javnost spomenika eugen frankovi

Spomenic i NOB-u postal i su s inon im za javnu plast i ku nastalu pos l jednja dva decenija u nas. Takvo je b i lo v r i j eme : neposredno nakon rata bespr im jerno tekog i zauzeto p romjenama neusporedive vanosti u povi jest i zeml je . Drugih je tema b i lo , i u skladu s revo luc ionarn im idejama i os jea j ima, ali je ipak potreba samopotvr ivan ja revoluci je na temi pobjedonosne oruane borbe prevladala do te mjere da ponekad ak ni tada kad se st icajem oko lnost i nudi la neka druga tema, kao u sluaju Bakieva Marksa i Engelsa, ipak n i je real izirana javn im spomen ikom.

Moda danas moemo al i t i za nedostatkom izvjesnog smisla za pro i ren je i l i sub l im i ran je revolucionarnog tematskog kompleksa u pravcu opih humanih v r i jednos t i imanentn ih revo luc i j i . Moda bi takva i r ina na sretan nain pr idon i je la onoj vezi javne p last ike s p ros to r ima ko j i su nastajal i i za koje je nastajala i moda bi mnoge oporbe u razvoju naeg pos l i je ra tnog spomenika i ne samo spomenika dobi le drug i smisao i dosegle nedost ignute mogunost i . A l i to se n i je dogodi lo . Tematsk i okv i r b io je odreen i vrst. Spomenik je ostao vezan uz l inosti i dogaaje i l i l ikove i t ip ine s i tuaci je ratne juera-n j ice. Va l jda ih je b i lo suvie i suvie su bi l i bl izu da bi psiholoki b i lo mogue nadii ih u tematskom smis lu . I l i je bar tako b i lo u poetku, u p rv im po ra tn im godinama. Kasni je je tok stvar i dao i tavoj ovo j oblast i izvjesnu o f i c i je lnu odreenost, a sama sku lp torska d je latnost n i je bi la posl jednja u tom ps iho lokom kanon iz i ran ju spomenike plast ike u nas. Ona se bavila vie lom l jen jem drug ih o tpora , na f o r m a l n o m planu ako jest i ona koja jest. Bi lo je to zapravo traenje razvoja umje tnos t i unutar p r i hvaenih zaht jeva, zadovol javanje reprezentat ivne in tenci je na nain ko j i komun ic i ra sa suvremenim tokov ima moderne umje tnos t i . Takav kurs ni je b io unapr i jed osuen na bespue i neuspjeh; jednom pr i hvaen, angairao je potenci ja le i znatni rezul tat i nisu izostal i . Al i oni su dosegnut i unutar ovako postavl jen ih ci l jeva ko j i su samim t im znai l i odusta jan je od postav l jan ja p i tan ja ko j i h je b i lo . Uskraeni odgovo r i ine ta p i tan ja o t vo ren im , pa su ona pr isutna,

bar na imp l i c i tan nain, jer se n j ima ne bav imo, ignor i ra ju i ih sve do danas.

Granina pozic i ja na ko jo j se nalazimo i l i m imo i la z imo s o tvo ren im p i tan j ima naeg spomenika u odnosu je prema p ros to ru , oko l i n i gradskih ambi jenata i pejzaa. Izvjesna nezainteresiranost za tu d imenz i ju spomenika oznaka je najveeg di je la spomenike plast ike posveene NOB-u. Znatno se, dodue, razl i k u j u naini ispol javanja ove nezainteresiranost i . Jednom ih v i d imo u n a m e t a n j u pejzau (popu t August inieva banja lukog spomen ika ) , to uzroku je kon f l i k t s oko l i nom neizbjenom pretpostavkom dobra spomenika kon f l i k t u kom um je tn i k gub i . Drugi put kao i g n o r i r a n j e ambi jenta ko j i izlazi iz shvaanja spomenika kao ukruene s c e n e koja (po logici svake scene) pr ikazu je svoju au tonomnu igru za gledaoce, sada sluajno ovd je , duhovno pr iv remena, tek f iz ik i t ra jna . Izvedbu b ro j n i h Radauevih ra tn ik ih igrokaza mot i v i rao je taj prolazni razlog, pa kako v r i j eme tee, tako postaje sve o i t i j e da ih ne odrava c je lovi tost d je la , nego puka mater i ja lnost bronce. Trei put ovakav e se nesporazum jav i t i kao a u t o r s k a samodovol jnost k ipara , neto poput

inverzi je one neodmjerenost i u p rvom sluaju to isto pa izokrenuto. Bo l j i (odnosno go r i ) p r im je r od August inieva Moe Pijade na popr i tu Proleterskih brigada teko je navesti. Nemamo razloga ni pokuat i da p rodu imo s isp i t i van jem var i j an t i ovih nesporazuma s p ros to rom; dovo l j no je da naznaimo karakter is t ian raspon u kojem se dogaaju . Nj ihova bro jnost ukazuje na to da im uzrok neemo nai u po jed inanom sluaju ko j i i sp i tu jemo, da se ob jan jen je ne nalazi ni u opem konceptua lnom okv i ru unutar kojeg su pos l i je ra tn i spomenici nasta ja l i , jer je i on posl jedica dub l je uv je tovanost i . Tako na t im slojevima nalazimo jo uv i jek preteno ind ika t ivne elemente pojave koja nas zanima. Potrebno je dak le da ih zapazimo, no neophodno je pot rebno da pot ra imo dal je , one konst i tu t ivne. Spomenut i kon f l i k t s p ros to rom nametnuo se naoj panj i kao ind ika to r od presudnog znaenja zato to 17

V. Baki: Spomenik strijeljanima u Bjelovaru, 1947. K. Angeli Radovani: Drenianin, 1949.

je odnos prostora (oko l i ne , amb i jen ta ) i spomenika odnos konstante prema p rom jen i izazvanoj po javom spomenika na n jemu je dakle sva teina ovog iskuenja. Ostalo je preteno stvar os je t l j i vost i da se razabere kako ga on podnos i . No opravdanost takva pr is tupa n i je samo u objekt ivnost i nego p r i j e svega u tome to nas upuuje b i t nom u karak te ru spomenika, jezgri njegove pojave i znaenja. Naime, spomenik je javni fenomen; takav je po pot rebi koja ga je uzrokovala i ko jo j je nami jen jen . Fiziki o tvoren prostor u kom posto j i tehnik i je jed in i mogui med i j soci ja lno-psiholoke sfere ko jo j je spomenik up rav l j en : duhovno j realnost i svoje sredine. J a v n o s t s p o m e n i k a sva je njegova p r i r oda ; tako spomenik raste, s to j i i l i pada: u javnosti je sva vel i ina i l i n i tavi lo spomenika. Nedostaje li mu d imenz i ja javnos t i , on je u prav i lu tek izvjesna masa, ponekad ak dobra sku lp tu ra i l i to d rugo, a uv i jek nesporazum ko j i prestaje tek uklan jan jem. U javnost i je spomenika i njegov, naizgled, naroi t teret komun ika t i vnos t i i l i povlast ica, jer se ini da su komun ika t i vnos t spomenika to l i k i p rok le l i kol ik i su je b lagoslov i l i . Prv ima se uini la nametnu tom preponom, d rug ima s igurn im ancem. I jedni i d rug i v id je l i su komun ika t i vnos t u razgovi je tnom koment i r an ju teme. Odat le su jedni pr i l i podizanju spomenika kao izazovu zaostalost i , a drug i kao obran i v r i jednos t i to ne podl i jeu s u m n j i . Posljedica je esto bi la d i lema izmeu posebnosti i osredn jos t i .

A komun ika t i vnos t spomenika n i je ni teret ni povlast ica. Komun ika t i vnos t je funkc i j a javnost i spomenika upravl jena b i t i sredine koja ga podie. Osred-njost tamo ne dop i re i vezana obz i r ima njezina umje tnos t . . . posto j i li obzirna umje tnos t? A eks-k luz ivnost mimoi laz i vezana uz svoja posebna magnetska po l ja . (Odat le fenomen oprean oporbama fo rma lne naravi da kval i te t javnost i dosiu djela suprotna po mor fo loko j pr ipadnost i kao i da izmie on ima s jedne i s druge strane l i kovn ih opredjel j e n j a ) . O i to da to n i je dokaz i re levantnost i l i kovn ih pozic i ja , ali je argument za presudnu ulogu izvjesnih d u b l j i h mot ivac i ja ko je pokreu kreat ivne impulse i vode kretan ja po odreenoj l i n i j i l i kovn ih problema. Ispod svega to se v r lo raznovrsno def in i ra l i kovn im vokabu la rom dominantna je s t ru ja vremena. Evoluci ja njegovih sloenih stanja trai to ta l i te t svog o i tovanja ak u to l i ko supro ts tav l jen im forma ln im pozic i jama da one nameu p i t an ja : t ko ima pravo? Pravo p r i j e svega nema ovakvo p i tan je zbog onoga to sugerira odgovoru ograniavaju i ga, ali da u jedno svi nisu putn ic i raz l i i t ih prav ih putova, pokazuje i ono to im se dogaa u naporu da st ignu do javnost i spomenika ko je podiu. Javnost je stvarno breme spomenika k o j i m on teret i svog stvaraoca na pu tov ima ko j i nisu ni oznaeni ni zagraeni komun ika t i vnou . Tek kad se taj jedin i teret od v r i jednos t i iznese, oni posta ju p rohodn i ma kako iznenaujui i l i iznenaujue poznat i b i l i . 18

V. Radau: Spomenik NOB-u, Buje

ne sredine? Ni je li to p i tan je u vezi sa samom njez inom f o r m a c i j o m i buduom evo luc i jom? to podrava s imu l i ran je akc i je na mjestu naeg zajednikog napora? Otkuda poza mjesto stajal i ta, gesta mjesto d je la . Otkuda in f lac i ja jedne h is tor i jske invest ic i je? I postoje li uope l in i je razvoja ovog fenomena ko je se mogu sagledati i l i ih mi samo jo n ismo razabral i? to ako i shvat imo n j ihov tok i smisao ima li snaga i naina da se neto izmi jen i? Kako i to? Kada sam ivot zaplete stvar, moda je na jbo l je pot ra i t i t renutak njezine pojave. U samom ivo tu . Bav imo se podizanjem spomenika revo luc ionarnom ratu i bav imo se nainom kako to in imo . O t k a d , p r i j e svega, dat i ra pojava takva spomenika? Negdje iza rata, svakako. A za v r i j eme rata? Postoje b ro j n i spomenici NOB-u ko j i su spomenici u h i s to r i j skom i dokumen ta rnom smislu r i j e i . Oni nas, naizgled, ne zan ima ju to su d o k u m e n t i , predme t i , loka l i te t i u nekoj vezi s ra tom i u tom su smislu spomenic i. No anal iz i ra ju i neke spomenike te vrste, nail i b i smo na mnoge elemente od vel ike vanosti za temu k o j o m se bav imo. Ratni dogaaj i zb iva ju se na izvjesnom terenu i usko su povezani s osobinama tog terena. Ratni dogaaj i os tav l ja ju i t ragove tamo gdje su se dogod i l i , a ovi su u uskoj vezi sa zb ivan jem to l i ko ov isn im o mjestu najvee kunje. V r i j eme postupno brie te tragove, ali n j ihova i tkost i p reko neznatnih ostataka ostaje ve l ika. Osim toga, svjestan unitavanja i propast i ko jo j je izvrgnut , ovjek ko j i ra tu je esto namjerno

A k o je javnost spomenika njegova uprav l jenost b i t i one sredine koja ga podie, uspjeh je spomenika i znak fo rm i ranos t i te sredine. Jer pretpostavka je njegove javnost i i izvjesni kohezioni potenci ja l njegove sredine. Kohezi ju sredine ne mora spomenik dosei ali v id je l i smo, tad je