VINOGRADRATSVO

Opšti deo

POGLAVLJA:

1. OPŠTE VINOGRADARSTVO –uvod

2. MORFOLOGIJA ORGANA VINOVE LOZE

3. EKOLOGIJA VINOVE LOZE

4. PROIZVODNJA LOZNO SADNOG MATERIJALA

5. SADNJA VINOVE LOZE

6. REZIDBA VINOVE LOZE

7. AGROTEHNIKA (odrţavanje nzemljišta, Ďubrenje, navodnjavanje)

2

I. U V O D

ZNAČAJ VINOVE LOZE KAO GAJENE BILJKE

Vinova loza u poreĎenju sa nizom drugih poljoprivrednih kultura predstavlja izuzetno

intenzivnu i dohodovnu kulturu. Osnovni proizvod vinove loze je groţĎe, a zatim niz fermentisanih

i nefermentisanih preraĎevina. Svi proizvodi se koriste u ishrani stanovništva u domaćinstvu i

industriji (šema 1).

Njena vaţnost u ţivotu čoveka, pored ovoga, dobija još više na značaju jer se radi o kulturi

koja se uspešno gaji u brdovitim, tipično vinogradarskim područjima u kojima se zapošljava veliki

broj stanovništva i vinova loza, odnosno njeni proizvodi, veoma su vaţni za egzistenciju tih ljudi.

Pored zapošljavanja radnika i obezbeĎenja dohotka u neposrednoj proizvodnji groţĎa, veliki broj

njih se zapošljava i ostvaruje dohodak u proizvodnji loznog sadnog materijala, preradnim

kapacitetima, izradi mašina i repromaterijala za vinogradarstvo i preradne kapacitete, u trgovini,

ugostiteljstvu i dr. Od ukupno proizvedenog groţĎa, kao najvaţnijeg proizvoda vinove loze, u svetu

se oko 20% koristi kao stono groţĎe za potrošnju u sveţem stanju ili kao sušeno groţĎe. Ostalih

80% se preraĎuje u vino, alkoholna pića, sokove, sirće, dţemove i sl.

Potrošnjom groţĎa u sveţem stanju u ljudski organizam se unosi veoma veliki broj korisnih

sastojaka kao što su: šećer, organske kiseline, aminokiseline, vitamini, mineralne materije, fenolna

jedinjenja i dr. Zbog toga groţĎe u ljudskoj ishrani ima veliku hranjivu, dijetalnu i lekovitu

vrednost. Sa jednim kilogramom groţĎa u organizam se unosi oko 1000 kalorija, čime se podmiruje

30% dnevnih energetskih potreba. Sadrţaj šećera u groţĎu se kreće u granicama 12 do 30% i oni su

u pogodnim biološkim oblicima za usvajanje. Glukoza i fruktoza čine 98%, a samo 2% ugljenih

hidrata u groţĎu je u obliku disaharida i polisaharida. Prijatan i osveţavajući ukus groţĎa

obezbeĎuju organske kiseline, čiji se sadrţaj kreće od 0,5 do 1,5%, a vinska, jabučna i limunska

kiselina čine 90%. Kompleks aminokiselina u groţĎu čini oko 20 predstavnika. U sveţem groţĎu se

nalaze vitamini A, B, C, E i P u malim količinama, ali veoma značajnim za ljudski organizam.

Polifenolne supstance, kao što su: antocijani, flavoni, flavonoli, tanini i dr. nalaze se u groţĎu,

sokovima od groţĎa i vinu. Tu su još i mnoge aromatske materije koje povećavaju prehrambenu i

tehnološku vrednost groţĎa. U groţĎu su prisutne i mnoge mineralne materije. U jednom litru soka

od groţĎa se nalazi od 1 do 5 g mineralnih materija, a najviše su zastupljeni K, Mg i Ca i nešto

manje Fe, P, S, Na, Cl, Si, Mn i dr.

Sušenjem plodova - bobica besemenih sorti groţĎa dobija se suvo groţĎe. U njemu sadrţaj

šećera dostiţe oko 70%, a sačuvani su svi prirodni sastojci u koncentrovanom obliku. Količina vode

je smanjena na minimum, zbog čega se suvo groţĎe dugo čuva i u običnim uslovima. Kalorična

vrednost 1 kg suvog groţĎa je iznad 3000 kalorija i ono predstavlja veoma vaţan strateški proizvod

velike prehrambene, dijetalne i energetske vrijednosti. Suvo groţĎe se koristi za jelo i za spravljanje

slatka u prehrambenoj industriji i u domaćinstvima.

Preradom groţĎa se dobijaju nefermentisani i fermentisani proizvodi. Nefermentisani

bezalkoholni proizvodi, kao: šire, sokovi, slatko, pekmez, dţem, kompot, groţĎani med i dr., sadrţe

sve prirodne sastojke groţĎa i koriste se u ishrani stanovništva. Fermentisani alkoholni proizvodi od

groţĎa su: vino, rakija, vinjak i vinsko sirće. Najvaţniji proizvod prerade groţĎa je vino u koje se

preraĎuje oko 80% groţĎa.

Vino u sebi sadrţi sve vaţnije komponente sveţeg groţĎa, izuzimajući šećer koji se u

postupku alkoholne fermentacije preobraţava u potpunosti ili delimično u alkohole. Kada se šećer u

potpunosti preobrazi u alkohole dobija se suvo vino, a delimičnim preobraţajem šećera u etil

alkohol i sekundarne proizvode fermentacije (glicerin, ćilibarna kiselina i dr.), odnosno ostatkom

neprevrelog šećera dobijaju se polusuva, poluslatka i slatka vina.

Jedan gram alkohola u vinu oslobaĎa 7 kalorija, što mu daje veliku energetsku vrednost, a

ostali sastojci vina, kao što su: organske kiseline, aminokiseline, mineralne materije, bojene i

mirisne materije i tanini su korisni za metabolizam čoveka. Ako se vino konzumira u ograničenim

3

količinama uz jelo, onda se ono moţe smatrati veoma korisnom dopunom obroka ishrane, odnosno

veoma se često za vino kaţe da je hrana.

Destilacijom se dobijaju alkoholna pića kao što su rakije (lozovača, komovica, droţĎenka i

sl.) i vinjak, koji sadrţe veći procenat alkohola.

Značajan proizvod predstavlja i vinsko sirće koje se koristi u domaćinstvu za jela i salate, a

u industriji za konzervisanje.

U nekim vinogradarskim zemljama sveta dosta se koriste razni nus proizvodi vinove loze,

tako da su se na bazi njih razvile posebne delatnosti i podigla industrijska postrojenja. Ostaci koji se

odbacuju rezidbom vinove loze koriste se za briketiranje i proizvodnju ogrevnog materijala, a

koriste se i za izradu iver ploča i sl. Komina koja ostaje nakon prerade koristi se za kompostiranje i

proizvodnju komposta, humusa i glistenjaka. Često se koristi i za ishranu stoke.

ZNAČAJ PRAVILNOG PODIZANJA VINOGRADA

Za podizanje vinograda potrebno je raspolagati velikim finansijskim sredstvima. Propisno

podignut 1 ha vinograda podrazumeva ulaganje oko 900.000 dinara. Odgovarajući kapaciteti,

oprema za preradu, kao i trgovinska mreţa za promet proizvoda od groţĎa mnogo koštaju. Zbog

toga vinogradarstvo, kao privredna grana, odnosno vinogradi i vinova loza predstavljaju veliko

nacionalno bogatstvo vinogradarskih zemalja sveta.

S obzirom da podizanje vinograda podrazumeva veliko ulaganje truda i sredstava, da je

vinova loza višegodišnja biljka i da eksploatacija vinograda treba da traje 20 do 30 godina, ne

smeju se praviti greške pri podizanju vinograda. Da bi se ulaganja isplatila vaţno je poznavati

osnovna pravila u podizanju vinograda, gajenju vinove loze i proizvodnji groţĎa, njegovoj preradi

u vino i druge proizvode i njihovom čuvanju i nezi do potrošnje ili isporuke na trţište.

Ako se pravilno odabere lokalitet za gajenje loze, dobro pripremi zemljište i obezbedi

kvalitetan materijal za sadnju, stvoriće se uslovi dobrog prijema, dugovečnosti i redovne rodnosti

čokota. Izbor podloge prema vrsti zemljišta i sorti u skladu sa dostignućima nauke u zemlji i svetu,

činioci su uspešnog vinogradarenja. Pravilnom sadnjom kalemova, pravilnom negom čokota do

početka raĎanja i u periodu rodnosti, obezbeĎuje se uspešna i rentabilna proizvodnja, a time

opravdanje finansijskih ulaganja u vinograd i prateće kapacitete.

POREKLO VINOVE LOZE I ISTORIJAT RAZVOJA VINOGRADARSTVA

Vinova loza kao gajena biljka je izuzetno stara. Računa se da je mnogo starija od mnogih

pisanih dokumenata koji o njoj postoje. Ona potiče iz zemalja bazena Sredozemnog mora, gde su

vinogradarstvo i prerada groţĎa bili poznati 7 do 8 hiljada godina pre naše ere, odakle je preko

Trakije stigla na Balkansko poluostrvo. Oko 1500 godina pre nove ere vinova loza je gajena u

Grčkoj. Smatra se da se oko 500 godina pre nove ere ona proširila iz Grčke na Pirinejsko

poluostrvo i na Jadransku obalu zemalja bivše Jugoslavije.

Na Balkanskom poluostrvu se vinogradarstvo vrlo uspešno razvijalo u vreme Rimskog

carstva, posebno u vreme cara Proba, kada se proširilo na područje Rajne i Panonije. U to vreme

vinogradarstvo se širi i u republikama bivše Jugoslavije i susednim zemljama. U srednjem veku, pre

svega zbog upotrebe vina u bogosluţenju, vinogradarstvo se širilo, posebno na površinama većeg

broja manastira. U vreme turske vladavine na Balkanu razvoj vinogradarsta stagnira. U nekim

područjima skoro potpuno propada. Karakteristično za taj period je da se više uzgajaju sorte za

stono groţĎe, jer je zbog verskih zakona bila zabranjena proizvodnja vina.

Najveći razvoj vinogradarstva u Evropi se beleţi u XVIII i XIX veku. Pojavom pepelnice

(1845. god.) i plamenjače (1878 god.), dolazi do propadanja vinograda. Pojava korenove uši

(filoksere) koja je u Evropu prenesena iz Amerike (1864. god.), dovodi do masovnog propadanja i

uništenja vinograda.

Za spas vinogradarstva u Evropi naĎeno je rešenje u kalemljenju loze na američke podloge

i njihove hibride, za koje je utvrĎeno da su otporni na filokseru. Od tada na dalje počinje epoha

"novog vinogradarstva" i tzv. obnove vinograda, čiji se vek eksploatacije računa na 25-30 godina.

4

Prva obnova vinograda u našim krajevima obavljena je u periodu od 1880 do 1920 godine,

druga obnova izmeĎu dva svetska rata i treća obnova nakon Drugog svetskog rata.

Prilikom druge obnove u velikoj meri je popravljen sortiment podloga, ali i plemenite

vinove loze, jer su u naše krajeve donesene visokokvalitetne vinske sorte iz srednje i juţne Evrope.

Treći period obnove u našim krajevima karakteriše dalje osavremenjivanje sortimenta

plemenite loze i loznih podloga, kao i intenzivan rad na stvaranju novih sorti klonskom i hibridnom

selekcijom.

Nakon treće obnove vinograda u našim krajevima, sve do kraja 80-tih godina, došlo je do

povećanja površina. Od tada do danas prisutan je pad površina pod vinovom lozom.

STANJE VINOGRADARSTVA U SVETU

Povoljni uslovi za uspevanje vinove loze su izmeĎu 25o52' severne i 30

o45' juţne

geografske širine. U tropskoj i ekvatorskoj zoni ţarkog pojasa, izmeĎu 0o i 23

o30' severne i juţne

geografske širine uslovi za gajenje vinove loze su manje povoljni. U tim područjima vinova loza se

gaji samo na većim nadmorskim visinama. Vinova loza se gaji na svim kontinentima, ali svi oni

nemaju jednako razvijeno vinogradarstvo. Ukupne površine pod vinovom lozom u svetu u 1995.

godini, prema podacima MeĎunarodnog ureda za vinovu lozu i vino (OIV) iznosile su 7768000 ha

Najrazvijenije je vinogradarstvo na evropskom kontinentu, a vodeće zemlje su Španija,

Italija i Francuska koje imaju ukupno 3088000 ha, što čini 39,8% od ukupnih površina u svetu ili

58,7% površina pod vinogradima u Evropi. Na azijskom kontinentu najveće površine pod

vinogradima su u Turskoj, Iranu i Kini. Na američkom kontinentu najrazvijenije vinogradarske

zemlje su SAD, Argentina i Čile. U Africi su vodeće vinogradarske zemlje Alţir i Juţnoafrička

Republika, a u Okeaniji Australija.

Najveća proizvodnja groţĎa se ostvaruje na evropskom kontinentu. Zemlje Evropske unije

proizvode oko 67,43% evropske i 55,25% ukupne svetske proizvodnje groţĎa. Dominantno mesto

u evropskoj proizvodnji groţĎa imaju Italija, Francuska, Španija, i Turska. U svetskoj proizvodnji

groţĎa, pored navedenih evropskih zemalja, dominantno mesto imaju SAD, Argentina i Iran.

GroţĎe za potrošnju u sveţem stanju i bezalkoholnu preradu čini oko 20% ukupne svetske

proizvodnje. Najveći proizvoĎači stonog groţĎa su Italija, Španija, Turska, Portugalija, Japan,

Sirija, Avganistan, Brazil, Juţna Afrika, Maroko, Egipat i Alţir. Dominantno mesto u izvozu

stonog groţĎa imaju: Italija i Čile, a najveći uvoz stonog groţĎa imaju: Nemačka, Francuska,

Velika Britanija, SAD i Kanada. Najveću potrošnju stonog groţĎa po glavi stanovnika imaju

arapske zemlje i ona iznosi 40 kg po stanovniku.

Proizvodnja suvog groţĎa je najveća u Turskoj i SAD (Kaliforniji), zatim u Grčkoj, Iranu,

Avganistanu, Juţnoj Africi, Siriji, Čileu i Australiji. Najveći izvoznici suvog groţĎa su: Turska,

Grčka, SAD, Iran i Australija, a najveći uvoznici su Velika Britanija, Holandija, Japan, Kanada i

Brazil.

Proizvodnja vina u svetu u 1995. godini je iznosila 246423000 hl. Najveći proizvoĎači vina

su Italija, Francuska, Španija, Nemačka, Portugalija, Rumunija, Grčka, SAD, Argentina,

Juţnoafrička Republika, i Australija. Najveće količine vina izvoze Italija, Francuska, Španija,

Nemačka, Moldavija, Bugarska, Portugalija i Argentina, a najveći uvoznici vina su Nemačka,

Francuska, Rusija, Španija, Velika Britanija, Belgija, Holandija, Švajcarska, SAD, Kanada i Japan.

Najveća potrošnja vina po glavi stanovnika je u Francuskoj i ona iznosi oko 63 l vina po

stanovniku, zatim slede Italija, Portugalija, Luksemburg, Argentina, Švajcarska, Slovenija, Španija,

Austrija, Grčka i dr.

Za ostale proizvode vinove loze ne postoje pouzdani podaci. Pominje se proizvodnja,

promet i potrošnja sokova od groţĎa, ali se ti podaci ne vode uredno. Najveći potrošač groţĎanih

sokova su SAD, oko 6 do 9 miliona hl na nivou godine, zatim slede Španija, Nemačka, Francuska,

Italija, Meksiko, Brazil, Japan i dr.

5

II. OPŠTE VINOGRADARSTVO

BIOLOGIJA VINOVE LOZE

Botaničke karakteristike i sistematika loze

Vinova loza je biljka povijuša koja za razvoj zahteva oslonac uz koji se uspinje i pričvršćuje

viticama. Pripada botaničkoj porodici Vitacea (Ampelidae), koja se deli na deset rodova:

Ampelocisus, Pterisantes, Parthenocisus, Ampelopsis, Clematicisus, Tetrastigma, Landukia,

Rhoicisus, Cisus, Vitis. Karakteristično je za ove biljke da imaju jednopolan ili dvopolan cvet, a

grupa cvetova čini cvast ili grozd.

Od posebne vaţnosti za vinogradarsku praksu je rod Vitis koji se deli na dva podroda

(Muscadinia i Euvitis). Značajniji je podrod Euvitis sa više istočno azijskih i severno američkih

vrsta i evroazijskom vrstom sa dva varijeteta.

Od istočno-azijskih vrsta, kojih ima oko 40, najveću vaţnost ima Vitis amurensis. Vitis

amurensis podnosi veoma niske temperature (i do -40oC), što se koristi u selekciji s ciljem dobijanja

novih sorti povećane otpornosti prema oboljenjima ili niskim zimskim temperaturama.

Severno američke vrste, pre svega Vitis riparia, Vitis rupestris i Vitis berlandieri koriste se u

vinogradarstvu same ili u obliku hibrida, kao podloge za kalemljenje plemenite evropske loze, dok

se deo njih kultiviše i nalazi u proizvodnji Amerike.

U okviru evroazijske vrste Vitis vinifera formirale su se dve podvrste: Vitis vinifera L. Sub.

sp. silvestris Gmel. (šumska loza) i Vitis vinifera L. Sub. sp. sativa D.C. (plemenita loza). Vitis

silvestris ima sitne listove, male grozdove, sitne bobice uglavnom crne boje. To su najčešće

jednodome biljke, funkcionalno ţenske ili funkcionalno muške. Ne poseduje praktični značaj u

vinogradarstvu. Vitis vinifera je temelj današnjeg vinogradarstva u svetu. Ima preteţno dvopolan

cvet, krupne grozdove i bobice, sočne i izuzetno kvalitetne. Proširila se skoro na svim kontinentima

i računa se da danas u okviru ove vrste ima do 700 ekonomski značajnih sorti.

Prema poreklu i svojstvima sorte plemenite vinove loze Vitis vinifera L. se dele na nekoliko

geografsko-ekoloških grupa. U istočnu grupu sorti (Proles orientalis) spadaju sorte koje su najviše

raširene u zapadnoj Aziji i Bliskom istoku. Pored većeg broja vinskih sorti ova grupa ima veliki

broj sorti stonog groţĎa i sorti besemenih bobica. Sorte grupe Proles orientalis podeljene su na dve

podgrupe: Subproles capsica i Subproles antasiatica. Grupa sorti bazena Crnog mora (Proles

pontica) podeljena je na podgrupe Subproles georgica i Subproles balcanica.

Zapadnoevropsku grupu sorti vinove loze (Proles occidentalis) uglavnom čine vinske sorte

od kojih su mnoge kvalitetne i visokokvalitetne.

Podrodu Muscadinia pripadaju Vitis rotundifolia, Vitis munsoniana i Vitis popenoei. One

nemaju većeg značaja za vinogradarsku praksu, ni za nauku.

Godišnji ciklus razvoja vinove loze

Vinova loza ima dva glavna perioda godišnjeg razvoja: period vegetacije i period zimskog

mirovanja. Period zimskog mirovanja vinove loze nastupa po opadanju listova, kada se usporava

ţivotni ciklus i dolazi do niza fiziološko-biohemijskih promena u čokotu.

Kretanjem sokova u proleće započinje period vegetacije koji se sastoji od šest fenoloških faza

razvoja i to:

1) Faza suzenja započinje kretanjem sokova, a ono je u direktnoj vezi sa temperaturom

zemljišta i vazduha. Faza traje do početka kretanja okaca.

2) Faza kretanja okaca počinje otvaranjem okaca i pojavom listova i traje do početka

cvetanja. U tom periodu dolazi do porasta lastara i cvasti.

3) Faza cvetanja počinje otvaranjem prvih cvetova u cvasti, a završava formiranjem bobica.

4) Faza porasta bobica počinje formiranjem bobica i traje do početka šarka groţĎa.

6

5) Faza sazrevanja groţĎa počinje od pojave prvih bobica koje menjaju boju (šarak groţĎa) i

traje do sazrevanja groţĎa.

6) Faza sazrevanja lastara i opadanja lišća se odvija od sazrevanja groţĎa do opadanja lišća.

Godišnji ciklus razvoja vinove loze u umerenom klimatu se ispoljava svake godine i još se

naziva mali ciklus razvoja, a odvija se u okviru velikog ţivotnog ciklusa, koji se sa stanovišta

plodonošenja deli na: fazu rastuće rodnosti (do 10 godina), fazu pune rodnosti (10 do 20 godina) i

fazu opadajuće rodnosti (20-25 godina, pa do kraja ţivota čokota).

Prva fenofaza razvoja u malom ciklusu razvoja naziva se suzenje (kretanje sokova).

Vremenski posmatrano ona započinje različito u pojedinim godinama i u direktnoj je vezi sa

ekološkim uslovima područja. Obično započinje kada se zemljište na dubini od 30 do 50 cm zagreje

do 10oC. Tada započinje razvoj sitnih korenovih ţilica koje iz zemljišta upijaju vodu i mineralne

materije i zahvaljujući odgovarajućem osmotskom pritisku od 1,5 atmosfere, oni se kreću u stablo i

ostale nadzemne organe čokota. Trajanje ove fenofaze je različito i zavisi od klimatskih prilika u

proletnjim mesecima, ali i od podloge i sorte, kao i od bujnosti čokota. Vreme trajanja suzenja

moţe da bude od 10 do 12 dana, ali i od 20 do 30 dana. U juţnim područjima ova fenofaza obično

započinje ranije, krajem februara ili početkom marta i traje kraće, a u kontinentalnim uslovima

započinje kasnije i zbog kolebanja temperatura moţe da potraje duţe. Pri obilnijem suzenju iz

čokota moţe da se izgubi i jedan deo suvih organskih i mineralnih materija koji su sastavni deo

tečnosti koja se izdvaja pri suzenju. Zbog toga rezidbu na zrelo treba obaviti pravovremeno, kako bi

se izbegla u vreme faze punog suzenja.

Druga fenofaza razvoja je zapravo kretanje okaca, koje se produţava u porast lastara i

razvoj cvasti, a završava se početkom cvetanja. Početak fenofaze kao i nastavak porasta lastara je

vezan za temperaturne prilike, ali zavisi i od osobina podloge i sorte, kao i od bujnosti i starosti

čokota. Za kretanje okaca i razvoj lastara potrebna je srednja dnevna temperatura od 10oC. Neke

sorte kreću ranije, a druge kasnije. Obično bujniji čokoti, koji kasnije uĎu u period mirovanja,

kasnije kreću. Porastom srednjih dnevnih temperatura intenzivira se razvoj korenovog sistema, jača

dotok hranjivih materija i razvoj okaca i lastara.

U zavisnosti od navedenih faktora ova fenofaza moţe da traje od 30 do 50 dana. U početku

perioda, nakon kretanja okaca, razvoj lastara i cvasti je slabiji, a sa njegovim odmicanjem on dobija

na intenzitetu i najjači je u toku maja i juna, kada lastar u toku jednog dana moţe porasti i do 10

cm. Na lastarima se izduţuju internodije, formiraju listovi, odnosno suprotno od listova se razvijaju

cvasti ili rašljike, a u pazuhu listova se obrazuju osnovna i zaperkova okca.

Ovo je veoma vaţan period u godišnjem ciklusu razvoja vinove loze, kada dolazi do

intenzivnog porasta svih zelenih organa i cvasti. Zbog toga se mora voditi računa da ne doĎe do

poremećaja u ishrani, a to je vreme eventualne prihrane vinove loze.

Treća fenofaza u godišnjem ciklusu razvoja je cvetanje. Ono započinje zbacivanjem cvetnih

kapica, koje je u prvih 2 do 3 dana slabije, narednih 3 do 5 dana intenzivnije, a u ostatku perioda

ostatak cvetnih kapica se zbacuje nešto sporije. Ova fenofaza traje od 7 do 15 dana, ponekada i

duţe i zavisi od klimatskih prilika u vreme cvetanja, ali i od sorte. Najbolja oplodnja će se ostvariti

ako se u vreme cvetanja temperatura kreće u intervalu od 25 do 30oC i ako je pri tome odgovarajuća

relativna vlaţnost vazduha i blago strujanje vetra. U vreme cvetanja, a s ciljem pospešenja oplodnje

u vinogradu je potrebno izbegavati sve agro i ampelotehničke mere, kao i zaštitu, osim ako za to ne

postoji preka potreba.

Četvrta fenofaza razvoja je porast bobica i traje 1,5 meseci. Neposredno iza oplodnje dolazi

do delimičnog osipanja bobica i ono je u vezi sa uspehom oplodnje i raspoloţivom količinom

hranjivih materija. Preostale bobice se intenzivno razvijaju, u njima se obavlja asimilacija jer sadrţe

hlorofil. U početku u njima je povećan sadrţaj organskih kiselina (30 do 40 g/l, vinske, jabučne i

limunske kiseline) i mali sadrţaj šećera (5 do 6 g/l). Kada bobice dostignu veličinu karakterističnu

za sortu u njima se smanjuje hlorofil i asimilacija, a sadrţaj šećera se pri kraju fenofaze povećava

od 10 do 15 g/l. U ovoj fenofazi porast lastara u duţinu počinje da slabi, a odigrava se njihovo

debljanje i sazrevanje što se manifestije promenom boje na najniţim internodijima. List dostiţe

potpun razvoj i obavlja maksimalnu asimilaciju. Nastavlja se obrazovanje okaca i cvetnih začetaka

7

u njima. Veoma je vaţno voditi računa da u ovoj fazi čokoti ne pate od suše što se moţe rešavati

površinskom obradom i navodnjavanjem.

Peta fenofaza razvoja je sazrevanje bobica u kojoj one dostiţu fiziološku, odnosno

tehnološku zrelost. Na početku fenofaze bobice su dostigle veličinu karakterističnu za sortu,

prestaju sa porastom, počinju da omekšavaju i menjaju boju. Kod belih sorti pokoţica bobice menja

boju od zelene ka raznim nijansama zeleno-ţute, a kod crnih sorti od zelene u crvenu, ljubičastu,

crnu i sl. Promena boje pokoţice i omekšavanje bobice naziva se šarak groţĎa. Od tog momenta u

bobicama se sadrţaj šećera naglo povećava, a sadrţaj organskih kiselina se smanjuje. Na pokoţici

bobice se formira pepeljak, a groţĎe poprima ukus i miris karakterističan za sortu. Ovo je ujedno i

momenat fiziološke zrelosti u kome je i semenka fiziološki zrela, sposobna da klija i daje novu

biljku. Mnoge stone sorte se beru pri kraju fiziološke zrelosti, mada je teško odrediti njen potpuni

nastup. Moglo bi se reći da je nastupila potpuna fiziološka zrelost kada prestaje dalje nakupljanje

šećera, a započinje njegova koncentracija zahvaljujući isparavanju vode i smanjenju veličine

bobice. U zavisnosti od toga za koje namene će se groţĎe upotrebiti ono se ostavlja na čokotu s

ciljem koncentracije šećera, što je karakteristično za vinske sorte čije se groţĎe preraĎuje u vino.

Tada se govori o tzv. tehnološkoj zrelosti bobica, odnosno groţĎa. U ovoj fazi koja traje od 25 dana

do oko 2 meseca, pored promena na groţĎu, dolazi do završetka diferencijacije cvasti u zimskim

okcima, kao i do sazrevanja lastara po čitavoj duţini, što se manifestuje promenom boje lastara,

koja je karakteristična za sortu vinove loze.

Šesta fenofaza u godišnjem ciklusu razvoja vinove loze je sazrevanje lastara i opadanje

lišća. Ona praktično započinje fiziološkom zrelošću, a završava opadanjem lišća. U početku manje,

a vremenom sve više stvoreni asimilativi se nagomilavaju u korenu, višegodišnjim delovima čokota

i lastarima. Ţivotne aktivnosti čokota usmeravaju se na pripremu čokota za zimski odmor. Na kraju

ove fenofaze lišće gubi hlorofil i kod belih sorti poprima ţutu boju, a kod crnih razne nijanse crvene

ili tamnoplave boje i na kraju opada. Ova fenofaza obično traje 40-50 dana, a često je uslovljena

klimatskim prilikama. Rani jesenji mrazevi ponekada mogu skratiti njen normalan završetak, kada,

često traje kraće.

Opadanjem lišća započinje drugi ciklus godišnjeg razvoja vinove loze (zimsko mirovanje),

koji se završava početkom kretanja sokova. Njegovo trajanje je različito i zavisi od klimatskih

uslova, ali i od sorte, bujnosti čokota, starosti čokota i dr. Treba razlikovati tzv. fiziološko

mirovanje koje započinje početkom septembra i traje do polovine januara i uslovljeno je

unutrašnjim fiziološkim stanjem organa čokota. Period mirovanja koji nastupa posle ovog naziva se

ekološko (prinudno) mirovanje i uslovljeno je faktorima spoljne sredine, od kojih niska temperatura

ima presudan uticaj na njegovo trajanje. Ako ove temperature duţe traju produţava se period

prinudnog mirovanja. U ovom ciklusu godišnjeg razvoja ne zaustavljaju se u potpunosti ţivotni

procesi u čokotu. Nastavlja se sa disanjem i transpiracijom, a u organskim jedinjenjima dolazi do

izvesnih promena, pre svega u ugljenim hidratima.

VEGETATIVNI I GENERATIVNI ORGANI VINOVE LOZE

Vinova loza je višegodišnja biljka koja ima jasno diferencirane vegetativne i generativne

organe. U vegetativne organe spadaju koren, stablo, lastar, okce i list, a u generativne, cvast, cvet,

rašljika, grozd, bobica i semenka.

VEGETATIVNI ORGANI VINOVE LOZE

K o r e n

Koren i pojedini njegovi delovi (ţile), čine korenov sistem. Kada se vinova loza

razmnoţava semenom, što se čini samo kod stvaranja novih sorti, onda se obrazuje embrionalni

koren. Kako se vinova loza danas razmnoţava samo vegetativno iz zrelih ili zelenih reznica i

kalemljenjem, onda se na vegetativnim delovima loze razvija adventivni koren.

8

Deo reznice koji se stavlja u zemlju radi oţiljavanja naziva se korenovo stablo ili korenov

struk. Na njemu se za razliku od sejanaca vinove loze, po pravilu razvijaju tri grupe ţila i to:

- Površinske ţile (brandusi) koji se razvijaju na prvom kolencu ispod zemlje.

- Središnje, bočne ţile koje se razvijaju iz središnjih okaca reznice.

- Dubinske, osnovne ţile koje se razvijaju na dnu reznice.

Od navedenih grupa ţila najvaţnije su dubinske ţile koje prodiru dublje u zemlju i na taj

način osiguravaju stalan izvor vode i hranjivih materija, neophodnih za uspešno vegetiranje, stalnu i

dobru rodnost i dugovečnost vinove loze.

Glavna masa korenovog sistema vinove loze razvija se na dubini od 20 do 65 cm, ali se u

odreĎenim uslovima ţile mogu naći i na dubini od 2 do 10 metara.

Korenov sistem vinove loze ima sledeće uloge i funkcije:

- učvršćenje čokota za zemljište,

- usisavanje vode i mineralnih materija iz zemljišta,

- upijanje iz zemlje ugljene kiseline koja se koristi u procesu fotosinteze,

- sprovoĎenje i delimična sinteza organskih jedinjenja,

- skladištenje rezervnih materija, kao što su skrob, šećer, belančevine, masti itd.

S t a b l o

Stablo je nadzemni deo čokota i ono se najčešće račva u krakove. Na krakovima su rodni

čvorovi koji završavaju sa jednogodišnjom lozom. Visina stabla i njegov oblik su različiti i zavise

od načina gajenja i od klimatskih i zemljišnih uslova.

U praksi se često sreću tri visine stabla i to:

- nisko stablo, visine do 50 cm,

- srednje visoko stablo, visine od 50 do 80 cm,

- visoko stablo, iznad 80 cm.

Stablo vinove loze nije tako čvrsto kao stabla mnogih višegodišnjih biljaka, zbog čega joj je

za uspešan razvoj neophodan naslon.

Stablo vinove loze ima sledeće uloge:

- da sprovodi vodu s mineralnim materijama, od korena do lišća i drugih nadzemnih organa

čokota,

- da sprovodi organske materije od lišća ka korenu,

- da na sebi nosi lišće i groţĎe,

- da se u njemu skladišti rezervna hrana koja sluţi za normalan razvoj čokota i kretanje

vegetacije.

L a s t a r

Zeleni lastar na kraju vegetacije postaje zreli lastar ili jednogodišnje drvo i predstavlja

najmlaĎi deo čokota. Lastari se mogu razvijati iz osnovnih (zimskih) okaca, crnih, naboritih, slepih

i spavajućih okaca, kao i iz zaperkovih okaca.

Na zelenom lastaru u toku vegetacije, prilikom njegovog porasta razvija se niz drugih

organa, kao što su: lišće, okca, zaperkovi lastari, cvasti, rašljike, grozdovi i bobice.

Lastari mogu biti rodni i nerodni u zavisnosti od toga da li se na njima obrazuju cvasti.

Svaki zreo lastar koji se razvije iz osnovnog okca jednogodišnje loze nije rodan. Kod vinove loze

po pravilu je rodan jednogodišnji odrvenjeni lastar koji se nalazi na dvogodišnjoj lozi. Lastari koji

izbiju iz crnih, slepih ili spavajućih okaca po pravilu su nerodni i zovu se jalovaci, kao i lastari iz

zaperkovih okaca. Ponekada svi ovi lastari mogu biti rodni, što zavisi od niza faktora, kao što su

stadijna zrelost pupoljka, klimatske prilike, ishrana i sl. Kada se jednogodišnji rodni zreo lastar

rezidbom oreţe na 2 do 3 okca, on se zove kratki kondir. Orezan na 3 do 5 okaca zove se dugi

kondir. Kada se oreţe na 6 ili više okaca on se zove luk. Luk moţe biti kratak ako se reţe na 6 do

8 okaca ili dug ako se orezivanje izvrši na više od 8 okaca. Po potrebi se jednogodišnji zreo lastar,

9

koji se razvio iz spavajućih okaca (jalovak), orezuje na jedno do dva okca i naziva se reznik.

Reznik uglavnom sluţi za zamjenu kraka ili čvora čokota .

Lastar se sastoji od kolenaca (nodus, zglavak, čvor) i članaka (internodija), koji predstavlja

rastojanje izmeĎu dva kolenca. Na jednoj strani kolenca zelenog lastara nalazi se list u čijem

pazuhu je smešteno okce, pored koga je obično zaperkovo okce ili zaperkov lastar. Na strani

suprotno od lista na dva naizmenična kolenca smeštena je cvast, grozd ili rašljika, a na trećem

internodiju ovi organi izostaju .

O k c e

Okce se svake godine obrazuje na kolencima lastara i predstavlja sloţen pupoljak. Na

zelenom lastaru u pazuhu lista prvo se formira zaperkov pupoljak, a odmah zatim, s jedne njegove

strane, obrazuje se okce, odnosno glavni pupoljak u njemu. Nakon obrazovanja glavnog

(centralnog) pupoljka u okcu, dolazi do formiranja bočnih pupoljaka (suočica), a ovi se u povoljnim

uslovima mogu razgranati u još dva pupoljka sa njegove desne i leve strane. Tako u razvijenom

okcu moţe biti 3 do 7 pupoljaka, ali je uvek najrazvijeniji glavni, tzv. centralni pupoljak. Ovakva

okca ne razvijaju se čitavom duţinom lastara. U osnovi se nalaze spavajuća (slepa) okca, iznad njih

1 do 2 crna okca, a potom prava okca, koja se još nazivaju zimskim okcima . Spavajuća, naborita i

crna okca se obično i ne razvijaju i sluţe kao rezerva, ako se reţe veoma kratko ili ako doĎe do

oštećenja ili izmrzavanja zimskih okaca.

Osnovna okca su po pravilu najrazvijenija i najrodnija su u sredini lastara, a manje rodna

pri osnovi i vrhu lastara. U glavnom pupoljku nalaze se začeci listova, cvasti, rašljika i vegetativna

kupa .

Po pravilu, u proleće se iz okca razvija samo jedan lastar. Ukoliko doĎe do oštećenja

glavnog pupoljka ili razvijenog lastara iz njega, onda će se razviti lastari iz bočnih pupoljaka

suočica, koji su uglavnom slabije rodnosti. Ponekada se kod nekih sorti istovremeno razvijaju

lastari iz glavnog pupoljka i suočica, dva do tri lastara. U tom slučaju lačenjem se odstranjuju

lastari iz suočica.

Iz zaperkovog pupoljka, koji se formira u pazuhu lista, istovremeno s glavnim okcem u istoj

vegetaciji se razvija lastar koji se naziva zaperkov lastar ili zaperak. Razvoj zaperkovih lastara

zavisi od sorte, bujnosti čokota, ishrane vinove loze, agrotehnike i sl. Ponekada su kod nekih sorti i

zaperci rodni i mogu dati groţĎe koje uspe sazreti (Julski muskat, Kraljica vinograda, Demir kapija,

Game i sl.).

Zaperkov pupoljak se često ne razvije do kraja nego otpadne, a ako se razvije potrebno je

vršiti njegovo prikraćivanje na 2 do 4 lista.

L i s t

Na kolencu lastara naizmenično su poreĎani listovi. List se sastoji iz drške i liske. Drška

kroz koju prolaze sprovodni snopovi ulazi u lisku račvajući se u pet glavnih nerava koji idu do

oboda lista, račvajući se dalje u niz sitnih nerava. List ima lice i naličje, a po obodu su liske

nazubljene. Oblik lista je vrlo različit i moţe biti ceo ili višedelan što zavisi od toga kako su

razvijeni urezi (sinusi).

List predstavlja asimilacioni aparat vinove loze i u njemu se pomoću hlorofilnih zrnaca vrši

fotosinteza pri čemu se iz neorganskih materija stvaraju organska jedinjenja potrebna za razvoj

čokota. Osim fotosinteze u listu se preko stoma obavlja disanje i transpiracija.

GENERATIVNI ORGANI VINOVE LOZE

C v a s t

Cvast kod vinove loze je sloţen grozd, odnosno metlica. Formira se u zimskim okcima, kao

i u zaperkovim pupoljcima. Cvasti su smeštene na lastarima nasuprot listova, najčešće počev od

10

trećeg ili četvrtog kolenca, pa naviše, što zavisi od sorte. Broj cvasti na rodnom lastaru kreće se od

1 do 5, a najčešće ih je dve prosečno.

Za lastar se pričvršćuju peteljkama koje se produţavaju u osu, a ova se grana u peteljke,

odnosno peteljčice na kojima su cvetni pupoljci, koji se razvijaju u cvetove. Broj cvetnih pupoljaka,

odnosno cvetova u cvasti vrlo je različit i kreće se od 200 do 1.500, što zavisi od sorte.

C v e t

Cvet se sastoji od čašice, krunice, prašnika i tučka. Čašicu čini pet zakrţljalih sraslih

čašičnih listića koji formiraju cvetnu loţu. Krunica ima pet kruničnih listića, koji su srasli po

čitavoj duţini i čine cvetnu kapicu.

U cvetu ima 4 do 7 prašnika, koji se sastoje od prašničnog konca, na kome je smeštena

prašnička kesa, podeljena u dve polovine (gnezda). Tučak se sastoji od ţiga, stubića i plodnika.

Kod vinove loze se sreću različiti tipovi cveta:

- morfološki i funkcionalno hermafroditan (dvopolan), kod koga su normalno razvijeni

tučak i prašnici,

- morfološki hermafroditan, a funkcionalno ţenski, kod koga je normalno razvijen tučak, a

polen je sterilan. Prašnici su povijeni naniţe,

- morfološki i funkcionalno muški, kod koga su prašnici dugi, polen klijav, a tučak

reduciran.

Najčešći tip cveta kod sorti plemenite loze je morfološki i funkcionalno hermafroditan, što

omogućava odreĎenoj sorti da se sama oploĎava. Neke sorte imaju morfološki hermafroditan, a

funkcionalno ţenski cvet i sterilan polen. Kod njih ne moţe doći do samooplodnje, pa se takve sorte

moraju saditi u kombinaciji sa nekim drugim sortama, dobrim oprašivačima (primer sorta Blatina,

Razaklija itd).

R a š l j i k a

Rašljike (vitice) kod vinove loze sluţe za pričvršćivanje lastara za naslon. Smatra se da one

predstavljaju grozd koji je zakrţljao.

Nalaze se na kolencima lastara sa suprotne strane lista. Prva rašljika pojavljuje se na lastaru

na prvom kolencu iza poslednjeg grozda rodnog lastara, a kod nerodnih lastara na pozicijama trećeg

ili četvrtog kolenca. Kod plemenite loze rašljike imaju pravilan raspored i formiraju se na dva

kolenca, na trećem je nema i tako redom do vrha lastara. Kod nekih vrsta loze (V. labrusca) rašljike

se obrazuju na svakom kolencu lastara.

G r o z d

Kada se završi cvetanje i oplodnja i formiraju se bobice, cvast postaje grozd. Grozd ima

peteljku kojom se pričvršćije za lastar. Ona prelazi u osu, a zatim u peteljčice na koje su

pričvršćene bobice . Peteljka, osa peteljke i peteljčice obrazuju šepurinu grozda.

Grozd ima svoju veličinu, masu i oblik i oni uglavnom zavise od sorte i primenjene

agrotehnike.

Po veličini grozd moţe biti mali, srednjeveliki, veliki ili veoma veliki. Masa grozda moţe

da varira od nekoliko desetina grama, pa do nekoliko kilograma. Oblik grozda je vrlo različit,

konusan, cilindričan, razgranat, krilast i sl., što je sortno svojstvo i mnogo se koristi za

raspoznavanje sorti.

B o b i c a

11

Bobica predstavlja plod vinove loze. Razvija se iz plodnika cveta. Za šepurinu je

pričvršćena preko peteljke. Ona ima svoju boju, oblik, veličinu i masu. Sve bobice su do šarka

obično zelene boje, a posle poprimaju zelenoţutu, crvenu, crnu i druge boje. Po obliku mogu biti

okrugle, ovalne, duguljaste i sl. Po veličini su male, srednje, velike ili vrlo velike. Masa bobice,

koja moţe biti vrlo različita, kao i druga navedena svojstva zavise od sorte i agrotehnike i koriste se

u determinaciji sorti. Bobica se sastoji od pokoţice, mesa i 1-4 semenke.

Pokoţica je pokrivena voštanom skramom i pepeljkom i čuva bobicu od vlage. Njena

debljina varira i poţeljno je da je kod stonih sorti jače izraţena jer ih čini pogodnijim za

transportovanje i čuvanje. U pokoţici se nalaze aromatične i bojene materije.

Meso bobice se sastoji od parenhimskih ćelija i vakuola napunjenih ćelijskim sokom. Meso

zrelih bobica moţe biti meko ili čvrsto, što je sortno obeleţje. Obično stone sorte imaju čvršće

meso nego vinske. Ako se iz bobice iscedi sok, dobije se šira ili groţĎani sok (mošt).

Šira je obično bezbojna, osim u nekih sorti kod kojih je sok obojen (bojadiseri). U širi su

šećer, kiseline, mineralne materije, vitamini, mirisne materije i bojene materije. Sadrţaj šećera i

kiselina je vrlo bitno obeleţje. Zavise od sorte, agrotehnike, klime i zemljišta.

S e m e n k a

Semenka nastaje od oploĎenog semenog zametka. Ona ima kruškast oblik i završava se

kljunom .

Na semenki se uočava leĎna strana (dorzalna) i trbušna strana (ventralna), a na gornjoj

polovini leĎne strane nalazi se oţiljak (šalaza). Od šalaze polazi ispupčenje koje prelazi na trbušnu

stranu i čini tzv. rafu.

U opni semenke nalazi se tanin, koji ima značaj kod spravljanja obojenih vina. U semenki

se nalazi i ulje koje se negde koristi za ishranu ili kao sirovina u industriji.

Semenka klijanjem daje nove biljke, što se koristi u selekciji za dobijanje novih sorti.

U jednoj bobici broj semenki varira i kreće se od 1 do 4. MeĎutim, postoje sorte kod kojih

se uopšte ne obrazuju semenke (besemeno groţĎe).

FIZIOLOGIJA VINOVE LOZE

U vinove loze kao višegodišnje biljke u toku godišnjeg ciklusa razvoja, odvija se niz

fizioloških procesa. Pri tome svaki organ obavlja odreĎene fiziološke funkcije koje su meĎusobno

povezane i usklaĎene sa rastenjem i razvojm celokupne biljke. Rastenjem i razvojm vinove loze

dolazi do obrazovanja vegetativnih i generativnih organa, zahvaljujući svojstvu ćelija da se

umnoţavaju i uvećavaju.

KARAKTERISTIKE RASTENJA ORGANA VINOVE LOZE

K o r e n

Koren vinove loze u toku godine raste neprekidno ako su uslovi povoljni, što je

karakteristično za područja sa blagom klimom. U područjima sa oštrijom klimom, koja je

karakteristična za umereni klimatski pojas, rastenje korena i njegove fiziološke funkcije se

prekidaju kasno u jesen i tokom zime zbog nepovoljnih temperaturnih uslova. U proleće kada se

stvore povoljni uslovi koren nastavlja sa rastom i grananjem i na taj način se uvećava masa korena,

a sa njom i apsorpciona površina. Na taj način se omogućuje dobro snabdevanje biljke vodom i

mineralnim materijama iz zemljišta. U rastu korena prisutna su dva perioda intenzivnog rasta. Prvi

započinje u proleće, traje do sredine leta i naziva se prolećno-letnji period intenzivnog rasta.

Drugi period rasta - jesenji period, započinje u septembru i završava se tokom jeseni, kada

srednja dnevna temperatura padne ispod 10oC.

Na rastenje i grananje korena utiču mnogi činioci. Temperatura zemljišta je vrlo značajan

činilac. Koren najbolje raste i razvija se pri temperaturi 20 do 30oC. I ostali činioci, kao što su:

12

plodnost zemljišta, fizičke osobine zemljišta, vlaţnost zemljišta, primenjene agrotehničke mere,

vrsta lozne podloge i sorta vinove loze imaju značajan uticaj na uspešnost rastenja i razvoja korena.

L a s t a r

Za razliku od korena, lastar raste isključivo u toku vegetacije, kada se u odreĎenom

ekološkom području stvore povoljni uslovi temperature vazduha i zemljišta. I drugi činioci, kao što

su: nivo hranljivih materija zemljišta, struktura zemljišta i agrotehnika, biološke karakteristike sorte

i podloge vinove loze, utiču na rast lastara. U početku vegetacije lastar raste sporije, a kada se

povećaju temperature porast postaje intenzivniji. Najveći intenzitet rasta lastar ostvaruje

neposredno pred cvetanje vinove loze. Za vreme cvetanja rast lastara se usporava, a nakon njega

ponovo postaje dinamičniji i snaţniji. Ovaj period rasta lastara naziva se intenzivni porast i on traje

do početka sazrevanja (šarka) bobice. Nakon toga rast lastara se usporava, a potpuno prestaje nakon

sazrevanja groţĎa. U toku rasta lastara prisutna je zavisnost izmeĎu njegovog rastenja, rastenja

njegovih organa i drugih organa čokota vinove loze. Posebno se ističe veza izmeĎu rastenja korena

i lastara vinove loze.

L i s t

Rast lastara prati i rast listova, koji za 30 do 40 dana dostignu svoju normalnu veličinu. U

rastu listova prisutne su tri faze. U prvoj list dostiţe 15 do 17% svoje normalne veličine. U drugoj

list ostvaruje 80 do 85% svoje normalne veličine, a u trećoj on ostvaruje svoju normalnu veličinu. I

na rast lista utiču činioci kao što su: temperatura, nivo ishrane, vlaţnost, agrotehnika, lozna

podloga, sorta i sl. Najpovoljnija temperatura za rast lista je od 25 do 30oC.

Kada list dostigne 50% svoje normalne veličine, obrazovani asimilativi počinju da se troše

ne samo na njegov dalji rast, već i rastenje i razvoj drugih vegetativnih i generativnih organa vinove

loze.

List vinove loze predstavlja organ od izuzetne vaţnosti jer obavlja više fizioloških funkcija

koje su veoma bitne za rastenje, razvoj i plodonošenje vinove loze.

Fiziološke funkcije lista su: fotosinteza, disanje i transpiracija.

Fotosintezom se u listu iz ugljendioksida (CO2), vode i mineralnih materija, a uz korištenje

sunčeve energije, odnosno svetlosti i toplote, obrazuju organska jedinjenja. Organska jedinjenja kao

što su skrob, šećer, organske kiseline i dr. obrazuju se u palisadnom tkivu lista, koje je najbogatije

sa hlorofilnim zrncima, neophodnim za normalan razvoj i plodonošenje vinove loze.

Disanjem (različitog intenziteta) lista kao i drugih zelenih organa vinove loze, koji takoĎe

dišu, usvaja se kiseonik, a izdvaja ugljen-dioksid. Disanje je proces suprotan fotosintezi i

predstavlja promet materija koji je praćen oslobaĎanjem energije.

U ovom procesu u vinovoj lozi se vrši razgraĎivanje organske materije na ugljen-dioksid i

vodu. Od organskih materija za disanje se koriste prvenstveno ugljeni hidrati, organske kiseline,

masti i belančevine.

Transpiracija ili isparavanje vode se odvija preko stoma lista i drugih organa vinove loze.

Transpiracija predstavlja ne samo fizički, nego i fiziološki proces. Isparavanjem vode vezuje se

toplota, na taj način se reguliše i odrţava potrebna temperatura u tkivima, organima i biljci kao

celini. Pored ovoga, transpiracijom se odvija kretanje vode sa rastvorenim mineralnim materijama

od korenovog sistema ka listovima. Transpiracija utiče i na normalan tok fotosinteze, kao i na

obavljanje procesa disanja.

C v e t n i z a č e c i

Stvaranje cvetnih začetaka zavisi od ekoloških uslova i agrotehničkih mera, ali i od sorte i

drugih faktora. Po pravilu proces stvaranja cvetnih začetaka kod ranih sorti vinove loze počinje

13

ranije. Cvetni začeci se formiraju u pupoljcima zimskih okaca, najpre u najniţim pupoljcima okaca

na glavnom lastaru, a zatim se nastavlja u narednim okcima ka vrhu lastara.

U područjima sa umerenom kontinentalnom klimom prvi cvetni začeci se formiraju krajem

maja i početkom juna.

Nakon završenog stvaranja cvetnih začetaka, nastavlja se period rastenja i diferencijacije

cvasti. Cvetni začeci, odnosno začeci cvasti su najkrupniji u pupoljcima okaca oko sredine lastara.

Okca na tom delu lastara su krupnija nego ona pri osnovi i vrhu lastara i u njima ima više pupoljaka

sa začecima cvasti. Ova osobina se tumači kao biološka zakonitost koja je kod vinove loze nastala

tokom njene evolucije.

U toku leta i jeseni se nastavlja proces rastenja prvih začetaka cvasti, ali i do stvaranja

novih. U jednom pupoljku se mogu formirati jedna do tri, a retko kada i više cvasti.

U periodu jeseni su cvetni začeci jasno izdiferencirani i mogu se na preseku okca pod

mikroskopom jasno razlikovati od začetaka drugih organa lastara, koji su se takoĎe dosta jasno

izdiferencirali.

U periodu mirovanja od jeseni do proleća dolazi do završetka stvaranja cvetnih začetaka, ali

se u veoma povoljnim uslovima mogu formirati i novi cvetni začeci.

C v e t

U proleće na zelenim lastarićima, koji se razviju iz zimskih okaca, pojavljuju se 1 do 3, a

retko i više cvasti. One su u početku vidljive, ali slabo razgranate. Rastom lastara, rastu i granaju se

i cvasti i pri tom dolazi do obrazovanja peteljčica koje završavaju cvetnim pupoljcima.U daljem

procesu rastenja pupoljci se razvijaju u cvetove u kojima u odreĎenoj fazi razvoja dolazi do

formiranja polenovog praha i semenih zametaka, tj. dolazi do procesa mikrosporogeneze i

makrosporogeneze. Ovim se proces rastenja cvasti i cvetova završava i tada dolazi do cvetanja i

oploĎavanja.

P l o d

Nakon izvršenja oploĎavanja, započinje rastenje svih delova bobice. Semeni zametak se

transformiše u embrion i ostale delove semenke. Nastavlja se rast plodnika i formira se mesnati deo

bobice i pokoţica. Bobica veoma intenzivno raste i veoma brzo svi njeni delovi uvećavaju svoj

fizički obim. Rastenje bobice se nastavlja sve do fiziološke zrelosti semenke, odnosno sposobnosti

da budu klijave i reprodukuju nove biljke.

EKOLOGIJA VINOVE LOZE

Ekološki uslovi uspevanja vinove loze

Za uspešnije gajenje i plodonošenje vinove loze veoma su značajni ekološki uslovi sredine.

Oni se mogu podeliti na abiotske faktore (klima, zemljište), biotske faktore (čovek,

mikroorganizmi, bolesti, štetočine) i ostale činioce od uticaja na uspevanje vinove loze (reljef,

geografska širina, nadmorska visina, ekspozicija, nagib terena).

Abiotski uslovi gajenja vinove loze

Klimatski uslovi

Klimatske prilike su osnovni ograničavajući faktor gajenja vinove loze. Klima naše zemlje

omogućava gajenje vinskih sorti za vina svih kvalitetnih kategorija, kao i stonih sorti svih epoha

sazrevanja groţĎa. Od klimatskih faktora za uspevanje vinove loze veoma su značajni: toplota,

sunčeva svetlost, vlaga i vetar. Toplota je osnovni pokretač rastenja, disanja, fotosinteze,

14

transpiracije, cvetanja, oplodnje, porasta i sazrevanja groţĎa, obrazovanja okaca i cvasti u njima i

sl.

Količina toplote potrebna za razvoj i uspevanje vinove loze zavisi od faze vegetacije i

bioloških karakteristika sorte. Neophodna količina toplote za razvoj loze od kretanja okaca do

sazrevanja groţĎa naziva se vegetaciona toplota. Kretanje okaca započinje kad srednja dnevna

temperatura dostigne nivo od 10o do 15

oC. Intenzivan porast lastara i obrazovanje okaca nastaje pri

temperaturi 25o do 30

oC. Najpovoljnija temperatura za porast i sazrevanje bobica je 28

o do 30

oC.

Smatra se da loza normalno raste i razvija se na temperaturi do 38oC. Veća toplota od ove

moţe dovesti do smanjenja i prekida asimilacije i drugih fizioloških funkcija biljke i do povreda na

lišću, lastarima i bobicama. U slučaju pojave visoke temperature, ako ona duţe traje, u vinogradu

treba smanjiti radove. Ne treba ulaziti u vinograd niti vršiti proplitanje, zalamanje lastara, vezanje,

a ni rednu i meĎurednu obradu. Ako je to moguće vaţno je obezbediti navodnjavanje vinograda.

Niska temperatura moţe biti nepovoljna, a negativni efekti zavise od vremena kada se ona

javlja.

U periodu mirovanja vinova loza moţe izdrţati i do -30oC što zavisi i od sorte. MeĎutim, u

našoj zemlji štete na vinovoj lozi nanose rane jesenje i kasne proletnje niske temperature.

Nabubrela okca vinove loze mogu stradati pri temperaturi -3o

do -4oC, dok cvasti izmrzavaju na

0oC.

List u jesen izmrzava na temperaturi -4oC, a posledica je prekid fotosinteze, sazrevanja

groţĎa i lastara. Loza koja nije dovoljno sazrela više je osetljiva prema niskim zimskim

temperaturama.

Zimska okca plemenite loze izdrţavaju niske temperature od -15o do -24

oC, a staro drvo i do

-30oC. MeĎutim, sorte su različite otpornosti i one koje su poreklom iz severnih područja imaju

veću otpornost od sorti sa juga. Ukoliko ipak doĎe do izmrzavanja zbog niskih zimskih

temperatura, dobro je utvrditi stepen izmrzavanja. UtvrĎivanje stepena izmrzavanja se vrši

pravljenjem preseka okca ili lastara. Izmrzli organi na preseku umesto zelenkaste boje imaju sivu,

crnu, ţućkastu ili smeĎe-sivu boju.

Sunčeva svetlost omogućava fotosintezu lišću koja rezultira stvaranjem jedinjenja potrebnih

za razvoj čokota i sazrevanje groţĎa. Količina sunčeve svetlosti u jednom području zavisi od

geografske širine, nadmorske visine, nagiba terena, strane sveta, godišnjeg doba i sl.

Vinova loza koristi direktnu sunčevu svetlost i rasutu odnosno difuznu svetlost. Ona je

veliki ljubitelj sunčeve svetlosti koja ima izuzetan značaj. Sa više svetlosti urednije će proći sve

faze razvoja vinove loze, a posebno cvetanje, oplodnja, porast loze i bobica i sazrevanje groţĎa.

Vlaga igra vaţnu ulogu u vegetacionom ciklusu vinove loze. Pomoću vode se neorganske

materije transportuju od korena do lišća, a fotosintezom stvoreni asimilati od lišća ka svim

organima čokota do korena. Zemljišna vlaga, odakle čokot crpe vodu ne sme biti u suvišku, jer

moţe dovesti do asfikcije (gušenja) korena zbog nedostatka kiseonika i izaziva veću bujnost loze, a

ni u manjku jer se onda slabi ili zaustavlja porast lastara i lišća i čokot slabi. Svaka fenofaza razvoja

vinove loze ima svoje potrebe za optimalno odvijanje. Zemljišna vlaga se obezbeĎuje padavinama

(kiša, sneg) ili navodnjavanjem. Veće padavine u fenofazi cvetanja mogu poremetiti tok oplodnje, a

u fenofazi sazrevanja mogu dovesti do pucanja bobica i truljenja groţĎa, a time do umanjenja

kvaliteta groţĎa i vina. I vazdušna vlaţnost ima veliki značaj za razvoj vinove loze. Najpovoljnija

vlaţnost vazduha je od 70% do 80%. Ako je ona veća, lišće je neţnije i podloţno je bolestima, ako

je ona manja i padne ispod 40%, dolazi do intenzivnije transpiracije i jačih poremećaja, pa i do

sušenja čokota.

Vetar ima značajnu ulogu u ţivotu vinove loze i moţe delovati povoljno i nepovoljno.

Lagani vetrovi potpomaţu oprašivanje i oplodnju i omogućavaju brţe sušenje lišća i groţĎa posle

kiše. Oni onemogućavaju pojavu kasnih proletnjih mrazeva. Nasuprot, jaki vetrovi su štetni jer

lome lozu, mlade lastare, ruše naslone, naglo rashlaĎuju vazduh i izazivaju hladne kiše, isušuju

zemljište i pojačavaju sušu i sl.. Pogodnost odreĎenog područja za gajenje vinove loze ocenjuje se

na osnovu toplotnih karakteristika, insolacije i količine padavina. Kao pokazatelj toplotnih

karakteristika najčešće se koristi termički koeficijent koji se izračunava po sledećoj formuli:

15

100

A

tIVtXTK

TK = termički koeficijent

tX = srednja mesečna temperatura za mesec oktobar

tIV = srednja mesečna temperatura za mesec april

A = godišnje kolebanje temperature vazduha

Kada su izračunate vrednosti TK veće od 15%, one označavaju uslove maritimne klime u

kojima su toplotni uslovi povoljniji za gajenje vinove loze. Manje vrednosti od 15% označavaju

uslove kontinentalne klime. Sniţavanje ovih vrednosti TK, sve do negativnih, označavaju izraţeniju

kontinentalnost klime i smanjenje povoljnosti za gajenje vinove loze.

Pogodnost nekog područja za gajenje vinove loze sa stanovišta vlaţnosti, odnosno količine

padavina ocenjuje se izračunavanjem hidrotermičkog koeficijenta, po sledećoj formuli:

HTK = H x 10

to

HTK = hidrotermički koeficijent

H = suma padavina za vegetacioni period vinove loze

to= suma aktivnih temperatura za vegetacioni period vinove loze

Ako su izračunate vrednosti HTK od 1,0 do 2,0 vodni reţim područja je povoljan, naročito

za početak vegetacije. Vrednosti HTK od 0,7 do 0,8 povoljne su za period cvetanja i oplodnje

vinove loze, a za period sazrevanja groţĎa povoljne su vrednosti HTK od 0,5 do 0,7.

Za odreĎivanje povoljnosti nekog područja za gajenje vinove loze sa aspekta insolacije,

odnosno duţine trajanja sunčevog sjaja koristi se heliotermički koeficijent koji se izračunava po

sledećoj formuli:

HLTK = te x Tp x 10

-6

HLTK = heliotermički koeficijent

te = suma efektivnih temperatura za period vegetacije vinove loze

Tp = potencijalno trajanje sunčevog sjaja za vegetacioni period

Izračunate vrednosti HLTK veće od 4,00 označavaju povoljnije uslove u području gajenja

vinove loze.

Pogodnost odreĎenog područja za gajenje vinove loze, (rejon, podrejon ili vinogorje)

izraţava se bioklimatskim indeksom. On istovremeno povezuje toplotne, insolacione i padavinske

uslove za gajenje vinove loze, a izračunava se po formuli:

BKI= t x Ts

H x d x 10

BKI = bioklimatski indeks

t = suma aktivnih temperatura za period vegetacije vinove loze, >10oC.

Ts = stvarno trajanje sunčevog sjaja za period vegetacije vinove loze

H = količina padavina u mm za period vegetacije vinove loze

D = duţina vegetacionog perioda vinove loze u danima

U vinogradarskim područjima i uslovima naše zemlje najpovoljnije vrednosti BKI, sa

stanovišta gajenja vinove loze, iznose oko 10,00 5,00.

Zemljišni uslovi

Pored klime izuzetno značajan ekološki faktor za uspešan razvoj i plodonošenje vinove loze

je zemljište. Čokot vinove loze se preko svog korena učvršćuje za zemljište i u njemu nalazi

mineralnu hranu i vodu neophodne za odvijanje svih fenofaza razvoja i ţivot u celini.

16

Različite lozne podloge na koje se kalemi vinova loza imaju specifične zahteve u pogledu

fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta. Zato je izuzetno vaţno, pre sadnje vinograda

pravilno odabrati zemljište i uskladiti podlogu i njene osobine karakteristikama zemljišta.

Od fizičkih osobina zemljišta najznačajniji su: mehanički sastav, toplotni reţim, vazdušni

reţim, vodni reţim, struktura i boja zemljišta.

U pogledu mehaničkog sastava, za vinovu lozu su najpovoljnija zemljišta koja sadrţe više peska i

koja zbog toga imaju rastresitiju strukturu i povoljniji vazdušni i vodni reţim.

Najpovoljniji toplotni reţim poseduju zemljišta dobre strukture, tamnije obojena, manje

vlaţna i locirana na juţnim ekspozicijama. Takva zemljišta obezbeĎuju povećanu toplotu pri kojoj

vinova loza pre kreće, ishrana je intenzivnija i sve faze razvoja se odvijaju intenzivnije.

Na mestu sadnje novog vinograda mora biti regulisan vodni reţim. Treba voditi računa o

nivou podzemnih voda, a u području razvoja korenovog sistema zemljište mora raspolagati samo

potrebnim količinama vode u meri u kojoj će se ţivotne funkcije vinove loze odvijati nesmetano.

Odrţavanjem povoljne strukture zemljišta reguliše se i vodni reţim, a to se postiţe merama

redovne, duboke jesenje i proletnje obrade, kultiviranjima i uništavanjem korova.

Povoljan vazdušni reţim zemljišta pospešuje rad korenovog sistema i korisne mikroflore u

zemljištu. On je u direktnoj vezi sa strukturom zemljišta. Rigolovanjem pre sadnje i redovnom

obradom vrši se provetravanje zemljišta, odstranjuju štetni gasovi, a uvodi se vazduh.

Povoljna struktura zemljišta je preduslov uspešnog gajenja vinove loze. Ona je regulator

svih navedenih fizičkih osobina zemljišta i merilo vrednosti zemljišta za uzgoj vinove loze.

I boja zemljišta ima značajan uticaj na razvoj i plodonošenje vinove loze. Na svetlijim

zemljištima se postiţe bolji kvalitet groţĎa i vina, a na tamnijim slabiji kvalitet, ali su tamnija

zemljišta toplija.

Hemijski sastav zemljišta je veoma značajan. U zemljištu preko korenovog sistema vinova

loza nalazi potrebne mineralne materije za odvijanje svih ţivotnih funkcija. Od makroelemenata su

značajni: azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i sumpor, a od mikroelemenata: bor, cink,

mangan, bakar, nikal i sl. Ako ovih elemenata nema u zemljištu u dovoljnim količinama, što se

utvrĎuje hemijskom analizom, onda se oni moraju dodati Ďubrenjem.

Pored toga pri podizanju vinograda treba voditi računa o kiselosti zemljišta (reakcija

zemljišta). Najpovoljnija reakcija zemljišta za vinovu lozu je slaboalkalna, neutralna ili slabo

kisela, tj. od pH 5,5 do 7,2. Ispod pH 4,0 vinova loza ne moţe uspevati.

Sadrţaj kreča u zemljištu došao je do izraţaja kada se počela gajiti kalemljena vinova loza

jer dok plemenita vinova loza moţe uspevati na vrlo krečnim zemljištima, koja joj čak i

odgovaraju, različite američke podloge na kojima se kalemi domaća loza vrlo su osetljive na

sadrţaj kreča. Zbog toga se mora voditi računa da se podloga za kalemljenje prilagodi sadrţaju

kreča u zemljištu, čiji sadrţaj se mora odrediti pre podizanja vinograda.

Biotski uslovi gajenja vinove loze

Veoma značajnu ulogu u ţivotu vinove loze igraju sledeći činioci: čovek, mikroorganizmi,

bolesti, štetočine i korovi.

Čovek primenom niza agrotehničkih mera vrši uticaj na ţivot vinove loze i stvara

najoptimalnije uslove razvoja, rasta, plodonošenja, kvaliteta groţĎa i proizvoda od groţĎa.

U zemljištu je prisutna odreĎena mikroflora koja moţe biti korisna ili štetna. Korisna je ona

koja doprinosi popravci strukture i povećanju plodnosti zemljišta, a štetna ako doprinosi smanjenju

plodnosti zemljišta i povećanju parazitskog ţivota na račun vinove loze.

Bolesti vinove loze, a meĎu njima posebno plamenjača, pepelnica, siva plesan i druge su

ograničavajući faktori za gajenje vinove loze. I štetočine, kao što su filoksera, razni insekti i

nematode ugroţavaju normalan razvoj i plodonošenje vinove loze. Razne korovske biljke takoĎe

ograničavaju uspešan razvoj čokota. Primenom odgovarajućih mera zaštite od navedenih parazita,

stvaraju se uslovi za normalan ţivot vinove loze.

17

Ostali uslovi gajenja vinove loze

Nezaobilazni činioci o kojima se mora voditi računa su: reljef, geografska širina, nadmorska

visina, ekspozicija i nagib terena.

Reljef moţe uticati direktno, pri čemu vinovoj lozi bolje odgovaraju nagibi od ravničarskih

terena i indirektno preko svojih činilaca: nadmorske visine, geografske širine, ekspozicije,

inklinacije i sl.

Nadmorska visina utiče na klimu područja. Sa porastom nadmorske visine temperatura

vazduha opada. Temperaturna suma koja zavisi od geografske širine opada sa porastom nadmorske

visine, dok sa porastom nadmorske visine količina padavina se povećava.

Ekspozicija terena odreĎuje se prema stranama sveta. Ona utiče na toplotni reţim, stepen

osvetljavanja i stepen vlaţnosti zemljišta i vazduha. Najpovoljnije ekspozicije su juţna,

jugoistočna, jugozapadna i zapadna, jer su toplije i na njima je jače osvetljavanje, a to utiče na

duţinu vegetacije, vreme sazrevanja, kvalitet groţĎa i vina.

Inklinacija zemljišta ili pad terena izraţava se u stepenima ili procentima nagiba, koji bitno

utiče na toplotni reţim, osvetljenje i vlaţnost zemljišta. Poznato je da na strmim poloţajima vinova

loza ima manji prinos, a kvalitet groţĎa i vina je veći.

RAZMNOŢAVANJE VINOVE LOZE

GENERATIVNO RAZMNOŢAVANJE (SEMENOM)

Razmnoţavanje vinove loze semenom se u širokoj vinogradarskoj praksi ne primenjuje.

Ovim načinom razmnoţavanja ne moţe se dobiti potomstvo sa osobinama čokota sa kojeg se uzima

seme. Vinova loza je biljna vrsta kod koje se oplodnja ne vrši samo samooplodnjom nego i

stranooplodnjom. Zbog toga se u potomstvu dobiju individue koje se bitno razlikuju po nizu

osobina od roditelja. Ovaj vid razmnoţavanja se primenjuje isključivo u naučnim organizacijama s

ciljem stvaranja novih sorti.

VEGETATIVNO RAZMNOŢAVANJE (SEGMENTACIJA)

U vinogradarskoj praksi razmnoţavanje vinove loze se vrši isključivo vegetativnim putem.

Na taj način se obezbeĎuje da potomstvo ima iste biološke i privredno-tehnološke karakteristike

kao i biljka sa koje su biljni segmenti uzeti. Vegetativnim putem vinova loza se moţe razmnoţavati

poloţenicama, potapanjem čokota, reznicama i kalemljenjem.

Razmnoţavanje poloţenicama

Razmnoţavanje vinove loze poloţenicama masovnije se koristilo do pojave filoksere, a

danas se češće primenjuje u starim vinogradima s ciljem popune praznih mesta. Od pojave filoksere

do danas ovaj vid razmnoţavanja je rizičan zbog šteta koje moţe izazvati filoksera. Primenjuje se

samo u vinogradima na ţivom pesku, ali se moţe primenjivati i na manjim kompleksima, uz rizik

da se čokot moţe osušiti ako ga napadne filoksera.

Poloţenica moţe biti obična ili strmoglava i koristi se da zameni postojeći čokot, popuni

prazno mesto ili da se nakon oţiljavanja odseče i presadi na drugo mesto.

U jesen nakon pada lišća lastar se povaljuje u iskopanu rupu pored starog čokota. Na delu

lastara koji je u zemlji odstrane se okca, a iz zemlje se izvede lastar i oreţe na dva okca. Povaljeni

deo lastara se zatrpa plodnom zemljom. Iz povaljenog lastara će se razviti korenov sistem, a iz

ostavljenih okaca lastari. U jesen naredne godine nakon pada lišća povaljeni lastar se odseca od

starog čokota i ostavlja se da ga zameni ili se prenosi na drugo mesto.

Kada se od jednog čokota ţeli dobiti veći broj biljaka kojima se moţe obaviti popuna

praznih mjesta koristi se tzv. kineska poloţenica.

18

Dobar lastar sa čokota se poloţi u iskopani kanal dubine 20 do 25 cm, prethodno napunjen

stajnjakom i trošnom zemljom. Lastar se pričvrsti po zemlji rašljama. Kada se iz okaca razviju

lastari i dostignu duţinu 25 do 30 cm izvrši se potpuno zatrpavanje kanala. Iz zatrpanih kolenaca na

lastarima će se razviti korenovi. Od svakog krenulog okca na kraju vegetacije će se presecanjem

dobiti nova biljka.

Razmnoţavanje potapanjem čokota

Kao i u prethodnom slučaju ovaj vid razmnoţavanja se primenjuje samo s ciljem popuna ili

u vinogradima na ţivom pesku. Moţe se primenjivati i na manjim imanjima uz rizik da novi čokoti

stradaju od filoksere.

U jesen nakon pada lišća oko čokota se otkopa jama do glavnih ţila. Glavni čokot se potopi,

a odreĎeni broj lastara se razvede na nova sadna mesta, a višak lastara se ukloni. Izvedeni lastari na

novim sadnim mestima se oreţu na dva okca i preko njih se napravi humka. Jama i jarak sa

razvedenim lastarima se zatrpavaju plodnom zemljom uz intenzivno gaţenje.

U narednoj vegetaciji će se dobiti onoliki broj novih biljaka koliko je ostavljeno lastara.

Novi čokoti su rodni prve godine nakon razmnoţavanja.

Razmnoţavanje reznicama

Reznica je deo jednogodišnjeg zdrvenjenog i zdravog lastara koja potiče od zdravog čokota

odabrane sorte plemenite loze ili podloge. Reznice se prekraćuju na duţinu 35 do 40 cm, a debljina

je 6 do 12 mm.

Mogu se proizvoditi pojedinačno ili grupno u prporištu, odnosno koreništu uz primenu

odreĎene agrotehnike.

Razmnoţavanje vinove loze reznicama do pojave filoksere je bio najvaţniji vid

razmnoţavanja. Sada se primenjuje samo za podizanje vinograda na ţivom pesku ili za podizanje

matičnjaka loznih podloga.

Pre stavljanja u zemlju reznica se mora pripremiti. Na donjem kraju reznica se oštrim

makazama prekrati na 2 do 3 mm ispod najniţeg kolenca (potpećivanje reznica). Okca po duţini

reznica se uklanjaju, osim poslednjeg vršnog okca (oslepljivanje).

Tako pripremljena reznica se moţe posaditi u jamiće sa plodnom zemljom ili u lozno

korenilište na odreĎena rastojanja u redu i meĎuredu. Prema klasičnom postupku nakon

postavljanja reznica u jamić ili jarak preko gornjeg dela reznice sa pupoljkom napravi se tanka

humka od rastresite zemlje s ciljem sprečavanja gubitaka vode preko reza. U novije vreme postupak

je pojednostavljen parafinisanjem reza i pupoljka, zamakanjem vrha reznice u rastopljeni parafin u

kom slučaju se ne pravi humka. Reznice u toku vegetacije iz ostavljenog okca razviju lastar, a iz

oslepljenih okaca korenov sistem. Nakon pada lišća vade se iz korenilišta, ručno ili specijalnim

plugom, a potom se klasiraju i trape do sadnje.

Razmnoţavanje kalemljenjem

Pre pojave filoksere vinova loza se kalemila dosta retko i to samo u slučajevima kada je

trebalo lošu sortu zameniti boljom ili nerodnu sortu rodnom. Pojavom filoksere, 1880. godine,

došlo je do uništenja svih vinograda na našim prostorima, osim onih koji su bili posaĎeni na ţivom

pesku, pa se prešlo na kalemljenje plemenitih sorti vinove loze na lozne podloge koje su otporne

prema toj štetočini. Na taj način je započela organizovana proizvodnja loznog sadnog materijala

(kalemova). Ona je danas jedina proizvodnja kojom se obezbeĎuje lozni sadni materijal za

podizanje vinograda na svim površinama, osim onih na ţivom pesku.

Kalemljenje vinove loze s ciljem proizvodnje kalemova, pretpostavlja raspolaganje sa

savremenim matičnim vinogradima plemenite vinove loze u kojima je obezbeĎena sortnost,

19

rodnost, bujnost i besprekorno zdravstveno stanje, pre svega sa stanovišta virusnih bolesti, kao i

matičnjacima loznih podloga, sortno čistih i bezvirusnih.

Ako se obezbede prethodna dva uslova, za proces uspešne proizvodnje kalemova, neophodni su

graĎevinski objekti, oprema, pribor, stručni kadar i dobro poznavanje tehnike i tehnologije

proizvodnje.

KALEMLJENJE NA STALNOM MESTU (PREKALEMLJIVANJE)

Način kalemljenja čokota vinove loze, za razliku od kalemljenja u kalemarnici rasadnika

("sobno kalemljenje"), u literaturi se sreće pod nazivom kalemljenje loze na stalnom mestu. Ovo je

širi pojam i odnosi se na:

- Kalemljenje loznih podloga koje su ranije posaĎene s ciljem zasnivanja novog vinograda

ili u već postojećem vinogradu.

- Kalemljenje loznih podloga u postojećem vinogradu koje su poterale nakon sušenja čokota

vinove loze.

- Kalemljenje matičnjaka loznih podloga, kada proizvodnja reznica postane nerentabilna.

- Kalemljenje u postojećem vinogradu kada je posaĎena pogrešna sorta.

- Kalemljenje u postojećem vinogradu u kom se sreću slabe i nerodne sorte.

Za sve navedene slučajeve moglo bi se reći da se radi o radnjama koje se mogu

okarakterisati kao "kalemljenje" čokota vinove loze, bilo da se radi o prekalemljivanju loznih

podloga ili čokota plemenite loze.

Kalemljenje loznih podloga koje su ranije posaĎene s ciljem zasnivanja novog vinograda, za

razliku od naše zemlje, u svetu je česta pojava, mada se sporadično kao vid podizanja novih

vinograda moţe sresti i u nekim našim vinogradarskim područjima.

Kalemljenje ranije posaĎenih loznih podloga s ciljem podizanja novog vinograda moţe

obezbediti sigurnost u izboru lozne podloge i sorte. Često se na taj način mogu izbeći pogreške,

veoma nepoţeljne pri podizanju novih vinograda. Ostali vidovi prekalemljivanja u velikoj meri

mogu doprineti povećanju prinosa groţĎa po čokotu i jedinici površine, a time uticati na

rentabilnost i ekonomičnost gajenja vinove loze.

Svi načini kalemljenja vinove loze mogu se svrstati u nekoliko grupa i podgrupa i to:

1) Kalemljenje zrelo na zrelo:

- u celi procep,

- u poluprocep,

- u kosi procep sa strane,

- sedlasto kalemljenje,

- obrnuto sedlasto kalemljenje.

2) Kalemljenje zrelo na zeleno

3) Kalemljenje zeleno na zeleno:

- englesko kalemljenje prostim spajanjem,

- kalemljenje u procep,

- sedlasto kalemljenje,

- obrnuto sedlasto kalemljenje,

- kalemljenje očenjem (okuliranjem) na budni pupoljak,

- kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak.

Kalemljenje zrelo na zrelo

Kalemljenje vinove loze zrelo na zrelo izvodi se preteţno u proleće. Sa postupkom se

započinje kada su podloge ili čokot započeli sa aktivnim ţivotom. Najbolji rezultat će se ostvariti

kada se kalemljenje izvede u momentu završetka faze kretanja sokova, a kretanje okaca je na

20

početku. Pri tome druga komponenta (plemka) mora biti u potpunom mirovanju. Zbog toga je

potrebno plemke ranije skinuti i čuvati u odgovarajućim uslovima do početka kalemljenja.

Način kalemljenja koji se primenjuje je uglavnom u procep. Moţe se primeniti u slučaju

kada je lozna podloga deblja od plemke ili kada su i podloga i plemka iste debljine. Podloga,

odnosno čokot koji se prekalemljuje ima dobro razvijen korenov sistem i veoma dobro

nakalemljeni dio (plemku) snabdeva sa vodom i hranjivim materijama. Zbog toga se plemka veoma

dobro razvija. Ponekada moţe da obezbedi prinos groţĎa u istoj vegetaciji kada je kalemljenje

izvedeno, a prinos groţĎa je siguran u drugoj vegetaciji nakon kalemljenja.

Englesko kalemljenje prostim spajanjem podrazumeva izvoĎenje niza radnji oko

pripreme čokota za kalemljenje, oko obezbeĎenja optimalnih uslova vlaţnosti zemljišta, pripreme

plemki, postupaka u kalemljenju i postupaka u nezi okalemljenog čokota.

Podloga stara najmanje dve godine ili stariji čokot u proleće pred kalemljenje se orezuje

veoma kratko jedno do dva zimska okca. Lastari će poterati iz zimskih, ali i iz spavajućih okaca.

Kada oni dostignu 10 do 15 cm, a proĎe opasnost od kasnih proletnjih mrazeva, obavi se lačenje.

Po čokotu se ostavlja broj lastara koji je u skladu sa starošću i bujnosti podloge odnosno čokota. Na

mlaĎim podlogama moţe se ostaviti 1 do 2 lastara, koliko se moţe i kalemiti, a na starijim 3 do 4

lastara, jer se na njima moţe kalemiti prema potrebi i nešto više lastara. Ostavljeni lastari se

povremeno vezuju uz kolac, a sa njih se uklanjaju zaperci sve do kalemljenja. Uklanjaju se i lastari

koji krenu posle prvog lačenja.

Zemljište u vinogradu se obraĎuje i meĎuredni i redni prostor se drţe u rastresitom stanju i

bez korova. Ako je proleće sušno, potrebno je 10 do 15 dana pre kalemljenja obaviti obilnije

zalivanje svake podloge, odnosno čokota.

Ocena pravog vremena za početak kalemljenja dosta utiče na uspeh kalemljenja. Zbog toga

je potrebno o tome voditi računa. Najbolje je sa kalemljenjem započeti kada lastari na mestu

kalemljenja nisu zeljasti, ali nisu ni jako očvrsli. Kada se pravilno proceni zrelost lastara za početak

kalemljenja, tada oni sadrţe dosta meristemskih ćelija, zbog čega je srastanje spojnog mesta

podloge i plemke dobro i potpuno. Za ocenu optimalnog početka kalemljenja treba uvaţavati

nekoliko momenata i to:

- lastar na mestu kalemljenja nije suviše zeljast i mekan, ali nije tvrd i odrveneo;

- na preseku lastara podloge srţ nije poprimila belu boju, ali nije ni suviše zeljasta;

- na preseku lastara plemenite sorte koji sluţi za plemke srţ nije suviše zeljasta, počela je da

poprima sivkastu boju;

- na preseku lastara podloge pojavljuje se sočenje;

Nakon utvrĎivanja optimalnog roka početka kalemljenja priprema se plemka. Najbolje je

ako se plemke plemenitih sorti uzimaju u istom vinogradu u kom se kalemi, neposredno pred

kalemljenje. U tom slučaju reznice se skidaju sa unapred obeleţenih čokota i prekraćuju na

odreĎenu duţinu od 6 do 10 okaca. Sa reznica se uklanjaju listovi i vitice. Pri uklanjanju listova

ostavlja se 2 do 3 cm lisne drške. Slaţu se u odgovarajuće plastične vrećice, a potom u priručni

friţider sa kontrolisanom temperaturom. Najbolje reznice su one koje imaju tek formirane zaperke.

Ako su zaperci veći, onda takve reznice nisu suviše dobre za skidanje plemki u procesu

kalemljenja.

Ponekada je plemke potrebno doneti iz udaljenih vinograda. U tom slučaju mora se posvetiti

posebna paţnja njihovom čuvanju kako ne bi došlo do isušivanja. Priprema reznica se obavlja na

isti način i što pre se u odgovarajućim priručnim friţiderima transportuju do mesta kalemljenja.

Postupak kalemljenja je najbolje izvoditi za oblačna dana i vlaţna vremena, kada spoljašnje

temperature nisu suviše visoke. Ukoliko je u vreme kalemljenja sunčano i toplo vreme, onda se ono

izvodi u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima.

Rečeno je da se po jednom čokotu moţe okalemiti 1 do 2 lastara ili čak više lastara na

starijim čokotima. Ponekada se okalemi jedan ili dva lastara, a ostali lastari se privremeno prekrate

i sa lišćem ostave nekoliko dana. Ako se utvrdi da kalemljenje nije uspelo, na njima se ono moţe

ponoviti, a u suprotnom oni se do osnove odseku.

21

Visina kalemljenja, odnosno visina spojnog mesta podloge i plemke od nivoa zemljišta je

različita i zavisi od stanja lastara podloge i od cilja koji se kalemljenjem ţeli postići. Najčešće se

kalemi neposredno iznad površine zemljišta. Ima rezultata koji upućuju da je visina kalemljenja na

80 do 110 cm iznad zemlje dala dobre rezultate. Okalemljeni čokoti na toj visini u područjima u

kojima se vinova loza ne zagrće, a nema sneţnih padavina, zimi bolje izbegavaju niske zimske

temperature, koje su obično na nivou zemlje dosta niţe.

Kalemljenje se obavlja uz korištenje čistog i oštrog priručnog alata (kalemarski noţ i

makaze). Preseci pri kalemljenju ovim načinom se mogu praviti preko internodije (članka) ili preko

nodusa (kolenca). U oba slučaja duţina preseka je za 2 do 3 puta veća od prečnika podloge,

odnosno plemke i obično se kreće od 2 do 2,5 cm. Bolji je kraći presek jer je manja rana, ali je onda

oteţano vezivanje mesta kalemljenja. Kada se kalemi preko članka, što je češći način, prvo se pravi

kosi presek na podlozi. Sa reznice plemenite sorte se uzima plemka sa jednim okcem iste debljine

kao i podloga. Na gornjem kraju plemke iznad okca ostavi se dio članka duţine 2 cm, a ispod okca

na članku plemke napravi se isti presek kao i na podlozi, ali tako da gornji deo preseka bude na 1

do 2 cm ispod okca. Radi povećanja debljine i dodira podloge i plemke, preseci se obično prave na

širim stranama, od ţlebaste prema ravnoj strani.

Ako se kalemljenje izvodi preko nodusa (kolenca), što je dosta reĎe, onda se presekom

odbacuje okce sa podloge, a na plemci se odbacuje suprotni deo od okca, vodeći računa da okce

ostane nepovreĎeno.

Nakon napravljenih preseka, a što mora da traje veoma kratko, spoje se podloga i plemka,

vodeći računa da se njihova tkiva podudaraju, a potom se obavi paţljivo vezivanje spojnog mesta.

Vezivanje se obično obavlja klasičnim gumicama za kalemljenje, odozgo na dole. Pri tome se vodi

računa da se plemka ne pomera, a gumica mora svojim rubovima da obezbedi pokrivanje. U novije

vreme za vezivanje spojnog mesta se koriste plastične rastegljive trake, duţine 25 do 30 cm i širine

6 do 8 mm, koje su se pokazale kao praktičnije od klasičnih gumica.

Poboljšanje srašćivanja podloge i plemke će se povećati ako se nakon završenog vezivanja

spojno mesto i presek plemke premaţu sa odgovarajućom parafinskom emulzijom koja se

prethodno ne zagreva. Za 1000 kalemova potrebno je obezbediti 800 do 1000 g takve emulzije.

Prvi znak uspešnog kalemljenja je pojava vlaţenja na gornjem preseku plemke, koji se moţe

pojaviti za 20 do 30 minuta posle kalemljenja, što znači da su sokovi prešli iz podloge u plemku.

Kod kalemova koji nagoveštavaju uspešan prijem neće doći do sušenja dela drške lista koji je ostao

na plemci i koji će nekoliko dana po kalemljenju lakim dodirom otpasti. Ipak, siguran znak

uspešnog kalemljenja je kretanje kalemova koji će uslediti kod uspešno nakalemljenih čokota za 10

do 12 dana od kalemljenja.

Kada se utvrdi da kalemljenje nije uspelo, moţe se ponoviti na kalemljenom lastaru

neposredno ispod mesta ranijeg kalemljenja ili na rezervnom lastaru koji je privremeno u tu svrhu

ostavljen.

Primljeni kalemovi podvrgavaju se specifičnom tretmanu nege. Uz svaki kalem se pobija

kolac za koji se veţe okalemljena podloga sa plemkom, a kasnije se povremeno vezuje krenuli

lastar. ObezbeĎuje se redovna zaštita prema bolestima i štetočinama, jer su mladi lastari i lišće

veoma osetljivi. Povremeno se razvijeni zaperci na lastaru prekraćuju na 2 do 3 lista i obavlja

lačenje krenulih zaperaka ili lastara iz podloge. Vodi se računa da vezivo na spojnom mestu ne

uraste, a ono se obično kod uspešnog kalemljenja moţe ukloniti nakon 6 do 8 nedelja posle

kalemljenja. U prvoj dekadi oktobra dobro je obaviti prekraćivanje vrhova lastara i tretiranje sa

bakarnim preparatima. Na taj način će se podstaći bolje sazrevanje i priprema za uspešno

prezimljavanje.

PROIZVODNJA LOZNOG SADNOG MATERIJALA

Proizvodnja loznih kalemova, kalemljenjem sorti plemenite loze na vrste loze koje su

otporne prema filokseri (korenova vaš -Viteus vitifolii Fitch), uvedena je u široku vinogradarsku

22

praksu u poslednjim decenijama XIX veka. 1864 godine filoksera, opasna štetočina vinove loze je

prenesena iz Amerike u Evropu i zaraza je zapretila da uništi sve vinograde na vlastitom korenu.

Otkriće da je filoksera osnovni uzročnik propadanja vinograda na vlastitom korenu u Francuskoj,

da se osigurava zaštita od ove štetočine ako se vinova loza kalemi na lozne podloge koje su prema

njoj otporne i preporuka da se selekcionisane američke vrste loze otporne prema filokseri uvedu u

praksu kao podloge, doprineli su ubrzanom uvoĎenju kalemljenja i organizovanju proizvodnje

loznog sadnog materijala. Pošto za takvu proizvodnju nisu bili sposobni svi vinogradari, u

vinogradarskim zemljama se pristupilo osnivanju loznih rasadnika u kojima je organizovana

proizvodnja kalemova za potrebe odreĎenih vinogradarskih rejona ili širih vinogradarskih područja.

Lozni rasadnik i njegova struktura

Osnivanje savremenih loznih rasadnika vezano je za saznanje da se štetan uticaj filoksere na

vinovu lozu moţe efikasno spriječiti biološkim postupkom koji se sastoji u kalemljenju sorti

plemenite loze na lozne podloge otporne prema ovoj štetočini. Lozni rasadnik, ranije je predstavljao

objekat u kome su se gajile lozne podloge i proizvodile reznice i oţiljene reznice (korenjaci) radi

sadnje i kalemljenja na stalnom mestu. Kasnije, lozni rasadnici prerastaju u savremeno opremljene i

organizovane organizacije koje su osposobljene za robnu proizvodnju loznih kalemova. Za njih su

vezane aktivnosti na oplemenjivanju i selekciji sorti i podloga vinove loze. Promenom aktivnosti u

loznom rasadniku, menjala se i njegova struktura.

U najvaţnije delove loznog rasadnika spadaju:

- matičnjak loznih podloga;

- matični vinograd sorti plemenite loze;

- lozno korenilište (prporište);

- graĎevinski objekti i oprema;

Matičnjak loznih podloga

Matičnjak loznih podloga moţe biti u sastavu rasadnika, ali se on moţe podići posebno kod

proizvoĎača van rasadnika. U skladu sa zakonskim propisima, bez obzira na njegovu lokaciju, mora

biti podignut u skladu sa propisima uz umatičenje i formiranje matičnih knjiga.

U matičnjaku loznih podloga se gaje čokoti loznih podloga od kojih se proizvode reznice

koje se koriste za proizvodnju oţiljenih reznica (korenjaka, prporaka) za podizanje novih

matičnjaka podloga, za kalemljenje na zeleno u korenilištu ili nakon sadnje na stalnom mestu u

vinogradu ili za kalemljenje na zrelo u kalemarnici ručno ili mašinskim putem s ciljem proizvodnje

sadnica vinove loze - kalemova.

Matični vinograd sorti plemenite loze

Matični vinograd (matičnjak plemki - vijoka) čine sorte koje se gaje u uţem ili širem

području lokacije rasadnika. I on moţe biti u sastavu loznog rasadnika ali i u sklopu vinograda van

njega. Po pravilu se matični vinograd plemenitih sorti kao i matičnjak podloga zasniva i podiţe sa

klonskim i bezvirusnim sadnim materijalom, a u skladu sa zakonskim propisima u njemu se

provodi redovna selekcija i provera sortnosti, rodnosti i zdravstvenog stanja i vode matične knjige.

U matičnom vinogradu se planira i ostvaruje tehnologija koja će u prvom redu obezbediti

dobar prinos reznica za vijoke i potpuno sazrevanje lastara, što je primarna proizvodnja, ali i

proizvodi groţĎe koje ima sekundaran značaj.

Lozno korenilište (prporište)

Lozno korenilište (prporište) predstavlja zemljišnu parcelu u rasadniku na kojoj se nakon

saĎenja (prporenja) reznica i kalemljenjem spojenih podloge i plemke, u toku procesa rastenja

23

obrazuje korenov sistem sadnice. Ono predstavlja veoma značajan odeljak rasadnika, zbog čega se

njegovoj lokaciji i izboru zemljišta mora posvetiti posebna paţnja.

Za korenilište se biraju poloţaji koji su zaklonjeni od jakih vetrova i nisu izloţeni

poplavama i eroziji. Najbolji su otvoreni poloţaji, nezasenjeni i na juţnim i jugoistočnim

ekspozicijama. Korenilište ne treba locirati u udolinama na kojima se češće pojavljuju kasni

proletnji i rani jesenji mrazevi. Najbolje je ako je korenilište locirano na prostranim ravnicama i

blagim nagibima.

Zemljište za korenilište treba da bude duboko, plodno, rastresito, toplo i više peskovito nego

glinovito. Naglašenije šljunkovita i krečna zemljišta treba izbegavati. Najbolji rezultati se ostvaruju

ako se korenilište zasnuje na dubokim plodnim aluvijalnim ili deluvijalnim zemljištima.

U blizini korenilišta treba da postoji sigurna zaliha vode, jer se savremena organizovana

proizvodnja kalemova u našim ekološkim uslovima zasniva na navodnjavanju u toku vegetacije.

ObezbeĎenjem svih navedenih faktora za dobro locirano korenilište ne obezbeĎuju se svi

neophodni uslovi za uspešno formiranje korenova kalema. Zato je potrebno odabrano zemljište

dobro pripremiti. Ono se u jesen ili zimu duboko obradi (rigoluje) na dubini 50 do 60 cm.

Prethodno ako u njemu nema dovoljno humusa, dodaje se 30 do 40 tona/ha dobro zgorelog

stajnjaka, 500 do 700 kg/ha fosfornih i kalijumovih Ďubriva. Pri rigolovanju, zemljište treba dobro

očistiti od zaostalih korenova i drugih organskih otpadaka. U proleće 30 dana pre prporenja u

zemljište treba dodati 200 do 300 kg/ha azotnih Ďubriva.

Na istoj parceli za korenilište, kalemovi se mogu gajiti najviše dve godine uzastopno.

Nakon toga se bira nova lokacija, a stara odmara setvom leguminoza ili drugih okopavina. Na taj

način se osigurava uklanjanje iz zemljišta akumuliranih štetnih materija, štetnih mikroorganizama i

virusa, a zemljište se obogaćuje i nadopunjuje nedostajućim hranljivim elementima.

GraĎevinski objekti

GraĎevinski objekti obuhvataju sve objekte i prostore koji su u sluţbi uspešne organizacije

kalemljenja i proizvodnje loznih kalemova ili proizvodnje korenjaka loznih podloga i korenjaka

sorti plemenite vinove loze. Najvaţniji objekti su: kalemarnica, stratifikala, hladnjača ili trapovi za

čuvanje sadnog materijala, bazeni za kvašenje plemki i podloge, magacini i ostale graĎevine.

Kalemarnica predstavlja prostoriju u kojoj se vrši kalemljenje. Ona treba da bude dobro

osvetljena i da ima odgovarajuće temperaturne uslove, kako bi bio obezbeĎen normalan rad

kalemara.

Stratifikala je graĎevinski objekat u kome se sadni materijal podvrgava specifičnom

temperaturnom reţimu s ciljem stvaranja kalusnog tkiva na spojnom mestu podloge i plemke i na

bazalnom delu kalema, odnosno reznice. Za stratifikalu moţe posluţiti svaka prostorija koja je

dovoljno prozračna, koja se moţe lako provetravati i u kojoj se moţe odrţavati potrebna

temperatura.

Hladnjača predstavlja poseban namenski objekat u kome se mogu podešavati temperatura i

vlaga i u kome se moţe osigurati potpuna kontrola u postupku čuvanja sadnog materijala. U

nedostatku ovakvih objekata, obično se izraĎuju specijalni trapovi u kojima se tokom zime uspešno

čuva sadni materijal. Bazeni za kvašenje reprodukcionog materijala obično se grade od betona, a za

tu namenu dobro mogu posluţiti sudovi veće zapremine od plastične mase. Oni sluţe za namakanje

podloga i plemki neposredno pred kalemljenje i eventualno tretiranje tog materijala sa

odgovarajućim hemijskim sredstvima.

Magacinski prostor, odreĎene površine sluţi kao ostava za razni materijal i inventar koji se

koristi u procesu proizvodnje loznog sadnog materijala.

Ostale graĎevine predstavljaju upravnu zgradu, garaţu, radionicu, magacin za sitan inventar,

za potrošni materijal, za gorivo i dr.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SADNICA

24

Pod sadnicama u vinogradarstvu se podazumevaju oţiljene reznice - prporci ili korenjaci

loznih podloga ili plemenite vinove loze i oţiljeni lozni kalemovi, nastali spajanjem reznica

podloge i plemke plemenite vinove loze.

Bilo o kojoj proizvodnji da se radi veoma je vaţno obaviti dobru pripremu zemljišta u

prporištu.

Priprema zemljišta u prporištu

Za uspešno oţiljavanje i razvoj sadnica vinove loze, zemljište u prporištu se mora veoma

dobro pripremiti. Priprema obuhvata Ďubrenje, duboku obradu, plitku obradu i ravnanje. Duboka

obrada zemljišta ili rigolovanje se po pravilu obavlja u jesen, na dubinu 50 do 60 cm. S ciljem

povećanja plodnosti, pre rigolovanja zemljište treba dobro naĎubriti, sa 30 do 40 tona zgorelog

stajnjaka po hektaru i 500 do 700 kg/ha mešanog mineralnog Ďubriva NPK (0:15:30 ili 7:14:21). U

proleće se zemljište dobro usitni tanjiračom i poravna drljačom.

Na zemljištu koje se upotrebljava za prporište treba obezbediti plodored. Ako se jedno

zemljište više godina koristi za prporenje sadnica moţe doći do negativnih efekata koji se ogledaju

u: smanjenju procenta prijema za 40 do 100%, smanjenju bujnosti sadnica, pojavi raznih bolesti i

opasnih štetočina i pogoršavanja fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta. Plodoredom se

osigurava odmaranje zemljišta, a ako se gaje odreĎene leguminozne biljke i razne okopavine

zemljište se moţe obogatiti i potrebnim elementima, neophodnim za uspešan razvoj sadnica.

Pravilo je da se na jednom te istom zemljištu ponovo mogu proizvoditi sadnice nakon 3 do 5

godina, što zavisi od tipa zemljišta, gajenih kultura, načina Ďubrenja i sl.

Proizvodnja prporaka (korenjaka)

Pod prporkom ili korenjakom se podrazumeva oţiljena jednogodišnja reznica lozne podloge

ili plemenite loze. Češće se proizvode korenjaci loznih podloga, kao: za podizanje matičnjaka

loznih podloga, za podizanje vinograda saĎenjem na stalno mesto u vinogradu, te kalemljenje na

zeleno, za saĎenje na stalno mesto i kalemljenje na zeleno s ciljem popunjavanja praznih sadnih

mesta u vinogradu.

Korenjaci plemenite loze se proizvode samo za podizanje vinograda na zemljištima na

kojima nema opasnosti od filoksere (ţivi pesak).

Reznice od kojih se proizvode korenjaci treba pripremiti. Priprema obuhvata namakanje u

vodi 12 do 14 sati i pranje s ciljem odstranjivanja peska ili drugih primesa. Reznice se zatim

prekraćuju na duţinu 35 do 40 cm. Debljina reznica treba da bude 6 do 12 mm. Na bazalnom delu

reznice se prekraćuju (potpećuju) na 2 do 3 mm ispod najniţeg okca. Oštrim noţem sa reznica treba

odstraniti (oslepiti) sva okca na duţini reznice izuzev poslednjeg na vrhu reznice. Rez iznad

najvišeg okca se pravi na visini 1 do 2 cm. Bazalni deo reznice, s ciljem boljeg oţiljavanja moţe se

tretirati odreĎenim fitohormonalnim sredstvima. Vršni deo reznice, ako se nakon prporenja neće

nagrtati humka treba parafinisati, što se postiţe umakanjem vršnog dela reznice u rastopljeni

parafinski vosak. Parafinisanje se obavlja tečnim parafinom zagrejanim na temperaturi 70 do 80oC,

tako što se jedna ili više reznica trenutno urone, a potom se rashlade u tekućoj hladnoj vodi.

Ovako pripremljene reznice odmah se podvrgavaju prporenju koje u našim područjima pada

krajem aprila. Prporenje se moţe obaviti na više načina, kao: sadiljkom, u jarak (rov) ili pomoću

specijalnih mašina za prporenje.

Pri prporenju se praktikuju rastojanja izmeĎu redova 60 do 120 cm i u redu 5 do 10 cm.

Reznice se postavljaju na dubinu 25 do 30 cm u vertikalnom ili blago nagnutom poloţaju. U

savremenijim rasadničkim uslovima prporenje se izvodi specijalnim mašinama, koje automatski

regulišu razmake i dubinu prporenja. Pri prporenju reznica koje nisu parafinisane obavezna je mera

nagrtanja humki preko vršnog dela reznice od sitne trošne zemlje ili peska, tako da debljina sloja

humke bude 2 do 3 cm iznad vršnog preseka reznice.

25

Nakon završenog prporenja prema potrebi pristupa se obradi i popravci zemljišta, a u toku

vegetacije se redovno izvode mere odrţavanja, kao: prašenje zemljišta, meĎuredno i na humci,

navodnjavanje, zaštita prema potrebi i dr.

U jesen nakon pada lišća pristupa se vaĎenju korenjaka. Ono se moţe obaviti ručno

(ašovom) ili mašinski. Poţeljno je da pri vaĎenju zemljište bude vlaţno jer se u tom slučaju manje

oštećuje korenov sistem. Povoljnije je mašinsko od ručnog vaĎenja jer se ostvaruju veći radni

učinci.

IzvaĎeni korenjaci se klasiraju. Korenjaci i klase moraju imati 3 do 5 dobro razvijenih ţila,

neoštećeno stablo debljine 8 do 12 mm i dobro zreo, zdrav i neoštećen lastar, duţine 50 do 60 cm.

IzvaĎeni i klasirani korenjaci se utrapljuju ili se unose u hladnjaču s ciljem čuvanja do

momenta upotrebe.

Proizvodnja kalemova klasičnom tehnologijom

Spajanjem segmenta plemenite loze (plemke) sa segmentom američke podloge putem

kalemljenja stvara se jedinka (kalem) sastavljena od dvije različite individue.

Pri tome reznica podloge preko korjena ima ulogu da crpe vodu i mineralne materije iz

zemljišta i da ih transportuje u vijoku, odnosno njeno lišće u kojem se one preraĎuju u organske

materije, koje sluţe biljci za njen razvoj.

Spajanjem podloge i plemke u odgovarajućim uslovima na spojnom mestu se obrazuje novo

spojno tkivo (kalus), intenzivnim umnoţavanjem ćelija podloge i plemke čiji je zadatak da poveţe

podlogu sa plemkom. Srastanjem podloge i plemke i diferenciranjem tkiva na spojnom mestu

izmeĎu tih komponenti dolazi do protoka i razmene hranjivih materija. MeĎusobni uticaj ovih

komponenti se odraţava na bujnost, rodnost, kvalitet groţĎa, sazrevanje lastara, osetljivost prema

bolestima i štetočinama, duţinu ţivota čokota i dr.

Postupak kalemljenja - spajanje podloge i plemke se obavlja na zrelo, ručno ili mašinski.

Vreme kalemljenja je različito, ali u našim uslovima treba da se završi do polovine aprila. Postupak

zahteva dobro poznavanje tehnike pripreme reznica podloge i plemke kao i tehnike kalemljenja,

stratifikovanja, prporenja, vaĎenja, klasiranja i trapljenja.

Priprema reznica loznih podloga i vijoka plemenite loze

Reznice loznih podloga koje su se obično čuvale u hladnjačama ili trapovima, iznose se, a

zatim peru s ciljem odstranjivanja nečistoće. Podloge se zatim drţe oko 24 sata u čistoj i sveţoj

vodi radi naknade eventualno izgubljene vode tokom čuvanja Po potrebi izvodi se tretiranje

odgovarajućim sredstvima (0,5% šinozol) s ciljem dezinfekcije. Poslije kvašenja i dezinfekcije

podloge se ocede i delimično prosušuju, a zatim se svaka reznica prekraćuje, na donjem debljem

kraju, na 2 do 3 mm ispod najniţeg kolenca. Sva okca po duţini reznice se odstranjuju (oslepljuju)

oštrim noţem, a na gornjem kraju, na duţini 35 do 40 cm, reznica se prekraćuje preko sredine

internodije. Prekraćivanje, oslepljivanje okaca i kalibriranje reznica moţe se obaviti i specijalnim

mašinama za te namene. Ovako pripremljene reznice su spremne za kalemljenje.

Priprema reznica plemenite loze je ista kao i reznica podloga. Posebna paţnja se posvećuje

njihovom tretiranju s ciljem dezinfekcije, odgovarajućim sredstvom (0,5% šinozol) - sl.30. Nakon

vaĎenja iz vode i prosušivanja prave se reznice sa jednim kolencem i okcem. Iznad okca se oštrim

makazama pravi ravan rez na visini 1 cm od okca. Debljina vijoke mora odgovarati debljini reznice

podloge.

Reznice podloga i plemenite loze koje se koriste za kalemljenje moraju biti potpuno zrele i ne

smeju biti oštećene od grada, bolesti, štetočina i mraza. U pogledu debljine moraju zadovoljavati

odreĎene standarde. Smatra se da su najbolje reznice čija se debljina kreće u granicama 6 do 12

mm.

S ciljem kvalitetnog srastanja spojnog mesta, poboljšanja oţiljavanja i povećanja procenta

prijema kalemova, često se reznice loznih podloga i vijoke tretiraju raznim stimulatorima rasta, kao

26

što su: -indol sirćetna kiselina, -naftil sirćetna kiselina, 2 - 4 dihlor fenoksi-buterna kiselina, -

indol-buterna kiselina i dr.

Kalemljenje

Postupak kalemljenja (spajanje podloge i vijoke) se moţe obaviti ručno ili mašinama.

Ručno se kalemljenje izvodi na tzv. engleski način, spajanjem na jezičak, uz korišćenje oštrog

kalemarskog noţa. Postupak kalemljenja teče tako što kalemar jednom rukom uzima reznicu

podloge i noţem koji drţi u drugoj ruci, na odreĎenoj duţini gornjeg, tanjeg dela reznice pravi kos

presek sa strane gde je bilo okce. Na gornjoj trećini preseka reznice kalemar zatim pravi jezičak

poloveći kosi rez (bisektrisom ugla kosog reza) duboko oko 1 cm. Kalemar zatim jednom rukom

uzima vijoku, vodeći računa da njena debljina odgovara debljini podloge. Drţeći je za kolence

ispod okca na rastojanju 1 cm, sa strane gde je okce, napravi istovetan presek kao na podlozi. Na

preseku se napravi jezičak istih dimenzija kao i na podlozi. Jezičak vijoke se paţljivo uvuče u

rascep na podlozi i gura dok se preseci na podlozi i vijoki potpuno ne poklope. Na taj način

kalemljenje (spajanje podloge i plemke) je završeno.

Ručno kalemljenje angaţuje mnogo radne snage, koja pri tom mora biti kvalifikovana za

veoma specifičan posao kalemljenja. Kako bi se izvršila racionalizacija ovog rada, mnogo je raĎeno

na konstrukciji mašina za kalemljenje koje sa uspehom zamenjuju ljudsku radnu snagu. Danas

postoje mnoge mašine koje se meĎusobno razlikuju po načinu pravljenja preseka na spojnom mestu

podloge i plemke. Tako neke od njih prave presek za englesko spajanje na jezičak ili druge koje na

preseku prave lamele koje se meĎusobno uvlače. Postoje mašine koje spojno mesto podloge i

plemke izrezuju u vidu slova omega ili pak, one koje na vijoci izrezuju jednu klinastu lamelu i

odgovarajuće udubljenje na reznici podloge.

Stratifikovanje kalemova

Stratifikovanje kalemova je proces u kome dolazi do obrazovanja kalusa na spojnom mestu

podloge i plemke. Stratifikovanje se moţe obaviti sa različitim supstratima, kao: u sanducima sa

strugotinom, u sanducima sa tresetom ili u kombinaciji treseta i mahovine, u sanducima sa tresetom

i perlitom i u pesku.

Bez obzira koji se supstrat koristi za stratifikovanje najpre se moraju izraditi odgovarajući

sanduci. Oni mogu biti od različitog materijala, kao od daske, plastične mase i sl. Dimenzije

sanduka su različite, a najčešće je njihova visina i širina 60 cm, a duţina 60 do 120 cm. U sanduke

ovih dimenzija se moţe sloţiti 500 do 1400 kalemova.

Slaganje kalemova u sanduk se obavlja tako što se on postavi malo ukoso po duţoj strani, sa

otvorom prema licu koje izvodi slaganje. Na pod sanduka i na donju stranu se postavi stratifikacioni

materijal (razni supstrati) i sa odgovarajućom daskom se sabije. Započinje se sa slaganjem

kalemova tako da se oni postavljaju u 3 do 4 reda, a da im pri tom donji (bazalni) deo podloge bude

prema dnu sanduka, a vijoka se okreće prema slagaču. Uporedo sa slaganjem kalemova

stratifikacioni materijal se stavlja i uz strane sanduka, na levu, odnosno desnu stranu sanduka.

Nakon postavljenog svakog sloja kalemova, dodaje se ugalj i obavlja dobro zaprašivanje

sumpornim prahom, a potom sloj od 1 do 2 cm supstracionog materijala do spojnog mesta podloge

i plemke. Slaganje kalemova se nastavlja uz isti postupak dok se sanduk ne napuni. Na kraju

slaganja izmeĎu poslednjeg sloja kalemova i gornje strane sanduka postavlja se sloj supstrata,

debljine 10 cm. Napunjen sanduk se postavlja na dno i obavlja dobro zalivanje sa 20 do 30 litara

vode kantom koja ima rešetku.

Kada se voda ocedi, vršni delovi kalemova (spojna mesta) se pospu vlaţnim ugljem, dobro

zapraše sumpornim prahom i pokriju stratifikacionim materijalom debljine oko 10 cm. Često se za

stratifikovanje koriste razni supstrati u sloju do spojnog mesta, a za pokrivanje spojnih mesta se

koristi perlit. Na ovaj način postupak slaganja kalemova je završen i sanduci su spremni za

unošenje u stratifikalu.

27

Stratifikovanje kalemova se moţe obaviti i u pesku koji mora biti čist, bez prisustva

organskih primesa. Korišćenje peska i sam postupak stratifikovanja je jeftiniji od prethodno

opisanog, a kalusiranje i srašćivanje spojnog mesta je nešto slabije nego ako se primenjuje

stratifikovanje u strugotini, mahovini, tresetu i perlitu. Za stratifikovanje u pesku potrebno je

napraviti tzv. krevete odnosno platformu od daske, dubine oko 50-60 cm. Na dno kreveta i njegove

ivice se stavlja sloj umereno vlaţnog i čistog peska, debljine 10 cm. Slaţe se jedan sloj kalemova,

obično vertikalno, sa vijokama okrenutim naviše, pa se obloţi peskom, do spojnog mesta. Sa

slaganjem se tako nastavlja dok se krevet ne napuni, s tim što se vodi računa da se udaljavanjem od

ivice platforme ka njenom kraju postavlja sa gornje strane sloj peska i tako omogući njihovo

pokrivanje. Na kraju od zadnjeg sloja kalemova do ivice kreveta treba staviti sloj peska debljine 10

cm, a celokupna površina peska u koju su smešteni kalemovi se zalije.

Pripremljeni sanduci sa kalemovima i supstratom ili kreveti sa kalemovima u pesku u

stratifikali se podvrgavaju specifičnim, optimalnim uslovima u kojima će se uspešno obaviti

kalusiranje. Stratifikala je prostorija koja treba da omogući odrţavanje stalne temperature,

provetravanje i optimalnu vlaţnost. Kada se u takvu prostoriju smeste kalemovi, pristupa se njenom

zagrevanju. Optimalna temperatura za obrazovanje kalusa je od 24 do 28oC. Ona uz ostale

optimalne uslove dovodi do formiranja kalusa na spojnom mestu, razvoja i kretanja okaca na vijoci

i obrazovanja korenovih začetaka na bazalnom delu kalema. U početku zagreavanja stratifikale,

prva dva do tri dana temperatura moţe dostići do 30oC. Zatim se ona sniţava na optimalnu i

odrţava 12 do 15 dana. Vreme drţanja kalemova u stratifikali u velikoj meri zavisi od sorte i

podloge. Ne treba ih u stratifikali drţati duţe da ne bi došlo do jačeg razvoja lastara i ţila koji su

vrlo neţni i lako se lome prilikom dalje manipulacije sa kalemovima. Pri visokim temperaturama u

stratifikali dolazi do brzog i intenzivnog razvoja kalusa koji je neţan i lako propada. Niţe

temperature obezbeĎuju sporije formiranje kalusa koji je čvršći i otporniji.

U toku stratifikovanja povremeno se prati obrazovanje kalusa. Čim se utvrdi obrazovanje

venca na spojnom mestu od kalusnog tkiva prekida se sa zagrevanjem stratifikale. Ona se otvara i

omogućuje se izjednačavanje temperature u stratifikali sa temperaturom izvan nje. Nakon toga, ako

su vremenske prilike napolju povoljne, kalemovi se iznose i prpore.

Prporenje kalemova

Iznošenje kalemova iz stratifikale i prporenje obično započinje polovinom aprila i završava

se do polovine maja. Treba voditi računa da temperatura zemljišta u koje se kalemovi prpore ne

bude niţa od 12oC. Pri niţim temperaturama, s obzirom da je kalus jako osetljiv, moţe doći do

njegovog propadanja.

Postupak prporenja treba prilagoditi spoljašnjim uslovima. Najbolji rezultati će se postići

ako se ono izvodi po umereno toplom vremenu, bez vetra i jakog sunca i po mogućnosti pred kišu.

Pri iznošenju i transportu kalemova do prporišta mora se veoma paţljivo postupati.

Kalemovi se ne smeju oštetiti i ne smeju biti previše izloţeni vazduhu, da ne bi došlo do sušenja

kalusa. Pre prporenja sve kalemove treba pregledati jer se prpore samo oni koji na spojnom mestu

imaju obrazovan venac od kalusnog tkiva. Postupak prporenja se moţe izvesti ručno u jarkove,

pomoću sadiljke ili pomoću specijalno konstruisanih mašina za prporenje.

Za ručno prporenje u jarkove na dobro pripremljenom zemljištu, se obeleţe redovi na

rastojanju od 80 do 120 cm. Zatim se uz pomoć ašova izbacuje zemlja i jarak produbljuje do 40 cm

dubine. Dno jarka se poravna, a bočna ivica na kojoj će se reĎati kalemovi se zakosi. ReĎanje

kalemova se obavlja na rastojanju 5 do 10 cm, a pri tome spojna mesta moraju biti na istoj visini.

PoreĎani kalemovi u prvom jarku obično se oblaţu zemljom koja se u ovaj jarak puni vaĎenjem

drugog jarka. Kad se prvi jarak popuni zemljom do polovine, pristupa se zalivanju, kako bi se

zemlja što bolje slegla, a vazduh bio iz nje istisnut. Nakon toga jarak se paţljivo puni zemljom do

spojnog mesta kalema. Ako spojna mesta kalemova nisu prethodno parafinisana, što se u poslednje

vreme često radi, preko vrha uprporenih kalemova se mora odmah napraviti humka od trošne i

umereno vlaţne zemlje.

28

Prporenje kalemova pomoću sadiljke se retko primenjuje. Ako se kalemovi prpore na taj

način, postupak obeleţavanja redova i pravljenja humki je isti. U dobro pripremljenu zemlju i na

odreĎenim razmacima se pomoću sadiljke prave bušotine na dubinu koja odgovara duţini

kalemova. Kalemovi se stavljaju u bušotinu, tako da spojno mesto bude 2 do 3 cm iznad zemlje.

Zabadanje sadiljke nešto ukoso u odnosu na postavljeni kalem, zemlja se sabija uz kalem.

Prethodno je trebalo obaviti zalivanje kalemova.

U postupku prporenja se dosta često koriste specijalno konstruisane mašine kojima se

izvodi otvaranje brazda, polaganje kalemova, zalivanje, vraćanje zemlje u brazdu i formiranje

humki. Zemlja se u prporištu ugazi i sabije. Zbog toga se odmah nakon završenog prporenja

pristupa ručnoj ili mašinskoj obradi meĎurednog prostora.

U novije vreme se u proizvodnji loznih kalemova veoma često koristi crna "mulč" folija od

plastične mase. Konstruisana je i mašina sa velikim učinkom koja na dobro pripremljenom

zemljištu, formira banak, postavlja foliju i uz korišćenje elektronskih ureĎaja automatski prpori

kalemove (mašina marke Wagner).

Ako se u proizvodnji kalemova koristi crna "mulč" folija, kalemovi se pre prporenja moraju

obavezno parafinisati, korišćenjem posebnog parafinskog voska za te namene.

Korišćenjem crne "mulč" folije u proizvodnji kalemova, ostvaruju se mnoge prednosti u

poreĎenju sa klasičnom proizvodnjom: ne formira se humka od zemlje na spojnom mestu

kalemova, ne vrši se obrada zemljišta oko kalemova, a efekti borbe protiv korova su odlični, ne

dolazi do razvoja površinskih ţila (brandusa) na kalemovima, pospešuje se vegetativni razvoj

kalemova, povećava se broj kalemova prve klase, smanjuju se troškovi rada u prporištu i ostvaruju

se veći ekonomski efekti u proizvodnji loznih kalemova jer se povećava udeo kalemova prve klase.

Nega kalemova u prporištu

Prijem i razvoj kalemova u prporištu mnogo zavisi od primenjenih agrotehničkih mera.

Zemljište u toku vegetacije treba odrţavati u rastresitom stanju i bez korova, što se postiţe ručnom

obradom ili odgovarajućim mašinama. Vlaga ima presudan uticaj na razvoj kalemova. Ako posle

prporenja za 7 do 10 dana ne padne jača kiša, prporište se mora dobro zaliti, a u toku vegetacijeje

potrebno je obaviti 2 do 5 navodnjavanja prema potrebi. Humka na kalemovima koja se formira od

zemlje pri klasičnoj proizvodnji mora se odrţavati bez korova i u rastresitom stanju. U humci se

često razvijaju površinske ţile brandusi, pa ih tokom vegetacije treba uklanjati jer njihov razvoj

moţe negativno uticati na uspešan razvoj dubinskih ţila na podlozi. Prvo uklanjanje brandusa se

obično izvodi početkom jula. Pri tome se humka rasturi, uklone brandusi, a potom se humka

ponovo formira. Drugo uklanjanje brandusa obično se obavlja krajem avgusta. Humka se rasturi,

brandusi se uklone, a humka se ponovo ne formira. Kalemovi se ostavljaju otvoreni, kako bi spojno

mesto očvrslo i dobro sazrelo. Humka je povoljno stanište za razvoj larvi ţičnjaka i drugih štetočina

koje mogu naneti velike štete kalemovima, pre svega u početnoj fazi razvoja. Zato je potrebno pre

nagrtanja humke dodati neki odgovarajući insekticid, npr. geolin.

Lišće kalemova je izuzetno osetljivo prema bolestima vinove loze, posebno prema

plamenjači. Redovna zaštita uz primenu odgovarajućih hemijskih sredstava omogućava uspešnu

proizvodnju kalemova.

Pospešivanje sazrevanja kalemova će se postići ako se obavi prekraćivanje vrhova lastara.

Prekraćivanje se moţe izvesti ručno ili mašinski, obično u prvoj polovini septembra.

Ako se kalemovi ne vade iz prporišta u jesen nakon pada lišća, nego u proleće, onda se pre

jačih mrazeva oni ponovo zagrnu. Na taj način će se sprečiti izmrzavanje spojnog mesta i dela

lastara sa okcima.

VaĎenje kalemova iz prporišta

Nekoliko dana po opadanju lišća, kalemovi se mogu vaditi iz prporišta (korenilišta).

VaĎenje se moţe obaviti ručno ili sa specijalno konstruisanim plugovima za tu namenu. Najbolje je

29

kalemove vaditi kada je zemlja vlaţna, nije zaleĎena, a vreme je tiho. Pri vaĎenju se postupa

paţljivo, kako ne bi došlo do lomljenja lastara i kidanja korenovog sistema. Kada se vaĎenje

organizuje ručno, onda se koristi priručni alat: ašov, makaze i sl. Radnik ili grupa radnika sa

suprotne strane od one sa koje je započelo prporenje, ašovom otvara jarak, koji se zatim produbljuje

do dubine 40 cm. Sa suprotne strane kalemova ašov se zabada vertikalno do korenovog sistema,

zatim se ašov nakrene i kalemovi izbacuju u iskopani jarak. Kalemovi se paţljivo prihvataju i

polako izvlače pazeći da ne dolazi do kidanja ţila. Pojedine ţile koje su se razvile duboko mogu se

makazama prekratiti na duţinu 15 do 20 cm.

Za ručno vaĎenje kalemova je potrebno obezbediti veliki broj radnika. Specijalni plugovima

koje vuče traktor, proces vaĎenja kalemova se mnogo pojednostavljuje. Na ovaj način se za 10

časova rada mogu izvaditi kalemovi sa 1,5 do 3 ha prporišta.

Klasiranje kalemova

IzvaĎeni kalemovi se odmah klasiraju u prvu i drugu klasu. Prva klasa kalemova mora

zadovoljiti propise standarda na osnovu kojih se puštaju u promet, a to su: spojno mesto mora biti

potpuno sraslo, bez vidljivih pukotina i guka, na dnu korenovog struka treba da je dobro razvijeno 3

do 5 ţila i da su one simetrično rasporeĎene, ţile i korenov struk ne smeju biti oštećeni bolestima i

štetočinama ili mehaničkim povredama prilikom vaĎenja, a lastari moraju imati najmanje 8 do 10

potpuno sazrelih i zdrvenjenih kolenaca, bez prisustva povreda na okcima ili drvetu.

Pri klasiranju kalemove koji ne zadovoljavaju norme prve klase treba odstraniti i staviti u

drugu klasu. Nekada se ti kalemovi ostavljaju pa se naredne vegetacije nakon posebnog tretmana

ponovo prpore, što ne daje zadovoljavajuće rezultate. Zbog toga se preporučuje da se takvi

kalemovi unište. Klasirani kalemovi se vezuju u snopove po 25, 50 ili 100 komada, etiketiraju i

plombiraju. Na taj način se moţe garantovati njihova pripadnost odreĎenoj sorti.

Trapljenje kalemova

Kada se kalemovi izvade u jesen nakon klasiranja, moraju se na odgovarajući način čuvati

preko zime, do momenta sadnje. Pravilnim čuvanjem će se obezbediti da ne doĎe do njihovog

isušivanja, izmrzavanja i oboljevanja. Čuvanje kalemova se moţe izvesti u trapovima u zatvorenom

prostoru ili u trapovima u poljskim uslovima i u hladnjači.

Za čuvanje kalemova u trapovima u zatvorenom prostoru najčešće se koriste podrumske

prostorije. U njima se mora obezbediti stalna temperatura i odgovarajuća vlaţnost vazduha. U takve

podrume se unosi supstrat za trapljenje, tj. čist pesak, bez organskih primesa i sterilan. Temperatura

u trapu je dobra, ako se kreće od 1 do 4oC, a vlaţnost peska od 10 do 12%.

U trapovima se često mogu pojaviti siva plesan i druga gljivična oboljenja koja mogu

oštetiti kalemove, pre svega ako nisu stvoreni odgovarajući uslovi. Zato se pre trapljenja

preporučuje, a ako se oboljenje primeti to je obavezna mera, dezinfekcija kalemova, tretiranjem

sumpornim prahom i bakarnim krečom. Za dezinfekciju se veoma uspešno koristi 0,5% rastvor

fungicidnog sredstva šinozol. Kada se kalemovi čuvaju u trapovima u poljskim uslovima, postupak

je isti kao kod čuvanja u zatvorenom prostoru. Prilikom trapljenja treba voditi računa da pesak

prodre u sve šupljine snopova. Pri tome peskom se pokrivaju najmanje 2/3 lastara. Na taj način će

korenov sistem, korenov struk, spojno mesto i deo lastara sa okcima biti zaštićeni od sušenja i

izmrzavanja.

Najsigurniji način čuvanja kalemova je u hladnjačama. To su objekti koji imaju ureĎaje za

odrţavanje konstantne temperature i vlaţnosti vazduha, kao i drugih potrebnih uslova za čuvanje. U

takvim prostorijama kalemovi se mogu uspešno čuvati i do jedne godine, a da to ne utiče na

procenat prijema. Kada se kalemovi ţele čuvati u hladnjači, oni se moraju podvrgnuti specijalnom

postupku pripreme. Kalemovi se nakon vaĎenja i klasiranja moraju oprati. Oprani kalemovi se

potapaju u 0,5% rastvora šinozola i drţe 3 do 5 časova. Nakon toga se u snopovima pakuju u

polivinilske vreće, koje se nakon punjenja dobro veţu tako da spoljnji vazduh više ne moţe prodreti

30

u njihovu unutrašnjost. Ovako u dţakove upakovani kalemovi se unose u rashladne komore

hladnjače i čuvaju na temperaturi od 1 do 4oC.

Obeleţavanje kategorija kalemova u prometu

Kalemovi vinove loze kao i drugi sadni materijal kada se stavljaju u promet moraju biti

deklarisani u skladu sa meĎunarodnim propisima i konvencijama. Pri tome se uz plombu stavljaju

etikete odgovarajuće boje koje označavaju nivo selekcije loznog sadnog materijala.

Ako se radi o klasičnom sadnom materijalu, koji je proizveden u zasadima ili od reznica

podloga i vijoka uz primenu masovne pozitivne selekcije i bez testiranja na prisustvo viroza, on se

označava etiketom ţute boje.

Sadni materijal koji je proizveden pod kontrolom ovlaštenih kontrolnih ustanova i vodi

poreklo od kontrolisanog i na viroze testiranog baznog materijala, označava se etiketom plave boje.

Kada se radi o sadnom materijalu koji je dobiijen mikrorazmnoţavanjem i ima garanciju da

je bezvirusan, u prometu se označava etiketom bele boje. Kontrolu takvog materijala vrše autor

klona i ovlaštene kontrolne ustanove.

MeĎunarodnim propisima je regulisano da se u promet moţe puštati, a novi vinogradi

zasnivati samo sa baznim ili sertificiranim bezvirusnim sadnim materijalom. Zemlje koje nemaju

organizovanu proizvodnju ovakvog sadnog materijala do njega mogu doći introdukcijom i koristiti

ga za podizanje matičnih zasada, zasada za proizvodnju groţĎa i proizvodnju kalemova, odnosno

drugog sadnog materijala.

Pakovanje i ekspedicija kalemova

Kalemovi se često šalju i transportuju na udaljenija mesta. Pri tome transport moţe da traje

od nekoliko dana, 10, pa i 20 do 60 dana. U toku transporta kalemovi mogu biti izloţeni

nepovoljnim uticajima, te moţe doći do oštećenja isušivanjem ili izmrzavanjem.Treba izbegavati

pošiljke i transport u zimskim uslovima u kojima moţe doći do izmrzavanja kalemova. Kada se

transport obavlja za 3 do 4 dana, posebno treba obezbediti korenov sistem. Pojedinačni snopovi ili

nekoliko njih vezanih u veći snop, imaće obezbeĎen korenov sistem ako se na njega stavi ovlaţena

strugotina od drveta, pa se zatim obavi vezivanje ovog supstrata sa sargijom ili plastičnom folijom.

Ako se kalemovi transportuju na veće udaljenosti i pri tom će putovanje trajati 10 i više dana,

kalemovi se u snopovima stavljaju u dţakove od sargije ili plastike. Prethodno se mogu drţati

nekoliko časova u 0,5% rastvoru šinozola. Na korenov sistem se stavlja vlaţna strugotina od drveta,

a zatim se dţakovi vezuju i posebno pakuju u odgovarajuće kartonske kutije.

PROIZVODNJA KALEMOVA U KONTEJNERIMA

Povećanje proizvodnje kalemova prve klase, od 10 pa čak do 90% moţe se postići ako se

organizuje proizvodnja loznih kalemova u kontejnerima. Ovakva proizvodnja loznih kalemova se

definiše kao proizvodnja primenom kartonaţne tehnike. Kalemovi se uz primenu niza novih

postupaka u procesu proizvodnje proizvode u perforisanim kartonskim kutijama koje su otporne na

vlagu, različitih dimenzija i oblika. Na ovaj način proizvedeni kalemovi se mogu prporiti, ali se

dosta često umesto prporenja mogu odmah saditi na stalno mesto u vinogradu u toku leta i jeseni

iste vegetacije kad su i proizvedeni. Kalemovima proizvedenim uz primenu ovih tehnika i

tehnologija dosta se uspešno osim podizanja novih vinograda obavlja popuna praznih mesta u

vinogradima podignutim u istoj vegetaciji kada su kalemovi proizvedeni. Uz specifične postupke

moţe se uspešno izvoditi i popuna praznih mesta u starijim vinogradima. Sadnja ovako

proizvedenih kalemova u toku leta i jeseni na stalno mesto u vinograd već se masovno izvodi u

mnogim vinogradarskim zemljama: Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Kaliforniji, MaĎarskoj i sl.

Veoma dobri rezultati su ostvareni i u Hercegovini, kada je sa kalemovima iz kontejnera obavljana

popuna praznih mesta u starijim vinogradima.

31

Postupak proizvodnje kalemova u kontejnerima ima niz specifičnih mera, počev od

pripreme reznica podloga i vijoka, kalemljenja, stratifikovanja, sadnje stratifikovanih kalemova,

nege posaĎenih kalemova u staklenicima i prporenja, odnosno sadnje na stalno mesto u vinogradu.

Pripremljene reznice i vijoke se potapaju u 0,5% rastvor šinozola radi dezinfekcije. Zatim se

izvodi kalemljenje ručno ili mašinski. Kada se podloga i vijoka spoje izvodi se parafinisanje vijoke,

spojnog mesta i podloge na oko 10 do 15 cm ispod spojnog mesta. Za parafinisanje se koriste

specifični parafinski voskovi koji u sebi mogu imati primese šinozola i nekih hormona

rastenja.Temperatura parafina pri parafinisanju treba da bude od 60 do 70oC. Kalemovi se na

trenutak uranjaju u parafin, a odmah posle toga u hladnu i čistu tekuću vodu.

Ovako pripremljeni kalemovi se slaţu u sanduke u kojima će se obaviti stratifikovanje. Kao

supstrat za stratifikovanje se koristi treset, od dna sanduka do ispod spojnog mesta. Spojno mesto

kalemova se pokriva perlitom koji odlično reguliše vlaţnost i omogućuje prisustvo sveţeg

kiseonika na mestu formiranja kalusa. Za stratifikovanje je najbolje koristiti staklenike ili plastenike

u kojima se moţe osigurati povoljan reţim u pogledu temperature, vlaţnosti i izmene vazduha.

Nakon završenog stratifikovanja kalemovi se vade iz stratifikale, očiste i ponovo parafinišu na već

opisani način. Zatim se obavlja sadnja kalemova u kontejnerima koji se prethodno napune sa

odgovarajućim supstratom i sloţe u staklenik u specijalne podloge - krevete. Dimenzije kreveta i

broj kontejnera u njima moraju omogućiti slobodan pristup sa svih strana s ciljem izvoĎenja

potrebnih mera nege. Kontejneri se obično pune sa oplemenjenim tresetom ili smesom plodne

zemlje, oplemenjenog treseta, zgorelog stajnjaka i perlita. Kalemovi se postavljaju (sade) u supstrat

tako da 2/3 kalema bude u supstratu, a 1/3 van njega. Pri tome bazalni deo kalema treba da bude

udaljen oko 10 cm od dna kontejnera. PosaĎeni kalemovi se zatim zaliju i podvrgavaju specifičnom

reţimu temperature i vlage. Optimalna temperatura u stakleniku za rastenje lastara iz aktiviranih

okaca kreće se oko 28oC. Pri tome se mora osigurati optimalna vlaţnost vazduha i provetravanje s

ciljem priticanja kiseonika koji je potreban za brzi razvoj kalemova. Duţina rastenja i razvoja

kalemova u stakleniku traje nekoliko nedelja, a veoma često zavisi od pogodnosti spoljnih uslova

za iznošenje kalemova s ciljem prporenja ili sadnje na stalno mesto.

Iznošenje kalemova iz staklenika u spoljašnje uslove mora da prati kraći postupak

prilagoĎavanja, što se postiţe tako da se kalemovi drţe u spoljašnjim uslovima nekoliko dana u

zasenjenom prostoru, pre nego se iznesu direktno na sunce.

Kalemovi su spremni za prporenje kada se na lastarima razvije 4 do 5 listova. Oni se prvo

klasiraju, pri čemu se vodi računa da je spojno mesto potpuno sraslo. Prporenje se vrši u dobro

pripremljeno, plodno i vlaţno zemljište koje je pogodno za lako navodnjavanje. Prporenje se izvodi

u iskopane jarkove širine 10 do 15 cm, a dubine najviše 30 cm, na rastojanjima izmeĎu kalemova

od 10 cm, sa vertikalnim poloţajem. Ako su kalemovi posaĎeni u kartonske kutije sade se zajedno

sa njima, a ako su kontejneri od drugog materijala (folija i sl.), foliju treba paţljivo skinuti da pri

tome ne doĎe do rasipanja supstrata i povreĎivanja korenovog sistema.

Posle zagrtanja jarka ručno ili mehanizovano obavi se dobro zalivanje. U toku vegetacije u

prporištu se obavljaju sve mere nege kao i kod klasične proizvodnje kalemova.

Kada se kalemovi proizvedeni ovom tehnikom koriste za sadnju na stalnom mestu u

vinogradu, bilo da se sadi novi vinograd ili se obavlja popuna praznih mesta, sadnja se moţe obaviti

tokom celog leta i jeseni. Tako upotrebljenim kalemovima mora se obezbediti puna nega u pogledu

zalivanja, uništavanja korova i zaštite prema bolestima i štetočinama.

RAZMNOŢAVANJE VINOVE LOZE KULTUROM TKIVA

Ovo je relativno nov način vegetativnog razmnoţavanja koji još nije primenjen u širokoj

vinogradarskoj praksi, ali zbog niza prednosti ima svoju perspektivu.

Mikrorazmnoţavanje, odnosno razmnoţavanje vinove loze metodom kulture tkiva

primenjuje se s ciljem dobijanja bezvirusnog sadnog materijala. Pri tome se razmnoţavaju delovi

vinove loze kao što su okca, meristemsko i kalusno tkivo i dr., u hranjivom medijumu i pod

posebnim uslovima kao "in vitro cultura".

Mnoge su prednosti ovakvog načina razmnoţavanja vinove loze, a kao najvaţnije su:

32

- Za testiranje materijala je potreban mali broj matičnih čokota od selekcionisanih klonova.

- Jednom očišćen materijal od virusa ostaje čist u uslovima mikrorazmnoţavanja "in vitro".

- "In vitro" razmnoţavanje predstavlja veliki potencijal za brzo razmnoţavanje bezvirusnog

loznog sadnog materijala. Od jednog pupoljka ili vrha lastara, u vremenu od pola godine,

moţe se dobiti više hiljada, u genetičkom smislu, identičnih biljaka.

- U toku primenjenih postupaka u "in vitro" kulturi isključena je svaka mogućnost

reinfekcije materijala.

- Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala je vremenski neograničena.

- Isporuka sadnog materijala je brza i jednostavna.

- Proizvodnja sadnog materijala ima zavidnu rentabilnost.

Danas postoji veći broj metoda koji se primenjuju u postupku mikrorazmnoţavanja vinove

loze. Jedna od vodećih metoda je razraĎena u Institutu za vinogradarstvo, Univerziteta u

Hohenhajmu u Nemačkoj.

Po ovoj metodi početni materijal ( segment meristemskog tkiva vrha lastara) mora se uzeti

sa čokota-klonova koji su odabrani klonskom selekcijom i koji se odlikuju dobrim prinosima,

kvalitetom groţĎa, kvalitetom vina i drugim pozitivnim svojstvima.

Odgovarajućim dijagnostičkim postupcima kao što je elisa test ili indeksaţa i dr., početni

materijal se testira. Materijal koji je inficiran virusima ili drugim karantinskim bolestima se

podvrgava termoterapiji s ciljem eliminisanja patogena. Termoterapija je postupak u kome se biljke

izlaţu temperaturama koje za njih nisu štetne, ali su za viruse ubitačne.

Zdravi materijal se dalje tretira u uslovima in vitro kulture i gaji se na sterilnoj hranjivoj

podlozi. Razmnoţene biljke u ovim uslovima moraju se u toku od četiri nedelje adaptirati na

odgovarajuće uslove staklenika. Od 10 reznica loznih podloga ili plemenite loze u jednoj godini je

moguće proizvesti 10000 novih biljaka. Proizvedene biljke loznih podloga ili plemenite loze se

dalje gaje na organskom supstratu, na kome mogu postići porast lastara od 1,5 do 2 metra, debljine

od 2 do 4 mm.

Materijal (podloge i vijoke) podvrgavaju se kalemljenju na zeleno, s tim što se tri dana pre

kalemljenja tretira sa jednim sistemičnim botricidom. Kalemljenje se obavlja na zeleno, ručno ili

pomoću specijalno konstruisane mašine Vitimat-Wahler. Za kalemljenje se koriste vijoke sa jednim

okcem duţine 3 cm i reznice podloga duţine 25 do 30 cm. Pri mašinskom kalemljenju, mašina sa

specijalnim noţem pravi preseke za spojno mesto sa lepljivom aluminijskom trakom s ciljem

stabilizacije. Okalemljeni materijal (zeleni kalemovi - "zelenci") se stavljaju u potpuno sterilan

supstrat kojim su prethodno napunjeni odgovarajući kontejneri od kartona ili drugog materijala.

Nakon toga se unose u staklenik ili plastenik u kojima se pod posebnim uslovima nastavlja nega.

Prvih 5 do 7 dana u ovim prostorijama se podesi vlaţnost vazduha od 90% i temperatura 28 do

30oC. Narednih 7 do 10 dana pri vazdušnoj vlaţnosti 90% i temperaturi 20 do 24

oC, započinje

porast lastara i oţiljavanje kalemova, a zatim usledi sedmodnevna faza adaptacije u uslovima

staklenika u kome se materijal gaji.

Od kalemljenja do saĎenja kalemova potrebno je 9 nedelja. U tom vremenu se razvije lastar

čija je najmanja duţina 20 cm i kalemovi su spremni za sadnju na stalno mesto. Kalemovi mogu

ostati i u stakleniku gde se nastavlja njihova nega. Jednogodišnji kalemovi imaju dobro razvijen

korenov sistem i dobro zdrvenjene lastare sa najmanje 2 do 4 dobro razvijena okca.

Sadni materijal - kalemovi proizvedeni metodom mikrorazmnoţavanja naziva se "bazni

materijal" i koristi se za zasnivanje matičnih zasada loznih podloga i sorti plemenite loze u kojima

će se proizvoditi bezvirusni reprodukcioni materijal - reznice loznih podloga i vijoke plemenite

loze. Koristi se i za zasnivanje vinograda u kojima će se proizvoditi groţĎe, ali i proizvodnja

repromaterijala za proizvodnju sertificiranog sadnog materijala.

33

OSNOVNI PRINCIPI IZBORA POLOŢAJA ZA VINOGRAD

Izbor poloţaja parcele za vinograd

Kada se vinograd zasniva u područjima u kojima je vinogradarska proizvodnja razvijena,

treba koristiti višegodišnja praktična iskustva u pogledu izbora sorte, zemljišta i poloţaja za

zasnivanje vinograda. Ako se pak u neko područje vinova loza kao gajena biljka uvodi prvi put i

osvajaju se površine na kojima ona nije do tada gajena, onda je prethodno potrebno pripremiti

detaljnu studiju o agro-ekološkim uslovima područja u kojem se planira podizanje vinograda.

S ciljem pravilnog izbora i ocene pogodnosti odreĎenog zemljišnog kompleksa ili parcele u

području u kojem vinova loza do tada nije gajena potrebno je proveriti:

- agro-biološke i privredno-tehnološke karakteristike pojedinih sorti koje se ţele gajiti u

odreĎenim uslovima;

- ekološke uslove koji su karakteristični za odreĎeno područje, a mogu biti ograničavajući

faktor za uspešno gajenje vinove loze;

- potrebe i mogućnosti za primenu odgovarajućih meliorativnih mera na odreĎenom

zemljišnom kompleksu ili parceli;

- mogućnosti za sprovoĎenje savremenih agrotehničkih mera u proizvodnji groţĎa;

- mogućnosti postizanja visoke ekonomičnosti proizvodnje groţĎa i proizvoda od groţĎa;

Pri izboru poloţaja parcele za budući vinograd mora se posvetiti paţnja ekspoziciji,

inklinaciji i konfiguraciji terena. Sa stanovišta ekspozicije terena za najbolje poloţaje budućeg

vinograda ocenjuju se blagi nagibi koji su okrenuti jugu, zapadu ili jugozapadu. Na njima vinova

loza najbolje uspeva, a groţĎe i vino imaju najbolji kvalitet. Ako su klimatski uslovi povoljni mogu

se koristiti i poloţaji okrenuti jugoistoku. Tada se mora posvetiti više paţnje izboru sorte, toplotnoj

sumi, osvetljenosti i drugim činiocima koji posredno ili neposredno utiču na prinos i kvalitet groĎa i

vina.

Loza na povoljnijim ekspozicijama dobro sazreva i bolje podnosi niske zimske temperature

i dugovečnija je. O inklinaciji terena treba voditi računa, pa stoga zemljište mora imati blagi pad

koji će omogućiti primenu mehanizovane obrade i drugih savremenih agrotehničkih mera.

Sa stanovišta konfiguracije terena nije dobro vinograd saditi u dolinama pored reka ili u

ravnicama i depresijama. Na takvim terenima loza strada od niskih temperatura, kasnih prolećnih ili

ranih jesenjih mrazeva, a kvalitet groţĎa i vina je po pravilu slabiji.

Regulacioni radovi

Za uspešan prijem, razvoj i plodonošenje vinove loze, mora se posvetiti puna paţnja

izvoĎenju regulacionih radova na zemljištu na kome se planira saditi vinograd. Regulacioni radovi

obuhvataju krčenje, planiranje (nivelisanje) terena, odvodnjavanje i terasiranje.

K r č e n j e je mera kojom se uklanjaju stari čokoti, stabla voćaka, šuma ili drugo

višegodišnje rastinje sa parcele na kojoj će se saditi vinograd. Pri tome treba paţljivo očistiti ostatke

stabala, grana i korenja. Ako se to veoma paţljivo ne uradi, stvoriće se mogućnost da se na drvenim

ostacima, kad se zaoru razvija plesan koju izazivaju gljivice Dermatophora necatrix i Armillaria

mellea. Plesan kasnije moţe da preĎe na koren vinove loze, izazove truljenje i brzo propadanje

pojedinačnih čokota ili čitavog zasada.

Na zemljištu, na kome je ranije bila šuma nije dobro saditi vinograd 4 do 5 godina nakon

krčenja. Ako se radi o površini na kojoj je bio stari vinograd, trebalo bi zemljište odmoriti,

najmanje 2 do 3 godine, a ako je vinograd bio zaraţen nekom bolešću vinove loze (infektivnom

degeneracijom, npr.), sadnju bi trebalo odloţiti za 6 do 8 godina od krčenja. U toku odmaranja na

zemljištu se gaje ţitarice ili leguminoze s ciljem popravke njegovih fizičkih i hemijskih osobina. Na

manjim parcelama sa slabijim rastinjem krčenje se moţe obaviti ručno uz korišćenje priručnog

alata.

34

Veći učinci se ostvaruju ako se krčenje obavlja mehanizovano, što se radi na većim

parcelama i rastinjem sa jačim korenom. Pri tome se koriste jači traktori, guseničari ili buldoţeri,

koji mogu izvaditi i jača stabla, a pri tom obaviti i ravnanje terena.

P l a n i r a n j e (nivelisanje) terena je radnja koja se mora izvesti na zemljištu za novi

vinograd, ukoliko na njemu postoje razne neravnine. Humke, vododerine, udubljenja na zemljištu

mogu smetati kasnijoj primeni mehanizacije i normalnoj primeni agrotehničkih mera. Planiranje

terena se obično izvodi ručno, na malim parcelama, sa manjim neravninama. Ako su parcele i

neravnine veće, planiranje se izvodi uz primenu mehanizacije. Traktori sa daskom, buldoţeri ili

skreperi su mašine sa kojima će se ova mera uspešno obaviti, a postići veliki učinci.

O d v o d n j a v a n j e je mera kojom se na zemljištu za novi vinograd regulišu nadzemni

i podzemni tokovi vode. Nije retka pojava oteţanog oticanja površinskih voda sa zemljišta koja su

teţa i nepropusna i imaju poloţaj koji to oteţava. Raznim nadzemnim i podzemnim radovima i na

nagnutom terenu obodnim kanalima mora se rešiti pitanje viška voda. Na taj način će se odstraniti

stagnirajuća voda ili suvišna vlaga, koje vinova loza ne podnosi. U slučaju suvišne vlage na parceli

vinograda moţe doći do niza neţeljenih pojava. To su pre svega asfikcija korena (gušenje), pojava

hloroze, smanjena bujnost i rodnost loze, rehuljanje grozdova, krţljanje pa i potpuno propadanje

čokota.

T e r a s i r a n j e terena je mera koja se praktikuje na jako nagnutim terenima, čime će se

omogućiti primena mehanizovane obrade i zaštite vinograda. Umesto postavljanja redova u pravcu

pada terena, terasiranjem se omogućuje postavljanje redova vertikalno na pad terena. Po pravilu

kod pada terena do 6%, terasiranje nije potrebno izvoditi, jer je moguća primena mehanizacije. Ako

je pad terena 6 do 12%, redovi se moraju saditi vertikalno na pad, ali terase još nije neophodno

praviti, jer se redovnom obradom teren poravna i uredi za primenu mehanizacije pri izvoĎenju niza

agrotehničkih mera. Kada pad terena prelazi 12-15%, potrebno je izgraditi terase, čime se sprečava

erozija zemljišta, a omogućava primena mehanizacije. U područjima sa malo padavina, u kojima

nema opasnosti od erozije, terase se grade kada nagib zemljišta prelazi 20%.

Tačno odreĎivanje pada nagiba terena se utvrĎuje uz primenu geodetskih instrumenata.

Moţe se utvrditi na jednostavan način, koristeći letvu duţine 4 m, visak i libelu. Ako se letva

postavi u pravcu pada terena i libela dovede u vodoravan poloţaj, a viskom spusti vertikala od vrha

letve do nivoa zemlje, dobiće se računski pad terena u %. Izmerena duţina u cm od vrha letve do

nivoa zemljišta pomnoţi se sa 25 i dobije nagib zemljišta u procentima.

Kod terase treba razlikovati ravni deo terase (plato ili planum) i zid (rub) terase ili škarpu.

Planum mora imati duţinski pad oko 0,5% i kontra pad oko 1 do 2%. Škarpa terase je kosa i nagib

ne sme biti veći od 60o. Najveća njena racionalna visina iznosi oko 1,6 m. Širina planuma je u

direktnoj vezi sa padom terena i što je pad veći, planum je manji. Ako je pad terena 10%, širina

planuma je 20m. Kod pada terena 30 do 35%, širina planuma iznosi 4 do 5 m. Širina ravnog dela

terase (planuma, odnosno platoa) zavisi od nagiba terena i visine potpornog zida terase (škarpe).

Nagib se računa po formuli:

Nagib terena (H) u % = h x 100

C

gde je h visinska razlika izmeĎu gornje i donje tačke na parceli, a C vodoravna udaljenost najviše i

najniţe tačke na parceli, odnosno duţa kateta trougla koji čini profil nagnutog zemljišta u metrima.

Nagib terena je nepromenljiva vrednost, a širina platoa i visina potpornog zida predstavljaju

vrednosti koje su predmet ocenjivanja i projektovanja, a meĎusobno su strogo uslovljene.

Kada je iz tehnoloških razloga potrebno projektovati odreĎenu širinu planuma terase, visina

potpornog zida se izračunava po formuli:

Visina potpornog zida (h) u m = H x a

100 gde je H nagib, a a širina planuma, odnosno platoa. Kada materijalni i tehnički razlozi odreĎuju

visinu potpornog zida terase, onda se širina planuma terase izračunava po formuli:

35

Širina planuma terase (a) u m = h x 100

H

Pri projektovanju i izgradnji terasa uvaţavaju se tehnološki i materijalni momenti. Na plato

terase treba da se smesti odreĎeni broj redova loze i da se pri tom omogući korišćenje mehanizacije

u svim tehnološkim operacijama, a da ulaganja u izgradnju potpornih zidova budu što manja. Na

malim parcelama terasiranje se moţe izvesti ručno. Prvo se izradi potporni zid odreĎene visine, na

dnu pada površine. Zatim se radi planum terase uz rigolovanje i prebacivanje zemljišta prema

potpornom zidu. Terase koje se najviše primenjuju pri zasnivanju vinograda su stepenaste terase

(sl.34). Pogodne su za zemljišta sa ravnomernim nagibom i lakšim mehaničkim sastavom zemljišta,

ali ne i za ona koja predstavljaju potencijalna klizišta. Terasa ima iskopani i nasuti deo. Njena širina

i nagib su uslovljeni dubinom aktivnog zemljišnog sloja.

Na većim površinama terasiranje se izvodi uz primenu odgovarajuće mehanizacije,

naoravanjem (naorne terase) ili nasipanjem (nasipne terase). Terase koje su postavljaju po

izohipsama nazivaju se konturne terase i one na većim nagibima veoma dobro sprečavaju eroziju.

Meliorativno Ďubrenje

Neposredno pred duboku obradu (rigolovanje), potrebno je obaviti meliorativno Ďubrenje

zemljišta, kojim se stvaraju uslovi za uspešan prijem i razvoj korena budućeg čokota, kao i

ostvarenje visokih i redovnih prinosa groţĎa.

Veliku ulogu u tome igraju fosforna i kalijumova Ďubriva, koja su teţe pokretljiva u

zemljištu i koje treba uneti dublje u zemljište, u zonu razvoja korenovog sistema. Jedan od

najpogodnijih momenata za njihovo unošenje je u vreme rigolovanja zemljišta.

Za visoku i redovnu rodnost čokota potrebno da zemljište sadrţi 10 do 15 mg P2O5 i 20 do

40 mg K2O na 100 g zemljišta. Zemljišta najčešće ne sadrţe te optimalne količine fosfora i

kalijuma. Zbog toga je potrebno obaviti hemijsku analizu zemljišta i na osnovu sadrţaja ovih

hranjivih elemenata, utvrditi potrebne količine za uspešno meliorativno Ďubrenje.

U praksi se najčešće s ciljem meliorativnog Ďubrenja dodaje 400 do 800 kg/ar organskog

Ďubriva (stajnjak) i 20 do 30 kg/ar PK Ďubriva.

PredviĎene količine Ďubriva se rasturaju po čitavoj površini neposredno pred rigolovanje. Nekada

se 50% predviĎene količine PK Ďubriva ostavi, pa se rasturi nakon rigolovanja po površini brazdi.

Za pravilno utvrĎivanje mera meliorativnog Ďubrenja s ciljem obogaćivanja zemljišta

potrebnim mineralnim materijama, preporučljivo je uzimanje uzoraka zemlje i vršenje

agrohemijske analize. Uzorci se uzimaju na dubini 0-30 i 30-60 cm, a ponekada i dublje. Uzorci

zemlje se podvrgavaju pedološkoj analizi i hemijskom ispitivanju, što rade ovlaštene stručne i

naučne ustanove. Pri hemijskoj analizi se utvrĎuju:

- procenat humusa i lako pristupačnog azota u zemljištu;

- lako pristupačna fosforna kiselina;

- količina kalijuma u lako pristupačnom obliku;

- sadrţaj kreča u % kao CaCO3; - sadrţaj magnezijuma u zemljištu;

- prisustvo mikroelemenata u zemljištu;

- pH vrednost zemljišta;

Na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta nadleţna ustanova preporučuje mere

meliorativnog Ďubrenja. Veoma često je potrebno izvesti i kalcifikaciju zemljišta, ako se radi o

zemljištima koja imaju kiselu reakciju. Vinova loza najbolje uspeva pri supstitucionoj kiselosti

zemljišta od 6 do 7 pH. Zemljišta sa pH vrednošću 4,5 (veoma kisela) i 4,5 - 5,5 (kisela)

popravljaju se primenom čistog krečnjaka. Zemljišta slabo kisele reakcije (5,5 - 6,5 pH) popravljaju

se krečnjakom u formi laporac ili saturacioni mulj. Na zemljištima sa neutralnom reakcijom (6,5 -

7,2 pH) upotrebljavaju se samo mineralna Ďubriva koja sadrţe kreč, a na krečnim zemljištima

(preko 7,2 pH) upotrebljavaju se mineralna Ďubriva sa kiselom reakcijom, uz izbegavanje onih koja

u svom sastavu imaju hlor.

36

Duboka obrada zemljišta (rigolovanje)

Tip zemljišta, njegov vodno-vazdušni reţim i pristupačnost osnovnih hranjivih elemenata u

njemu su osnovni uslovi za jak vegetativni potencijal čokota, za dobru i stalnu rodnost i

dugovečnost zasada. Plodno, rastresito zemljište u kojem se koren vinove loze moţe dobro razvijati

nalazi se na površini zemljišta. Zato je pri odluci da se sadi vinograd potrebno površinsko plodno

zemljište premestiti u zonu razvoja korenovog sistema vinove loze. To se postiţe dubokom

obradom ili rigolovanjem, pri čemu se površinski sloj zemljišta okreće za 180o i spušta u zonu

razvoja korena, a donji slojevi zemljišta se izbacuju na površinu gde će vremenom postati plodno

zemljište. Rigolovanjem će se omogućiti da se najplodnija zemlja smesti u dubinu od 20 do 80 cm,

u zonu u kojoj će se razvijati glavna masa korenovog sistema čokota. Zemljište je na taj način

sposobno da primi i u dubljim slojevima sačuva vlagu neophodnu za razvoj čokota. U takvom

zemljištu su uslovi za rad mikroorganizama izuzetno povoljni.

Vreme izvoĎenja rigolovanja je veoma vaţno. Ako se sadnja vinograda planira u jesen tu

meru treba izvesti 3 do 4 meseca ranije, kako bi se zemlja do sadnje slegla. Za proletnju sadnju

rigolovanje se izvodi početkom jeseni, pre jakih mrazeva. Do sadnje će se zemlja sleći, a pod

uticajem jakih zimskih mrazeva će se dobro usitniti.

Dubina rigolovanja se mora uskladiti sa karakteristikama zemljišta i klimatskim prilikama

područja. Za plantaţne vinograde rigolovanje se obično izvodi na dubini od 60 do 80 cm.

U suvim područjima i kamenitim zemljištima rigolovanje se izvodi na većoj dubini, od

80 do 100 cm. U vlaţnijim područjima i plodnim zemljištima rigolovanje se moţe izvesti na dubini

od 70 cm. U humidnim područjima i veoma teškim zemljištima, koja imaju nepropusni sloj,

rigolovanje se mora izvesti duboko s ciljem razbijanja nepropusnog sloja i stvaranja uslova za

nesmetan dublji razvoj korenovog sistema čokota. Rigolovanje se na manjim parcelama izvodi

ručno ili mašinom i specijalnim plugom na većim parcelama. U oba slučaja duboka obrada se

izvodi na čitavoj površini, što je najbolji način pripreme zemljišta za novi vinograd. Najbolje je,

ako to veličina, oblik i poloţaj parcele dozvoljavaju, rigolovanje izvesti specijalnim plugom sa

vučnom snagom traktora. Pri tome su povećani radni učinci, a smanjeni troškovi.

Za rigolovanje na dubini od 60 do 80 cm traktor treba da ima snagu 73 do 110 kW,

(odnosno 100 do 150 KS). Dnevni učinak rigolovanja traktorom se kreće 0,5 do 1,5 ha, što zavisi

od karakteristika zemljišta, vremenskih uslova i dubine rigolovanja.U izuzetnim prilikama i na

veoma malim parcelama rigolovanje se obično izvodi ručno.

Pri tome se rigoluje cela površina ili se rigolovanje izvodi u trakama, posebno kada su

parcele na strmim poloţajima ili je zemljište kamenito. Ovakav način rigolovanja je izuzetno

naporan i skup. Učinak kod ovog vida rigolovanja, ako se ono obavlja na dubini od 80 cm, iznosi

po jednom radniku od 25 do 35 m2 na jedan dan. Drugim rečima, ono što uradi traktor na 1 hektaru

za jedan dan, radnik bi trebalo da radi 300 do 400 dana.

PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU VINOGRADA

Izrigolovano zemljište ostaje nekoliko meseci do sadnje da se slegne i pod delovanjem

mrazeva zimi usitni. Neposredno pred sadnju, kad je zemljište prosušeno, obavlja se drljanje ili

tanjiranje zemljišta s ciljem ravnanja.

Na malim parcelama moţe se odmah pristupiti pripremi za sadnju. Nema potrebe za

putevima unutar zasada, ali je potrebno obezbediti prilazni put u vinograd.

Kod većih kompleksa, za razliku od malih parcela, pristupa se organizaciji teritorije. Ona

obuhvata iskolčavanje parcela, planiranje i ureĎenje glavnih i sporednih puteva, odreĎivanje

razmaka sadnje i pravca redova i iskolčavanje sadnih mesta čokota.

Veličina parcela je različita i zavisi od reljefa terena. Putevi izmeĎu parcela mogu biti

glavni i sporedni i moraju omogućiti uspešnu primenu mehanizacije u svim radnim operacijama u

vinogradu.

37

Izbor pravca redova

Pravac redova u vinogradu zavisi od reljefa, klime, ekspozicije terena, nagiba terena, načina

obrade i gajene sorte. U severnim, hladnijim područjima loza se sadi u redove koji imaju pravac

sever-jug. Pri takvom pravcu redova postići će se najoptimalniji uslovi za iskorištavanje

temperature i svetlosti i najbolje sazrevanje groţĎa. Neke sorte kod kojih se ţeli postići veći sadrţaj

kiselina u groţĎu mogu se saditi sa pravcem redova istok-zapad. U područjima sa jakim vetrovima

pravac redova se mora postaviti u pravcu najčešćeg duvanja vetrova. O pravcu redova, koje

uslovljava reljef, ekspozicija i nagib terena, odlučuje se u zavisnosti od tih faktora.

Razmaci sadnje

Rastojanja na kojim se sadi vinova loza, izmeĎu redova i izmeĎu čokota u redu, zavise od

niza činilaca. Odlučujući uticaj na opredeljenje za razmake sadnje u vinogradu ima bujnost gajene

sorte, odnosno podloge na koju je kalemljena. Tu su zatim poloţaj parcele, ekspozicija, reljef,

klima, plodnost zemljišta, način gajenja, uzgojni oblik čokota i način izvoĎenja agrotehničkih radnji

u vinogradu. Rastojanja izmeĎu redova i meĎu čokotima u redu utiču na broj čokota po hektaru.

U praksi najveći uticaj na opredeljenje za razmak sadnje ima raspoloţiva ili planirana

mehanizacija kojom će se vršiti obrada zemljišta, zaštita, kao i sve druge vaţnije radne operacije u

vinogradu.

Kod gajenja vinove loze uz kolac i uz ručno izvoĎenje agrotehnike razmaci su najmanji i

kreću se od 0,90 do 1,10 m izmeĎu redova i od 0,90 do 1,10 m izmeĎu čokota u redu.

Ako se radi o niskim špalirima, stonim sortama kod kojih se primenjuje duga rezidba, a

koristi se sitna mehanizacija za izvoĎenje agrotehničkih mera, razmaci izmeĎu redova kreću se od

1,50 do 1,80 m, a čokoti u redu se sade na razmacima od 1,00 do 1,5 m.

Ako se pri obradi i za druge agrotehničke mere koristi srednje teška mehanizacija, a radi se

o špalirskom uzgoju, razmaci izmeĎu redova su od 2,00 do 2,5 m, a čokoti u redu sade se na

rastojanju od 1,00 do 1,5 m. Kada se upotrebljava teţa mehanizacija, a loza se gaji na visokim

uzgojnim oblicima i primenjuje se duga rezidba, razmaci izmeĎu redova su 3 m i više, a izmeĎu

čokota u redu od 1,20 do 2,00 m.

Razmeravanje i iskolčavanje

Sadnja čokota se po pravilu izvodi tako da na jednom sadnom mestu bude jedan čokot.

Ponekad se na jedno sadno mesto sade dva ili više čokota, pre svega, ako se ţele formirati

dvoetaţni uzgojni oblici ili razne pergole. Sadnja vinograda se obavlja u obliku kvadrata ili

pravougaonika. Sadnja u obliku kvadrata je dosta povoljna sa stanovišta ţivotnog prostora čokota,

sazrevanja groţĎa i iskorištenja površine. Zbog potrebe da se koristi savremena mehanizacija u

vinogradu, sadnja u pravougaonik je češća i poţeljnija. Kod ovog načina sadnje razmaci izmeĎu

redova su veći, a u redu manji i omogućena je potpuna mehanizacija radova. Broj čokota po

hektaru, ako se pri sadnji koristi kvadratni raspored izračunava se po formuli:

n= 10.000 : n = 10.000 = 2.500 čokota/ha

D2

22

n = broj čokota po hektaru

10.000 = površina jednog hektara u m2

D = strana kvadrata

Kada se pri sadnji koristi pravougaoni raspored broj čokota po hektaru se izračunava po

formuli:

n= 10.000 : n = 10.000 = 3,333 čokota/ha

Dxd

3x1

38

n = broj čokota po hektaru

10.000 = površina jednog hektara u m2

D = rastojanje izmeĎu redova

d = rastojanje izmeĎu čokota u redu

Nekada, posebno ako to pad terena zahteva, sadnja se izvodi po izohipsama (konturna

sadnja), a čokoti su razmešteni u vidu pravougaonika.

Na pripremljenom zemljištu se pre sadnje vrši razmeravanje i iskolčavanje. Pri tome se

odreĎuju glavne tačke parcela, tabli, puteva, redova i sadnih mesta na većim površinama, odnosno

pravac redova i sadnih mesta na malim površinama.

Na većim površinama ove radnje se izvode uz pomoć geodetskih instrumenata ili pomoću

prizme, bubnja i krsta. Na malim površinama kolčenje se moţe izvesti korištenjem priručnog alata i

materijala ( pantljike, kanapa, kočića, vizirki, ţice i čekića).

Na glavni pravac parcele mora se povući vertikala, na kojoj se utvrĎuju razmaci izmeĎu

redova, koji se označavaju kočićima.

Pomoću nategnute ţice u pravcu reda, na kojoj su postavljene oznake za sadna mesta,

iskolče se razmaci izmeĎu čokota u redu.

Upravne linije na osnovni pravac ili vertikale pod pravim uglom mogu se izvesti pomoću

običnog kanapa i kočića.

Ako se iz tačke A na pravcu AB ţeli povući vertikala, onda se iz tačke A, na jednu i drugu

stranu pravca odmeri odreĎena ista duţina i obeleţi kočićima. Na taj način se dobiju tačke A1 i A2.

Iz novih tačaka A1 i A2 pomoću kanapa, na čijem kraju je kočić, opiše se luk u pravcu AC. Na

mestu gde se lukovi seku dobija se tačka A3 koja se označi kočićem. Na taj način dobije se pravi

ugao (vertikala), koja se pomoću vizirki ili natezanjem ţice moţe produţiti u tom pravcu.

SADNJA VINOGRADA

ObezbeĎenje sadnog materijala

Lozni kalem je temeljni kamen novog vinograda, čije trajanje je od 20 do 30 godina, zbog

čega se izboru loznog sadnog materijala mora posvetiti izuzetna paţnja. Greške su teško

popravljive i zbog toga je preporučljivo postupati na sledeći način:

- Treba se opredeliti za proverenu sortu vinove loze, sortu koja će u odreĎenim uslovima

obezbediti očekivane rezultate. Za pravilan izbor sorte treba konsultovati stručnjake naučnih i

stručnih organizacija iz oblasti vinogradarstva.

- Odabrati loznu podlogu koja u potpunosti odgovara tipu zemljišta na kome će se saditi

vinograd.

- Treba traţiti oţiljene jednogodišnje kalemove, sortno čiste, kvalitetne i zdrave

Vizuelno pri nabavci kalemova treba utvrditi kvalitet i to:

- Na bazalnom delu podloge kalem mora imati od 3 do 5 ţila, radijalno rasporeĎenih po

obodu. Debljina ţila na obodu mora biti najmanje 3 mm.

- Podloga (korenov struk) na čitavoj duţini od 35 do 40 cm mora biti neoštećena i zdrava,

debljine od 6 do 12 mm.

- Spojno mesto podloge i plemke mora biti potpuno sraslo, bez pukotina, guka i nekroza.

To se ocenjuje savijanjem kalema na spojnom mestu do ugla 45o.

- Lastar izbio iz osnovnog okca mora biti duţine od 30 do 50 cm pri osnovi debeo najmanje

5 mm, zreo, zdrav i neoštećen.

- Lastar i korenov sistem na preseku moraju biti sveţi.

Lozni kalemovi se nabavljaju isključivo od organizacije ili lica koji su Zakonom ovlaštena

da proizvedu i stave u promet sadni materijal i on mora biti popraćen dokumentacijom koju

propisuje Zakon o sadnom materijalu, a to je:

- Uverenje o poreklu podloge i plemke;

- Uverenje o kvalitetu sadnog materijala;

- Uverenje o zdravstvenom stanju sadnog materijala.

39

Priprema kalemova za sadnju

Kalemovi se pre postupka odabiranja i orezivanja potapaju u čistu tekuću vodu u trajanju od

najmanje 24 časa. Nakon toga se pristupa odabiranju kalemova, koje obuhvata kontrolu korenovog

sistema, spojnog mesta podloge, plemke i lastara. Na odabranim kalemovima odstranjuju se iz

osnove sve ţile koje su izbile iz kolenaca korenovog struka. Osnovne ţile na dnu korenovog struka

se orezuju na duţinu od 10 do 12 cm. Pri tome se vodi računa da su ţile na preseku sveţe. One koje

to nisu prekraćuju se dalje do sveţeg preseka. Glavni lastar izbio iz osnovnog okca se prekraćuje na

dva najniţa zdrava zimska okca.

Parafinisanje kalemova

U novije vreme, da bi se prilikom sadnje izbeglo formiranje humki, pripremljeni kalemovi

se parafinišu parafinskim voskom. Za proces parafinisanja je neophodno obezbediti parafinator,

termometar i parafinski vosak.

Parafinator se sastoji od spoljašnje posude, zapremine od 30 do 50 l i jedne unutrašnje

posude od 5 do 10 l, koja se pomoću metalnih šipki pričvrsti za rub spoljašnje posude, a njihovi

nivoi su izjednačeni. U spoljašnju posudu naliva se voda, koja se zagreva nekim izvorom toplote.

U unutrašnju posudu se stavi parafinski vosak, koji se prethodno radi ubrzanja procesa rastapanja

moţe zagrejati direktno na izvoru toplote u posebnoj posudi. Voda u spoljašnjem sudu se zagreva

do tačke ključanja i njen sloj obavija zidove unutrašnjeg suda u kojem se nalazi parafin. Na taj se

način obezbeĎuje da parafin bude stalno u tečnom stanju sa konstantnom temperaturom.

Termometar se drţi stalno uronjen u parafin i njime se kontroliše optimalna temperatura za

parafinisanje kalemova, koja se kreće od 70 do 80oC. Orezani kalem, po jedan ili u grupi 3 do 5

kalemova, drţeći ih za donji deo podloge, tako da se u gornjem delu kalema ne dodiruju uranjaju se

u rastopljeni parafin. U parafin se uranja vrh kalema sa orezanim lastarom, spojno mesto i 10 do 15

cm ispod spojnog mesta.

Uranjanje mora biti veoma kratko (trenutno). Odmah iz parafina, kalemovi se uranjaju u

hladnu vodu, koja je u posebnoj posudi uz parafinator. Kraće vreme (10 sekundi) parafinisani deo

kalema se zadrţi u hladnoj vodi s ciljem rashlaĎivanja i sprečavanja nepoţeljnog delovanja vrelog

parafina.

Vreme sadnje kalemova

Sadnja kalemova moţe se obaviti u jesen i u proleće. Vreme sadnje je uslovljeno

klimatskim prilikama područja. U juţnim, toplijim i sušnim područjima kalemovi se mogu saditi i u

jesen. U područjima kontinentalne klime u kojima su česte veoma niske zimske temperature,

jesenja sadnja se ne preporučuje, jer moţe doći do oštećenja kalemova. Iako je prisutno mišljenje

da jesenja sadnja kalemova rezultira većim prijemom i boljim porastom sadnice, jesenju sadnju u

uslovima kontinenta treba izbegavati.

U svim našim vinogradarskim rejonima je praksa da se novi vinogradi sade u proleće. U

izrigolovano, dobro slegnuto i pod dejstvom zimskih mrazeva usitnjeno zemljište, kalemove je

najbolje posaditi na vreme, u proleće. U juţnim područjima, nešto ranije, u februaru i martu.

U uslovima kontinenta sadnju treba izvesti nešto kasnije, u martu i aprilu.

Dubina sadnje kalemova

Klimatske prilike područja, kao i karakteristike zemljišta utiču na dubinu sadnje kalemova.

U juţnim, toplim i sušnim krajevima ili na peskovitim ili kamenitim, lakim i propusnim

zemljištima, kalemove treba posaditi dublje. Glavnina korenovog sistema treba da se smesti na

dubinu od 40 do 50 cm. Kada se kalemovi sade u hladnijim područjima i na više ili manje teškim i

zbijenim zemljištima, dubina sadnje je nešto manja. Glavna masa korenovog sistema treba da se

40

smesti na dubinu od 30 do 40 cm. Prilikom sadnje kalemova vodi se računa o njihovom poloţaju u

zavisnosti od karakteristika zemljišta. U lakim propusnim zemljištima, kalemovi se sade vertikalno,

a u hladnijim krajevima i teškim nepropusnim zemljištima, kalemove treba saditi delimično koso

poloţene. Kada se saĎenje kalemova izvodi na zemljištima koja imaju veći ili manji pad, a nisu

terasirana, mora se uvaţiti pad zemljišta. U višim poloţajima parcele kalemovi se sade dublje,

vodeći računa da prilikom sadnje spojno mesto kalema bude uvek na nivou zemlje ili čak delimično

u zemlji. U niţim poloţajima parcele spojno mesto kalema treba da bude 3-4 cm iznad površine

zemlje. Na taj način se onemogućava razvoj korena iz plemke, forsira se razvoj dubinskih korena

na podlozi, a obradom zemljišta kalemovi u gornjim poloţajima će vremenom manje ogoliti, a u

niţim poloţajima parcele manje će biti zatrpani zemljom, nanesenom iz gornjih poloţaja parcele.

Način sadnje kalemova

Jamići za sadnju vinove loze, njihov otvor i dno mogu imati različite oblike, a najčešće

oblik kvadrata, trougla ili kruga.

Način sadnje vinove loze zavisi od agroekoloških činilaca, raspoloţive tehnike, vrste loznog

sadnog materijala i tradicije. Kalem vinove loze se u zemljište moţe postaviti u iskopane jamiće, u

otvorene brazde, pomoću vodene bušilice ( hidrobura) i sl. Način sadnje vinove loze u iskopane

jamiće je najstariji i još uvek veoma široko zastupljen način sadnje.

Kopanje jamića za sadnju kalemova obavlja se uvek sa iste strane kočića (markera)

duţinom reda, vodeći računa da se marker ne pomera. Dubina jamića je 40 do 45 cm. Na dno

jamića vrati se sloj plodne vršne zemlje u vidu humke. Kalem se u jamić postavi na humku

polukoso sa ţilama zrakasto rasporeĎenim, vodeći računa da spojno mesto bude 2 do 4 cm iznad

nivoa zemlje. U jamić se doda 20 do 25 cm vršne, rastresite, plodne zemlje i obavi sabijanje

gaţenjem. Potom se u jamić doda 3 do 4 kg zgorelog stajnjaka ili treseta i 100 do 150 grama NPK

Ďubriva pomešanog sa zemljom i obavi zalivanje sa 5 l vode po jamiću. Na kraju se jamić popuni

zemljom do vrha uz sabijanje.

Uz svaki posaĎeni kalem postavi se kolac kao budući naslon za lastare. Ako se sade

neparafinisani kalemovi, obavezno se preko kalema pravi humka od sitne rastresite zemlje, vodeći

računa da vrh preseka lastara bude pokriven zemljom 5 do 10 cm. Povremeno humku treba

kontrolisati i obnavljati.

Pre navlačenja humke oko kalema se u krug doda jedan od insekticida (geolin) s ciljem

zaštite mladih lastara od zemljišnih štetočina.

Ako se sade parafinisani kalemovi, postupak sadnje je isti, ali se humka ne pravi. Pravljenje

humke kod neparafinisanih kalemova je neizostavna mera. Njena funkcija je višestruka i to:

- čuva kalem i spojno mesto od isušivanja;

- čuva kalem od mehaničkih povreda;

- čuva mladi lastar od loma i visokih temperatura;

- štiti kalem i mlade lastare od kasnog proletnjeg mraza i grada;

Sadnja loze moţe se obaviti i u brazde. Primenjuje se uglavnom na većim površinama,

odnosno parcelama na kojima je moguće dobiti sasvim prave brazde i jednaka rastojanja izmeĎu

njih. Brazde se otvaraju plugom na odgovarajuću dubinu. Postavljaju se kalemovi na planirana

rastojanja i delimično učvršćuju zemljom. Nakon dodatka potrebne količine Ďubriva, brazde se

zatrpavaju izoravanjem druge brazde.

U novije vreme kalemovi se sade pomoću vodene bušilice – hidrobura.

Vodena bušilica je metalna cev duţine 80 do 100 cm, prečnika 7 do 8 cm. Na gornjem kraju

je spojena s upravno postavljenim drţačem koji je takoĎe od metalne cevi. Na jednom kraku drţač

je zatvoren, a na drugom je ugraĎen ureĎaj za spajanje s dovodom vode pod pritiskom i ventil za

otvaranje cevi sa ručicom. Na sredini cevi je ugraĎen pokretni prsten sa uzengijom, a na donjem

kraju cevi je navučen i zavaren perforisani metalni konus. Hidrobur se koristi za sadnju vinove

loze, ali i za dezinfekciju zemljišta i za dubinsko unošenje tečnih Ďubriva u zonu korenovog

sistema. Funkcioniše tako što se spoji sa turboatomizerom, otvaranjem ručice i ventila za dovod

41

vode, postavljanjem na obeleţeno sadno mesto i pritiskom noge na uzengiju, koja je ujedno i

graničnik za dubinu prodiranja u zemljište. Pod pritiskom više mlazeva vode iz konusa, buši se rupa

koja je ispunjena retkom masom vode i zemlje u koju se lako postavlja lozni kalem. Korenov

sistem kalema mora biti nešto jače prekraćen u poreĎenju sa klasičnom sadnjom. Nakon oticanja

vode iz izbušene rupe i sleganja čestica zemlje na korenov sistem posaĎenog kalema, pristupa se

ručnom utvrĎivanju kalema i pravljenju humki ako kalemovi nisu parafinisani. Sadnja kalemova

hidroburom obezbeĎuje dobar prijem i porast, a primena je moguća samo na zemljištima koja nisu

kamenita i koja su prethodno rigolovana i meliorativno Ďubrena.

ODRŢAVANJE VINOGRADA DO RODNOSTI

Odrţavanje mladog vinograda u 1. godini

Agrotehničke mere u mladom vinogradu u 1. godini nakon sadnje treba intenzivno

sprovoditi s ciljem stvaranja uslova za što bolji prijem i porast kalemova. Mere su sledeće:

- obrada zemljišta i uništavanje korova;

- nega izbilih lastara;

- nega humke;

- prihranjivanje kalemova;

- navodnjavanje kalemova;

- uklanjanje površinskih ţila (brandusa);

- zaštita biljke od bolesti i štetočina;

- zaštita od niskih zimskih temperatura;

Odmah nakon sadnje ručno na manjim površinama ili mašinama na većim, treba obraditi

meĎuredni prostor, koji se ugazi prilikom sadnje. Prostor izmeĎu čokota u redu se kopa s ciljem

uništavanja korova, čime se istovremeno obezbeĎuje dobra struktura zemljišta koja čuva vlagu.

Tokom vegetacije na čitavoj površini se obavlja 5 do 6 meĎurednih plitkih obrada s ciljem

uništavanja korova, odrţavanja povoljne strukture zemljišta i čuvanja dubinske vlage u zemljištu.

Mladi lastari izbiju 15 do 20 dana nakon sadnje. Obično krene jedan, dva, a ponekad i više

lastara. Neki autori predlaţu lačenje viška lastara, a praksa pokazuje da je bolje ostaviti sve krenule

lastare, jer veća lisna masa osigurava intenzivniji razvoj korenovog sistema čokota. Lastari se u

toku vegetacije 2 do 3 puta vezuju uz kolac.

Humka se tokom vegetacije stalno odrţava u potrebnom sloju na lastarima. Pri tom se ona

stalno obnavlja i zemlja u njoj mora biti sitna, trošna i bez pokorice.

I pored meliorativnog Ďubrenja ili dodavanja organskih i mineralnih Ďubriva u jamić

prilikom sadnje u toku vegetacije se izvodi prihranjivanje, pre svega azotnim Ďubrivima. Azotna

Ďubriva (KAN) u količini 20 do 30 grama po čokotu unose se kruţno oko čokota ili u brazde sa

zatrpavanjem. Đubrivo se moţe dodati i specijalnim mašinama (injektorima) koje se montiraju na

traktor, što je veoma povoljno jer se Ďubrivo unosi direktno u zonu korenovog sistema.

Koncentracija ovako dodatog Ďubriva treba da bude 1%, jer veće koncentracije bi mogle

prouzrokovati štete. Azotno Ďubrivo dodaje se u 1 do 2 navrata, najbolje početkom meseca jula i

polovinom avgusta.

S ciljem efikasnog prihranjivanja primenjuju se i folijarna Ďubriva (fertigal, folifertil,

wuksal i dr.). To su tečna Ďubriva koja se u odreĎenoj koncentraciji primenjuju preko lista. Prskanje

se obavlja atomizerima ili leĎnim prskalicama u kombinaciji sa prskanjem s ciljem zaštite protiv

bolesti i štetočina. Prskanje se obavlja u 2 do 3 navrata, početkom i krajem jula i u avgustu mesecu.

Ova Ďubriva sadrţe azot, fosfor, kalijum, mikroelemente i materije koje stimulišu porast i vrlo

efikasno deluju na razvoj čokota.

U slučaju sušnog leta, dobro je obaviti zalivanje kalemova u 2 do 3 navrata. Količinu vode

od najmanje 5 l po jednom sadnom mestu, jednim od načina treba spustiti što bliţe korenovom

sistemu. Vlaga je potrebna jer se u prvoj godini korenov sistem veoma intenzivno razvija, a zalivani

čokoti se brţe razvijaju, brţe prorode, imaju veći prinos i dugovečniji su.

42

U humci se na vijoci razvijaju površinske ţile (brandusi). S ciljem intenziviranja razvoja

dubinskih ţila, površinske ţile se moraju uklanjati. To se radi u dva navrata. Prvi put početkom jula

se humka razgrne i brandusi se makazama uklone do osnove. Nakon toga se humka ponovo napravi

do odreĎene visine. Drugi put se brandusi uklanjaju krajem avgusta. Dobro je za tu akciju odabrati

oblačne dane. Nakon drugog uklanjanja brandusa, humka se više ne pravi. Mladi lastari i spojno

mesto se izlaţu suncu kako bi očvrsli i što bolje sazreli.

Mlado lišće vinove loze je veoma osetljivo prema bolestima, pre svega prema plamenjači,

ali i pepelnici. Zato je neophodno vršiti intenzivnu zaštitu sve do jeseni, odnosno sve dok postoje

uslovi za zarazu. Zaštita se obavlja organskim fungicidima, a kada ima dovoljno lisne mase

sistemičnim preparatima. Poslednje prskanje se obavlja bordovskom čorbom s ciljem boljeg

sazrevanja lastara.

Ako u području zimske temperature padaju ispod -10oC, nakon završetka vegetacije, a pre

jačih mrazeva, čokoti se zagrću. Zagrtanjem se zemljom pokrije najmanje 4 do 5 okaca pri osnovi

lastara.

Odrţavanje mladog vinograda u 2. godini

SprovoĎenje intenzivnih agrotehničkih mera u mladom vinogradu u drugoj godini se

nastavlja i one su pribliţno iste kao i u prvoj godini.

Nakon završene vegetacije u jesen, meĎuredni prostor u vinogradu se ore na razor. To je

duboko jesenje oranje i ono se izvodi na dubinu od 15 do 20 cm.

U proleće nakon prestanka niskih zimskih temperatura, a pre zagrevanja zemljišta do 10oC,

čokoti se odgrću tamo gde su bili zagrnuti. Nakon odgrtanja pristupa se rezidbi na taj način što se

suvišni lastari odstranjuju, a najbolji od njih se reţe na 2 prava zimska okca.

Ako u toku jeseni nije obavljena popuna praznih mesta u vinogradu, onda to treba uraditi

rano u proleće. Popuna se vrši kalemovima prve klase odgovarajuće sorte. Postupci sadnje i

odrţavanja kalemova potpuno su ista kao u prvoj godini. Broj lastara koji krene u proleće druge

godine po pravilu je veći. Zato u proleće, kada prestane opasnost od kasnih mrazeva, višak lastara

se lačenjem uklanja, a ostavljaju dva najbolja i vezuju uz kolac. Lačenje se obavlja u toku

vegetacije više puta. U toku vegetacije lastari prosečno narastu od 150 do 200 cm. Krajem avgusta

oni se zalamaju s ciljem boljeg sazrevanja.

U drugoj vegetaciji se postavljaju nasloni što će biti opisano u posebnom poglavlju.

Ostale mere nege, prihranjivanje, navodnjavanje i zaštita protiv bolesti i štetočina se

intenzivno obavljaju kao u prvoj godini.

Izbor i postavljanje naslona

Vinova loza se moţe gajiti bez naslona, ako se formira nisko stablo i sa naslonom ako se

formiraju srednje visoka, povišena ili visoka stabla sa razvijenim oblicima gajenja. Savremena

proizvodnja groţĎa namenjena proizvodnji kvalitetnih i visokokvalitetnih vina, temelji se na novim

kvalitetnim i visokokvalitetnim sortama vinove loze, čije gajenje nije moguće bez naslona.

Opredeljenje za vrstu naslona u novom vinogradu u direktnoj je vezi sa ekonomskim

mogućnostima, a vaţno je da ima dug vek trajanja, da odgovara planiranom uzgojnom obliku

čokota i da se lako postavlja i zamenjuje. Stubovi mogu biti od različitog materijala: drveta, metala,

plastične mase i od prednapregnutog betona. Betonski stubovi i pocinkovana ţica u novije vreme

upotrebljavaju se kod povišenih i visokih oblika gajenja u plantaţnim vinogradima, ali i u

vinogradima na okućnici. Betonski stubovi koji se upotrebljavaju su preteţno od prednapregnutog

betona, duţine 2 do 3 m i debljina 7 do 12 cm. Čeoni betonski stubovi su obično duţi za 20 do 30

cm od unutrašnjih. Ukoliko betonske stubove ili one od metala i plastične mase zamenjuju drveni

stubovi, onda oni treba da budu od bagrema, hrasta ili bora. Duţina tih stubova je od 2 do 3 m, a

debljina unutrašnjih od 8 do 12 cm i čeonih od 15 do 18 cm. Drveni stubovi moraju biti od

osušenog drveta, a da bi se njihova trajnost povećala oni se impregniraju. Impregniranje stubova

43

moţe se obaviti na način da se deo stuba predviĎen da bude u zemlji i oko 20 do 30 cm iznad

zemlje (što čini oko 1/3 njegove duţine) nagori na vatri ili se potopljeni u katran ili različite

ratsvore (plavi kamen, sublimat, soli volframa i sl.) drţe odreĎeno vreme. Najslabiji vid

impregnacije je nagorevanje. Najčešće se impregnacija obavlja 10% rastvorom plavog kamena ili

katranom. Impregnacija plavim kamenom traje oko 10 dana, a treba je izvesti bar mesec dana pre

postavljanja stubova, dok impregnaciju katranom treba završiti najmanje 6 meseci pre postavljanja

stubova. Krajnje vreme za postavljanje naslona treba da bude početak druge vegetacije.

Broj potrebnih stubova po jedinici površine zavisi od razmaka sadnje izmeĎu redova i

razmaka stubova u redu. Za izračunavanje broja potrebnih stubova primenjuje se sledeća formula:

Q= 10.000

a x b

Q = potreban broj stubova po 1 ha

10.000 = m2 po hektaru

a = rastojanje izmeĎu redova

b = rastojanje izmeĎu stubova u redu

Ako je rastojanje izmeĎu redova npr. 3 m, a rastojanje izmeĎu stubova u redu 8 m onda je:

Q=10.000 = 10.000 = 417 stubova/ha

3x8 24

Rastojanja izmeĎu stubova u redu se kreću od 4 do 10 m. Iskustvo pokazuje da se optimalno

rastojanje izmeĎu stubova u redu kreće od 6,5 do 8,5 m. Za izračunavanje potrebnog broja stubova

mora se planirati duţina reda, koja mora biti deljiva bez ostatka brojem koji odreĎuje razmak

stubova u redu. Ukupan broj potrebnih stubova uvećava se obično sa 1% na ime loma i oštećenja.

Ţica kao naslon moţe biti od različitog materijala: pocinkovana ţica, ţica od plastike, ţica

od aluminijuma i sl. U vinogradima se preteţno upotrebljava pocinkovana ţica. Prečnik ţice zavisi

od njene funkcije u špaliru i kreće se u granicama:

- za ţice u špaliru za koje se privezuju krakovi kordunice, prečnik se kreće od 3,1 do 3,8

mm;

- za ţice u špaliru za koje se vezuju lukovi, prečnik se kreće od 2,4 do 2,8 mm;

- za ţice za koje se privezuju lastari, prečnik se kreće od 2,0 do 2,4 mm;

- ţice koje se upotrebljavaju za lengerisanje čeonih stubova treba da imaju prečnik od 4 do 5

mm;

Tehnički podaci za ţicu izraţeni su različitim oznakama. Najpoznatije su nemačke i

francuske oznake, ali i neki naši proizvoĎači imaju svoje tehničke podatke za ţicu koju puštaju u

promet.

Ukupna količina potrebne ţice po jedinici površine izračunava se tako što se duţina reda

pomnoţi sa masom ţice iz tabele i brojem ţica u špaliru. Ako se ţica za čeone stubove pričvršćuje

uvijanjem, onda ukupno potrebnu količinu ţice treba uvećati za 4 do 5%.

Postavljanje naslona u vinogradu (stubovi i ţica) obuhvata niz radnih operacija. Prvo se

obavi markiranje mesta čeonih i unutrašnjih stubova. Zatim se po suvom vremenu iskopaju rupe, a

potom raznesu stubovi. Rupe za stubove se kopaju ručno. U novije vreme to se radi mašinskom

bušilicom ili se stubovi postavljaju direktno utiskivanjem u zemlju pomoću specijalno

konstruisanih ureĎaja koji se priključuju na hidraulik traktora. Čeoni stubovi se postavljaju pre

unutrašnjih, vertikalno ili pod uglom od 45o ili 75

o. Pošto trpe veliko opterećenje oni se moraju

veoma dobro učvrstiti, odnosno lengerisati. Lengerisanje se izvodi pomoću kamena, betonskih

blokova ili cigli, pomoću metalnog lengera ili se učvršćuju podupiračem .

Ponekad se čeoni stubovi učvršćuju pomoću betonskih stabilizatora koji se liju na licu mesta

Čeoni stubovi se ukopavaju u zemlju više od unutrašnjih, obično 70 do 80 cm, a unutrašnji

50 do 60 cm. Pri učvršćivanju se vodi računa da stubovi sa svih strana budu u pravoj liniji.

44

Jedan mesec do dva posle utvrĎivanja stubova i njihove stabilizacije postavljaju se ţice.

Prvo se postavlja i utvrĎuje prva ţica na špaliru odozgo, potom donja, a onda ostale ţice.

Svaki oblik gajenja čokota zahteva odreĎeni raspored, visinu i dimenzije ţica u špaliru.

Visina, raspored i prečnik ţica za pojedine vrste špalira i uzgojne oblike prikazani su šematski kao

što sledi: Jednogubi Gijo, Dvogubi Gijo i Gijo-Pusarev oblik gajenja čokota, Roajatsku kordunicu,

Kazanave kordunicu, Karlovački uzgoj, Mozerovu kordunicu, Silvo kordunicu, Kazarsa kordunicu ,

Kordunicu tipa amrela , Nifinovu kordunicu i Kordunicu tipa pergole.

Odrţavanje mladog vinograda u 3. i 4. godini

Sve agrotehničke mere s ciljem obrade zemljišta, uništavanja korova, ishrane,

prihranjivanja, zaštite protiv bolesti i štetočina i nege zelenih lastara su u trećoj godini prilično iste

kao u prvoj i drugoj godini uz napomenu da u trećoj godini započinje formiranje uzgojnog oblika

čokota, pa stoga treba posvetiti paţnju pravilnoj rezidbi.

U starijim vinogradima teško se ostvaruje popuna praznih mesta, zbog čega taj posao treba

završiti u trećoj godini. Mladi vinograd u trećoj godini ne treba opteretiti rodom, jer to moţe

negativno uticati na razvoj čokota, bujnost, rodnost i dugovečnost. Ovo je godina prvog manjeg

plodonošenja vinove loze, kada se planira i izvodi prva berba. U četvrtoj godini sprovode se svi

radovi koji su neophodni za negu i odrţavanje rodnog vinograda, o čemu će biti reči u posebnim

poglavljima.

U ovoj godini se nastavlja sa specifičnom rezidbom na zrelo i zeleno, koje su u skladu sa

planom formiranja ţeljenog uzgojnog oblika čokota.

IZBOR I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA ČOKOTA

Izbor osnovnog oblika čokota zavisi od ekoloških uslova područja, od planirane agrotehnike

u vinogradu, kao i od agrobioliških osobina sorte koja se ţeli gajiti. U područjima u kojima niska

zimska temperatura pada ispod -15oC, po pravilu se formira nisko stablo, koje se u toku zime mora

zagrtati.

MeĎutim u novije vreme vinova loza se gaji na špalirima, primenjuje se intenzivna

agrotehnika, a u sortiment se uključuju i nove visokokvalitetne sorte koje zahtevaju povišene

uzgojne oblike čokota i dugu rezidbu. Sve više se zaboravljaju i zanemaruju posledice koje u

uslovima kontinentalne klime povremeno mogu prouzrokovati niske zimske temperature.

S ciljem omogućavanja zagrtanja loze i smanjenja štete od izmrzavanja još uvek su u

primeni uzgojni oblici sa niskim stablom i kratkom rezidbom, kao Ţupski način rezidbe (rezidba

kondir na kondir, rezidba na krakove) i Krajinski način rezidbe (rezidba u glavu). Postupak u

formiranju uzgojnog oblika i način rezidbe za Ţupski oblik prikazan je na, a za Krajinski oblik.

Ukoliko se odabere sortiment prikazan u ovoj knjizi bilo bi preporučljivo odabrati uzgojne

oblike sa niskim stablom i mešovitom rezidbom ili sa srednje visokim i visokim stablom sa

mešovitom i dugom rezidbom.

Od uzgojnih oblika sa niskim stablom i mešovitom rezidbom mogu se odabrati: Jednogubi i

Dvogubi Gijo, Gijo-Pusarev uzgojni oblik i Splitska rezidba. Način formiranja ovih uzgojnih oblika

i rezidba zahtevaju specifične postupke prikazane na slikama: Jednogubi Gijo, Dvogubi Gijo, Gijo-

Pusarev oblik i Splitska rezidba.

Za srednje visoko i visoko stablo sa kratkom i mešovitom rezidbom pogodni su uzgojni

oblici: Roajatska kordunica, Kazenavljeva kordunica, Karlovački uzgoj, Skljarova kordunica i

Dvokraka bordovska rezidba. Način formiranja ovih uzgojnih oblika i rezidba takoĎe imaju svoje

specifične postupke: Roajatska kordunica, Kazanave kordunica, Karlovački uzgoj, Skljarova

kordunica Dvokraka bordovska rezidba.

Od visokih uzgojnih oblika na kojima se primenjuje mešovita ili duga rezidba mogu se

odabrati: Mozerova kordunica, Silvo kordunica, Kazarsa kordunica, Kordunica tipa amrela,

modifikovana Nifinova kordunica, Zadarska lepeza, Ţenevska dvojna kordunica (G.D.C) i Pergole

45

kosog ili ravnog krova. Način formiranja ovih uzgojnih oblika i rezidba zahtevaju odgovarajuće

postupke: Mozerova kordunica, Silvo kordunica , Kazarsa kordunica, Kordunica tipa amrela,

Nifinova kordunica, Zadarska lepeza, Ţenevska dvojna kordunica - G.D.C., Kosa pergola oblika

verande i Pergola ravnog krova.

ODRŢAVANJE VINOGRADA U RODU

Odrţavanje vinograda u rodu obuhvata skup ampelotehničkih (agrotehničkih i fitotehničkih)

mera na zemljištu i čokotu, kojima se reguliše razvoj i plodonošenje vinove loze. Agrotehničkim

merama se zemljište u vinogradu drţi u odreĎenom optimalnom stanju za razvoj čokota, uništavaju

se korovi, zemljište se obezbeĎuje hranljivim materijama koje su neophodne čokotu i odrţava se

optimalna vlaţnost zemljišta. Primenom fitotehničkih mera zdravstveno stanje vinove loze se uz

mere zaštite drţi pod kontrolom, a provoĎenjem osnovnih principa rezidbe na zrelo i rezidbe na

zeleno, uspostavljaju se i odrţavaju oblik gajenja, vegetativni i rodni potencijal čokota.

Principi rezidbe na zrelo

Rezidba vinove loze predstavlja najvaţniju ampelotehničku meru kojom se uspostavlja

povoljan odnos izmeĎu rastenja i razvoja pojedinih njenih organa. Pojam rezidbe obuhvata samo

one postupke kojim se delimičnim ili potpunim uklanjanjem pojedinih organa menjaju fiziološki

procesi u čokotu.

Rezidbom se ostvaruje više ciljeva, a kao najznačajniji mogu se navesti:

- Čokotu se odreĎuje i daje odgovarajući oblik i on se odrţava u stanju koje će omogućiti

uspešnu primenu svih agrotehničkih mera (obrada, zaštita, berba).

- Osigurava se optimalni odnos izmeĎu visine prinosa i kvaliteta groţĎa, pri čemu se

odreĎuje do kog stepena se moţe povećavati prinos, a da se to povećanje negativno ne odrazi na

kvalitet groţĎa.

- Uspostavlja se najoptimalniji odnos izmeĎu broja lastara na čokotu i lisne površine,

odnosno broja cvasti ili grozdova, čime se značajno moţe uticati na visinu prinosa i kvalitet groţĎa

uz istovremeno odrţavanje vegetativnog i generativnog potencijala čokota.

- Ostvaruje se povoljan raspored lastara na čokotu čime se doprinosi boljem sazrevanju

groţĎa.

Nisko stablo i kratka rezidba primenjuju se kod jače rodnih sorti i u rejonima u kojima se

loza od niskih zimskih temperatura štiti zagrtanjem, kao i na jako strmim terenima na kojima je

oteţano ili nije moguće korišćenje mehanizacije.

Povišeno ili visoko stablo i mešovita ili duga rezidba primenjuju se kod slabije rodnosti, u

rejonima u kojima nije potrebno zagrtanje kao mera zaštite od niskih zimskih temperatura i gde se

primenjuje mehanizovana obrada i zaštita.

Najvaţniji oblici gajenja i rezidbe čokota su sledeći:

Ţupska rezidba je još dosta rasprostranjena i poznata je pod nazivom peharast ili goblet

tip. Čokot se odlikuje niskim stablom (10 do 30 cm), s 3 do 5 rodnih krakova različite duţine, na

kojima se reţe kratko po principu kondir na kondir.

Lepezasta rezidba je veoma slična ţupskoj. Obavlja se po istom principu - kondir na

kondir. Razlikuje se samo u načinu obrazovanja stabla, odnosno rasporeda krakova. Ponekada se

kod ove rezidbe primenjuje pored kratke i mešovita rezidba.

Krajinska rezidba je jedan od najstarijih načina orezivanja loze. Poznat je pod imenom

rezidba u glavu, jer se prošlogodišnji kondiri odstranjuju iz osnove - do glave čokota. Ima veoma

nisko stablo (5 do 20 cm) u obliku nepravilne glave na kojoj se u vegetaciji nalaze jalovaci, lastari

iz reznika i rodni lastari iz kondira. Pri ovakvoj rezidbi nema izduţivanja stabla. Stablo trajno ostaje

nisko. Pogodan je samo za sorte koje imaju dobro rodna i najniţa okca na lastaru.

Gijoova jednoguba rezidba ostvaruje se na vršnom delu niskog ili povišenog stabla na

kojem se nalaze dva rodna elementa. Na jednoj strani je lučno povijen kraći ili duţi luk, a na drugoj

46

kondir od dva okca, tzv. kondir za zamenu. Rodni elementi su postavljeni u pravcu reda (sl.80).

Prošlogodišnji luk sa zrelim lastarima se uklanja iz osnove. Viši lastar iz kondira za zamenu se

koristi za novi luk, a niţi orezuje na dva okca - novi kondir za zamenu.

Gijoova dvoguba rezidba je zapravo udvostručena Gijoova jednoguba rezidba. Na

povišenom stablu u pravcu reda rezidbom se ostavljaju dva kondira za zamenu i dva luka. U

redovnoj rezidbi prošlogodišnji lukovi sa lastarima se uklanjaju do osnove, a na kondirima za

zamenu, viši lastari se orezuju na lukove, a niţi na kondire za zamenu.

Gijo-Pusareva rezidba je zapravo modifikacija Gijoove jednogube i Gijoove dvogube

rezidbe. S ciljem ublaţavanja nepovoljnih svojstava ovih rezidbi (odnos rodnih i nerodnih lastara

znatno je pomeren u korist rodnih, što umanjuje potrebnu količinu lišća i stvaranje velikih rana u

rezidbi pri uklanjanju lukova), napravljena je modifikacija pod nazivom Gijo-Pusareva rezidba.Ona

se sastoji u tome što se na jednom kraku čokota primenjuje mešovita rezidba (luk i kondir za

zamenu), a na drugom kraku samo kondir za zamenu . Ovom modifikacijom je odnos izmeĎu mase

groţĎa i mase lišća poboljšan u korist lišća, a mešovita rezidba na krakove povremeno zamenjuje

mesta, što doprinosi poboljšanju zarastanja rana koje se prave rezidbom.

Roajatska kordunica je jednokraka horizontalna niska kordunica. Vertikalni deo kordunice

je 40 do 50 cm, a horizontalni 120 do 130 cm. Rodni čvorovi su postavljeni na rastojanju 15 do 20

cm i ima ih 8 do 10. Koristi se za gajenje sorti sa veoma rodnim i najniţim okcima, jer se na svim

čvorovima obavlja kratka rezidba - kondir na kondir.

Kazanave kordunica je slična Roajatskoj kordunici. Razlika je u tome što je vertikalni deo

kordunice nešto duţi (oko 80 cm), a na horizontalnom delu su čvorovi rasporeĎeni nešto reĎe (na

rastojanju 25 do 30 cm) i što je na rodnim čvorovima rezidba mešovita. Lukovi koji donesu rod se

uklanjaju do osnove, a od lastara s kondira za zamenu na svakom čvoru viši se orezuje na luk, a niţi

na kondir za zamenu. Lukovi se povezuju koso na gore.

Karlovački uzgoj (Rajnski uzgoj "Halbogen") novi je uzgojni oblik i novi način rezidbe

koji je u SCG doneo prof. dr Cindrić i ispitao u Sremskim Karlovcima, po čemu je i dobio ime. Na

vrhu srednje visokog stabla (70 do 80 cm) uvek se orezuju dva luka razvijena iz najniţih okaca

prošlogodišnjeg luka, duţine 10 do 15 okaca i polulučno savijaju preko ţice u špaliru na visini 110

cm i vrhom vezuju za ţicu na visini 70 cm . Ponekada se na visini ţice 70 cm ostavlja jedan dugi

kondir za zamenu s ciljem sprečavanja izduţivanja stabla čokota.

Mozerova kordunica se pojavila četrdesetih godina XX veka i dovela je do značajnih

promena u evropskom vinogradarstvu. To je visoka, često dvostrana kordunica sa rodnim

čvorovima. U zavisnosti od sorte, rezidba na čvorovima moţe biti kratka i mešovita ili se na

jednom delu čvorova (naizmenično) primenjuje kratka rezidba, a na drugom delu mešovita . Ako se

na čvorovima primenjuje samo kratka rezidba, onda se na svakom čvoru ostavljaju po dva kondira,

jedan duţi kojim se obezbeĎuje visina prinosa i koji se u narednoj godini uklanja do osnove i drugi

kraći koji se koriste za usporavanje izduţivanja čvorova.

Silvo kordunica je visoka dvokraka kordunica, po obliku stabla i rasporedu čvorova slična

Mozerovoj kordunici. Za razliku od ove u rodnim čvorovima se isključivo obavlja samo duga

rezidba na lukove, a ne ostavljaju se kondiri za zamenu . Namenjena je za gajenje vinskih i stonih

sorti i za rejone u kojima se češće javljaju kasni proletnji mrazevi. Orezani najbolji lukovi u

čvorovima ostavljaju se vertikalno dok proĎe opasnost od kasnih mrazeva, a potom se povijaju

naniţe i vezuju za odgovarajuću ţicu. Ovim postupkom se pospešuje aktiviranje najniţih okaca na

luku i razvoj jakih lastara koji su pogodni za orezivanje lukova u narednoj godini.

Kazarsa kordunica je kreirana na osnovu korišćenja pozitivnih svojstava Silvo i Mozerove

kordunice, a s ciljem umanjenja troškova proizvodnje i olakšavanja mehanizovane berbe groţĎa. U

jednom sadnom mestu sade se dva čokota koji na visini 150 do 160 cm obrazuju jednostrane

horizontalne kordunice sa 4 do 6 rodnih čvorova, na rastojanju 15 do 20 cm. Na rodnim čvorovima

primenjuje se duga rezidba na lukove koji se ne povezuju, nego ostaju da se pod teretom rodnih

lastara povijaju naniţe. Na taj način dolazi do aktiviranja i niţih okaca na lastaru. Zeleni lastari

tokom vegetacionog perioda se takoĎe ne povijaju, čime se doprinosi boljoj apsorpciji svetlosne

energije i olakšanju mehanizovane berbe groţĎa.

47

Kordunica tipa amrela (jednorukavna, dvorukavna i trorukavna) je visoka vertikalna ili

kosa kordunica s obrazovanom glavom ili krakovima pri vrhu. Na njoj se primenjuje mešovita

rezidba s povijanjem i privezivanjem lukova naniţe. Zeleni lastari se ne povezuju, već se slobodno

rasporeĎuju u prostoru.

Nifinova kordunica ima vertikalno stablo sa tri rodna čvora, obrazovana naizmenično na

različitoj visini. Postoji i modifikovani oblik koji se sastoji od tri stabla različite visine, na čijim je

vrhovima smeštena glava s dva rodna luka. Na krakovima se primenjuje Gijova ili Gijo-Pusareva

mešovita rezidba. Lukovi se povezuju horizontalno. Ovaj oblik i rezidba je visoko produktivan i

pogodan je za tople rejone i veoma plodna zemljišta.

Pergola ravnog i kosog krova (odrina) visoka je horizontalna ili kosa zatvorena pergola.

Horizontalna zatvorena pergola "tendone" je najviše zastupljena u Italiji i Makedoniji. Rastojanja

izmeĎu redova su 2-3 x 2-3 m, a visina stabla 2 do 2,2m. Na vrhu stabla se obrazuju četiri, u istoj

ravni pravilno rasporeĎena rodna kraka na kojima se primenuje mešovita rezidba. Omogućuje

veoma intenzivnu proizvodnju, posebno stonog groţĎa.

S ciljem pravilnog izvoĎenja rezidbe na zrelo u rodnim vinogradima, mora se dobro

poznavati vreme orezivanja, duţina orezivanja, opterećenje čokota okcima, tehnička pravila pri

rezidbi i pribor za rezidbu.

Vreme orezivanja vinove loze je vrlo različito i zavisi od klimatskih prilika područja,

starosti vinove loze i površine koja se orezuje. Po pravilu vinova loza se orezuje u periodu

mirovanja, od pada lišća jedne vegetacije pa do početka sočenja vinove loze u drugoj vegetaciji. U

juţnim područjima i područjima u kojima temperatura ne pada ispod –15oC, orezivanje vinove loze

se moţe obavljati i tokom zime. U području kontinenta, orezivanje treba odgoditi za kraj zime i

početak proleća, ali se obavezno mora izvesti pre sočenja vinove loze.

Sorte koje su osetljivije na niske zimske temperature reţu se kasnije, a one koje podnose

zimske temperature mogu se orezivati odmah nakon pada lišća u jesen. Ako se radi o velikim

kompleksima, rezidba se mora započeti već u jesen kako bi se okončala blagovremeno u proleće.

Pri tome se prvo reţu sorte veće otpornosti prema izmrzavanju i na površinama koje nisu u

depresijama.

U područjima u kojima niske zimske temperature padaju ispod -15oC i traju u duţem

intervalu moţe doći do izmrzavanja okaca, jednogodišnjeg ili višegodišnjeg drveta. Pre početka

rezidbe u takvim područjima preporučljivo je pregledati okca i druge organe vinove loze i oceniti

stepen izmrzavanja. Pregled se moţe obaviti pravljenjem poprečnih preseka preko okaca i

posmatranjem tkiva pod lupom ili mikroskopom. Zdravo okce na preseku ima zelenu, a izmrzlo

okce ima tamnu, mrku boju. Kada se utvrde posledice izmrzavanja i procenat izmrzlih okaca,

prilikom rezidbe treba za isti taj procenat uvećati broj okaca po čokotu i jedinici površine koji je

planiran pre izmrzavanja.

U pogledu duţine orezivanja lastari se mogu rezati duţe ili kraće, što zavisi od sorte,

rodnosti okaca, oblika gajenja i planiranih prinosa.

U zavisnosti od broja rezidbom ostavljenih okaca na lastaru rezidba moţe biti:

- kratka ( rezidba lastara na 1 do 3 okca - kratki kondiri i rezidba lastara na 4 do 5 okaca -

dugi kondiri).

- duga ( rezidba lastara na 6 do 8 okaca - kratki lukovi i rezidba lastara na 9 do 15 ili

višeokaca - dugi lukovi).

- mešovita ( na jednom čvoru ostavljaju se i kondiri i kratki ili dugi lukovi).

Pri rezidbi osušeni krak čokota ili rodni čvor i izduţeni rodni čvor treba zameniti sa

lastarom koji se razvije iz starog drveta. Razvijeni lastar iz starog drveta naziva se jalovak. On je

kod većine sorti nerodan. Prema potrebi u drugoj godini nakon formiranja orezuje se na jedno okce

i naziva se reznik.

Pri rezidbi veoma je vaţno voditi računa o sorti, bujnosti čokota, zdravstvenom stanju loze i

dozrelosti loze.

48

Mnoge stone sorte raĎaju i daju dobre prinose isključivo pri rezidbi na duge lukove (Afuz-

ali). Druge opet uz mešovitu rezidbu, kondiri i kratki lukovi (Muskat hamburg, Kardinal, Ribier i

sl.).

Novije visokokvalitetne vinske sorte moraju se rezati na lukove (Italijanski rizling, Rajnski

rizling, Burgundac beli, Burgundac crni, Šardone, Game, Merlo, Kaberne fran, Kaberne sovinjon i

sl.).

Standardne sorte (Prokupac, Plovdina, Smederevka i sl.) daju dobre prinose uz primenu

kratke ili mešovite rezidbe.

Ako su lastari vinove loze bujni, zdravi i dozreli moraju se rezati duţe, na lukove s ciljem

opterećenja rodom i obratno, orezuju se kratko, na kondire s ciljem odmaranja i obnove

vegetativnog i rodnog potencijala.

Pri rezidbi na zrelo treba se pridrţavati više tehničkih pravila i to:

- Odstranjivati stare delove čokota, rezanjem vertikalno na osu čokota, jer u tom slučaju

rane najbrţe zarastaju.

- Stvarati što manji broj i što manje rane, jer rane čiji je prečnik veći od 2 cm teško zarastaju

ili uopšte ne mogu zarasti.

- Suvišne lastare rezati iz osnove jer će biti manje posla u lačenju loze.

- Pri rezidbi lastara rez treba praviti na 1 do 2 cm iznad najvišeg okca i to koso sa suprotne

strane okca. Sok pri sočenju u tom slučaju neće vlaţiti vršno okce.

- Pri rezidbi u jesen ili zimu rez treba praviti iznad dijafragme najvišeg okca, jer ona

sprečava prodiranje vode u kondire, čime se smanjuje negativno dejstvo zimskih mrazeva.

Za rezidbu se moraju obezbediti kvalitetne makaze i testerica. Ovaj pribor mora biti oštar,

tako da se oštrenje obavlja bar jedanput dnevno. Na taj način rez će biti gladak i neće dolaziti do

gnječenja tkiva što ima veoma nepovoljne posledice. Odmah nakon završene rezidbe obavlja se

popravljanje naslona, vezivanje stabla, krakova i lukova.

Bez obzira na vrstu stubova, kolja i ţice, u toku vegetacije dolazi do iskrivljivanja i

lomljenja stubova i kolja, do kidanja i opuštanja ţice. Pri popravci naslona menjaju se polomljeni

stubovi, ispravljaju iskrivljeni, menja polomljeno i nestalo kolje, zamenjuje pokidana i zateţe

postojeća opuštena ţica kod špalirskog gajenja.

Nakon popravke naslona pristupa se vezivanju stabala, krakova i lukova čokota. Vezivanje

se vrši odgovarajućim vezivnim materijalom (kanap, manila, rafija, plastični ili gumeni kanap).

Stablo se veţe za kolac na svakih 20 do 30 cm, a kolac za ţicu, koja je nosač krakova čokota. Pri

vezivanju treba voditi računa da se vezivo mnogo ne steţe, kako ne bi došlo do urastanja veziva u

stablo, jer stablo čokota u toku jedne godine moţe da odeblja 1 do 3 cm.

Ukoliko je potrebno krakovi se veţu za glavnu - noseću ţicu.

Lukovi se vezuju nešto tanjim vezivnim materijalom. Pri vezivanju, lukovi se rasporeĎuju u

ravni čokota za špalirski naslon, pri čemu treba teţiti da im se obezbedi što povoljniji raspored. Na

taj način će se obezbediti i povoljan raspored zelenih lastara koji će se kasnije razviti iz ostavljenih

okaca. Pri vezivanju lukovima se moţe dati različit poloţaj .

Poloţaj često zavisi od starosti čokota, tipa naslona, i uzgojnog oblika čokota. Vertikalan

poloţaj lukova se primenjuje samo kod mladih čokota kada se formira uzgojni oblik. Pri tome

dolazi do potpunog izraţaja polarnost vinove loze. Lastari koji se razviju iz vršnih okaca luka imaju

snaţan porast, a niţi lastari imaju slabiji porast, dok najniţa okca na luku često ostaju neaktivirana.

Pri gajenju loze uz kolac, lukovi se po pravilu ne ostavljaju, osim kod sorti koje daju male prinose

pri kratkoj rezidbi (Afuz-ali). Tada se na čokotu moţe ostaviti samo jedan luk, koji se vezuje

uspravno uz kolac ili se lučno savija i vezuje za kolac.

U rodnim vinogradima i na špalirima lukovi se najčešće vezuju poloţeno po ţici ili im se

daje odgovarajući lučni poloţaj. Ovakav poloţaj lukova u velikoj meri suzbija polarnost vinove

loze i osigurava ravnomerno kretanje i razvoj lastara na njima. Ovo je slučaj kod Gijoovih oblika

uzgoja, Mozerove kordunice i sl.

49

Kod nekih uzgojnih oblika kao što je Karlovački uzgoj, Silvo kordunica i drugi, lukovi se

vezuju za ţice koje se nalaze ispod nivoa kordunice na oko 30 do 40 cm. Pri ovakvom vezivanju

lukova njihova osnova dobija dominantan poloţaj na čokotu. Iz okaca na tom delu luka se razvijaju

snaţni lastari, a prema vrhu slabiji lastari, što je opet rezultat polarnosti kod vinove loze.

Principi zelene rezidbe

Rezidba vinove loze na zeleno ili dopunska rezidba izvodi se u toku vegetacije na zelenim

delovima čokota. Ona ima za cilj da u mladim vinogradima pospeši obrazovanje stabala i rodnih

elemenata u periodu podizanja vinograda. U starijim vinogradima njome se reguliše porast, razvoj,

rodnost i kvalitet groţĎa vinove loze. Zelenom rezidbom se koriguju i greške učinjene pri izvoĎenju

rezidbe na zrelo. Mere zelene rezidbe se sastoje u potpunom ili delimičnom uklanjanju pojedinih

organa (okca, lastari, listovi, cvasti, grozdovi i bobice, vrhovi lastara, zaperci, delovi cvasti i

grozdova). Mogu se uklanjati i delovi tkiva, ako se npr. vrši prstenovanje zelene kore i sl.

Preduzimanjem mera zelene rezidbe mogu se prouzrokovati povoljni efekti, ali i nepoţeljni

ako se ona izvodi nepravovremeno, nestručno i nekvalitetno. Pozitivni efekti pri pavilnom

izvoĎenju zelene rezidbe ogledaju se:

- uklanjanjem tek krenulih okaca ili nepotrebnih i konkurentnih lastara pospešuje se razvoj

potrebnih lastara za formiranje kordunica i drugih rodnih elemenata na čokotu;

- prekraćivanjem lastara pospešuje se bolji razvoj grozdova i bobica i bolji kvalitet groţĎa,

kao i sazrevanje lastara;

- zalamanjem lastara moţe se uticati na poboljšanje oplodnje, posebno kod sorti koje su

sklone rehuljanju;

- proreĎivanjem lastara poboljšava se provetravanje i osvetljavanje groţĎa, a veoma se

olakšava zaštita od bolesti i štetočina;

- smanjivanjem lisne mase do odreĎene granice umanjuje se transpiracija, čime se

potpomaţe ekonomisanje vodom;

- svim primenjenim merama zelene rezidbe reguliše se visina prinosa, utiče na kvalitet

groţĎa, a u značajnoj meri se utiče i na rodnost u narednoj vegetaciji.

Ampelotehničku i ekonomsku opravdanost imaju sledeći oblici zelene rezidbe: uklanjanje

tek aktiviranih okaca, uklanjanje suvišnih lastara, prekraćivanje osnovnih lastara i zaperaka,

uklanjanje suvišnih cvasti i grozdova, proreĎivanje cvasti i grozdova i delimično uklanjanje lišća.

Uklanjanje tek aktiviranih okaca se izvodi u vinogradima u vreme obrazovanja osnovnog

oblika čokota. Kada se na vreme uklone tek krenula okca do mesta na kom se formira kordunica,

stvaraju se bolji uslovi za rastenje viših i potrebnih lastara. Uklanjanje nepotrebnih, tek aktiviranih

okaca, treba obaviti ranije jer se tek aktivirana okca lako očenjuju, a ne stvaraju se rane koje teţe

zarastaju. Ostvaruje se veća korist jer nepotrebni lastari ne troše rezervne hranjive materije, koje

pospešuju rast ostavljenih lastara.

Uklanjanje suvišnih lastara (lačenje) je neizostavna mera zelene rezidbe. Ona ima za cilj

da se pravovremeno u nekoliko navrata sa čokota uklone nepotrebni lastari izbili iz podloge, stabla,

krakova, rodnih čvorova, kao i suvišni rodni lastari koji krenu iz osnovnih zimskih okaca. Pri

lačenju se vodi računa da se ostave i nerodni lastari (jalovaci) pogodni za zamenu stabla, krakova

kordunice ili rodnih čvorova. Uklanjanjem nepotrebnih lastara pospešuje se rastenje ostavljenih jer

se hranjive materije usmeravaju u njihov razvoj, povećava se prozračnost i osvetljenost unutar

čokota, što doprinosi poboljšanju oplodnje u cvetanju, a kasnije razvoju groţĎa i boljem sazrevanju.

Isto tako pogoršavaju se uslovi za razvoj gljivičnih bolesti, a povećava efikasnost preduzetih mera

zaštite.

Lačenje se po pravilu izvodi nakon pojave cvasti na krenulim lastarima i nakon prestanka

opasnosti od kasnih proletnjih mrazeva. Treba voditi računa da se ono izvede dok su lastari mladi

jer se tada lako očenjuju rukom, a pri tome ostaju rane koje lakše zarastaju. Kada se sa lačenjem

zakasni, lastari mogu da odrvene zbog čega se ne mogu ukloniti rukom, nego treba koristiti noţ ili

makaze. Suvišni i nepravovremeno uklonjeni lastari nepotrebno troše hranjive materije, a pri

50

uklanjanju se stvaraju veće rane koje teţe zarastaju od rana koje se stvaraju ručnim uklanjanjem

mladih lastara.

Prekraćivanje lastara je mera zelene rezidbe koja kod vinogradara izaziva oprečna

mišljenja. Jedino je sigurno da ova mera ima veoma veliku korist ako se izvede neposredno pred

cvetanje kod sorti sa neregularnom oplodnjom i sklonih rehuljanju. Prekraćeni lastari se na ovaj

način zaustavljaju u porastu za 8 do 10 dana, a stvoreni asimilativi u listu se usmeravaju i koriste za

porast cvasti i poboljšanje oplodnje. Pored ovoga postoje mnogi naučni rezultati i praktična

iskustva koja potvrĎuju da se prekraćivanjem lastara neposredno iza cvetanja poboljšavaju uslovi za

porast bobica i bolju popunjenost grozdova, što treba koristiti pri gajenju stonih sorti. Prekraćivanje

lastara svih sorti, stonih i vinskih je vezano za klimatske uslove gajenja vinove loze. Smatra se da i

prekraćivanje svih lastara, pre svega u kontinentalnom području, treba izvesti nakon završetka

intenzivnog porasta lastara. To obično pada početkom jula, što precizno nije moguće utvrditi za

svako područje, jer u velikoj meri zavisi od klimatskih prilika godine. Ipak, taj momenat je kada

lastari prerastu naslon i počinju padati naniţe, vršeći zasenjivanje i onemogućavanje pravilnog

izvoĎenja agrotehničkih mera obrade i zaštite. Prekraćivanje ne treba obaviti rano jer se provocira

jači razvoj zaperkovih lastara. Pri prekraćivanju lastara treba voditi računa da to ne bude

prekomerno. Svaki prekraćen lastar poţeljno je da ima od 12 do 15 listova, počevši od poslednjeg

grozda na njemu. Kod prekraćivanja zelenih lastara treba razlikovati pojam zalamanja od pojma

pinsiranja lastara. Kod zalamanja se sa lastara odstranjuje odreĎeni broj internodija sa listovima i

vegetativnim vrhom, dok se pinsiranjem (zakidanjem) lastara uklanja samo vegetativni vrh lastara,

a to se radi pre ili odmah nakon cvetanja, uglavnom kod onih lastara koji će se naredne godine pri

rezidbi odbaciti.

Prekraćivanje zaperaka je mera zelene rezidbe koja se u vinogradima izvodi u više

navrata, zavisno od toga u kojoj se meri oni razvijaju na osnovnom lastaru iz letnjih okaca koja se

nalaze u pazuhu lista na osnovnim lastarima. Intenzitet pojave i snaga razvoja zaperaka zavisi od

niza činilaca. U prvom redu to je sortna osobina. Jači ili slabiji razvoj zaperaka moţe biti uslovljen

ekološkim uslovima i poremećajima nadzemnog i podzemnog sistema čokota, koji su posledica

pogrešnih ampelotehničkih mera, raznih oštećenja osnovnih lastara i sl.

Na početku rasta zaperci se razvijaju na štetu razvoja osnovnog lastara, cvasti, grozda i dr.

Da bi se izbeglo takvo štetno delovanje, nepotrebno iscrpljivanje čokota razvojem prekobrojnih

zaperaka i zagušenje čokota, potrebno ih je prekratiti na 3-4 lista. Zaperkovi lastari obično se ne

uklanjaju iz osnove. Ponekada, posebno kod sorti koje imaju funkcionalno ţenski cvet ili nekih

drugih razloga koji mogu pogoršati oplodnju, zaperci se uklanjaju iz osnove na osnovnom lastaru u

zoni cvasti. Radnju treba izvesti pre cvetanja. U toku cvetanja prekraćivanje zaperaka se obično ne

izvodi. Sa prekraćivanjem zaperaka obično se počinje nakon završene oplodnje i formiranja bobica.

U slučaju da se zakasni zaperci odrvene, pa se tada prekraćivanje obavlja oštrim noţem ili

makazama, umesto ručno krčenjem.

Mlado lišće na zapercima je veoma aktivno, posebno u drugom delu vegetacije i igra

značajnu ulogu u ishrani čokota. To je razlog što se zaperci prekraćuju samo na prvoj polovini

lastara pri čemu se ostavlja nekoliko listova na njima. U kasnijim fazama razvoja zaperkove lastare

ne treba prekraćivati ako oni nemaju suviše bujan porast.

Vezanje i proplitanje (protinjanje) lastara je mera koja se izvodi u toku vegetacije u više

navrata. Pri tome se zeleni lastari vezuju uz kolac ili za ţice, odnosno obavlja se njihovo protinjanje

kroz ţice u naslonima. Na taj način lastarima se obezbeĎuje uspravan rast, obezbeĎuju se uslovi za

nesmetano izvoĎenje agrotehničkih mera u vinogradima, sprečava se njihovo lomljenje ili

oštećenje, smanjuje se razvoj zaperaka i sl.

ProreĎivanje grozdova, cvasti i bobica se najčešće izvodi pri gajenju stonih sorti i u

proizvodnji stonog groţĎa za trţište. Mera se izvodi na osnovu utvrĎivanja broja lastara i grozdova,

odnosno na osnovu procene stanja u vinogradu. Kada se utvrdi prerod, pristupa se proreĎivanju

grozdova. Ovo se obično radi neposredno nakon završene oplodnje. Oštrim noţem ili makazama se

uklanjaju grozdovi koji nisu dobro oploĎeni i grozdovi iz unutrašnjosti čokota koji će imati slabije

uslove za sazrevanje. Uklanja se treći, ponekada i drugi grozd na razvijenim lastarima, odnosno svi

51

grozdovi sa slabo razvijenih lastara. Pravilno i pravovremeno izvoĎenje mere, pre svega kod stonih

sorti obično ima veoma snaţan efekat. Ostavljeni grozdovi i bobice u njima su krupniji, bobice su

bolje obojene, groţĎe ranije sazreva i sl.

Ponekada se umesto proreĎivanja grozdova moţe primeniti proreĎivanje cvasti. Ipak, zbog

mogućih problema u oplodnji ovu meru treba izbegavati.

ProreĎivanjem bobica u grozdovima podstiče se bolji razvoj preostalih. Bobice stonih sorti

groţĎa postaju krupnije, bolje su obojene, imaju veći sadrţaj šećera, a groţĎe ujednačenije i ranije

sazreva. Mera se obično izvodi od 10 do 15 dana nakon završenog cvetanja. Oštrim noţem ili

makazama sa grozdova se uklanja odreĎeni broj bobica, vodeći pri tom računa da se bobice ne

povreĎuju.

Postupak izvoĎenja navedenih mera iziskuje mnogo ljudskog rada, no ipak, s obzirom na

veoma dobre rezultate u pogledu povećanja trţišnosti stonog groţĎa, one su isplative i treba ih

primenjivati pri gajenju stonih sorti.

Mnoge gajene vinske sorte u nekim godinama znaju preroditi. U tom slučaju i kod njih se

moţe izvesti proreĎivanje grozdova, odnosno uklanjanje suvišnih grozdova ili cvasti do mere koja

će osigurati rasterećenje čokota i obezbediti ţeljeni prinos i kvalitet groţĎa za vino.

Prekraćivanje grozdova i cvasti su mere zelene rezidbe koje se primenjuju pri gajenju

stonih sorti i proizvodnji stonog groţĎa. Neposredno iza završene oplodnje, ručno, noţem ili

makazama se odsecaju vrhovi grozdova. Koliki deo grozda će se odseći zavisi od njegove duţine.

Kod pojedinih sorti odseca se i do 1/3 grozda. Na taj način se omogućava da ostatak bobica u

grozdu bude krupniji, a grozd ima lepši izgled i dobru popunjenost bobicama. Isti efekti će se

ostvariti ako se izvede i prekraćivanje cvasti. Ipak, bolje je sačekati završetak oplodnje i meru

izvesti na oploĎenim grozdovima.

Prstenovanje se moţe izvesti na deblu, kraku, zrelom ili zelenom lastaru. Najčešće se

izvodi na lastarima. Pri tome se specijalnim makazama skida sloj kore u vidu prstena, a ne oštećuje

se drvenasti deo lastara. Prsten ima širinu 3 do 5 mm. Prstenovanje se izvodi niţe od grozdova i na

taj način se privremeno zaustavi kretanje organskih materija iz lišća prema korenu. Asimilativi iz

lišća se preusmeravaju u cvasti, odnosno grozdove, čime se podstiče bolja oplodnja i sprečava

rehuljavost grozdova, povećanje krupnoće bobica i bolje i ranije sazrevanje groţĎa.

IzvoĎenje mere prstenovanja zahteva mnogo radne snage, koja pri tom mora raditi paţljivo.

Mora se voditi računa i o klimatskim uslovima. Ukoliko se mera izvede nepaţljivo, a u vreme

prstenovanja nema dovoljno vlage prstenovi često neće zarasti. U normalnim prilikama napravljeni

prstenovi bi morali da zarastu za 7 do 10 dana.

Eksperimentima je utvrĎeno da prstenovanje ne treba izvoditi na višegodišnjim delovima

čokota. Dobri efekti će se ostvariti ako se prstenovanje paţljivo izvede na zelenim ili zrelim

lastarima, neposredno ispod najniţeg grozda na lastaru. Pri tome je dobro birati lastare koji će se u

narednoj rezidbi iz osnove odbaciti, a izbegavati lastare na prigojnom drvetu, odnosno one koji će u

rezidbi naredne godine posluţiti za rezidbu na rod.

Ako se prstenovanje izvede na lastarima neposredno pred cvetanje, osiguraće se bolje

oploĎenje cvetova. Prstenovanje izvedeno u fazi porasta bobica, povećaće krupnoću bobica,

ponekada i do 50%. Ako se prstenovanje izvede pred početak sazrevanja, moţe se dobiti ranije

groţĎe za 7 do 10 dana.

Ovaj vid prstenovanja moţe se preporučiti u proizvodnji stonog groţĎa na većim

površinama pod uslovom da se raspolaţe sa adekvatnim priborom, kvalifikovanom radnom snagom

i sigurnim trţištem za plasman groţĎa.

Defolijacija je mera delimičnog uklanjanja lišća sa čokota. Obično se uklanja starije lišće u

osnovici lastara i u zoni cvasti ili grozda. Defolijacijom dela lišća moţe se potpomoći oplodnja,

bolje sazrevanje groţĎa, efikasnija zaštita i smanjenje napada sive plesani. Pri uklanjanju dela lišća

treba postupati paţljivo, jer veća količina uklonjenog lišća moţe biti štetna po čokot sa stanovišta

bujnosti, rodnosti i kvaliteta groţĎa.

Prva manja defolijacija je preporučljiva neposredno pred cvetanje. Pri tome se ukloni po

neki list u zoni grozdova čime se mogu poboljšati uslovi za oplodnju, ali i dostupnost cvasti dejstvu

52

hemijskih preparata za zaštitu. Ovo je veoma vaţna mera kod sorti sa funkcionalno ţenskim cvetom

ili sa drugim anomalijama pri oplodnji. Na ovaj način se olakšava da polen sa drugih sorti lakše

doĎe do njih i uspešnije izvrši funkciju oplodnje.

Defolijacija se izvodi i nakon oplodnje, odnosno u fazi porasta bobica što obično pada u

junu. Pored provetravanja čokota i efikasnije zaštite, poboljšavaju se uslovi za obrazovanje bojenih

materija u bobicama, što je pre svega vaţno pri gajenju stonih sorti. Ovde treba postupati veoma

paţljivo jer u to vreme mogu vladati visoke letnje temperature. Uklonjeno lišće u takvim uslovima

moţe prouzrokovati štete na bobicama koje se manifestuju manjim ili većim oţegotinama. Zbog

toga se ova korisna mera mora planirati i izvesti pri niţim temperaturama za oblačna dana. Manje

lišća se uklanja sa strana više izloţenih direktnom delovanju sunca.

Izvedena defolijacija u vreme sazrevanja groţĎa će doprineti brzom provetravanju i sušenju

groţĎa nakon kiša ili jačih rosa. Na taj način će se smanjiti povoljni uslovi za razvoj bolesti, pre

svega sive plesni na bobicama i grozdovima.

Obrada zemljišta u vinogradu

Obrada zemljišta u vinogradu se izvodi u dva vremenska perioda. Jedan je vreme mirovanja

loze, a drugi u vegetaciji. U periodu mirovanja vinove loze izvodi se duboka jesenja i proletnja

obrada, na dubinu 15 do 20 cm, na čitavoj površini. Povremeno se izvodi podrivanje na dubinu 40

do 60 cm.

U periodu vegetacije vinove loze primenjuje se plitka obrada, koja se naziva prašenje, na

dubini 5 do 10 cm.

Dubokom obradom se ostvaruju:

- optimalne fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta;

- stvara se rastresit površinski sloj i mrvičasta struktura zemljišta;

- sakupljanje i konzervisanje zimske vlage i u dubljim slojevima zemljišta;

- drţanje optimalnog vodno-vazdušnog reţima zemljišta;

- uništavanje štetočina i korova.

Duboka jesenja obrada se obavlja uz korištenje mehanizacije i pluga, a tamo gde su mala

rastojanja ova mera se ostvaruje dubokim kopanjem. Izvodi se po pravilu na razor, pre jesenjih

kasnih kiša i zimskih mrazeva.

Proletnja duboka obrada se izvodi na naor, obično posle završetka proletnjih radova u

vinogradu, kao što su završena sadnja, popuna praznih mesta, rezidba, popravka naslona,

postavljanje naslona i sl.

Podrivanje u vinogradu izvodi se povremeno svakih 5-6 godina, rano u jesen ili proleće u

vinogradima sa većim razmacima redova. Za tu meru se koristi specijalni plug sa depozitorom za

unošenje mineralnih Ďubriva u dublje slojeve zemljišta. Ovom merom produbljuje se hranidbeni

prostor i popravlja struktura i biološke osobine zemljišta. Zbog dubine zahvata presecaju se ţile

vinove loze, na čijem preseku se u proleće formiraju nove mlade ţilice, koje intenzivno koriste

uneseno hranivo u zemljište. Vaţno je naglasiti da se ova mera izvodi u toku 2 uzastopne godine na

način da se podriva jedne godine jedan meĎuredni prostor, a drugi ostaje da bi se naredne godine

podrivanje u njemu izvelo. Na taj način se ostavlja mogućnost za nesmetanu regeneraciju dela

pokidanog korena zbog dubine zahvata.

Plitka proletnja obrada ili prašenje se obavlja s ciljem odrţavanja optimalne strukture i

vlaţnosti zemljišta i uništavanja korova. Izvodi se mehanizovano uz primenu pogodnih priključnih

mašina ili ručno u vinogradima malih razmaka, u vreme stvaranja pokorice ili pojave korova. Broj

prašenja u jednoj vegetaciji je različit i zavisi od formiranja pokorice i pojave korova.

Prašenje ne treba izvoditi u vreme kada postoje uslovi za pojavu kasnih proletnjih mrazeva

jer se moţe pojačati intenzitet oštećenja loze mrazom. Ne treba ga izvoditi u vreme cvetanja vinove

loze zbog smanjenja toplote, jer se moţe poremetiti oplodnja, a ni u vreme letnjih visokih

temperatura i ţege, jer se povećava isušivanje površinskog sloja zemljišta.

53

Obrada i uništavanje korova u rednoj traci u mladim vinogradima se izvodi kopanjem ručno,

a u starim vinogradima kopanjem i primenom odgovarajućih herbicida.

Đubrenje vinove loze

Vinova loza kao višegodišnja kultura veoma iscrpljuje mineralne materije iz zemljišta. Ona

preko svog korenovog sistema iz zemljišta crpe razne mineralne elemente, azot, fosfor, kalijum,

kalcijum, magnezijum, gvoţĎe, a u veoma malim količinama i ostale elemente.

Mineralne materije iz zemljišta loza koristi za ishranu odnosno za izgradnju svojih

nadzemnih i podzemnih organa i odvijanje svih ţivotnih funkcija organizma. Zato Ďubrenje

predstavlja veoma vaţnu meru kojom se u zemljište vraćaju potrošene mineralne materije.

Đubrenjem se popravljaju fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta u vinogradu i reguliše se

rodnost i kvalitet groţĎa i vina, kao i vegetativni i rodni potencijal čokota.

U zemljištu najčešće mogu nedostajati tri osnovna hranjiva elementa: azot, fosfor i kalijum.

Njih treba Ďubrenjem vratiti u zemljište svake godine u nešto većim količinama nego što ih je biljka

utrošila za izgradnju svojih organa. Oni se nadoknaĎuju, unošenjem u zemljište organskih i

mineralnih Ďubriva.

Veoma cenjena u vinogradarstvu su organska Ďubriva, a pored ostalog ona dobijaju sve više

na značaju, u skladu sa potrebama zaštite ţivotne sredine i proizvodnje biološki bezbednijeg groţĎa

i vina. Od brojnih organskih Ďubriva najznačajnija su: stajnjak, kompost, oplemenjeni treset,

glistenjak i zelenišno Ďubrivo. U svim ovim Ďubrivima su hranjivi elementi ugraĎeni u organsku

materiju i ne nalaze se kao slobodni i direktno pristupačni biljci. Da bi vinova loza mogla da iz njih

koristi hranjive elemente, prethodno je potrebno da se izvrši njihova mineralizacija, odnosno

mikrobiološka razgradnja. Proces mineralizacije organskih Ďubriva je različit za pojedine vrste

Ďubriva. Najduţi je kod stajnjaka, a najbrţi kod zelenišnog Ďubriva. Zbog toga organsko Ďubrivo se

unosi u zemljište u kasnu jesen, kako bi se stvorili uslovi da proces mineralizacije započne ranije i

da vinova loza u narednoj vegetaciji ima na raspolaganju potrebne hranjive elemente.

Najbolji rezultati će se postići ako se kao organsko Ďubrivo koristi stajnjak ili glistenjak.

Dobro negovan, zreo stajnjak ima dugotrajno dejstvo, od 3 do 4 godine, a jedina nezgoda je što

ovog organskog Ďubriva često nema u dovoljnim količinama. Glistenjak je veoma kvalitetno

organsko Ďubrivo koje ima izraţen uticaj na prijem mladih kalemova, porast i plodonošenje. Dobija

se od organskih otpadaka posredstvom kalifornijskih glista, a problem je u tome što su mogućnosti

masovne proizvodnje dosta ograničene. Zbog toga se često pribegava korišćenju komposta,

oplemenjenog treseta i zelenišnog Ďubriva, koji mogu u mnogome nadomestiti nedostatak stajnjaka

i glistenjaka.

Mineralna Ďubriva za razliku od organskih imaju slobodne hranjive elemente koji su

direktno pristupačni vinovoj lozi.

Sve manje se sreću kao prosta, odnosno jedinačna azotna, fosforna i kalijumova Ďubriva, a

sve više kao sloţena (kompleksna) Ďubriva u kojima su najčešće sadrţana sva tri elementa (azot,

fosfor i kalijum) ili dva elementa (fosfor i kalijum), zbog čega se nazivaju trojna ili dvojna NPK,

odnosno PK Ďubriva.

Kao prosta ili jedinačna mineralna Ďubriva u vinogradarskoj praksi se sreću:

Azotna Ďubriva

1) Kalcijum-amonijum-nitrat, odnosno KAN ili nitromonkal ili kalkamon (NH4NO3 +

CaCO3), sadrţi 21 do 27% azota. Pogodan je za prihranjivanje vinograda u početku vegetacije. Ne

sme doći u dodir sa lišćem i korenom jer moţe prouzrokovati oštećenja organa vinove loze.

Preporučuje se za kisela i beskrečna zemljišta.

2) Karbamid-urea (CO(NH2)2) je granulirano Ďubrivo koje sadrţi 46% azota. Veoma je

rastvorljivo i pogodno za prihranjivanje vinograda u početku vegetacije. Korišćenje ovog Ďubriva

koje ima karbamidnu grupu (NH2) je dozvoljeno u klasičnom vinogradarstvu. UtvrĎeno je da je

54

NH2 grupa hemijski derivat od koga se u vinu sintetiše metil-karbamat koji predstavlja supstancu

štetnu po zdravlje. Zato je u ekološkoj proizvodnji groţĎa i vina njegova upotreba nepoţeljna.

3) Amonijum nitrat (NH4NO3) sadrţi 35% azota. Fiziološki je kiselo Ďubrivo, pogodno za

prihranjivanje u vegetaciji.

4) Amonijum sulfat ((NH4)2SO4) sadrţi 20 do 21% azota. Ne primenjuje se na kiselim

zemljištima.

5) Kalcijum-cijan-amid-krečni azot (CaCN2) sadrţi 16 do 22% azota. Primenjuje se na

zemljištima sa manjim sadrţajem kreča, u mladim vinogradima, vinogradima iznurenim rodom ili

veoma starim vinogradima. U zemljište se unosi u periodu mirovanja vinove loze. Ne sme se

primenjivati u toku vegetacije jer moţe oštetiti zelene delove vinove loze.

6) Čilska šalitra i Norveška šalitra (NaNO3) sadrţe 13 do 16% azota. Koriste se za

prihranjivanje mladih vinograda, vinograda oštećenih mrazom ili gradom, oštećenih bolestima i

iznurenih i starih vinograda.

Fosforna Ďubriva 1) Superfosfat (Ca(H2PO4)2) je lako rastvorljivo Ďubrivo sa 16 do 18% fosforne kiseline.

Zbog slobodne fosforne kiseline Ďubrivo je fiziološki kiselo.

2) Tomasovo brašno je sporedni proizvod u dobijanju sirovog gvoţĎa. Sadrţi 15 do 20%

fosfora i nešto drugih elemenata - kalcijuma, gvoţĎa, mangana. Teţe je rastvorljivo i ima

produţeno dejstvo. Unosi se u beskrečna zemljišta u periodu mirovanja vinove loze.

Kalijumova Ďubriva

1) Kalijum sulfat (K2SO4) sadrţi 48 do 52% kalijuma. Unosi se u zemljište u jesen i

pogodniji je za Ďubrenje vinove loze od kalijumove soli.

2) Kalijumova so (KCl) sadrţi 30 do 60% kalijuma. Bolje deluje na krečnim zemljištima, a

unosi se u zemljište u proleće pre kretanja vegetacije.

3) Kalijum karbonat (K2CO3) sadrţi 58 do 60% kalijuma. Đubrenje se obavlja u jesen i

povoljno utiče na vinovu lozu.

Krečna Ďubriva

1) Krečnjak - kalcijum karbonat (CaCO3) koristi se za kalcifikaciju zemljišta kisele reakcije.

Činilac je strukture zemljišta, a u suvišku u zemljištu izaziva hlorozu.

2) Gips (CaCO4) se primenjuje kao sirov ili pečeni gips. Koristi se za beskrečna zemljišta.

Kompleksna Ďubriva su trojna, ako sadrţe sva tri elementa (N,P,K) ili dvojna ako ne

sadrţe azot nego samo fosfor i kalijum. Za vinovu lozu nisu dobra ona koja sadrţe jednaku količinu

svih elemenata, kao što su 15:15:15 ili 9:9:9 i sl. Najbolja su ona u kojima dominira kalijum, koja

sadrţe fosfor, a izostaje ili je u sasvim malim količinama azot. Pri meliorativnom Ďubrenju se

koriste kompleksna Ďubriva, kao: 0:15:30, 0:16:24, 4:16:24 i sl; a za redovno Ďubrenje u

plodonošenju najbolje su formulacije, kao 7:14:21, 8:16:24 i sl.

Brojke u formulacijama kompleksnih (mešanih) Ďubriva, npr. 15:15:15 označavaju

količinski sastav Ďubriva u odreĎenoj formulaciji. U ovom slučaju znači da u 100 kg Ďubriva ima

15 kg azota (N), 15 kg fosfora (P) i 15 kg kalijuma (K).

Kompleksna Ďubriva u svom sastavu često pored makroelemenata (N, P i K) imaju ugraĎene

i pojedine mikroelemente, kao što su cink (Zn), mangan (Mn), bakar (Cu), molibden (Mo), bor (B) i

sl.

Često su u primeni u vinogradarstvu i mikroĎubriva, kao: boraks, amonijum molibdat, bakar

sulfat, mangan sulfat, cink sulfat, kao i bakterijska Ďubriva, kao što su: azotobakterin,

fosforbakterin, silikobakterin i sl. Koriste se kao sama ili mešana ili u kombinacijama sa makro i

mikro mineralnim i sa raznim organskim Ďubrivima.

Đubrenje se izvodi pre podizanja vinograda (tzv. meliorativno Ďubrenje), pri saĎenju

kalemova, u vreme porasta mlade loze do plodonošenja i u periodu plodonošenja.

55

Da bi se meliorativno Ďubrenje izvelo pravilno, na 7 do 8 meseci pre sadnje se uzima

prosečan uzorak zemljišta predviĎenog za sadnju vinograda. Uzorak se dostavlja ovlaštenoj

organizaciji koja će na osnovu rezultata fizičko hemijske analize i sadrţaja humusa i mineralnih

materija utvrditi potrebne mere za izvoĎenje meliorativnog Ďubrenja. Po pravilu se meliorativnim

Ďubrenjem dodaje humus, fosfor i kalijum orijentaciono u sledećim količinama:

- stajnjak 400 do 800 kg po aru;

- fosforna Ďubriva 15 do 40 kg po aru;

- kalijumova Ďubriva 1 do 20 kg po aru;

Meliorativno Ďubrenje se obavlja 5 do 6 meseci pre sadnje vinove loze, a Ďubrivo se unosi u

zonu razvoja korenovog sistema čokota, obično u našim uslovima na dubinu 40 do 80 cm.

Đubrenje prilikom sadnje kalemova nije obavezno u situaciji kada je obavljeno meliorativno

Ďubrenje. Ipak, dobro je ako se u jamić prilikom sadnje dodaju manje količine Ďubriva, koje će

podstaći prijem i porast. Organsko i mineralno Ďubrivo unosi se u jamić na način koji je objašnjen u

prethodnom odeljku koji se odnosi na sadnju kalemova.

U prve tri godine mlada loza ima velike zahteve za azotom. Zbog toga se po pravilu obavlja

prihranjivanje azotnim Ďubrivom. Ovo Ďubrivo se obično dodaje u dva navrata. Prvo, nakon

kretanja i kada su lastari porasli 10 do 20 cm i drugo u intenzivnom porastu lastara.

Mešanim Ďubrivima zemljište u mladim vinogradima se po pravilu Ďubri u jesen u

količinama 5 kg po aru. Đubrivo i u prihrani i osnovnoj ishrani dodaje se u zemljište površinski, a

potom se izvede zaoravanje. Još bolje je ako se sa odgovarajućom mašinom unese u zemljište, a

moţe se dodati i kruţno oko čokota uz zatrpavanje.

Redovno Ďubrenje u periodu plodonošenja vinove loze je obavezna mera, kojom se reguliše

i odrţava vegetativni potencijal i rodnost, a povećava prinos i kvalitet groţĎa i vina.

U rodnim vinogradima organsko Ďubrivo dodaje se najmanje svake treće godine, u količini

100 do 200 kg po aru. Pravilo je da se količine rasture po površini i srazmerno unesu u zemljište.

Najoptimalnije vreme Ďubrenja je u jesen nakon završetka vegetacije. Na taj način uz obilje vlage

preko zime i proleća obavlja se dobra transformacija organskih materija u oblike lako pristupačne

vinovoj lozi.

Mineralna Ďubriva dodaju se svake godine jer vinova loza njih iznosi iz zemljišta ugradnjom

u svoje organe, stablo, lastare i groţĎe. Količine koje će se svake godine unositi u vinograd,

najbolje je utvrditi hemijskom analizom zemljišta ili biljnog materijala. UtvrĎivanje potrebnih

količina mineralnih Ďubriva je poţeljno, jer Ďubriva u suvišku u zemljištu mogu negativno uticati na

razvoj vinove loze, a i ekonomski efekti nisu zanemarujući.

Ipak, neće se pogrešiti ako se svake godine u zemljište doda oko 5 kg NPK Ďubriva po jednom aru.

S obzirom da su komponente fosfor i kalijum u NPK Ďubrivu veoma slabo pokretljive,

Ďubrenje ovim Ďubrivima se obavlja u jesen nakon završetka vegetacije, zaoravanjem u dublje

slojeve zemljišta.

Azot je vrlo rastvorljiv i brzo se ispira, zbog čega pri izboru NPK Ďubriva treba koristiti

formulacije u kojima nema azota ili je njegov sadrţaj veoma mali.

U svim godinama plodonošenja azot se dodaje u zemljište u proleće nakon kretanja i

precvetavanja vinove loze. Količine se kreću oko 2 kg po aru, a u zemljište se dodaje rasturanjem

površinski i zaoravanjem ili kruţno oko čokota i zatrpavanjem, a ponekada i injektiranjem u zonu

korenovog sistema.

Poremećaji u reţimu mineralne ishrane u vinove loze veoma se često ispoljavaju na

organima vinove loze: listu, lastaru i grozdu. Nedostatak ili suvišak makroelemenata se jasno

ispoljava na listovima vinove loze: azota (sl.93), fosfora (sl.94), kalijuma (sl.95). Nedostatak

pojedinih mikroelemenata kao što su magnezijum, mangan, bor, cink, gvoţĎe i dr., jasno se

manifestuje na lastarima, listovima i grozdovima.

Navodnjavanje vinove loze

Navodnjavanjem se uklanja nedostatak vlage u zemljištu u periodu vegetacije kada ona

moţe biti limitirajući faktor uspešnog razvoja, prinosa i kvaliteta groţĎa.

56

Podeljena su mišljenja o tome da li vinovu lozu treba navodnjavati. U nekim zemljama

sveta, navodnjavanje visokokvalitetnih sorti je obavezna mera s ciljem postizanja visokih prinosa i

kvaliteta groţĎa i vina. U drugim, pak, navodnjavanje vinskih sorti je zabranjeno zbog bojazni da se

tom merom moţe pogoršati kvalitet groţĎa i vina. Rezultati navodnjavanja stonih sorti su pokazali

da se postiţu veći prinosi i bolji kvalitet groţĎa.

U vinogradarskim područjima u kojima su česte suše ili je raspored padavina nepovoljan,

navodnjavanje se mora izvoditi, a ono veoma povoljno utiče na razvoj vinove loze, na redovno

plodonošenje, na povećanje prinosa i kvaliteta groţĎa, pa prema tome i vina.

Za dobre efekte navodnjavanja mora se poznavati potreba sorte, odnosno podloge za

vodom, vreme navodnjavanja, zalivne norme i kvalitet vode.

Ako se navodnjavanju pristupa šablonski bez poznavanja stvarnih potreba loze, moguće su i

negativne posledice, kao što su, pogoršanje fizičkih i hemijskih osobina zemljišta, smanjuje se

kvalitet groţĎa, povećava se mogućnost napada bolesti vinove loze, smanjuje se otpornost loze

prema niskim zimskim temperaturama i sl.

U sušnijim područjima gde za to postoje mogućnosti, navodnjavanje se izvodi u dva

navrata. Prvi put u vreme intenzivnog porasta bobica i drugi put pred šarak groţĎa.

Zalivne norme zavise od visine padavina i njihovog rasporeda, od tipa zemljišta i sorte.

Prema rezultatima nekih ogleda za jedno navodnjavanje zalivna norma se kreće od 40 do 80

mm/m2.

Navodnjavanje se moţe izvesti na više načina, u jednorede ili kod većih razmaka dvorede

brazde izmeĎu dva susedna reda, veštačkom kišom, sistemom navodnjavanja kap po kap (drip

sistem), podzemno drenaţno navodnjavanje i sl.

Za navodnjavanje se moţe upotrebiti samo nezagaĎena i zdrava voda, koja ne sadrţi veću

količinu hlornih i sumpornih jedinjenja. Poţeljna je i odreĎena konstantna temperatura vode od

16odo 25

oC.

Zaštita vinove loze

U pojedinim vinogradarskim rejonima, zavisno od agroekoloških uslova, veće štete na

vinovoj lozi mogu prouzrokovati bolesti: plamenjača, pepelnica, siva plesan i ekskorioza. Mere

zaštite protiv ovih bolesti se moraju stalno sprovoditi jer u suprotnom njihov napad moţe biti

ograničavajući činilac za gajenje ove kulture.

Od štetočina vinove loze u pojedinim godinama velike štete mogu da nanesu groţĎani

moljci, a manje grozdov savijač, grinje, crveni pauk i cigaraš. U nekim vinogradarskim područjima,

poslednjih godina se pojavila štetočina loznih okaca Theresimima ampelophaga, koja moţe ako se

pravovremeno ne izvede zaštita prouzrokovati velike štete na vinovoj lozi.

Vaţnije bolesti i štetočine vinove loze i način zaštite

Plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola) napada sve zelene delove vinove loze, ali

najčešće lišće i cvasti, odnosno grozdove.

Na lišću plamenjača se javlja u vidu pega koje su u početku bledozelene boje. Na naličju

lista pega ima beličastu paučinastu presvlaku. Kasnije pega poţuti. U početku pege su male, a

kasnije se šire i mogu dostići veličinu 2 do 3 cm. Obično su okrugle, a nakon izvesnog vremena

mogu dobiti nepravilan oblik, naročito ako ih na jednom listu ima više.

Nakon izvesnog vremena tkivo lista u okviru pega se suši, a ako se ne vrši zaštita zaraza se

širi na čitav list i on otpada. Bolest napada i mlade cvasti i moţe biti vrlo opasna, ako se pojavi u

tom periodu razvoja vinove loze. Na cvastima se manifestuje u vidu bele paperjaste plesni koja

zahvata čitave cvasti ili samo pojedine delove cvasti.

Ako se bolest pojavi kasnije, kad su već formirane ili odrasle bobice, retko se javlja

beličasta plesan. Napadnute bobice i peteljka na delu grozda ili čitav grozd dobiju mrku boju i

sasuše se.

57

Ponekad napada i lastar. Ako je lastar napadnut mlad, on se povije, pocrni i sasuši, dok

stariji lastar na pojedinim mestima dobije pege ţutomrke boje.

Najveće štete vinovoj lozi plamenjača nanosi, ako se zaraza pojavi i proširi u vreme

cvetanja i formiranja bobica i zahvati cvasti ili grozdove. MeĎutim, češće se javlja samo na lišću i u

slučaju jačeg napada smanjuje lisnu površinu, što se odraţava na smanjenje asimilacione površine i

slabu ishranu grozda, zbog čega je groţĎe slabijeg kvaliteta.TakoĎe, gubitak lišća za posledicu ima

slabije dozrevanje loze i podloţnost izmrzavanju u toku zime, a posledica je i slabija rodnost u

sledećoj vegetaciji. Bolest se uspešno suzbija nesistemičnim i sistemičnim fungicidima.

Pepelnica vinove loze (Uncinula necator) takoĎe napada sve delove vinove loze, lišće,

cvetove, bobice i lastare. Na svim napadnutim delovima pojavljuje se prljavobela pepeljasta

presvlaka, koja je u početku manja, a kasnije moţe da pokrije sve napadnute delove. Bolest se lako

uočava tek nakon cvetanja kada napadne mlade bobice. Ranije se teško uočava, ali paţljivim

pregledom mogu se otkriti zaraze u vidu bledozelenih pega ili tzv. belih lastara, koji su zakrţljali,

lišće na njima je sitnije i uvijeno, prekriveno beličastom presvlakom.

Bolest se javlja na tek formiranim grozdovima, na pojedinačnim bobicama, kasnije se brzo

širi i zahvata sve grozdove na čokotu. Pri jačem napadu zaraza se širi na lisne drške, liske i lastare.

Posle izvesnog vremena presvlaka na napadnutom organu prelazi u pepeljasto sivu boju, a tkivo

ispod presvlake potamni. Bobice zaostaju u porastu, često ispucaju i vide se semenke, što je

karakteristično za ovu bolest, pa vinogradari kaţu da je grožđe pokazalo zube.

Bolest napada bobice uglavnom do šarka, ali moţe i kasnije, što je takoĎe nepovoljno jer se

umanji trţna vrednost stonog groţĎa. Kasnije ako se ne štiti, bolest se širi na mlado lišće, lastare,

grozdove na zapercima, pa čokoti izgledaju kao da su posuti prašinom.Lastari zaostaju u porastu i

ne mogu dobro da sazreju, pa su podloţniji izmrzavanju. Sa tako zaraţenih čokota ne mogu se

uzimati plemke za reprodukciju.

Bolest nanosi velike štete vinogradarstvu u područjima u kojima se redovno javlja. Posebno

je opasna, ako napadne mlade bobice i grozdove i u tom slučaju moţe značajno umanjiti prinose ili

čak prepoloviti berbu.

Bolest se efikasno suzbija sumporom i sistemičnim preparatima.

Siva plesan groţĎa (Botrytis cinerea) spada u grupu ekonomski značajnih bolesti vinove

loze. Napada bobice i grozdove. U kišnim godinama, ako se ne vrši zaštita, moţe naneti izuzetno

velike štete u vinogradima.

U godinama sa mnogo padavina moţe da se pojavi veoma rano, još pre šarka, ali uglavnom

posle početka sazrevanja. Najpre zahvata pojedine delove grozda, a u povoljnim uslovima širi se na

čitav grozd i sve grozdove čokota. Bobice pucaju, na njima se primećuje beličastosiva presvlaka i

veoma ubrzano trule. Bolest se uspešno suzbija korišćenjem odgovarajućih nesistemičnih, ali u

novije vreme i veoma efikasnih sistemičnih fungicida.

Ekskorioza - Crna pegavost (Phomopsis viticola) je bolest vinove loze koja napada sve

zelene delove čokota. Intenzivno se razvija u prvim mesecima vegetacije kad su uslovi temperature

i vlage povoljni za njen razvoj i posebno se manifestuje na prvih 4 do 6 internodija na lastarima.

Oboleli delovi na lastaru dobijaju sivo-belu presvlaku sa sitnim crnim tačkicama. U kasnijim

fazama razvoja bolesti crne pege se šire i spajaju i dolazi do pucanja kore na lastarima. Oboleli

listovi i grozdovi na tom delu lastara mogu da se osuše. Bolest pri jačem napadu moţe da bude

veoma ekonomski štetna. Pored štete u tekućoj vegetaciji na prinosu i kvalitetu groţĎa, bolest i u

narednoj vegetaciji ima svoje neţeljeno dejstvo, jer okca na bolesnom lastaru koja se ostave za rod

obično ne kreću pa dolazi do izduţivanja rodnih čvorova.

Pored hemijskih mera borbe, a što se uspešno ostvaruje zimskim tretiranjem nekim od

efikasnih fungicida (kreozan), protiv ove bolesti se moraju uvesti i mehaničke mere borbe. Te mere

podrazumevaju odstranjivanje u rezidbi što više obolelih delova, rezidbu iz osnove bez ostavljanja

čepova, rezidbu iz osnove osušenih krakova i čvorova i skidanje stare kore sa debla čokota, krakova

i čvorova.

Sušica cvasti (Peyronellaea glomerata) javlja se rano u proleće u kišnim godinama.

Zahvaćene cvasti pre cvetanja pocrne i osuše se. Deo cvetova otpadne, a drugi deo ostane na čokotu

58

i do zime. Lastare sa simptomima ove bolesti treba izneti iz vinograda i spaliti. Sa čokota u rezidbi

treba ukloniti staru koru, a pred kretanje loze treba izvesti tretiranje sa 2% rastvorom bordovske

čorbe. Ovo prskanje je dobro ponoviti još jednom pre prskanja protiv plamenjače sa 1% rastvorom

bordovske čorbe.

Crvena paleţ listova (Pseudopeziza Tracheiphila) u nekim vinogorjima se javlja u

proleće ili u rano leto. Napada listove i manifestuje se u vidu crveno-smeĎih ili ljubičasto-crvenih

pega. Oboleli listovi dobiju smeĎu boju, suše se i otpadaju. Zaštita protiv ove bolesti uglavnom se

vrši prskanjem protiv plamenjače.

Infektivna degeneracija je virusno oboljenje koje se dosta često sreće u vinogradima.

Manifestuje se vrlo karakterističnim simptomima, kao: skraćeni internodiji na lastaru, dvostruka

kolenca na lastaru, nepravilan smeštaj okaca, račvanje lastara, grmolik rast, deformacije i

asimetričnost listova, pojava mozaika i hloroze listova, slaba oplodnja, osipanje cvetova i

rehuljavost grozdova, nejednaka veličina bobica, nepravilno i nejednako sazrevanje. Napadnuti

čokot gubi vegetativnu snagu i na kraju se suši. Kada se bolest primeti zaraţene delove ili čitave

čokote treba uništiti izrezivanjem i spaljivanjem. Pri tome treba znati da se bolest moţe proširiti

alatom za rezidbu, ako se reţu zaraţeni, a potom zdravi delovi čokota.

U vinogradima se često javljaju i mnoge štetočine kao: lozna grinja (Eriophyes vitis), crveni

pauk (Panonychus ulmi), cigaraš (Byctiscus betulae), grozdov savijač (Sparganothis pilleriana) i

više loznih pipa. Na sreću do sada njihova populacija nije značajna da bi nanela veću ekonomsku

štetu. U svakom slučaju se mora pratiti pojava ovih štetočina i njihova brojnost i u zavisnosti od

toga treba preduzimati mere tretiranja nekim od efikasnih insekticida.

GroţĎani moljci su najopasnije štetočine vinove loze. Ima ih dve vrste, pepeljasti

(Polychrosis botrana) i ţuti (Clysia ambiguella). Pripadaju grupi leptira, a štetu na groţĎu vinove

loze nanose njihove gusenice. Gusenice groţĎanih moljaca se hrane cvetovima i bobicama vinove

loze. Već u maju na cvastima se mogu primetiti grupice cvetova koje su upredene svilenkastim

nitima u kojima se nalaze gusenice. One prvo grickaju cvetove, a kasnije i bobice ubušujući se u

njih obično na mestu dodira bobica. Ako je napad jači, napadnut je veći broj bobica u grozdu, koje

su u jesen podloţne plesani, zbog čega štete mogu biti izuzetno velike.

U poslednje vreme se u vinogradima sve više širi štetočina okaca vinove loze Theresimima

ampelophaga. Javlja se rano u proleće, ubušuje se u tek nabubrela okca i izjeda njihov sadrţaj.

Čokoti u početku izgledaju kao osušeni, a kasnije se lastari razvijaju iz spavajućih okaca. Štete

mogu biti veoma velike jer u godini jačeg napada berbe groţĎa skoro nema.

Opisane bolesti i štetočine, ako se ne vrši pravovremena i pravilna zaštita, mogu naneti

velike štete vinogradarstvu.

Pojava i razvoj bolesti, pa i štetočina u direktnoj su vezi sa klimatskim prilikama područja,

vlagom i temperaturom. Orijentacioni program tretiranja protiv bolesti i štetočina nije pravilo.

Broj tretiranja po godinama je različit što je rezultat uslova za pojavu i razvoj parazita i

štetočina, a primenjena hemijska sredstva će biti ona koja će doprineti većoj efikasnosti i kojih u

datom momentu ima na trţištu. Izuzetno je korisno pratiti klimatske prilike i pojavu bolesti i

štetočina i na taj način prognozirati potrebu i vreme prskanja. U poslednje vreme u pojedinim

vinogorjima je organizovana prognozna sluţba. Nju organizuju i vode stručnjaci specijalisti. Oni

prate vremenske prilike na terenu i pojavu bolesti i štetočina i procenjuju potrebu i vreme

tretiranja. Veoma je dobro njih konsultovati i slušati. Na taj način zaštita vinove loze se moţe

uspešno obaviti sa manjim brojem tretiranja. Efekti su: ušteda u radu i hemijskim sredstvima, s

jedne strane, a sa druge, proizvodnja groţĎa i proizvoda od groţĎa sa manjim ostacima pesticida

(ekološki zdravije groţĎe i proizvodi).

S ciljem što pravilnijeg izvoĎenja prskanja vinove loze treba se drţati sledećih pravila:

- Treba prskati paţljivo i nastojati oprskati sve delove loze, posebno lastare i svaki list.

- Nastojati da se lišće oprska i sa naličja, što se postiţe prskanjem odozdo na više, pri čemu

se koriste specijalni rasprskivači okrenuti nagore, tako da mlaz ide naviše.

- Nakon precvetavanja ukloniti poneki list i oprskati grozdove i bobice.

59

- Dno rasprskivača drţati na rastojanju 40 do 60 cm, jer se na taj način mlaz dovoljno raširi i

razbije u sitne kapljice.

- Pritisak prskalice treba da bude što jači. Na taj način se dobiju sitne kapi, koje pod

pritiskom ulaze u unutrašnjost čokota.

- Treba voditi računa da sredstvo ravnomerno pokrije celu površinu lista, da se lišće ne

kupa, jer se time troši veća količina sredstva, a efekti su manji.

- Čokot treba oprskati sa svih strana, a ako je u pitanju špalirski uzgoj, onda se prskanje

mora obaviti sa obe strane špalira.

- Tretiranje treba izvoditi po pravilu po suvom vremenu, ali ako je opasnost od zaraze velika

prskanje se mora obaviti i po kišnom vremenu.

- Ako se zaštita vrši sa sistemičnim preparatima (ridomil, mikal, topas i sl.) onda je

preporučljivo prskanje obaviti ujutro ranije ili kasno pred veče. Na taj način će se stvoriti uslovi da

sredstvo što duţe ostane na listu s ciljem boljeg usvajanja od strane biljke.

- Ne treba prskanje izvoditi u vreme cvetanja, jer se moţe poremetiti tok oplodnje, osim ako

za to ne postoji preka potreba.

- U jednoj vegetaciji preporučuje se upotreba sistemičnih preparata samo u dva tretiranja,

pred i posle cvetanja. Primenjene sistemike jedne vegetacije treba u drugoj zameniti drugim

preparatom, jer pri duţoj upotrebi istih moţe se doprineti rezistentnosti, čime se smanjuju efekti

zaštite.

- Kada neposredno nakon prskanja organskim fungicidima padne kiša (15 do 20 mm/m2)

prskanje se mora odmah ponoviti, jer dolazi do spiranja preparata sa oprskanih delova.

Korovi u vinogradu i način zaštite

Korovske biljke mogu da nanesu ogromnu štetu vinovoj lozi, kako u pogledu procesa rasta i

razvoja, tako i sniţavanju prinosa i kvaliteta groţĎa. Otuda borba protiv korova predstavlja izuzetno

značajnu meru pri gajenju vinove loze.

Korovi su posebna ekološka grupa biljaka koja se u vinogradima pojavljuje mimo volje

uzgajivača. Razmnoţavaju se semenom ili semenom i vegetativno. Ove prve su obično

jednogodišnje ili dvogodišnje biljke, a druge višegodišnje, koje u zemljištu vinograda obično imaju

ogromnu masu podzemnih organa i vrlo veliku moć regeneracije.

Korovska zajednica u vinogradima pripada preteţno korovima okopavina, a i strnih ţita.

Najčešće korovske biljke su: štir, pepeljuga, palamida, poponac, veliki muhar, mišjakinja, muhar

sivi, zubača, troskot, divlji sirak, pirevina i sl.

Zaštita od korova u vinogradima podrazumeva direktne mere borbe koje se ostvaruju

agrotehničkim merama i hemijskim sredstvima.

Agrotehničke mere obuhvataju obradu zemljišta, kako osnovnu, tako i dopunsku.

Kultiviranjem ili okopavanjem rednog i meĎurednog prostora u vinogradu uništavaju se korovi u

jednoj vegetaciji i smanjuje njihova populacija u narednim vegetacijama. Stvaraju se optimalni

uslovi za rast, razvoj i plodonošenje vinove loze.

Hemijske mere borbe u vinogradima, u novije vreme, poprimile su masovnu primenu.

Sprovode se prskanjem korova herbicidima koji po karakteru delovanja mogu biti selektivni i

neselektivni (totalni).

Prema načinu delovanja herbicidi se dele na herbicide kontaktnog delovanja i

translokacione (sistemične) herbicide.

U vinogradarstvu su u primeni totalni herbicidi sa kontaktnim i translokacionim

delovanjem. Herbicidi sa kontaktnim delovanjem ostvaruju dejstvo pri neposrednom kontaktu sa

korovom, odnosno organom biljke koja se tretira. Brzo deluju i tretirani biljni organi venu i suše se.

Translokacioni herbicidi ili herbicidi sa sistemičnim delovanjem deluju na taj način što ih

biljka usvaja, sokovima se kreću kroz biljno tkivo, dospevaju do odreĎenog mesta i tu ostvare svoje

dejstvo. Na taj način oprskana biljka ugine i u potpunosti se osuši, bez mogućnosti regeneracije.

60

Ovo treba dobro znati kako ne bi došlo do šteta na vinovoj lozi. Ako se korovi uništavaju sa

herbicidima sa kontaktnim delovanjem, a ne radi se to paţljivo i herbicid doĎe na lisnu masu

vinove loze, tretirani list će se osušiti.

Još veća šteta u vinogradima moţe nastati, ako se primenjuju sistemični herbicidi, a ne radi

se dovoljno oprezno, onda oprskano lišće čokota moţe prouzrokovati potpuno sušenje čokota.

Prema vremenu upotrebe herbicidi se dele na one koji se mogu upotrebiti pre sadnje i one

koji se upotrebljavaju u toku vegetacije. Prema načinu primene, treba razlikovati herbicide koji se

primenjuju za tretiranje zemljišta i herbicide za tretiranje nadzemnih organa korovskih biljaka.

Za efikasnu borbu protiv korova treba poznavati nekoliko vaţnih pravila:

- Zemljište za vinograd nekoliko godina pred sadnju vinove loze treba drţati pod

leguminozama ili strnim ţitima. Čestom plitkom obradom (ţeganjem) treba uništavati korove.

- Obavezno na 5 do 6 meseci pre sadnje treba izvesti duboku obradu (rigolovanje) zemljišta

za vinograd.

- U mladim vinogradima do pete godine treba izbegavati primenu herbicida. Zemljište u

njima se odrţava isključivo pravovremenom obradom, kultiviranjima ili kopanjem.

- Treba izbegavati obradu zemljišta u vreme cvetanja vinove loze i u vreme jakih letnjih

ţega.

- Pri korištenju herbicida obavezno treba proučiti uputstvo uz preparat i konsultovati stručne

i naučne sluţbe.

- Prskanje korova herbicidima treba obavljati po vremenu bez vetra i voditi računa da

sredstvo ne doĎe u kontakt sa zelenim organima vinove loze.