or Balandije- Podruje politikog

or Balandije- Podruje politikogPolitika antropologija(41-75)

Uvodor Balandije, na poetku ovog poglavlja svoje knjige Politika antropologija, istie da se politika antropologija od poetka suoava sa raspravama koje su za postojanje politike filozofije bile od tako sutinskog znaaja, da su je dovele u opasnost; do te mere da R. Polin, i ne samo on, ukazuje na potrebu i hitnost pruanja njene moderne definicije i odbrane.

Krajnji cilj politike filozofije i politike antropologije, po Balandijeu, jeste da pronikne u samu sutinu politikog u raznolikim oblicima kojima se ispoljava, ali i istie, da su njihovi odnosi u znaku dvosmislenosti. Antropolozi su, istie Balandije, optuivali veinu politikih teorija za politiki etnocentrizam. Tako R. Louvi vidi u njima promiljanje koje je u glavnom usredsreeno na dravu i koje pribegava jednostranoj koncepciji vladavine u ljudskim drutvima.

Tada se, po Balandijeu, politika filozofija poistoveuje sa filozofijom drave i loe se prilagoava primitivnim drutvima.

Da bi proniknuo u sr problematike, Balandije postavlja nekoliko kljunih pitanja, a to su: kako identifikovati i okvalifikovati politiko? Kako ga izgraditi ukoliko ono nije oigledan izraz drutvene stvarnosti? Kako odrediti njegove specifine funkcije, ako antropolozi smatraju da su izvesna primitivna drutva lienja politikog ureenja? Ovo je poglavlje pokualo proniknuti u postavljena pitanja i doneti odgovarajue odgovore i zakljuke. 1. Maksimalisti i minimalisti

Velika raznolikost primitivnih politikih oblika nametnula je, kako tvrdi Balandije, potrebu da se postavi pitanje o razgranienju podruja politikog. U tom se pogledu suprotstavkljaju dva tabora- maksimalisti i minimalisti.

Maksimalisti koji se pozivaju na davnanje i jo uvek cenjene izvore, smatraju da ne postoji drutvo lieno vladavine. Ve Aristotelova Politika vidi oveka koje je po prirodi politiko i identifikuje dravu kao drutvenu grupu koja, samim tim to obuhvata sve ostale i nadmauje ih po sposobnostima, moe da postoji sama po sebi. Ovaj nain tumaenja u svom krajnjem ishodu vodi ka tome da se politika zajednica izjednauje sa globalnim drutvom.

S.F. Nadel tvrdi da kad se posmatra neko drutvo, nalazi se politika zajednica, koju u stvari i razmatramo posmatrajui to drutvo, tako da su politike institucije one koje obezbeuju upravljanje nad najrasprostranjernijom od svih posdtojeih grupa, tj. nad drutvom

E.R. Li zadrava, pak, tu asimilaciju i preutno prihvata jednakost uspostavljenu izmeu drutva i politike zajednice definisane njenom maksimom sposobnou ukljuivanja.

Neke od funkcionalistikih analiza opet, ne protivree ovom irem znaaju pojma politikog, poput Retklif Braunovog definisanja politikog ureenja, kojeg vidi kao vid sveobuhvatnog ureejna kojim se obezbeuju ustanovljenje i odranjeunutarnje saradnje i spoljane nezavisnosti. R. Braun, drugom od tih dveju funkcija uspostavlja srodnost svog shvatanja pojma politikog sa onima koje je Balandije ve prethodno naveo.

Minimalisti, u odnosu na miljenje kojom se svim primitivnim drutvima pripisuje postojanje nekakve vladavine, imaju negativan stav. Maks Veber je umeo da ukae da je politika neto to predstoji dravi, koja predstavlja jedan od njenih istorijskih ispoljavanja. Antropolozi, stari i moderni, takoer se svrstavaju meu one koji osporavaju univerzalnost politikih fenomena. Jedan od osnivaa, W.C. Mek Leod, smatra da su narodi koje on uzima u razmatranje, kao to je pleme Jurok u Kaliforniji, lieno politikog ureenja, te da ive u stanju anarhije. B. Malinovski slae se s miljenjem da su politike grupe odsutne kod plemena Veda i kod australijskih aboridina, dok R. Redfild naglaava da su u sluajevima najprimitivnijih drutava politiko ureejne moe u potpunosti izostati. Retklif Braun u svojoj studiji o plemenu Andaman, priznaje da ti ostrvljani neraspolau bilo kakvim onblikom ureene vladavine.

Balandije smatra da ovakve negativne konstatacije retko imaju apsolutnu vrednost, istiui da se njima najee se izraava samo nedostatak politikih institucija koje bi se mogle usporediti sa modernom dravom. 2. Suoavanje metoda

Termin politiko ima vie znaenja, od kojih neka proistiu iz engleskog jezika, koji pravi razliku izmeu termina polity, policy i politics. Balandije smatra da ne bi, apropo ovoga, da brkamo ono to se tie

- naina na koji se organizuje vladavina u ljudskim drutvima

- tipova delovanja koji se nadmeu u upravljanju javnim poslovima

- strategija koja proistie iz takmienja pojedinaca i grupa.

Toj podeli, Balandije dodaje i politiku svest , kao etvrtu kategoriju, koja nalae da se u razmatranje uzmu naini tumaenja i opravdanja kojima se pribegava u politikom ivotu.

Od toga koji e od njih biti naglaen, a koji ne, po Balandijeu, zavise i razliite definicije podruja politikog.

a) Oznaavanje pomou naina prostornog ureenja

U radovima Henrija Mejna i Morgana, naroit znaaj pridat je teritorijalnom kriterijumu. Podruje politikog najpre biva shvaeno kao sistem politikog ureenja koji deluje u okviru neke ograniene teritorije- politike jedinice ili kao prostor u kome prebiva neka politika zajednica.

Ovaj se kriterijum javlja u veini definicija politikog ureenja i drave.

Za Maksa Vebera, obeleje politike delatnosti, jeste injenica da se da se ona odvija na teritoriji sa jasno odreenim granicama, na taj nain jasno razdvaja unutranje i spoljanje. R. Braun takoer zadrava Teritorijalni okvir, meu elementima kojima se definie politiko ureenje.

Na osnovu prouavanja segmentarnog drutva plemena Nuer u Sudanu, Evans Priard stavlja akcenat na takvo odreenje podruja politikog pri kojem se uzima teritorijalno ureenje. b) Oznaavanje pomou funkcija

Nezavisno od odreivanja pomou teritorije na kojoj se namee, politiko esto biva definisano pomou funkcija koje vri. Funkcije su viene kao neto to obezbeuje unutranju saradnju i odbranu celovitosti drutva od spoljanjih pretnji. Te funkcije, prema Nadelovim reima, doprinose fizikom opstajanju drutva i omoguuju sreivanje sreivanje ili reavanje konfliktnih stanja. Tim funkcijama ouvanju u glavnom bivaju pridodate funkcije odluivanja i upravljanja javnim poslovima ak i ako ove poslednje, budui da su izraz vladavine u njenim formalnim vidovima, predstavlja funkcije drukije prirode.

Meu osobinama zajednikim svim politikim sistemima, G.A. Amon istie dve- vrenje istih funkcija od strane svih politikih sistema i multifunkcionalni vid svih politikih struktura, budui da ni jedna od njih nije specijalizovana. On takoer razlikuje dve glavne kategorije funkcija- jedna koja se odnosi na politiku, koja se odnosi na socijalizaciju pojedinca i pripremu za politike uloge. Drugi se odnose na vladavinu i na primenu pravila.

Politike funkcije kao i politike strukture najee bivaju okvalifikovane prinudom od strane vlasti na legitiman nain upotrebljeno. Ta je prinuda pre opaajni nego definiui koncept. Njom podruje politikog ne biva pokriveno.

c) Oznaavanje putem politikog delovanja

Prema M.G. Smitu, politiki sistem je prosto, sistem politikog delovanja. Potrebno je pak, odrediti sadrinu politikog delovanja, inae se formalno svodi na najobiniju tautologiju. Drutveno delovanje je politiko onda kada se njim nastoji postii kontrola nad odlukama koje se tiu javnih poslova-policy, u znaenju koje toj rei daju anglo saksonski autori.

Smit suprotstavlja politiko delovanje upravnom, uprkos njihovoj tesnoj zdruenosti nad vladanjem ljudskim drutvima. Prvo se odvija na nivou odluivanja, drugo na nivou izvravanja. Jedno se definie na osnovu moi, drugo na osnovu vlasti. Smit objanjava da je politiko delovanje segmentarno, budui da se izraava posredstvom grupa i osoba koje se nadmeu, a upravno delovanje je hijerarhijsko, budui da na razliitim stupnjevima, i shodno strogim pravilima, organizuje upravljanje javnim poslovima. Balandije smatra da su politiki sistemi drukiji jedan od drugog samo u onoj meri u kojoj variraju stupanj razlikovanja i nain udruivanja ovih dveju vrsta delovanja.

D. Iston izlae dvostrukoj kritici ovakav analitiki postupak, tvrdei da on u sebi jedan postulat i da zamagljuju znaajne razlike izmeu raznih politikih sistema. Iston naziv politiki sistem zadrava samo za onaj skup delatnosti koje podrazumevaju donoenje odluka to se tiu globalnog drutva ili glavnih delova koji ulaze u njegov sastav. Na taj nain, definie politiko, izvesnim oblikom drutvenog delovanja, onim koji obezbeuje donoenje i izvravanje odluka, tj. drutvom kao celinom.

Iston potom razmatra uslove koji su potrebni da bi politiko odluivanje moglo biti delotvorno- formulisanje zahteva i smanjenje protivrenosti meu njima, postojanje obiaja zakonodavstva, administrativna sredstva za izvravanje odluka, organizme za donoenje odluka i instrumente za podravanje vlasti.Polazei od tih datosti, on pravi razliku izmeu primitivnih i modernih politikih sistema. U sluaju prvih, podravajue strukture su promenjive, uspostavljeni reim retko kad biva ugroen sukobima iz kojih se, kako tvrdi, esto raaju nove politike zajednice....

d) Oznaavanje pomou formalnih karakteristika

Svakim od prethodnih pokuaja teilo se uoavanju najoptijih vidova podruja politikog, bilo da je re o granicama kojima ono biva omeeno u prostoru ili nainu i funkcijama na koji se ono ispoljava. Danas se, tvrdi Balandije, priznaje da komparativna metoda- ukoliko se antropoloko istraivanje na nju poziva, nalae da se radije pribegava apstraktnim, nego sasvim stvarnim zajednicama i procesima.

Balandije tvrdi da strukturalistika istraivanja koja se obavljaju na jednom viem nivou apstrahovanja i formalizovanja, ne posveuje mnogo panje sistemu politikih odnosa. On smatra da to nije sluajno. Ukoliko se, ugledajui se na Lia, razlikuje sistem ideja od stvarnog politikog sistema, Balandije smatra da se mora ustanoviti da se strukturalistika metoda bolje prilagoava razumevanju onog prvog, nego analizi ovog drugog.

Iz takvih pretpostavki, po Balandijeu, proistie jo jedna formulacija pitanja svojstvenih politikoj antropologiji: kakvi su to putevi kojima se objanjava to to neki ljudi mogu nareivati drugima, na koji nain se uspostavlja odnos izmeu onih to zapovedaju i onih to se potinjavaju. Balandije donosi sledei zakljuak: Drutva bez dravnog ureenja jesu ona u kojima se do vlasti dolazi pretpolitikim putevima- putevima srodstva, religije i privrede. Drutva sa dravnim ureenjima jesu ona koja raspolau specijalizovanim putevima. Ti putevi su novi ali se ne ukidaju oni koji su postojali pre njih, ako i dalje ostaju da im slue kao formalni obrazac.

Tako dolazi do pomaka i do strukture u red geneza. On se objanjava time to tokom rasprave dolazi do prelaska iz oblasti formalnih odnosa u oblast stvarnih, iz reda poretka u dominaciju. tavie, tvrditi da je struktura koja se na kraju namee, politika, znai isto to i izvesti zakljuak bez ikakvih dokaza.

e) Vrednovanje

Politiki se ciljevi ne postiu iskljuivo putem odnosa koji se smatraju politikim kao to ni ovi poslednji ne mogu zadovoljiti interese ija je priroda drukija. Granice politikog ne treba da budu oznaene samo u odnosu na razliite vrste drutvenih veza, ve u odnosu na kulturu posmatrano u celini ili samo na neki od njenih elemenata.

Li je izneo globalnu korelaciju izmeu dvaju politikih sistema- to potpunije biva kulturom, to je delotvornija politika inteligencija, makar zbog podvrgavanju jednom nainu politikog delovanja. Ukazao je na mit i ritual kao na jezik ija je svrha da prua argumente kojima se opravdavaju zahtevi u oblasti prava, statusa i vlasti. Mit je, prema Malinovskom, drutvena povelja kojom se garantuje postojei oblik drutva. Isto tako i obred moe biti sakralni instrument vlasti.

Izvesne ekonomske privilegije idu zajedno sa posedovanjem moi i vrenjem vlasti. Tu su i ekonomski sukobi kao indijanski potla koji uvode u igru i presti voa i uglednika, njihovu sposobnost da ostvaruju prevlast. Analize Kule koju je izuavao Malinovski otkriva da nain na koji je tu uraena razmena tano utvrenih dobara, prvenstveno predstavlja nain politikog organizovanja. Pomou ovog primera procenjujemo do koje mere politiki fenomen moe biti prikriven i koliko istraivanje politikog jo uvek ostaje daleko od svog cilja.

3. Politika vlast i nunost

Balandije istie da se tokom ovog istraivanja, nuno nameu pojmovi kao to su vlast, prinuda i legitimnost. Prema nekim autorima, vlast je samo subjektivna kategorija, pretpostavka koja mora biti proverena. Ona nije osobona prireena pojedincima, ve se javlja u sutinski teleolokom vidu- svojom sposobnou da sama po sebi izaziva posledice po ljude i stvari. Smit istie da je vlast sposobnost da se dele na ljude i stvari tako to se pribegava nizu sredstava od ubeivanja do prinude. Za D. Bitija, vlast je posebna kategorija drutvenih odnosa- ona podrazumeva mogunost da se drugi podvrgnu prinudi u nekom odreenom sistemu odnosa izmeu pojedinca i grupa, dok za Vebera vlast predstavlja mogunost koja je unutar nekog odreenog drutvenog odnosa data jednomod njegovih sudionikada tim odnosom upravlja po svojoj volji.

Vlast je neto to je poznato ak i rudimentarnim drutvima. Ona je uvek u slubi neke drutvene strukture koja se ne moe odrati iskljuivo posredovanjem obiaja i zakona, nekom vrstom usaglaavanja sa pravilima. Ne postoji ni jedno drutvo u kojem pravila bivaju automatski potovana. Funkcija vlasti je da ouva drutvo kao dravu i da izvri prilagoavanje. im drutveni odnosi izlaze iz okvira srodstva, pojavljuje se nadmetanje.

Vlast se javlja kao proizvod nadmetanja i kao sredstvo da se ono obuzda.

Iz tih konstatacija proistie da je politika vlast priroena svakom drutvu. Ona izaziva potovanje prema pravilima na kojima se zasniva, ona ga brani od njegovih vlastitih nesavrenosti. Njene funkcije koje se najee razmatraju jesu funkcije ouvanja.

Vlast moemo definisati kao neto u svakom drutvu proistie iz neophodnosti borbe protiv entropije koja tom drutvu preti neredom. To ne znai da je prinuda jedino sredstvo, obredi, ceremonije to obezbeuju periodino obnavljanje drutva, takoer su instrumenti tako shvaenog politikog delovanja.

Vlast se pokorava unutranjim determinizmima i proistie iz spoljanje nunosti. Vlast se uobliuje i jaa pod pritiskom spoljanjih opasnosti. Ona prua sredstva da se uvrsti jedinstvo, uvrsti unutarnja kohezija i zatiti od onoga to je strano.

U plemenu Nuer u istonom Sudanu, razliiti nivoi istraivanja politikih injenica bivaju definisani na osnovu prirode spoljanjih odnosa- sporova koji se dre pod nazorom i arbitrae izmeu rodova povezanih geneolokim sistemom.

Vlast, ma koliko bila difuzna, podrazumeva izvesnu nesimetriju u okviru drutvenih odnosa. Kad bi se ovi poslednji uspostavili na osnovu recipronosti, drutvena bi se ravnotea postizala automatski i vlast bi bila osuena propadanje. Savreno homogeno drutvo je nemogue. Vlast je utoliko jaa u koliko su vie naglaene jednakosti koje su preduslov za njeno ispoljavanje.

Ni u jednom drutvu politika vlast nije u potpunosti desakralizovana. Odnos prema sakralnom u tradicionalnim drutvima, samo se po sebi namee. Dirkem u svojoj studiji o elementarnim oblicima verskog ivota ukazuje da se odnos vlasti prema drutvu ne razlikuje od odnosa uspostavljenog izmeu australijskog totema i klana. Ta veza je oito u znaku sakralnog. Antropoloka literatura u znatnoj meri predstavlja neku vrstu ilustracije ove injenice.

Dvosmislenost vlasti nita manje nije vidljiva. Vlast se javlja kao nunost, izraava priinudu koju drutvo vri na pojedinca, ona je utoliko jaa ukoliko vlast sadri u sebi deli sakralnog. Njena sposobnost da primorava, do te mere je opasna da je oni to moraju da je trpe, smatraju opasnom. Vlast je u svojoj biti prinuda, a prekoraenje njenih granica predstavlja za grupu smrtnu opasnost. Poglavica je duan da u svakom trenutku pokazuje nekodljivost svoje funkcije.

Vlast se odrava unutar tano odreenih granica. Zahteva pristanak i izvesnu recipronost. Taj njen uzvratni deo predstavlja skup odgovornosti i obaveza koji se znatno razlikuje u zavisnosti od reima koji je u pitanju, a to su smirivanje i arbitraa, odbrana obiaja i zakona, velikodunost, saglasnost predaka... Vlast mora samu sebe da opravdava, odravajui kolektivnu bezbednost i prosperitet. To je cena koju moraju da plate svi njeni nosioci, a koja nikad nije u potpunosti plaena.

Za Maksa Vebera, ona je jedna od osnovnih kategorija politike sociologije. Svaka vlast tei da disciplinu pretvori u prihvatanje istine. On je ustanovio tipologiju- legalna vlast, koja je po svom karakteru racionalna, tradicionalna vlast u ijoj je osnovi verovanje u svest i karakter tradicije i u legitimnost moi koja se poseduje shodno obiajima, harizmatska vlast koja je emocionalnog karaktera i pretpostavlja poklanjanje potpunog poverenja nekom izuzetnom oveku, zbog njegove svetosti, junatva ili primerenosti. Legitimnost treba smatrati distinktivnim kriterijumom svake vlasti. Vlast se moe definisati kao priznato pravo neke linosti ili grupe da pristankom drutva donosi odluke koje se tiu ostalih lanova drutva.

Firt u jednoj od svojih studija razmatra problem pristanka i uticaja javnog mnjenja, napominje da vlast ne moe biti potpuno autokratska. Ona trai promenjivi udeo pristajanja onih kojima upravlja. Postoji dvosmislenost- vlast kao odnos u kome su njeni nosioci u nadreenom poloaju, nastoji da se iri, ali pristanak drugih, koji je ini legitimnom- tei da umanji njen uticaj. Te suprotne tenje pruaju objanjenje zato nijedan politiki sistem nije uravnoteen. Nasuprot Hegelovom tumaenju u politikom se nuno ne ostvaruje prevazilaenje politikih interesa.

Dvosmislenost je jedan od osnovnih atributa vlasti. U meri u kojoj se vlast oslanja na vie ili manje naglaenu socijalnu nejednakost, u meri u kojoj obezbeuje privilegije onima to je vre, ona je uvek, mada u razliitim stepenima- osporavana. Svi politiki reimi bilo da se prilagouju tradiciji ili birokratskoj racionalnosti, ispoljavaju tu dvosmislenost. Maks Glukman pominje ritualne pobune. Najvee lukavstvo vlasti je u tome to ona sebe ritualno osporava kako bi se to vie uvrstila.

4. Politiki odnosi i oblici politikogU svom delu Tribes without rullers, Midlton i Tajt predlau da se politiki odnosi definiu nezavisno od oblika vladavine na kojima su zasnovani. Odnosi na osnovu pojedinci ili grupe vre vlast ili je imaju u cilju odranja drutvenog poretka unutar nekog teritorijalnog okvira. Razlikuju se u zavisnosti od toga da li su usmereni unutra ili napolje.

Maket je ustanovio tri modela odnosa koji se sastoje od triju elemenata: uesnika, uloga i specifinih sadrina. Naglaava da ovi modeli imaju operativnu vrednost. Veber polazi od odnosa zapovedanja i pokoravanja, tei da se u taj odnos unese red i tei da u njega unese razliite oblike opravdanja legitimne prevlasti.

aper prua definiciju istiui da vladavina u svoojim formalnim vidovima uvek podrazumeva upravu i nadzor nad javnim poslovima od strane jedne ili vie osoba ija je to redovna funkcija. Stepen diferencijacije i koncentracije vlasti postaje reperkome se esto pribegava. Postoji minimalna vladavina koja odreuje tri pokazatelja- skuenost politike zajednice, ogranien broj pritealaca vlasti i autoriteta, slabost vlasti autoriteta. Ovakvoj vrsti vladavine, bliska je difuzna vladavina.

Najrazraeniji oblik vladavine, koja poiva na jasno diferenciranoj i u veoj meri centralizovanoj vlasti jeste dravna vladavina. Ovom tipologijom prevaziena je podela na drutvo sa i bez drave. Veber je ustanovio idealne tipove koji su posluili kao putokazi nekima od istraivaa u njihovom istraivanju politike antropologije. Kriterijum za klasifikaciju: to je oblik to ga dobija legitimna vlast koja nuno ne zavisi od postojanja drave. Tip to ga predstavlja legalna vlast na najprikladniji nain biva olien u birokratiji.

Tip tradicionalne vlasti kod kojeg ga liene veze slue iskljuivo kao potpora politikom autoritetu javljaju se u razliitim oblicima. U obliku gerontokratije (koja vezuje vlast za senirat), u obliku patrijarhalizma (koji odrava vlast u okviru neke odreene porodice), patrimonijalizma i sultanizma. Najraireniji je patrimonijalni oblik. Harizmatska vlast predstavlja izuzetnu vrstu vlasti. Ona je revolucionarna sila, prevratniko sredstvo kojim se deluje protiv onih reima iji je karakter tradicionalan ili legalan. Meutim, nije reen problem klasikovanja politikih oblika. Kolika je to slabost, moemo proceniti im sagledamo drutva sa centralizovanim ureenjem. Granica izmeu politikih sistema sa plemenskim poglavicama i monarhijskih sistema jo uvek nije strogo ustanovljena. Veliina politike zajednice ne moe biti dovoljna da se odredi njezina rasprostranjenost, mada direktno utie na ureenje vladavine.

Poglavica i kralj ne razlikuju se po opsegu i snazi vlasti koju vre ve po prirodi te vlasti. To u svojoj analizi politikog ureenja kod amerikih indijanaca sugerie Louvi. On razlikuje titularnog i snanog poglavicu. Titularni ne raspolae u potpunosti upotrebom sile i ne donosi zakone, za njega su karakteristini retorika, izmiriteljska sposobnost i velikodunost. Poglavica ove druge vlasti raspolae prinudnom vlau i potpunim suverenitetom.

U monarhijskim drutvima sistem stalea, kasta i klasa ine glavnu armaturu drutva, a ne jednakost je u njima od odluuje uticaja na sve preovlaujue drutvene odnose. Politika tipologija mora da pribegava nainima diferencijacija koje ne proistiu jedino iz oblasti politikog. Postojanjem jednog ili vie centara moi, definiu se dve obino upotrebljasvane kategorije centralizovana i federativna monarhija.

J. Vansina ukazuje na klasifikaciju strukturalnih modela. Navodi pet kriterijuma za koje su karakteristini heterogeni kriterijumi: despotizam, klansko srodstvo suverena podreenih poglavica, inkorporacija i subordinacija starih oblika vlasti, aristokratija koja ima monopol na vlast, te federativno ureenje.

Raznovtrsnost politikog ureenja vie je priznata, nego to je nauka njome ovladala. Razlog koji najvie pada u oi je kanjenje politike antropologije kako na nivou deskriptivnog istraivanja, tako na nivou teorijske razrade. Dok god se u pozavanju politikih odnosa i procesa ne bude napredovalo na nivou sistematskog ispitivanja njihovih mnogostrukih ispoljavanja, tekoe nee biti nimalo umanjene. Glavnu prepreku predstavlja sama priroda politikih fenomena- njihov sintetiki vid, sveukupnost i njihov dinamizam, nadmetanje. Modeli koji su neophodni za njihovu klasifikaciju, moraju biti u stanju da izraavaju odnose izmeu heterogenih elemenata i da pruaju uvid u unutranji dinamizam sistema. Antropoloki modeli nisu naroito pogodni. Politiko ostaje sveobuhvatni sistem koji jo uvek nije na zadovoljavajui nain formalno protumaen. Za sad ostaje komparativno prouavanje srodnikih sistema. or Balandije, Politika antropologija, Beograd, XX vek 1997, str. 41

S.F. Nadel, The Foundations of Social Anthropology, 1951, str. 184 i 141.

D. Easton, Political Anthropology, in B. Siwgel, Bienial Review of Anthropology, 1959

or Balandije, Politika antropologija, Beograd, XX vek 1997, str. 53