zanimawazanimawa koji se dobro poka`e na prak si. ko ne veruje, neka proba bu rek ili peci-vo u...

$: ZANIMAWAZANIMAWA koji se dobro poka`e na prak si. Ko ne veruje, neka proba bu rek ili peci-vo u Klasu, Biqi, Sta rom gradu i odmah }e prepoznati pi lotske proizvode. O. \eri} Decembar$

ZANIMAWA

koji se dobro pokaè na prak si. Kone veruje, neka proba bu rek ili peci-vo u Klasu, Biqi, Sta rom gradu iodmah }e prepoznati pi lotskeproizvode.

O. \eri}

3Decembar 2006. * List u~enika i nastavnika TTP[ "Despot \ura|", Smederevo * \a~ko pero

Navedeni stihovi dilema su Gorana Bregovi}a sta -ra dvadesetak godina.Od pre ~etiri godine ovedi leme vi{e nema. Pekari su vrlo popularni,

pi taj te samo 3/8, a jo{ su postali i piloti. Pilot-pekarnije igra re~i nego, staro uobi~ajno ime jedinog oglednogodeqewa u {koli. Ogledni plan i program rada, oglednipredmeti, ogledni u~enici. Prva generacija se, dodu{e,samo u prvoj godini ose}ala poput zamor~i}a, za nastav -ni ke ne znam, ali smo po~eli da shvatamo prednosti og -lednog odeqewa ve} na kraju {kolske 2003/2004. Ode qe -wa poput ovog postoje od 2002/2003. godine u nekim pod -ru~ijima rada, ali na{i i pilot-odeqewe livaca u Teh -ni~koj {koli prvi su u gradu. ”Prvi se ku~i}i u vodubacaju” - kaè narodna poslovica. E, ovu tvrdwu je ode-qewe 3/8 opovrglo. Pilotiraju veoma uspe{no, uz po ne -kad bolno aterirawe, zahvaquju}i najvi{e J. Vu ka {i no -vi}, M. Popovi}, S. Filipovi}, N. Ivan~evi}, B. Mile -ti}. Ostali ~lanovi posade mawe su va`ni jer predajusamo op{teobrazovne predmete. Praksa je najva`nija kaoi predmeti usko vezani za wu. Svi su ovo shvatili, ipiloti u~enici i piloti nastavnici pa su se uspe{noprilagodili i ve} na prvom takmi~ewu ostvarili izu -zetne rezultate. Na kraju {kolske 2005/2006. u~enik za -vr{ nog odeqewa u~estvovao je na Republi~kom takmi ~e -wu i osvojio 3. mesto. Sada{wi u~enici 1/8, 2/8, 3/8,naro~ito 3/8 ponosni su na uspeh svojih starijih drugo-va, mada im neretko presedne zbog upore|ivawa koje, kaoi uvek, ide na {tetu mla|ih pa po ru~uju da je maj blizui da }e pokazati {ta znaju.

KOJE SU PREDNOSTI OVOG SMERA???

Prvo i najva`nije dva dana prak se svake nedeqe, i tokakve. Drugo i najva`nije mawi broj ~asova tokom nede-qe. Tre}e i najva`nije mawi broj pred meta tokom sve trigodine. êt vrto i najva`nije posao ~eka sva kog u~enika

Nema dileme!

”Da sam pekar, mala moja,

da li bi me htela?

Kad bi no}u bila sama,

zemi~ke bi jela.”

[ta je u stvari UPO?- UPO je skra}enica za u~e -

ni~ko preduze}e (u~eni~kapredu zet ni~ka organizacija).Za ovu generaciju program jepo~eo 2.10.2006. i traje do kra -ja {kolske godine. Za to vremena{i u~e ni ci }e pro {iritiznawe i ste}i iskustva koja }eim biti od koristi za do no {e -we profesionalnih odluka ubudu}nosti.

Koliko u~enika poha|a ovajprogram?- Program trenutno poha|a

25 u~enika prvog, drugog itre }eg razreda tekstilne, pre -hrambene, hemijske i poqo -priv redne struke.

Ko su mentori?- Mentor sam ja. Pored mene

tu je i Milorad Tirnani},pri vatni preduzetnik, pred-stavnik iz privrede koji jed-nom u toku godine poseti u~e -nike i iznese svoja iskustvaiz privatne prakse.

Koje ime nosi UPO?- "Sunce" – slo`na, uspe{ -

na, nezavisna, cewena, ekono-mi~na).

Planira li UPO ostvarewenekog ve}eg, bitnijeg projek-ta u okviru na{e {kole?- [to se ti~e ve}eg projek-

ta, procenite sami kada vasupoznam sa strukturom i na ~i -nom rada u~enika. U~eniciprogram realizuju 6 dana u ne -deqi kroz ~asove:

1. preduzetni{tvo i principimoderne ekonomije (PE)

2. u~eni~ko preduze}e (UPO)3. osnivawe i prakti~an rad

UPO "Sunce"

Od ponedeqka do petka jeza stupqen prakti ~an rad UPO– "Sun ce" , po rasporedu radavan redovne nastave (individ-ualni i grupni oblik rada –razglas, fotokopirawe, proda-ja destilovane vode i proizvo-da iz teks til ne radionice).Sve se evidentira i prolazikroz odgovaraju}u dokumen ta -ciju. [esti dan je subota potri sata rada (od 11 do 14).Pre davawa, diskusija, pre zen -tacija, individualni i grup-ni rad sadr`aja iz PE i UPO,analiza prakti~nog rada UPOza proteklih 5 dana, komple-tirawe dokumentacije.

Na prole}e planiramo an ga -

SOFIJA PAVLOVI], MENTOR "SUNCA"

U~ewe preduzetni{tva

4 \a~ko pero * List u~enika i nastavnika TTP[ "Despot \ura|", Smederevo * Decembar 2006.

INTERVJU

25.11.2006.

Du{an Lazi},

Stefan Parmentije,

3-6

òvawe na ma lo prodaji sezon-skog povr}a i cve}a sa {kol -ske ekonomije i organizovawebar jedne ùrke za maturante.

Da li su u~enici podeqeni ugrupe (timove) i koliko rad-nih timova ima?- Upravqawe i rukovo|ewe

je timsko. Po sto ji ~etiri ti -ma i predsednik upravqa~kogtima (top menaxer). Imamotim za marketing, finansije,proizvodwu i qudske potenci-jale. Na ~elu svakog tima jedirektor.

Da li UPO ima pokroviteqe?- Ima. Ameri~ka organiza -

cija za me |u na rodni razvoj(USAID i ACDI/VOCA) u ok vi -ru svog projekta "Mladi u pre -du zetni {tvu" sa osnovnim ci -qem da se u~enicima pruèos novna znawa, sposobnosti ive{ ti ne iz ekonomije, pred-stavi sistem po kom funkcio -ni{e privreda i tr ̀ i { te,pro ces osnivawa, poslovawa irazvoja malog predu ze}a. Na -rav no, da svega ovog ne bi bilo

bez podr{ke direktora i za -poslenih u {koli.

Da li je rad UPO-a, posebnonagra|ivan?- Rad UPO-a je simboli~no

nagra|en kroz plate, satnicei provizije svake su bo te kadase preduze}e bude registrovalo(pla niramo 4.12. 2006). Nakra ju {kolske go di ne kadarealizujemo sve sadràje pla -niranog programa, u~enici }edobiti sertifi kate koji im

mogu biti u budu}nosti od ko -risti. Ako preduze}e budepri likom zatva rawa ostvari-lo dobit, to }e biti jo{ jednanagrada kroz uve}anu vrednostakcija i nak nadnu provizijuzaposlenim u~enicima.

Nagradu je dobila prva ge -ne racija {kol ske 2004/2005.od ACDI/VOCA (1500$ kaotre }u na gra du u delu Srbije~iji je pokro vi teq). U ovojvrednosti {kola je dobilapla stenik koji slu ̀ i cve }a -rima na {kolskoj ekonomiji.Pro{loj generaciji u {kol -skoj 2005/2006. {kolama uovom pro jek tu nisu dodeqiva -ne nagrade.

Na kraju bih pozvala ~i ta -oce lista da daju dobrona mer -ne sugestije (primedbe, po hva -le, nove ideje za rad u bu du} -nosti) UPO-u "Sunce" i men-toru Sofiji Pavlovi}.

Decembar 2006. * List u~enika i nastavnika TTP[ "Despot \ura|", Smederevo * \a~ko pero 5

INTERVJU

EKSKURZIJA


Jedna od najlep{ih uspomenako jih se se}ate iz {kolskihdana su, naravno ekskurzije,

ako za ne marimo ispade sa ~asova. Tedane kada se odmarate od roditeqa iporodi~ne idile, uz skriven osmehuvek o~ekujete iznova... Ne znamkoliko ste upu}eni, ali ove godinesmo po hva qeni za dobro pona{awe ipos lu{ nost na ekskurziji!?! Mnogi}e pomisliti: “Aha, to je ona od eks -kur zija gde se svi divimo manastiri-ma, prirodnim bogatstvima, muzeji-ma... Dosada...“ Ali, nije bilo ninalik tome!

Gr~ka: more, sunce, optimizam...Pri~a se da su Grci najlep{i momcii najboqi zavodnici na Balkanu.Mo` da je i ve}ina devojaka i krenu-la na ekskurziju da bi proverila is -

Maturanti

Za{to tre}i razred Tre}i razred Gimnazije u Budimpe{ti, a tre}i raz -

red {kole "Despot \ura|" na Vlasini?! I posle po -s tav qaju pitawe za{to ne idemo na ekskurziju? Zar sugimnazijalci boqi od nas?!

Razlog je visoka cena i nezadovoqstvo zbog pred lo -è ne destinacije. Ali treba da se zapitamo da nijemo` da na{a nesloga veliki razlog zbog ~ega nismooti{ li na ekskurziju. Kada bi se sva odeqewa sloìlai izborila destinaciju koju èle, i mi bismo se, mo` -da pridruìli Gimnaziji. Problem je u tome {to mi

EKSKURZIJA


ne ide na ekskurziju?

u Gr~kojtinitost ove tvrdwe!

Sreda, 5:00 ujutro. Ispred muzejase obavqaju posledwa prebrojavawa.Kada smo krenuli,~inilo mi se da suprofesori bili vi{e napeti nego mi.Ipak, osmeh i optimizam su nas svevreme podse}ali gde zapravo idemo.

Put je pro{ao, izuzetno brzo. Pe -valo se, dremalo, i{~ekivala se Pa -ralija... Kada smo stigli, oko 19 satipo gr~kom vremenu, ostavili smo ko -fere u sobe i razleteli se po prodav -nicama i buticima. Imali smo ose -}aj da nismo ni iza{li iz Srbije, jerse gr~ki jezik nigde nije mogao ~uti,osim na TV-u. Naime, sa nama su u Pa -raliji bili i maturanti iz Beo gra da,Kraqeva, Kru {ev ca, Kosovske Mit ro -vice i Nik{i}a. Nova poznan stva...

More, talasi, romantika... A Grci,

ne znamo svoja prava. Uverena sam da mislite da nemateprava da odlu~ujete o bilo ~emu. Varate se! Zbog togapo stoji U~eni~ki parlament. U wemu u~estvuju u~e ni -ci svih godina. Razgovarajte sa predstavnicima svojihodeqewa i oni }e zastupati va{e mi{qewe, `equ ilineki predlog.

Sada se posebno obra}am tre}oj godini. Ne dozvoliteda se ponovi isto sa maturskom ekskurzijom!

Marija Rexi},

Marija Todorovi},

3-10

EKSKURZIJA

ni{ta posebno!!! Navalentni, pomalosimpati~ni, crnomawasti... Sad mije i jasno zbog ~ega vole Srpkiwe.Grkiwe nam nisu konkurentkiwe nipo inteligenciji, ni po lepoti, bezuvrede!

Ono {to je ve}ini u~enika biloimpresivno su Meteori. Pravi iza-zov. Ve{te ruke sredwovekovnih mo -na ha napravile su svetsko ~udo kojetreba, zaista treba, videti.

Naime manastiri, doslovno, ugra -|eni u stene na vrtoglavoj visini, dokrajwe perfekcije, ostavqaju bezdaha.

Pravi raj na jednom mestu.E, sada ono {to zanima sve - dis ko -

teka!!! Ni nalik i jednoj u Srbiji!Ogromna, pod otvorenim nebom, s pre-divnim pogledom na more... Uz dobrodru{tvo svaki se ne do sta tak lako za -nemari, kao i previsoke cene pi}a!!!

Qubazni gr~ki DJ pu{tao je po neku srpsku (~itaj: tur -bo-folk) novokomponovanu numeru. Pomenuti maturantiiz srpskih gradova, tako|e su bi li sa nama. Pusti}u vasda ma{tate o detaqima...

Povratak je najlep{i ako ste pu ni utisaka. A, za{tobih i{la u {i rinu pri~e kada je dovoqno da spo me nemda smo u autobusu, zajedno sa profesorima igrali kolo,pevali, ve se lili se... Profesori su bili korektni, nisusmarali i glumili poli caj ce, zamislite!!!

Zaslu`uju jaku ~etvorku (moje mi{ qe we)! Ali,sve {tosam pisala ipak treba do`iveti, da biste se uve rili!@elim vam lep provod sle de}e godine.

Brankovi} Jelena 4-4


NAJ UVREDE

Nikada ne}u zaboraviti trenutak kadsmo se sreli, mada se i daqe trudim.

KSad sam u frci, mogu li da teignori{em neki drugi put?

K ]uti! Upravo poku{avam da zamislim kakav bi biosa karakterom.

[ta ne bi voleo da ~uje{ za vreme operacije

Zna{, bubrezi se danas odli~no

pla}aju.

5Svi se udaqite! Ispala su mi

so~iva!

5 Moè{ li da iskqu~i{ te aparate za

odràvawe ìvota? Od tolike buke ne mogu da

se koncentri{em!

U~eni~ki biseriProfesorka: "Jovanovi}u, prebroj u~enike!" U~enik: "Prebrojano! Sve su ovce na broju."

ZABAVANAJ PRETWE7 Pocepa}u te k'o budalasvedo~anstvo!7 Pocepa}u te k'o atom!7 Nemoj da ti lupim macolu,pa da te oslobodim vojske!7 Nemoj da te u~inim glavnim glumcemtragedije!7 Nemoj da ti slomim dlaku na glavi!7 Nemoj da ti napravim igranku na le|ima!


ZUBAR VICOti{ao kostur kod zubara: - Gospodine, s va{im zubima je sve u redu, ali ono {to me brine je va{e zubno meso.RAJ[etaju rajskim vrtom Adam i Eva i razgovaraju.- Evo, voli{ li me?- Naravno dragi, pa koga bih drugog.

Profesorski biseri[

U~enik: "Profesore, meni nije jasan ovajzadatak koji ste uradili, jel' moète da mipokaète?"Profesor: "Ne mogu, ne znam, prepisao sam."

[Profesor: "Na {ta vam bre, deco, li~i ova tabla!?"U~enik: "Pa, meni iskreno li~i na tablu."

SMS-PORUKE

Kad sam rekla VOLIM TE, ti si rekao ÊKAJ ME. Kad sirekao VOLIM TE, ja sam rekla KASNO JE!ASmeh je zarazna bolest koja se prenosi dobrim vicem.AOd kada te nema, sve je stalo...kafa do pola ispijena, ve~era nedovr{ena,kwiga do pola pro~itana... strujo, vrati se!AVoli - jer hrabri vole, a kukavice ~ekaju da budu voqene! AAko èli{ da zna{ kako izgledaju moji snovi - pogledaj se u ogledalo.ATraè}i sebe, nai|oh na tebe i potpuno se izgubih.ANije mi ào {to me laè{, ào mi je {to misli{ da ti verujem.ADragim neprijateqima èlimo sre}an prelazak preko minskog poqa, uzpesmu "U~ini bar jedan pogre{an korak."AZnam i sama koliko ti zna~im, koliko ti nedostajem u ovom trenutku.Stvarno mi je ào {to ti nedostajem... TVOJA PAMET.AZahvaqujemo Vam na donaciji organa, sa Va{im mozgom, usre}ili smojednu koko{ku.

GrafitiDeca su na{e najve}e bogatstvo. Iove godine se o~ekuje dobar izvoz.

)Ko se posledwi smeje... najsporije misli.

) Rekla mi je: "Romeo moj, bi}u tvoja Julija!" Pobegaosam, ne èlim da umrem mlad.

Pripremila: Stojanovi} Zorana, 1-6

Ilustracije: Sokolovi} Nevena, 1-1

NM

M

MN

N

JUBILEJI

Srpska drama,u pravomsmislu po -

~iwe sa J. P. Ste -rijom na ~el nikomsrpske komedije.Te ̀ io je tome da sesrpski narod pro -sve ti i da se uvede reforma u jezik.Govorio je: "Teatar je {kola gde sequdi u~e i ona zemqa koja nema teat -ra, drzi se sa posledicama." Zato jesa Atanasijem Nikoli}em osnuje po -zori{te u Beogradu.

"...Pravqewe novih re~i je teàkposao za svakog ~oveka, a osobito unas gde kwièvnici, niti svoga na -rodnoga jezika upravo znaju, nitiho}e da ga u~e, nego ga okre}u svakipo svome krivome znawu, ili upravore}i, po svojoj voqi, jednako kvare." -(re~enica zbog koje su se sukobiliVuk i Sterija).

Sterija je prvi pisac u srpskojkwièvnosti koji aktivno ìvi uwoj svojim kwièvnim delom, na ro -~ito kao komediograf, a u dobroj me -ri i kao pesnik.

Rexi} Tijana,

Milovanovi} Marija, 2/1

Pronicawe u tajne kosmosa bio je je danod prvih i naj du ̀ ih Teslinih snova.Ma{tao je da jednog da na us po sta vi ve -

zu sa vanzemaqskim civili za ci jama. Jo{ 1899.tvr dio je i ponavqao da marsovci postoje. Dav -ne 1893. na pravio je na crt sve mir skog broda naelektri~ni pogon, ali wegov izum niko ni jeshvatio ozbiqno. Me |u tim, 1997. na osnovu wegove ide je naprav qenje jedan od naj opas ni jih bom bar dera koji je kori{}en u toku NATObombardovawa Ju go slavije. Tre nut no se radi avion koji bi trebaloda koristi jo no sfer ski elektri~ni potencijal. Tek tada ostvari}ese Tesli na ide ja o elek tri~ nom avionu, kakav je i prvi Teslin "kos -mi~ki brod".

Tesline misli:- Jednom muwom moè biti ispisana ~itava sonata. Hiqadu muwa

je koncert.- Hiqadu tajni prirode koje bih slu~ajno otkrio dao bih za jedno

obi~no magnetno poqe koje sam od we otrgao.- U vasioni i prirodi postoji vi{i moral. Nau~nik treba wega da

sledi.- Uveren sam da je ceo Kosmos objediwen, kako u mate ri jal nom tako

i u duhovnom pogledu.- Daleko preko granica zapaàwa na{ih ~ula, duh jo{ uvek moè

da nas vodi.- Ko èli istorijski da shvati veli~inu na{eg doba, treba da

prou~i istoriju razvoja elektriciteta.- Otkrio sam da imam jako razvijenu sposobnost da ne{to vi zu el no

zamislim. Nisu mi bili potrebni mo de li, crteì ili eks peri -menti. Sve sam to mogao u mislima da opi{em.

- Svi su povezani nevidqivim vezama.Zanimqivo je da je Tesla imao dosije broj 30672543 u arhivi

FBI. Za sobom je ostavio tone papira, ali ne i opo ruku koga ov la{ -}uje da ih preuzme. Wegova zaostav {ti na posle smrti nije zape ~a -}e na, pa mnogo toga nije ni stiglo u Teslin muzej u Beo gradu. Pos -toji sumwa da we gove genijalne misli jo{ stoje u ne kim tajnim de -poima. Pojavqivawe 256 FBI izve{taja podgreva nadu da }e Tes linagenijalnost jo{ ostati prekrivena velom tajne jer je veliki brojdokumenta javnosti predstavqen cenzurisano.

Petrovi} Petar, 1/3


JOVAN STERIJAPOPOVI]

Mi

lojk

ovi

}

Ka

ta

ri

na

, 2-1

NIKOLA TESLA

JUBILEJIsta tus profesionalnog mu -

zi ~a ra. Ro|en je u Nego ti nu

pre 150 godina, u vre me tek

oslobo|ene i kultur no za os -

tale Srbije. Za nim qi vo je

da je svoj pre poz nat qi vi

iden titet – MOK RA WAC,

do bio po nego tin skom selu Mok ra wu odakle je poti-

cala we gova po ro dica, kao {to je slavni Leo nardo

poticao iz Vin ~ija. Po{to u Sr biji 19. veka nije

bilo mu zi~ kih institucija, Mo krawac uz pomo} ta -

da{weg Mi nistarstva prosvete odla zi na muzi~ko

{kolovawe u Minhen, Rim i Lajpcig. Vi{e od 25

godina je vodio hor – Beograd sko peva~ko dru {t vo

sa kojim je proputovao i upoznao ~itavu Evropu sa

na{im mu zi~ kim blagom. Mo krawac je ~itav ì vot

pedago{ki i stvarala~ki posvetio muzici. Pre da -

vao je pojawe studentima u onda{woj Bogosloviji

Sv. Sa ve u Beogradu, bio nastavnik pe va wa u Prvoj

beo grad skoj gimnaziji, osnovao prvu muzi~ku {kolu

koja da nas nosi wegovo ime, formirao prvi kamer ni

ansambl, bio prvi srpski etnomuzikolog. Iako nije

komponovao opere kao Mo cart, komponovao je muzi -

ku za komad sa pevawem "Ivkova slava", inspi risan

istoimenom pri po vet kom Stevana Sremca. Naj vi{e

se bavio melografskim radom, beleè}i folklorne

napeve na terenu, kao i crkvene od broj nih onda{ -

wih pojaca. Na os novu wih je stvorio re mek dela

na{e horske a cappella muzike (bez in stru mentalne

pratwe). To su 15 rukoveti*, sa naj lep {im pesmama

iz svih krajeva biv{e Jugoslavije i brojne duhovne

kompozicije me|u kojima su biseri "Litur gija Sv.

Jovana zlatoustog", "Opelo u Jas – mollu" (pra vo -

slav no bogo slu ̀ ewe za umrlog), brojne Vas kr{we

kompozicije, pesme pri ven~awu, vodo os ve }e wu,

krunisawu kra qa Petra Kara|or|evi}a.

Stvarala~ki duh V. A. Mocarta i S. S. Mok raw -

ca uzorno svetli i me}u dana{wim generacijama

koji i posle 250 i 150 godina pronalaze uvek novu

inspiraciju.

* RUKOVET – niz najlep{ih pesama poput rukoveta

najlep{eg livadskog cve}aProfesor muzi~ke umetnosti - muzikolog

Milena Lazi}


U~itavom svetu i kod nas u Srbiji, ova 2006. je jubilarna mu zi~ ka godi-

na. Svi qubiteqi mu zi ke svuda u svetu, po~ev od tra dicio nal nog No vo -

go di{weg Be~kog koncerta, tokom ~itave godi ne brojnim koncertima

obeleàvaju 250 godina od Mocartovog ro |e wa. Po{ tovaoci na{e srp ske mu zi -

ke istovremeno pro slav qaju 150 godina od ro|ewa najve}eg srpskog mu zi ~a ra

Stevana Stojanovi}a Mokrawca. Dok se u svetu slu {a ju }i Mocar to vu muziku

slade Mocart kuglama, u Negotinu se i daqe svake jeseni u okviru "Mo kraw~e -

vih dana" nad me}u horovi, a mladi takmi~e u znawu o Mokrawcu kao na nedavno

odrànom jubilarnom 20. kvizu Muzi~ke omla dine Srbije, posve}enom ovom,

srpskom velikanu.

Oba kompozitora su originalno obeleìli svoje vre -

me: Mocart kao dominantni predstavnik klasi ciz ma

18. veka, a Mokrawac – predstavnik na{eg srpskog

romantizma 19. veka.

Volfgang Amadeus Mocart ro|en je u austrijskom gra -

du Salc bur gu u mu zi~ koj porodici (otac mu je bio violi ni -

sta, a sestra je svirala klavir i ~embalo) koja je pod sti cala wegov talenat i

karijeru. Sa tri godine je ve} po~eo da svi ra, sa ~etiri godine da komponuje, u

dva na es toj stvara ve} prvu operu ("Bastuen i Bastuena"), pa op rav dano dobija

nadimak "ûdo od deteta" (nem. Wunder kind). Svoj apsolutni sluh, muzi~ki tale-

nat i genijalnost je stalno pot vr|ivao brojnim nastupima po Evropi govori da

je "kom ponovawe jedina moja sre}a i strast". Za nimqivo je da je ~itavo delo znao

u celini notno da za pi {e nakon samo jed nog slu{awa. Jo{ kao de~ak je, u pose -

ti Vatikanu sa ocem, ~uo Aletrijev Mi se rere, du hov nu kom poziciju koju svetov -

ne u{i nisu mogle da ~uju, za pisao je do slovno u originalu zbog ~ega je od pape

do bio posebno priznawe, Orden zlatne mamuze. Za svojih ne pu nih 36 godina os ta -

vio je opus od 626 kompozicija me|u kojima su brojne klavirske sonate, kamerna

dela, 54 simfonije, 17 opera, od ko jih su pravi muzi~ki biseri "Ot mica iz Sa ra -

ja", "Figarova ènidba", "Don \o vani", "â robna frula". U svojoj prirodi kao ve -

~ito nesta{no dete, slobodno je is poqavao svoje misli is ti~u}i da "poezija mo -

ra biti pos lu{na k}er muzike", i izborio se kao prvi me|u umetnicima za sta-

tus slobod nog i nezavisnog umetnika.

Mocartov "Rekvijem" (misa za mrt ve) je jedinstveno i wegovo posledwe delo

koje stvara ve} te{ko bolestan, ube|en da ga komponuje za samog sebe. Posle Mo -

cartove smrti zavr{ava ga wegov u~nik Zismajer.

PREPORUKA: Ako èlite da saznate ne{to vi{e o Mocartu pogledaj te

film Milo{a Formana "Amadeus".

Za razliku od Mocarta, Mokrawac je morao mnogo vi{e da se bori za svoj

SVET U ZNAKU MUZIKE

Mocart – Mokrawac

ESEJ

USredozemnom moru moreplovci su zapazili maweostrvo koje do tada nisu primetili. Posle kra}egboravka na wemu, utvrdili da je ostrvo nenaseqe -

no, ali da tada nisu primetili. Vest o nepoznatom ostrvuovi mladi qudi dostavili su Istraìva~kom dru{tvuLive, koje je potvrdilo wihovo mi{qewe. Konstatovalisu da je u pitawu novo ostrvo koje tek treba ispitati.

Dru{tvo je odmah krenulo sa pripremama za svoj noviistraìva~ki poduhvat. Napravqen je nacrt plana radai odre|ena ekipa koja }e obaviti istraìvawe. Wu su~inili profesori Univerziteta Du{an Ili} i MilicaRadi}, kao i moja malenkost, od koje se o~ekivalo da svo -je znawe primeni u potpuno novim okolnostima. Za mene,kao mladog biologa i hemi~ara, nepoznato ostrvo pred-stavqalo je veliki izazov i {ansu da se dokaèm.

Dana 15. juna 2017. godine pristigli smo na to nepris-tupa~no ali lepo ostrvo. Smestili smo se u kampu koji jeve} bio pripremqen od strane na{ih organizatora. Prvo{to sam zapazila bila je ìvopisna priroda. Visokekro{ we drve}a slagale su se u nepregledne mozaike. Tra -va je bila visoka, zelena, vla`na od rose, a izme|u we vi -rio je po neki cvet, za{ti}en od vetra i sunca.

Ono {to je ve} prvog dana privuklo moju pa`wu, bioje ~udesan izvor koji se nalazio na jednom uzvi{ewu os -tr va. Voda iz tog izvora odlazila je puti}em do jednogudubqewa gde se formirala neka vrsta ve}e bare. Prvisusret sa ostrvom poùrio nas je da improvizujemo izves-nu labaratoriju. Raspakovali smo instrumente i uredilije. Na{a labaratorija posedovala je ~etiri mikroskopa,hladwak, destilator, razne indikatore, termometre, ba -ro metre, pipete, birete, epruvete, pincete, razna he mij -ska sredstva...

Ve} slede}eg dana po~eli smo sa istraìvawem. Orga -nizacija rada,kao i konkretna ispitivawa bila su po ve -rena meni, s tim {to su celokupan poduhvat nadgledali


PETNICA

Otkriveno je novo i mene su poslali

Jovana

Radosavqevi},

1/3

Modeli:

Milojkovi}

Katarina, 2-1

ESEJ

Po{to su moje pretpostavke po dr -àne od strane profesora, a kako sesvima nama otkri}e u~inilo posleneverovatno, odlu~ili smo da obusta -vimo ispitivawe neistraènih ele-menata na ostrvu i da svu pa`wu us -me rimo na novu biqku. Iz tih razlo-ga napustili smo ostrvo i vratili seu na{e istraìva~ko dru{tvo.

Posle par meseci, kada su brojnimpreispitivawima i eksperimentimaod strane Live-a na{e pretpostavkeutvr|ene, novootkrivena supstancapo~ela je da se koristi kao vakcinaprotiv opake bolesti. Od samog po -~et ka ona se pokazala veoma efikas-nom: mnogi mladi ìvoti bili suspa{eni.

Danas se HIV uspe{no le~i i dra -go mi je da sam ba{ ja prona{la ve{ -ta~ke imunoglobuline koji su pobe-dili ovaj virus. Ovo otkri}e za meneje zna~ajan podsticaj da i u budu}emradu uvek sluìm ~ove~anstvu, dapro duàvam i ulep{avam wegovìvot.


profesori. Najpre sam ispitala fizi~ke i hemijske oso -bine vazduha, a zatim, utvrdiv{i da je sa wim sve u redu,pre{la sam na hemijsku analizu vode koja je izvirala naostrvu. Izolovala sam pomenutu vodu i odnela je u labo -ra toriju. Uz pomo} mikroskopa otkrila sam da ova voda usvom sastavu ima mnogo saprofitnih mikroorganizama.Oni su za nauku bili novi, nepoznati. Tako|e, analizomsam utvrdila da ova voda, osim vodonika i kiseonika, sa -drì azot i sumpor. Ovo je za mene, kao i za svet, bilo ne -poznato jediwewe, posebno zbog toga {to je sumpor ne ras -tvorqiv u vodi, a {to je ovde bio slu~aj. Ovde su joni sum -pora bili rastvoreni u vodi ali nisu bili oksido va ni.Frakcionom destilacijom utvrdila sam da je ta~ka kqu -~awa ovakve vode 252 stepena Celzijusova, a ta~ka topqe-wa 48 stepeni Celzijusovih ispod nule. Zakqu ~i la samda se ova voda moè zalediti pod ve{ta~kim us lo vima, sobzirom da su temperature ma moru retko ispod nule.

Kada sam zavr{ila sa analizom vode, pre{la sam napro u~avawe osobina biqne vegetacije koja se nalazi okopomenute bare. U po~etku, ispituju}i imunonoglobline iotrove nekih biqaka iz wihovog korewa, stabla i lista,nisam prona{la ni{ta zanimqivo. A onda sam nai{lana jednu neobi~nu biqku koja se nije mogla videti i na -}i na drugim delovima ostrva. Weno stablo i listovinalazili su se iznad vode, a koren je jednim delom biopri~vr{}en za peskovitu podlogu, a drugim delom zaro -wen u vodu. Antitela koja sam prona{la u wenom korenubila su nepoznata u dotada{woj nauci. To me je jako za -in teresovalo, te sam se posvetila dugim i napornim is -traìvawima koja su trajala nekoliko nedeqa. Zakqu ~i -la sam da ova specifi~na biqka uspeva samo u vodi spe -cifi~nog hemijskog sastava. Tako|e, do{la sam do pret -po stavke da antigene supstance iz korena ove biqke, za -jedno sa odre|enim hemijskim jediwewima, mogu da po -slu ̀ e kao odbrambeno sredstvo protiv HIV-a.

i nepoznato ostrvo da ga istraìm

Milo mojePosledwi poqubac,Usne tvoje.Posledwi dodir, Ruke tvoje Posledwe ime, Ime tvoje.Bio si posledwi,Milo moje.

Jedini san, Nas dvoje.Izvor svetlosti, O~i tvoje.Jedni {apat,Ime tvoje.Bio si jedini,Milo moje.

Ivana Trifunovi}

OSETI

Oseti…

Ne govori ni{ta medenim usnama èqnih

mojih poqubaca.

Oseti te `marce koji nesta{no prolaze

kroz telo, moje telo {to ùdi.

Stavi glavu na moje grudi, ~u}e{ kako u

wima moje srce doziva te.

Prepusti se upijaju}oj muzici koju moja

kosa svira…Zamrsi je…

jer si jedini moj greh…

sladak.

Jelena Ili}

Moja qubav Ne znam kakvi su to nemiri u meni i za{to se samo

tvo je ime na mojim usnama ~uje. Za{to su mi tvoje o~i kaosvetionik? Znam te dugo. Znam te od onih pred{kolskih danakada smo se mrko gledali. Na{i pogledi su se stalno ukr{ ta -li, a majke smo ~vr{}e stezali za ruke. Gledaju}i me, par~ene~ega bacila si na moja nejaka de~a~ka ramena. Ali izdràosam to. I sve tvoje hirove. "Kosa mi je umr{ena, stavi mi{nalicu. Zagrej mi ru~ice, tako su hladne. Napi{i mi doma -}i, nisam stigla." I...? Sve je to qubav, samo treba razume -ti. Ja sam razumeo. Volim te. Lepa kao ruà, ènstvena,svima zastane dah kad pro|e{. Ja odavno ne di{em. Prise}amse svih re~i koje bih ti mogao re}i u ovom trenutku, samo sepla{im da nisu VE] izre~ene. Najteè je re}i i ono naj -prostije - volim te.

Aleksandar Gavrilovi} 1/1

OnaOna, Re~ na wegovim usnama, Lik u wegovim snovima.Izvor svetlosti u tmini Wegovog ìvota.

Neosvojiva, Kao zvezda visoka, Najblià u snovima,Wegova je svetlost u o~ima,Samo ona, zvezda vodiqa.

Najlep{a, Uzrok wegovih nemiraNe`na kao latica, Kao tvr|ava neosvojiva.

Ivana Trifunovi}

LITERARNI RADOVI


Model: Milojkovi}

Katarina, 2-1 Sokolovi} Nevena, 1-1

Smederevuiz zbirke Put suncokreta

U centru sam sveta Gde obitava moja sre}a,Lete moji snovi, lutaju moje misli,[etaju moje o~i, Kuca moje srce,

U najlep{em sam gradu,Gde je Dunav retko uznemiren,Gro`|e najsla|e,Ulice najpoznatije,Zvezde najbliè,A svaki kamen poznaje moje korake.

U ovom gradu su ro|eneMoje sawe i pesme,U wemu sam nau~ila da volim.

Ko ne razume qubavNe vidi lepotu Grada u kome je sve moje -Zasigurno ima praznu du{u!

Ivana Stoji}- Ivanica

Razo~arani zlim qudima,Pohlepom i sujetom sveta,Sa bolom ve~nim u grudimaPla~emo glasom deteta.

Nadamo se kraju patwe,Umorni od tu`nog ìvota,Puni crne neke slutweDa ovo je ve~na golgota.

U mraku umiremo ve~nom,Mukama prepu{teni stra{nim,Op~iweni nebeskim rajomZavidimo du{ama mrtvim.

U besnilu od bola i tugeUjedamo se me|u sobom,Posledwim atomom snage,Razo~arani i verom i Bogom.

Prepu{ten op{tem bezna|u,Utopqen u vrtlog umirawa,Videh u krajwem o~ajuZnake blagog svitawa.

îni mi se da nismo sami,Prepu{teni mra~noj sudbini,Ne{to kao da sija u tami,Negde, daleko, u daqini.

Tiwa ne{to jedva, skoro,Bori se sa tamom potpunomJedno malo umiru}e svetlo,Skoro prekriveno tminom.

Svetli u tami ta svetlost,Daje qudima jadnim naduDa boqa je budu}nost,Da dan pobedi}e tamu.

Ostavi je Sava da gori I da opomiwe potomke,Svojim jezikom narod da tvori,Da ne zaboravi korene.

Snagom svoga ve~nog duha,[to u ~oveku srpskom ìvi,Budi snagu starog narodaDa za sebe i svoje se bori.

Sunce umire jo{ jednomI ja sa wim gasim se }utkemesec opet vlada}e nebomi uz wega zvezde daleke

Posledwi zraci pu{taju sjajRasut po vodi crnoj od mrakaMala ptica leti u lepi krajMala crna napu{tena svraka

Mrtva priroda osta}e za trenU tami spava}e par jablana Ja plaka}u sam zaboravqen Oti{lo je sunce moja jedina

[ume}i potok zaneme}e savMiran bi}e kao ti{ina svemiraûti se ne}e taj potok plav

Samo talasawe moga nemira…

Li{}e vragolasto u jesewem sjajuOstavi}e samo konture svoje Kro{we gole u tami nestaju I sa wima nekad zeleno poqe

Na nebu crnom jedna zvezda Obasja}e nebo iz tamnog svemira Bela sjajna treperava…Zna}u to je moja jedina…

IZ PERA BIV[IH UÊNIKA

Decembar 2006. * List u~enika i nastavnika TTP[ "Despot \ura|", Smederevo * \a~ko pero 15

"I svetlost svetli u tami i tama je ne obuze"

Jedina

Kalini} Milena, 2-1

Vladimir Aran|elovi} 4/3

TTP[ “Despot \ura|“

Vladimir Aran|elovi} 4/3

TTP[ “Despot \ura|“

TAKMIÊWA

Proteklo takmi~ewe u pozna va wu poqopriv re de, odr ̀ a no 18.11.2006. u

poqopriv red noj {ko li u Krwa~i, dokazalo je da u~enici ove {ko le

imaju potencijala da unaprede na{u poqoprivredu.

Marko Antonijevi} 3-4 i Mladen Tanaskovi} 4-4 predstavqali su na {u

{kolu i osvojili tre}e mesto na republi~kom nivou. Mladen je sa 92 poena bio

tre}i kao pojedinac.

\a~ko pero: Koliko dugo i gde ste se spremali za ovo takmi~ewe?

Marko i Mladen: Spremali smo se ~etiri dana na Ekonomiji {kole uz mak-

simalno zalagawe profesora Bu hovca. Tu smo ve`bali vo`wu traktora na

zadatom poli gonu.

\.p.: Takmi~ewe se sastojalo iz teo rijskog i prakti~nog dela. Kakva su bila

pitawa na teorijskom delu?

M i M: Najve}i broj pitawa bio je iz ratarstva, za{ tite biqa, poqo priv -

redne tehnike, vo}arstva i pozna va wa saobra}ajnih propisa.

\. p.: Recite nam ne{to o konkurenciji.

M i M: Nismo ih najboqe upozna li, ali su bili veoma dobro pri prem qeni.

To su u~enici iz poznatih po qo priv rednih {kola, dobro oprem qe nih i sa

dugom tradicijom.

\. p.: Kako je izgledao prakti~ni deo?

M i M : Sada }emo malo da se hva li mo. Iako uslovi nisu bili adek vat ni,

bili smo jedini koji su uspeli da izvoze poligon bez gre{ke uz maksimalan

broj bodova {to nam je pomoglo u kona~nom plasmanu.

\.p.: [ta je najvi{e doprinelo ovom uspehu?

M.i M: Na{a velika èqa, voqa i optimisti~ki duh profesora Buhovca.

\.p.: Kako ste se ose}ali kada ste saznali da ste osvojili tre}e mesto?

M i M: Pre progla{ewa pobednika deqene su zahvalnice i diplome u fas-

ciklama. U na{oj bila je diploma za osvojeno tre}e mesto, {to profesori M.

Vitorovi} i Q. Buhovac nisu znali. Kada su videli diplome, izgle da li su

kao da su dobili sedmicu na lotou. [alu na stra nu, ose}aj je ne{ponovqiv i

treba ga doìveti.

Posle razgovora sa Mladenom i Markom, ko ji

su odmah postali i TV zvezde kao i prof. Bu ho vac,

ponovo smo se uverili da je uspeh najboqa mo ti va -

cija. Svim odeqewi ma poqoprivredne stru ke, na -

{oj {koli ovaj uspeh do ka zao je da jo{ uvek ima

mladih qudi koji imaju i voqe i snage i znawa

ko je }e, nadamo se, neko mudro iskoristiti.

Jelena Brankovi}, 4-4


POQOPRIVREDA

Tre}i u Srbiji

Na{e cve}keSeptembra {kolske 2005/2006 go -

di ne u Aleksandrovcu u vremema nifestacije "@upska berba" u~e -ni ci na{e {kole bili su predstav -nici u ime Pokreta gorana Srbije natakmi~ewu u aranìrawu i prepoz-navawu dendrolo{kog materijala iostvarili zapaèn uspeh. Na{i "cve -}ari" ove godine u~estvovali su naprvom republi~kom takmi~ewu ovestruke u Krwa~i. Ekipu su sa~i wa -va li u~enici 3/5: Aleksandra \ur |e -vi}, Sr|an Stepanovi} i DanijelaNe nadovi}. Nagrada nije bilo, aliva`no je u~estvovati.

Prvog decembra Pokret gorana Sr -bije, povodom proslave 45 godina us -pe{nog rada dodelio je priznawe isrebrnu zna~ku za doprinos radu Po -kreta. Priznawa su dobili: Sawa Sta -ni} 4-4, Sneàna Simi} 4-4, Alek san -dra \ur|evi} 3-5 i Ivana Milo {e -vi} 3-5.

Na{e uredni{tvo pohvaquje pro-fesorku Slavicu Avramovi} i o~e ku -je i ove godine cvetne aran`mane zanovogodi{we praznike.

Kalini} Milena,

2-1

Ka

li

ni

} M

il

en

a, 2-1

Nemawa Ne{i}, ro|en 1988, ma tu rant, budu }i student

DIF-a ili menaxmenta u Ame rici. Voleo bi vi{e

dru gu varijantu.

Nemawa je najpopularniji u~enik 4-3 i mezim~e razredne

Zlatke.

Visok je 185cm, odli~an je u~enik i nema devojku jer ne ma

slobodnog vre mena ~ak ni za svoju du{u. Ne ma wa, kao i os ta li

vesla~i, trenira sva kog dana po tri, a vikendom dva puta po

tri sata.

Kaè da je veslawe drugi po te ̀ i ni sport kojim je po ~eo da

se bavi pre samo pet go dina po o~evoj suge sti ji, ali sve na pore

izdrào je zahvaquju }i maj~inoj po dr{ci i upor nosti.

Na pitawe koje uspehe izdvaja ni je lako odgovorio. Evo

za{to.

êtiri puta je bio dràvni pr vak: dva puta u ~etvercu i (sa -

mo) po jednom u skifu i dublu. U~estvovao na vi{e interna -

cio nalnih regata 2005. u Kijevu (tre}e mes to), 2006. u Beo gra du

(drugo i tre}e mesto), na Bal kanskim {ampionatima od 2003.

do 2006. uvek je osvajao medaqe.

U~estvovao je ~ak i na svetskim pr ven stvima u Nema~koj

2005. i Ho landiji 2006.

Najboqi je vesla~ u svojoj gene ra ci ji

u lakoj kategoriji.

Zainteresovane devojke mogu ga na }i

na proslavi Nove go di ne na brodu Srbi -

ja. Nadamo se da }e slede}u Novu godinu

do ~e kati u Americi.

Du{an Bogi~evi}, ro|en 1990, 201cm,

skroman, uvek nasmejan, nema devojku...

Ako u hodniku na{e {kole sretnete

mr{avog i vrlo vi so kog momka, }ut qi -

vog, blago nasme{enog i nadasve skrom -

nog, znaj te da ste upravo videli zlatnog

ves la ~a ko ji ima ~ime da se pohvali. To

je Du {an Bogi~evi}, Sme de revac i re -

pre zentativac u veslawu.

^lan je Vesla~kog kluba "Smederevo"

koji je sa "Par ti zanom" najuspe{niji na

ovim prostorima. U Du{anovoj sportskoj

bio grafiji zabeleèni su slede}i rezul-

tati: na dràvnom prvenstvu koje se odr -

àva na Pali}u od 2003. do 2006. osvaja

zlatne medaqe u ~etvercu-skulu i osmercu.

Ove godine na dràvnom prvenstvu za

kadete i kadete II u Beogradu odneo je

zla to u osmercu, ~etvercu i dublu. Na

Bal kan skom {ampionatu u Istambulu u

septembru ove godine osvojio je srebro u

~et vercu i bronzu u dubl-skulu.

Za kraj februara priprema se za ves-

lawe u WORLD REANKING-u, tj. veslawe

na ergometrima u Beogradu na Sajmi{tu.

Poti~e iz sportske porodice,majka je

bila rukome ta {i ca u â~ku, a otac fud-

baler u "Sartidu". Najlep{e od svega {to

VESLAWE

SPORT


Na{i sportisti - na{e nade

i najmla|i Bogi~evi}, Stevan (Igodina, zanimawe-pe kar), tako|e

trenira veslawe i u~estvavao je

ve} na Balkanijadi u Is tambulu

gde je osvojio 4. mesto u ~et vercu

bez kormilara.

Zahvaquju}i ovako uspe{nom

po~etku, nadamo se, duge karijere,

Du{an je 2005. progla{en za

SPORTISTU GO DINE Sme derev -

ske op{tine.

PS. Ovaj zlatni momak jo{ ne -

ma devoj ku i preèqkuje pozive

iz inostranstva {to }e wegovu

karijeru u~initi jo{ sjaj nijom.

Stevan Bogi~evi}, ro|en 1991,

Du {a nov je mla|i brat, tako|e

na smejan, ali i ne ozbiqan (pa

mla|i je brat).

Stevan je tek krenuo u na{u

{kolu, a ve} je svima poznat - mno -

go li~i na brata.

Uspe{an je sportista i priz-

naje da u~e we ba{ ne voli, a i ne -

ma vremena jer veslawe je naj va` -

nija stvar u we govom ì votu, {to

pokazuju ostva reni rezultati.

Za Stevana Bogi~evi}a ima

vre mena, na damo se da }emo o we -

mu jo{ ~itati i to ne samo u na -

{im {kolskim novinama.

Prof. Q. Lazi}


SPORT

Slobodan Simi} i Slo bo -dan Stankovi} ~la novisu At let skog kluba

Sme derevo, i uz ve s la~e, naj -pozna tiji sportisti u {koli.Wi hova imena gotovo uvek sepo mi wu zajedno- zajedno tre -ni raju, sparing su partneri,za jedno odlaze na takmi~ewa iosvajaju me da qe, jedino su u{koli u suprotnim smenama.

Slobodan Simi} je u~enik3-8 razreda, predsednik ode -qew ske zajednice i solidanu~enik. Nastavnici kaù dabi bio znatno boqi kad bi u~iobar deo onoga koliko tre nira,pri~a i udvara se devoj kama.

Nada se da }e upisati Vi{utrenersku {kolu u Beo gra du.

Slobodan Stankovi} u~enikje 2-4 odeqewa i jo{ nije sig-uran da li je poqoprivredawegovo trajno opredeqe we, zaatletiku sigurno zna jer onaje wegova, jo{ uvek, najve}aqubav. Skroman je i povu~enmladi}, solidan u~e nik, veo -ma dobro}udan i duhovit.

Vredni atleti~ari vredno

treniraju svakodnevno dva sa -ta, a vikendom i znatno duè.Me|u mnogobrojnim us pe simaizdvajaju rezultate iz 2006.

Slobodan mla|i: prvo mestona prvenstvu Srbije i pr ven st -vu SCG na 800 i 300 metara,prvo mesto na 3000 me ta ra naprvenstvu Srbije u krosu.

Slobodan stariji: tre}e me -s to na prvenstvu Srbije i naprvenstvu SCG na 1500 me tarai tre}e mesto na prvenst vu Sr -bije na 2000 metara stipl-~ez.Slobodan stariji kaè da jeSlobodan mla|i ipak uspe{ -ni ji.

ATLETIKA

zanimawazanimawa koji se dobro poka`e na prak si. ko ne veruje, neka proba bu rek ili peci-vo u...

Documents