда књиге о страдању Спаситељевом?

Против малодушности и очајања у милосрђу Божијем старац Арсеније Атонски саветује читање акатиста Исусу Најслађем. Читање књига о страдању Спаситељевом најкорисније је за време Великог Поста и у дане патње и невоља.

Кажу да човек треба да учи како себе да трпи?Схимница Ардалиона је говорила да је још итекако потребно умети трпети себе. Да, и над

88

тим морамо много да се потрудимо. На пример, човек бива неправедан према себи и захтева од себе победу над својим страстима, и тугује, брине се, негодује кад види да га обузимају управо оне страсти од којих је решио да се ослободи. Али, да ли је такво негодовање у односу на самог себе праведно? Не! Човек својом снагом никад не може да победи страсти у себи: њих у нама побеђује сила Божија. Зато је неопходно у молитви молити Господа за помоћ, потребно је смирити се пред чињеницом да имамо многе мане, а не љутити се на себе у неуротичној жељи да будемо савршени, Само Бог може да нас исцели од наших страсти и греха, наравно уз нашу сарадњу - покајање.

Кажу да се више треба плашити зле навике, него ђавола. Зашто?Ако навика тражи своје једном, а тај захтев јој се не испуни, други пут ће већ бити слабија.

И добру навику, као и лошу, храни време, као што дрва хране ватру.

Кад човек може да слаже?Лажи треба прибегавати само у крајњем случају (ако некоме треба спасти живот или неког

поштедети тешке невоље) и то веома ретко, као опасном леку, и то треба чинити са страхом и трепетом, не правдајући пред Богом своју кривицу, и онда ће човеку бити опроштено.

Како се правилно целивају иконе?Кад целиваш свету икону Спаситељеву, треба љубити ноге; Божију Мајку и Светитеље - у

руку, а нерукотворену икону Спаситеља и главу Јована Крститеља - у власи.

Да ли је важно освећивати храну, пиће и просторије у којима живимо и радимо?Ваздух се освештава кропљењем свете воде и молитвом, храна - кропљењем и

благосиљањем; све се освештава крстом. Веома је важно освештавати храну. Храна има велики утицај на стање како нашег тела, тако и духа. Када се са пијаце донесу намирнице, пре него што их опере, домаћица мора да их прекрсти и да их тако очисти од духовних микроба и бацила. Крст може да уништи, чак, и снагу отрова. Важно је такође освештање не само хране, него и своје куће, постеље, читавог домаћинства.

Зашто се људи понекад ругају ономе ко се често исповеда?Непријатељ људског спасења је излио своју злобу на оне који служе Господу Богу, учио је

јеросхимонах Александар Гетсимански. Ђаво схвата какву велику корист за душу добија човек путем исповедања својих грехова...

Зашто је важно крити своја добра дела?Зато што откривање својих дела другима поништава њихову вредност пред Богом. Свети

Теофан Затворник пише: „Колико год можете, скривајте своја добра дела кроз унутарњи духовни живот, и ни погледом, ни у разговорима, ни икако другачије, немојте их откривати“.

Да ли је шизофренија очигледан пример духовне болести? Није ли то „поробљавање“ од стране мрачних сила? Може ли та болест бити последица духовних преступа предака? Да ли сте се сусретали са случајевима излечења шизофреничара?

Прво, што бих желео да кажем са потпуном сигурношћу је следеће: никаква болест се не може приписивати, напросто, греховности, ни својој, нити својих предака, ако се не каже да је човек првобитно, у личностима Адама и Еве, отпао од јединства са Богом. Али не можемо рећи да су шизофренија, или рак, или нека друга болест неизоставно повезане са греховношћу. Дешава се, не тако ретко, да Господ даје човеку болест као пут ка спасењу.

На памет ми паде прича о Светитељу од кога су тражили да се моли за исцељење неког човека. Он се молио неколико дана, а онда је рекао: знате шта, Господ ми је открио да би Он

89

могао да га исцели, али ми је исто тако открио да је њему болест дата на спасење - и њега самог, и људи из његове околине... У Житијима Светих налазимо читав низ случајева, када су и Светитељи и обични верници боловали веома дуго - не зато што су били грешници, него зато што је то био пут њиховог спасења. Не само личног - него и спасења људи из њихове околине.

Сећам се случаја, када је један сељак (то се десило у ХIХ веку) тридесет осам година лежао парализован у својој колиби на селу. И он је био подстрек и пут ка спасењу многих људи. Зато што је његово прихватање болести, трпељиво подношење мука, дочекивање сваког госта са светлим и радосним лицем било надахнуће за све оне који би се нашли у његовој близини.

То је једно. И друго: постоји једно место у списима Светог Јована Кронштатског које може и да збуни читаоца, где он, спомињући душевне болести, говори о томе да постоје душе толико танане и сензибилне, да их грубост и суровост овог света може потпуно разорити. Стога Господ допушта да се између њих и света који их окружује спусти копрена психичке болести, не би ли се те душе одвојиле од онога што би могло да наруши њихову целовитост. И иза те копрене душа сазрева и мења се, и човек узраста. То место сам нарочито упамтио, зато што сам и сам био сведок таквог једног случаја.

Пре много година упитали су ме шта мислим о случају једног уметника. У нашој средини, наиме, живео је један иконописац, који је почео да луди. Његова мајка и сестра су поступиле као што поступа већина људи када се нађе у сличној невољи: нису желеле да га узнемиравају. И када је он говорио да осећа мирис сумпора, оне су се претварале да и саме осећају исто и говориле су: „Да - да, збиља...“, док, заправо, ништа слично, наравно, нису осећале, јер ничег сличног није ни било!

Када је болест почела да напредује, обратиле су ми се за стручну помоћ. Као што сам већ рекао, тада сам радио као лекар. Рекле су ми: „Шкропиле смо га светом водицом, свештеник му је читао молитве, миропомазавао га, водиле смо га на Причешће - и није се исцелио. И даље болује... Шта да радимо?“ Одговорио сам: „Једноставно, пошаљите га у болницу на електротерапију“. Сећам се, са каквим су ми револтом одговориле: „Шта, ви сте атеиста?! Зар ви мислите да се снагом молитве не може учинити оно што је могуће помоћу електрошока?! А шта, ако је у њега ушао ђаво?!“ Тада сам им искрено и изазивачки рекао: „Знате шта, ако је у њему ђаво, онда електрошок ђаволу неће нанети никакву штету - а човека може да спасе“... То је било примљено са великим негодовањем, али су ипак биле приморане да болесника оставе у болници. У тој болници ја сам тада радио као лекар и имао сам прилике да га виђам сваки Божији дан. Лежао је у болници око годину дана. Хулио је, тукао се - био је потпуно неурачунљив. Нико с њим није могао да оствари никакав контакт... А онда је одједном дошао к себи.

Када је изашао из болнице излечен, захваљујући медицинској помоћи, показало се да се с њим, заправо, догодило оно о чему је говорио Јован Кронштатски. Још неискусан, иако врло надарен сликар икона, који још није достигао пуну зрелост као уметник, изашао је из болнице као зрео, формиран иконописац. То је одговор на ваше питање, може ли медицина нешто да уради код тако тешке болести као што је шизофренија. Када би се радило о греху, о Божијој казни, никакви електрошокови не би могли да му помогну. Не! То је била болест физичка. И зато не можемо да тврдимо да свака болест настаје као последица греха.

На земљи има много неправде и у будућем животу ће такође постојати вечне муке. Зашто Бог није удесио тако да сви буду срећни?

Бог је све уредио управо тако да сви буду срећни. Међутим, човек је грехопадом одступио од воље Божије и због тога је род људски несрећан. Уколико се просјаку да посао и стан, а он не буде радио нити свој стан поспремао, ко је крив што ће он остати просјак у неуредном, прљавом стану?

90

Грех и несрећа су последице индивидуалних и колективних одступања човекових од воље Божије, односно супротстављања Богу. Зато овде треба поставити другачије питање: да ли је Бог требао да дâ човеку слободну вољу или не? Шта би било са човеком да му је Бог одузео слободну вољу? Слободна воља подразумева могућност избора између добра и зла: могућност да човек поштује заповести Божије или да их нарушава или, чак, потпуно игнорише. Авај, већина људи бира ово друго. Дакле, суштина проблема је у човековој слободној вољи. Да ли је човеку требало даровати слободну вољу или не? И шта би било са човеком да није имао слободну вољу и да није могао сам да доноси одлуке, да одлучује о својим поступцима, већ да је био само извршилац „доброг програма“ који је у њега инсталиран? На пример, да ли компјутерска дискета одговара за оно што је на њој снимљено? Не, наравно да не одговара. Тако и човек, да нема слободну вољу, он би потпуно изгубио образ и подобије Божије, и претворио би се у „дискету“ са већ одређеним садржајем, и живео би као програмирани зомби. И био би само као неки биоаутомат, механички извршилац задатог програма, односно престао би да буде духовно и морално биће.

Зашто постоји патња?Патња је последица зла које представља противприродно понашање човека и рода

људског, свесно супротстављање вољи Божијој. А због чега постоји зло у свету? Зато што је човеку дарована слободна воља и дат му је избор између слободног потчињавања себе вољи Божијој и по душу погубног непотчињавања Богу.

Да ли тело и сандук умрлог треба да се окропе светом водом?У православном обреду сахране читамо: свештеник (или, ако нема свештеника, онда

мирјанин) код куће нека окропи светом водом тело умрлога и ковчег његов споља и изнутра, и нека одмах стави (тело) у њега.

Од кад се код православних двори мртвац и због чега?Обичаји дворења мртваца је прастар и постоји код свих православних народа, на један или

други начин. Код древних Хришћана је већ постојао обичај тзв. панихида „свеноћница“ и свеноћних богослужења и молитава, за покојне. Код православних Руса тај израз и данас постоји и односи се на оно што ми називамо „парастос“. Молитвено „дворење“ покојника, представља молитву за покој његове душе. При томе су за вернике читани Псалми Давидови, тако и за упокојене монахе, а за свештена лица - Еванђеља. У Црној Гори је и данас обичај читања над покојником, првенствено ноћу, тзв. Јованових глава, тј. одломака из Новог Завета.

Зашто се мртвац „купа“ и облачи и од када је овај обичај?Купање и облачење има практични значај, знак је поштовања покојника, али има и дубљи

смисао. Тиме се покојник припрема да изађе чист пред лице Живога Бога. А пред Бога треба изаћи не само чисте душе него и тела.

Зашто се мртвацу одвезују руке и брада пред сахрану?Смисао одвезивања је да не остане свезан ни у гробу јер је човек биће створено за слободу,

и кад је жив и кад је мртав. То је и знак вере у бесмртност човекову и сведочења да је Бог човека створио не за ропство него - за слободу, и у овом и у оном свету.

Од када се носи црнина?Промена боје хаљина у знак жалости за покојником обичај је прадревни, постоји код

многих народа. Тај обичај „посипања прахом и пепелом“ постојао је и код древних Јевреја, као знак жалости, као и обичај цепања хаљина и гребања по лицу. У Средњем Веку, на православном Истоку, покајна и боја жалости је била љубичаста, та боја је употребљавана и у

91

току Великог поста за богослужење, као и за сахране. Код православних Руса за опела се и данас употребљава бела боја као знак вере у васкрсење мртвих. Црнина се носила код источњачких народа, а и на Западу, отуда је дошла и код нас.

Зашто се ноћу не плаче и не кука?Могуће да је тај обичај остао од времена када је дворење мртваца било везано за

„свеноћницу“, тј. за појање молитава за покојника и читање Светог Писма над њим током читаве ноћи. Да се не би ометало богослужење није се плакало и кукало. Вероватно се то није практиковало и због тога да се не би престрављивала деца и млађи, као и ометали они који имају потребу да се одморе.

Од када је присутна софра на сахрани и да ли је Црква прописује?И то је прастари хришћански обичај. У древна времена су се Хришћани окупљали на тзв.

Агапе, тј. Вечере љубави. Сви су ноћ проводили у појању псалама и молитава, у служењу Литургије и Причешћивању Телом и Крвљу Христовом. Тим поводом је приређивана и заједничка софра. То исто је рађено и кад би се упокојио неко од верника. Тако су остали обичаји нанихида, парастоса који су приношени и за душу покојника, како народ каже „да му се види“ (пред Богом). Где год постоји вера у бесмртност човекову, постоје и такви обичаји, којима се посведочује тајанствено заједништво живих и мртвих.

Зашто се мртвац носи са ногама окренутим напред?При ходу нога иде испред главе и док је човек жив. Покојник такође „иде“, у вечност па је

природно да ноге иду напред. При опелу и у гробу, глава покојника је окренута према Истоку. Са Истока се рађа сунце, светлост је живот; земаљско сунце је символ Христа Бога, „Сунца Правде“ (црквена песма). Покојник иде њему, зато се молимо да га Бог „упокоји у светлости лица Христова“.

Да ли Црква препоручује сахрану без ковчега?Сахрањивање у ковчегу је новији обичај. Вековима су покојници сахрањивани без ковчега,

обавијени у своје хаљине и мртвачко платно. Они који су били као поклоници на Христовом гробу у Јерусалиму, они су куповали (то и данас раде) мртвачко платно за свој укоп на коме је насликано Христово спуштање у гроб. Обавијање у то платно сматра се посебним благословом. У Светој Гори Атонској и данас је обичај да се монаси искључиво сахрањују без сандука, зашивени у своје монашке хаљине (мантију), директно у земљи. Тај обичај је био раширен свуда по Црној Гори. То потврђују бројни гробови у које сандук не може стати, нарочито у каменитијим крајевима Црне Горе.

Откуда сахрањивање непосредно у земљу?То бива сагласно оним речима које се изговарају на крају опела а које су изворно

библијског порекла: „Земља јеси и у земљу ћеш отићи“, говори Господ.

Да ли Црква препоручује сахрану у гроб а не у бетонске гробнице, и зашто?Зато што је то природније и човека достојније. Као што Црква из поштовања према

људском достојанству и према светињи људског тела не благосиља спаљивање мртвих (кремацију), тако она, из истих разлога препоручује сахрањивање у земљу, у природни гроб. Уосталом, и са хигијенске тачке гледишта то је здравије јер се људско тело лакше распада сједињујући се са мајком земљом.

Зашто се дају помени: треће јутро, седмица, четрдесетница, полугодишњица, годишњица?

92

Помен трећег јутра је везан за долазак жена Мироносица на Христов гроб, ујутру трећега дана по Његовом Распећу, тј. на Васкрс. Седми дан је дан Божијег одмора, по стварању света; субота као седми дан у недељи је дан Христовог почивања у гробу, па отуда и дан мртвих (све задушнице у току године су у суботњи дан). То је, дакле, и разлог помена у седми дан. Парастос - помен у четрдесети дан је најважнији и најраширенији. По древном црквеном Предању у четрдесети дан душа излази пред Бога, на делимични суд и бива привремени суд, као прирема за Страшни и коначни суд Божији. Зато тога дана треба да буду молитве Цркве и сродника покојника појачане, ради умилостивљења Бога. Обичава се да тај парастос - помен буде тачно у четрдесети дан, за остале помене постоји извесна слобода, дан пре или дан касније, према приликама. Обичај је, да се рецимо полугодишњи или годишњи парастос преноси на суботу, као дан мртвих. Иначе, полугодишњи и годишњи парастос знак су наше љубави према покојнику и наше бриге за његову душу. Храна која се припрема за четрдесетницу или годишњицу, поред тога што је знак указивања гостољубља пријатељима и родбини који одају пошту покојнику, знак је нашег тајанственог заједништва са покојником и сведочење вере да су у Богу сви живи, да Бог није Бог мртвих већ Бог живих.

Зашто се даје кувана пшеница - кољиво или панаија?Кувана пшеница симболише тело покојника. Еванђелист Јован записује следеће Христове

речи које непосредно везују човекову судбину са судбином пшеничног зрна:„Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно

остане; ако ли умре, род многи доноси“ (Јн. 12, 24). То значи: кољиво је символ смрти (умирања) и васкрсења, символ наде у вечни живот и бесмртност људског бића.

Зашто су самоубице и некрштени сахрањивани ван православног гробља?Самоубиство је атак на светињу сопственог живота, код здравих (психички) људи оно је

последица маловерја, очаја и неверја у Бога и Божански Промисао.Некрштено дете показује родитељски грех небриге за вечно спасење свога детета, јер

хришћански гледано - без крштења нема спасења. Ко се у Бога „не обуче“ у овом животу и ко Га овде не види, неће Га гледати ни видети ни у вечности. Овоме треба додати да су гробља као по правилу прављена у „сени црквеној“ и као таква била одређена само за Хришћане. Ето разлога зашто самоубице и некрштени нису сахрањивани на гробљу поред цркве, него ван њега у непосредној близини. Основни разлог је био, можемо рећи, педагошки. Циљ те строгости Цркве није био презир према било којем људском бићу, него подстицај онима који остају да се чувају од зла самоубиства и других порока који и у овом и у оном животу одвајају како од заједнице са Богом тако и од заједништва са људима. Бити сахрањен на гробљу је почаст и благослов. Бити лишен те части, значи опомену и савременицима и потомцима да се чувају свега онога што унижава истинско људско достојанство, и за живота, и у часу смрти о после смрти.

Прича се да сви - и Јевреји, и муслимани и ми имамо једног Бога. Да ли је то стварно тако?

Сви ми имамо истог Творца, без обзира на то да ли у Њега верујемо или не, без обзира на то да ли Га признајемо или не, без обзира на то да ли су наша поимања о Богу тачна или нетачна. Међутим, питање треба другачије формулисати: да ли муслиманска или јудејска религија признају Бога за нашег Оца? Другим речима, да ли те религије путем вере усходе ка Богу као деца ка Небеском Оцу? Господ Исус Христос говори: И нико се не попе на Небо осим Онога Који сиђе са Неба, Син Човечији, Који је на Небу (Јн. 3, 13); нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати (Мт. 11, 27).

У јудаизму и исламу нема Посредника, нема Спаситеља, нема Ослободитеља - Оваплоћенога Бога Који постаје Син Човечији. У Хришћанству између човека и Бога постоји

93

и дела Богочовек Исус Христос и Његов спаситељски Крст. У другим религијама између људске душе и Бога постоји несавладива онтолошка провалија. Бог је вечан и бесконачан, а човек је коначан; Бог је Свети, а човек је грешан.

Због тога само кроз Господа Исуса Христа Који је сјединио у Својој Богочовечанској Личности Божанску и човечанску природу, и Који је узео на Себе грехове света и умро за живот света, човек може да се поново сједини са Богом као са Оцем и да поврати изгубљено синовство. Због тога само православни Хришћани са правом могу да називају Бога својим Оцем.

У јудаизму и исламу се не афирмише реч „Отац“: јер та реч подразумева најприсније односе између Бога и човека, а ти односи су били раскинути нашим падом у грех. Дакле, без Спаситеља Богочовека Христа - Сина Божијег не може бити ни истинског усиновљења Богу као Оцу, јер без Христа Спаситеља реч „Отац“ губи свој истински јеванђељски смисао. Дакле, имамо истога Бога за Творца са свима, али једино православни верују у Бога као Оца и у Сина Његовог као Спаситеља и у Духа Светога без Кога је немогуће спасење.

Родила сам се као православка, верујем у Бога, али нисам сигурна да је за духовност и спасење баш важно припадати Православној Цркви. Да ли сам у заблуди или не?

Ми верујемо да је Православна Црква једина истинска Црква и да ван Цркве нема спасења. Ако у то не верујеш, онда ниси православна Хришћанка. Ако ниси послушна својој Цркви, онда се удаљаваш од пута спасења. Јер, како кажу Свети Оци: коме Црква није мајка, томе ни Бог није Отац. А тешко ономе човеку коме Бог Творац није Отац и коме Исус Христос, Син Божији није Спаситељ.

Оче, посаветујте ме, како да издржим сва животна искушења и да се спасим живећи у овом свету?

Препуштај све своје бриге Господу. Ишти од Њега све што ти је потребно за спасење као што дете тражи од свога оца. Бог ће те сачувати од искушења, јер Он никада не допушта да будемо кушани преко наших снага.

Све што допушта, Бог допушта ради нашега добра, смирења и спасења.

Оче, шта значи бити Хришћанин?Бити Хришћанин значи бити Христов свим својим срцем и свом својом мишљу и свим

својим бићем, живети по заповестима Христовим, живети у Цркви са Христом и свима Светима у векове векова.

94