zivot u edmontonu – 2001smandic/letters/2000-2007_life in... · “sutra je u planu klizanje i...

2001 Zivot u Edmontonu Alberta, KANADA

1

Zivot u Edmontonu – 2001 Sam Novogodisnji docek je bio daleko iznad mojih ocekivanja. Vecera sa osmoro prijatelja (na Americi svojstven nacin), i onda zurka (na Balkanu svojstven nacin). Buduci da je drustvo cinilo cetvoro Ukrajinaca i dve Balkanke, drugi deo veceri nije mogao biti los. ;) Istini za volju, toliko sam se naludovala sa Anitom zadnjih tri nedelje, da nam je i toga dosta. Dosla neka zelja da se nesto radi… “Sutra je u planu klizanje i bazen, prekosutra basket i bluz, u subotu klizanje i basket, u nedelju basket zasigurno i... pocinje mi drugi semestar...” (Januar 03, 2001) Osnovna prilagodjavanja na novu sredinu su uspjesno zavrsena po mojim ocekivanjima za cetiri mjeseca i osetila sam se spremnom da se ubacim u nove izazove drugog semestra studija predamnom. Klizanje i filmske veceri kao izgovori za okupljanje sa dragim ljudima su se nastavsemsetar doneo brdo novih obaveza… Tada tu najkarakterisiticniju crtu zapada koja seduze od tri meseca. No Anita i ja smo jos uvokupljanja sa prijateljima… Prvi zimski izlet u Rokije (Januar 2001) Nedge u januaru sasvim nenadano Anita i ja se odlucismo za trodnevni izlet u Rokije sa njenim kolegom iz Nemacke (ne pamtim mu ime). I tako jednog vikenda krenusmo zavejanim cestama Alberte prema jugo-zapadu. Nakon 4-5 sati voznje iz prerije su odjednom iznikle planine. Iako su planinski vrhovi bili u oblacima sakrivajuci svoje puno velicanstvo, zimski prizori pred nasim ocima su me ostavili bez daha. Dok smo mi jurili po autoputu 120 km/h, ja sam samo zelila da usporimo strahujuci da bi planine mogle nestati iza sledeceg ugla. A njima nije bilo kraja – stotinama kilometara… Nasa prva stanica je bila zalednjeno jezero Louise…

ili, ali u mnogo manjem broju jer je novi sam po prvi puta dozivela prezaposlenost,

oseti kada se u ovom svetu prozivi nesto ek uspele ugurati veceri bluz muzike i


2

Na jezeru Louise u Nacionalnom Parku Banff nas je docekala citava izlozba ledenih skulptura: od dvoraca, preko aviona do motociklista. No, dnevna temperatura je bila oko -20 C tako da nase zimske radosti na ledu nisu dugo potrajale. Rado smo se vratili u auto da nastavimo uzivati u pogledima iz naseg cetverotockasa…

Cesti i planinama kao da nije bilo kraja. Nastavak puta prema jugo-zapadu i Okanaganskoj oblasti doneo je nesto pitomije prizore i malko sunca.

gradica Kelowna u provinciji British sa -20 C u Edmontonu tog jutra na -5 C u Kelowni se

prolece. Odusevljeni temperaturom i ne, nisam se zabrojala sa nulama ☺),

nastavak naseg puta na drugoj obali. Sve u svemu, bese to vrlo interesatno iskustvo sa predivnim prizorima…

Kasno popodne stigosmo do Okanagan jezera i Columbia. Promena temperature osecala kao promena godisnjeg doba od zime na umorni od oko 1,000 km voznje toga dana (ostadosmo u Kelowni te veceri. Sledeceg dana nastavismo nas izlet prema jugoistoku i manje naseljenim oblastima British Columbia-e. Cestica je krivudala uz jezera i reke, pentrala se i spustala niz brda i planine, i na momente uronjavala u jezero tako da smo morali cekati na skele za


3

Snezni vrhovi planina su se prelivali pod suncem uklapajuci se fantasticno sa tamno zelenom nijansom crnogorice. Voznja je bila pravo zadovoljstvo za oci i dusu…

Tog popodneva zastadosmo u gradicu Nelson, jednom od najvecih gradica na nasoj 500-600 km dugoj ruti toga dana. Imala sam osecaj da smo stigli u jedan od kaubojskih gradica iz americkih filmova. Gradic je imao benzinsku pumpu, prodavnicu hrane, piceriju, postu i par kucica… Bese to vrlo interesantan dozivljaj…

Nas put se nastavio kroz doline pored jezera i izmedju planinskih venaca.


4

Treceg dana put nas je doveo nazad do lanczablistali svojim punim sjajem daha. Nikada do tada nisam videla tako nestovelicanstvo mogla opisati…

a kandskih Rokija koji su ovoga puta pred nasim ocima. Velicanstvo Rokija me je ostavilo bez

. Evo par slika jer tesko da bih to

To popodne posetismo i gradic Banff u istoimenom Nacionalnom parku. Banff je simpaticno mestasce

o ulicica prepunih a suvenira. Na nase

osmo i restoran Balkan m). Ko bi rekao da smo

im Rokijima. Prevezli smo nesto vise od 2,000 km u tri dana – prilicno lude razdaljine po evropskim (ali ne i kanadskim) kriterijumima…

okruzeno planinama sa nekolikrazno-raznih trgovina i prodavnicveliko iznenadjenje, tu pronadj(istina, sa grckom hranozapravo na drugom kontinentu… Zivot je ples. Muzika je u nasim glavama… Eto toliko o mom prvom susretu sa kanadsk


5

Prolece i leto u Edmontonu (2001) Od ostatka te zime ne pamtim mnogo osim skolskih obaveza. A onda je napokon stiglo i dugo ocekivano prolece negde krajem aprila. Tog proleca kupih i bicikli pa je uzivanje u Edmontonu i dolini reke dobilo neke nove nijanse…

Vrlo ubrzo krenula su i bicikliranja sa mojim internacionalnim prijateljima… Enrique (Spanija), Nasser (Iran), Victor (Mexico) i Yoko (Japan) su bili manje-vise stalni clanovi posade. S’ vremena na vreme bi nam se prikljucili Mark (Canada), Gabriel (Mexico), Mariana (Argentina), Ali (Iran), Oleg (Ukrajina) i Jarko (Ukrajina).


6

Da ne bi bilo monotono samo sa biciklizmima, jedan vikend tokom kratkog kanadskog leta se uputismo na izlet kanuima, slican onome od prethodne jeseni sa Internacionalnim Centrom. Dan je bio suncan i topao – idealan za suncanje i uzivanje na vodi. Cela tura ima oko 24 km i ako se samo spusta niz reku zavrsi se za 8

sati. Ne znam kako, ali mi smo uspeli “veslati” punih 7 sati. Kanda nam se bas i nije zurilo… Internacionalna posada je bila Enrique, Nasser, Mark, Mariana, Yoko, Oleg, Ali i ja. Zastajali smo na recnim otocima usput, jurili se kroz plicake, prskali se kao mala deca, i izlezavali na suncu. Kakav fenomenalan izlet…


7

Jedan vikend Mark i ja smo se uputili do Sylvan jezera (velicine Balatona) na oko pola puta do Calgary-a - 170 km od Edmontona. Pescana plaza, pescano dno i fenomenalan suncan dan su bili pravi izazov za kupanje. Ipak, meni je jos uvek bilo tesko poverovati posle prezivljene (pre)duge kanadske zime da se u ovoj zemlji moze kupati i na otvorenim jezerima u neko doba godine… Tu negde sam proslavila i svoj prvi Dan Kanade sa mojim prijateljima uz predivno popodne sa 27 C provedeno u jednom od parkova igrajuci frizbi i fudbal. Pravo zadovoljstvo. :) Dovece smo nastavili proslavu u vecernjem spektaklu sa umetnim vodopadom koji se obrusavao puna 2 sata sa jednog od edmontonskih mostova, vatrometom oko ponoci (jer se smrkava nesto posle 23 h) i koncertom na glavnom trgu u centru gradu. Jos jedan nezaboravan dan… Leto se nastavilo sa brdom nekih nezaboravnih biciklistickih izleta po dolini reke i okolini sa mojim prijateljima iz celog sveta…


8

Jesen u Edmontonu (2001) Po povratku sa mog putovanja za Evropu krajem augusta, ostalo nam je jos par nedelja lepog i dovoljno toplog vremena za bicikliranja u dolini reke i uzivanje u prizorima…

Tu negde je opet dosla i jos brze prosla edmontonska jesen i skolske obaveze su zakucale na vrata…


9

Druga rodjedanska proslava u Kanadi Jos jedan rodjendan ostaje iza mene. Presrecna sam... Bilo je prelepo jos jednom shvatiti koliko je dragih ljudi svuda po svetu... A sama proslava mozda lepsa nego ikoja do sada. Svet u malom se skupio (Filipini, Argentina, Iran, Japan, Ukrajina, Mexico, Spanija, i Canada - Toronto, Calgary i Edmonton). Smeha i radosti na izvoz, pesme na spanskom, ruskom,

engleskom... Mislim da sam se nasla o ovoj kulturi... I uz sve to, misli ka svima onima koji u tom trenutku nisu fizicki bili prisutni u ovde... I da zavrsim u stihu Balasevica: hvala vam sto ste okrenuli ringispil u mojoj glavi... (November 18, 2001)

Druga kanadska zima…

November 28, 2001 Vreme nam je pravo kanadsko - zimska idila. -10 C preko dana (najvisa temperatura) je nesto jako normalno. Sa malko vetra stize i na -20 C. Pricati o tome da to nije hladno, cini mi se suludo, ali zaista je tako. Kada dodjete, uvericete se i sami. Sneg nam pada vec peti dan - malko stane, ali tu je. Ima ga oko 12-13 cm. Znam, malo je za pet dana padanja. Ali dobro je jer taj bas i nema mnogo sanse da se otopi pre marta... :) Grad izgleda prekrasno... Uz sve to, ja vozim bicikli svaki dan. Znam da mislite da nisam bas sasvim svoja, ali sve je relativno - narocito na drugom kontinentu. :)


10

I tako je stigla jos jedna kanadska zima sa svojim radostima i gomilom dragih ljudi. Bese to zima kada odlucih da se čeličim i umesto smrzavanja na autobusnoj stanici izabrah da celu zimu vozim bicikli do univerziteta (nekih 10-tak minuta) – pa cak i na -30 C. Ne bih da opisujem koliko je garderobe trebalo staviti na sebe kako to ne bi bilo prohladno iskustvo u prilicno hladnim danima. ☺ Ipak, prezivela sam celu zimu bicikliranja (osim par dana sa mecavom) i nakon toga obecala sebi da je to jedna od onih stvari koju treba probati samo jednom u zivotu… ☺ Zima je opet donela zadovoljstvo okupljanja sa prijateljima, fakultetsku hokejasku utakmicu, i radosti predstojecih Bozicnih praznika…


11

Tu negde u decembru 2001-ve odlucih da ostajem u Edmontonu na doktoratu narednih 4-5 godina. Ni sama skoro da nisam mogla poverovati u takvu izjavu posle prethodnih deset godina menjanja tolikih drzava i gradova. Moja draga mama je na tu odluku samo rekla: “Pa dobro, Sandra, zar nije bilo dosta skole?” a moji prijatelji su se zabrinuli za moje zdravlje kada sam odlucila da ostajem u istom gradu jos nekoliko godina. :) Odlucih se za doktorat u oblasti rehabilitacijske medicine srcanih bolesnika ni ne sluteci na sta ta odluka nosi sa sobom. Ponekad je zaista bolje sto ne znamo sve sta nas ceka na nasim odabranim putevima… Kulinarske carolije – Prvi burek u Kanadi… (December 15, 2001) Vece mi prolazi u smehu do suza pa zelim samo da vam dobacim koju. Dakle, posle nekoliko naucnih clanaka odlucih da mi treba odmor. E to je bila greska... I odlucim da pravim burek po vasoj ideji... E samo da znate da sam sve uradila kako ste rekli - sve ono sto nije trebalo. :) Prvo skocih u trgovinu jer mi je Mirna iz Frankfurta napisala kako se kazu kore za burek na engleskom. Nisam puno mogla da biram debljinu kao na Futoskoj pijaci jer je bila samo jedna vrsta. Sretna sto ih pronadjoh, dobila sam jos dodatnog entuzijazma. Dodjem kuci i odmah otvaram kutiju i pocinjem da razmotavam kore. Vrlo brzo sam po pucanju shvatila da su zamrznute... :) Krenem praviti smesu. Kao prvo sir bas i nije bio preterano "gust". Otvaram i novo-kupljeno pakovanje jaja. I prvi put u zivotu se srecem sa jajetom zalepljenim za kutiju... Naravno, da se raspalo dok sam ga "odlepljivala". :) No, nema veze. Krenem sa miksanjem ne bas preterano cvrstog sira i jaja - ono sto je ispalo od toga moglo se mazati samo (citaj: prelivati). :) Vracam se korama. Posto su umotane u jednu veliku rolnu trebalo bi mi dva sata cekanja da se cela rolna odmrzne. Nisam htela da eksperimentisem sa odmrzavanjem u mikrovalnoj rerni (to je valda jedina kulinarska glupost koju sam veceras preskocila). :) I onda sam ja tako mazala trakice. Drago mi je da me niste videli, jer bi ste me se odrekli u momentu... Curilo je na sve strane - razloga za smeh u neogranicenim kolicinama (i iskoristila sam ih sve do jednog). :) Ubacila sam ja to nekako u rernu. Nadam se da se nece peci dva sata kao moja torta pre mesec dana. :) Da zakljucim, cini mi se da je bolje da se vratim mojim naucnim clancima. :)


12

Ko je pomislio da burek nije uspeo?! Ma bio je za desetku!!! Nema veze sto se sve prelivalo... Aniti sam jucer pricala moje dozivljaje u kuhinji i ona je me je zamolila da je sto pre naucim kako se pravi burek. Mozete li tek zamisliti kako ce ga ona napraviti ako je ja budem ucila. :) Prvi pravi kanadski Bozic Bozic je prosao sa temperaturama od -4 C do -6 C - skoro nezapamceno u ovom gradu. A ja cu ga upamtiti za sva vremena i vrlo rado poceti slaviti - svidelo mi se. :) Provela sam tri prekrasna dana sa porodicom jedne profesorice kojoj sam fitness intsruktor. Provedoh tri dana na ranch-u 50-tak km od Edmontona (nisam ni znala da idem izvan grada). Severno-

americki Bozic? Iskustvo za milion misli - od prekrasnih porodicnih osecanja (porodica kod koje sam bila prozvala je samu sebe mojom kanadskom porodicom i pozvala me da

se prikljucim i na narednim Bozicima i porodicnim praznicima) do totalnog kulturnog soka posmatrajuci severno-americku raskalasnost bez mnogo smislenih dubinskih shvatanja… Da, previse misli. Ipak, bilo je prijatno na trenutak osetiti neku sasvim drugaciju stvarnost…


13

Neplanirana Novogodisnja proslava sa skijaskim izletom od nedelju dana – Okanagan oblast, British Columbia Negde polovinom decembra kada je izgledalo da cu mozda cak i tugovati u Edmontonu za svim dragim ljudima koji su se razisli iz ovog grada za praznike, neocekivano me nazvao me moj drug Uros i pobrkao mi loncice. :) Predlog je pao da se pridruzim njemu i njegovom drugu Naveed-u na nedelju dana skijanja... Naravno da nisam dugo razmisljala... :) I tako, sada su planovi u momentu postali skroz drugaciji. Novu Godinu

km od Vankuvera. (Kada saopstih dragom ocu preko telefona gde idem na skijanje, usledila je kratka pauza ispunjena tisinom pre njegovog pitanja “Pa dobro, Sandra, zar nisi mogla naci kakvo brdo blize Edmontonu?”. ☺) U tom gradicu sam bila u februaru ove godine sa Anitom i njenim drugarom na proputovanju kroz Rockije. Istina, Kelowna nije zvucala kao Venecija za docek 2000-te, ali je u proseku toplija 5-10 stepeni od Edmontona - vise nego dovoljno. Vreme je bilo za praznike a i za putovanje – tada je vec bilo puna cetiri meseca kako sam se vratila iz Evrope... Skijaliste Big White (u prevodu, Veliko belilo) na koje smo isli je imalo samo 115 skijaskih staza na 10 km sirine planine I 192 cm utabanog snega u to vreme… Odusevila sam se. Oprobah I nocno

skijanje I voznju ski-doo-om (“skuter” za sneg) jer smo jedno popodne Urosh I ja malko “zalutali” u planini nakon sto su se svi liftovi zatvorili. Poceh skromno sa zelenim stazama, pa onda malko plavim I, naravno, nisam odolela ni crnim. Zatim

cu docekati 1000 km od Edmontona (nisam se zabunila za nule :) ) u gradu Kelowna na 400


14

malko skijanja kroz proredjenu sumu (“glides”) koje mi se jako svidelo jer se ne vidi koliko je strmo. :) Ma nagovorise me I na dvostruku crnu stazu. To sam oprobala samo jednom jer posle bezazlenog pada nisam uspela da se zaustavim punih 50 metara… A koliko je zapravo bilo strmo

edmontonaca I sa njima docekasmo I Novu 2002-tu.

Promena je prijala, ali velicanstvo Big White-a nije moglo da se poredi sa ovim drugim skijalistem…

shvatila sam kada sam pocela da se penjem uzbrdo 10 metara da pokupim zaostali stap… Strmi su Rockiji, verujte. :) Skijanje je bilo nadopunjeno nekim zurkama, bazenom, hot tab-om I saunom. Sretosmo tamo grupu od samo 200

Iako vecinu vremena provedosmo skijajuci na Big White skijalistu, jedan dan se uputismo na skijaliste Silver Star (u prevodu “Srebrena zvezda”) nekih 50-tak kilometara dalje kod gradica Vernon.

Skijanje na Big White skijalistu donelo je neke neverovatne prizore lepote prirode. Jedan od tih neverovatnih prizora je bilo zaledjenom drvece (tacnije, drvece totalno prekriveno debelim slojem smrznutog leda) koje izgleda kao da ste zakoracili na neku sasvim drugu planetu. Fantasticno…


15

Jedno popodne iskusili smo i skijanja izmedju dva sloja oblaka. To iskustvo je bilo prosto spektakularno… A Novogodisnja noc je bila prica za sebe. Kako smo se sreli sa tim grupom skijasa iz Edmontona koji su otsedali u nekom hotelu u Kelowna-i, Urosh i Naveed su odlucili da im se prikljuce za proslavu Nove Godine. Nas hotel je bio nekih 20-tak kilometara od Kelowna-e. Kako ja nisam htela da ostajem tamo celu noc, dogovorili smo da kada ja uzmem Naveed-ov auto (tacnije auto njegovog oca) sa kojim smo dosli iz Edmontona i vratim se u nas hotel tu vece. Dogovor je bio da me oni nazovu ujutro da dodjem da ih pokupim pa da idemo na skijanje. Kako se celo to drustvo prilicno brzo ponapijalo, meni oko 02 h posle ponoci vise nije bilo preterano interesatno te se odlucih vratiti nazad u hotel. I tako ja ostavih moje drugare, uzeh kljuc od auta i krenuh na put. Tek sto sam pocela da vozim shvatih da su tu noc verovatno pojacane policijske kontrole na cesti zbog voznje pod alkoholom. U tom trenutku mi prodje mi kroz glavu ne znam kako bih objasnila moju situaciju policiji ako me zaustave: da nisam pila alkohol na novogodisnju noc do 02 h posle ponoci, da ja ne znam gde se nalaze vlasnicki papiri od auta, da je auto koji vozim (prilicno nov, neka besna kola) zapravo auto od oca moga druga kome ja znam samo ime (ali ne i prezime), da je taj moj drug sa jos jednim prijateljem ostao nedge u nekom hotelu kome ja nisam upamtila ime u Kelowni tu noc, i da ja imam internacionalnu vozacku dozvolu koja je zapravo istekla pre 4-5 meseci ali ja nisam znala da ta dozvola vazi samo tokom prvih 12 meseci boravka u Kanadi… Ko bi mi verovao!? Srecom, niko me nije zaustavio usput… ☺ I tako se zavrsila 2001-va u Kanadi… ☺ Sa brdom sunca, Sandra (Februar 2007)

zivot u edmontonu – 2001smandic/letters/2000-2007_life in... · “sutra je u planu klizanje i...

Documents