ZAKON

O ŽELEZNICAMA REPUBLIKE SRPSKE

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 58 od 14. novembra 2001, 110/03, 113/05, 59/08, 24/12)

I - OSNOVNE ODREDBE

�lan 1. Ovim zakonom jedinstveno se ure�uju na teritoriji Republike Srpske uslovi i tehni�ki elementi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje železni�kih pruga, postrojenja, ure�aja i oprema na njima; uslovi koje treba da ispunjavaju železni�ka vozila, ure�aji i oprema na njima, kao i na�in kontrole i održavanja istih; uslovi vršenja železni�kog saobra�aja i organizacija prevoza putnika i stvari; uslovi koje treba da ispunjavaju železni�ki radnici koji neposredno u�estvuju u vršenju železni�kog saobra�aja; ukupno radno vreme i posebne mere bezbednosti, bezbednost saobra�aja i red na železnici, nadzor nad bezbednim organizovanjem železni�kog saobra�aja, kao i odre�ena pitanja industrijske i gradske železnice i ži�are, i pruga uzanog kolosijeka.

�lan 2. Na teritoriji Republike Srpske osniva se železni�ko preduze�e za javni prevoz i upravljanje infrastrukturom pod nazivom Železnice Republike Srpske. Železnice Republike Srpske imaju znak sopstvenosti i amblem. Preduze�e Železnice Republike Srpske u organizacionom smislu �ine: menadžer infrastrukture i operator za javni prevoz. Železnice Republike Srpske su jedini menadžer infrastrukture u Republici Srpskoj. Sredstva preduze�a Železnice Republike Srpske �ini celokupna železni�ka imovina Republike Srpske.

�lan 3. Železni�ku infrastrukturu Železnice Republike Srpske u smislu ovog zakona �ine: 1. železni�ke pruge i objekti na železni�kim prugama, 2. elektro-energetika i stabilna postrojenja elektri�ne vu�e sa pripadaju�im objektima, 3. signalno-sigurnosna postrojenja sa pripadaju�im objektima. 4. telekomunikaciona i informati�ka postrojenja u železni�kom saobra�aju sa pripadaju�im objektima, 5. zemljišta u pružnom i zaštitnom pojasu, zgrade železni�kih stanica, depoi i ostali objekti na železni�kim stanicama koji su u funkciji železni�kog saobra�aja. Železnice Republike Srpske �e posebno knjigovodstveno prema osniva�u iskazati troškove železni�ke infrastrukture u odnosu na troškove operatora. Željeznice Republike Srpske, kao menadžer željezni�ke infrastrukture dužne su da u roku od pet godina podnesu zahtjev Regulatornom odboru željeznica Bosne i Hercegovine za izdavanje dozvole za upravljanje željezni�kom infrastrukturom i potvrde o bezbjednosti.

�lan 4. Djelatnosti Željeznica Republike Srpske su: 1. Poslovi željezni�kog operatera: a) prevoz putnika u unutrašnjem i me�unarodnom saobra�aju, b) prevoz stvari u unutrašnjem i me�unarodnom saobra�aju, v) vu�a vozova i održavanje tehni�ko-eksploatacione ispravnosti lokomotiva, elektromotornih i dizel-vozila i tehni�ki pregled vozila, g) održavanje, remont, rekonstrukcija i novogradnja voznih sredstava, ure�aja i opreme, rezervnih dijelova koji se ugra�uju u vozna sredstva, održavanje njihove funkcionalne sposobnosti i tehni�ko-eksploatacione ispravnosti i tehni�ki nadzor. 2. Poslovi menadžera infrastrukture su: a) organizovanje i regulisanje željezni�kog saobra�aja, obezbje�enje pristupa i koriš�enja željezni�ke infrastrukture svim željezni�kim operaterima koji ispunjavaju zakonom propisane uslove, u�estvuje u odre�ivanju visine i naplati naknada za koriš�enje željezni�ke infrastrukture, izdavanju izjave o mreži, raspodjeli infrastrukturnih kapaciteta i objavljivanja reda vožnje, b) održavanje, remont, rekonstrukcija i novogradnja pruga i objekata na pruzi, stanicama i službenim mjestima, regeneracija i popravka dijelova, sklopova i ure�aja, pružnih postrojenja, kontaktne mreže sa postrojenjima i signalno sigurnosnih i telekomunikacionih ure�aja, održavanje funkcionalne sposobnosti i tehni�ko-eksploatacione ispravnosti i tehni�ki nadzor.

Željeznice Republike Srpske mogu se baviti i drugim djelatnostima koje su u vezi sa osnovnom djelatnoš�u.

�lan 5. Pravilnike i uputstva kojima se propisuju mjere i radnje utvr�ene ovim zakonom donosi ministar saobra�aja i veza (u daljem tekstu: ministar). Kontrolu kvaliteta i standarda pri izradi ure�aja, dijelova materijala i opreme koji se ugra�uju na prugama i željezni�kim vozilima vrše stru�ne institucije ovlaš�ene od Ministarstva saobra�aja i veza (u daljem tekstu: Ministarstvo).

�lan 6. Železnice Republike Srpske uz saglasnost Vlade Republike Srpske, donose dugoro�ni i srednjoro�ni plan razvoja infrastrukture kao i godišnji program održavanja infrastrukture, kojim se odre�uje obim održavanja infrastrukture utvr�en tehni�kim normama za obavljanje i bezbednost saobra�aja kao i potrebna sredstva za njegovo izvršenje. Sredstva za održavanje i upravljanje željezni�kom infrastrukturom obezbje�uju se iz budžeta Republike Srpske i od naknada za koriš�enje željezni�ke infrastrukture. Na�in koriš�enja sredstava koja se obezbje�uju iz budžeta reguliše se ugovorom izme�u Željeznica Republike Srpske i Vlade Republike Srpske.

�lan 7. Železnice Republike Srpske sti�u i pribavljaju sredstva za obavljanje delatnosti, modernizaciju i razvoj iz: 1. prihoda koji ostvare po osnovu upravljanja željezni�kom infrastrukturom, te prihoda od putni�kog i teretnog saobra�aja, 2. budžeta Republike Srpske, 3. finansijskih kredita, 4. izdavanja i prodaje hartija od vrednosti, 5. ulaganja doma�ih i stranih lica, 6. drugih izvora u skladu sa zakonom. Željeznice Republike Srpske dužne su da obezbijede transparentnost svih prihoda po vrstama, te njihovu raspodjelu, poštuju�i me�unarodne ra�unovodstvene standarde i praksu.

�lan 8. Železnice Republike Srpske su mati�no željezni�ko preduze�e za sve imaoce železnice i operatore registrovane na teritoriji Republike Srpske. Željeznice Republike Srpske, kao željezni�ki operater dužne su da podnesu zahtjev Regulatornom odboru željeznica Bosne i Hercegovine za izdavanje licence i potvrde o bezbjednosti. Železnice Republike Srpske �e delovati u skladu sa obavezuju�im me�unarodnim konvencijama i imaju pravo da stupe u �lanstvo me�unarodnih i profesionalnih organizacija, te da deluju u skladu sa pravilima i standardima koja su usvojena u okviru Me�unarodne unije (UIC). Železnice Republike Srpske mogu se udruživati i u druge organizacione oblike na teritoriji BiH radi ostvarivanja pojedinih zajedni�kih interesa.

�lan 9. Poštuju�i tržišne zakone, Željeznice Republike Srpske bez diskriminacije �e obezbijediti slobodan pristup željezni�koj infrastrukturi, operaterima koji posjeduju licencu i potvrdu o bezbjednosti koju je izdao Regulatorni odbor za željeznice Bosne i Hercegovine, a na osnovu prioritetnih zahtjeva koje utvrdi Ministarstvo saobra�aja i veza Republike Srpske.

�lan 10. Niže navedeni izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede�e zna�enje: 1. "željezni�ko preduze�e" zna�i bilo koje javno ili privatno preduze�e koje je menadžer infrastrukture i železni�ki operator; 2. "železni�ki operator" zna�i bilo koji javni ili privatni operator �iji je osnovni posao pružanje železni�ko-transportnih usluga za prevoz stvari i/ili putnika uz obavezu da operator osigura vu�na vozila; 3. "menadžer infrastrukture" zna�i bilo koje preduze�e koje je posebno odgovorno za uspostavljanje i održavanje železni�ke infrastrukture kao i za rukovanje signalno-sigurnosnim sistemima; 4. u�esnici u železni�kom saobra�aju su svi železni�ki radnici i radnici drugih operatora koji neposredno u�estvuju u vršenju železni�kog saobra�aja na železni�koj stanici, pruzi i vozu, kao i lica koja se kre�u železni�kom prugom ili se nalaze u vozu; 5. prevoz za sopstvene potrebe je prevoz lica ili stvari koje Železnice Republike Srpske, odnosno druga preduze�a vrše železni�kim transportnim sredstvima za svoje potrebe; 6. železni�ko podru�je je površina zemljišta na kome se nalaze železni�ka pruga, objekti, postrojenja i ure�aji koji

neposredno služe za vršenje železni�kog saobra�aja; 7. saobra�ajna mesta na pruzi su službena mesta iz kojih se reguliše železni�ki saobra�aj (železni�ke stanice, ukrsnice, saobra�ajna otpremišta, odjavnica, rasputnica, mesta prelaza sa dvokolose�ne na jednokolose�nu prugu) i stajališta; 8. železni�ka stanica je saobra�ajno mesto na pruzi iz koga se reguliše saobra�aj suprotnih i uzastopnih vozova i obavlja ulaz i izlaz putnika i utovar i istovar stvari; 9. ukrsnica je saobra�ajno mesto na pruzi iz koga se reguliše saobra�aj suprotnih i uzastopnih vozova, a može se obavljati i ulaz i izlaz putnika i utovar i istovar stvari; 10. stajalište je saobra�ajno mesto na pruzi na kome se obavlja ograni�en putni�ki saobra�aj i koje služi isklju�ivo za ulaženje i izlaženje putnika u vozove namenjene za prevoz putnika; 11. pružni pojas je prostor izme�u železni�kih koloseka, kao i pored krajnjih koloseka, na odstojanju od najmanje osam metara, a ako železni�ka pruga prolazi kroz naseljeno mesto na odstojanju od najmanje šest metara, ra�unaju�i od ose krajnjeg koloseka; 12. zaštitni pružni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge, širine 200 metara, ra�unaju�i od ose krajnjih koloseka; 12a. Trougao preglednosti predstavlja prostor u zoni putnog prelaza kojim se obezbje�uje preglednost za u�esnike u drumskom saobra�aju da pod normalnim uslovima imaju nesmetan vidik na željezni�ku prugu s obje strane puta radi pravovremenog uo�avanja voza tako da se mogu bezbjedno zaustaviti ispred saobra�ajnog znaka Andrejev krst; 13. odvojena skretnica je skretnica kojom se sa otvorene pruge odvaja druga pruga ili pruga druge železnice ili industrijski kolosek; 14. nagib nivelete je podužni nagib pruge koji se meri tangensom ugla prema horizontali i izražava se u promilima; 15. auto-stop ure�aj je ure�aj za automatsko zaustavljanje voza kod signala koji pokazuje da je dalja vožnja zabranjena, odnosno ure�aj za automatsku kontrolu smanjene brzine kretanja voza od signala koji pokazuje da je dalja vožnja dozvoljena smanjenom brzinom; 16. budilnik je ure�aj koji služi za automatsko zaustavljanje voza u slu�aju nebudnosti ili nesposobnosti mašinovo�e vu�nog vozila; 17. železni�ko vozilo je namenjeno za kretanje po železni�koj pruzi (lokomotiva, motorna kola, putni�ka i teretna kola i specijalna kola, tramvajska motorna kola i prikolice, vagoni, uspinja�e, te kabine i sedala na ži�arama); 18. železni�ka putni�ka i teretna kola su železni�ka vozila konstruisana za kretanje po železni�koj pruzi, namenjena za prevoz lica (putni�ka kola), odnosno za prevoz stvari (teretna kola); 19. motorna kola su elektro-motorna kola, elektromotorne garniture, dizel-motorna kola, dizel-motorne garniture i šinobusi; 20. vu�no vozilo je železni�ko vozilo sa sopstvenim pogonom (dizel-lokomotive, elektri�ne lokomotive, motorna kola i motorna vozila za posebne namene); 21. voz je propisano sastavljen i zaka�en niz železni�kih, putni�kih i teretnih kola sa jednim vu�nim vozilom ili sa više vu�nih vozila sa sopstvenim pogonom ili samo vu�no vozilo sa sopstvenim pogonom; 22. registruju�i brzinomer (tahograf) je ure�aj za registrovanje brzine pre�enog puta i drugih podataka u toku vožnje vu�nog vozila; 23. vanredni doga�aj u železni�kom saobra�aju je udes, nezgoda ili elementarna nepogoda, u koje je jedno lice ili više lica poginulo ili je povre�eno ili je izazvana materijalna šteta, odnosno u kome je došlo do prekida, ugrožavanja ili otežavanja železni�kog saobra�aja; 24. udes je vanredni doga�aj u železni�kom saobra�aju u kome je jedno ili više lica poginulo ili teže povre�eno ili je nastala znatna materijalna šteta ili je nastao ve�i prekid u železni�kom saobra�aju. Udesom se smatra i svaki nastali sudar vozova, nalet voza ili iskliznu�e voza; 25. nezgoda je vanredni doga�aj u železni�kom saobra�aju u kome je jedno ili više lica povre�eno ili je nastala manja materijalna šteta ili manji prekid železni�kog saobra�aja ili je nastalo ugrožavanje ili otežavanje železni�kog saobra�aja; 26. elementarna nepogoda je vanredni doga�aj u železni�kom saobra�aju prouzrokovan višom silom koja je uticala ili je mogla uticati na bezbednost železni�kog saobra�aja (klizanje i odronjavanje terena, poplava, zavejavanje pruge, snežne lavine, zemljotres, bura, atmosferska pražnjenja, aerozaga�enje i drugo); 27. slobodan profil (gabarit) pruge je ograni�en prostor u popre�nom preseku upravnom na sredinu koloseka, u koji ne smeju da se ugra�uju, postavljaju i da u njega zadiru postrojenja, objekti, signali i signalne oznake, naslage materijala ili neki drugi predmeti; 28. profil vozila je ograni�en prostor u popre�nom preseku upravnom na sredinu koloseka (sredinu odstojanja izme�u kolose�nih šina), koji ne sme prelaziti šinsko vozilo nijednim svojim delom, bilo da je prazno ili zajedno sa teretom; 29. putni prelaz je mesto ukrštanja železni�ke pruge i puta na istom nivou; 30. peša�ki prelaz je mesto ukrštanja železni�ke pruge i prelaza za pešake u istom nivou; 31. ko�na masa je zbir ko�nih masa železni�kih vozila od kojih je sastavljen voz, kojom se obezbe�uje pouzdano ko�enje voza; 32. radionica za održavanje željezni�kih vozila je željezni�ki objekt sa odgovaraju�im postrojenjima, opremom i

ure�ajima u kojem se vrši priprema, održavanje i popravka željezni�kih vozila; 33. tehni�ka stanica je železni�ki objekat sa odgovaraju�im postrojenjima i ure�ajima u kome se vrši priprema železni�kih putni�kih i teretnih kola; 34. maksimalna brzina voza je brzina voza na železni�koj pruzi ili delu pruge navedene u redu vožnje ili propisana na drugi na�in, koja se ne sme prekora�iti; 35. najve�a dopuštena (dozvoljena) brzina voza je propisana najve�a brzina voza na pruzi ili delovima pruge, s obzirom na tehni�ko stanje pruge i železni�kih vozila, ili druge uslove; 36. industrijska železnica je železnica kojom preduze�e u oblasti saobra�aja, industrije, rudarstva, šumarstva i u drugim oblastima privrede prevozi lica i stvari za sopstvene potrebe; 37. industrijski kolosek je železni�ki kolosek koji se priklju�uje na železni�ku prugu i služi za dopremanje i otpremanje stvari za nosioca prava koriš�enja tog koloseka; 38. razmak koloseka je rastojanje izme�u osa koloseka; 39. osovinsko optere�enje je zbir sopstvene mase praznog ili natovarenog železni�kog vozila podeljen brojem osovina na vozilu; 40. masa vozila po dužnom metru je zbir sopstvene mase praznog ili natovarenog železni�kog vozila, podeljen dužinom vozila u metrima, merenim od �ela do �ela nesabijenih odbojnika (odbojnih ure�aja), odnosno automatskih kva�ila; 41. domicilna jedinica je organizaciona jedinica u kojoj je radnik zaposlen; 42. obrtna jedinica je organizaciona jedinica u kojoj radnik prekida obavljanje rada do po�etka slede�e smene; 43. rekonstrukcija pruge, postrojenja, ure�aja i objekata na pruzi i železni�kog vozila podrazumeva takve izmene (prepravke) koje menjaju osnovne tehni�ke i konstrukcione karakteristike. 44. serijska proizvodnja podrazumeva proizvodnju železni�kih vozila, koja je saobrazna odobrenom prototipu železni�kog vozila; 45. spojna stanica je železni�ka stanica u kojoj se povezuje železni�ki saobra�aj izme�u dve železni�ke kompanije; 46. železni�ka pruga opremljena auto-stop ure�ajem je pruga, odnosno deo pruge na kojoj je, ili kojem je, kod ulaznih i izlaznih signala u svim saobra�ajnim mestima i kod prostornih i zaštitnih signala ugra�en auto-stop ure�aj; 47. imaoci železnice u smislu zakona smatraju se vlasnici industrijske železnice, industrijskih koloseka, ži�are i gradske železnice.

II - ŽELEZNI�KE PRUGE 1. Izgradnja i rekonstrukcija pruga

�lan 11. Izgradnja železni�kih pruga, postrojenja, ure�aja i objekata na pruzi vrši se u skladu sa odgovaraju�im prostornim, odnosno urbanisti�kim planom, a na osnovu odobrenja za izgradnju. Odobrenje iz stava 1. ovog �lana, izdaje nadležno ministarstvo.

�lan 12. Železnice Republike Srpske i imalac železnice dužni su da pre otpo�injanja radova, a najmanje 60 dana ranije, objave po�etak radova na izgradnji ili rekonstrukciji železni�ke pruge u dnevnim listovima ili na drugi uobi�ajen na�in, da bi preduze�a i druge organizacije koje se staraju o objektima ugra�enim na železni�kom podru�ju (cevovodi, vodovodi, elektri�ne, telefonske i telegrafske vazdušne linije, podzemni kablovi i druge sli�ne instalacije i ure�aji), kao i oni koji nameravaju da takve objekte izrade, mogli da usklade radove na tim objektima sa radovima na izgradnji železni�ke pruge. Investitor, preduze�a i organizacije iz stava 1. ovog �lana utvr�uju ugovorom me�usobna prava i obaveze u vezi sa izvo�enjem radova na izgradnji železni�ke pruge i radova na objektima ugra�enim ili koje �e graditi na železni�kom podru�ju. Investitor, preduze�e ili organizacije iz stava 1. ovog �lana utvr�uju ugovorom me�usobna prava i obaveze u vezi sa izvo�a�em radova na izgradnji železni�ke pruge i radova na objektima ugra�enim ili koje �e graditi na železni�kom podru�ju.

�lan 13. Novoizgra�ene i rekonstruisane železni�ke pruge moraju da ispunjavaju slede�e osnovne uslove: 1. širina koloseka izme�u unutrašnjih ivica glava šine mora iznositi 1.435 mm, s tim što ne smeju biti manja od 1.430 mm, ni ve�a od 1.470 mm, uklju�uju�i i proširenje koloseka u krivini; 2. polupre�nik krivine na otvorenoj pruzi mora iznositi najmanje 300 metara, a na glavnom prolaznom koloseku u stanici najmanje 500 metara. Spoljna šina zavisno od veli�ine polupre�nika krivine i dozvoljene brzine, mora biti nadvišena, ali ne više od 150 mm; 3. nagib nivelete na otvorenoj pruzi može iznositi najviše 25 promila; 4. nagib nivelete u stanici može iznositi; i to za stanicu u pravcu od jednog promila, a za stanice u krivini do 2,5 promila, zavisno od polupre�nika krivine;

5. razmak koloseka u stanici mora biti toliki da izme�u slobodnih profila tih koloseka postoji potreban prostor za bezbedno kretanje putnika i drugih lica i za postavljanje postrojenja, naprava i stubova za signalne ure�aje, elektri�nu kontaktnu mrežu, osvetljenje i drugo; 6. razmak koloseka u stanici mora iznositi najmanje 4,75 m, a razmak koloseka izme�u kojih se postavljaju peroni visine najmanje 0,5 m, ra�unaju�i od gornje ivice šine, mora iznositi najmanje 6 metara; 7. razmak koloseka na otvorenoj pruzi kod dvokolose�nih i paralelnih pruga mora iznositi najmanje 4 metra; 8. osovinsko optere�enje magistralnih pruga mora iznositi najmanje 22,5 tone po osovini i 8 tona po dužnom metru, a ostalih pruga - 18 tona po osovini i 6,4 tone po dužnom metru; 9. železni�ke pruge moraju se projektovati, graditi i održavati tako da odgovaraju utvr�enoj i propusnoj mo�i pruge, brzini vozova, osovinskom optere�enju, masi natovarenih vozila po dužnom metru, zahtevima bezbednosti železni�kog saobra�aja, kao i drugim uslovima koji su propisani za odnosnu prugu, a železni�ke pruge koje služe me�unarodnom tranzitnom saobra�aju moraju ispunjavati i uslove koji su utvr�eni me�unarodnim ugovorima i 10. uzane pruge grade se sa kolosijekom širine 760 mm i osovinskog optere�enja do 10 t po osovini i moraju da ispunjavaju ostale uslove i tehni�ke normative definisane propisima koji ure�uju ovu oblast. Železni�ke pruge moraju da ispunjavaju propisane uslove slobodnog profila za otvorenu prugu, za mostove, za tunele i stanice, zavisno od toga da li je pruga elektrificirana ili nije. Ostali uslovi i tehni�ki normativi koje moraju ispunjavati železni�ke pruge iz stava 1. ovog �lana utvr�uju se posebnim propisom donesenim na osnovu ovog zakona.

�lan 14. Mesta izme�u koloseka i pored koloseka predvi�ena za ulaz i izlaz putnika moraju biti osvetljena i izdignuta iznad nivelete šine na visini koja omogu�ava putnicima nesmetano i bezbedno ulaženje u voz i izlaženje iz voza.

�lan 15. Na mestima podložnim odronjavanju, eroziji, bujici, izloženim snežnim nanosima i jakim vetrovima koji mogu ugroziti železni�ku prugu i bezbednost saobra�aja moraju se izgraditi, odnosno postaviti stalni objekti (potporni, obložni i pregradni zidovi, galerije, vetrobrani, zaštitni šumski pojasevi i sli�no) ili privremene naprave (ži�ane mreže, snegobrani i sli�no).

�lan 16. Ako železni�ku prugu treba izmestiti zbog gradnje drugog objekta, kao što je javni put, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sli�no, deo pruge koji se izmešta mora biti izgra�en sa elementima koji odgovaraju kategoriji te pruge bez obzira na stvarno stanje u kome se nalazila u momentu izmeštanja. Troškove izmeštanja železni�ke pruge iz stava 1. ovog �lana snosi investitor objekta zbog �ije izgradnje se vrši izmeštanje železni�ke pruge, ako se druga�ije ne sporazumeju investitor i Železnice Republike Srpske ili imalac železnice.

�lan 17. Železni�ke pruge i postrojenja, objekti i ure�aji na pruzi mogu se predati saobra�aju tek kad se tehni�kim pregledom utvrdi da sa gledišta bezbednosti saobra�aja ispunjavaju propisane uslove i tehni�ke normative i druge uslove koje moraju da ispunjavaju u pogledu tehni�kog i tehnološkog jedinstva u železni�kom saobra�aju. Tehni�kom pregledu iz stava 1. ovog �lana podležu i novoizgra�ene i rekonstruisane železni�ke pruge i postrojenja, objekti i ure�aji na pruzi, a vrši se kada je završena njihova izgradnja, odnosno rekonstrukcija u celini ili faza u kojoj se mogu uklju�iti u saobra�aj. Tehni�ki pregled pruga i postrojenja, objekata i ure�aja iz stava 2. ovog �lana vrši nadležni organ u Republici, koji je izdao odobrenje za njihovu izgradnju, odnosno rekonstrukciju. Na�in i uslov obavljanja tehni�kih pregleda i predaje saobra�aju železni�kih pruga i postrojenja, objekata i ure�aja na pruzi iz st. 1. i 2. ovog �lana utvr�uju se posebnim propisom donesenim na osnovu ovog zakona.

�lan 18. Železni�ke pruge, prema nameni i obimu saobra�aja, privrednog zna�aja ili zna�aja koji imaju za unutrašnji i me�unarodni saobra�aj, mogu biti magistralne i ostale. Magistralne železni�ke pruge su glavne i pomo�ne pruge koje su uvrštene u me�unarodnu železni�ku mrežu evropskih pruga. Magistralne pruge iz stava 2. ovog �lana, njihovu kategorizaciju, klasifikaciju i oznake utvr�uje nadležni organ Republike. Ostale železni�ke pruge, kategorizaciju i klasifikaciju tih pruga i njihove oznake utvr�uju Železnice Republike Srpske i imalac železnice. Železnice Republike Srpske ili imalac železnice dužni su da o železni�kim prugama i postrojenjima, objektima i ure�ajima na pruzi vode evidenciju i druge tehni�ke podatke koji su od zna�aja za bezbednost železni�kog saobra�aja, na na�in utvr�en posebnim propisom donesenim na osnovu ovog zakona.

�lan 19. Me�usobno ukrštanje železni�kih pruga i ukrštanje železni�ke pruge sa drugom prugom (prugom industrijske železnice, industrijskim kolosekom, tramvajskom prugom i sli�no), mora biti van nivoa.

�lan 20. Zajedni�ki most za železni�ku prugu i javni put može se graditi na istim stubovima ili sa zajedni�kom konstrukcijom pod uslovom da su pruga i kolovoz puta potpuno odvojeni sigurnosnom ogradom.

�lan 21. U pružnom pojasu mogu se graditi samo železni�ki objekti i postrojenja. Izuzetno od odredaba stava 1. ovog �lana, u pružnom pojasu mogu se, uz prethodnu saglasnost Železnice Republike Srpske i imaoca železnice, graditi objekti i postrojenja drugih preduze�a, koji služi za utovar i istovar robe na železnici. U zaštitnom pružnom pojasu mogu se graditi gra�evinski i drugi objekti, podizati postrojenja, na odre�enoj udaljenosti od pruge, zavisno od njihove vrste i namene i saditi drve�e prema uslovima i uz primenu mera koje obezbe�uje bezbednost ljudi i saobra�aja u skladu sa zakonom.

�lan 22. Razmak izme�u železni�kih pruga i puta mora biti toliki da se izme�u njih mogu postaviti svi ure�aji i postrojenja potrebni za obavljanje saobra�aja na pruzi i putu, s tim da iznosi najmanje 8 m, ra�unaju�i od ose najbližeg koloseka do najbliže ta�ke gornjeg stroja puta. Na brdovitim i teškim terenima, u klisurama i na drugim sli�nim konfiguracijama terena, razmak izme�u železni�ke pruge i puta koji nema svojstvo autoputa može biti i manji od 8 m, pod uslovom da im se slobodni profili ne dodiruju i da se izme�u njih mogu postaviti signalno-sigurnosni ure�aji, telekomunikacioni ure�aji, stabilna postrojenja, elektrovu�e i drugi ure�aji neophodni za bezbedno odvijanje saobra�aja, s tim da pruga bude najmanje 1 m iznad nivelete puta. Ako postoje�i put ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog �lana, na putu se moraju postaviti sigurnosne ograde, u skladu sa zakonom.

2. Ukrštanje železni�kih pruga i puteva

�lan 23. Ukrštanje železni�kih pruga i autoputeva vrši se van nivoa.

�lan 24. Ukrštanje železni�ke pruge imaoca železnice i javnih puteva, koji nemaju svojstvo autoputa, mora biti van nivoa, ako to zahteva gustina saobra�aja na putevima i frekventnost železni�kog saobra�aja kao i ako to zahtevaju posebni uslovi na mestu ukrštanja, posebni tehni�ki razlozi bezbednosti saobra�aja. Pod gustim saobra�ajem, na mestima ukrštanja železni�ke pruge sa javnim putem, podrazumeva se prolaz preko 7.000 drumskih vozila u 24 �asa. Pod frekventnim saobra�ajem na pruzi podrazumeva se prolaz preko 72 voza u 24 �asa. Posebni uslovi koji zahtevaju ukrštanje van nivoa su: - kada je udaljenost putnog prelaza od bližeg službenog mesta (železni�ka stanica i drugo) takva da je vreme dolaska voza do putnog prelaza kra�e od propisanog vremena za aktiviranje ure�aja za zatvaranje saobra�aja na putu. - kada to zahtevaju razlozi opšte bezbednosti ili teški terenski uslovi.

�lan 25. Prelaženje drumskih vozila preko železni�ke pruge dozvoljeno je samo na putnim prelazima, a prelaženje lica preko železni�ke pruge dozvoljeno je samo na peša�kim ili putnim prelazima. Vozovi u železni�kom saobra�aju imaju na putnim prelazima pravo prvenstva prelaza u odnosu na drumska vozila i druge u�esnike u saobra�aju. Za prelazak preko putnog prelaza vozila koja saobra�aju na putevima sa posebnom dozvolom za vanredan prevoz, ako drumsko vozilo sa teretom na njemu ili bez tereta prekora�uje propisanu najve�u dozvoljenu ukupnu masu ili najve�e dozvoljeno osovinsko optere�enje, ili najve�u dozvoljenu visinu, potrebna je saglasnost menadžera infrastrukture na �ijem se podru�ju taj prevoz vrši.

�lan 26. Za osiguranje bezbednosti saobra�aja, na mestu ukrštanja pruge normalnog koloseka Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice, putni prelaz u nivou mora ispunjavati slede�e uslove: a) na mestu ukrštanja sa magistralnim putem mora imati automatski ure�aj za zatvaranje saobra�aja na putu,

b) na mestu ukrštanja sa regionalnim putem mora imati ure�aj kojim se automatski najavljuje u�esnicima u drumskom saobra�aju nailazak voza, v) na mestu ukrštanja sa lokalnim i nekategorisanim ili putem koji nema svojstvo javnog puta mora imati trouglove preglednosti, a ukoliko nije mogu�e ostvariti trouglove preglednosti mora se primeniti jedan od vidova zaštite (svetlosno-zvu�na signalizacija ili putno-prelazni branik) što sporazumno odre�uju organizacije koje upravljaju putem i prugom.

�lan 27. Na�in ukrštanja i tehni�ke mere, odnosno trouglove preglednosti, za osiguranje bezbednosti saobra�aja na putnom prelazu u nivou, saglasno odredbama Zakona i propisima donesenim na osnovu Zakona, utvr�uju se u tehni�koj dokumentaciji. Tehni�kom dokumentacijom utvr�uje se ispunjavanje uslova za odre�eni vid zaštite bezbednosti saobra�aja.

�lan 28. Ukrštanje železni�ke pruge sa javnim putevima van gradskog podru�ja u na�elu izvodi se njihovim svo�enjem na najneophodniji broj, usmeravanjem na dva ili više javnih puteva na zajedni�ko mesto ukrštanja. Razmak izme�u dva ukrštanja javnog puta i pruge ne može da bude manji od 2.000 metara. Ukrštanje železni�ke pruge sa nekategorisanim putevima izvodi se usmeravanjem tih puteva na najbliži javni put, koji se ukršta sa odnosnom prugom. Ako to nije mogu�e treba me�usobno povezati nekategorisane puteve i izvesti njihovo ukrštanje sa prugom na zajedni�ko mesto. Zajedni�ko mesto ukrštanja iz stava 3. ovog �lana odre�uje investitor pruge u skladu sa uslovima za ure�enje prostora, u sporazumu sa zainteresovanim preduze�ima, a u saglasnosti sa opštinskim organom. Protiv akta organa iz stava 4. ovog �lana može se izjaviti žalba nadležnom ministarstvu.

�lan 29. Železnice Republike Srpske, imaoci železnice i preduze�a za puteve, odnosno druga upravna ustanova koja upravlja putevima ili koja ima pravo koriš�enja nad njima, dužni su da primenjuju mere za bezbedan i nesmetan saobra�aj na mestu gde se ukrštaju pruge i putevi u istom nivou (putni prelaz) kao i da putne prelaze održavaju u stanju koje osigurava bezbedan i uredan saobra�aj. Mere za bezbedan i nesmetan saobra�aj kao i održavanje putnih prelaza iz stava 1. ovog �lana bliže se ure�uju posebnim propisom.

�lan 30. Na železni�koj pruzi, ispred putnog prelaza, moraju biti postavljeni propisani signalni znakovi za obaveštavanje voznog osoblja o približavanju voza putnom prelazu i o obavezi davanja propisanih zvu�nih signala vu�nog vozila.

�lan 31. Ako do ukrštanja železni�ke pruge i javnog puta dolazi zbog izgradnje nove pruge, odnosno novog javnog puta, troškovi izgradnje nadvožnjaka, odnosno putnih prelaza snosi investitor nove pruge, odnosno novog javnog puta. Ako do ukrštanja železni�ke pruge i javnog puta, odnosno nekategorisanog puta dolazi zbog izgradnje nove pruge, ili po zahtevu zainteresovane opštine, preduze�a ili drugih privrednih subjekata, troškovi izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza, troškove postavljanja ure�aja i naprava i druge troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobra�aja na putnom prelazu, snosi investitor nove pruge, odnosno podnosilac zahteva.

�lan 32. Ako je ukrštanje izvedeno izgradnjom podvožnjaka za javni ili nekategorisani put, izgra�eni podvožnjak smatra se objektom železni�ke pruge i o njegovom održavanju staraju se Železnice Republike Srpske i imalac železnice. Kolovoz u podvožnjaku iz stava 1. ovog �lana, zajedno sa eventualnim instalacijama (osvetljenje, drenaža i drugo) potrebnim za pravilno i bezbedno koriš�enje puta, smatraju se objektima puta. Ako je ukrštanje izvedeno izgradnjom nadvožnjaka za javni ili nekategorisani put, izgra�eni nadvožnjak smatra se objektom puta. Železni�ka pruga u nadvožnjaku iz stava 3. ovog �lana, zajedno sa eventualnim instalacijama i postrojenjima potrebnim za pravilno i bezbedno koriš�enje pruge, smatraju se objektima železnice i o njihovom održavanju staraju se Železnice Republike Srpske i imalac železnice.

�lan 33. Ako je ukrštanje pruge i puta izvedeno u istom nivou, izgra�eni putni prelaz smatra se sastavnim delom pruge sa obe strane koloseka u širini 3 m, ra�unaju�i od ose koloseka. O održavanju dela putnog prelaza iz stava 1. ovog �lana, kao i o osiguranju bezbednog i nesmetanog saobra�aja na putnom prelazu, staraju se Železnice Republike Srpske i imalac železnice, s tim da se kolovoz na putnom prelazu

mora održavati tako da se preko njega može vršiti bezbedan i nesmetan drumski saobra�aj. Ostale delove puta sa obe strane putnog prelaza, održava preduze�e koje održava puteve, odnosno druga upravna organizacija koja upravlja putevima, na na�in koji omogu�ava bezbedan i nesmetan železni�ki saobra�aj.

�lan 34. Troškove održavanja putnog prelaza i troškove osiguranja bezbednog i urednog saobra�aja na putnom prelazu snose: 1. Željeznice Republike Srpske i imalac željeznice, koji odgovaraju za ispravnost: a) kolosijeka i dijela puta na širini od tri metra od ose kolosijeka, b) signalnih znakova na pruzi, v) saobra�ajnih znakova na putu: "Andrejev krst" i "Zabrana saobra�aja za vozila �ija ukupna visina prelazi odre�enu visinu", g) ure�aja za zaštitu bezbjednosti saobra�aja na pruzi i putu, d) zaštitne kapije na elektrifikovanoj pruzi i 2. Organizacija koja upravlja putem odgovara za: a) održavanje preostalog dijela puta i trougla preglednosti u zoni putnog prelaza i b) ostale saobra�ajne znakove koji ozna�avaju mjesto ukrštanja pruge i puta, saobra�ajni znak stop, saobra�ajni znak približavanje prelazu puta preko željezni�ke pruge i saobra�ajni znak ograni�enja brzine. Troškove održavanja ure�aja za davanje znakova kojima se u�esnicima u saobra�aju na putevima najavljuje približavanje voza putnom prelazu, ure�aja za obezbe�enje saobra�aja na putnom prelazu, troškove elektri�nog osvetljenja putnog prelaza i druge neophodne troškove za osiguranje urednog i nesmetanog saobra�aja na putnom prelazu snose ravnomerno Železnice Republike Srpske, imalac železnice i odgovaraju�e preduze�e koje upravlja putem. Ako se zaštita saobra�aja vrši iz službenog mesta iz kojeg se vrši regulisanje saobra�aja na putnom prelazu, Železnice Republike Srpske ili imaoci železnice nemaju pravo na naplatu troškova za obezbe�enje saobra�aja na putnom prelazu.

�lan 35. Železnice Republike Srpske i imalac železnice i organ, odnosno ustanova iz �lana 33. stav 3. ovog zakona, ugovorom ure�uju bliže me�usobne odnose u pogledu putnih prelaza i u tim okvirima utvr�uju: vrstu i obim radova na održavanju kolovoza i vreme izvo�enja tih radova, visinu troškova za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobra�aja na putnim prelazima, na�in pla�anja troškova i regulišu druga pitanja iz tih odnosa.

�lan 36. Ako se putni prelaz zamenjuje nadvožnjakom, odnosno podvožnjakom ili se ukida zbog usmeravanja puta, troškove izmena izvršenih zbog toga na pruzi i putu, ako se druga�ije ne sporazumeju snose: 1. Železnice Republike Srpske ili imaoci železnice, ako je ta promena uslovljena potrebama železni�kog saobra�aja; 2. organ, odnosno upravna organizacija iz �lana 33. stav 3. ovog zakona ako je ta promena uslovljena potrebama drumskog saobra�aja, a na putu koji koristi, isklju�ivo ili pretežno, odre�eno preduze�e, troškove izmena na pruzi i putu u celosti snosi to preduze�e. U slu�aju svih drugih promena u vezi sa ukrštanjem, uklju�uju�i prilago�avanje i poboljšanje sigurnosti i drugih ure�aja, troškove izmena na pruzi i putu iz stava 1. ta�. 1. i 2. ovog �lana snose zajedni�ki Železnice Republike Srpske, imaoci železnice i organ, odnosno upravna organizacija iz �lana 33. stav 3. ovog zakona, srazmerno potrebama železni�kog i drumskog saobra�aja, koje su uslovile te promene, ako se druga�ije ne sporazumeju.

�lan 37. Putni prelaz koji služi isklju�ivo za pešake, može se izgraditi i koristiti uz saglasnost koju daju Železnice Republike Srpske ili imaoci železnice. Troškovi izgradnje, opremanja potrebnim ure�ajima i znakovima i održavanje putnog prelaza iz stava 1. ovog �lana snosi preduze�e, drugi subjekat, ili opština koja je zahtevala izgradnju tog prelaza. Protiv akta o saglasnosti iz stava 1. ovog �lana, može se uložiti žalba nadležnom ministarstvu Republike.

�lan 38. Zemljane puteve koji se ukrštaju sa železni�kom prugom u istom nivou, mora pokaldrmisati sopstvenik, odnosno nosilac prava koriš�enja na tim putevima u dužini najmanje po 20 metara sa obe strane pruge i u celoj njihovoj širini. Ako izgradnjom železni�ke pruge do�e do njenog ukrštanja sa putem iz stava 1. ovog �lana, troškove kaldrmisanja zemljanog puta snosi investitor radova na izgradnji železni�ke pruge.

�lan 39.

Sistem veza železnica mora se graditi i održavati tako da predstavlja jedinstvenu tehni�ku i tehnološku celinu u pogledu funkcionisanja i koriš�enja i da zadovoljava potrebe za obezbe�enjem bezbednog odvijanja železni�kog saobra�aja. Osnovni uslovi za izgradnju i održavanje sistema veza železnica, zavisno od zna�aja i kategorije pruge, utvr�uje se po propisima donesenim na osnovu zakona.

3. Rekonstrukcija i održavanje železni�kih pruga, ure�aja i objekata na prugama

�lan 40. Pod rekonstrukcijom železni�ke pruge, postrojenja, ure�aja i objekata na pruzi, podrazumevaju se takve izmene (prepravke), koje menjaju njihove konstruktivne elemente i tehni�ke karakteristike, radovi koji mogu biti od uticaja na stabilnost pruge, objekata na pruzi, izvo�enje radova na izgra�enom objektu koji odstupaju od uslova pod kojima je odobrena izgradnja, promena osnovne karakteristike trase pri menjanju položaja trase pruge u pojasu njenog osnovnog pravca. Ne smatraju se rekonstrukcijom u smislu ovog zakona, zamene i obnove elemenata gornjeg stroja pruge (skretnica, koloseka i kolose�nih veza), istim ili drugim tipom, kojim se ne pove�ava osovinski pritisak i brzina, radovi na donjem stroju pruge (odvodnjavanje, ure�ivanje i sanacija) i zamena i obnova istim ili drugim materijalima, propusta i mostova do 10 metara dužine, ako se ne menja njihov otvor, zamena i dopuna elemenata signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih ure�aja, zamena i dopuna elemenata stabilnih postrojenja elektro vu�e kao i ostalih elektri�nih postrojenja adaptacija i popravka privrednih zgrada kojima se ne menja njihova konstrukcija i spoljni izgled.

�lan 41. Izgradnja, odnosno rekonstrukcija i opravka železni�kih objekata, vrši se u skladu sa standardima i tehni�kim normativima, materijalom i rezervnim delovima, koji su snabdeveni atestima izdanim od strane nadležnih organa. Ugradnja novog tipa ure�aja ili opreme koji se prvi put ugra�uju na prugama Republike Srpske vrši se nakon provjere njihove usaglašenosti sa postoje�im tehni�ko-tehnološkim sistemom osiguranja i upravljanja saobra�ajem u Republici Srpskoj. Provjeru usaglašenosti iz stava 2. ovog �lana vrši komisija koju imenuje Ministarstvo saobra�aja i veza.

�lan 42. Pri izgradnji, odnosno rekonstrukciji nadvožnjaka, tunela, galerija, vijadukata, pasarela i sli�no iznad elektrificiranih pruga ili pruga koje su planirane za elektrifikaciju, investitor je dužan da obezbedi vodonepropustljivost tih objekata radi zaštite kontaktne mreže. Prilikom �iš�enja snega sa nadvožnjaka iznad elektrificiranih pruga mora se obezbediti odgovaraju�a mehani�ka zaštita od obrušavanja snega na kontaktnu mrežu. Odobrenje za izgradnju, odnosno rekonstrukciju nadvožnjaka iznad pruge izdaje se uz prethodnu saglasnost Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice.

�lan 43. Saobra�ajna mesta iz kojih se vrši upravljanje i regulisanje železni�kog saobra�aja (stanice i ukrsnice) na železni�koj pruzi, zavisno od maksimalno dozvoljene brzine kretanja voza, moraju biti opremljena signalno-sigurnosnim ure�ajima i postrojenjima i to: 1. Za brzinu kretanja voza na ostalim železni�kim prugama, preko skretni�kog podru�ja, ve�u od 50 km/h, odnosno bez obzira na propisanu brzinu kretanja voza na magistralnim prugama, ulaznim signalima i predsignalima. Ulazni signali moraju biti u tehni�ki uslovljenoj me�usobnoj zavisnosti i u zavisnosti od položaja skretnica u putu vožnje, tako da signališu da je dalja vožnja dozvoljena redovnom ili smanjenom brzinom. 2. Za brzinu kretanja voza ve�u od 100 km/h ulaznim signalima i predsignalima i izlaznim signalima koji su u takvoj tehni�koj uslovljenoj zavisnosti od puta vožnje da se mogu postaviti u položaj koji dozvoljava dalju vožnju samo po prethodno obezbe�enom putu vožnje i ako je pruga slobodna u smeru kretanja voza do narednog ulaznog ili prostornog signala. Izlazni signali susednih saobra�ajnih mesta na jednokolose�noj pruzi moraju biti u takvoj me�usobnoj tehni�ki uslovljenoj zavisnosti da se mogu postaviti u položaj koji dozvoljava vožnju samo u jednom smeru. 3. Kod ulaznih i izlaznih signala na stanicama, prostornih i zaštitnih signala za brzinu kretanja voza ve�u od 100 km/h, moraju biti ugra�eni auto-stop ure�aji. Magistralne železni�ke pruge moraju za brzinu kretanja voza ve�u od 100 km/h biti opremljene ure�ajima preko kojih se uspostavlja radio-veza izme�u osoblja vu�nog vozila i osoblja dispe�erskog centra. Ako se železni�ka pruga, koja nema ugra�ene pružne auto-stop ure�aje priklju�uje na prugu sa ugra�enim autostop ure�ajima, ulazni signali i predsignali priklju�ne pruge na stanici ili na drugom saobra�ajnom mestu (ukrsnici ili rasputnici), priklju�enja moraju biti opremljena auto-stop ure�ajima ili zaštitnom skretnicom u putu vožnje.

�lan 44. Elektrifikacija železni�kih pruga vrši se primenom monofaznog sistema 25 kV i 50 Hz.

�lan 45. Na mestima na kojima je kontaktna mreža pod naponom i na mestima na kojima su postavljeni ure�aji te mreže, gde postoji opasnost po život ljudi, moraju se sprovesti odgovaraju�e zaštitne mere. Na signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim postrojenjima i ure�ajima ili na delovima tih postrojenja ili ure�aja koji se nalaze u neposrednoj blizini kontaktne mreže, moraju se sprovesti odgovaraju�e mere zaštite od štetnih (opasnih i ometaju�ih) elektri�nih uticaja.

�lan 46. Kontaktni provodnik monofaznog sistema (25 KV, 50 Hz) iznad putnog prelaza u nivou mora biti postavljen u visini od najmanje 5,5 m ra�unaju�i od gornje ivice šine, s tim što se na obe strane putnog prelaza moraju postaviti zaštitne kapije za drumska vozila �ija ukupna visina, zajedno sa teretom na njemu prelazi Zakonom propisanu najve�u dozvoljenu visinu na rastojanju od najmanje 8 m od najbliže šine, mereno po osi puta i na visini od najmanje 4,5 m iznad kolovoza puta. Na propisanoj udaljenosti od zaštitnih kapija, s jedne i druge strane putnog prelaza, moraju se postaviti odgovaraju�i znaci zabrane saobra�aja za drumska vozila �ija ukupna visina, zajedno sa teretom na njemu, prelazi Zakonom propisanu najve�u dozvoljenu visinu, sa naznakom visine zaštitne kapije radi bezbednog odvijanja drumskog saobra�aja preko putnog prelaza. Izuzetno od odredaba iz stava 1. ovog �lana, zaštitne kapije za drumska vozila �ija ukupna visina, zajedno sa teretom na njemu prelazi Zakonom propisanu najve�u visinu mogu biti postavljene na visini manjoj od 4,5 m, ali ne manjoj od 4,2 m iznad kolovoza puta.

�lan 47. Železni�ke stanice i druga saobra�ajna mesta na pruzi u kojima se reguliše železni�ki saobra�aj, moraju imati propisane prostorije, ure�aje za osvetljavanje, naprave i opremu, kao i druge propisane ure�aje koji omogu�avaju bezbedno upravljanje saobra�ajem. Prostorije i mesta za primanje, smeštanje i otpremanje putnika, prtljaga i pošiljki u železni�kom saobra�aju, moraju biti osvetljeni i snabdeveni odgovaraju�im ure�ajima, postrojenjima i opremom koji su potrebni za bezbednost putnika i bezbedno vršenje poslova na tim mestima. U železni�kim stanicama i stajalištima dvokolose�ne pruge, sa velikom frekvencijom putnika i vozova, pristupi do vozova moraju biti izvedeni tako da putnici ne prelaze preko koloseka (podzemni prelazi, �eoni peroni i drugo). Stajališta na dvokolose�nim prugama moraju imati perone povezane prolazima ispod i iznad pruge ili perone sa pristupnim prelazima za usmeravanje putnika na obezbe�eni putni prelaz ili peša�ki prelaz ili moraju biti zašti�eni železni�kim signalima. Stajališta na dvokolose�nim prugama iz stava 4. ovog �lana, osim stajališta sa ostrvskim peronima moraju imati ogradu izme�u koloseka.

�lan 48. Cevovodi i vodovodi, elektri�ne, telefonske i telegrafske vazdušne linije i podzemni kablovi i druge sli�ne instalacije i ure�aji, koji služe za opšte potrebe, mogu se postaviti na železni�ko podru�je i ukrštati se sa železni�kom prugom, odnosno izvoditi paralelno sa železni�kom prugom na železni�kom podru�ju i van železni�kog podru�ja, pod uslovima da se njihovim postavljanjem, izvo�enjem i koriš�enjem ne ugrožava bezbednost železni�kog saobra�aja, niti ometa njegovo vršenje i razvoj. Postavljanje instalacija i ure�aja iz stava 1. ovog �lana, na železni�ko podru�je vrši se po prethodnoj saglasnosti Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice.

�lan 49. Železni�ke pruge, postrojenja, ure�aji i objekti na pruzi moraju se održavati u takvom stanju koje osigurava bezbedan, nesmetan i uredan železni�ki prevoz. Železnice Republike Srpske ili imalac železnice i druga preduze�a koja vrše održavanje, kontrolu i povremene preglede železni�kih pruga i postrojenja, objekata i ure�aja na njima, moraju ispunjavati propisane uslove za vršenje tih poslova. U ovom cilju moraju se vršiti stalni nadzori i povremeni pregledi, kao i otklanjati utvr�eni nedostaci. Održavanje pruga mora se vršiti u skladu sa ovim zakonom, drugim pozitivnim zakonskim propisima i podzakonskim aktima (pravilnici, uputstva).

�lan 50. Održavanje zajedni�kih stubova i konstrukcija na mostu izgra�enom za železni�ku prugu i javni put vrše Železnice Republike Srpske ili imalac železnice u skladu sa saobra�ajno-tehni�kim propisima.

Troškove održavanja zajedni�kih stubova i konstrukcija na mostu iz stava 1. ovog �lana, snose zajedni�ki Železnice Republike Srpske ili imalac železnice i organ, odnosno upravna organizacija iz �lana 33. stava 3. ovog zakona.

�lan 51. Ako na železni�koj pruzi do�e do prekida saobra�aja zbog elementarnih nepogoda (poplave, snežne lavine, velika zavejavanja, odronjavanja zemljišta u ve�em obimu), a Železnice Republike Srpske ili imalac železnice nije u stanju sam da otkloni nastale smetnje i uspostavi saobra�aj u što je mogu�e kra�em roku, opština na �ijoj je teritoriji došlo do prekida saobra�aja, pruža pomo� i u saradnji sa imaocem železnice omogu�uje mere za otklanjanje smetnji i uspostavljanje saobra�aja u najkra�em mogu�em roku. U slu�aju da za otklanjanje elementarnih nepogoda iz stava 1. ovog �lana, koristi usluge fizi�kih i pravnih lica, tehni�ka sredstva i materijal, odgovaraju�a naknada pada na teret Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice.

4. Zaštita pruga

�lan 52. U zaštitnom pojasu pored železni�ke pruge mogu se graditi zgrade, postavljati postrojenja i ure�aji i graditi drugi objekti samo pod uslovima odre�enim ovim zakonom i odgovaraju�im prostornim, odnosno urbanisti�kim planom. U naseljenim mestima, brdovitom i mo�varnom terenu i drugim mestima gde uslovi terena to zahtevaju, može se dati saglasnost za: otvaranje rudnika, kamenoloma, gra�enje ciglana i kre�ana, podizanje industrijskih zgrada i postrojenja, kao i sli�nih objekata u zaštitnom pojasu pored železni�ke pruge, ako se zemljište na kome se ovi objekti i postrojenja izgra�uju, nalazi u okviru podru�ja koje je opština svojom odlukom odredila za izgradnju takvih objekata i postrojenja, ali ne bliže od 50 metara, ra�unaju�i od ose krajnjeg koloseka. U naseljenim mestima i na zemljištu iz stava 2. ovog �lana, može se dati saglasnost za gra�enje stambenih, poslovnih i pomo�nih i sli�nih zgrada, kopanje bunara, rezervoara, septi�kih jama i sli�no, podizanje dalekovoda u zaštitnom pojasu pored železni�ke pruge, ali ne bliže od 8 m ra�unaju�i od ose krajnjeg koloseka. Kablovi, elektri�ni vodovi niskog napona za osvetljavanje, tramvajskih i trolejbuskih kontaktnih vodova, mesta ukrštanja železni�ke pruge sa javnim putem i sli�ni objekti i postrojenja, osim telegrafskih vazdušnih linija i vodovoda, mogu se postavljati u zaštitnom pojasu pored železni�ke pruge samo uz saglasnost Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice.

�lan 53. Saglasnost iz st. 2, 3. i 4. �lana 52. ovog zakona izdaju Železnice Republike Srpske ili imalac železnice. Protiv rešenja iz stava 1. ovog �lana može se podneti žalba nadležnom ministarstvu. Odredbe �lana 52. ovog zakona u pogledu širine zaštitnog pojasa primenjuju se i u nenaseljenim mestima, osim ako urbanisti�kim planom nije druga�ije odre�eno.

�lan 54. U pružnom pojasu zabranjeno je izvo�enje radova i skladištenje materijala na kojima bi se mogli oštetiti pruga i pružni objekti, umanjiti stabilnost terena ili ometati, odnosno ugrožavati železni�ki saobra�aj, saditi drve�e, postavljati znakove, oznake, izvore koji daju obojenu svetlost, koji otežavaju uo�avanje železni�kih signala, ili koji mogu dovesti u zabludu železni�ke radnike u pogledu zna�enja železni�kih signala.

�lan 55. Preduze�a koja vrše pošumljavanje goleti i ure�enje ulica i pored železni�ke pruge i Železnice Republike Srpske ili imalac železnice sporazumno utvr�uju u�eš�e u troškovima pošumljavanja goleti i ure�enja ulica i vododerina, imaju�i u vidu zna�aj i obim ovih radova za zaštitu železni�kih pruga.

�lan 56. Na mestima gde železnica prolazi kroz šumu ili pored šume, odnosno zemljišta zasa�enog poljoprivrednim kulturama koje su lako zapaljive u vreme sazrevanja, Železnice Republike Srpske ili imalac železnice dužni su preduzeti propisane protivpožarne mere na železni�kom podru�ju pruga na kojima saobra�aju lokomotive i druga vozila koja se lože �vrstim gorivom, kao i na tim vozilima. Korisnici, odnosno sopstvenici šuma i zemljišta iz stava 1. ovog �lana, dužni su da u zaštitnom pojasu u šumama širine 10 m uredno otklanjaju rastinje i liš�e, a u zaštitnom pojasu na drugom zemljištu širine 5 m blagovremeno sazrele poljoprivredne kulture i po potrebi preduzimaju druge mere zaštite od požara. Širina zaštitnog pojasa iz stava 2. ovog �lana ra�una se od spoljne ivice pružnog pojasa.

�lan 57. Železnice Republike Srpske i imalac železnice dužni su da utvrde objekte od posebnog zna�aja za bezbednost železni�kog saobra�aja i da organizuje fizi�ku i tehni�ku zaštitu tih objekata.

Kriterijumi za odre�ivanje objekata iz stava 1. ovog �lana i mere zaštite za obezbe�enje tih objekata utvr�uju se posebnim propisom koje donose Železnice Republike Srpske ili imalac železnice. Radnik koji obavlja poslove neposredne fizi�ke zaštite odre�enih objekata može biti naoružan odgovaraju�im vatrenim oružjem i može ga upotrebiti u skladu sa zakonom. Pored radnika iz stava 3. ovog �lana i drugi radnici dužni su da samoinicijativno preduzimaju mere za zaštitu objekata od posebnog zna�aja za bezbednost železni�kog saobra�aja.

III - ŽELEZNI�KA VOZILA

�lan 58. Železni�ka vozila, ure�aji i oprema koja se ugra�uje u ta vozila mora ispunjavati uslove propisane ovim zakonom, propisanim standardima i tehni�kim normativima, propise o zaštiti od požara i druge uslove za bezbedno koriš�enje u železni�kom saobra�aju. Železni�ka vozila namenjena za koriš�enje u me�unarodnom železni�kom saobra�aju moraju ispunjavati i uslove utvr�ene obavezuju�im me�unarodnim propisima.

�lan 59. Železni�ka vozila sa teretom ili bez tereta, moraju u pogledu gabaritnih dimenzija vozila, osovinskog optere�enja i mase po dužnom metru ispunjavati propisane uslove za pruge na kojima saobra�aju. Železni�ka vozila koja ne ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog �lana mogu saobra�ati na prugama Republike Srpske ako ispunjavaju posebne uslove koji omogu�avaju bezbedan saobra�aj, utvr�ene u odobrenju koje izdaju Železnice Republike Srpske ili imalac železnice, ako ta vozila saobra�aju samo na prugama tog preduze�a (vanredni prevoz stvari u unutrašnjem saobra�aju).

�lan 60. Inostrana železni�ka vozila mogu saobra�ati na prugama Republike ako ispunjavaju uslove utvr�ene u obavezuju�im me�unarodnom propisima. Izuzetno od odredaba stava 1. ovog �lana, na prugama Republike, u slu�aju kada prevoz treba da se izvrši do odre�enog mesta na teritoriji Republike, mogu saobra�ati inostrana železni�ka vozila pod uslovima propisanim ovim zakonom, ako su ti uslovi blaži od uslova utvr�enih obavezuju�im me�unarodnim propisima i ako nije u pitanju tranzit preko teritorije Republike. Vozila iz st. 1. i 2. ovog �lana koja ne ispunjavaju uslove definisane obavezuju�im me�unarodnim propisima, odnosno uslove propisane ovim zakonom, izuzetno mogu saobra�ati na prugama Republike, ako za to dobiju odobrenje (vanredni prevoz stvari u me�unarodnom železni�kom saobra�aju). Odobrenje iz stava 3. ovog �lana izdaje nadležni organ Republike na osnovu pribavljenog mišljenja Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice na �ijem �e podru�ju ta vozila saobra�ati.

�lan 61. Železni�ka vozila koja se proizvode moraju, u pogledu konstruktivnih i eksploatacionih osobina vozila, ure�aja i opreme, kao sastavnih delova tih vozila, odgovarati uslovima propisanim ovim zakonom, propisanim standardima i tehni�kim normativima propisanim za prototip železni�kog vozila. Prototip železni�kog vozila mora biti odobren. Odobrenje za prototip železni�kog vozila na osnovu kojeg �e se serijski proizvoditi železni�ko vozilo izdaje Ministarstvo. Železni�ka vozila koja se predaju saobra�aju moraju odgovarati odobrenom prototipu. Tehni�ke uslove koje mora ispunjavati prototip železni�kog vozila, na�in i postupak odobrenja prototipa železni�kog vozila i obrazac odobrenja prototipa železni�kog vozila propisuje Ministarstvo.

�lan 62. Nova, novonabavljena i rekonstruisana železni�ka vozila podležu obaveznom tehni�kom pregledu. Tehni�ki pregled železni�kog vozila vrši se pre njegovog puštanja u saobra�aj. Na tehni�kom pregledu utvr�uje se da li železni�ka vozila koja se serijski ili pojedina�no proizvode, prepravljaju ili uvoze, imaju propisane ure�aje, a naro�ito ure�aje za upravljanje, za zaustavljanje vozila, za davanje svetlosnih signala i zvu�nih signalnih znakova, za osvetljavanje pruge i vozila i sli�nu propisanu opremu, i da li ta vozila ispunjavaju i druge uslove za bezbedno u�estvovanje u železni�kom saobra�aju i uslove koje moraju ispunjavati u pogledu tehni�kog i tehnološkog jedinstva na železnici. Tehni�ki pregled iz stava 2. ovog �lana vrši ustanova ili preduze�a koja odredi nadležni organ u Republici. Za železni�ko vozilo koje je tehni�ki pregledano izdaje se rešenje o utvr�enoj tehni�koj ispravnosti u skladu sa zakonom. Drugi uslovi koje moraju ispunjavati železni�ka vozila o bezbednom u�estvovanju u saobra�aju i uslovi koje ta vozila moraju ispunjavati u pogledu tehni�kog i tehnološkog jedinstva na železnici utvr�uju se propisima koja se

donose na osnovu zakona.

�lan 63. Železni�ka vozila koja su tehni�ki pregledana i primljena, pre predaje saobra�aju, moraju biti upisana u evidenciju železni�kih vozila koja sadrži vrstu, seriju, nosivost, godinu proizvodnje, evidencioni broj i druge potrebne podatke, zavisno od vrste vozila. Železnice Republike Srpske, imaoci železnice i drugi operatori koji raspolažu železni�kim vozilima dužni su da o železni�kim vozilima vode evidenciju i druge tehni�ke podatke koji su od zna�aja za bezbednost železni�kog saobra�aja, na na�in utvr�en propisom koji se donosi na osnovu ovog zakona.

�lan 64. Železni�ka vozila moraju se održavati u stanju koje obezbe�uje bezbedan železni�ki saobra�aj. U tom smislu železni�ka vozila u saobra�aju moraju biti: - redovno kontrolisana i negovana, - redovno upu�ivana na kontrolne tehni�ke preglede, - redovno upu�ivana na investicione opravke. Na železni�kim vozilima mogu se vršiti i vanplanske opravke. Delovi, oprema, ure�aji i materijali koji se ugra�uju u železni�ka vozila moraju biti snabdevena atestom izdatim od strane nadležnog organa i žigom ovlaš�enog proizvo�a�a. Sve vrste kontrole i opravki moraju biti popra�ene propisanom dokumentacijom, a za neka železni�ka vozila, pre predaje u saobra�aj obavezna je probna vožnja. Na�in kontrole i nege, pregleda, održavanja, evidentiranja, predaje u saobra�aj i drugi uslovi od zna�aja za bezbedno odvijanje železni�kog saobra�aja utvr�uju se propisom koji se donosi na osnovu ovog zakona.

�lan 65. Železni�ka vozila moraju biti opremljena ure�ajima za automatsko ko�enje. Ure�ajima za ru�no ko�enje (ru�nim ko�nicama) moraju biti opremljena železni�ka putni�ka kola, a pritvrdnim ko�nicama moraju biti opremljena vu�na vozila. Pritvrdne ko�nice za obezbe�enje železni�kih vozila od samopokretanja ili ru�ne ko�nice mora imati i odre�eni broj železni�kih teretnih kola u odnosu na ukupan broj železni�kih kola uklju�enih u vozni park Železnica Republike Srpske i u odnosu na ukupan broj železni�kih teretnih kola uvrštenih u voz. Broj železni�kih teretnih koja u voznom parku Železnica Republike Srpske, odnosno u vozu, koja moraju imati pritvrdne ko�nice u obimu od zna�aja za bezbednost železni�kog saobra�aja, utvr�uje se propisom donesenim na osnovu zakona. Lokomotive, putni�ka i motorna kola moraju biti opremljena ure�ajima za brzo ko�enje u slu�aju opasnosti. Ure�aji za brzo ko�enje u slu�aju opasnosti, ugra�eni u putni�kim i motornim kolima, moraju biti dostupni putnicima.

�lan 66. Vu�na vozila u saobra�aju na železni�kim prugama koje su opremljene auto-stop ure�ajima moraju imati ugra�ene auto stop ure�aje. Na železni�kim prugama opremljenim auto-stop ure�ajima u izuzetnim slu�ajevima, mogu saobra�ati vu�na vozila bez ugra�enog auto-stop ure�aja ili sa neispravnim auto-stop ure�ajem (vožnja voza sa pruge bez ugra�enog auto-stop ure�aja na prugu sa ugra�enim auto-stop ure�ajem i obrnuto, vožnja voza po obilaznoj pruzi, produženje vožnje do prve mogu�e zamene vu�nog vozila, u slu�aju kvara autostop ure�aja za vreme vožnje, doprema vu�nog vozila u radionicu i sli�no), a u skladu sa uslovima i merama za obezbe�enje bezbednog odvijanja železni�kog saobra�aja utvr�enog propisom donesenim na osnovu zakona. Vu�na vozila u saobra�aju na magistralnim železni�kim prugama na kojima je dozvoljena brzina preko 100 km/h moraju biti opremljena radio ure�ajima kojima se uspostavlja radio-veza sa dispe�erskim centrom.

�lan 67. Vu�na vozila moraju biti opremljena ure�ajima za davanje zvu�nih i svetlosnih signala, registruju�im brzinomerom (tahografom), priborom za prvu pomo� i drugim priborom. Dizel lokomotiva, elektri�ne lokomotive i motorna kola moraju biti opremljeni budnikom. Pribor i oprema kojom se opremaju vu�na vozila odre�uju se propisom donesenim na osnovu zakona.

�lan 68. Putni�ka kola moraju biti opremljena ure�ajima za grejanje, za elektri�no osvetljavanje, sanitarno-higijenskim ure�ajima i moraju biti podešena za bezbedno prelaženje putnika iz jednih kola u druga. Na�in i vreme ispunjavanja uslova iz stava 1. ovog �lana utvr�uju se posebnim propisima donesenim na osnovu

zakona.

�lan 69. Na vu�nim vozilima, putni�kim kolima, teretnim vozovima i vozilima za železni�ke potrebe i drugim železni�kim vozilima moraju biti sprovedene mere zaštite od požara. Na�in zaštite od požara, opremanje vozila i vozova aparatima za gašenje požara i druge mere zaštite, utvr�uju se propisima donesenim na osnovu zakona.

�lan 70. Železni�ka vozila za prevoz opasnih materija koje mogu ugroziti život lica i naneti ekološku i drugu štetu, moraju omogu�avati primenu odgovaraju�ih mera zaštite za svaku vrstu transportovane materije. Mere zaštite iz stava 1. ovog �lana utvr�uju se propisima donesenim na osnovu posebnog zakona.

�lan 71. Na delovima železni�kih vozila koji mogu do�i pod elektri�ni napon i dovesti u opasnost živote lica, moraju se sprovesti propisane zaštitne mere. Zaštitne mere iz stava 1. ovog �lana utvr�uju se propisima donesenim na osnovu posebnog zakona.

�lan 72. Železni�ka vozila van saobra�aja moraju se �uvati, negovati i povremeno pregledati radi održavanja u mobilnom stanju i spre�avanja njihovog ošte�enja. Na�in �uvanja, negovanja i povremenog pregledanja utvr�uje se posebnim propisom koji donose Železnice Republike Srpske, imalac železnice i drugi operatori.

IV - ORGANIZACIJA PREVOZA ŽELEZNICOM 1. Javni prevoz

�lan 73. Prevoz putnika i stvari u železni�kom saobra�aju može se vršiti kao javni prevoz ili prevoz za sopstvene potrebe. Javni prevoz u smislu ovog zakona je prevoz putnika i stvari koji je pod jednakim uslovima dostupan svakom i vrši se na osnovu zaklju�enog ugovora o prevozu izme�u Železnice Republike Srpske ili drugog operatora i korisnika njihovih usluga. Prevoz za sopstvene potrebe je prevoz koji obavljaju Železnice Republike Srpske, drugi operatori i imaoci železnica za svoje potrebe.

�lan 74. Železnice Republike Srpske, drugi operatori i imaoci železnica dužni su da trajno vrše kontrolu bezbednosti i urednosti saobra�aja, kao i da blagovremeno preduzimaju potrebne mere za otklanjanje utvr�enih smetnji i nedostataka. Na�in vršenja kontrole utvrdi�e se posebnim propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

�lan 75. Objekti, ure�aji, postrojenja i oprema koji su u funkciji železni�kog saobra�aja �ine jedinstven tehni�ko-tehnološki i ekonomski sistem Železnice Republike Srpske. Tehni�ko-tehnološko jedinstvo železni�kog saobra�aja obezbe�uje se unifikacijom, standardizacijom i tipizacijom železni�ke infrastrukture i transportnih sredstava, jedinstvenim redom vožnje, informacionim sistemom i operativnim upravljanjem železni�kim saobra�ajem, a ekonomsko jedinstvo se ostvaruje jedinstvenom tarifom, komercijalnom i tržišnom politikom poslovanja. Drugi subjekti (preduze�a koja projektuju železni�ke pruge, proizvode vozila, školuju i obu�avaju kandidate za obavljanje poslova i zadataka u železni�kom saobra�aju i drugo), dužni su da postupaju u skladu sa ovim zakonom.

�lan 76. Železnice Republike Srpske posluju po tržišnim uslovima.

�lan 77. Prevoz putnika i stvari u unutrašnjem i me�unarodnom železni�kom saobra�aju vrše Železnice Republike Srpske i drugi operatori sredstvima železni�kog saobra�aja. Železnice Republike Srpske mogu da vrše prevoz putnika i stvari i drugim prevoznim sredstvima pod uslovom propisanim za prevoz tim prevoznim sredstvima.

2. Organizacija prevoza u železni�kom saobra�aju

�lan 78. Ako Železnice Republike i drugi operatori nisu u mogu�nosti da uredno i kvalitetno izvršavaju obaveze prevoza putnika i stvari usled ve�ih poreme�aja saobra�aja koji su nastali zbog elementarnih nepogoda, ve�ih udesa, teških ošte�enja železni�ke infrastrukture, saobra�ajnih zagušenja, dužne su da preduzmu potrebne mere za otklanjanje štetnih posledica i uspostavljanje urednog saobra�aja i o tome izveste nadležno ministarstvo. U slu�aju iz stava 1. nadležno ministarstvo može predložiti dodatne mere, utvrditi red prvenstva u prevozu po potrebi odrediti vanredne mere za otklanjanje posledica i poreme�aja u prevozu.

�lan 79. U slu�aju proglašavanja vanrednog stanja nadležni organ Republike Srpske može pored mera utvr�enih posebnim Zakonom, da naredi mere fizi�ke i tehni�ke zaštite sistema železnica i obim funkcionisanja železni�kog saobra�aja (vozova i pravaca na kojima �e se saobra�ati pri prevozu putnika i stvari).

�lan 80. Železnice Republike Srpske i drugi operatori mogu trajno obustaviti prevoz putnika i stvari na odre�enoj železni�koj pruzi ili delu pruge uz prethodnu saglasnost Vlade. Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su odrediti rok obustave prevoza, koji ne može biti kra�i od šest meseci, ra�unaju�i od dana podnošenja zahteva za dobijanje saglasnosti iz prethodnog stava. Vlada je dužna da donese odluku o zahtevu u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva.

�lan 81. Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da uz zahtev iz prethodnog �lana dostave obrazloženje koje mora sadržavati podatke o železni�koj pruzi ili delu pruge za koju se traži saglasnost za trajno obustavljanje prevoza i to: u obimu prevoza, ostvarenim prihodima, troškovima, transportnim sredstvima i njihovom tehni�kom stanju, predlog mera kojima bi se mogla posti�i rentabilnost te pruge, o mogu�oj zameni železni�kog saobra�aja drugim saobra�ajem, broju zaposlenih radnika podnosi se izveštaj o infrastrukturi pruge koja je predmet razmatranja i mogu�nost zapošljavanja tehnološkog viška radnika. Predlog koji ne sadrži obrazloženje i podatke iz prethodnog stava, vra�a se Železnicama Republike Srpske i drugim operatorima na dopunu a u tom slu�aju rok podnetog zahteva se ra�una od dana dostavljenih dopuna.

�lan 82. Vlada može uskratiti saglasnost za trajno obustavljanje prevoza na odre�enoj železni�koj pruzi ili delu pruge, ako utvrdi da je: 1. obavljanje železni�kog saobra�aja nezamenjiv uslov života i rada gra�ana ili rada drugih preduze�a na tom podru�ju, 2. Železnicama Republike Srpske i drugom operatoru priznata razlika u cenama, 3. Železnice Republike Srpske i drugi operatori svojim poslovnim merama u ostvarivanju usvojenog programa razvoja ili svojom tarifskim politikom, organizacijom ili tehnologijom rada prouzrokovale nerentabilnost odre�ene železni�ke pruge ili dela pruge.

�lan 83. Ako Vlada uskrati saglasnost za trajno obustavljanje prevoza na odre�enoj pruzi ili delu pruge iz razloga navedenog u ta�ki 1. prethodnog �lana, Vlada i zainteresovane opštine, odnosno korisnici železni�kih usluga, nadoknadi�e Železnicama Republike Srpske i drugim operatorima negativnu razliku u poslovanju za odre�enu prugu ili deo pruge, za koju je zatraženo trajno obustavljanje prevoza. U slu�ajevima iz ta�. 2. i 3. iz prethodnog �lana, Vlada nije obavezna Železnici Republike Srpske i drugim operatorima nadoknaditi negativnu razliku za poslovanje na odre�enoj pruzi ili delu pruge za koju je zatražena saglasnost za trajno obustavljanje prevoza. Odlukom o uskra�ivanju davanja saglasnosti iz prethodnog �lana utvr�uje se na�in i vreme pla�anja negativne razlike u poslovanju.

�lan 84. Po zahtevu za saglasnost za trajnu obustavu prevoza na odre�enoj pruzi ili delu pruge, Vlada može odlu�iti da se odre�ena pruga ili deo pruge pretvori u industrijsku železnicu i da organizovanje prevoza poveri drugom zainteresovanom operatoru.

�lan 85. U slu�aju potrebe ubrzavanja utovara i istovara stvari pri prevozu železnicom, Železnice Republike Srpske i drugi operatori mogu sa korisnicima prevoznih usluga zaklju�ivati ugovore o skra�ivanju rokova utovara, istovara, istovara

u dane državnih praznika, nedeljom i no�u.

�lan 86. Ako nastanu vanredne okolnosti, poreme�aji u privredi, elementarne nepogode i drugo, Vlada može odrediti prioritet u prevozu odre�enih lica i stvari, odre�enih korisnika železni�kih usluga, utvrditi skra�ene rokove za utovar i istovar, uvo�enje obaveznog istovara na dane državnih praznika, nedeljom i no�u.

�lan 87. Na�in funkcionisanja železni�kog saobra�aja, održavanje pruga i postrojenja, signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih ure�aja, voznih sredstava, prioritet u izvršenju prevoza i mere zaštite železni�ke imovine, za vreme neposredne ratne opasnosti i za vreme ratnog stanja, utvr�uje se propisima koje donose Železnice Republike Srpske uz saglasnost nadležnog ministarstva.

3. Pravila saobra�aja

�lan 88. Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da organizuju i vrše železni�ki saobra�aj prema jedinstvenom tehni�kom i tehnološkom procesu, u skladu sa zakonom. Železni�ki saobra�aj mora se vršiti prema propisanim uslovima o na�inu regulisanja i vršenja železni�kog saobra�aja, o sastavu voza, i o ko�enju voza u saobra�aju, u zavisnosti od tehni�ke opremljenosti pruge. Prevoz putnika i stvari u železni�kom saobra�aju vrši se železni�kim vozilima koja moraju odgovarati uslovima propisanim za bezbedno odvijanje železni�kog saobra�aja. Vozovi za prevoz putnika moraju biti sa strane obeleženi putokaznim tablama koje ozna�avaju relaciju na kojoj voz saobra�a. Na�in regulisanja i vršenja železni�kog saobra�aja, sastava vozova i rasporeda vozila u vozu, kao i na�in ko�enja vozova u saobra�aju, u zavisnosti od tehni�ke opremljenosti pruge, utvr�uje se na jedinstven na�in, propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

�lan 89. Saobra�aj putni�kih i teretnih vozova vrši se prema unapred utvr�enom redu vožnje, s tim što se red vožnje koji se odnosi na redovan prevoz putnika mora objaviti na uobi�ajen na�in, najmanje 15 dana pre njegovog stupanja na snagu. Železnice Republike Srpske i drugi operatori moraju se pridržavati utvr�enog reda vožnje i moraju preduzimati mere za njegovo bezbedno izvršenje i u njemu deklarisanog kvaliteta usluga. Pri utvr�ivanju reda vožnje pravo u�estvovanja imaju svi registrovani operatori.

�lan 90. Voz u saobra�aju na pruzi mora imati propisani broj železni�kih radnika odgovaraju�e stru�ne spreme i obu�enosti, zavisno od vrste voza, vrste vu�nog vozila u vozu i opremljenosti pruge i vozila signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim ure�ajima.

�lan 91. Ko�enje voza vrši se automatskim ko�nicama koje se stavljaju u dejstvo iz vu�nih vozila ili sa pojedinih vozila, odnosno koje deluju automatski kada se voz raskine. Ko�enje voza može se vršiti i ru�nim ko�nicama u slu�aju iznenadnog kvara ure�aja za automatsko ko�enje voza i u drugim propisanim posebnim slu�ajevima koji uslovljavaju da se ko�enje vrši ru�nom ko�nicom.

�lan 92. Sastav voza i raspored vozila u vozu moraju biti takvi da obezbe�uju sigurno kretanje i efikasno ko�enje voza i da voz može bezbedno saobra�ati prema utvr�enom redu vožnje. U voz se može uvrstiti železni�ko vozilo koje odgovara propisanim uslovima i tehni�kim normativima, ako je sposobno za saobra�aj, ako je u granicama propisanog profila, i ako ne prekora�uje najve�e dozvoljeno osovinsko optere�enje ili najve�u dozvoljenu masu po dužnom metru, utvr�enu za pruge na kojima vozilo treba da saobra�a. Ako vozilo zajedno sa tovarom ili bez tovara prekora�uje granice propisanog tovarnog profila ili najve�eg dozvoljenog osovinskog optere�enja ili najve�u dozvoljenu masu po dužnom metru, pruga na kojima treba da saobra�a, takvo vozilo može se izuzetno uvrstiti u voz i može u�estvovati u saobra�aju na železni�kim prugama ako ispunjava posebne uslove utvr�ene u odobrenju iz �lana 59. stav 2. i �lana 60. stav 4.

�lan 93. Teretna kola natovarena materijama koje mogu biti opasne po ljudski život, bezbednost okoline i saobra�aja, moraju biti obeležena, a prevoz tih materija u železni�kom saobra�aju mora se vršiti u skladu sa zakonom i drugim

propisima o prevozu opasnih materija.

�lan 94. Na železni�koj pruzi voz može saobra�ati brzinom koja odgovara tehni�koj sposobnosti pruge i postrojenja i ure�aja na pruzi na kojoj saobra�a, sposobnosti železni�kih vozila uvrštenih u voz, kao i vrsti ko�enja i ko�noj masi voza. U železni�kom saobra�aju brzina kretanja voza mora se prilagoditi propisanim brzinama na odre�enoj pruzi ili na delu te pruge, a propisana maksimalna brzina voza ni u kom slu�aju ne sme se prekora�iti.

�lan 95. Voz mora biti opremljen propisanim aparatima sa hemijskim sredstvima za gašenje požara i pribora za prvu pomo�, smeštenim na lako dostupnim mestima. Voz za prevoz putnika mora no�u a u tunelima u kojima vožnja traje duže od tri minuta i danju, biti unutra osvetljen na propisan na�in. Kola u vozu za prevoz putnika moraju biti na propisan na�in zagrejana ako je spoljna temperatura niža od plus 12 stepeni Celzijusa.

�lan 96. Pre zapo�injanja radova na pruzi ili postrojenju, objektu ili ure�aju na pruzi, kao i za vreme održavanja železni�kih pruga ili postrojenja, objekata i ure�aja na pruzi, moraju se preduzimati propisane i druge neophodne mere za bezbednost saobra�aja i sigurnost radnika koji izvode te radove. Preduze�e koje izvodi radove, odnosno koje održava železni�ku prugu, postrojenja, objekte i ure�aje na pruzi, dužno je da pre po�etka radova obezbedi mesto na kome �e se radovi izvoditi. Železnice Republike Srpske dužne su da za vreme trajanja radova iz stava 2. ovog �lana organizuju bezbedan saobra�aj na mestu izvo�enja tih radova. Po završetku radova iz stava 1. ovog �lana preduze�e koje izvodi te radove dužno je da sa železni�ke pruge ukloni ostatke materijala, sredstava rada, signalne znake i oznake i druge predmete koje je postavilo prilikom izvo�enja radova i da postavi opremu, telekomunikacione, signalno-sigurnosne i druge ure�aje koji su neophodni za bezbedno odvijanje železni�kog saobra�aja.

�lan 97. Za svaki voz moraju se voditi podaci o njegovom sastavu, posadi, ko�enju i kretanju i o doga�ajima u vezi sa njegovim saobra�ajem.

4. Sistem signalizacije i signalnih oznaka

�lan 98. U vršenju železni�kog saobra�aja primenjuju se železni�ki saobra�ajni signali, koji moraju biti takvi da se pomo�u njih železni�ki radnici mogu brzo i pouzdano me�u sobom obaveštavati i sporazumevati o saobra�aju vozova, pri manevrisanju, o dozvoli ili zabrani vožnje preko odre�enog mesta, o stanju pruge, o ograni�enju brzine kretanja vozova i drugo.

�lan 99. Železni�ke pruge moraju se opremiti propisanim signalima i signalnim oznakama kojima se železni�ki radnici i druga lica upozoravaju na opasnost koja im preti, stavljaju im do znanja ograni�enja, zabrane i upozorenja kojih se moraju pridržavati i daju neophodna obaveštenja za bezbedno odvijanje železni�kog saobra�aja i njihovu li�nu bezbednost. Železni�ki saobra�ajni signali, saobra�ajni znaci i oznake na pruzi, vrsta, zna�enje, oblik, boja i najmanja daljina vidljivosti signalnih znakova i oznaka, kao i mesta njihove ugradnje, odnosno postavljanja i na�in njihove upotrebe utvr�uje se posebnim propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

�lan 100. Železni�kim signalima i signalnim oznakama moraju se ozna�iti i opasnosti privremenog karaktera naro�ito one koje nastanu usled iznenadnog ošte�enja pruge i privremena ograni�enja i zabrane u saobra�aju. Ti signali i signalne oznake moraju se otkloniti �im prestanu razlozi zbog kojih su bili postavljeni.

�lan 101. Sistem signalizacije i signalnih oznaka mora odgovarati organizaciji procesa rada u vršenju železni�kog saobra�aja i ispunjavati zahteve bezbednosti saobra�aja, a u pogledu zna�enja pojedinih signalnih pojmova mora biti jedinstven za celu teritoriju Republike.

�lan 102. Železni�ki radnici moraju se, u vršenju saobra�aja, pridržavati ograni�enja, zabrana i obaveza datih pomo�u signalnih znakova.

�lan 103. Signali se moraju postavljati i održavati i moraju biti osvetljeni sopstvenim izvorom svetlosti i biti prevu�eni reflektuju�om materijom tako da ih železni�ki radnici i druga lica na koja se odnose mogu na vreme uo�iti i danju i no�u i pri smanjenoj vidljivosti.

�lan 104. Za o�uvanje li�ne bezbednosti železni�kih radnika i drugih lica, na odre�enim mestima u stanicama i na pruzi postavljaju se i koriste signali za opomenu.

�lan 105. Odre�eni signali u železni�kom saobra�aju imaju zna�enje obaveznog nare�enja ili upozorenja. Železni�ki radnici i druga lica na koja se ti signali odnose moraju po njima postupiti. Ako je zna�enje signala nejasno, železni�ki radnici i druga lica na koja se signali odnose moraju postupiti tako da taj signal ima ono zna�enje koje obezbe�uje ve�u bezbednost železni�kom saobra�aju.

�lan 106. Signali se moraju ukloniti, dopuniti ili zameniti ako njihovo zna�enje ne odgovara izmenjenim uslovima saobra�aja na pruzi i zahtevima bezbednosti saobra�aja.

�lan 107. Voz mora biti ozna�en i to: na �eonoj strani no�u, a na kraju voza i danju i no�u odgovaraju�im signalima. No�u, a u slu�aju smanjene vidljivosti i danju, ti signali moraju davati svetlost odgovaraju�e boje i ja�ine.

�lan 108. Na železni�kim prugama mogu saobra�ati vozovi opremljeni signalima postavljenim na kraju voza koji su prevu�eni reflektuju�om materijom tako da reflektuju svetlost odgovaraju�e boje i ja�ine.

�lan 109. U železni�kom saobra�aju železni�ki radnici moraju davati propisane signalne znake u skladu sa signalnim i saobra�ajnim pravilima. Železni�ki radnici i druga lica na koja se ti signalni znaci odnose moraju postupiti po njima.

5. Dužnosti u slu�aju nastanka vanrednih doga�aja

�lan 110. Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da preduzmu mere za spasavanje lica i pružanje pomo�i povre�enim licima u vanrednim doga�ajima nastalim u železni�kom saobra�aju. U slu�aju prekida železni�kog saobra�aja zbog vanrednog doga�aja preduze�e iz stava 1. ovog �lana dužno je da preduzme mere za uspostavljanje saobra�aja u što kra�em roku.

�lan 111. Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da utvrde uzroke vanrednih doga�aja nastalih u železni�kom saobra�aju i okolnosti pod kojima su nastali. Ako su u nastalom vanrednom doga�aju u�estvovali radnici drugog operatora uzrok vanrednog doga�aja i odgovornost radnika, utvr�uje komisija Železnice Republike Srpske u �ijem je sastavu i predstavnik tog operatora. Železni�ki radnici i druga lica koja se zateknu ili na�u na licu mesta vanrednog doga�aja nastalog u železni�kom saobra�aju, u kojem je bilo povre�enih lica, dužni su da u�estvuju u spasavanju tih lica, da im pruže pomo� i da o tome odmah obaveste Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice, a ako ima poginulih i povre�enih lica i najbližu zdravstvenu organizaciju ili medicinsku instituciju i nadležni organ unutrašnjih poslova. Na�in osposobljavanja železni�kih radnika za pružanje prve pomo�i povre�enim licima u vanrednim doga�ajima nastalim u železni�kom saobra�aju ure�uje se na jedinstven na�in propisom koji donose Železnice Republike Srpske i imaoci železnice. Železnice Republike Srpske i imaoci železnice kada su obavešteni o vanrednom doga�aju u kojem je bilo povre�enih i poginulih lica dužni su da o tome obaveste najbližu zdravstvenu ustanovu.

�lan 112.

Organi koji vrše uvi�aj o vanrednim doga�ajima nastalim u železni�kom saobra�aju dužni su da vode ra�una da uvi�ajne radnje ne ometaju odvijanje javnog železni�kog saobra�aja, odnosno uvi�aj obave u što kra�em roku, tako da se ometanje saobra�aja svede na najmanju meru.

�lan 113. Železnice Republike Srpske i imaoci železnice dužni su da o vanrednim doga�ajima nastalim u železni�kom saobra�aju koji su imali za posledicu smrt ili težu povredu lica ili znatnu materijalnu štetu, odmah po njegovom nastanku obavestite nadležni organ Republike, kao i Vojsku, ako je u tim vanrednim doga�ajima bilo poginulih ili povre�enih vojnika, vojnih lica ili ošte�enja vojnih transportnih sredstava. Železnice Republike Srpske i imaoci železnice dužni su da o vanrednim doga�ajima nastalim u železni�kom saobra�aju i o drugim pojavama od zna�aja za bezbednost železni�kog saobra�aja vode evidenciju i da nadležnim organima Republike najmanje jedanput godišnje dostave izveštaj o stanju bezbednosti železni�kog saobra�aja sa odgovaraju�im podacima. Na�in evidentiranja i statisti�kog pra�enja i objavljivanja podataka o vanrednim doga�ajima nastalim u železni�kom saobra�aju i o drugim pojavama od zna�aja za bezbednost železni�kog saobra�aja, utvr�uje se na jedinstven na�in propisom koji donose Železnice Republike Srpske i imaocu železnice.

6. Pristup na železni�ko podru�je i red na železnici

�lan 114. Pristup i kretanje lica i drumskih vozila na železni�kom podru�ju dozvoljeni su samo na odre�enim mestima. Lica koja u okviru svojih poslova i radnih zadataka treba da izvrše odre�ene poslove na pruzi, izuzev železni�kih radnika, dužna su da o tome obaveste Železnice Republike Srpske i imaoca železnice koji vrše saobra�aj na odnosnoj pruzi i da od njega dobiju pismeno odobrenje o vremenu i uslovima pod kojima mogu izvršiti te radnje. Izuzetno odredba iz stava 2. ovog �lana ne odnosi se na pripadnike organa unutrašnjih poslova i Vojske ako u vanrednim ili hitnim slu�ajevima treba da izvrše odre�enu službenu radnju ili da pristupe na železni�ko podru�je i da se kre�u na tom podru�ju i na mestima koja za to nisu predvi�ena. Izuzetno odredbi iz stava 2. ovog �lana, Železnice Republike Srpske i imaoci železnice mogu dozvoliti pristup i kretanje licima na železni�kom podru�ju i na mestima koja za to nisu predvi�ena.

�lan 115. Radi bezbednog odvijanja železni�kog saobra�aja zabranjeno je: 1. kvariti i ošte�ivati železni�ku prugu, železni�ka vozila ili njihovu opremu, 2. bacati i stavljati bilo kakav predmet na železni�ku prugu ili bacati bilo kakav predmet na železni�ka vozila ili iz železni�kih vozila, 3. izvoditi radove u blizini železni�ke pruge koji bi mogli oštetiti železni�ku prugu ili umanjiti stabilnost terena (klizanje ili odronjavanje terena, hidrografske promene i sli�no) ili na bilo koji drugi na�in ugrožavati ili ometati železni�ki saobra�aj, 4. neovlaš�eno otvarati branik putnog prelaza, stavljati ili vešati bilo šta na branik ili na drugi signalno-sigurnosni ure�aj putnog prelaza, ili na bilo koji drugi na�in ometati normalno funkcionisanje branika ili drugog ure�aja na putnom prelazu, 5. vršiti poslove, saditi drve�e i drugo visoko rastinje ili izvoditi radove u blizini putnog prelaza koji umanjuju, spre�avaju ili na bilo koji na�in ometaju preglednost železni�ke pruge ili puta, 6. neovlaš�eno ukloniti napravu postavljenu radi zaštite železni�kog saobra�aja na mestu odronjavanja, na mestu bujice ili na mestu izloženom vejavicama i jakim vetrovima, 7. unositi materije ili predmete u putni�ka kola, stani�ne prostorije ili druga mesta predvi�ena za putnike, kojima bi se mogla ugroziti bezbednost putnika i drugih lica ili im se naneti šteta, 8. upotrebiti ure�aj za ko�enje radi zaustavljanja voza, osim u slu�aju opasnosti za bezbednost voza, putnika i drugih lica, 9. ometati �uvara pruge, putnog prelaza, mosta, odnosno tunela ili drugog železni�kog radnika u vršenju železni�kog saobra�aja, 10. pored železni�ke pruge, a naro�ito u blizini vidnih železni�kih signala, saditi visoko drve�e i postavljati znakove, oznake, izvore koji daju obojenu svetlost ili bilo koje druge naprave koje bojom, oblikom i svetloš�u ili na drugi na�in otežavaju uo�avanje železni�kih signala ili koje mogu dovesti u zabludu železni�ke radnike u pogledu zna�enja železni�kih signala. Železnice Republike Srpske ili imaoci železnice, u slu�ajevima iz ta�. 5. i 10. stav 1. ovog �lana, ima pravo da bez posebnog odobrenja ili drugog akta ukloni drve�e ili objekte koji mogu da dovedu u zabludu železni�ke radnike u pogledu zna�enja železni�kog signala.

�lan 116. Na mestima koja su predvi�ena za pristup i kretanje na železni�kom podru�ju i u vozovima sva lica su dužna da se pridržavaju unutrašnjeg reda u železni�kom saobra�aju, u skladu sa propisima koje donose Železnice Republike

Srpske i imaoci železnice na osnovu zakona. Ovlaš�eni železni�ki radnici staraju se da se lica koja se nalaze na železni�kom podru�ju i u vozovima pridržavaju unutrašnjeg reda u železni�kom saobra�aju. Ovlaš�eni radnici iz stava 2. ovog �lana, u sprovo�enju unutrašnjeg reda u železni�kom saobra�aju, imaju i dužnost da legitimišu lica koja se ne pridržavaju tog unutrašnjeg reda, da preduzimaju mere potrebne za spre�avanje narušavanja i mere za uspostavljanje narušenog unutrašnjeg reda, da oduzimaju predmete koji su upotrebljeni za ugrožavanje bezbednosti železni�kog saobra�aja ili za narušavanje unutrašnjeg reda u železni�kom saobra�aju. Železni�ki radnici sa posebnim ovlaš�enjima i odgovornostima i drugi radnici odgovorni za bezbednost železni�kog saobra�aja odre�eni opštim aktom kojim se ure�uje radni odnos, podnose prijave sudiji za prekršaje protiv lica koja su narušila unutrašnji red u železni�kom saobra�aju. Nadležni organi unutrašnjih poslova, na zahtev železni�kih radnika, pružaju pomo� tim radnicima u spre�avanju narušavanja i uspostavljanja unutrašnjeg reda i u pridržavanju propisa o bezbednosti u železni�kom saobra�aju na na�in odre�en Zakonom. Nadležni organi unutrašnjih poslova staraju se o javnom redu u vozovima i na mestima koja su predvi�ena za pristup i kretanje na železni�kom podru�ju.

�lan 117. Železnice Republike Srpske i imaoci železnice dužni su da na mestima odronjavanja, na mestima bujica i na mestima izloženim vejavicama i jakim vetrovima, na kojima može do�i do ometanja ili ugrožavanja železni�kog saobra�aja, samostalno ili zajedno sa drugim pravnim licima, blagovremeno preduzima propisane mere tehni�ke i fizi�ke zaštite železni�ke pruge i objekata na pruzi od elementarnih nepogoda radi obezbe�enja bezbednog odvijanja železni�kog saobra�aja. Železnice Republike Srpske i imaoci železnice, u slu�ajevima iz stava 1. ovog �lana, imaju pravo bez posebnog odobravanja ili drugog akta, da postavljaju ili održavaju privremene zaštitne naprave i privremeno smešta materijal i druga sredstva na zaštitni pružni pojas na zemljištu u državnoj svojini i svojini gra�ana, ako je potrebno radi preduzimanja mera za obezbe�enje bezbednog odvijanja železni�kog saobra�aja, odnosno za uspostavljanje železni�kog saobra�aja. Kad prestanu razlozi iz stava 2. ovog �lana Železnice Republike Srpske i imaoci železnice dužni su da sa zaštitnog pojasa u državnoj svojini, kao i na zemljištu u svojini gra�ana, uklone privremene zaštitne naprave, materijal i druga sredstva koja su postavile prilikom preduzimanja mera za obezbe�enje bezbednog saobra�aja, odnosno za uspostavljanje železni�kog saobra�aja, da uspostave pre�ašnje stanje i da plate naknadu za koriš�enje zemljišta u skladu sa propisima.

�lan 118. Železnice Republike Srpske, drugi operator i druga preduze�a dužna su da u svako doba, a naro�ito u zimskom periodu preduzimaju propisane mere za obezbe�enje bezbednog odvijanja železni�kog saobra�aja.

V - USLOVI KOJE MORAJU ISPUNJAVATI ŽELEZNI�KI RADNICI 1. Stru�no obu�avanje železni�kih radnika za vršenje železni�kog saobra�aja

�lan 119. Železni�ki radnici moraju imati propisanu stru�nu spremu, moraju biti stru�no obu�eni za poslove koje obavljaju u vršenju železni�kog saobra�aja i moraju ispunjavati druge propisane uslove za vršenje odre�enog stru�nog posla. Stru�na sprema iz stava 1. ovog �lana sti�e se u redovnim železni�kim školama i drugoj redovnoj školi prema programu na koji mišljenje obavezno daju Železnice Republike Srpske. Stru�na obu�enost iz stava 1. ovog �lana sti�e se u železni�ko-obrazovnim školskim centrima ili na Železnicama Republike Srpske ili drugim školama po programima koji se utvr�uju opštim aktom koji donose Železnice Republike Srpske. Železni�ki radnici moraju za poslove koje obavljaju imati potreban stru�ni ispit i podležu obaveznom stru�nom usavršavanju (pou�avanju i sli�no) a njihova stru�na obu�enost može se po potrebi i vanredno proveravati. Železnice Republike Srpske i drugi operatori ne smeju dozvoliti vršenje odre�enih železni�kih poslova radniku koji prilikom proveravanja stru�ne obu�enosti ne pokaže odgovaraju�e znanje za vršenje tih poslova ili koji se ne podvrgne tom proveravanju.

�lan 120. Stru�ni ispit za železni�kog radnika može da polaže samo lice koje je prethodno savladalo program stru�ne obu�enosti za odre�enu vrstu zanimanja i koje se pripremalo za polaganje tog ispita prema utvr�enom programu za odnosnu vrstu zanimanja. Program za polaganje stru�nog ispita iz stava 1. ovog �lana u obimu koji je od zna�aja za bezbedno odvijanje železni�kog saobra�aja, utvr�uje se propisom Železnice Republike Srpske.

2. Sticanje prava na upravljanje vu�nim vozilom i na regulisanje železni�kog saobra�aja

�lan 121. Pravo na upravljanje vu�nim vozilom može da stekne lice koje ispunjava uslove: 1. da je fizi�ki i psihi�ki sposobno da upravlja vozilom, 2. da je navršilo 18. godina života, 3. da ima propisanu stru�nu spremu odre�enog zanimanja, 4. da se obu�avalo pod nadzorom ovlaš�enog lica koje je stru�no obu�eno za upravljanje odre�enom vrstom vozila, 5. da je položilo propisani stru�ni ispit za upravljanje železni�kim vozilom, 6. da mu odlukom nadležnog organa nije zabranjeno upravljanje vozilom. Izuzetno od odredaba stav 1. ta�ka 2. ovog �lana, pravo na upravljanje vu�nim vozilom ekspresnih, brzih i poslovnih vozova za prevoz putnika može da stekne samo lice koje je navršilo 21. godinu.

�lan 122. Pravo na regulisanje železni�kog saobra�aja može da stekne lice koje ispunjava uslove: 1. da je psihi�ki i fizi�ki sposobno da reguliše železni�ki saobra�aj, 2. da je navršilo 18. godina života, 3. da ima propisanu stru�nu spremu odre�enog zanimanja, 4. da se obu�avalo pod nadzorom ovlaš�enog lica koje je stru�no obu�eno za regulisanje železni�kog saobra�aja, 5. da je položilo propisani stru�ni ispit za regulisanje železni�kog saobra�aja, 6. da mu odlukom nadležnog organa nije zabranjeno da reguliše železni�ki saobra�aj.

3. Posebni zdravstveni uslovi koje moraju ispunjavati železni�ki radnici i provera njihove zdravstvene sposobnosti

�lan 123. Železni�ki radnici moraju ispunjavati propisane posebne zdravstvene uslove i biti psihi�ki i fizi�ki sposobni za obavljanje svojih poslova i radnih zadataka. Zdravstveni uslovi koje moraju ispunjavati železni�ki radnici, na�in njihovog utvr�ivanja i vreme njihovog proveravanja utvr�uju se propisom donesenim na osnovu ovog zakona.

�lan 124. Lice koje se obu�ava za vršenje odre�enih poslova železni�kog radnika dužno je da se pre zasnivanja radnog odnosa podvrgne zdravstvenom pregledu. Železni�ki radnik je dužan da se pre raspore�ivanja na druge poslove i zadatke, odnosno pre upu�ivanja na školovanje i stru�no obu�avanje podvrgne zdravstvenom pregledu. Psihi�ka i fizi�ka sposobnost železni�kog radnika mora se periodi�no ili vanredno proveravati na periodi�nom ili vanrednom zdravstvenom pregledu. Na zdravstvenom pregledu utvr�uje se da li je lice iz stava 1. ovog �lana, odnosno železni�ki radnik iz stava 2. ovog �lana psihi�ki i fizi�ki sposobno za obavljanje poslova odre�ene vrste zanimanja, a na periodi�nom ili vanrednom zdravstvenom pregledu da li je železni�ki radnik iz stava 3. ovog �lana psihi�ki i fizi�ki sposoban za obavljanje svojih poslova i radnih zadataka.

�lan 125. Zdravstvene preglede lica koja se obu�avaju za obavljanje poslova železni�kog radnika periodi�ne i vanredne preglede železni�kih radnika i zdravstvenu evidenciju o tim licima, odnosno psihi�koj i fizi�koj sposobnosti tih lica, vrši nadležna zdravstvena ustanova koja je osposobljena i opremljena, odnosno koja ispunjava propisane uslove za obavljanje tih pregleda i vo�enje evidencije i koju za to ovlasti nadležni organ u Republici.

�lan 126. Na periodi�ni zdravstveni pregled upu�uje se železni�ki radnik u propisanim rokovima koji zavise od vrste poslova koje taj radnik obavlja. Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da železni�kog radnika upute na periodi�ni zdravstveni pregled pre isteka roka propisanog za obavljanje tog pregleda.

�lan 127. Na vanredni zdravstveni pregled upu�uje se železni�ki radnik za koga se osnovano posumnja da iz zdravstvenih razloga više nije sposoban da obavlja svoje poslove i radne zadatke i posle svakog udesa, teže povrede, teške i dugotrajne bolesti i u drugim propisanim slu�ajevima. Upu�ivanje radnika iz stava 1. ovog �lana na vanredni zdravstveni pregled vrši se na zahtev železni�kog radnika

sa posebnim ovlaš�enjima i odgovornostima, lekara, lica koje ovlasti organ nadležan za kontrolu železni�kog saobra�aja, javnog tužioca, suda, sudije za prekršaje, preduze�a u kome je železni�ki radnik zaposlen ili na li�ni zahtev radnika.

�lan 128. Železni�ki radnik koji ne ispunjava propisane zdravstvene uslove smatra se psihi�ki i fizi�ki nesposobnim za vršenje odre�enih poslova dok ta nesposobnost traje i takvom radniku ne sme se dozvoliti vršenje tih poslova. Železnice Republike Srpske i drugi operatori ne smeju dozvoliti železni�kom radniku da obavlja poslove ako na zdravstvenom pregledu ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za te poslove ili ako se nije podvrgao zdravstvenom pregledu na koji je upu�en.

�lan 129. Železni�ki radnik ne sme stupiti na rad niti vršiti odre�ene poslove ako je u tolikoj meri umoran ili bolestan ili ako je u takvom psihi�kom stanju da je nesposoban da vrši poverene poslove. Železni�ki radnik koji se u toku vršenja svojih poslova ose�a umornim i bolesnim ili iz bilo kojih drugih razloga nesposobnim za dalje obavljanje poslova dužan je da o tome obavesti odgovorno lice na Železnicama Republike Srpske ili druge operatore i da prekine da vrši posao, ako oceni da ne može da bezbedno vrši svoje poslove i radne zadatke. Železni�ki radnik ne sme uzimati alkoholna pi�a, opojne droge ili psihoaktivna sredstva za vreme obavljanja svojih poslova, niti stupiti na rad ako u organizmu ima alkohola, ili je pod dejstvom opojnih droga, odnosno psihoaktivnih sredstava. Postupak za proveravanje psihi�ke i fizi�ke sposobnosti radnika iz st. 1, 2. i 3. ovog �lana, pre njegovog stupanja na rad i u toku rada, utvr�uje se propisom koji donose Železnice Republike Srpske i drugi operatori. Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da na organizovan na�in, iz stava 4. ovog �lana, vrše proveru psihi�ke i fizi�ke sposobnosti odre�enih železni�kih radnika pre njihovih stupanja na rad i u toku rada, da utvrde obim i u�estalost provere te sposobnosti, te koji radnici podležu toj proveri i u kojim se organizacionim jedinicama (stanicama i depoima) vrši ta provera.

�lan 130. Železni�kom radniku ne sme se dozvoliti obavljanje poslova ako se prilikom provere njegove psihi�ke i fizi�ke sposobnosti utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za obavljanje tih poslova ili ako se utvrdi da je sklon upotrebi alkohola ili opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava.

�lan 131. Železni�ki radnik za koga se analizom krvi, ili krvi i urina, ili drugom stru�nom metodom merenja koli�ine alkohola u organizmu utvrdi da ima alkohola u krvi ili da pokazuje znake alkoholne poreme�enosti, smatra�e se da je pod dejstvom alkohola.

�lan 132. Železni�kom radniku ne mogu se poveriti poslovi rukovo�enja saobra�ajem, regulisanje saobra�aja, disponiranja u saobra�aju i kontrole procesa rada u saobra�aju ako se utvrdi da je sklon upotrebi alkohola ili opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava.

�lan 133. Železni�ki radnik sa posebnim ovlaš�enjima i odgovornostima koga ovlaste Železnice Republike Srpske i imaoci železnice, odnosno lice koje ovlasti organ nadležan za kontrolu železni�kog saobra�aja, može železni�kog radnika podvr�i ispitivanju alkoholisanosti pomo�u odgovaraju�ih sredstava i aparata ili uputiti na stru�ni zdravstveni pregled radi provere da li ima alkohola u organizmu, ili da li pokazuje znake alkoholne poreme�enosti, ili se nalazi pod dejstvom drugih i psihoaktivnih sredstava. Železni�ki radnik koji neposredno u�estvuje u vršenju železni�kog saobra�aja dužan je da se podvrgne ispitivanju, odnosno stru�nom pregledu iz stava 1. ovog �lana na koji je upu�en.

4. Ukupno radno vreme, trajanje smene i upravljanje vu�nim vozilom, dnevni i nedeljni odmor i raspored u smenama voznog i stani�nog osoblja

�lan 134. Ukupno radno vreme voznog i stani�nog osoblja utvr�uje se opštim aktom, odnosno Kolektivnim ugovorom, u skladu sa Zakonom. Ukupno radno vreme železni�kog radnika u toku jedne smene ne može trajati duže od 12 �asova.

�lan 135.

Ukupno trajanje smene voznog i stani�nog osoblja, ukupno trajanje upravljanja vu�nim vozilom voza, dnevni i nedeljni odmor i raspored u smenama voznog i stani�nog osoblja, zavisno od organizacije saobra�aja, izvršenja reda vožnje i drugih uslova koji uti�u na psihi�ku i fizi�ku sposobnost voznog i stani�nog osoblja da bezbedno obave svoje radne obaveze pri vršenju železni�kog saobra�aja utvr�uje se opštim aktom, odnosno Kolektivnim ugovorom.

�lan 136. U železni�kim stanicama i depoima u kojima se železni�kim radnicima koji vrše poslove voznog osoblja obezbe�uje dnevni odmor, izme�u dve uzastopne smene, moraju postojati odgovaraju�e prostorije za odmor i ishranu radnika, koje moraju ispunjavati propisane higijensko-tehni�ke uslove.

VI - DUŽNOSTI I ODGOVORNOSTI ŽELEZNI�KIH RADNIKA

�lan 137. Železni�ki radnici dužni su da se pridržavaju odredaba ovog zakona o regulisanju i vršenju železni�kog saobra�aja, o signalima i održavanju železni�kih pruga, objekata, postrojenja i ure�aja na njima i železni�kih vozila. Nepridržavanje odredaba propisa iz stava 1. ovog �lana predstavlja prekršaj i povredu radne obaveze. Železnice Republike Srpske opštim aktom utvr�uju ovlaš�enje radnika za vršenje kontrole iz �lana 74. ovog zakona. Ovlaš�enja odre�enih organa Železnice Republike Srpske i imaoca železnice za pokretanje i vo�enje postupka protiv železni�kih radnika za povredu radne obaveze u vršenju železni�kog saobra�aja, kad tu povredu u�ini radnik tog preduze�a, reguliše se opštim aktom.

�lan 138. Železni�kom radniku koji pri vršenju železni�kog saobra�aja u�ini povredu dužnosti i radnih obaveza u odnosu na bezbedno odvijanje železni�kog saobra�aja, može se izre�i mera prestanka radnog odnosa, raspored na drugo radno mesto ili nov�ana kazna. Železnice Republike Srpske i drugi operatori opštim aktom utvr�uju okolnosti i uslove pod kojima �e se železni�kom radniku, za u�injenu povredu radne obaveze izre�i jedna od disciplinskih mera navedena u stavu 1. ovog �lana, postupak za sprovo�enje tih mera, kao i prava i obaveze i odgovornosti organa, koji odlu�uju o disciplinskoj odgovornosti radnika za u�injenu povredu radne obaveze, odnosno koji izri�e te disciplinske mere.

�lan 139. Železni�ki radnici ovlaš�eni za vršenje kontrole bezbednosti železni�kog saobra�aja ili drugi radnici odgovorni za bezbednost železni�kog saobra�aja dužni su da organizuju i trajno vrše kontrolu nad primenom odredaba ovog zakona, a naro�ito da preduzimaju potrebne mere u pogledu primene odredaba �lana 119. st. 1, 4. i 5., �lana 124. stava 3., �lana 129. stav 1., �l. 130-132., �l. 144. i 145., �lana 110., �lana 137. i �lana 138. ovog zakona. Ako radnici iz stava 1. ovog �lana smatraju da u interesu bezbednosti železni�kog saobra�aja, nadležni organ pri Železnici Republike Srpske nije primenio potrebnu meru iz �lana 129. st. 1. i 2., �l. 130-133. i �lana 138. ovog zakona dužni su da pismeno na to upozore taj organ. Ako taj organ i pored upozorenja ne primeni potrebnu meru, radnici iz stava 1. ovog �lana imaju pravo prigovora nadležnom organu upravljanja. Železni�ki radnici iz stava 1. ovog �lana, odre�eni opštim aktom Železnice Republike Srpske, dužni su da podnesu prijavu sudiji za prekršaje protiv železni�kog radnika ili odgovornog lica koje je u�inilo prekršaj pri vršenju železni�kog saobra�aja.

VII - POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI

�lan 140. Železni�kom radniku privremeno �e se zabraniti obavljanje poslova i radnih zadataka i to: 1. ako je psihi�ki i fizi�ki nesposoban za vršenje poslova i zadataka na osnovu nalaza i mišljenja odgovaraju�e zdravstvene ustanove, za vreme dok ta nesposobnost traje, 2. ako se ne podvrgne zdravstvenom pregledu na koji je upu�en, za vreme dok se tom pregledu ne podvrgne, 3. ako prilikom proveravanja stru�ne obu�enosti ne pokaže odgovaraju�e znanje za vršenje poslova i zadataka, za vreme dok ne pokaže odgovaraju�e stru�no znanje, 4. ako se ne podvrgne stru�nom proveravanju na koje je upu�en, za vreme dok se tom proveravanju ne podvrgne. U slu�aju iz stava 1. ta�. 1. do 4. ovog �lana, privremenu zabranu izri�e ovlaš�eni železni�ki radnik Železnice Republike Srpske ili drugog operatora koje su tom radniku poverili da obavlja poslove i radne zadatke i donosi rešenje o privremenoj zabrani vršenja tih poslova za vreme dok se ne ispune ti uslovi zbog kojih je privremena zabrana izre�ena.

�lan 141. Ovlaš�eno lice nadležnog organa, odnosno ovlaš�eni železni�ki radnik Železnice Republike Srpske i ovlaš�eno lice drugog operatora �e na licu mesta privremeno udaljiti iz saobra�aja železni�kog radnika i to:

1. ako ga zatekne da obavlja poslove i radne zadatke ili ako pokušava da obavlja poslove i radne zadatke iako je o�igledno da je taj radnik u takvom psihofizi�kom stanju (umor, bolest, dejstvo lekova, druga ili drugih opojnih sredstava) da nije sposoban da bezbedno vrši svoje poslove i zadatke, 2. ako ga zatekne da obavlja poslove i radne zadatke i ako utvrdi da u organizmu ima alkohola ili ako pokazuje znake alkoholne poreme�enosti, 3. ako odbije da se podvrgne ispitivanju alkoholisanosti primenom odgovaraju�ih sredstava i aparata, ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu radi provere da li ima alkohola u krvi i da li pokazuje znakove alkoholne poreme�enosti ili se nalazi pod dejstvom droga ili psihoaktivnih sredstava, na koju je upu�en, 4. ako ga zatekne da obavlja poslove i radne zadatke duže od dopuštenog trajanja radnog vremena u toku jedne smene, 5. ako ustanovi da je nepažnjom ili na drugi na�in prouzrokovao vanredni doga�aj na železnici i na taj na�in ugrozio bezbednost železni�kog saobra�aja, 6. ako ustanovi da radnik vrši službu bez sredstava za davanje signalnih znakova. Ovlaš�eno lice nadležnog organa, odnosno ovlaš�eni železni�ki radnik Železnice Republike Srpske ili ovlaš�eno lice drugog operatora, koje je privremeno udaljilo iz saobra�aja železni�kog radnika po odredbama stava 1. ta�. 1. do 5. ovog �lana, dužno je da železni�kom radniku o tome izda rešenje koje sadrži: ime i prezime radnika, broj rešenja, vreme trajanja zabrane vršenja posla i zadataka i dan, mesec njegovog izdavanja.

�lan 142. Železni�ki radnik kome je po osnovu �lana 141. stav 1. ta�. 1. do 4. ovog zakona, privremeno zabranjeno obavljanje poslova i radnih zadataka, odnosno koga po osnovu �lana 141. stav 1. ta�. 1. do 5. ovog zakona, privremeno udalji iz saobra�aja, ne sme da obavlja poslove i radne zadatke u saobra�aju na prugama Železnice Republike Srpske za vreme trajanja zabrane, odnosno za vreme za koje mu je zabrana izre�ena.

VIII - INDUSTRIJSKA ŽELEZNICA I INDUSTRIJSKI KOLOSECI

�lan 143. Industrijska železnica može biti priklju�ena na železni�ku prugu Železnica Republike Srpske. Preduze�a u oblasti saobra�aja, industrije, rudarstva, šumarstva i drugim oblastima privrede mogu imati industrijske koloseke priklju�ene na železni�ku prugu u sastavu Republike, kao i postrojenja i objekte na tim kolosecima, železni�ka vozila i druga sredstva koja su izgra�ena po posebnim tehni�kim elementima i uslovima u okviru prostora kojim one upravljaju. Priklju�enje industrijskih železnica iz stava 1. i industrijskih koloseka iz stava 2. ovog �lana ure�uju ugovorom Železnice Republike Srpske i preduze�e �ija je industrijska železnica, odnosno industrijski kolosek priklju�en.

�lan 144. Preduze�a koja vrše javni prevoz stvari i putnika i preduze�a koja vrše prevoz stvari i radnika za sopstvene potrebe na industrijskim železnicama i industrijskim kolosecima, preduze�a koja se priklju�uju na železni�ku prugu, dužna su da železni�ki saobra�aj na industrijskim železnicama i industrijskim kolosecima vrše na na�in i prema uslovima utvr�enim ovim zakonom ako Zakonom nije druga�ije ure�eno. Preduze�a koja održavaju industrijske koloseke dužni su da te koloseke održavaju u stanju kojim se obezbe�uje bezbedno odvijanje železni�kog saobra�aja. Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove koje moraju ispunjavati železni�ke pruge shodno se primenjuju na industrijske železnice i industrijske koloseke i postrojenja, ure�aje i opremu, kao i vozila kao sastavni deo tih železnica, ako Zakonom nije druga�ije odre�eno.

�lan 145. Pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek priklju�uje se na prugu Železnice Republike Srpske u stanici, a izuzetno na otvorenoj pruzi, uz obavezu sprovo�enja neophodnih mera bezbednosti saobra�aja. Ako se pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek priklju�uje na otvorenoj pruzi, odvojena skretnica mora biti izvedena sa zaštitnim kolosekom i osigurana signalima sa predsignalima. Signali moraju da zavise od položaja skretnice koji se kontroliše iz susednog posednutog saobra�ajnog mesta na pruzi. Odvojena skretnica iz stava 3. ovog �lana mora biti posednuta železni�kim radnicima, ako se njen položaj ne kontroliše iz susednog posednutog mesta na pruzi. Pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek može se priklju�iti na železni�ku prugu samo ako to odobre Železnice Republike Srpske na �iju se prugu to priklju�enje vrši. Na�in priklju�ivanja i saobra�ajno-tehni�ke uslove za priklju�ivanje pruge industrijske železnice ili industrijskog koloseka i mere bezbednosti saobra�aja, koje treba sprovesti u vezi sa priklju�ivanjem, utvr�uju Železnice Republike Srpske. Železni�ka vozila preduze�a koje vrši prevoz stvari i radnika za sopstvene potrebe, kad u�estvuju u saobra�aju na prugama Republike, moraju ispunjavati uslove i normative propisane ovim zakonom za železni�ka vozila Železnice

Republike Srpske, kao i druge uslove u pogledu bezbednog odvijanja železni�kog saobra�aja, u skladu sa Zakonom.

�lan 146. Pod uslovima utvr�enim ovim zakonom preduze�a iz �lana 143. stav 2. ovog zakona, mogu na svojoj industrijskoj železnici vršiti i javni prevoz putnika i stvari.

�lan 147. U okviru industrijske železnice izuzetno se mogu graditi pruge uzanog koloseka sa odgovaraju�im železni�kim vozilima.

�lan 148. Polupre�nik krivine na pruzi industrijske železnice normalnog koloseka može iznositi na otvorenoj pruzi najmanje 180 metara, a na glavnom prolaznom koloseku 250 metara. Polupre�nik krivine na pruzi industrijske železnice uzanog koloseka može iznositi na otvorenoj pruzi najmanje 80 metara. Nosivost pruge industrijske železnice normalnog koloseka mora iznositi najmanje 15 t po osovini, a uzanog koloseka 6 t po osovini.

�lan 149. Pruge industrijske železnice mogu se me�usobno ukrštati u nivou, s tim da se mesta ukrštanja opreme odgovaraju�im napravama i znakovima koji omogu�uju bezbedan i nesmetan saobra�aj.

�lan 150. Radnici preduze�a koja vrše prevoz stvari i radnika za sopstvene potrebe i koja raspolažu sopstvenim kolosecima i železni�kim vozilima, kad u�estvuju u vršenju saobra�aja, moraju u pogledu stru�ne spreme, obu�enosti, psihi�ke i fizi�ke sposobnosti, kao i u pogledu drugih uslova koja su od zna�aja za bezbedno odvijanje železni�kog saobra�aja, ispunjavati uslove i tehni�ke normative utvr�ene ovim zakonom.

IX - GRADSKA ŽELEZNICA I ŽI�ARA

�lan 151. Gradska železnica (tramvaj, uspinja�a i drugo) je železnica sa posebnim saobra�ajno-tehni�kim osobinama, kojom se vrši javni prevoz na teritoriji grada, odnosno mesta, ili izme�u grada, odnosno mesta i njegove bliže okoline (javni gradski saobra�aj).

�lan 152. Ži�are su postrojenja sastavljena od više komponenti, koje su projektovane, proizvedene, sklopljene i koriste se za prevoz lica. Pod postrojenjem iz stava 1. ovog �lana podrazumijeva se cijeli sistem postavljen na mjesto upotrebe, koji se sastoji od infrastrukture i sljede�ih podsistema: 1. užad, 2. pogoni i ko�nice, 3. mašinska oprema, 4. vozila, 5. elektrotehni�ki ure�aji i 6. oprema za spasavanje. U ži�are iz stava 1. ovog �lana ubrajaju se: 1. uspinja�e, 2. kabinske ži�are i 3. vu�nice. Ži�are se projektuju i izra�uju na na�in koji omogu�ava bezbjedno rukovanje, uzimaju�i u obzir vrstu postrojenja i tehni�ke osobine terena, okolinu, atmosferske i meteorološke uslove, kao i objekte i prepreke smještene u blizini trase ži�are, vode�i ra�una da se ne zaga�uje okolina i da se ne ugrožava sigurnost tokom rada i održavanja. Ži�are se projektuju, koriste i održavaju u skladu sa sljede�im pravilima: 1. uklanjaju se ili, ukoliko to nije mogu�e, smanjuju rizici prilikom projektovanja i izgradnje, 2. utvr�uju i sprovode neophodne mjere za zaštitu od opasnosti koje nije mogu�e otkloniti prilikom projektovanja i izgradnje i 3. utvr�uju i navode preventivne mjere da bi se otklonili rizici i opasnosti iz t. 1. i 2. ovog stava. Pristup mjestima namijenjenim za ulaz i izlaz korisnika ži�are organizuje se tako da se vodi ra�una o kretanju i zaustavljanju vozila i da se garantuje sigurnost lica, posebno na mjestima gdje postoji opasnost od pada, a ako je ži�ara projektovana za prevoz djece ili lica sa smanjenom pokretljivoš�u, koriš�enje postrojenja mora se prilagoditi

njihovim specifi�nim potrebama. Pravilnik o ži�arama donosi ministar.

�lan 153. Postrojenje, podsistemi i sigurnosne komponente koje se ugra�uju u postrojenja projektuju se i izgra�uju tako da mogu podnijeti sva optere�enja koja nastaju u razli�itim uslovima, uklju�uju�i i ona do kojih dolazi kada se postrojenje ne koristi, spoljne i dinami�ke uticaje i pojavu zamora i uz pra�enje tehni�kog i tehnološkog razvoja, posebno u pogledu izbora materijala. Projektovanje i izgradnja ži�are vrši se tako da omogu�i sigurno odvijanje održavanja i popravke ži�are, kao i da unutrašnje ili spoljno štetno djelovanje otrovnih plinova, buke ili vibracija bude u okviru propisanih granica. Za sve planirane ži�are neophodno je izraditi sigurnosnu analizu, koja �e omogu�iti da se pri projektovanju i izradi ži�are obuhvati lokalno okruženje i najnepovoljnije mogu�e situacije, te utvrde rizici koji se mogu pojaviti u toku rada. Sigurnosna analiza iz stava 3. ovog �lana obuhvata i sigurnosne ure�aje i uticaj sigurnosnih ure�aja na postrojenja i podsisteme iz �lana 152. stav 2. ovog zakona. Postupak za odobravanje izrade i puštanja u upotrebu ži�are propisuje ministar uz saglasnost ministra nadležnog za oblast prostornog ure�enja i gra�enja.

�lan 153a. Ži�ara može po�eti da radi samo ako posjeduje odobrenje za rad ži�are, koje mora biti istaknuto na vidnom mjestu. Rješenje kojim se odobrava rad ži�are donosi se na osnovu upotrebne dozvole i podliježe reviziji nakon isteka roka od godinu dana, a zahtjev za reviziju podnosi se tri mjeseca prije isteka tog roka. Rješenje iz stava 2. ovog �lana donosi ministar. Ministarstvo vodi evidenciju ži�ara koje imaju odobrenje za rad.

X - NADZOR

�lan 154. Nadzor nad sprovo�enjem ovog zakona vrši Ministarstvo, a inspekcijski nadzor vrši Republi�ka uprava za inspekcijske poslove u okviru svojih nadležnosti.

�lan 155. (Prestao da važi na osnovu Zakona o inspekcijama RS - "Sl. glasnik RS", br. 113/05)

�lan 156. Železnice Republike Srpske, drugi operator ili imalac železnice dužni su obavestiti nadležni organ inspekcije železni�kog saobra�aja o radovima koji �e se izvoditi na podru�ju ili u blizini železnice, ako ti radovi mogu uticati na odvijanje i bezbednost saobra�aja ili ako mogu ugroziti stabilnost ili bezbednost železnice.

XI - KAZNENE ODREDBE

�lan 157. Nov�anom kaznom do 50.000 konvertibilnih maraka kazni�e se za prekršaj Železnice Republike Srpske ili drugo pravno lice: 1. ako ne organizuje ili ako trajno ne vrši kontrolu nad bezbednim odvijanjem železni�kog saobra�aja, na na�in utvr�en Zakonom ili ako ne prati i ne analizira stanje bezbednosti u železni�kom saobra�aju i ne preduzima mere za unapre�enje bezbednosti u železni�kom saobra�aju radi otklanjanja nedostataka na železnici (�lan 74.). 2. ako železni�ke pruge projektuje, gradi ili održava tako da ne odgovaraju utvr�enoj prevoznoj ili propusnoj mo�i pruge ili brzini vozova ili dozvoljenom osovinskom optere�enju ili masi natovarenih vozila po dužnom metru ili zahtevima bezbednosti železni�kog saobra�aja, ili drugim uslovima koji su propisani za odnosnu prugu, ili ako pruge koje služe me�unarodnom tranzitnom saobra�aju ne odgovaraju još i uslovima koji su utvr�eni me�unarodnim ugovorima (�lan 13. stav 9.), 3. ako gradi ili održava ili koristi železni�ke pruge koje ne ispunjavaju osnovne uslove u pogledu širine koloseka, polupre�nika krivine, nagiba nivelete, razmaka izme�u osa koloseka, razmaka koloseka u stanici, razmaka izme�u koloseka na otvorenoj pruzi dvokolose�nih paralelnih pruga i dozvoljenog osovinskog optere�enja, ili ako gradi železni�ke pruge koje ne ispunjavaju uslove slobodnog profila za otvorenu prugu, za mostove, tunele i za stanice (�lan 13. st. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. i 8.), 4. ako železni�ku prugu ili postrojenje ili objekte ili ure�aje na toj pruzi preda saobra�aju pre nego što se tehni�kim pregledom utvrdi da železni�ka pruga, postrojenje, objekat, ili ure�aj na toj pruzi ispunjava propisane uslove (�lan 17. stav 1.), 5. ako mesta izme�u koloseka i pored koloseka, predvi�ena za ulaz i izlaz putnika ne osvetli i izdigne iznad

nivelete šine na visinu koja omogu�ava putnicima nesmetano i bezbedno ulaženje u voz i izlaženje iz voza (�lan 14.), 6. ako je me�usobno ukrštanje železni�kih pruga ili ukrštanje železni�kih pruga sa drugom izvedeno u nivou (�lan 19.), 7. ako na zajedni�kom mostu ne odvoji železni�ku prugu od javnog puta sigurnosnom ogradom (�lan 20.), 8. ako ne obezbedi propisani razmak izme�u pruge i puta u skladu sa �lanom 22. stav 1. ovog zakona, 9. ako ne primenjuje mere za bezbedan i nesmetan saobra�aj na mestima gde se ukrštaju pruge i putevi u istom nivou i ako putne prelaze ne održava u stanju koje osigurava bezbedan i uredan saobra�aj (�lan 29. stav 1.), i ako nije ura�ena tehni�ka dokumentacija za putni prelaz data u �lanu 27. ovog zakona, 10. ako zemljane puteve koji se ukrštaju sa železni�kom prugom u istom nivou ne pokaldrmiše u dužini najmanje po 20 m sa obe strane pruge u celoj njihovoj dužini (�lan 38. stav 1.), 11. ako sistem veza ne gradi ni ne održava tako da predstavlja jedinstvenu tehni�ku i tehnološku celinu i takav da ne zadovoljava potrebe za obezbe�enje bezbednog odvijanja železni�kog saobra�aja (�lan 39), 12. ako izgradnju, odnosno rekonstrukciju i opravku železni�kih objekata ne vrši u skladu sa standardnim tehni�kim normativima, materijalom i rezervnim delovima koji su snabdeveni atestima od strane nadležnog organa (�lan 41), 13. ako prilikom �iš�enja snega sa nadvožnjaka iznad elektrificiranih pruga ne obezbedi odgovaraju�u mehani�ku zaštitu od obrušavanja snega na kontaktnu mrežu (�lan 42. stav 2.), 14. ako ne opremi saobra�ajna mesta na železni�koj pruzi signalno-sigurnosnim ure�ajima i postrojenjima zavisno od maksimalno dozvoljene brzine kretanja voza (�lan 43.), 15. ako ne sprovede odgovaraju�e zaštitne mere na mestima na kojima je kontaktna mreža pod naponom ili na kojima su postavljeni ure�aji kontaktne mreže, gde postoji opasnost po život ljudi (�lan 45. stav 1.), 16. ako ne sprovede odgovaraju�e mere zaštite od elektri�nih uticaja na signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim ure�ajima ili na delovima tih ure�aja koji se nalaze u neposrednoj blizini kontaktne mreže (�lan 45. stav 2.), 17. ako ne postavi kontaktni provodnik monofaznog ili jednosmernog sistema na propisan na�in, odnosno ako ne postavi zaštitne kapije sa jedne i druge strane putnih prelaza za drumska vozila �ija ukupna visina zajedno sa teretom na njemu prelazi propisanu najve�u dozvoljenu visinu, kao i odgovaraju�i saobra�ajni znak zabrane saobra�aja za drumska vozila �ija ukupna visina zajedno sa teretom na njemu prelazi propisanu najve�u dozvoljenu visinu na propisanoj udaljenosti od zaštitnih kapija sa jedne i druge strane putnog prelaza (�lan 46.), 18. ako na železni�kim stanicama ili na drugim saobra�ajnim mestima na pruzi, na kojima se reguliše železni�ki saobra�aj, ne obezbedi potrebne prostorije ili ure�aje za osvetljavanje, ili naprave i opremu, ili druge potrebne ure�aje koji omogu�avaju bezbedno upravljanje saobra�ajem (�lan 47. stav 1.), 19. ako mesta za primanje, smeštanje ili otpremanje putnika nisu osvetljena ili nisu snabdevena odgovaraju�im ure�ajima, postrojenjima ili opremom, koji su potrebni za vršenje poslova na tim mestima (�lan 47. stav 2.), 20. ako pristupe do vozova na železni�kim stanicama ili stajalištima dvokolose�ne pruge sa velikom frekvencijom putnika i vozova ne izvede tako da putnici ne prelaze preko koloseka (�lan 47. stav 3.), 21. ako stajališta na dvokolose�nim prugama ne obezbedi peronima povezanim prelazima ispod i iznad pruge ili peronima sa pristupnim prelazima za usmeravanje putnika na obezbe�en putni prelaz ili peša�ki prelaz, ako ih ne zaštiti železni�kim signalima (�lan 47. stav 4.), 22. ako na stajalištima dvokolose�nih pruga, osim stajališta na ostvrskim peronima, ne postavi ogradu izme�u koloseka (�lan 47. stav 5.), 23. ako postavi ili izvede ili koristi cevovode ili vodovode ili elektri�ne ili telefonske ili telefonske vazdušne linije ili podzemne kablove ili druge sli�ne instalacije ili ure�aje, tako da ugrožavaju bezbednost železni�kog saobra�aja ili ometaju vršenje i razvoj železni�kog saobra�aja ili ako ove instalacije ili ure�aje postavi bez prethodne saglasnosti železni�kog preduze�a (�lan 48), 24. ako železni�ke pruge i postrojenja, objekte i ure�aje na njima, ne održava u stanju koje obezbe�uje bezbedan saobra�aj ili ako redovno ne kontroliše ili povremeno ne pregleda železni�ke pruge i postrojenja, objekte i ure�aje na njima (�lan 49. st. 1, 3. i 4.), 25. ako ne ispunjava propisane uslove za održavanje, kontrolu i preglede železni�kih pruga (�lan 49. stav 2), 26. ako u pružnom pojasu izvodi radove i skladišti materijal kojim bi se mogli oštetiti pruga i pružni objekti, umanjiti stabilnost terena ili ometati, odnosno ugrožavati železni�ki saobra�aj: sadi drve�e, postavlja znakove, oznake ili izvore svetlosti koji mogu otežavati uo�avanje železni�kih signala ili mogu dovesti u zabludu železni�kog radnika u pogledu zna�enja železni�kog signala (�lan 54.), 27. ako blagovremeno ne preduzme mere tehni�ke i fizi�ke zaštite železni�kih pruga i objekata na pruzi, za obezbe�enje bezbednog odvijanja železni�kog saobra�aja na mestima odronjavanja, ili na mestima bujica ili na mestima izloženim vejavicama ili jakim vetrovima, na kojima može do�i do ometanja ili ugrožavanja železni�kog saobra�aja (�lan 15. stav 1. i �lan 117.), 28. ako u svako doba, a posebno u zimskom periodu ne preduzme mere za obezbe�enje bezbednog odvijanja železni�kog saobra�aja (�lan 118.), 29. ako ne organizuje i ne vrši redovnu proveru stru�ne obu�enosti radnika koji u�estvuju u vršenju železni�kog saobra�aja (�lan 119. stav 4.), 30. ako priklju�i železni�ku prugu na drugu prugu Železnica Republike Srpske van dopuštenog mesta bez

sprovo�enja neophodnih mera bezbednosti saobra�aja (�lan 145. stav 1.), 31. ako železni�ku prugu priklju�i na otvorenoj pruzi magistralne pruge, a odvojena skretnica nije izvedena sa zaštitnim kolosekom, ili ako nije osigurana signalima i predsignalima (�lan 145. stav 2.), 32. ako ne obezbedi posedanje odvojene skretnice železni�kom radniku u slu�ajevima kada njen položaj ne može da se kontroliše iz susednog posednutog saobra�ajnog mesta na pruzi (�lan 145. st. 3. i 4.), 33. ako koristi železni�ka vozila koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom ili propisima standardima ili tehni�kim normativima ili propisima o zaštiti od požara (�lan 58.), 34. ako koristi železni�ka vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove za pruge na kojima saobra�aju, a u pogledu gabaritnih dimenzija vozila, osovinskog optere�enja i mase po dužnom metru (�lan 59. stav 1.), 35. ako koristi železni�ka vozila koja su namenjena za koriš�enje u me�unarodnom železni�kom saobra�aju, a koja ne ispunjavaju uslove utvr�ene obavezuju�im me�unarodnim ugovorima (�lan 60. stav 3.) bez posebnog odobrenja, 36. ako proizvodi železni�ka vozila koja ne odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom, propisanim standardima i tehni�kim normativima propisanim za prototip železni�kog vozila (�lan 61. i 70.), 37. ako pusti u saobra�aj železni�ko vozilo bez izvršenog tehni�kog pregleda kojim je utvr�ena podobnost za puštanje u saobra�aj (�lan 62.), 38. ako u saobra�aju koristi železni�ko vozilo koje nije upisano u evidenciju železni�kih vozila (�lan 63.), 39. ako železni�ko vozilo ne održava u stanju koje obezbe�uje bezbedan železni�ki saobra�aj, ili ako redovno ili povremeno ne pregleda železni�ko vozilo (�lan 64.), 40. ako železni�ko vozilo ne opremi ure�ajima za ko�enje (�lan 65.), 41. ako putni�ka kola ne opremi ure�ajima za grejanje, ure�ajima za elektri�no osvetljenje, sanitarno-higijenskim ure�ajima i ako ih ne podesi za bezbedno prelaženje putnika iz jednih kola u druga (�lan 68.), 42. ako železni�ko vozilo ne opremi aparatima za gašenje požara (�lan 69.), 43. ako na delovima železni�kih vozila koja mogu do�i pod elektri�ni napon ne sprovede propisane zaštitne mere (�lan 71.), 44. ako vu�no vozilo ne opremi ure�ajima za davanje zvu�nih signala ili registruju�im brzinomerom (tahografom) ili ako dizel-lokomotive, elektri�ne lokomotive ili motorna kola ne opremi budnikom (�lan 67. st. 1. i 2.), 45. ako se ne pridržava objavljenog reda vožnje i ako uredno i redovno ne održava saobra�aj za vreme važenja reda vožnje (�lan 89. stav 2.), 46. ako obustavi prevoz na nerentabilnoj pruzi ili njenom delu bez saglasnosti, odnosno pre�utne saglasnosti Vlade, protivno �lanu 80, 47. ako vozovi koji saobra�aju željezni�kim prugama nisu opremljeni signalima postavljenim na kraju voza, koji su prevu�eni reflektuju�om materijom tako da reflektuju svjetlost odgovaraju�e boje i ja�ine (�lan 108.), 48. ako Željeznice Republike Srpske, drugi operater ili imalac željeznice ne obavijeste nadležni organ inspekcije željezni�kog saobra�aja o radovima koji �e se izvoditi na podru�ju ili u blizini željeznice, ako ti radovi mogu uticati na odvijanje i bezbjednost saobra�aja ili ako mogu ugroziti stabilnost ili bezbjednost željeznice (�lan 156), 49. ako postupi suprotno odredbama �lana 21. Zakona i 50. ako ne posjeduje odobrenje za rad ži�are i ako odobrenje nije istaknuto na vidnom mjestu (�lan 153a. stav U stavu 2. broj: "1.500" zamjenjuje se brojem: "5.000. Za radnje iz stava 1. ovog �lana kazni�e se nov�anom kaznom do 1.500 konvertibilnih maraka i odgovorno lice Železnice Republike Srpske ili nekog drugog pravnog lica.

�lan 158. Nov�anom kaznom od 5.000 konvertibilnih maraka kazni�e se za prekršaj Železnice Republike Srpske ili drugo pravno lice: 1. ako ne vodi evidenciju i druge tehni�ke podatke o železni�koj pruzi i postrojenjima, objektima i ure�ajima na pruzi, koji su od zna�aja za bezbednost železni�kog saobra�aja, na na�in utvr�en Zakonom (�lan 18. stav 5.), 2. ako u pružnom pojasu gradi objekte i postrojenja koja služe za utovar ili istovar robe, bez prethodne saglasnosti Železnica Republike Srpske i imaoca železnice (�lan 21. stav 2.), 3. ako ne vodi evidenciju o železni�kim vozilima i druge tehni�ke podatke koji su od zna�aja za bezbednost železni�kog saobra�aja na na�in utvr�en Zakonom (�lan 63. stav 2.), 4. ako vu�no vozilo u saobra�aju na železni�kim prugama ne opremi sopstvenim auto-stop ure�ajima ili potrebnim radio ure�ajima (�lan 66.), 5. ako vu�no vozilo ne opremi priborom za prvu pomo� i drugim priborom (�lan 67. stav 3.), 6. ako železni�ki saobra�aj ne vrši prema propisanim uslovima o na�inu regulisanja i vršenja železni�kog saobra�aja, ili o sastavu voza ili o ko�enju vozova (�lan 88. stav 2.), 7. ako prevoz putnika i stvari u železni�kom saobra�aju vrši železni�kim vozilima koja ne odgovaraju propisanim uslovima za bezbedno odvijanje železni�kog saobra�aja (�lan 88. stav 3.), 8. ako vozove za prevoz putnika ne obeleži sa strane putokaznim tablama (�lan 88. stav 4.), 9. ako saobra�aj putni�kih i teretnih vozova vrši bez unapred utvr�enog reda vožnje, ili ako red vožnje koji se odnosi na redovan prevoz putnika ne objavi najkasnije 15 dana pre njegovog stupanja na snagu, ili ako se ne pridržava reda vožnje, ili ako ne preduzima mere za njegovo bezbedno izvršenje i u njemu deklarisani kvalitet usluga

(�lan 89. stav 1.), 10. ako voz u saobra�aju na pruzi ne poseduje propisani broj železni�kih radnika odgovaraju�e spreme i obu�enosti (�lan 90.), 11. ako u voz uvrsti železni�ko vozilo koje ne odgovara propisanim uslovima i tehni�kim normativima, ili je nesposobno za saobra�aj, ili ako nije u granicama propisanog profila, ili ako prekora�uje dozvoljeno osovinsko optere�enje, odnosno dozvoljenu masu po dužnom metru (�lan 92. stav 2.), 12. ako teretna kola natovarena materijalima opasnim po ljudski život, bezbednost okoline ili saobra�aj, ili ako te materije ne prevozi u skladu sa Zakonom i drugim propisima o prevozu opasnih materija (�lan 93.), 13. ako saobra�a vozom brzinom koja ne odgovara tehni�koj sposobnosti pruge ili postrojenja ili ure�aja na pruzi, ili sposobnosti železni�kog vozila, ili ko�noj masi, ili ako brzinu voza ne prilagodi propisanoj brzini na odre�enoj pruzi ili na nekom njenom delu (�lan 94. st. 1. i 2.), 14. ako voz ne opremi aparatima sa hemijskim sredstvima za gašenje požara i priborom za prvu pomo� smeštenim na lako dostupnim mestima (�lan 95. stav 1.), 15. ako voz za prevoz putnika, za vreme vožnje kroz tunel, koja traje duže od tri minute ne osvetli, ili ako kola za prevoz putnika ne zagreje, a spoljna temperatura je niža od plus 12 stepeni Celzijusa (�lan 95. st. 2. i 3.), 16. ako pre zapo�injanja radova na pruzi ili za vreme održavanja železni�ke pruge ne preduzima propisane mere za bezbednost saobra�aja, sigurnost radnika koji izvode radove na pruzi (�lan 96. stav 1.), 17. ako pre po�etka izvo�enja radova na pruzi ili održavanju tih istih objekata ne obezbedi mesto na kome �e se izvoditi ti radovi (�lan 96. stav 2.), 18. ako za vreme trajanja radova na pruzi ili postrojenju na objektu ili ure�aju na pruzi ne organizuje bezbedan saobra�aj na mestu izvo�enja tih radova (�lan 96. stav 3.), 19. ako po završetku radova ne ukloni sa železni�ke pruge ostatke materijala ili sredstava rada ili druge predmete koje je postavila prilikom izvo�enja radova i ako ne postavi opremu ili telekomunikacione, signalno-sigurnosne i druge ure�aje koji su neophodni za bezbedno odvijanje železni�kog saobra�aja (�lan 96. stav 4.), 20. ako ne vodi podatke o vozu, njegovom sastavu, posadi, ko�enju i kretanju i o doga�ajima u vezi sa njegovim saobra�ajem (�lan 97.), 21. ako železni�ke pruge ne opremi propisanim signalima i signalnim oznakama (�lan 99.), 22. ako signalima i signalnim oznakama ne ozna�i opasnost privremenog karaktera i ako te signale i signalne oznake ne ukloni �im prestanu razlozi zbog kojih su postavljeni (�lan 100.), 23. ako postavi sistem signalizacije i signalnih oznaka koji ne odgovara organizaciji, procesu rada ili zahtevima bezbednosti saobra�aja, ili ako sistem signalizacije i signalnih oznaka nije u pregledu signalnih pojmova (�lan 101.), 24. ako signale ne postavi i ne održava ili ne osvetli sopstvenim izvorom svetlosti ili ne prevu�e reflektuju�om materijom tako da ih železni�ki radnici ili druga lica ne koja se ti signali odnose mogu lako uo�iti (�lan 103.), 25. ako na odre�enim mestima na stanicama ili na pruzi ne postavi signale koji služe za o�uvanje li�ne bezbednosti železni�kih radnika i drugih lica (�lan 104.), 26. ako signale ne ukloni, ne dopuni ili ne zameni u slu�ajevima kada njihovo zna�enje ne odgovara izmenjenim uslovima ili zahtevima bezbednosti saobra�aja (�lan 106.), 27. ako voz ne ozna�i, na �eonoj strani no�u, a na kraju voza i danju i no�u odgovaraju�im signalima (�lan 107.), 28. ako ne preduzme mere za spasavanje lica i pružanje pomo�i povre�enim licima u vanrednim doga�ajima nastalim u železni�kom saobra�aju (�lan 110. stav 1.), 29. ako ne preduzme mere za uspostavljanje saobra�aja u slu�aju prekida koji je nastao usled vanrednih doga�aja (�lan 110. stav 2.), 30. ako ne utvrdi uzroke vanrednih doga�aja nastalih u železni�kom saobra�aju i okolnosti pod kojima su nastali (�lan 111. stav 2.), 31. ako je obaveštena o vanrednom doga�aju u kome je bilo povre�enih i poginulih lica, a o tome ne obavesti najbližu zdravstvenu ustanovu (�lan 111. stav 4.), 32. ako na železni�koj pruzi ispred putnog prelaza ne postavi propisane signalne znakove (�lan 30.), 33. ako za vozilo koje saobra�a na putevima sa posebnom dozvolom za vanredni prelaz ne pribavi saglasnost za prelaz preko putnog prelaza (�lan 25. stav 3.), 34. ako ne utvrdi objekte od posebnog zna�aja za bezbednost železni�kog saobra�aja i ne organizuje i ne vrši fizi�ku i tehni�ku zaštitu tih objekata (�lan 57.), 35. ako prugu industrijske železnice ili industrijskog koloseka priklju�i na železni�ku prugu bez odobrenja Železnica Republike Srpske (�lan 148. stav 5.), 36. ako ne organizuje �uvanje i povremeni pregled vozila van saobra�aja (�lan 72.). Za prekršaje iz stava 1. ovog �lana kazni�e se i odgovorno lice Železnice Republike Srpske ili drugog pravnog lica nov�anom kaznom od najmanje 200 konvertibilnih maraka.

�lan 159. Nov�anom kaznom od 500 do 1.000 konvertibilnih maraka kazni�e se za prekršaj Železnice Republike Srpske ili neko drugo pravno lice: 1. ako dozvoli dalje vršenje odre�enih poslova železni�kom radniku za koga se prilikom proveravanja stru�ne obu�enosti utvrdi da nije stru�no sposoban za vršenje tih poslova, ili da se nije podvrgao tome proveravanju (�lan

119. stav 5.), 2. ako dozvoli železni�kom radniku da obavlja poslove svog zanimanja, mada ne ispunjava propisane zdravstvene uslove ili se nije podvrgao zdravstvenom pregledu (�lan 138. stav 2.), 3. ako dozvoli dalje vršenje poslova železni�kom radniku za koga se utvrdi da ne ispunjava zdravstvene uslove za vršenje tih poslova ili da radi pod dejstvom alkohola ili opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava ili da je sklon upotrebi alkohola ili opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava (�lan 128. i 129. stav 3.), 4. ako u železni�kim stanicama ili depoima u kojima se železni�kim radnicima obezbe�uje odmor izme�u dve uzastopne smene ne obezbede propisane prostorije za odmor i ishranu radnika (�lan 136.), 5. ako železni�kom radniku privremeno ne zabrani obavljanje poslova i radnih zadataka u slu�ajevima iz �lana 140. stav 2. ovog zakona. Za prekršaj iz stava 1. ovog �lana kazni�e se i odgovorno lice Železnice Republike Srpske ili drugog pravnog lica nov�anom kaznom od 50 do 100 konvertibilnih maraka.

�lan 160. Nov�anom kaznom od 30 do 50 konvertibilnih maraka kazni�e se za prekršaj železni�ki radnik - pojedinac, odgovoran za bezbednost železni�kog saobra�aja: 1. ako rasporedi železni�kog radnika ili mu dopusti da radi protivno odredbama Zakona o ukupnom radnom vremenu, trajanju smene i upravljanju vu�nim vozilom, o dnevnom i nedeljnom odmoru i o rasporedu u smenama voznog i stani�nog osoblja (�l. 135. i 136.), 2. ako ne organizuje i trajno ne obavlja kontrolu bezbednosti železni�kog saobra�aja ili ne preduzima potrebne mere u pogledu primene odredaba ovog zakona (�lan 139. stav 1.).

�lan 161. Nov�anom kaznom od 30 do 50 konvertibilnih maraka kazni�e se za prekršaj železni�ki radnik ili drugi radnik kada u�estvuje u saobra�aju na pruzi: 1. ako se u vršenju saobra�aja ne pridržava ograni�enja ili zabrana, ili obaveza datih pomo�u signalnih znakova (�lan 102.), 2. ako ne postupi po signalu koji ima zna�enje obaveznog nare�enja ili upozorenja, a koji se odnosi na njega (�lan 105.), 3. ako ne daje propisane signalne znake u železni�kom saobra�aju u propisanim slu�ajevima ili ne postupi po njima (�lan 109.), 4. ako vrši poslove za koje nema stru�nu spremu i za koje nije stru�no obu�en (�lan 120. stav 2.), 5. ako vrši odre�ene poslove a ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za vršenje tih poslova (�lan 128. stav 1.), 6. ako stupa na rad ili vrši odre�ene poslove a u tolikoj je meri bolestan ili je u takvom psihi�kom stanju da je nesposoban da vrši poslove (�lan 129. stav 1.), 7. ako vrši svoje poslove ili stupi na rad pod dejstvom alkoholnih pi�a, ili opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava (�lan 129. stav 3.), 8. ako se ne pridržava odredaba ovog zakona u pogledu regulisanja ili vršenja železni�kog saobra�aja ili o signalima ili o održavanju pruga, postrojenja, objekata i ure�aja na njima, kao i železni�kih vozila (�lan 137. stav 1.), 9. ako ne ispunjava uslove u pogledu stru�ne spreme i obu�enosti i psihi�ke i fizi�ke sposobnosti a u�estvuje u saobra�aju na prugama (�l. 121, 122. i 150.).

�lan 162. Nov�anom kaznom od 30 do 60 konvertibilnih maraka kazni�e se za prekršaj pojedinac: 1. ako u slu�aju vanrednog doga�aja u kome je bilo povre�enih i poginulih lica ne u�estvuje u spasavanju i pružanju pomo�i povre�enim licima, ili ako o tome odmah ne obavesti Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice, najbližu zdravstvenu organizaciju ili nadležni organ unutrašnjih poslova (�lan 111. stav 2.), 2. ako prelazi prugu van putnog ili peša�kog prelaza (�lan 25. stav 1.), 3. ako ometa bezbedno odvijanje železni�kog saobra�aja (�lan 115. st. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9. i 10), 4. ako se ne pridržava unutrašnjeg reda na železnici i javnog reda na mestima koja su predvi�ena za pristup i kretanja na železni�kom podru�ju ili u vozovima (�lan 116.).

�lan 163. Uz kaznu za prekršaj iz �l. 161. i 162. ovog zakona, u�iniocu prekršaja može se izre�i zaštitna mera zabrane vršenja dužnosti železni�kog radnika sa posebnim ovlaš�enjem ili drugog radnika odgovornog za bezbednost železni�kog saobra�aja, odnosno zabrane vršenja poslova železni�kom radniku u skladu sa propisima koji ure�uju ovu oblast.

�lan 164. (Brisan)

XII - ZAVRŠNE I PRELAZNE ODREDBE

�lan 165. Do donošenja propisanih akata (pravilnika i uputstava) iz �lana 5. za obavljanje železni�kog saobra�aja primenjiva�e se postoje�i akti ZJŽ, kojima je ure�eno obavljanje železni�kog saobra�aja, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

�lan 166. Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje se primenjivati Zakon o osnovama bezbednosti železni�kog saobra�aja ("Službeni list SFRJ", broj 21/91), Zakona o železnicama ("Službeni list SR BiH", br. 41/79, 36/87 i 22/90), u skladu sa �lanom 12. Ustavnog zakona za sprovo�enje Ustava Republike Srpske.

�lan 167. JOP Železnice Republike Srpske nastavljaju sa svojim radom u skladu sa ovim zakonom.

�lan 168. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srpske".

�