"Slubeni glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009, 88/2010, 99/2010, 57/2011 ------------------------NAPOMENA INTERMEXA - Odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona iz 57/2011 INTEGRISANE SU U tekst Zakona. Takoe, na kraju preienog teksta Zakona - dat je kompletan tekst Zakona o izmenama i dopunama iz 57/2011 ------------------------Na osnovu lana 83. taka 3. Ustava Republike Srbije, donosim

UKAZ o proglaenju Zakona o zdravstvenoj zatitiProglaava se Zakon o zdravstvenoj zatiti, koji je donela Narodna skuptina Republike Srbije, na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skuptine Republike Srbije u 2005. godini, 28. novembra 2005. godine. PR broj 107 U Beogradu, 2. decembra 2005. godine Predsednik Republike, Boris Tadi, s.r.

ZAKON o zdravstvenoj zatitiI. OSNOVNE ODREDBElan 1. Ovim zakonom ureuje se sistem zdravstvene zatite, organizacija zdravstvene slube, drutvena briga za zdravlje stanovnitva, opti interes u zdravstvenoj zatiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvena zatita stranaca, osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor nad sprovoenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od znaaja za organizaciju i sprovoenje zdravstvene zatite.

Zdravstvena zatitalan 2. Zdravstvena zatita, u smislu ovog zakona, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa osnovnim ciljem da se ostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i porodice. Zdravstvena zatita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovoenje mera za ouvanje i unapreenje zdravlja graana, spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja i blagovremeno i efikasno leenje i rehabilitaciju.

Pravo na zdravstvenu zatitulan 3. Graanin Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), kao i drugo lice koje ima prebivalite ili boravite u Republici, ima pravo na zdravstvenu zatitu, u skladu sa zakonom, i dunost da uva i unapreuje svoje i zdravlje drugih graana, kao i uslove ivotne i radne sredine.

Uesnici u zdravstvenoj zatitilan 4.

U obezbeivanju i sprovoenju zdravstvene zatite u Republici uestvuju graani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udruenja, zdravstvena sluba, organizacija za zdravstveno osiguranje, kao i optine, gradovi, autonomne pokrajine i Republika.

Zdravstvena delatnostlan 5. Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeuje zdravstvena zatita graana, a koja obuhvata sprovoenje mera i aktivnosti zdravstvene zatite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za ouvanje i unapreenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena sluba. Mere i aktivnosti zdravstvene zatite moraju biti zasnovane na naunim dokazima, odnosno moraju biti bezbedne, sigurne i efikasne i u skladu sa naelima profesionalne etike.

Zdravstvena slubalan 6. Zdravstvenu slubu u Republici ine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene slube (u daljem tekstu: privatna praksa), koji se osnivaju radi sprovoenja i obezbeivanja zdravstvene zatite, kao i zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, koji obavljaju zdravstvenu delatnost, u skladu sa ovim zakonom.

Finansiranje zdravstvene zatitelan 7. Sredstva za sprovoenje zdravstvene zatite, kao i za rad i razvoj zdravstvene slube, obezbeuju se u skladu sa zakonom.

II. DRUTVENA BRIGA ZA ZDRAVLJE STANOVNITVAlan 8. Drutvena briga za zdravlje stanovnitva ostvaruje se na nivou Republike, autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, poslodavca i pojedinca. U okviru drutvene brige za zdravlje iz stava 1. ovog lana obezbeuje se zdravstvena zatita koja obuhvata: 1) ouvanje i unapreenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje znanja i navika o zdravom nainu ivota; 2) spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti; 3) pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno leenje, rehabilitaciju obolelih i povreenih; 4) informacije koje su stanovnitvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za ostvarivanje prava na zdravlje.

Drutvena briga za zdravlje na nivou Republikelan 9. Drutvenu brigu za zdravlje na nivou Republike ine mere privredne i socijalne politike kojima se stvaraju uslovi za sprovoenje zdravstvene zatite radi ouvanja i unapreenja zdravlja ljudi, kao i mere kojima se usklauje delovanje i razvoj sistema zdravstvene zatite. lan 10. Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike, u smislu lana 9. ovog zakona, obuhvata:

1) uspostavljanje prioriteta, planiranje, donoenje posebnih programa za sprovoenje zdravstvene zatite, kao i donoenje propisa u ovoj oblasti; 2) sprovoenje mera poreske i ekonomske politike kojima se podstie razvoj navika o zdravom nainu ivota; 3) obezbeivanje uslova za vaspitanje za zdravlje stanovnitva; 4) obezbeivanje uslova za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u Republici; 5) razvoj naunoistraivake delatnosti u oblasti zdravstvene zatite; 6) obezbeivanje uslova za struno usavravanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike obuhvata i donoenje republikog programa u oblasti zatite zdravlja od zagaene ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama, izvorima jonizujuih i nejonizujuih zraenja, bukom i vibracijama, kao i vrenje sistematskih ispitivanja ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe, mineralnih voda za pie, vode za pie i drugih voda koje slue za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta (monitoring). Program iz stava 2. ovog lana sporazumno donose ministar nadlean za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar) i ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine. Sredstva za sprovoenje drutvene brige za zdravlje na nivou Republike obezbeuju se u skladu sa zakonom. lan 11. Drutvena briga za zdravlje, pod jednakim uslovima, na teritoriji Republike ostvaruje se obezbeivanjem zdravstvene zatite grupacija stanovnitva koje su izloene poveanom riziku oboljevanja, zdravstvenom zatitom lica u vezi sa spreavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i leenjem bolesti od veeg socijalno-medicinskog znaaja, kao i zdravstvenom zatitom socijalno ugroenog stanovnitva. Zdravstvena zatita iz stava 1. ovog lana obuhvata: 1) decu do navrenih 18 godina ivota, kolsku decu i studente do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do 26 godina ivota, u skladu sa zakonom; 2) ene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja; 3) lica starija od 65 godina ivota; 4) osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica; 5) lica koja boluju od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronine bubrene insuficijencije, cistine fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povreena lica u vezi sa pruanjem hitne medicinske pomoi, lica obolela od retkih bolesti, kao i zdravstvenu zatitu u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa; 6) monahe i monahinje; 7) materijalno neobezbeena lica koja primaju materijalno obezbeenje po propisima o socijalnoj zatiti i zatiti boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kao i lanove njihovih porodica ako nisu zdravstveno osigurani; 8) korisnike stalnih novanih pomoi po propisima o socijalnoj zatiti kao i pomoi za smetaj u ustanove socijalne zatite ili u druge porodice;

9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroenih lica iji su meseni prihodi ispod prihoda utvrenih u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje; 10) korisnike pomoi lanova porodice iji je hranilac na odsluenju vojnog roka; 11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog naina ivota nemaju stalno prebivalite, odnosno boravite u Republici; 12) rtve nasilja u porodici; 13) rtve trgovine ljudima. Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) ureuje sadraj i obim, nain i postupak, kao i uslove za ostvarivanje zdravstvene zatite lica iz stava 2. ovog lana, ako zakonom nije drukije ureeno. Tekst pre izmene lan 12. Zdravstvena zatita za lica iz lana 11. ovog zakona koja su obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ako zakonom nije drukije ureeno, sredstva za ostvarivanje zdravstvene zatite iz lana 11. stav 3. ovog zakona za lica koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeuju se u budetu Republike i prenose se organizaciji za obavezno zdravstveno osiguranje.

Drutvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, optine, odnosno gradalan 13. Drutvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, obuhvata mere za obezbeivanje i sprovoenje zdravstvene zatite od interesa za graane na teritoriji autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, i to: 1) praenje zdravstvenog stanja stanovnitva i rada zdravstvene slube na svojoj teritoriji, kao i staranje o sprovoenju utvrenih prioriteta u zdravstvenoj zatiti; 2) stvaranje uslova za pristupanost i ujednaenost korienja primarne zdravstvene zatite na svojoj teritoriji; 3) koordiniranje, podsticanje, organizaciju i usmeravanje sprovoenja zdravstvene zatite koja se ostvaruje delatnou organa jedinica lokalne samouprave, graana, preduzea, socijalnih, obrazovnih i drugih ustanova i drugih organizacija; 4) planiranje i ostvarivanje sopstvenog programa za ouvanje i zatitu zdravlja od zagaene ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem otpadnih materija, opasnih hemikalija, izvorima jonizujuih i nejonizujuih zraenja, bukom i vibracijama na svojoj teritoriji, kao i vrenjem sistematskih ispitivanja ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe, mineralnih voda za pie, vode za pie i drugih voda koje slue za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta; 5) obezbeivanje sredstava za vrenje osnivakih prava nad zdravstvenim ustanovama iji je osniva u skladu sa zakonom i Planom mree zdravstvenih ustanova, a koje obuhvata izgradnju, odravanje i opremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje, investiciono-tekue odravanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i za druge obaveze odreene zakonom i aktom o osnivanju; 6) saradnja sa humanitarnim i strunim organizacijama, savezima i udruenjima, na poslovima razvoja zdravstvene zatite. Optina, odnosno grad obezbeuje rad mrtvozorske slube na svojoj teritoriji. Autonomna pokrajina, optina, odnosno grad obezbeuje sredstva za ostvarivanje drutvene brige za zdravlje iz stava 1. ovog lana u budetu autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, u skladu sa zakonom.

Autonomna pokrajina, optina, odnosno grad moe doneti posebne programe zdravstvene zatite za pojedine kategorije stanovnitva, odnosno vrste bolesti koje su specifine za autonomnu pokrajinu, optinu, odnosno grad, a za koje nije donet poseban program zdravstvene zatite na republikom nivou, u skladu sa svojim mogunostima, i utvrditi cene tih pojedinanih usluga, odnosno programa.

Drutvena briga za zdravlje na nivou poslodavcalan 14. Poslodavac organizuje i obezbeuje iz svojih sredstava zdravstvenu zatitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponaanje i zatitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja obuhvata najmanje: 1) lekarske preglede radi utvrivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca; 2) sprovoenje mera za spreavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i spreavanje povreda na radu; 3) preventivne preglede zaposlenih (prethodne, periodine, kontrolne i ciljane preglede) u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada, kao i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroninih bolesti; 4) preglede zaposlenih koji se obavezno sprovode radi zatite ivotne i radne sredine, radi zatite zaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima kojima je ureena oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, zatite potroaa, odnosno korisnika i druge obavezne zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom; 5) upoznavanje zaposlenih sa zdravstvenim merama zatite na radu i njihovo obrazovanje u vezi sa specifinim uslovima, kao i na korienje linih i kolektivnih zatitnih sredstava; 6) obezbeivanje sanitarno-tehnikih i higijenskih uslova (sanitarnih uslova) u objektima pod sanitarnim nadzorom i drugim objektima u kojima se obavlja delatnost od javnog interesa u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast sanitarnog nadzora, kao i obezbeivanje i sprovoenje optih mera za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti; 7) druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije, neobavezni sistematski pregledi), u skladu sa optim aktom poslodavca; 8) praenje uslova rada i bezbednosti na radu, kao i procene profesionalnih rizika u cilju unapreivanja uslova rada i ergonomskih mera, prilagoavanjem rada psihofiziolokim sposobnostima zaposlenih; 9) praenje oboljevanja, povreivanja, odsutnosti sa posla i smrtnosti, posebno od profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, povreda na radu i drugih zdravstvenih oteenja koja utiu na privremenu ili trajnu izmenu radne sposobnosti; 10) uee u organizaciji reima rada i odmora zaposlenih, kao i u proceni nove opreme i novih tehnologija sa zdravstvenog i ergonomskog stanovita; 11) sprovoenje mera za unapreivanje zdravlja radnika izloenih zdravstvenim rizicima u toku procesa rada, ukljuujui i ocenjivanje i upuivanje radnika zaposlenih na posebno tekim i rizinim poslovima na zdravstveno-preventivne aktivnosti i odmor; 12) ukazivanje prve pomoi u sluaju povrede na radnom mestu i obezbeivanje uslova za hitne medicinske intervencije. Drutvena briga za zdravlje na nivou poslodavca, u smislu stava 1. ovog lana, obuhvata i prethodne i periodine preglede radnika koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom, na nain i po postupku utvrenim propisima kojima se ureuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu. U obezbeivanju drutvene brige za zdravlje na nivou poslodavca, poslodavac je duan da zaposlenima obezbedi i druge mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu.

Drutvena briga za zdravlje na nivou pojedincalan 15. Pojedinac je duan da se u granicama svojih znanja i mogunosti ukljui u drutvenu brigu za zdravlje, kao i da povreenom ili bolesnom u hitnom sluaju prui prvu pomo i omogui mu dostupnost do hitne medicinske slube.

Pojedinac je duan da uva sopstveno zdravlje, zdravlje drugih ljudi, kao i ivotnu i radnu sredinu. Pojedinac je duan da se podvrgne obaveznoj vakcinaciji u meunarodnom saobraaju protiv odreenih zaraznih bolesti utvrenih zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, kao i da snosi trokove vakcinacije nastale u postupku sprovoenja te mere.

Plan razvoja zdravstvene zatitelan 16. Radi obezbeivanja i sprovoenja drutvene brige za zdravlje na nivou Republike, Narodna skuptina Republike Srbije donosi Plan razvoja zdravstvene zatite (u daljem tekstu: Plan razvoja). Radi sprovoenja Plana razvoja Vlada donosi programe zdravstvene zatite. lan 17. Plan razvoja zasniva se na analizi zdravstvenog stanja stanovnitva, potreba stanovnitva za zdravstvenom zatitom, raspoloivih kadrovskih, finansijskih i drugih mogunosti. Plan razvoja sadri: 1) prioritete u razvoju zdravstvene zatite; 2) ciljeve, mere i aktivnosti zdravstvene zatite; 3) zdravstvene potrebe grupacija stanovnitva koje su izloene posebnom riziku oboljevanja od interesa za Republiku; 4) specifine potrebe stanovnitva za zdravstvenom zatitom i mogunost njihovog ostvarivanja u pojedinim podrujima; 5) pokazatelje za praenje dostignua u realizaciji ciljeva; 6) nosioce mera i aktivnosti i rokove za ostvarivanje ciljeva zdravstvene zatite; 7) kriterijume za utvrivanje mree zdravstvenih ustanova u Republici iji je osniva Republika, autonomna pokrajina, optina, odnosno grad, kao i osnove za razvoj zdravstvene slube na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou; 8) elemente za planiranje, obrazovanje i usavravanje zaposlenih u sistemu zdravstvene zatite, kao i elemente za planiranje izgradnje novih i restrukturiranje postojeih kapaciteta u pogledu prostora i opreme; 9) izvore za finansiranje zdravstvene zatite i razvoja sistema zdravstvenog osiguranja; 10) druge podatke bitne za razvoj sistema zdravstvene zatite.

III. OSTVARIVANJE OPTEG INTERESA U ZDRAVSTVENOJ ZATITIlan 18. Republika kao opti interes u zdravstvenoj zatiti obezbeuje: 1) praenje i prouavanje uslova ivota i rada i zdravstvenog stanja stanovnitva, odnosno pojedinih grupacija stanovnitva, uzroka pojava, irenja i naina spreavanja i suzbijanja bolesti i povreda od veeg socijalno-medicinskog znaaja; 2) promociju zdravlja u skladu sa programima zdravstvene zatite i obezbeivanje uslova za sprovoenje posebnih programa za ouvanje i unapreenje zdravlja;

3) sprovoenje epidemiolokog nadzora i organizovanje i sprovoenje posebnih mera za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti, sprovoenje vanrednih mera utvrenih u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, kao i sprovoenje programa za spreavanje, suzbijanje, odstranjivanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom; 4) spreavanje, suzbijanje i gaenje epidemija zaraznih bolesti; 5) praenje i spreavanje hroninih masovnih nezaraznih bolesti i bolesti zavisnosti; 6) epidemioloko i higijensko sistematsko praenje, kao i sistematsko praenje i ispitivanje uticaja zagaenja ivotne sredine na zdravlje ljudi, kao i sistematsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe i vode za pie; 7) hitnu medicinsku pomo osobama nepoznatog prebivalita, kao i drugim licima koja pravo na hitnu medicinsku pomo ne ostvaruju na drugaiji nain u skladu sa zakonom; 8) zdravstvenu zatitu lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora koja im se prua van zavoda za izdravanje zavodskih sankcija, izvravanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi, obaveznog leenja alkoholiara i narkomana; 9) spreavanje i otklanjanje zdravstvenih posledica prouzrokovanih elementarnim i drugim nepogodama i vanrednim prilikama; 10) organizovanje i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema prikupljanjem, obradom i analizom zdravstveno-statistikih i drugih podataka i informacija o zdravstvenom stanju i zdravstvenim potrebama stanovnitva, kao i praenje podataka o funkcionisanju zdravstvene slube u pogledu obezbeenosti prostora, kadrova, opreme i lekova, kao i praenje pokazatelja izvrenja rada; 11) praenje i stalno unapreenje kvaliteta zdravstvene zatite i sprovoenje i kontrolu kvaliteta zdravstvene zatite; 12) organizovanje i sprovoenje provere kvaliteta strunog rada; 13) vanrednu kontrolu kvaliteta lekova, kao i kontrolu sluajnih uzoraka lekova koji se upotrebljavaju u humanoj medicini, po programu ministarstva nadlenog za poslove zdravlja (u daljem tekstu: Ministarstvo); 14) podsticanje aktivnosti za unapreivanje racionalne farmakoterapije u leenju obolelih i povreenih; 15) podsticanje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalatva krvi i sprovoenje programa prikupljanja krvi, kao i davanja i primanja organa i tkiva za presaivanje; 16) obezbeivanje uslova za rad republikih strunih komisija, kao i komisije za procenu zdravstvenih tehnologija; 17) podsticanje aktivnosti humanitarnih i strunih organizacija, saveza i udruenja na poslovima koji su kao prioritet predvieni Planom razvoja, odnosno posebnim programima zdravstvene zatite; 18) uee u obezbeivanju sredstava za ujednaavanje uslova za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zatite na celoj teritoriji Republike, a posebno na primarnom nivou zdravstvene zatite u optinama sa nepovoljnim demografskim karakteristikama i nedovoljno razvijenim optinama, u skladu sa prioritetima; 19) sredstva za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova u dravnoj svojini iji je osniva Republika, koje obuhvata: investiciono ulaganje, investiciono - tekue odravanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, odnosno vri nabavku medicinske i druge opreme neophodne za rad zdravstvenih ustanova i prevoznih sredstava, obezbeivanje sredstava, odnosno nabavku opreme za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i obezbeivanje sredstava za druge obaveze odreene zakonom i aktom o osnivanju; 20) finansiranje primenjenih istraivanja u oblasti zdravstvene zatite; 21) primenu mera Vlade u elementarnim i drugim nepogodama i vanrednim prilikama u skladu sa zakonom kojim se ureuje postupanje u vanrednim situacijama; 22) obezbeivanje sredstava za obavljanje poslova iz lana 124. stav 2. ta. 1) - 7) ovog zakona, kao i za postupak utvrivanja nivoa jonizujueg i nejonizujueg zraenja u oblasti zdravstvene zatite od strane zavoda za medicinu rada osnovanog za teritoriju Republike Srbije.

Sredstva za ostvarivanje opteg interesa u zdravstvenoj zatiti iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u budetu Republike. Ministar obrazuje komisiju koja e predloiti prioritete za namene propisane u stavu 1. taka 19) ovog lana. Tekst pre izmene

IV. NAELA ZDRAVSTVENE ZATITENaelo pristupanosti zdravstvene zatitelan 19. Naelo pristupanosti zdravstvene zatite ostvaruje se obezbeivanjem odgovarajue zdravstvene zatite graanima Republike, koja je fiziki, geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturno prihvatljiva, a posebno zdravstvene zatite na primarnom nivou.

Naelo pravinosti zdravstvene zatitelan 20. Naelo pravinosti zdravstvene zatite ostvaruje se zabranom diskriminacije prilikom pruanja zdravstvene zatite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politikog ili drugog ubeenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihikog ili telesnog invaliditeta.

Naelo sveobuhvatnosti zdravstvene zatitelan 21. Naelo sveobuhvatnosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukljuivanjem svih graana Republike u sistem zdravstvene zatite, uz primenu objedinjenih mera i postupaka zdravstvene zatite koje obuhvataju promociju zdravlja, prevenciju bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, leenje i rehabilitaciju.

Naelo kontinuiranosti zdravstvene zatitelan 22. Naelo kontinuiranosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukupnom organizacijom sistema zdravstvene zatite koja mora biti funkcionalno povezana i usklaena po nivoima, od primarnog preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zatite i koja prua neprekidnu zdravstvenu zatitu graanima Republike u svakom ivotnom dobu.

Naelo stalnog unapreenja kvaliteta zdravstvene zatitelan 23. Naelo stalnog unapreenja kvaliteta zdravstvene zatite ostvaruje se merama i aktivnostima kojima se u skladu sa savremenim dostignuima medicinske nauke i prakse poveavaju mogunosti povoljnog ishoda i smanjivanja rizika i drugih neeljenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini.

Naelo efikasnosti zdravstvene zatitelan 24. Naelo efikasnosti zdravstvene zatite ostvaruje se postizanjem najboljih moguih rezultata u odnosu na raspoloiva finansijska sredstva, odnosno postizanjem najvieg nivoa zdravstvene zatite uz najnii utroak sredstava.

V. LJUDSKA PRAVA I VREDNOSTI U ZDRAVSTVENOJ ZATITI I PRAVA PACIJENATA

1. Ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zatitilan 25. Svaki graanin ima pravo da zdravstvenu zatitu ostvaruje uz potovanje najvieg mogueg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fiziki i psihiki integritet i na bezbednost njegove linosti, kao i na uvaavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeenja. Svako dete do navrenih 18 godina ivota ima pravo na najvii mogui standard zdravlja i zdravstvene zatite.

2. Prava pacijenataPravo na dostupnost zdravstvene zatitelan 26. Svaki pacijent ima pravo na dostupnu zdravstvenu zatitu u skladu sa zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogunosti sistema zdravstvene zatite. U postupku ostvarivanja zdravstvene zatite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj slubi bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogunosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja ili vreme pristupa zdravstvenoj slubi.

Pravo na informacijelan 27. Svaki pacijent ima pravo na sve vrste informacija nezavisno od stanja zdravlja, zdravstvene slube i naina kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu naunih istraivanja i tehnolokih inovacija dostupne.

Pravo na obavetenjelan 28. Pacijent ima pravo da od nadlenog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obavetenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloenu medicinsku meru. Obavetenje treba da obuhvati: 1) dijagnozu i prognozu bolesti; 2) kratak opis, cilj i korist od predloene medicinske mere, vreme trajanja i mogue posledice preduzimanja odnosno nepreduzimanja predloene medicinske mere; 3) vrstu i verovatnou moguih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice; 4) alternativne metode leenja; 5) mogue promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predloene medicinske mere, kao i mogue nune promene u nainu ivota pacijenta; 6) dejstvo lekova i mogue sporedne posledice tog dejstva. Obavetenje iz st. 1. i 2. ovog lana nadleni zdravstveni radnik duan je dati i bez pacijentovog traenja. Obavetenje daje nadleni zdravstveni radnik usmeno i na nain koji je razumljiv pacijentu, vodei rauna o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju. Ako pacijent ne poznaje jezik koji je u slubenoj upotrebi na teritoriji zdravstvene ustanove, mora mu se obezbediti prevodilac u skladu sa propisima o slubenoj upotrebi jezika i pisma, a ako je pacijent gluvonem, mora mu se obezbediti tuma.

Pacijent se moe odrei svog prava na obavetenje, osim obavetenja o tome da je predloena medicinska mera potrebna i da nije bez znatnog rizika, odnosno da je rizino njeno nepreduzimanje. Nadleni zdravstveni radnik moe izuzetno preutati dijagnozu, tok predloene medicinske mere i njene rizike, ili obavetenje o tome umanjiti, ako postoji ozbiljna opasnost da e obavetenjem znatno nakoditi zdravlju pacijenta. U tom sluaju obavetenje se moe dati lanu porodice pacijenta. Pacijent ima pravo na obavetenje i uvid u trokove leenja. U medicinsku dokumentaciju nadleni zdravstveni radnik unosi podatak da je pacijentu, odnosno lanu porodice dao obavetenje o podacima iz st. 1. i 2. ovog lana.

Pravo na slobodan izborlan 29. Svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, odnosno slobodan izbor razliitih medicinskih procedura, u skladu sa zakonom, na osnovu odgovarajuih informacija o moguim rizicima i posledicama po zdravlje pacijenta.

Pravo na privatnost i poverljivost informacijalan 30. Svaki pacijent ima pravo na poverljivost svih linih informacija koje je saoptio nadlenom zdravstvenom radniku, ukljuujui i one koje se odnose na njegovo stanje zdravlja i potencijalne dijagnostike i terapijske procedure, kao i pravo na zatitu svoje privatnosti tokom sprovoenja dijagnostikih ispitivanja, posete specijalisti i medicinsko-hirurkog leenja u celini. Zabranjeno je da nadleni zdravstveni radnik saopti drugim licima line podatke o pacijentu iz stava 1. ovog lana. Pregledu pacijenta i preduzimanju medicinskih mera nad njim smeju prisustvovati samo zdravstveni radnici odnosno zdravstveni saradnici. Pacijent moe dati saglasnost i za prisutnost drugih lica prilikom pregleda i preduzimanja medicinskih mera nad njim.

Pravo na samoodluivanje i pristanaklan 31. Pacijent ima pravo da slobodno odluuje o svemu to se tie njegovog ivota i zdravlja, osim u sluajevima kada to direktno ugroava ivot i zdravlje drugih lica. Bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Medicinska mera protivno volji pacijenta, odnosno zastupnika poslovno nesposobnog pacijenta, moe se preduzeti samo u izuzetnim sluajevima koji su utvreni zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom. lan 32. Pacijent moe dati pristanak na predloenu medicinsku meru izriito (usmeno ili pismeno), odnosno preutno (ako se nije izriito protivio). Pristanak kome nije prethodilo potrebno obavetenje u skladu sa lanom 28. ovog zakona ne obavezuje, a nadleni zdravstveni radnik koji preduzme medicinsku meru u tom sluaju snosi rizik za tetne posledice. Pristanak na predloenu medicinsku meru pacijent moe usmeno opozvati sve dok ne zapone njeno izvoenje, kao i za vreme trajanja leenja, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Pacijent ima pravo da odredi lice koje e u njegovo ime dati pristanak, odnosno koje e biti obaveteno umesto pacijenta o preduzimanju medicinskih mera, u sluaju da pacijent postane nesposoban da donese odluku o pristanku. Tekst pre izmene lan 33. Pacijent ima pravo da predloenu medicinsku meru odbije, ak i u sluaju kada se njome spasava ili odrava njegov ivot. Nadleni zdravstveni radnik duan je da pacijentu ukae na posledice njegove odluke o odbijanju predloene medicinske mere i da o tome od pacijenta zatrai pismenu izjavu koja se mora uvati u dokumentaciji o leenju, a ako pacijent odbije davanje pismene izjave, o tome e se sainiti slubena beleka. U medicinsku dokumentaciju nadleni zdravstveni radnik upisuje podatak o pristanku pacijenta na predloenu medicinsku meru, kao i o odbijanju te mere. lan 34. Nad pacijentom koji je bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da saopti svoj pristanak, hitna medicinska mera moe se preduzeti i bez njegove saglasnosti. Ako je pacijent bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da saopti svoj pristanak, medicinske mere nad njim u zdravstvenoj ustanovi mogu se preduzeti na osnovu konzilijarnog nalaza. lan 35. Ako je pacijent maloletan ili je lien poslovne sposobnosti, medicinska mera nad njim moe se preduzeti uz obavetenje i pristanak njegovog zakonskog zastupnika (roditelj, usvojitelj ili staratelj). Nadleni zdravstveni radnik koji smatra da zakonski zastupnik pacijenta ne postupa u najboljem interesu deteta ili lica lienog poslovne sposobnosti duan je da o tome odmah obavesti organ starateljstva. Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe samo dati pristanak na predloenu medicinsku meru. Poslovno nesposoban pacijent treba i sam da bude ukljuen u donoenje odluke o pristanku na predloenu medicinsku meru, u skladu sa njegovom zrelou i sposobnou za rasuivanje.

Pravo na uvid u medicinsku dokumentacijulan 36. Pacijent ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju. U sluaju kada je pacijent novoroene ili maloletno lice, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju imaju roditelji, staratelj, odnosno zakonski zastupnik. Nadleni zdravstveni radnik duan je da uredno vodi medicinsku dokumentaciju, u skladu sa zakonom, i da evidentira sve medicinske mere koje su preduzete nad pacijentom, a posebno anamnezu, dijagnozu, dijagnostike mere, terapiju i rezultat terapije, kao i savete date pacijentu. lanovi porodice pacijenta imaju, izuzetno, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog lana porodice ako su ti podaci od znaaja za njihovo leenje. Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje, odnosno za samostalno donoenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev izvri uvid u medicinsku dokumentaciju, ne kasnije od 15 dana, od dana podnoenja zahteva koja se odnosi na njegovo zdravstveno stanje, kao i pravo na poverljivost podataka koji se nalaze u medicinskoj dokumentaciji. Tekst pre izmene

Pravo na tajnost podatakalan 37. Podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u podatke o linosti pacijenta i predstavljaju tajne podatke, u skladu sa zakonom. Tajne podatke iz stava 1. ovog lana duni su da uvaju svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, u drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom, odnosno u organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i pravnom licu koje obavlja poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kod kojih je pacijent zdravstveno osiguran, a kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja zakonom utvrenih nadlenosti. Tajnim podacima smatraju se i podaci o ljudskim supstancama na osnovu kojih se moe utvrditi identitet lica od koga one potiu. Dunost uvanja tajnih podataka nadleni zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena kod poslodavaca iz stava 2. ovog lana, mogu biti osloboeni samo na osnovu pismenog ili drugog jasnog i nedvosmisleno izreenog pristanka pacijenta ili na osnovu odluke suda. Ako je pacijent dao pristanak na saoptavanje podataka o svom zdravstvenom stanju, nadleni zdravstveni radnik moe saoptiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom lanu porodice pacijenta. Izuzetno od stava 5. ovog lana, nadleni zdravstveni radnik moe saoptiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom lanu porodice i u sluaju kada pacijent nije dao pristanak na saoptavanje podataka o svom zdravstvenom stanju ali je saoptavanje tih podataka neophodno radi izbegavanja zdravstvenog rizika za lana porodice. Izvodi, odnosno kopije medicinske dokumentacije za umrlog lana porodice mogu se dati lanovima ue porodice na njihov zahtev, radi ostvarivanja zakonom utvrenih prava, odnosno ostvarivanja drugih zakonom utvrenih interesa. Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje, odnosno za samostalno donoenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev izvri uvid u medicinsku dokumentaciju koja se odnosi na njegovo zdravstveno stanje, kao i pravo na poverljivost podataka koji se nalaze u medicinskoj dokumentaciji. Izuzetno od stava 8. ovog lana, nadleni zdravstveni radnik duan je da, u sluaju ozbiljne opasnosti po ivot i zdravlje deteta, i pored zahteva deteta da se informacije o njegovom zdravstvenom stanju ne saopte roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom zastupniku, podatke o zdravstvenom stanju deteta saopti roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom zastupniku. Podaci iz medicinske dokumentacije, odnosno izvodi tih podataka, kao i kopije medicinske dokumentacije mogu se dati organu starateljstva, organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja i pravnim licima koja obavljaju delatnost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za obavljanje poslova utvrenih zakonom, kao i drugim pravnim licima ako je to propisano zakonom. Na zahtev nadlenih pravosudnih organa mogu se dati podaci, odnosno izvodi tih podataka, kao i kopije medicinske dokumentacije pacijenta, a izuzetno, moe se dati i celokupna medicinska dokumentacija na uvid dok traje postupak pred nadlenim pravosudnim organom. Podaci iz medicinske dokumentacije pacijenta, odnosno iz zdravstvene evidencije koja se vodi u skladu sa zakonom, mogu se dostavljati organu nadlenom za poslove statistike, kao i zdravstvenim ustanovama koje obavljaju poslove javnog zdravlja, u skladu sa zakonom. Podaci iz st. 10 - 12. ovog lana dostavljaju se kao tajni podaci, u skladu sa zakonom kojim se ureuje tajnost podataka. Lica iz stava 2. ovog lana, kao i druga lica koja neovlaeno, odnosno bez pristanka pacijenta ili punoletnog lana porodice pacijenta, raspolau podacima iz medicinske dokumentacije u suprotnosti sa ovim lanom i neovlaeno iznose u javnost te podatke, odgovorni su za odavanje tajnih podataka, u skladu sa zakonom. Tekst pre izmene

Pravo pacijenta nad kojim se vri medicinski ogledlan 38.

Medicinski ogled moe se preduzimati samo nad punoletnim poslovno sposobnim pacijentom i samo uz njegov pristanak. Pacijent pristanak mora dati u pismenom obliku, nakon to je dovoljno obaveten o smislu, cilju, postupcima, oekivanim rezultatima, moguim rizicima, kao i o neprijatnim prateim okolnostima ogleda. Pacijent mora biti posebno upozoren da je slobodan da ogled odbije i da pristanak na ogled u svako vreme opozove. Izuzetno, medicinski ogled moe se preduzeti i nad maloletnim i drugim poslovno nesposobnim pacijentom, ali samo radi njegove neposredne koristi i uz pismeni pristanak njegovog zakonskog zastupnika koji je prethodno obaveten u smislu stava 2. ovog lana. Nadleni zdravstveni radnik koji vri medicinski ogled duan je da vodi rauna o tome da zatita ivota i zdravlja pacijenta uvek ima prednost u odnosu na interes drutva i nauke. Pacijent koji zbog medicinskog ogleda pretrpi tetu na svom telu ili zdravlju ima pravo na naknadu tete u skladu sa zakonom, bez obzira na krivicu. Zdravstvena ustanova duna je da pre poetka medicinskog ogleda osigura pacijenta koji je podvrgnut medicinskom ogledu, za sluaj nastanka tete po zdravlje tog lica koja je izazvana medicinskim ogledom, u skladu sa zakonom, kao i da zakljui ugovor sa pacijentom kojim se odreuje iznos neophodnih trokova koji pripadaju pacijentu koji uestvuje u medicinskom ogledu. Pacijent ima pravo da uestvuje u klinikom ispitivanju lekova i medicinskih sredstava, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava. Etiki odbor zdravstvene ustanove, pre poetka medicinskog ogleda, donosi odluku o preduzimanju medicinskih ogleda nad pacijentima u zdravstvenoj ustanovi. Zabranjeno je preduzimanje medicinskih ogleda u privatnoj praksi. Tekst pre izmene

Pravo na prigovorlan 39. Pacijent kome je uskraeno pravo na zdravstvenu zatitu, odnosno pacijent koji nije zadovoljan pruenom zdravstvenom uslugom, odnosno postupkom zdravstvenog ili drugog radnika zdravstvene ustanove, moe podneti prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili licu zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi koje obavlja poslove zatite pacijentovih prava (u daljem tekstu: zatitnik pacijentovih prava). Zdravstvena ustanova duna je da organizuje rad zatitnika pacijentovih prava. Direktor zdravstvene ustanove odreuje zatitnika pacijentovih prava. Prigovor se podnosi usmeno na zapisnik ili pismeno. Po prigovoru iz stava 4. ovog lana zatitnik pacijentovih prava, odmah a najkasnije u roku od pet dana od dana podnoenja prigovora, utvruje sve bitne okolnosti i injenice u vezi sa navodima iznetim u prigovoru. O svom nalazu, odmah a najkasnije u roku od tri dana, zatitnik pacijentovih prava obavetava rukovodioca organizacione jedinice, direktora zdravstvene ustanove, kao i podnosioca prigovora. Pacijent koji je nezadovoljan nalazom po prigovoru moe se, u skladu sa zakonom, obratiti zdravstvenoj inspekciji, odnosno nadlenom organu organizacije zdravstvenog osiguranja kod koje je pacijent zdravstveno osiguran. Zatitnik pacijentovih prava podnosi meseni izvetaj o podnetim prigovorima direktoru zdravstvene ustanove, a estomeseni i godinji izvetaj upravnom odboru zdravstvene ustanove i Ministarstvu. Zatitnik pacijentovih prava samostalan je u svom radu i direktor zdravstvene ustanove, odnosno drugi zdravstveni radnik ne moe uticati na njegov rad i odluivanje.

Pravo na naknadu tetelan 40. Pacijent koji zbog strune greke zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zatite pretrpi tetu na svom telu ili se strunom grekom prouzrokuje pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ima pravo na naknadu tete prema optim pravilima o odgovornosti za tetu. Pravo na naknadu tete ne moe se unapred iskljuiti ili ograniiti.

Pravo na potovanje pacijentovog vremenalan 40a Pacijent ima pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostikih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka radi ouvanja i unapreenja zdravstvenog stanja, koji se obavljaju u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, odnosno kod drugog pravnog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom, radi ostvarivanja zdravstvene zatite. Tekst pre izmene

3. Obavetavanje javnostilan 41. Graani Republike imaju pravo na informacije koje su potrebne za ouvanje zdravlja i sticanje zdravih ivotnih navika, kao i informacije o tetnim faktorima ivotne i radne sredine, koji mogu imati negativne posledice po zdravlje. Graani Republike imaju pravo da budu obaveteni o zatiti svog zdravlja za sluaj izbijanja epidemija i drugih veih nepogoda i nesrea (opasnost od jonizujueg zraenja, trovanja i dr.). Nadlena zdravstvena ustanova i privatna praksa dune su da o izbijanju epidemija i nepogodama iz stava 2. ovog lana blagovremeno i istinito dostavljaju podatke nadlenim organima optine, grada, autonomne pokrajine i Republike, koji o tome obavetavaju javnost.

VI. DUNOSTI PACIJENATAlan 42. Za vreme leenja i ostvarivanja zdravstvene zatite u zdravstvenim ustanovama pacijenti su duni da se pridravaju optih akata zdravstvene ustanove o uslovima boravka i ponaanja u njoj. U sluaju da pacijent zahteva da prekine leenje i pored upozorenja doktora medicine, odnosno doktora stomatologije na mogue posledice zbog ovakve odluke, duan je da o tome da pismenu izjavu. Ako pacijent iz stava 2. ovog lana odbije da da pismenu izjavu, o tome e se sainiti slubena beleka, koja se upisuje i uva u medicinskoj dokumentaciji pacijenta. lan 43. Pacijent je duan da pri ostvarivanju zdravstvene zatite u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi: 1) aktivno uestvuje pri zatiti, ouvanju i unapreenju svog zdravlja; 2) u potpunosti informie nadlenog zdravstvenog radnika o istinitim podacima o svom zdravstvenom stanju; 3) pridrava se uputstava i preduzima mere propisane terapije od strane nadlenog zdravstvenog radnika.

Ako se pacijent ne pridrava obaveza iz stava 1. ovog lana, nadleni zdravstveni radnik moe otkazati pruanje dalje zdravstvene zatite pacijentu izuzev hitne medicinske pomoi, o emu je duan da obavesti direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivaa privatne prakse, kao i da u medicinsku dokumentaciju pacijenta unese razloge za odbijanje pruanja zdravstvene zatite.

VII. OBAVEZNO UPUIVANJE U PSIHIJATRIJSKU USTANOVUlan 44. Ako doktor medicine, odnosno specijalista psihijatar, odnosno specijalista neuropsihijatar proceni da je priroda duevne bolesti kod bolesnika takva da moe da ugrozi ivot bolesnika ili ivot drugih lica ili imovinu, moe ga uputiti na bolniko leenje, a nadleni doktor medicine odgovarajue stacionarne zdravstvene ustanove primiti na bolniko leenje bez pristanka samog bolesnika u skladu sa zakonom, s tim da narednog dana po prijemu, konzilijum stacionarne zdravstvene ustanove odlui da li e se bolesnik zadrati na bolnikom leenju. O prijemu bolesnika iz stava 1. ovog lana stacionarna zdravstvena ustanova duna je da u roku od 48 sati od dana prijema bolesnika obavesti nadleni sud. Nain i postupak, kao i organizacija i uslovi leenja duevno bolesnih lica, odnosno smetaj ovih lica u stacionarne zdravstvene ustanove, uredie se posebnim zakonom.

VIII. ZDRAVSTVENA SLUBAlan 45. Zdravstvenu slubu ine: 1) zdravstvene ustanove i privatna praksa; 2) zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravstvenim ustanovama i u privatnoj praksi. Zdravstvena ustanova obavlja zdravstvenu delatnost, a privatna praksa odreene poslove zdravstvene delatnosti.

A. ZDRAVSTENE USTANOVE I PRIVATNA PRAKSA1. Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada zdravstvenih ustanovalan 46. Zdravstvenu ustanovu moe osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fiziko lice, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima u dravnoj ili privatnoj svojini, ako ovim zakonom nije drukije ureeno. Zdravstvena ustanova moe se osnovati kao: 1) dom zdravlja; 2) apoteka; 3) bolnica (opta i specijalna); 4) zavod; 5) zavod za javno zdravlje; 6) klinika;

7) institut; 8) kliniko-bolniki centar; 9) kliniki centar. lan 47. Zdravstvene ustanove koje se osnivaju sredstvima u dravnoj svojini (u daljem tekstu: zdravstvena ustanova u dravnoj svojini) osnivaju se u skladu sa Planom mree zdravstvenih ustanova (u daljem tekstu: Plan mree), koji donosi Vlada. Plan mree za teritoriju autonomne pokrajine, utvruje se na predlog autonomne pokrajine. Plan mree utvruje se na osnovu: 1) Plana razvoja; 2) zdravstvenog stanja stanovnitva; 3) broja i starosne strukture stanovnitva; 4) postojeeg broja, kapaciteta i rasporeda zdravstvenih ustanova; 5) stepena urbanizacije, razvijenosti i saobraajne povezanosti pojedinih podruja; 6) jednake dostupnosti zdravstvene zatite; 7) potrebnog obima odreenog nivoa zdravstvene delatnosti; 8) ekonomske mogunosti Republike. Planom mree utvruju se: broj, struktura, kapaciteti i prostorni raspored zdravstvenih ustanova i njihovih organizacionih jedinica po nivoima zdravstvene zatite, organizacija slube hitne medicinske pomoi, kao i druga pitanja od znaaja za organizaciju zdravstvene slube u Republici. lan 48.*) Zdravstvene ustanove iz lana 46. ovog zakona u dravnoj svojini, u zavisnosti od vrste, osnivaju Republika, autonomna pokrajina, optina, odnosno grad, u skladu sa ovim zakonom i Planom mree. Zdravstvene ustanove iz stava 1. ovog lana osnivaju, i to: 1) dom zdravlja i apoteku - osniva optina, odnosno grad; 2) zavod na primarnom nivou obavljanja zdravstvene delatnosti i kliniko-bolniki centar - osniva grad; 3) optu bolnicu, specijalnu bolnicu, kliniku, institut i kliniki centar - osniva Republika, a na teritoriji autonomne pokrajine - autonomna pokrajina; 4) zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost na vie nivoa zdravstvene zatite, i to: zavod za javno zdravlje, zavod za transfuziju krvi, zavod za medicinu rada, zavod za sudsku medicinu, zavod za virusologiju, vakcine i serume, zavod za antirabinu zatitu, zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju i zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju - osnivaju se u skladu sa ovim zakonom. *) Zdravstvene ustanove koje obavljaju hitnu medicinsku pomo, snabdevanje krvlju i krvnim derivatima, uzimanje, uvanje i presaivanje organa i delova ljudskog tela, proizvodnju seruma i vakcina i patoanatomsko-obdukcijsku delatnost, kao i zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog zdravlja, osnivaju se iskljuivo u dravnoj svojini.

____________________________________________________________ *) lan 48. stav 3. prestaje da vai u delu koji se odnosi na uzimanje, uvanje i presaivanje delova ljudskog tela (videti napomenu Intermexa) lan 49. Zdravstvena ustanova moe obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom, i to: 1) ako ima odreenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajueg stepena strune spreme, sa poloenim strunim ispitom, a za obavljanje odreenih poslova i sa odgovarajuom specijalizacijom, ili naunim, odnosno nastavnim zvanjem; 2) ako ima dijagnostiku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pruanje zdravstvene zatite za delatnost za koju je osnovana; 3) ako ima odgovarajue prostorije za prijem obolelih, odnosno zdravih lica, za obavljanje dijagnostikih i terapijskih postupaka leenja i smetaj pacijenata, kao i za uvanje lekova i medicinskih sredstava; 4) ako ima odgovarajue vrste i koliine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje odreene zdravstvene delatnosti za koju se zdravstvena ustanova osniva. Dve ili vie zdravstvenih ustanova mogu organizovati zajednike medicinske slube za laboratorijsku, rentgen i drugu dijagnostiku, kao i zajednike nemedicinske slube za pravne, ekonomsko-finansijske, tehnike i druge poslove. Blie uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za osnivanje i obavljanje zdravstvene delatnosti zdravstvenih ustanova iz stava 1. ovog lana propisuje ministar. Zdravstvena ustanova koja koristi izvore jonizujuih zraenja mora pored uslova iz st. 1. i 3. ovog lana ispunjavati i druge uslove propisane zakonom kojim se ureuje zatita od jonizujueg zraenja. lan 50. Osniva zdravstvene ustanove donosi akt o osnivanju koji sadri: 1) naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite osnivaa; 2) naziv i sedite zdravstvene ustanove; 3) delatnost zdravstvene ustanove; 4) iznos sredstava za osnivanje i poetak rada zdravstvene ustanove i nain obezbeivanja sredstava; 5) prava i obaveze osnivaa u pogledu obavljanja delatnosti zbog koje se zdravstvena ustanova osniva; 6) meusobna prava i obaveze zdravstvene ustanove i osnivaa; 7) organe upravljanja zdravstvene ustanove u osnivanju i njihova ovlaenja; 8) lice koje e do imenovanja direktora zdravstvene ustanove obavljati poslove i vriti ovlaenja direktora; 9) rok za donoenje statuta, imenovanje direktora i organa upravljanja. U osnivakom aktu zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou zdravstvene zatite, a koja se osniva za teritoriju vie optina, ureuju se meusobna prava i obaveze osnivaa zdravstvene ustanove i drugih optina za iju teritoriju se ta zdravstvena ustanova osniva. lan 51. Zdravstvena ustanova moe obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo reenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Zdravstvena ustanova moe obavljati samo zdravstvenu delatnost koja je utvrena reenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti. Reenje iz stava 1. ovog lana donosi zdravstveni inspektor, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak. Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana prijema reenja zdravstvenog inspektora. Reenje ministra iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na osnovu reenja o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, zdravstvena ustanova upisuje se u registar kod nadlenog suda, u skladu sa zakonom. Zdravstvena ustanova poinje sa radom danom upisa u registar iz stava 6. ovog lana. lan 52. Zdravstvena ustanova moe se ukinuti, spojiti sa drugom zdravstvenom ustanovom ili podeliti na vie zdravstvenih ustanova, u skladu sa zakonom. O ukidanju, spajanju i podeli zdravstvenih ustanova u dravnoj svojini odluuje Vlada, u skladu sa Planom mree, uz konsultaciju sa osnivaem. O ukidanju, spajanju i podeli zdravstvenih ustanova u privatnoj svojini odluuje osniva. lan 53. Ministarstvo donosi reenje o privremenoj zabrani rada, ili o privremenoj zabrani obavljanja odreenih poslova zdravstvene delatnosti, ako: 1) zdravstvena ustanova ne ispunjava uslove propisane zakonom u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova; 2) obavlja zdravstvenu delatnost koja nije utvrena reenjem za poetak obavljanja zdravstvene delatnosti; 3) u postupku provere kvaliteta strunog rada, odnosno obavljanja nadzora nad radom zdravstvene ustanove, bude izreena jedna od mera utvrenih ovim zakonom; 4) istakne naziv, odnosno obelei zdravstvenu ustanovu suprotno reenju za poetak obavljanja zdravstvene delatnosti; 5) reklamira obavljanje struno medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zatite, kao i druge zdravstvene usluge koje se pruaju u zdravstvenoj ustanovi, suprotno odredbama lana 71. ovog zakona; 6) iz drugih razloga utvrenih zakonom. Zdravstveni inspektor o utvrenim injenicama iz stava 1. ovog lana donosi reenje o privremenoj zabrani rada, odnosno obavljanja zdravstvene delatnosti ili odreenih poslova zdravstvene delatnosti. Na reenje iz stava 2. ovog lana, koje donosi zdravstveni inspektor, moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana prijema reenja. Reenje ministra iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Zdravstvena ustanova moe, na osnovu reenja Ministarstva, poeti sa radom, ako u roku propisanom zakonom, odnosno reenjem Ministarstva otkloni razloge koji su doveli do privremene zabrane rada zdravstvene ustanove ili privremene zabrane obavljanja odreenih poslova zdravstvene delatnosti. lan 54.

Fakulteti zdravstvene struke mogu obavljati zdravstvenu delatnost preko svojih organizacionih jedinica ako Ministarstvo utvrdi da te organizacione jedinice ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom za odreenu vrstu zdravstvene ustanove. Ustanove socijalne zatite, zavodi za izvravanje zavodskih sankcija, kao i druga pravna lica za koje je posebnim zakonom predvieno da obavljaju i odreene poslove iz zdravstvene delatnosti, mogu obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo utvrdi da ispunjavaju uslove za odreenu vrstu zdravstvene ustanove, odnosno uslove za odreenu vrstu privatne prakse.

2. Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada privatne prakselan 55. Privatnu praksu moe osnovati: 1) nezaposleni zdravstveni radnik sa poloenim strunim ispitom; 2) zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika. lan 56. Privatna praksa moe se osnovati kao: 1) ordinacija lekara, odnosno stomatologa (opta i specijalistika); 2) poliklinika; 3) laboratorija (za medicinsku, odnosno kliniku biohemiju, mikrobiologiju, patohistologiju); 4) apoteka; 5) ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju); 6) laboratorija za zubnu tehniku. Privatnu praksu iz stava 1. ta. 5) i 6) ovog lana moe osnovati zdravstveni radnik sa odgovarajuom viom, odnosno srednjom kolskom spremom zdravstvene struke, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona. Privatnu praksu iz stava 1. taka 2) ovog lana moe osnovati vie zdravstvenih radnika sa visokom kolskom spremom zdravstvene struke, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona. Osniva privatne prakse iz stava 1. ovog lana samostalno obavlja delatnost kao preduzetnik. Zdravstveni radnik moe osnovati samo jedan oblik privatne prakse iz stava 1. ovog lana. Privatna praksa ne moe obavljati zdravstvenu delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoi, snabdevanja krvlju i krvnim derivatima, uzimanja, uvanja i presaivanja organa i delova ljudskog tela, proizvodnje seruma i vakcina, patoanatomsko - obdukcijsku delatnost, kao i zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog zdravlja. lan 57. Zdravstveni radnik iz lana 55. ovog zakona moe osnovati privatnu praksu pod uslovom: 1) da ima optu zdravstvenu sposobnost; 2) da je zavrio fakultet, odnosno odgovarajuu kolu zdravstvene struke i poloio struni ispit, a za specijaliste i odgovarajui specijalistiki ispit; 3) da je izvrio upis u imenik nadlene komore;

4) da je dobio, odnosno obnovio odobrenje za samostalni rad, u skladu sa zakonom; 5) da ispunjava uslove propisane ovim zakonom za osnivanje i poetak rada privatne prakse u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova; 6) da mu pravnosnanom sudskom odlukom nije izreena krivina sankcija - mera bezbednosti zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno da mu odlukom nadlenog organa komore nije izreena jedna od disciplinskih mera zabrane samostalnog rada, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad komora zdravstvenih radnika; 7) da ispunjava druge uslove utvrene zakonom. lan 58. Privatna praksa moe obavljati odreene poslove zdravstvene delatnosti ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom, i to: 1) ako ima odreenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajueg stepena strune spreme, sa poloenim strunim ispitom, a za obavljanje odreenih poslova i sa odgovarajuom specijalizacijom; 2) ako ima dijagnostiku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pruanje zdravstvene zatite za delatnost za koju je osnovana; 3) ako ima odgovarajue prostorije za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno odreenih poslova zdravstvene delatnosti za koje je osnovana; 4) ako ima odgovarajue vrste i koliine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti za koje se privatna praksa osniva. Blie uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za osnivanje i obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti privatne prakse iz stava 1. ovog lana propisuje ministar. Privatna praksa koja koristi izvore jonizujuih zraenja mora pored uslova iz st. 1. i 2. ovog lana ispunjavati i druge uslove propisane zakonom kojim se ureuje zatita od jonizujueg zraenja. lan 59. Privatna praksa moe obavljati odreene poslove zdravstvene delatnosti ako Ministarstvo reenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti. Reenje iz stava 1. ovog lana donosi zdravstveni inspektor, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak. Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana prijema reenja zdravstvenog inspektora. Reenje ministra iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na osnovu reenja o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti privatna praksa upisuje se u registar kod nadlenog organa, u skladu sa zakonom. Privatna praksa poinje sa radom danom upisa u registar iz stava 5. ovog lana. lan 60. Privatna praksa moe obavljati samo odreene poslove zdravstvene delatnosti koji su utvreni reenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti. Reenjem Ministarstva iz stava 1. ovog lana utvruje se rad privatne prakse u jednoj ili u dve smene. lan 61.

Privatna praksa moe privremeno prestati sa obavljanjem odreenih poslova zdravstvene delatnosti ako obavesti Ministarstvo o razlozima za privremeni prestanak obavljanja tih poslova. Ministarstvo donosi reenje o privremenom prestanku obavljanja odreenih poslova zdravstvene delatnosti privatne prakse iz stava 1. ovog lana. Privremeni prestanak moe trajati najdue 12 meseci. Privatna praksa iz stava 2. ovog lana duna je da o ponovnom poetku obavljanja odreenih poslova zdravstvene delatnosti obavesti Ministarstvo, optinsku, odnosno gradsku upravu na ijoj teritoriji se nalazi sedite privatne prakse, kao i nadlenu komoru. lan 62. Privatna praksa duna je da: 1) prui hitnu medicinsku pomo svim graanima; 2) uestvuje na poziv nadlenog dravnog organa u radu na spreavanju i suzbijanju zaraznih bolesti, kao i na zatiti i spasavanju stanovnitva u sluaju elementarnih i drugih veih nepogoda i vanrednih prilika; 3) vri stalnu proveru kvaliteta svog strunog rada u skladu sa zakonom; 4) istakne raspored radnog vremena i pridrava se tog rasporeda; 5) istakne cenovnik zdravstvenih usluga i izda raun za pruene zdravstvene usluge; 6) redovno dostavlja nadlenom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje medicinsko-statistike izvetaje i drugu evidenciju u oblasti zdravstva, u skladu sa zakonom; 7) organizuje, odnosno obezbeuje mere za odlaganje, odnosno unitavanje medicinskog otpada, u skladu sa zakonom. lan 63. Privatna praksa iz lana 56. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakona, pored uslova propisanih zakonom i propisa donetih za sprovoenje ovog zakona, u skladu sa delatnou koju obavlja, mora obezbediti i stalno dostupan sanitetski prevoz, zakljuivanjem ugovora sa najbliom zdravstvenom ustanovom koja moe obezbediti sanitetski prevoz. Privatna praksa iz stava 1. ovog lana moe obezbediti laboratorijsku i drugu dodatnu dijagnostiku koja je potrebna za postavljanje dijagnoze za svog pacijenta, iskljuivo iz oblasti medicine, odnosno stomatologije, koje ine osnovnu delatnost privatne prakse utvrene u reenju Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti privatne prakse, zakljuivanjem ugovora sa najbliom zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom. Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, sa kojom je osniva privatne prakse zakljuio ugovor iz st. 1. i 2. ovog lana duna je da primi pacijenta sa uputom iz privatne prakse, odnosno uputom izdatim od strane zaposlenog zdravstvenog radnika u toj privatnoj praksi. Trokove pruanja zdravstvene zatite iz st. 1. i 2. ovog lana snosi pacijent. Za trokove nastale pruanjem hitne medicinske pomoi u privatnoj praksi sredstva se obezbeuju u skladu sa zakonom. lan 64. Privatna praksa brie se iz registra u sluaju: 1) odjave; 2) smrti osnivaa privatne prakse;

3) ako osniva privatne prakse trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje zdravstvene delatnosti, po odluci nadlenog organa; 4) ako osniva privatne prakse izgubi poslovnu sposobnost potpuno ili delimino, po odluci nadlenog suda; 5) ako osniva privatne prakse zasnuje radni odnos, odnosno pone da obavlja drugu samostalnu delatnost kao osnovno zanimanje, odnosno ako bude izabran, imenovan ili postavljen na odreenu funkciju u dravnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, za koju prima platu; 6) da ne zapone obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti u roku od 12 meseci od dana upisa u registar kod nadlenog organa, u skladu sa zakonom; 7) ako osnuje vie od jednog oblika privatne prakse; 8) ako obavlja delatnost u vreme privremenog prekida rada po odluci nadlenog organa; 9) kanjavanja, vie od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove; 10) izreene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne uskladi delatnost; 11) drugih razloga utvrenih zakonom. lan 65. Ministarstvo donosi reenje o privremenoj zabrani rada privatne prakse, ako: 1) privatna praksa ne ispunjava propisane uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova; 2) obavlja poslove zdravstvene delatnosti suprotno reenju Ministarstva kojim je utvrena ispunjenost uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti; 3) u postupku provere kvaliteta strunog rada, odnosno obavljanja nadzora nad radom privatne prakse, bude izreena jedna od mera utvrenih ovim zakonom; 4) ne obnovi odobrenje za samostalni rad, odnosno ako mu odobrenje za samostalni rad bude oduzeto, u skladu sa ovim zakonom; 5) odlukom nadlenog organa komore osnivau privatne prakse bude izreena jedna od disciplinskih mera zabrane samostalnog rada; 6) istakne poslovno ime, odnosno obelei privatnu praksu u suprotnosti sa reenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti; 7) reklamira obavljanje struno medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zatite, kao i druge zdravstvene usluge koje se pruaju u privatnoj praksi, suprotno odredbama lana 71. ovog zakona; 8) iz drugih razloga utvrenih zakonom. Zdravstveni inspektor o utvrenim injenicama iz stava 1. ovog lana donosi reenje o privremenoj zabrani rada privatne prakse. Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana prijema reenja. Reenje ministra iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Privatna praksa moe, na osnovu reenja Ministarstva, ponovo poeti sa obavljanjem odreenih poslova zdravstvene delatnosti, ako u roku propisanom zakonom, odnosno utvrenom reenjem Ministarstva, otkloni razloge koji su doveli do privremene zabrane rada privatne prakse. lan 66.

Na rad privatne prakse primenjuju se propisi kojima je ureena oblast privatnog preduzetnitva, ako ovim zakonom nije drugaije ureeno.

3. Procena zdravstvenih tehnologijalan 67. U sprovoenju zdravstvene zatite zdravstvena ustanova i privatna praksa dune su da primenjuju nauno dokazane, proverene i bezbedne zdravstvene tehnologije u prevenciji, dijagnostici, leenju i rehabilitaciji. Pod zdravstvenim tehnologijama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se sve zdravstvene metode i postupci koji se mogu koristiti u cilju unapreivanja zdravlja ljudi, u prevenciji, dijagnostici i leenju bolesti, povreda i rehabilitaciji, koji obuhvataju bezbedne, kvalitetne i efikasne lekove i medicinska sredstva, medicinske procedure, kao i uslove za pruanje zdravstvene zatite. Procenu zdravstvenih tehnologija iz stava 2. ovog lana vri Ministarstvo, na osnovu analize medicinskih, etikih, drutvenih i ekonomskih posledica i efekata razvijanja, irenja ili korienja zdravstvenih tehnologija u pruanju zdravstvene zatite. Radi procene zdravstvenih tehnologija ministar obrazuje Komisiju za procenu zdravstvenih tehnologija, kao struno telo. lanovi Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija su istaknuti zdravstveni radnici koji imaju znaajan doprinos razvoju odreenih oblasti medicine, stomatologije, odnosno farmacije, primeni i razvoju zdravstvenih tehnologija, odnosno u obavljanju zdravstvene delatnosti. Mandat lanova Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija traje pet godina. Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija donosi poslovnik o svom radu. Blie uslove, kao i nain vrenja procene zdravstvenih tehnologija i davanja miljenja u skladu sa ovim zakonom, kao i druga pitanja kojima se blie ureuje rad i funkcionisanje Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija, propisuje ministar. Tekst pre izmene lan 68. Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija: 1) prati i koordinira razvoj zdravstvenih tehnologija u Republici; 2) usaglaava razvoj zdravstvenih tehnologija sa ciljevima utvrenim u Planu razvoja; 3) usaglaava razvoj zdravstvenih tehnologija u Republici sa meunarodnim standardima i iskustvima; 4) vri procenu postojeih i utvruje potrebe za uvoenjem novih zdravstvenih tehnologija potrebnih za pruanje zdravstvene zatite koja je zasnovana na dokazima o kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti metoda i postupaka zdravstvene zatite; 5) uestvuje u izradi nacionalnih vodia dobre prakse za pojedine oblasti zdravstvene zatite; 6) BRISANA - sa 57/2011 7) obavlja druge poslove u skladu sa aktom o obrazovanju ove komisije. Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija u postupku procene zdravstvenih tehnologija koje se zasnivaju na primeni medicinske opreme sa izvorima jonizujuih zraenja pribavlja miljenje ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine. Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija moe radi procene i davanja miljenja u skladu sa ovim zakonom, da zatrai struni stav od nadlene republike strune komisije, nadlenih zdravstvenih ustanova, odgovarajuih fakulteta, nauno-istraivakih ustanova, javnih agencija i drugih organa, odnosno organizacija, kao i od istaknutih strunjaka po pitanjima iz nadlenosti komisije.

Sredstva za rad Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija obezbeuju se u budetu Republike. Tekst pre izmene lan 69. Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa podnosi zahtev Ministarstvu za izdavanje dozvole za korienje novih zdravstvenih tehnologija. Pod novim zdravstvenim tehnologijama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se zdravstvene tehnologije koje se po prvi put uvode za korienje u zdravstvenim ustanovama u Republici, odnosno za odreene nivoe zdravstvene zatite, kao i zdravstvene tehnologije koje po prvi put koristi odreena zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa. Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija daje miljenje rukovodei se novim tehnologijama iz oblasti medicine koje se primenjuju u drugim visoko razvijenim zemljama, ija je nauna prihvatljivost potvrena u medicinskoj praksi tih zemalja, a mogu se primenjivati u sprovoenju zdravstvene zatite kod nas. Na osnovu miljenja Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija, Ministarstvo reenjem izdaje dozvolu za korienje novih zdravstvenih tehnologija u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi. Reenje iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor. Reenje iz stava 4. ovog lana dostavlja se Agenciji za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, institutu za javno zdravlje osnovanom za teritoriju Republike, kao i institutu za javno zdravlje osnovanom za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine za zdravstvene ustanove osnovane na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Tekst pre izmene lan 70. Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa ne sme koristiti nove zdravstvene tehnologije bez dozvole za korienje novih zdravstvenih tehnologija izdate od strane Ministarstva u skladu sa ovim zakonom. Ako zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa koristi nove zdravstvene tehnologije bez dozvole za korienje novih zdravstvenih tehnologija, Ministarstvo donosi reenje o zabrani korienja novih zdravstvenih tehnologija. Reenje iz stava 2. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor.

4. Zabrana reklamiranjalan 71. Zabranjeno je oglaavanje, odnosno reklamiranje zdravstvenih usluga, struno-medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zatite, ukljuujui zdravstvene usluge, metode i postupke tradicionalne medicine (alternativne, homeopatske i druge komplementarne medicine), koje se obavljaju u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili u drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost, u sredstvima javnog informisanja i na drugim nosiocima oglasnih poruka koje su ureene zakonom kojim se regulie oblast oglaavanja (reklamiranja). Dozvoljeno je oglaavanje naziva zdravstvene ustanove, odnosno poslovnog imena privatne prakse, sedita, delatnosti koja je utvrena reenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, kao i radnog vremena. Rezultati u primeni struno-medicinskih metoda i postupaka zdravstvene zatite mogu se saoptavati samo na strunim i naunim skupovima i objavljivati u strunim i naunim asopisima i publikacijama.

5. Obeleavanje zdravstvene ustanove i privatne prakselan 72.

Zdravstvena ustanova i privatna praksa dune su da istaknu naziv, odnosno poslovno ime sa podacima o delatnosti koja je utvrena reenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, radnom vremenu, osnivau i seditu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, u skladu sa zakonom. Naziv zdravstvene ustanove, odnosno poslovno ime privatne prakse ne sme imati obeleja kojima se moe pripisati karakter oglaavanja odnosno reklamiranja. Ministar propisuje nain unutranjeg i spoljanjeg obeleavanja zdravstvene ustanove i privatne prakse.

6. Voenje zdravstvene dokumentacije i evidencijelan 73. Zdravstvena ustanova, privatna praksa, ustanove socijalne zatite, zavodi za izvrenje zavodskih sankcija, fakulteti zdravstvene struke koji obavljaju odreene poslove zdravstvene delatnosti, kao i druga pravna lica koja obavljaju odreene poslove zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom, duni su da vode zdravstvenu dokumentaciju i evidenciju i da u propisanim rokovima dostavljaju individualne, zbirne i periodine izvetaje nadlenom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje, kao i drugim organizacijama na nain propisan posebnim zakonom. Zagarantovana je tajnost podataka iz medicinske dokumentacije pacijenata koja se obrauje i dostavlja za individualne, zbirne i periodine izvetaje iz stava 1. ovog lana, odnosno koja se obrauje za zdravstvenu dokumentaciju i evidencije. Zdravstvena ustanova, privatna praksa, kao i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana duna su da uvaju medicinsku dokumentaciju pacijenata od neovlaenog pristupa, kopiranja i zloupotrebe, nezavisno od oblika u kome su podaci iz medicinske dokumentacije sauvani (papir, mikrofilm, optiki i laser diskovi, magnetni mediji i dr.), u skladu sa zakonom. Voenje zdravstvene dokumentacije i unos podataka u zdravstvenu dokumentaciju iskljuivo obavljaju ovlaena lica, u skladu sa zakonom. Vrste i sadrina zdravstvene dokumentacije i evidencija, nain i postupak voenja, lica ovlaena za voenje zdravstvene dokumentacije i unos podataka, rokovi za dostavljanje i obradu podataka, nain raspolaganja podacima iz medicinske dokumentacije pacijenata koja se koristi za obradu podataka, kao i druga pitanja od znaaja za voenje zdravstvene dokumentacije i evidencija, ureuju se posebnim zakonom.

7. Integrisani zdravstveni informacioni sistemlan 74. Radi planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zatite, kao i prikupljanja i obrade podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovnitva i funkcionisanjem zdravstvene slube, odnosno prikupljanja i obrade zdravstvenih informacija, organizuje se i razvija integrisani zdravstveni informacioni sistem u Republici. Program rada, razvoja i organizacije integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i sadraj zdravstvenih informacija iz stava 1. ovog lana, donosi Vlada.

8. Raspored rada, radno vreme i zdravstvena zatita za vreme trajkalan 75. Nedeljni raspored rada, poetak i zavretak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, utvruje se u zavisnosti od vrste zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, kao i od vrste zdravstvene delatnosti koju obavljaju, a u skladu sa potrebama graana i organizacijom rada drugih zdravstvenih ustanova i privatne prakse na odreenoj teritoriji. Nedeljni raspored rada, poetak i zavretak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, utvruje osniva, a za zdravstvene ustanove koje osniva Republika - Ministarstvo. Zdravstvena ustanova koja je osnovana u privatnoj svojini, kao i privatna praksa, o nedeljnom rasporedu rada, poetku i zavretku radnog vremena obavetava optinu, odnosno grad na ijoj teritoriji ima sedite.

Nedeljni raspored rada, poetak i zavretak radnog vremena zdravstvenih ustanova i privatne prakse za vreme epidemija i otklanjanja posledica prouzrokovanih elementarnim i drugim veim nepogodama i vanrednim prilikama utvruje ministar, a za zdravstvene ustanove i privatnu praksu koje se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine na predlog pokrajinskog organa uprave nadlenog za poslove zdravlja. Za vreme trajka zdravstvena ustanova duna je da, u zavisnosti od delatnosti, obezbedi minimum procesa rada koji obuhvata: neprekidno i nesmetano obavljanje redovnih vakcinacija prema utvrenim rokovima; sprovoenje higijensko-epidemiolokih mera za sluaj opasnosti izbijanja, odnosno za vreme trajanja epidemije zarazne bolesti; dijagnostiku i terapiju ukljuujui i prevoz pacijenata, hitnih i akutnih oboljenja, stanja i povreda; uzimanje, obradu, preradu i davanje krvi i produkata od krvi; snabdevanje najvanijim lekovima i medicinskim sredstvima; zdravstvenu negu i ishranu hospitalizovanih bolesnika, i druge vidove neophodne medicinske pomoi. Zabranjeno je organizovati trajk u zdravstvenim ustanovama koje pruaju hitnu medicinsku pomo. Minimum procesa rada za vreme trajka iz stava 5. ovog lana prema vrstama zdravstvenih ustanova u dravnoj svojini blie utvruje Vlada.

9. Organizacija rada zdravstvene ustanove i privatne prakselan 76. Zdravstvena ustanova duna je da u okviru utvrenog nedeljnog rasporeda rada i radnog vremena prua zdravstvenu zatitu radom u jednoj, dve ili vie smena, u skladu sa delatnou zdravstvene ustanove, o emu odluku donosi direktor zdravstvene ustanove. Privatna praksa duna je da u okviru utvrenog nedeljnog rasporeda rada i radnog vremena prua zdravstvenu zatitu u jednoj ili u dve smene, u skladu sa reenjem Ministarstva iz lana 60. stav 2. ovog zakona.

10. Prekovremeni rad u zdravstvenoj ustanoviDeurstvolan 77. Zdravstvena ustanova moe da uvede deurstvo kao prekovremeni rad, ako organizacijom rada u smenama iz lana 76. ovog zakona ili preraspodelom radnog vremena nije u mogunosti da obezbedi zdravstvenu zatitu. Za vreme trajanja deurstva zdravstveni radnik mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi. Deurstvo iz stava 1. ovog lana moe da se uvede nou, u dane dravnog praznika i nedeljom. Deurstvo koje se uvodi nou poinje posle druge smene, a zavrava se poetkom rada prve smene. Odluku o uvoenju i obimu deurstva na nivou zdravstvene ustanove, kao i po zdravstvenom radniku, donosi direktor zdravstvene ustanove. Zdravstvenom radniku deurstvo ne moe trajati due od deset asova nedeljno. Izuzetno od stava 6. ovog lana direktor zdravstvene ustanove moe doneti odluku da za odreenog zdravstvenog radnika deurstvo traje i due, a najvie do 20 asova nedeljno, u zavisnosti od delatnosti zdravstvene ustanove, raspoloivog kadra, kao i organizacije zdravstvene slube na teritoriji koju pokriva zdravstvena ustanova. Ministarstvo daje saglasnost na odluku iz stava 7. ovog lana, uz prethodno pribavljeno miljenje nadlenog zavoda za javno zdravlje. Zdravstveni radnik za koga je odlukom direktora zdravstvene ustanove uvedeno deurstvo ima pravo na uveanu zaradu za deurstvo kao prekovremeni rad, u skladu sa zakonom i propisima kojima se ureuje rad.

Pripravnost i rad po pozivu u zdravstvenoj ustanovilan 78.

Pod deurstvom, u smislu ovog zakona, smatra se i pripravnost i rad po pozivu. Zdravstvena ustanova moe uvesti i pripravnost i rad po pozivu. Pripravnost je poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali mora biti stalno dostupan radi pruanja hitne medicinske pomoi u zdravstvenoj ustanovi. Rad po pozivu je poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali se mora odazvati na poziv radi pruanja zdravstvene zatite. Odluku o uvoenju i obimu pripravnosti i rada po pozivu donosi direktor zdravstvene ustanove. Zdravstveni radnici koji obavljaju poslove iz st. 3. i 4. ovog lana imaju pravo na uveanu zaradu u skladu sa zakonom i propisima kojima se ureuje rad.

B. DELATNOST I ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENIH USTANOVA1. Zajednike odredbelan 79. Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou. lan 80. Zdravstvena ustanova duna je da: 1) prati zdravstveno stanje stanovnitva u oblasti za koju je osnovana i da preduzima i predlae mere za njegovo unapreivanje; 2) prati i sprovodi metode i postupke prevencije, dijagnostike, leenja i rehabilitacije zasnovane na dokazima, a naroito utvrene struno-metodoloke i doktrinarne protokole; 3) organizuje i sprovodi zdravstvenu negu koju obavljaju medicinske sestre, odnosno zdravstveni tehniari, odnosno babice; 4) obezbeuje uslove za stalno struno usavravanje svojih zaposlenih; 5) sprovodi programe zdravstvene zatite; 6) sprovodi mere radi spreavanja neeljenih komplikacija i posledica pri pruanju zdravstvene zatite, kao i mere opte sigurnosti za vreme boravka graana u zdravstvenim ustanovama i obezbeuje stalnu kontrolu ovih mera; 7) organizuje i sprovodi mere stalnog unapreenja kvaliteta strunog rada; 8) organizuje i sprovodi mere u sluaju elementarnih i drugih veih nepogoda i vanrednih prilika; 9) organizuje, odnosno obezbeuje mere za odlaganje, odnosno unitavanje medicinskog otpada, u skladu sa zakonom; 10) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom. Tekst pre izmene lan 81. Zavod, zavod za javno zdravlje, klinika, institut, kliniko-bolniki centar i kliniki centar, pored poslova iz lana 80. ovog zakona, duni su da:

1) istrauju i otkrivaju uzroke, pojave i irenje oboljenja, odnosno povreda, kao i nain i mere za njihovo spreavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i efikasno i blagovremeno leenje i rehabilitaciju; 2) vre ispitivanje i predlau uvoenje novih metoda prevencije, dijagnostike, leenja i rehabilitacije; 3) uestvuju u utvrivanju struno-medicinskih i doktrinarnih stavova i pruaju struno-metodoloku pomo u njihovom sprovoenju; 4) organizuju i sprovode praktinu nastavu u toku kolovanja i strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika; 5) uestvuju u sprovoenju spoljne provere kvaliteta strunog rada u drugim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi; 6) organizuju i sprovode i druge mere, u skladu sa zakonom. Klinika koja je organizacioni deo kliniko - bolnikog centra ili klinikog centra, kao i institut koji je organizacioni deo klinikog centra, duni su da obavljaju poslove iz stava 1. ovog lana i moraju ispunjavati uslove propisane ovim zakonom za kliniku, odnosno institut.

Referentne zdravstvene ustanovelan 82. Radi obavljanja poslova zdravstvene zatite, primene, praenja i unapreenja jedinstvene doktrine i metodologije u prevenciji, dijagnostici, leenju i rehabilitaciji bolesti u pojedinim oblastima zdravstvene zatite, ministar reenjem utvruje referentne zdravstvene ustanove za pojedine oblasti zdravstvene delatnosti koje ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. Referentne zdravstvene ustanove pored uslova iz lana 49. ovog zakona moraju ispunjavati i sledee uslove: 1) da imaju organizovanu slubu, odnosno odgovarajui kadar za praenje i predlaganje novih zdravstvenih tehnologija, prouavanje i evaluaciju zdravstvene zatite i zdravstvene slube u oblasti za koju su osnovane; 2) da primenjuju najsavremenija dostignua medicinske nauke i prakse; 3) da imaju priznate rezultate u fundamentalnom i primenjenom naunoistraivakom radu; 4) da imaju priznate rezultate u oblasti strunog usavravanja, poslediplomskog usavravanja, specijalizacije i ue specijalizacije u oblasti zdravstvene delatnosti za koju su referentne.

Farmaceutska zdravstvena delatnostlan 83. Zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou obavljaju i poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Pod farmaceutskom zdravstvenom delatnou, u smislu ovog zakona, podrazumeva se odgovorno snabdevanje lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava stanovnitva, zdravstvenih ustanova i privatne prakse, obezbeivanjem racionalne farmakoterapije radi leenja, poboljanja i odravanja kvaliteta ivota pacijenata, koje diplomirani farmaceut, odnosno diplomirani farmaceut sa odgovarajuom specijalizacijom, obavlja u saradnji sa drugim zdravstvenim radnicima, kao i kontinuirani proces poboljavanja upotrebe lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava, odnosno praenja neeljenih reakcija na lekove i medicinska sredstva. Farmaceutska zdravstvena delatnost obavlja se u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava, zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje, kao i u skladu sa Dobrom apotekarskom praksom. Dobra apotekarska praksa iz stava 3. ovog lana mora da bude usklaena sa ovim zakonom, kao i zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava, zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje i u skladu sa savremenim profesionalnim dostignuima farmaceutske struke. Dobru apotekarsku praksu utvruje Farmaceutska komora Srbije, a na taj akt saglasnost daje ministar.

Blie uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova, kao i nain obavljanja farmaceutske zdravstvene delatnosti propisuje ministar. Tekst pre izmene lan 84. Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata: 1) sprovoenje preventivnih mera za ouvanje i zatitu zdravlja stanovnitva, odnosno promociju zdravlja; 2) unapreivanje farmakoterapijskih mera i postupaka u racionalnoj upotrebi lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava; 3) racionalizaciju trokova za sprovoenje utvrenih terapijskih protokola leenja; 4) praenje neeljenih reakcija na lekove i medicinska sredstva, kao i izbegavanje ili smanjivanje tih reakcija; 5) izbegavanje interakcija terapijskog dupliranja primene lekova; 6) druge poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti, u skladu sa zakonom. Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata i izradu galenskih, odnosno magistralnih lekova, u skladu sa zakonom. lan 85. Farmaceutska zdravstvena delatnost obavlja se u apoteci kao samostalnoj zdravstvenoj ustanovi, u organizacionom delu stacionarne zdravstvene ustanove (u daljem tekstu: bolnika apoteka), odnosno u drugom organizacionom delu zdravstvene ustanove koji obezbeuje snabdevanje lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava. Odreeni poslovi farmaceutske zdravstvene delatnosti obavljaju se i u apoteci osnovanoj kao privatna praksa, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona. Farmaceutsku zdravstvenu delatnost obavlja diplomirani farmaceut, odnosno diplomirani farmaceut sa odgovarajuom specijalizacijom (u daljem tekstu: farmaceut) i farmaceutski tehniar sa odgovarajuom kolom zdravstvene struke. lan 86. U obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti farmaceutu je zabranjeno da: 1) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava za koje nije izdata dozvola za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava, u skladu sa zakonom; 2) izda, odnosno proda lek bez recepta, odnosno druge medicinske dokumentacije propisane u skladu sa zakonom, a iji je reim izdavanja na recept; 3) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava proizvedenih od pravnog lica koje nema dozvolu za proizvodnju, odnosno izradu lekova u ovlaenoj apoteci, kao i nabavljenih od pravnog lica koje nema dozvolu za promet na veliko lekova i medicinskih sredstava; 4) vri promet lekova i medicinskih sredstava na malo koji nisu obeleeni u skladu sa zakonom; 5) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava koji nemaju odgovarajuu dokumentaciju o kvalitetu; 6) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava kojima je istekao rok upotrebe oznaen na pakovanju, ili je utvrena neispravnost u pogledu njihovog propisanog kvaliteta; 7) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava putem interneta.

Promet na malo lekova i medicinskih sredstava, u smislu ovog zakona, obuhvata naruivanje, uvanje, izdavanje na recept ili bez recepta, odnosno na nalog, kao i prodaju lekova i medicinskih sredstava, odnosno izradu galenskih i magistralnih lekova. lan 87. U obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti farmaceutskom tehniaru zabranjeno je da: 1) obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost bez prisustva farmaceuta; 2) izdaje, odnosno prodaje na malo lekove na recept kao i lekove koji sadre opojne droge, odnosno odgovarajua medicinska sredstva; 3) samostalno izrauje galenske, odnosno magistralne lekove.

Primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena delatnostlan 88. Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obuhvata: 1) zatitu i unapreenje zdravlja, spreavanje i rano otkrivanje bolesti, leenje, rehabilitaciju bolesnih i povreenih; 2) preventivnu zdravstvenu zatitu grupacija stanovnitva izloenih poveanom riziku oboljevanja i ostalih stanovnika, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene zatite; 3) zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ouvanje i unapreenje zdravlja; 4) spreavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti; 5) spreavanje, otkrivanje i leenje bolesti usta i zuba; 6) patronane posete, leenje i rehabilitaciju u kui; 7) spreavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i rehabilitaciju za lica smetena u ustanove socijalnog staranja; 8) hitnu medicinsku pomo i sanitetski prevoz; 9) farmaceutsku zdravstvenu zatitu; 10) rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i duevnom razvoju; 11) zatitu mentalnog zdravlja; 12) palijativno zbrinjavanje; 13) druge poslove utvrene zakonom. U obavljanju zdravstvene delatnosti na primarnom nivou zdravstvene ustanove ostvaruju saradnju sa drugim zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim ustanovama i organizacijama za pripremanje i izvoenje programa za ouvanje i unapreenje zdravlja. lan 89. Specijalistiko - konsultativna delatnost moe se obavljati u domu zdravlja i drugoj zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou. Specijalistiko - konsultativna delatnost koja se obavlja na primarnom nivou mora imati za svoje potrebe odgovarajuu laboratorijsku i drugu dijagnostiku.

Dom zdravlja, kao i druge zdravstvene ustanove na primarnom nivou, u obavljanju specijalistiko - konsultativne delatnosti povezuju se u strunom ili organizacionom smislu sa odgovarajuom zdravstvenom ustanovom koja obavlja sekundarnu zdravstvenu delatnost. lan 90. Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalistiko-konsultativnu i bolniku zdravstvenu delatnost. Specijalistiko-konsultativna delatnost na sekundarnom nivou u odnosu na zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obuhvata sloenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda kao i leenja i rehabilitacije bolesnih i povreenih. Bolnika zdravstvena delatnost obuhvata dijagnostiku, leenje i rehabilitaciju, zdravstvenu negu i smetaj u bolnicama, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolnikoj apoteci. lan 91. Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou obuhvata pruanje najsloenijih oblika zdravstvene zatite i specijalistiko-konsultativne i bolnike zdravstvene delatnosti kao i naunoistraivaku i obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se ureuje naunoistraivaka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja. Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou obuhvata obavljanje i farmaceutske zdravstvene delatnosti u bolnikoj apoteci. lan 92. Ministar reenjem odreuje zdravstvenu ustanovu na tercijarnom nivou koja obavlja poslove centra za kontrolu trovanja Republike. Centar za kontrolu trovanja iz stava 1. ovog lana prikuplja i obrauje podatke o dejstvu otrovnih hemikalija i prirodnih otrova; vodi registar o incidentima trovanja; uestvuje u formiranju i nadzoru nad centralnim zalihama protivotrova u Republici; prua informacije i savete u vezi sa akutnim trovanjima zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, zdravstvenim radnicima, kao i drugim pravnim i fizikim licima; vri ispitivanje i primenu novih metoda prevencije od trovanja; utvruje struno-medicinske i doktrinarne stavove u vezi sa zatitom od trovanja, kao i pruanja medicinske pomoi i otklanjanja posledica trovanja. Centar za kontrolu trovanja mora imati informacioni centar za prikupljanje i obradu podataka iz svoje nadlenosti. Centar za kontrolu trovanja mora imati i toksikoloku laboratoriju i slubu za stacionarnu zdravstvenu zatitu. Zdravstvena ustanova i privatna praksa duni su da centru za kontrolu trovanja dostavljaju podatke o trovanjima, u skladu sa zakonom. Centar za kontrolu trovanja duan je da do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu dostavi prikupljene podatke o trovanju hemikalijama Ministarstvu, kao i ministarstvu nadlenom za poslove upravljanja hemikalijama. Nain prikupljanja, obrade i uvanja podataka o trovanjima i dejstvu otrova, kao i obim i sadraj podataka koji se dostavljaju nadlenim ministarstvima iz stava 6. ovog lana, sporazumno propisuju ministar i ministar nadlean za poslove upravljanja hemikalijama. lan 92a Ministar reenjem odreuje zdravstvene ustanove na tercijarnom nivou koje obavljaju poslove centra za odreenu vrstu retkih bolesti (u daljem tekstu: centar za retke bolesti). U okviru centra za retke bolesti obavljaju se poslovi dijagnostike obolelih od retkih bolesti, prenatalnog, kao i neonatalnog skrininga, genetskog savetovalita, zbrinjavanje pacijenata od retkih bolesti, voenje registara obolelih od retkih bolesti za teritoriju Republike Srbije u skladu sa zakonom, saradnja sa referentnim inostranim centrima za