ZDRAVSTVENA NEGA U INFEKTOLOGIJI I INFEKTIVNE BOLESTI

Literatura:

1. Maksimović M. Zdravstvena nega u infektologiji.Autorsko treće izmenjeno i dopunjeno izdanje,Beograd, 2016.

2. Nožić D. Infektivne bolesti sa epidemiologijom. Autorsko izdanje, Beograd, 2008.

NEOPHODNI FAKTORI ZA

NASTANAK INFEKTIVNIH BOLESTI

IZVOR INFEKCIJE

PUTEVI PRENOŠENJA

ULAZNO MESTO

BROJ I VIRULENCIJA

KLICA

OSETLJIVOST ORGANIZMA

Izvor infekcije

Čovek

Bolesnik

U inkubaciji

U toku tipičnog toka bolesti

U toku atipičnog toka

bolesti

Kliconoša

Zdrave kliconoše

Rekonvalescentne

kliconoše

Životinje

(zoonoze)

PUTEVI PRENOŠENJA ZARAZNIH BOLESTI

KONTAKT: * direktan * indirektan

ZAGAĐENE ŽIVOTNE

NAMIRNICE VAZDUH

ZAGAĐENO ZEMLJIŠTE

INSEKTI

ULAZNA MESTA INFEKCIJE

Ulazna mesta infekcije podrazumevaju mesta prodora uzročnika zarazne bolesti u organizam domaćina. To mogu biti:

sluznica respiratornog trakta

sluznica digestivnog trakta

koža i

ostale sluznice (urinarna, genitalna i konjuktiva)

Neki agensi imaju samo jedno ulazno mesto, dok drugi imaju više ulaznih mesta , od kojih je jedno glavno, a ostala su sporedna.

PATOGENOST I KOLIČINA INFEKTIVNOG AGENSA

• SPOSOBNOST MIKROORGANIZMA DA IZAZOVE MANIFESTNU BOLEST U ZARAŽENOM DOMAĆINU

VIRULENCIJA

• BROJ UNETIH KLICA U ORGANIZAM KOJI MOŽE DA IZAZOVE OBOLJENJE

INFEKTIVNA

DOZA

OSETLJIVOST ORGANIZMA

Uzrast

Pol

Klimatski i meteorološki uslovi

Fizičke i duševne traume

Ishrana

Stanovanje

Uticaj drugih oboljenja

Zanimanje

10

MERE PREVENCIJE INFEKTIVNI BOLESTI = skup

mera koje se stalno sprovode u cilju predupređivanja

pojave infekcije ili zarazne bolesti;

MERE SUZBIJANJA INFEKTIVNIH BOLESTI = skup

mera koje se sprovode protiv već prisutne zarazne

bolesti, u cilju smanjenja njene učestalosti;

MERE PREVENCIJE INFEKTIVNI BOLESTI

OPŠTE MERE

RESPIRATORNIH ZARAZNIH BOLESTI CREVNIH ZARAZNIH BOLESI VEKTORSKIH ZARAZNIH BOLESTI ZOONOZA

SPECIFIČNE MERE

VAKCINACIJA SEROPROFILAKSA HEMIOPROFILAKSA

11

OPŠTE MERE ZA PREVENCIJU RESPIRATORNIH BOLESTI

• Izbegavanje grupisanja ljudi u zatvorenim prostorima

• Provetravanje prostorija i vlažno čišćenje podova

• Izbegavanje direktnog kontakta sa obolelim osobama

• Pranje posuđa i pribora za jelo

• Pranje i dezinfekcija igračaka za decu

• Korišćenje maramica i ubrusa za jednokratnu upotrebu

• Pranje ruku nakon kontakta sa sekretima i ekskretima

12

OPŠTE MERE ZA PREVENCIJU RESPIRATORNIH BOLESTI

Značajna mera u prevenciji je zaštita ulaznih vrata nošenjem maski i zaštitnih naočara, posebno pri radu sa bolesnicima u zdravstvenim ustanovama.

Maske treba da :

• budu višeslojne i za jednokratnu upotrebu

• da pokrivaju i nos i usta

• da se nakon 3 sata zamene novim

• se nakon upotrebe bace i operu ruke!

13

OPŠTE MERE PREVENCIJE CREVNIH ZARAZNIH BOLESTI

Podrazumevaju sprečavanje fekalne kontaminacije hrane i vode za piće:

• obezbeđivanje dovoljnu količinu higijenski ispravne vode za piće i ostale potrebe;

• higijensko otklanjanje fekalnih i drugih otpadnih materija;

• redovno pranje ruku tekućom vodom i sapunom posle svake defekacije i uriniranja i pre svakog obroka;

• efikasno suzbijanje muva;

• efikasnu borbu protiv glodara;

14

OPŠTE MERE PREVENCIJE CREVNIH ZARAZNIH BOLESTI

• propisna termička obrada hrane;

• ispravno čuvanje gotove hrane;

• izbegavanje konzumiranja termički nedovoljno obrađene hrane iz životinjskih izvora (meso, riba, školjke, jaja, mleko);

• zaštitu gotove hrane od fekalne kontaminacije i

• zdravstveno prosvećivanje o značaju crevnih zaraznih bolesti, mogućnostima njihovog sprečavanja i suzbijanja.

15

OPŠTE MERE PREVENCIJE VEKTORSKIH BOLESTI

• Isušivanje staništa komaraca;

• Zaštita od napada artropoda (nošenje odeće s nogavicama i dugim rukavima svetle boje, uvlačenje nogavica u čarape, stavljanje zaštitnih mreža na vrata i prozore i oko kreveta za spavanje, mazanje kože sredstvima koje odbijaju artropode – repelentima);

• Uklanjanje visokog rastenja košenjem sa terena na kome se krećemo radi prevencije uboda krpelja;

• Upotreba insekticida.

16

OPŠTE MERE PREVENCIJE ZOONOZA

• Edukacija stanovništva o riziku od bliskog kontakta sa životinjama i riziku od upotrebe proizvoda životinjskog porekla;

• Pravilna termička obrada hrane;

• Temeljno pranje i propisno čuvanje hrane.

17

Mere suzbijanja zaraznih bolesti

Regulisane su Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i odgovarajućim pratećim aktima.

Podela iz didaktičkih razloga

Mere prema bolesniku i

Mere prema okolini

18

19

Mere prema obolelima

Mere prema okolini bolesnika

• Postavljanje dijagnoze bolesti • Prijava obolelih • Izolacija i hospitalizacija • Lečenje obolelih • Kontrola na kliconoštvo

Epidemiološko ispitivanje i istraživanje

Karantin

Zdravstveni nadzor

Imunoprofilaksa, hemioprofilaksa

Dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija

Zdravstveno vaspitni rad i ostale mere

MERE PREMA BOLESNIKU - Postavljanje dijagnoze zarazne bolesti -

20

Da bi se bolest efikasno suzbila, neophodna je njena blagovremena i tačna dijagnoza.

Dijagnoza zarazne bolesti se postavlja na osnovu kliničke slike, laboratorijskih nalaza i epidemioloških podataka.

MERE PREMA BOLESNIKU - Prijava obolelih i sumnjivih -

21

- Prijavljivanje bolesti je veoma važna protivepidemijska mera. Obaveznom prijavljivanju, u skladu sa zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, podleže: - svako oboljenje ili smrt od zarazne bolesti; - sumnja na obolevanje od kolere, kuge, velikih boginja, žute groznice, virusne hemoragijske groznice, SARS-a, poliomijelitisa, difterije, malih boginja, botulizma, kao i pojave nepoznate zarazne bolesti; - epidemija zarazne bolesti;

Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016)

Prijava obolelih i sumnjivih

22

- izlučivanje uzročnika trbušnog tifusa, paratifusa, drugih salmoneloza, šigeloza, jersinioza, kampilobakterioza kao i nosilaštvo antigena virusnog hepatitisa B, prisustvo antitela na virusni hepatitis C, antitela na HIV, kao i nosilaštvo parazita -uzročnika malarije; - mogućnost infekcije virusom besnila; - akutna flakcidna paraliza; - infekcija povezana sa zdravstvenom zaštitom (bolnička infekcija); - rezistencija uzročnika zarazne bolesti na antimikrobne lekove; - neželjena reakcija posle imunizacije - svaki neuobičajeni događaj koji može ukazivati na zloupotrebu biološkog agensa ili epidemije izazvane nepoznatim uzročnikom.

MERE PREMA BOLESNIKU - Izolacija i hospitalizacija obolelog -

• Izolacija podrazumeva ograničenje kretanja i izdvajanje osoba sa zaraznom bolešću radi sprečavanja prenošenja infekcije na zdrave ljude.

• U zavisnosti od vrste bolesti i kliničke slike, izolacija se može vršiti u :

kućnim uslovima i

u bolničkim uslovima Izolacija u bolničkim uslovima (hospitalizacija) je obavezna kod:

• obolelih od karantinskih bolesti

• obolelih sa težom kliničkom slikom bolesti

• obolelih koji ne ispunjavaju uslove za kućnu izolaciju

23

MERE PREMA BOLESNIKU - Lečenje bolesnika -

24

Lečenje bolesnika treba započeti odmah po postavljanju dijagnoze.

Terapija treba da je adekvatna i po mogućstvu kauzalna

Kod većine zaraznih bolesti kauzalnom terapijom se skraćuje trajanje zaraznosti.

MERE PREMA BOLESNIKU - Kontrola na kliconoštvo -

• Kontrola na kliconoštvo se sprovodi po prestanku lečenja obolelih od bolesti koje mogu da ostave hronično kliconoštvo.

• Kliconoše su osobe koje posle preležane bolesti (trbušnog tifusa, paratifusa A i B, bacilarne dizenterije, trovanja hranom, difterije, šarlaha, epidemičnog meningitisa, hepatitisa Bi C) po prestanku simptoma bolesti, mogu da predstavljaju opasnost od širenja infektivnih bolesti.

25

Mere prema okolini bolesnika

Epidemiološko ispitivanje i istraživanje

EPIDEMIOLOŠKO ISPITIVANJE se sprovodi radi:

• utvrđivanja faktora koji su doprineli nastanku zarazne bolesti i

njenom prenošenju, otkrivanja epidemije zarazne bolesti,

utvrđivanja uzročnika zarazne bolesti, a u cilju sprečavanja i

suzbijanja tih bolesti.

• sprovodi doktor medicine specijalista epidemiologije.

EPIDEMIOLOŠKO ISTRAŽIVANJE sprovodi se sa ciljem da se

ustanove rezervoar, odnosno izvor i put prenošenja zaraznih bolesti,

kao i faktori koji su doprineli nastanku i širenju epidemije, da se

predlože adekvatne protivepidemijske mere i da se prati njihovo

sprovođenje.

27

KARANTIN

Karantin je mera kojom se ograničava sloboda kretanja i utvrđuju obavezni zdravstveni pregledi zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od:

kuge,

velikih boginja

virusnih hemoragijskih groznica (izuzev hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom),

SARS-a,

kao i lica za koja postoji sumnja da boluju od zarazne bolesti nepoznate etiologije, tokom perioda zaraznosti.

28

ZDRAVSTVENI NADZOR

• Zdravstveni nadzor je mera koja obuhvata kontrolu zdravstvenog stanja lica koja dolaze iz zemalja u kojima ima kolere, kuge, velikih boginja, žute groznice, virusnih hemoragijskih groznica (izuzev HGBS) i malarije i drugih oboljenja koja predstavljaju pretnju po međunarodno javno zdravlje.

• Licima koja se stavljaju pod zdravstveni nadzor na graničnom prelazu, odnosno na mestu ulaska u zemlju, uručuje se rešenje sanitarnog inspektora o stavljanju pod zdravstveni nadzor.

• Lice kome je određena mera stavljanja pod zdravstveni nadzor mora se, u skladu sa izdatim rešenjem sanitarnog inspektora, javljati institutu, odnosno zavodu za javno zdravlje prema mestu boravka, radi praćenja svog zdravstvenog stanja i mora se pridržavati naloga lekara.

29

IMUNOPROFILAKSA I HEMIOPROFILAKSA

• U slučaju pojave epidemije zarazne bolesti, može se odrediti i preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv te zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost širenja epidemije te zarazne bolesti.

• Zaštita lekovima (hemioprofilaksa) sprovodi se kod lica koja su izložena zaražavanju od tuberkuloze, malarije, meningokokne bolesti i HIV infekcije, a po epidemiološkim indikacijama i kod lica koja su izložena drugim zaraznim bolestima, u skladu sa zakonom.

30

DEZINFEKCIJA, DEZINSEKCIJA I DERATIZACIJA

• DEZINFEKCIJA podrazumeva delimično uništavanje mikroorganizama sa predmeta i materijala koji dolaze u kontakt s bolesnikom.

• DEZINSEKCIJA je skup mera kojima se uništavaju insekti.

• DERATIZACIJA je skup mera koje se sprovode u borbi protiv glodara.

31

OSTALE MERE SUZBIJANJA ZARAZNIH BOLESTI

Ostale mere koje se mogu primeniti u slučaju pojave epidemije su:

• Privremena zabrana javnih okupljanja u školama, bioskopima, koncertima i dr. Javnim okupljanjima

• Zatvaranje određenih objekata za ishranu

• Zabrana prometa određene vrste robe i proizvoda

• Zabrana putovanja u zemlje u kojima postoji rizik od oboljevanja....

32

IMUNIZACIJA

• Imunizacija je najefikasnija mera primarne prevencije kojom se na najbrži i najjeftiniji način utiče na smanjenje učestalosti oboljevanja i umiranja od zaraznih bolesti.

33

Postoje dva osnovna mehanizma za sticanje imuniteta:

AKTIVNI IMUNITET

PASIVNI IMUNITET

PRIRODNI AKTIVNI

PRIRODNI PASIVNI

VEŠTAČKI AKTIVNI

VEŠTAČKI PASIVNI

34

AKTIVNI IMUNITET

• AKTIVNI IMUNITET je vid specifične otpornosti organizma prema određenom mikroorganizmu koji se stiče aktivnom imunizacijom ili prirodnom infekcijom.

• PRIRODNI AKTIVNI IMUNITET se stvara kada se čovek inficira, odnosno oboli od zarazne bolesti.

• VEŠTAČKI AKTIVNI IMUNITET nastaje nakon primene vakcina.

35

PASIVNI IMUNITET

• PASIVNI IMUNITET je vid specifične otpornosti organizma koji nastaje unošenjem gotovih antitela proizvedenih u organizmu čoveka ili životinje.

• PRIRODNI PASIVNI IMUNITET se stiče intrauterino kada antitela iz krvi majke prelaze u plod preko placente i kasnije preko mleka putem dojenja.

• VEŠTAČKI PASIVNI IMUNITET se postiže davanjem seruma ili imunoglobulina koji sadrže gotova antitela (seroprofilaksa), poreklom od imunih ljudi ili životinja.

36

IMUNIZACIJA JE OBAVEZNA ZA:

1) lica određenog uzrasta protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubele, zaušaka, virusnog hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B; i oboljenja izazvanih streptokokom pneumonije;

2) lica izložena određenim zaraznim bolestima: hepatitisu B, hepatitisu A, trbušnom tifusu, besnilu i tetanusu;

3) lica u posebnom riziku od bolesti: hepatitisa B, gripa, meningokokne bolesti, oboljenja izazvanih streptokokom pneumonije i hemofilusom influence B, varičele, infekcije izazvane respiratornim sincicijalnim virusom;

37

4) lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama protiv određenih zaraznih bolesti;

5) putnike u međunarodnom saobraćaju protiv žute groznice i drugih zaraznih bolesti po zahtevu zemlje u koju se putuje.

38

39

HEMIOPROFILAKSA ODREĐENIH ZARAZNIH BOLESTI

• Hemioprofilaksa je preventivno davanje lekova osobama koje su u riziku da obole od određenih bolesti.

• Za hemioprofilaksu od tuberkuloze, malarije, meningokokne bolesti, HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti po epidemiološkim indikacijama, upotrebljavaju se odgovarajući lekovi u skladu sa zakonom.

• Hemioprofilaksu sprovode nadležne zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom za hemioprofilaksu tuberkuloze, malarije, meningokokne bolesti, HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti po epidemiološkim indikacijama.

40

Zdravstveno vaspitni rad na nivou primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa primenom grupnih i individualnih metoda.

41

42

Dezinfekcija

Dezinfekcija je skup mera u cilju smanjenja

broja mikroorganizama u određenoj sredini ili određenom predmetu.

Dejstvo:

• Baktericidno, virocidno, fungicidno -

kada se mikroorganizmi uništavaju

• Bakteriostatsko ili virostatsko

kada oni ne bivaju uništeni, već se samo

sprečava rast i razvoj uzročnika oboljenja

43

Faktori koji utiču na efikasnost dezinfekcije

• Vrsta uzročnika (stepen osetljivosti mikroorganizama prema dezinfekcionom sredstvu je različit, posebno su otporne bakterije koje stvaraju spore)

• Sredina u kojoj deluje (prisustvo orgaskih materija (krv, gnoj, sputum) znatno umanjuje sposobnost dezinfekcionog sredstva zato se predmeti zaprljani organskim materijama , pre dezinfekcije moraju temeljno očistiti.

• Temperatura sredstva (toplija sredstva povećavaju dezinfekcionu moć)

• Vreme delovanja sredstva (svakom dezinfekcionom sredstvu je potrebno izvesno vreme da bi delovalo)

• Koncentracija dezinfekcionog sredstva (pridržavati se uputstva proizvođača dezinfekcionih sredstava)

44

Podela dezinfekcije

Prirodne:

• Sunčeva svetlost, taloženje i filtracija

Mehaničke = mehaničko uklanjanje klica

• čišćenje, provetravanje, brisanje, pranje, četkanje....

Termičke:

• Spaljivanje, žarenje, peglanje, kuvanje

Hemijske:

• Anorganske : kiseline, baze, halogeni elementi i oksidativna sredstva

• Organske: fenol, lizol, formaldehid, alkohol

45

Da bi dezinfekciono sredstvo bilo efikasno trebalo bi da ima sledeća svojstva:

• Širok spektar delovanja

• Male koncentracije deluju baktericidno

• Neškodljivo za ljudski organizam

• Ne nadražuje kožu i ne izaziva alergiju

• Ne ugrožava biološku ravnotežu u ljudskoj okolini

• Ne deluje kancerogeno

• Ima prijatan miris

• Ne oštećuje metale, gumu, tkanine i ne menja njihovu boju

• Deluje na različitim temperaturama

• Rastvorljivo u vodi kao univerzalnom rastvaraču

• Ekonomično i stalno dostupno na tržištu

46

Podela dezinfekcije prema vremenu sprovođenja

Početna Dezinfekcija u

toku hospitalizacije

Završna dezinfekcija

47

Sterilizacija

Sterilizacija je proces uništavanja svih

mikroorganizama i njihovih spora sa predmeta,

instrumenata i materijala.

48

METODE STERILIZACIJE

Fizičke

• Sterilizacija suvom toplotom

• Sterilizacija vlažnom toplotom

Hemijske

• Pomoću hemijskih rastvora

• Pomoću para hemijskih materija

Specijalne

49

Medicinski infektivni otpad

50

• Infektivni otpad je opasan otpad koji zbog prisustva patogenih mikroorganizama, predstavlja rizik od pojave infekcije. Stvara se prilikom pružanja zdravstvenih usluga

• Nepravilnim postupkom čuvanja, tretmana i otklanjanja, stvaraju se uslovi za zaražavanje bolesnika i osoblja unutar zdravstvenih ustanova kao i ostalih stanovnika.

51

• Sistem upravljanja medicinskim otpadom predstavlja primenu jedinstvenog metoda razdvajanja, obeležavanja, pakovanja, transporta i tretmana otpada iz zdravstvenih ustanova, primenom metoda dekontaminacije.

• Ovim postupcima se odvaja infektivni otpad od ostalog otpada, tretira se na propisan način tako da se učini bezopasnim po zdravlje ljudi i životnu sredinu i kao takav se odlaže zajedno sa komunalnim otpadom na deponijama.

• Na ovaj način se vrši pretvaranje infektivnog u komunalni otpad, koji se može bezbedno otkloniti na deponijama.

52