M. V. TOMI i ... M. V. TOMI1, M. G. PAVLOVI1, G. TADI1, LJ. J. PAVLOVI2

UZROCI KOROZIJE U TERMOENERGETSKIM POSTROJENJIMA Originalni nauni rad UDC:620.193.194:624.311.3.22=861

Uzroci korozije u termoenergetskim postrojenjima i naini prevencijeOteenja i njima izazvani otkazi termoenergetskih postrojenja u velikom broju su izazvani odvijanjem razliitih tipova korozionih procesa. Da bi se korozija vitalne opreme termoenergetskih postrojenja, a naroito kotlova, svela na minimum, neophodno je u svakom pojedinanom sluaju odrediti delujui mehanizam korozije i uzronike koji ga izazivaju. U radu su prikazani osnovi i vrste korozionih procesa kotlova i drugih komponenata termoenergetskih postrojenja. Posebna panja je data pripremi vode, s obzirom na njen znaaj za pojavu korozije. Takoe, dat je i opti prikaz korozionih pojava u termoenergetskim postrojenjima. Obraena su i koroziona oteenja cevnog sistema kotla TE Ugljevik. Otkriveni su uzronici korozije i dat je predlog mera za njihovo eliminisanje. Kljune rei: korozija, kotao, para, termoenergetsko postrojenje, voda, rastvorene primese, kamenac, kotlovski mulj, koagulacija, taloenje, jonska izmena 1. UVOD Osnovni cilj u proizvodnji elektrine energije je postizanje to nie cene, to je mogue ostvariti samo ako se obezbede i niski trokovi odravanja. Samim tim pojava "ispada" termoenergetskih postrojenja, usled kompleksnosti njihove strukture i procesa, znaajno utie na porast tih trokova. Iskustva iz eksploatacije pokazuju da je korozija vrlo esto odgovorna za pojavu tih "ispada". Na osnovu podataka Instituta za elektroenergetska istraivanja u SAD (EPRI) godinja teta od korozije termoenergetskih postrojenja u SAD iznosi 3.5 milijarde dolara, od toga oko 600 miliona dolara samo od korozije turbinskih postrojenja. Prema podacima iz 1991. godine iznetim na Meunarodnoj konferenciji o vodenohemijskim reimima termoelektrana, na 40% termoelektrana u SAD je potrebno unaprediti vodeno-hemijske reime i poboljati kvalitet pare [1]. Generalno, moe da se kae da korozija, kao nepovratan proces razaranja metala: skrauje vek trajanja opreme, poskupljuje njeno odravanje, smanjuje proizvodne kapacitete korodirane i s njom povezane opreme, uzrokuje zastoje u radu, havarije i nesree, odnosno, utie na smanjenje pouzdanosti postrojenja, to u konanom utie i na smanjenje raspoloivosti elektrinom energijom. Savremeni razvoj tehnike namee dobro poznavanje konstrukcionih materijala za industrijske svrhe. Bez poznavanja mehanikih i korozionih svojstava materijala i njihovog ponaanja tokom rada njihovAdrese autora: 1Tehnoloki fakultet Zvornik, Republika Srpska, 2IHTM-Centar za elektrohemiju, Beograd, Njegoeva 12, Srbija

pravilan izbor nije mogu. Ovo posebno vai za materijale koji se koriste u energetskom i hemijskom sektoru zbog toga to su tokom rada izloeni ekstremnim uslovima uz istovremeno delovanje agresivne sredine, visokih temperatura i pritisaka, mehanikih optereenja i habanja. Meutim, i pored poznavanja korozionih karakteristika veine konstrukcionih materijala u razliitim agresivnim sredinama, problemi nastaju kada je materijal izloen konkretnim radnim uslovima. Tada do izraaja dolaze sve mogue kombinacije razliitih uticaja, i predvidivih i nepredvidivih, stoga su kod termoenergetskih postrojenja korozioni problemi vitalne opreme stalno prisutni, esto veoma izraeni, a ponekad mogu da dovedu do katastrofalnih posledica. Zadatak ovog rada je da se odrede uzroci koji dovode do pojave korozije cevnog sistema kotla u termoenergetskim postrojenjima u cilju otklanjanja njene pojave u budunosti i iznalaenje mogunosti preventivnog delovanja. 2. OPTE O OROZIJI METALA Osnovna karakteristika korozije metala je da poinje na povrini metala odakle se bre ili sporije iri u dubinu metala pri emu dolazi do promene sastava metala i njegovih svojstava. U procesu korozije metal se potpuno ili delimino razlae ili se na povrini metala obrazuje opna od produkata korozije. U nekim sluajevima se usled korozije legura razlae na svoje komponente ili se menjaju njena fiziko mehanika svojstva. Pri koroziji metali prelaze u jedinjenja koja se najee nalaze u prirodi pa se moe rei da je proces korozije suprotan procesu proizvodnje metala iz ruda.

ZATITA MATERIJALA 50 (2009) broj 1

51

M. V. TOMI i ...

UZROCI KOROZIJE U TERMOENERGETSKIM POSTROJENJIMA vodenu paru odrenog pritiska i temperature. Kao radni fluid (prijemnik toplote) najee se koristi voda koja u kotlu isparava i pregreva se, tako da se kao konani produkt dobija suvozasiena ili pregrejana para [5]. Zbog veoma tekih radnih uslova u kojima se nalaze vitalni elementi kotla, elici koji se koriste u izradi kotlova podvrgavaju se detaljnim kontrolama ispitivanja kako bi mogli da ispune veoma otre zahteve za kvalitetom. Delovi parnog kotla koji se nalaze pod pritiskom grade se od ugljeninih i legiranih elika sa dodatkom hroma, nikla, mangana i drugih hemijskih elemenata koji bitno menjaju odreene osobine kotlovskih elika. 4. VODA U TERMOENERGETSKIM POSTROJENJIMA Voda prema svom poreklu moe biti: atmosferska, povrinska i podzemna [6]. Rastvorene soli u vodi mogu se podeliti u dve osnovne grupe: soli koje ine vodu tvrdom (soli kalcijuma i magnezijuma) i ostale soli. Iz ove druge grupe soli u prirodnoj vodi nalaze se prvenstveno soli natrijuma NaHCO3, Na2SO4, NaNO3, NaCl, gvoa Fe(HCO3)2, FeSO4, koloidni Fe(OH)3 i organska jedinjenja gvoa i mangana Mn(HCO3)2, MnSO4. Od rastvorenih soli u vodi za tehniku primenu od posebnog znaaja su soli koje ine vodu tvrdom. Njihovo prisustvo izaziva niz nepoeljnih pojava, izmeu ostalog i pojavu vrstog taloga, poznatog pod nazivom kamenac. Kamenac nastaje sloenim fiziko-hemijskim procesom, koji se uglavnom sastoje u izdvajanju (kristalizaciji) rastvorenih soli iz rastvora u vrstoj fazi. Taloenjem, karbonati kalcijuma i magnezijuma povlae za sobom rastvorene soli, tako da se u sastavu kamenca mogu nai i natrijum-hlorid (NaCl), natrijum-nitrat (NaNO3), kalijum-nitrat (KNO3) i kalijumsulfat (K2SO4). Sadraj hlorida u kamencu je relativno mali, jer na povienim temperaturama hloridi disosuju stvarajui hlorovodoninu kiselinu. Sastav kamenca zavisi od hemijskog sastava vode, kao i od fizikohemijskih procesa koje se odvijaju u vodi. Brzina obrazovanja kamenca zemnoalkalnih metala upravo je proporcionalna koncentracijama Ca i Mg jona i jako zavisi od toplotnog optereenja grejne povrine. Prisustvo kamenca viestruko je tetno i nepoeljno. Kotlovski kamenac izaziva: smanjenje prolaza toplote (to ima za posledicu poveanje potronje goriva, povienje temperature kotlovskog elika pregrevanje, smanjenje vrstoe kotlovskog elika); ometanje pravilnog toka vode usled smanjenja poprenog preseka;

Prema mehanizmu odvijanja, korozija metala se deli na hemijsku i elektrohemijsku koroziju. Hemijska korozija metala nastaje prema zakonima hemijske kinetike heterogenih reakcija. Elektrohemijska korozija se odvija po zakonima elektrohemijske kinetike. Spoljna sredina u kojoj se odigrava hemijska korozija metala razlikuje se od spoljne sredine u kojoj nastaje elektrohemijska korozija metala. Prema karakteru razlaganja korozija metala se deli na: optu (ravnomerna, neravnomerna i selektivna) i mestiminu [2]. Negativni znak promene Gibsove energije pri elektrohemijskoj koroziji metala ukazuje na mogunost prelaska atoma metala u termodinamiki stabilnije jonsko stanje.

G = nF (E k E a )

(2.1)

Spontano odigravanje elektrohemijske korozije metala je mogue kada je ravnoteni potencijal metala () u posmatranoj sredini negativniji od redoks potencijala ma kog oksidacionog sredstva prisutnog u elektolitu. Pri ovim uslovima je:

Ek Ea > 0

(2.2)

G < 0

(2.3)

U galvanskim spregovima od elektroda iji potencijal zavisi od aktivnosti njihovih jona rastvara se elektroda sa negativnijim potencijalom. U svojstvu agenasa elektrohemijske korozije deluju oksidaciona sredstva iji je elektrodni potencijal pozitivniji od elektrodnog potencijala metala. To mogu biti joni, neutralni molekuli, nerastvorne opne i odreena organska jedinjenja. Pri radu galvanskih spregova nastalih usled elektrohemijskih heterogenosti na povrini dodira metal-elektrolit odigrava se mestimina korozija tehnikih metala [2,3]. Elektrohemijska korozija metala je najei oblik korozije u praksi i moe se podeliti na: koroziju metala sa izdvajanjem vodonika, koroziju metala sa utrokom kiseonika, koroziju metala u zazorima, takastu koroziju metala, naponsku koroziju metala, atmosfersku koroziju metala, koroziju metala u vodi, koroziju metala u tlu i koroziju metala u rastopima soli [2,4]. 3. KOTLOVI U izvornom znaenju parni kotao predstavlja objekat u kome se toplotna energija, dobijena sagorevanjem goriva, posredstvom grejnih povrina prenosi na radni fluid koji u njemu isparava i ija se para pregreva do odreene temperature. Zadatak kotlova ogleda se u tome da to efikasnije pretvore vodu u

52

ZATITA MATERIJALA 50 (2009) broj 1

M. V. TOMI i ...

UZROCI KOROZIJE U TERMOENERGETSKIM POSTROJENJIMA prikazana je na slici 1 [6]. U oblasti 1, koja odgovara podruju pH vrednosti 3-4.6, dolazi do korozionog delovanja nezavisno od sadraja kiseonika. Sa porastom sadraja kiseonika, raste i intenzitet korozionog delovanja. U oblasti 2 (pH=4.6-7.0) javlja se umerena korozija. Sa slike se moe videti da do korozije nee doi pri pH >5 i u nedostatku kiseonika. U oblasti 3 pH =7.0-9.2) dolazi do korozionog delovanja ukoliko je kiseonik prisutan. Sa porastom pH iznad 9.2, nema mogunosti korozionog delovanja (oblast 4). U prisustvu rastvorenog kiseonika stvara se hematit ( Fe2 O3 ) umesto zatitnog sloja magnetita, to dovodi do naglog smanjenja debljine, pa time i veka trajanja elika. Kiseonik, takoe, deluje kao agens korozije i izmeu slojeva nataloenog kamenca i kotlovskog materijala. Koroziono delovanje kiseonika manifestuje se naroito u uslovima stajanja kotla.

koroziju; smanjenje pogonske bezbednosti; poveanje trokova odravanja, i kao posledicu svega smanjenje stepena korisnosti i veka trajanja kotlovskog postrojenja. Kamenac stvara izolacioni sloj koji oteava prelaz toplote od produkta sagorevanja na zid cevi, s obzirom da je koeficijent toplotne provodljivosti kamenca osetno manji od koeficijenta toplotne provodljivosti elika (i do 200 puta). Veliina toplotnih gubitaka nastalih postojanjem kamenca zavisi od njegovog sastava, debljine i intenziteta toplotnog protoka. Koeficijent toplotne provodljivosti za kamence zavisno od njihovog sastava kree se = 0 ,2 7 [W / mK ] . Ako je kamenac preteno karbonatnog sastava (to je u praksi najei sluaj), poveanje potronje goriva usled poveanja debljine kamenca dato je u Tabeli 1. Tabela 1 - Uticaj debljine kamenca na potronju goriva [6] Poveanje potronje Debljina kamenca goriva [%] [mm]1 3 6 20 8 20 35 100

Naravno, ovo su samo okvirni podaci koji se menjaju, ali ne mnogo i zavise od same vrste kamenca. Do korozije metala moe doi na onim mestima gde kamenac nije u potpunosti nalegao na povrinu metala. Na ovim mestima stvaraju se uslovi za meovitu koncentraciju alkalnih soli i za dodir sa slobodnim kiseonikom to moe da izazove intenzivnu koroziju. Konano, odvojeni delii kotlovskog kamenca mogu izazvati poveano troenje pokretnih delova sistema (pumpi, vratila, zaptivki i sl.). Drugu grupu kotlovskih taloga ini kotlovski mulj, koji nastaje koagulacijom dela primesa iz vode. U svom sastavu sadri preteno kalcijum-karobnat i mehanike neistoe. Stvaranje kotlovskog mulja olakano je prisustvom koloidnih primesa. U odreenim sluajevima moe se iz kotlovskog mulja obrazovati kamenac. Kotlovski mulj se odstranjuje iz kotla odmuljavanjem [6]. Od rastvorenih gasova u vodi koroziono deluju kiseonik, ugljen-dioksid i sumpor-vodonik. Rastvoreni kiseonik u vodi predstavlja najveu opasnost s obzirom da koroziono deluje u svim sredinama: kiseloj, neutralnoj i baznoj. Zavisnost intenziteta korozije elika od pH vrednosti i sadraja kiseonika

Slika 1 - Zavisnost intenziteta korozije elika od vrednosti i sadraja kiseonika u vodi [6] Posledice prisustva primesa u vodi/pari je korozija delova sistema usled ega dolazi do havarijskih ispada, zastoja i lomova. Zbog toga je neophodno postii visok kvalitet vode koja se koristi u termoenergetskim postrojenjima, a zatim kontrolisati i odravati propisane parametre. Primese u vodi mogu se ukloniti primenom jednog ili vie postupaka od klasinih (taloenje, koagulacija, flokulacija, filtracija) preko jonske izmene do najsavremenih metoda membranske separacije (ultrafiltracije i reversne osmoze). Ukoliko se pojedini postupci izostave ili ne primene adekvatno, dolazi do negativnog uticaja primesa iz vode [7-11].5. MATERIJAL I METOD RADA U ovom radu je prikazano stanje ekranskih cevi kotla u TE Ugljevik sa stanovita njihove korozije. Raeno je vizuelno osmatranje unutranje strane cevi, a nakon toga uraena je i analiza vode, mulja i nasla53

ZATITA MATERIJALA 50 (2009) broj 1

M. V. TOMI i ...

UZROCI KOROZIJE U TERMOENERGETSKIM POSTROJENJIMA Erozija je uzrok pojave raznih neravnina i udubljenja na unutranjim povrinama ekranskih cevi. Unutranje povrine ekranskih cevi sa kojih je odnet sloj naslage pri erozionom delovanju vode, pare i mulja su u neposrednom kontaktu sa delovima cevi pokrivenih naslagom od oksida gvoa; u dodiru sa vodom otkriveni deo metala cevi (bez naslage) deluje kao anoda i rastvara se, a delovi metala pokriveni naslagom od oksida gvoa kao katoda, na kojima tee proces redukcije vodoninih jona sa otkrivenih delova metala (anode), gradei magnetit u obliku opne. Ova opna na visokim temperaturama zbog nejednakih termikih koeficijenata opne i metala prska, a njena adhezija sa metalom slabi, i pri kretanju vode, pare i mulja biva sljutena i odneta uz stvaranje uslova za nastavljanje procesa korozije, koja se obino zove eroziona korozija. Zidovi ekranskih cevi sa unutranje strane sa kojih je erozijom odneta naslaga su stanjeni; smanjenje debljine zidova cijevi je posledica erozione korozije. Na slici 2. se jasno uoavaju otkrivene povrine metala ekranskih cevi, koje su podlegle erozionoj koroziji.

ga na unutranjoj strani cevi. Takoe, na unutranjoj povrini ekranskih cevi kotla je izvedeno katodono nagrizanje (uklanjanje) kamenca i oksida gvoa (produkata korozije metala cevi), da bi se izvrila njihova analiza. 6. REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA U radu je prouavana pojava korozije ekranskih cevi kotla sa strane vode i pare. Vizuelnim osmatranjem unutranjih povrina ekranskih cevi kotla izraenih od ugljeninog elika 1214 hemijskog sastava: (%-max) 0.17, Si (%) 0.10-0.35, Mn(%-min) 0.40, P(%-max) 0.050 i S(%-max) 0.050, utvreno je da je cela povrina prekrivena naslagama. Spoljni sloj naslage prema vodi i pari, ukoliko nije sljuten, je beliast, a sloj naslage prema povrini cevi je crn. Crni sloj praktino predstavlja produkt korozije elika. Crni sloj naslage nastaje kao rezultat delovanja galvanskog sprega u kome povrina metala na granici sa opnom (naslagom) deluje kao anoda, a povrina opne na granici sa vodom deluje kao katoda. Opna ima elektronsko-jonsku provodljivost i kao takva deluje kao provodnik prve i druge vrste pri ijoj kratkoj vezi radi galvanski spreg [3]. U tom spregu ostvaruje se kroz crni sloj difuzija vodonika nastalog redukcijom vodoninih jona iz vode i dvovalentnih jona gvoa. Na povrini dodira opne sa vodom odigrava se reakcija izmeu dvovalentnih jona gvoa dospelih na granicu dodira opna-voda i hidroksilnih jona, zaostalih u vodi u koliini ekvivalentnoj koliini vodoninih jona, izredukovanih na katodi prema jednaini:

3 Fe 2 + + 6 OH Fe3 O4 + 2 H 2 O + H 2 (6.1)Iz jednaine se zakljuuje da ak i u vodi najveeg stepena istoe, visoke temperature, nastaje opta korozija elika, koja praktino prestaje po pokrivanju cele povrine metala magnetitnim slojem. Ova korozija tee bez veih gubitaka metala. Vodonik koji nastaje u reakciji odlazi sa parom, a delom se rastvara u metalu kada moe da izazove tzv. vodoninu krtost koju karakteriu prsline koje su uzrok slabljenja vrstoe elika (zida cevi). Spoljni beliasti sloj naslage na unutranjoj povrini ekranskih cevi je nastao u procesu kristalizacije soli u vodi kada su centri kristalizacije bili na samoj povrini magnetitne opne. Ovaj sloj uglavnom je vrsto vezan za metal i teko se uklanja. Sa unutranje povrine ekranskih cevi sa naslagom koja nije glatka, ve je hrapava i neravna pri kretanju vode i pare, u kojima je zbog isparavanja dolo do koncentrisanja i kristalizacije soli odnosno do obrazovanja mulja, odvajaju se delovi naslage od cevi usled trenja izmeu vrste, tene i gasovite faze osnosno dolazi do erozije. 54

Slika 2 - Otkrivene povrine metala ekranskih cevi koje su podlegle erozionoj koroziji Na spoljnoj i unutranjoj povrini ekranskih cevi lako se raspoznaju zavarena mesta na metalu (slika 3), na kome je dolo do perforacije usled naponske korozije. Na pojedinim mestima ekranskih cevi (pre zavarivanja) obrazovao se kamenac sa loim prenosom toplote, pa je zbog toga na visokim temperaturama i pritiscima dolo do pregrevanja i nadimanja metala zida cevi i ponekad prskanja i eksplozije. Prsline su zatvarane zavarivanjem. Opisana oteenja nastala usled hemijskog, mehanikog i termomehanikog delovanja su rezultat naponske korozije metala ekranskih cevi sa prslinama. Na unutranjoj povrini ekranskih cevi kotla posle izvedenog katodonog nagrizanja (uklanjanja) kamenca i oksida gvoa (produkata korozije metala cevi) zapaa se vei broj rupica (slika 4). Ove rupice

ZATITA MATERIJALA 50 (2009) broj 1

M. V. TOMI i ...

UZROCI KOROZIJE U TERMOENERGETSKIM POSTROJENJIMA

su produkat takaste korozije koja nastaje pri jednovremenom delovanju kiseonika i jona hlora u kotlovskoj vodi. Slika 4. prikazuje rupice na unutranjoj povrini ekranskih cevi kotla posle katodnog nagrizanja cevi.

Slika 5 - ema takaste korozijeReakcija (6.2) neprekidno tee u desno zbog prevoenja Fe( OH )2 u rastresiti Fe3 O4 i H 2 prema reakciji:

Slika 3 - Zavarena mesta na ekranskim cevima na kojima je dolo do perforacije usled naponske korozije

3 Fe( OH )2 Fe3 O4 + 2 H 2 O + H 2

(6.3)

Slika 4 - Ekranska cev nakon katodnog nagrizanjaSadraj kiseonika u vodi kotla se kree od 2.7 do 3.0 mg/dm3, Cl- jona od 0.3 do 14.2 mg/dm3 (tabele 2 i 3). Mala udubljenja, prsline, pore, zarezi i ogrebotine na povrini metala ili pore u naslagama (oksidi gvoa, kamenac), takoe na metalu, u koje dospeva elektrolit (voda), deluju kao anode zbog manjeg sadraja kiseonika u njima nego na povrini metala ili naslage koje su bez pora i zazora, a ponaaju se kao katode. Ovu razliku u sadraju kiseonika u anodnom i katodnom prostoru izaziva slaba izmena elektrolita izmeu anodnog i katodnog prostora. Ta razlika je osnovni uzrok pojave takaste korozije. Slika 5 prikazuje nastajanje takaste korozije [12]. Sa anodnih mesta u udubljenju gvoe se oksidie do fero jona, a na katodnim redukuje kiseonik, rastvoren u vodi, do hidroksilnih jona. Nastali fero-joni reaguju sa Cl- jonima, prisutnim u vodi gradei ferohlorid koji podlee hidrolizi prema jednaini:

FeCl 2 + 2 H 2 O Fe( OH )2 + 2 HCl

(6.2)

Hemijski sastavi vode (napojne i kotlovske) sa kojima su ekranske cevi kotla u kontaktu dati su u tabelama 2 i 3. Kotlovska voda po pravilu sari veu koncentraciju primesa nego napojna voda, poto se uparava, pa su prema tome i koncentrtacije soli koje deluju kao agensi i aktivatori korozije vee, a korozija metala u njima je intenzivnija. Voda sa parom, idealno ista na viim temperaturama je agens korozije i izaziva tzv. parovodnu koroziju. Obini elici su u takvim uslovima termodinamiki nepostojani i podleu koroziji. Kiseonik izaziva koroziju metala sa utrokom kiseonika. Ta korozija je utoliko manja i bezopasnija za elike ukoliko je njegova koncentracija manja, a to zavisi od pripreme vode (hemijska obrada, degazacija). Slobodna ugljena kiselina odnosno agresivan ugljen-dioksid, prisutan u vodi, moe da izazove koroziju sa izdvajanjem vodonika koja je utoliko manja ukoliko je taj sadraj agresivnog ugljen dioksida u vodi manji, a on zavisi kao i saraj kiseonika od pripreme vode. Hloridi iz vode deluju kao aktivatori korozije i spreavaju pasiviranje elika odnosno onemoguuju obrazovanje i obnavljavanje pasivnog zatitnog filma. Vea tvrdoa vode i vei sadraj silicijum-dioksida u vodi na povienoj temperaturi na unutranjoj strani cijevi mogu stvarati vei sloj kamenca (tabela 4) [13, 14], koji je vrsto vezan za metal (teko se skida) i kao takav moe naroito na unutranjoj strani ekranske cevi sa plamene strane dovesti do smanjenja prenosa toplote, povienja temperature i plastine deformaicije i nadimanja elika, a na kraju do prskanja cevi. Silicijum-dioksid se smatra kao najnepoeljnija komponenta kotlovske vode [15]. Prema tome u vodi sa debljim slojem kamenca moe se pojaviti naponska korozija elika sa prslinama. 55

ZATITA MATERIJALA 50 (2009) broj 1

M. V. TOMI i ...

UZROCI KOROZIJE U TERMOENERGETSKIM POSTROJENJIMA ponente kamenca i mogu da olakavaju pojavu naponske korozije sa prslinama. Ulje prisutno u vodi prenosi toplotu 20 puta manje nego kamenac i kao takvo olakava pojavu naponske korozije elika sa prslinama [16]. U tabeli 4 dati su normativi napojne vode koja se preporuuje za kotlove [13, 14]. poreivanjem sadraja primesa u napojnoj vodi kotla (tabela 1) i normiranog sadraja primesa u napojnoj vodi za kotlove (tabela 4) zakljuuje se da su u napojnoj vodi za kotao elektrina provodljivost, silicijumova kiselina, kiseonik, ukupna suma nitrita i nitrata, ukupnog gvoa, bakra, hidrazina i tvrdoa, viestruko vei nego u normiranim vodama za kotlove. Sadraj amonijaka je u napojnoj vodi kotla neto manji, a p vrednost neto vea nego u normiranim vodama.

Tabela 2 - Hemijski sastav napojne vode za kotlove (na ulazu u kotao)Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. Parametar vrednost Elektrina provodljivost, S/cm Utroak KMnO4, mg O2 /dm3Na + , mg / dm 3+2 3

Napojna voda 1. merenje 10.4 33 2.5 1.6 0.46 0.14 1.06 0,5 0

Napojna voda 2. merenje 9.70 45 3.5 1.8 0.40 0.10 0.78