zakon o tajnosti podataka - ceas-serbia.org · kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i...

Realizaciju projekta “Promocija sveobuhvatne reforme sistema bezbednosti” finansijski je

podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju

Zakon o tajnosti podataka

ANALIZA CENTRA ZA EVROATLANTSKE STUDIJE

MAJ 2015

"Reforma oblasti podrazumeva reformu sistema bezbednosti, ustavne i zakonske izmene, edukaciju kadrova, evaluaciju stanja u institucijama, privođenje pozitivnih i negativnih iskustava u zakonsku regulativu, a naš zakon je već zreo da ga inoviramo."

Goran Matić, Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Republike Srbije

SADRŽAJ

UVOD ....................................................................................................................................................... 4

CILJ I METODOLOGIJA PREDLOGA PRAKTIČNE POLITIKE ......................................................................... 6

OPŠTI POLITIČKI KONTEKST ..................................................................................................................... 7

PREGLED PREPORUKA I PRIMERA DOBRE PRAKSE ................................................................................ 11

PRIMER ČEŠKE ................................................................................................................................... 11

PRIMER SLOVENIJE ............................................................................................................................ 12

PRIMER CRNE GORE .......................................................................................................................... 12

MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE ....................................................................................................... 13

NEZAVISNA TELA I PRISTUP TAJNIM PODACIMA .............................................................................. 14

POJAM INFORMACIONE BEZBEDNOSTI ............................................................................................. 15

NORMATIVNI IZAZOVI ........................................................................................................................... 16

ZAOKRUŽIVANJE NORMATIVNOG OKVIRA NEOPHODNOG ZA PRIMENU ZAKONA O TAJNOSTI

PODATAKA ......................................................................................................................................... 18

TEHNIČKI IZAZOVI .................................................................................................................................. 19

KANCELARIJA SAVETA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST I ZAŠTITU TAJNIH PODATAKA ......................... 20

ZAKLJUČCI .............................................................................................................................................. 23

PREPORUKE ........................................................................................................................................... 25

ANEKS .................................................................................................................................................... 27

Izveštaj o aktivnostima Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka

tokom 2014. godine .......................................................................................................................... 27

Poglavlje IV Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) Republike Srbije i Organizacije

severno-atlantskog ugovora (NATO) ................................................................................................. 38

O CENTRU ZA EVROATLANTSKE STUDIJE............................................................................................... 39

UVOD

Zakon o tajnosti podataka1 usvojen je 2009. godine, stupio na snagu 1.

januara 2010. a zakonski rok od 2 godine, u kom su nadležni organi bili

obavezni da donesu podzakonske akte kako bi sam Zakon bio primenjiv –

probijen je – isti su usvojeni daleko nakon isteka propisanog roka.

Zakonom o tajnosti podataka uređen je jedinstven sistem određivanja i

zaštite tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost,

odbranu, unutrašnje i spolјne poslove Republike Srbije, zaštite stranih

tajnih podataka, pristup tajnim podacima i prestanak njihove tajnosti,

nadležnost organa i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i

odgovornost za neizvršavanje obaveza iz ovog zakona i druga pitanja od

značaja za zaštitu tajnosti podataka. Za realizaciju ovog zakona formirana je

Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, a

Ministarstvu pravde je dodelјena nadležnost vršenja nadzora nad

primenom zakona. Ovaj Zakon ima sledeću strukturu: Osnovne odredbe;

Određivanje tajnih podataka; Mere zaštite tajnih podataka; Pristup tajnim

podacima; Postupak za izdavanje sertifikata odnosno dozvole; Kontrola i

nadzor; Kaznene odredbe; i Prelazne i završne odredbe.

Zakon je trebalo da unese u pravni sistem Republike Srbije jedan novi,

sistemski pristup utemelјen na bezbednosnim, pravnim i tehničkim

standardima koji se primenjuju u Evropskoj uniji, NATO, ali i zemlјama u

okruženju koje su ga implementirale u svoje pravne sisteme.

U međuvremenu, od stupanja ovog zakona na snagu, doneti su i sledeći

podzakonski akti: Uredba o obrascima bezbednosnih upitnika2, Uredba o

sadržini, obliku i načinu dostavlјanja sertifikata za pristup tajnim

podacima3, Uredba o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih

lica i objekata4, Uredba o uvećanju plate državnih službenika i nameštenika

koji obavlјaju poslove u vezi sa zaštitom tajnih podataka u Kancelariji

Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka i Ministarstvu

1 "Službeni glasnik RS" br. 104/2009.

2 „Službeni glasnik RS“ br. 30/2010.

3 „Službeni glasnik RS“ br. 54/2010.

4 “Službeni glasnik RS” br. 72/2010

pravde5, Uredba o sadržini, obliku i načinu vođenja evidencija za pristup

tajnim podacima6, Uredba o načinu i postupku označavanja tajnosti

podataka, odnosno dokumenata7, Uredba o posebnim merama zaštite tajnih

podataka u informaciono-telekomunikacionim sistemima8, Uredba o

posebnim merama nadzora nad postupanjem sa tajnim podacima9, Uredba

o posebnim merama fizičko-tehničke zaštite tajnih podataka10, Uredba o

bližim kriterijumima za određivanje stepena tajnosti „Državna tajna” i

„Strogo poverlјivo”11, Uredbe o bližim kriterijumima za određivanje stepena

tajnosti „Poverlјivo” i „Interno” u Bezbednosno-informativnoj agenciji12,

Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka13,

Ministarstvu unutrašnjih poslova14, Ministarstvu odbrane15 i organima

javne vlasti16, Uredba o posebnim merama zaštite tajnih podataka koje se

odnose na utvrđivanje ispunjenosti organizacionih i tehničkih uslova po

osnovu ugovornog odnosa17 i Pravilnik o službenoj legitimaciji i načinu

rada lica ovlašćenih za vršenje nadzora18 nad sprovođenjem zakona.

Zakonom o tajnosti podataka, članom 105. ostavlјen je rok od dve godine od

stupanja na snagu Zakona o tajnosti podataka, u kome su rukovaoci, javne

vlasti, bili dužni da preispitaju oznake podataka i dokumenta koja već nose

neku od oznaka tajnosti. Prema tome, rok za potpuno usklađivanje sa

Zakonom značajno je probijen kašnjenjem sa usvajanjem potrebnih

podzakonskih akata.

Između ostalog, kašnjenje usvajanja podzakonskih akata, zanemarivanje

potrebe za većim usaglašavanjem ostale normative – na primer, Krivičnog

zakonika – sa Zakonom o tajnosti podataka kao i izostanak upoznavanja

relevantnih predstavnika države sa zakonskom materijom, kako tajnih

podataka, tako i ostalih relevantnih zakona (Zakon o dostupnosti

5 „Službeni glasnik RS“ br. 79/2010










15 I“Službeni glasnik RS“ br. 66/2014



18 „Službeni glasnik RS“ br. 85/2013 i 71/2014

informacija od javnog značaja, nadležnosti iz Zakona o zaštitniku građana i

sl.) rezultiralo je i time da se kroz razne afere javni prostor kontaminira

netačnostima usled nepoznavanja elementarnih propisa koji se direktno

tiču obe pomenute strane. Sve ovo (neznanje) doprinosi stvaranju pogrešne

percepcije cele situacije u javnosti i narušavanju ugleda nezavisnih

institucija i drugih aktera koji legitimno zahtevju od relevantnih institucija

da postupe u skladu sa postojećim zakonima Srbije.

CILJ I METODOLOGIJA PREDLOGA PRAKTIČNE POLITIKE

Cilj projekta “Promocija sveobuhvatne reforme sistema bezbednosti“,

koji je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju je da detaljnije otvori

pitanja koja su pokrenuta predlogom u 14 tačaka koje su još u julu 2012.

godine izneli Zaštitnik građana Saša Janković i Poverenik za informacije od

javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za unapređenje

faktičkog stanja u oblasti zaštite podataka, koje je i dalje u značajnom

raskoraku sa Ustavnim garancijama – a koji do danas nije u potpunosti

usvojen19.

U okviru nastavka Projekta, nakon predloga praktične politike vezanog za

zaštitu uzbunjivača, Centar za evroatlantske studije u ovom dokumentu

predstavlja analizu trenutnog stanja u oblasti zaštite tajnih podataka, uz

konkretne preporuke za unapređenje istog. CEAS smatra da su ove dve

teme – zaštita uzbunjivača i uređenje oblasti tajnih podataka usko povezane

sa pregovaračkim poglavljima 23: Pravosuđe i osnovna prava i 24: Pravda,

sloboda i bezbednost u procesu pristupanja Evropskoj uniji – CEAS je i član

Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji upravo za ova poglavlja. Ova

dokumenta, oslanjajući se na osnovne principe vladavine prava, povezuju

neophodnost postojanja nadzora nad sistemom bezbednosti sa zaštitom

ljudskih prava pripadnika oružanih snaga i drugih zaposlenih u sistemu

bezbednosti.

Dokment je sačinjen od strane CEAS tima, uz iscrpne konsultacije sa

Kancelarijom Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka,

19

Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2014. godinu. Mart 2015. Zaštitnik građana.

Kancelarijom Zaštitnika građana i Kancelarijom Poverenika za informacije

od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

OPŠTI POLITIČKI KONTEKST

Srbija je u proces reforme sistema bezbednosti ušla nakon petooktobarskih

demokratskih promena. Međutim, taj proces do danas nije završen. Ipak,

nakon dužeg perioda očiglednog zanemarivanja nedavno je ponovo

primetan trend insistiranja i direktnih poruka upućenih od strane Zapadne

međunarodne zajednice o neophodnosti nastavka reformi u ovoj oblasti20.

Centar za evroatlantske studije je upravo na ovome insistirao i u svojoj

sveobuhvatnoj studiji “Karika koja nedostaje: Reforma sistema bezbednosti,

’vojna neutralnost’ i EU integracije u Srbiji - Kako da EU najbolje iskoristi svoj

uticaj da zagovara održive reforme”21 koja analizira trenutnu situaciju u

sistemu bezbednosti Srbije; sa posebinm fokusom na mehanizme koje

Evropska unija ima, kako bi omogućila Srbiji sprovođenje održivih reformi

u sistemu bezbednosti, sa posebnim osvrtom na Poglavlje 31 i političke

kriterijume – imajući u vidu da je članstvo u EU strateško opredeljenje

Srbije; mapira potrebe i ključne oblasti u kojima je potrebno sprovesti

reforme, i pruža konkretne zaključke i preporuke za sve relevantne aktere.

U okviru spomenutih preporuka, u delu koje su upućene Vladi Srbije, CEAS

insistira i na “otklanjanju uočenih manjkavosti i pravnih praznina

postojećeg Zakona o tajnosti podataka kao i stvaranju uslova za efikasniju

primenu samog Zakona ili usvajanju novog zakona. Ako postojeći Zakon

ostaje na snazi, edukovati organe javne vlasti o Zakonu o tajnosti podataka,

i uskladiti preostalu relevantnu normativu u smislu terminologije i

postupanja sa tajnim podacima”22.

15. januara 2015. godine usaglašen je Individualni akcion plan partnerstva

(IPAP)23 sa NATO, u okviru kojeg je predviđeno jačanje kapaciteta

Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka

20

Šeri Danijels, politički savetnik u ambasadi Sjedinjenih Američkih Država na otvaranju CEAS druge Beogradske nedelje NATO 15.12.2015. 21

Karika koja nedostaje: Reforma sistema bezbednosti, ’vojna neutralnost’ i EU integracije u Srbiji. Novembar 2014. Centar za evroatlantske studije. 22

Preporuke Vladi Srbije. Karika koja nedostaje: Reforma sistema bezbednosti, ’vojna neutralnost’ i EU integracije u Srbiji. Novembar 2014. Centar za evroatlantske studije. 23

Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) Republike Srbije i Organizacije severno-atlantskog ugovora (NATO). Decembar 2014. Dokument je usvojen 15. januara 2015. godine.

http://ceas-serbia.org/root/prilozi/CEAS-Karika-koja-nedostaje.pdf



http://ceas-serbia.org/root/images/Srbija_IPAP.pdf

donošenjem potrebnih podzakonskih akata i propisa, ostvarivanje njenog

punog kapaciteta i sprovođenje odgovarajućih standarda u ovoj oblasti.

Predviđeno je i da sistem zaštite stranih tajnih podataka bude objedinjen uz

posebnu pažnju na sistem registara za tajne podatke NATO i EU. Radiće se i

na daljem razvoju i modernizaciji sistema zaštite tajnih podataka.

Predviđeno je da regionalna saradnja bude proširena zaključivanjem

bilateralnih sporazuma. U oblasti bezbednosti informacija (INFOSEC) –

najveći prioritet biće dat uspostavljanju pomoćnih tela Kancelarije Saveta

za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka: Organa za bezbednosnu

akreditacijau (SAA), Nacionalnog organa za bezbednost komunikacije

(NCSA) kao i Nacionalnog organa za distribuciju (NDA). Centar za

evroatlantske studije najiskrenije pozdravlja usvajanje ovog dokumenta ali

napominje da je neophodno da obe strane pokažu političku volju kako bi se

uopšte omogućila i realizacija mogućnosti koje on otvara.

Tajnost podataka zapravo je jedan od najčešćih razloga na osnovu kojeg su

organi vlasti uskraćivali informacije koje su proistekle iz vršenja vlasti. Broj

takvih slučajeva je u 2013. godini povećan čak za 4% u odnosu na

prethodnu godinu.24 Nacrtom zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je

izradila Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja,

uvođenjem balansa između informacije od javnog značaja i zaštite podataka

o ličnosti konačno je obesmišljen model izbegavanja rukovaoca da

zainteresovanim licima daju uvid u informacije od javnog značaja. Prema

ovom Nacrtu, odluka da se učine dostupnim one informacije koje organ

smatra tajnim, po pravilu se prepušta Povereniku. Lica koja postupaju po

zahtevima u organima vlasti često donose odluke na osnovu straha od

posledica objavljivanja informacija, ili se pozivaju na neusaglašenost

pojedinih odredaba propisa koje primenjuju u svojoj nadležnosti sa

propisima o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i sl. U

prilog odluke o uskraćivanju informacija s pozivom na poverljivost

informacija, organi vlasti po pravilu veoma retko iznose neki od suštinskih

materijalnih razloga za takvu odluku. Zahteve često apriori odbiju, bez

primene tzv. testa javnog interesa o proceni pretežnosti interesa između

prava javnosti da zna i drugog prava ili javnog interesa koji se štiti tajnom i

koji bi mogao biti ozbiljno povređen objavljivanjem informacije. 24

Godišnji izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o sprovođenju zakona o informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2013 godinu. Dostupno na: http://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/izvestajiPoverenika/2013/gizvestaj2013.pdf

Višegodišnje odsustvo nadzora nad primenom Zakona o tajnosti podataka

(Zakon usvojen krajem 2009. godine) i veliko kašnjenje sa donošenjem

podzakonskih akata za njegovo sprovođenje, umnogome je doprinelo

takvom postupanju organa. Srbija je od prethodnog sistema, koji je "apriori

bio tajan", nasledila ogromnu količinu klasifikovanih dokumenata koji do

sada nisu prekvalifikovani po novim standardima predviđenim Zakonom o

tajnosti podataka. Danas imamo evroatlantsku strukturu klasifikacije i

“Službena” i “Vojna tajna” više ne postoje, iako, na primer, Krivični zakon i

dalje sadrži odredbe o odavanju službene i vojne tajne. Godine su prošle a

da Srbija to nije promenila.25

Kao država zaostajemo za drugim istočnoevropskim tranzicionim

društvima u ovoj oblasti. Tek pet godina imamo Zakon o tajnosti podataka,

a uporedna iskustva potvrđuju da je barem jedna decenija potrebna da bi se

izašlo na kraj sa ovom osetljivom oblašću. Taj zakon ne bi mogao ništa sam

po sebi da nema alate u vidu podzakonskih akata.

U međuvremenu, u savremenom informatičkom dobu, pitanje zaštite i

kontrole nad informacijama i kompletnim informacionim spektrom

posebno je aktuelizovano. Količina informacija koje se mogu preneti širom

sveta postala je neograničena. Rezultat je eksplozija odnosno “obilje

informacija” koje su dostupne raznim korisnicima. Samim tim može da se

kaže da je značaj informacija i svih aktivnosti koje su u vezi sa širenjem i

produkcijom informacija, porastao i od povećanog značaja za nacionalnu

bezbednost. Pored tradicionalne i prevaziđene podele komponenti

nacionalne bezbednosti na unutrašnju i spoljnu bezbednost, sve više je

prisutan koncept integralne nacionalne bezbednosti u kojoj u savremenom

informacionom dobu značajno mesto zauzima informaciona bezbednost.26

Dakle, u okviru uređenja tajnosti podataka, Srbija u što kraćem roku treba

da razmotri i usvajanje Zakona o informacionoj bezbednosti.

Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih

podataka Goran Matić smatra da je postojeći Zakon o tajnosti podataka

dobar okvir za regulisanje ove materije, i da je kompatibilan sa standardima

25

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je na skupu "Primena zakonodavstva o tajnosti podataka u Srbiji", dostupno na: http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/imamo-vise-tajnih-dokumenata-nego-nato/59542 26

Milan Miljković. 2015. Novi pogled na svet: Savremeni koncepti informacione bezbednosti. Objavljeno u Svet bezbednosti. Mart 2015.

EU i NATO, međutim problem ostaje nedefinisanost sektora nacionalne

bezbednosti, što mora biti okvir za uspešnu reformu na polju bezbednosti i

državne uprave. Reforma oblasti podrazumeva reformu sistema

bezbednosti, ustavne i zakonske izmene, edukaciju kadrova, evaluaciju

stanja u institucijama, privođenje pozitivnih i negativnih iskustava u

zakonsku regulativu, a naš zakon je već zreo da ga inoviramo. Reforme ovog

tipa u svim državama Istočne Evrope idu polako, jer se ona mora sprovoditi

paralelno u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i

najširim strukturama državne administracije, tako da je prirodno da postoje

otpori u sredini koja nije spremna da se edukuje i primenjuje nove

standarde.

Do sada je oko 3.000 ljudi u sistemu državne uprave edukovano za ovu

materiju, dok je zapravo potrebno stvoriti kritičnu masu od oko deset

hiljada obučenih administrativaca kako bi se prevazišla inercija u

tretiranju tajnih podataka.27

Prema tome, Zakon o tajnosti podataka trebalo je da unese u pravni sistem

Republike Srbije jedan novi, sistemski pristup utemelјen na bezbednosnim,

pravnim i tehničkim standardima koji se primenjuju u Evropskoj uniji,

NATO, ali i zemlјama u okruženju koje su ga implementirale u svoje pravne

sisteme.

Ako uzmemo u obzir opšte stanje i obaveze koje proizilaze iz IPAP-a, sama

reforma oblasti zaštite tajnih podataka podrazumeva: reformu nacionalnog

sistema bezbednosti; ustavne i zakonske izmene i to kroz harmonizaciju

propisa sa propisima i standardima Evropske unije u ovoj oblasti; edukaciju

i obuku kadrova koji neposredno učestvuju u kreiranju i zaštiti tajnih

podataka; evaluaciju od strane međunarodnih institucija kroz

uspostavlјanje procesa bilateralne saradnje, ali i one u vezi sa Evropskom

unijom i NATO i prevođenje praktičnih pozitivnih i negativnih iskustava u

odgovarajuću zakonsku i podzakonsku regulativu. Zakon o tajnosti

podataka i pored primene u oblasti rada sa stranim tajnim podacima (EU,

NATO, EUROPOL i sl.), ne primenjuje se još uvek u celosti u svim državnim

organima.

27

dr. Goran D. Matić. 2014. Praktični aspekti primene zakona o tajnosti podataka iz 2009. godine. Objavljeno u Primena Zakona o tajnosti podataka: 10 najznačajnijih prepreka. (ed.) dr. Saša Gajin i dr. Goran Matić.

PREGLED PREPORUKA I PRIMERA DOBRE PRAKSE

Navedeni primeri iz prakse izabrani su na osnovu kriterijuma sličnosti

političkog uređenja i nasleđa. Konkretno, primer Češke je izabran na osnovu

činjenice da je Zakon o tajnosti podataka Srbije pisan po uzoru na ovaj

model.

PRIMER ČEŠKE

Obzirom na to je Zakon o tajnosti podataka pisan po uzoru na češki model,

najpre je bitno naglasiti da je Češka najveći broj pitanja koja otvara ovakav

dokument uredila upravo samim Zakonom. Na ovaj način značajno je

izbegnut rizik praznog hoda u primeni Zakona koji zavisi od blagovremenog

usvajanja svih potrebnih povezanih propisa u definisanom roku.

Dalje, češki Zakon jasno definiše i obaveze fizičkih lica koja dođu u kontakt

sa tajnim podacima. Tako na primer član 65 češkog Zakona određuje da je

bilo koje fizičko lice koje dođe u kontakt sa tajnim podacima - na način koji

nije definisan samim Zakonom - u obavezi da iste dostavi Savetu za

nacionalnu bezbednost, policiji ili ambasadi Republike Češke.

U slučajevima kada je u procesu sprovođenja bezbednosne provere za

izdavanje sertifikata za pristup tajnim podacima Savet za nacionalnu

bezbednost u nedoumici po pitanju podobnosti osobe za koju se provera

spovodi, Savet je dužan da imenuje stručno lice koje će sačiniti izveštaj o

podobnosti. Ova procedura se sprovodi u skladu sa češkim Zakonom o

stručnjacima i tumačima.

Češki Zakon o tajnosti podataka takođe propisuje i novčane kazne za osobe

koje ne poštuju samu proceduru bezbednosne provere – u vidu

nepojavljivanja na intervjuu koji je sastavni deo ove procedure, lažnog ili

nepotpunog svedočenja, ili odbijanja da dostavi tražene podatke Savetu za

nacionalnu bezbednost.

PRIMER SLOVENIJE

U slučaju Slovenije, podaci koji su od interesa za državu nisu apriori tajni,

već se posebna pažnja posvećuje uspostavljanju ravnoteže između tajnog

podataka i podatka od javnog značaja u skladu sa Zakonom o slobodnom

pristupu informacijama. Tako član 21(a) slovenačkog Zakona propisuje da

ukoliko odgovorno lice smatra da, u skladu sa Zakonom o slobodnom

pristupu informacijama, treba proceniti odnos između javnog interesa da

zna u skladu sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja i

podataka označenih stepenom tajnosti, ono može podneti predlog Vladi. U

tom slučaju, Vlada formira Komisiju koja se sastoji od predstavnika

Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva

spoljnih poslova, Obaveštajno-bezbednosne agencije Slovenije i Saveta za

nacionalnu bezbednost.

Obzirom da se pitanje nadzora nad sprovođenjem Zakona o tajnosti

podataka u Srbiji – trenutno poveren Ministarstvu pravde – pokazalo

neefikasnim, možda bi trebalo razmotriti druge vidove nadzora koji bi bili

povereni stručnim licima za ovu oblast – Kancelariji Saveta za nacionalnu

bezbednost i zaštitu tajnih podataka. U tom slučaju, bilo bi potrebno

formirati još jedan organ u okviru Kancelarije – Organ za nadzor nad

sprovođenjem Zakona.

Na kraju, ali možda najvažnije, Slovenija je u samom Zakonu jasno

prekvalifikovala pojmove koji su ovim Zakonom prestali da važe – u

njihovom slučaju „Državna tajna“, „Službena tajna“ i „Vojna tajna“ – u skladu

sa novim stepenovanjem tajnosti podataka – „Strogo tajno“, „Tajno“,

„Poverljivo“ i „Interno“, i time izbegli pravne nelogičnosti sa kojima se

Srbija sada suočava.

PRIMER CRNE GORE

Crna Gora je pitanje tajnih podataka u odnosu na slobodan pristup

informacijama regulisala na sličan način kao i Slovenija. Naime, Član 10

crnogorskog Zakona ordeđuje da se podatak može označiti tajnim ukoliko je

to neophodno u demokratskom društvu i ukoliko je ta potreba značajnija od

interesa za slobodnim pristupom informacijama.

Crnogorski model takođe ima i jednu novinu u odnosu na srpski, a to je

princip „potrebno je da zna“. Princip „potrebno je da zna“ utvrđuje

opravdanu potrebu nekog lica za korišćenjem tajnih podataka radi

izvršavanja njegovih poslova na osnovu izdate dozvole za pristup tajnim

podacima. Tako na primer u skladu sa članom 27, pristup tajnim podacima

stepena tajnost „Interno“ imaju svi zaposleni u određenom organu i

organizaciji, što bi se moglo pokazati kao efikasno sa stanovišta

administracije.

MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE

U okviru Evropske unije, lica koja dolaze u kontakt sa tajnim podacima to

pravo ostvaruju na osnovu procedura koja definiše Odluka Saveta EU28, koja

uređuje da se u okviru sigurnosnog kadra (zaposlenih/lica koja dolaze u

kontakt sa tajnim podacima) pristup tajnim podacima ostvaruje na osnovu

principa „potrebno je da zna“, pozitivne bezbednosne provere odnosno

stečenog sertifikata i osnovne obuke o odgovornostima i načinu rukovanja

tajnim podacima. Izuzetak je pristup podacima koji su označeni stepenom

tajnosti „interno“ („restricted“), gde je pristup moguć samo na osnovu

principa „potrebno je da zna“ i osnovne obuke – dakle, bez sertifikata za

pristup tajnim podacima.

Isti princip je prisutan i u NATO. Pristup tajnim podacima koji su označeni

stepenom tajnosti „interno“ („restricted“) dozvoljen je po principu

„potrebno je da zna“ i uz sprovedenu osnovnu obuku o odgovornostima, bez

sertifikata za pristup tajnim podacima. Dakle, osim u slučajevima kada to

zahtevaju zakoni i propisi drugih država, bezbednosni sertifikat nije

potreban za pristup podacima koji su označeni stepenom tajnosti

„interno“.29

28

Decision on the security rules for protecting EU classified information. September 23, 2013. Council of the European Union. 2013/488/EU. 29

Security Within the North Atlantic Treaty Organization. June 17, 2002. NATO. C-M(2002)49.

Ovakav pristup smanjuje obim birokratije i procedura. Zakon o tajnosti

podataka u Srbiji u članu 40. uređuje da funkcioneri, zaposlena lica,

odnosno lica koja obavljaju poslove u organima javne vlasti imaju pristup

tajnim podacima označenim stepenom tajnosti "INTERNO". Ovo upućuje na

princip sličan principu „potrebno je da zna“ iako se to nigde eksplicitno ne

definiše. Prema tome, da bi se ova dva pristupa u potpunosti usaglasila

neophodno je najpre definisati pojam „potrebno je da zna“ u novom Zakonu

o tajnosti podataka, ili izmeniti postojeći u ovom smislu.

NEZAVISNA TELA I PRISTUP TAJNIM PODACIMA

Zakon o tajnosti podataka Srbije definiše aktere koji imaju pristup tajnim

podacima bez sertifikata i/ili bezbednosne provere. Ovo su, u skladu sa

članovima 37. i 38.: predsednik Narodne skupštine, predsednik Republike i

predsednik Vlade, zatim državni organi koje bira Narodna skupština

rukovodioci državnih organa koje bira Narodna skupština, sudije Ustavnog

suda i sudije, za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti.

Iako su ovi akteri uglavnom navedeni i u ostalim gorenavedenim primerima

zakonodavnog okvira u oblasti tajnih podataka, primetan je nedostatak

nezavisnih institucija i nadzornih organa – koji se, opet, u gorenavedenim

primerima prisutni. Tako češki model omogućava i Ombudsmanu

(Zaštitniku građana) i njegovom zameniku pristup tajnim podacima bez

sertifikata; u Sloveniji pristup je omogućen Zaštitniku građana i njegovom

zameniku, kao i Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja;

dok u Crnoj Gori pristup tajnim podacima bez dozvole imaju Zaštitnik

ljudskih prava i sloboda (Zaštitnik građana) kao i članovi Saveta nezavisnog

nadzornog organa za zaštitu ličnih podataka i pristup informacijama. Iako je

ovo možda prisutno u praksi, CEAS smatra da je potrebno nedvosmisleno

urediti pitanje pristupa tajnim podacima kada su u pitanju nezavisne

institucije.

POJAM INFORMACIONE BEZBEDNOSTI

Sjedinjene Američke Države su se, kao na osnovno polazište u definisanju

pojmova informacione bezbednosti, odnosno informacionog obezbeđenja,

oslonile na teoriju informacionog ratovanja (information warfare - IW) i

informacionih operacija (information operations - IO). Informaciona

bezbednost je u SAD definisana kao: zaštita informacionih sistema protiv

neautorizovanog pristupa ili modifikacija informacija bilo u skladištenju,

obradi ili prenosu i protiv lišavanja usluga autorizovanih korisnika,

uključujući neophodne mere detekcije, dokumentovanja i otklanjanja takvih

pretnji.30

Ruska Federacija termin informacione bezbednosti vezuje za bezbednost u

informacionoj sferi – za informacione strukture, informacije i njihove

tokove i personal koji obavlja različite delatnosti.

Informaciona bezbednost može se, između ostalog, postići uvođenjem

mehanizama koji će omogućiti bezbednu razmenu informacija – pa tako i

tajnih podataka. Tako Odluka Saveta EU o pravilima bezbednosti za zaštitu

tajnih podataka EU31 kao opšti mehanizam razmene tajnih podataka EU u

članu 9. navodi elektronsku razmenu, zaštićenu kriptografskim merama.

NATO takođe upućuje na primenu kriptografije kada je u pitanju razmena

tajnih podataka, čija se primena osigurava u saradnji sa Vojnim komitetom

NATO (NAMILCOM)32.

U Srbiji, međutim, još uvek nije usvojen ni Zakon o informacionoj

bezbednosti, pa samim tim ni Strategija koja bi postavila temelje za

sprovođenje ovog Zakona, ali ni Uredba o kriptografskoj zaštiti – iako

Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka

primenjuje navedene standarde u praksi, u razmeni tajnih podataka sa EU i

NATO.

30

Milan Miljković. 2015. Novi pogled na svet: Savremeni koncepti informacione bezbednosti. Objavljeno u Svet bezbednosti. Mart 2015. 31

Decision on the security rules for protecting EU classified information. September 23, 2013. Council of the European Union. 2013/488/EU. 32

Security Within the North Atlantic Treaty Organization. June 17, 2002. NATO. C-M(2002)49.

Obzirom na današnju savremenu tehnologiju koja se koristi za razmenu

svih vrsta podataka – pa tako i tajnih – neizbežna je obaveza obratiti pažnju

i na pitanje informacione bezbednosti.

NORMATIVNI IZAZOVI

Jedna od najznačajnih novina Zakona o tajnosti podataka je bilo

propisivanje četiri stepena tajnosti, kao i određivanje centralnih organa

nadležnih za njegovo sprovođenje. U cilјu njegovog sprovođenja, prelaznim

odredbama Zakona o tajnosti podataka je predviđen prelazni period kako bi

se ostali zakoni (i podzakonski akti) koji imaju odredbe vezane za ovu

oblast uskladili sa njegovim odredbama, uz obavezu preispitivanja i ranijih

potvrđenih međunarodnih ugovora koji uređuju tajnost podataka. Dakle,

nije sporno da je potrebno izvršiti usklađivanje drugih propisa sa

odredbama Zakona o tajnosti podataka, što je posebno došlo do izražaja

prilikom donošenja novih zakona, koji su sadržali i pojedine odredbe o

tajnosti podataka, a koje su faktički preuzimane iz ranijih zakona. Reč je o

pojmovima službena i vojna tajna i krivično delo špijunaže u kom se

pominju i ekonomskii i službeni podaci – čija je povreda inkriminisana

važećim Krivičnim zakonikom.

Članom 14. Zakona o tajnosti podataka određena su četiri stepena tajnosti

(„Državna tajna”, „Strogo poverlјivo”, „Poverlјivo” i „Interno”), pri čemu je

nedvosmisleno rečeno da se za određivanje stepena tajnosti mogu koristiti

samo navedeni stepeni. Dakle, ne i neki drugi. Isto se odnosi i na organe

nadležne za sprovođenje, kontrolu i nadzor nad primenom zakona, što znači

da je zakon nedvosmislen, nije predviđena mogućnost da se materija koja se

odnosi na tajnost podataka drugačije uređuje posebnim zakonom. U tom

smislu, Zakon o tajnosti podataka u suštini predstavlјa „krovni zakon” u toj

oblasti, što znači da bi drugi zakoni morali biti usklađeni sa njim kada

uređuju pitanja vezana za tajnost podataka. Osnovni razlozi za donošenje

zakona su upravo bili potreba da se ova materija jedinstveno uredi, kao i da

se odrede centralni organi za njegovo sprovođenje u Republici Srbiji.

Određivanje centralnog organa posebno je bilo od značaja za međunarodnu

razmenu tajnih podataka, jer je takva razmena bez određivanja centralnog

organa bila nemoguća. Takođe, za međunarodnu razmenu je bilo od velikog

značaja određivanje četiri navedena stepena tajnosti, kao i određivanje

njihovih ekvivalenata terminima iz engleskog jezika. Na kraju, treba

naglasiti i to da je Zakon o tajnosti podataka usklađen sa međunarodnim

standardima, kao i da uglavnom odgovara uporedno-pravnim rešenjima iz

drugih, pre svega evropskih zakonodavstava. Sve to ukazuje da drugačije

tumačenje obima njegove primene nije ni moguće.

Prethodno navedeno ukazuje na neophodnost da se izvrše izmene svih onih

zakona koji sadrže, definišu i tretiraju tajnu kao podatak a koji nije u skladu

sa Zakonom o tajnosti podataka. Vojna tajna i službena tajna kao aktuelni

pojmovi u važećim zakonima lako su rešivi i uskladivi sa Zakonom o tajnosti

podataka – oba se odnose na podatke koje su od interesa za Republiku

Srbiju, i lako ih je uskladiti stepenovanjem tajnosti – prostim izmenama i/ili

dopunama zakona.

Nedoumicu predstavlja poslovna tajna – podatak regulisan Zakonom o

zaštiti poslovne tajne33. U navedenom Zakonu stoji da je poslovna tajna bilo

koja informacija koja ima komercijalnu vrednost zato što nije opšte poznata

niti je dostupna trećim licima koja bi njenim korišćenjem ili saopštavanjem

mogla ostvariti ekonomsku korist, i koja je od strane njenog držaoca

zaštićena odgovarajućim merama u skladu sa zakonom, poslovnom

politikom, ugovornim obavezama ili odgovarajućim standardima u cilju

očuvanja njene tajnosti, a čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti

štetu držaocu poslovne tajne. Međutim, u Zakonu o bezbednosno-

informativnoj agenciji34 u članu 23. stoji da je pripadnik Agencije dužan da

čuva podatke Agencije koji predstavlјaju državnu, vojnu, službenu ili

poslovnu tajnu, metode, mere i radnje koje predstavlјaju ili sadrže koju od

ovih tajni, kao i druge podatke čije bi saopštavanje načinilo štetu po

interese fizičkih ili pravnih lica ili za uspešno obavlјanje poslova Agencije.

Logično bi bilo pretpostaviti da su termini službena i vojna tajna, obzirom

da se državna ni ne pominje, nasleđeni, i odraz nemara i neusklađenosti

relevantne regulative o kojoj smo govorili. Ipak, ostaje nejasno u kom

kontekstu je zakonodavac poistovetio „državne“ sa poslovnom tajnom? U

nastavku člana 23. navode se čak i metode, mere i radnje koje predstavlјaju

ili sadrže koju od ovih tajni, kao i druge podatke čije bi saopštavanje

načinilo štetu po interese fizičkih ili pravnih lica ili za uspešno obavlјanje

33

"Sl. glasnik RS", br. 72/2011 34

"Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 111/2009 i 66/2014

poslova Agencije. Na koje interese fizičkih ili pravnih lica je zakonodavac

mislio? Na koja fizička i pravna lica? Uspešno obavljanje poslova Agencije

po Zakonu je zaštita bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje

delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka

Republike Srbije; istraživanje, prikuplјanje, obradu i procenu bezbednosno-

obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije

i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima.

Da li činjenica da se Zakonom o BIA tretira i poslovna tajna – iako je ista

regulisana posebnim Zakonom upravo kako bi se poslovni i podaci od

interesa za Srbiju pravno razgraničili – ukazuje na prostu neusklađenost, ili

pak zahteva da se pitanje poslovne tajne preispita, bar po pitanju

terminologije?

ZAOKRUŽIVANJE NORMATIVNOG OKVIRA NEOPHODNOG ZA PRIMENU ZAKONA O TAJNOSTI PODATAKA U toku je formiranje radne grupe za pripremu teksta Zakona o izmenama i

dopunama Zakona o tajnosti podataka. Radna grupa će biti interresorna,

odnosno sastavlјena od predstavnika različitih državnih organa i stručnjaka

u ovoj oblasti. Osnovni cilј je da se zakonski tekst izmeni u cilјu dalјeg

usklađivanja sa međunarodnim standardima, da se otklone nedostaci koji

su u pojedinim odredbama primećeni tokom primene zakona, kao i da se

razmotri mogućnost unošenja novih odredbi koje bi trebalo da budu

zakonska materija, radi stvaranja zakonskih uslova za lakšu primenu već

donetih podzakonskih akata. Prema Planu rada Vlade za 2014. godinu,

očekivalo se da se ovaj zakonski predlog uputi u Narodnu skupštinu do

kraja 2014. godine što se nije se desilo.

Paralelno s tim, treba nastaviti i ubrzati aktivnosti oko usklađivanja drugih

zakona sa Zakonom o tajnosti podataka, kako bi se konačno kompletirao (i

međusobno uskladio) normativni okvir u oblasti tajnosti podataka.

Zaokruživanjem normativnog okvira stvoriće se osnovni uslov za dalјe

unapređenje stanja u ovoj oblasti. Posle toga, ostaje još značajniji zadatak, a

to je dosledna primena propisa u praksi i njihovo potpuno sprovođenje.

Poverenik za informacije od javnog značaja, sa aspekta svoje nadležnosti,

već nekoliko godina ukazuje na to da je za kvalitetniju primenu Zakona o

pristupu informacijama i otklanjanje nedoumice organa u postupanju,

neophodno bez odlaganja sprovesti izmene Zakona koje omogućavaju

njegovu realnu primenu ili, u krajnjem slučaju, donošenje novog Zakona.

Odsustvo nadzora nad primenom Zakona o tajnosti podataka i veliko

kašnjenje sa donošenjem podzakonskih akata ima za posledicu da je

bezuspešno protekao zakonski rok od dve godine u kome su organi bili

dužni da sprovedu proces preispitivanja podataka i dokumenata sa

oznakom poverljivosti, pa i dalje postoji veliki broj dokumenata koji su

u određenom vremenu ili trenutku dobili oznaku tajnosti za kojom je

tada postojala potreba, ali koja nikada kasnije nije preispitivana niti

ukinuta prestankom razloga za to. Sve to značajno šteti primeni Zakona o

pristupu informacijama i stvara konfuziju licima ovlašćenim za postupanje

po ovom zakonu. Rizici dalje takve situacije na samo da štete pravu

javnosti da zna, već u možda mnogo većoj meri, bezbednosnim

interesima zemlje i opštoj pravnoj sigurnosti.

TEHNIČKI IZAZOVI

Po Poslovniku Vlade, rok za davanje mišlјenja državnih organa za sve

podzakonske akte Vlade (pa i uredbe koje bliže uređuju tajnost podataka) je

strikno propisan, i on iznosi deset radnih dana. Međutim, imajući u vidu

način ekspedicije, vreme dok mišlјenje stigne putem pošte, evidentiranje u

pisarnici pristiglog mišlјenja, pa do momenta dok predlagač i fizički dobije

pismeno mišlјenje, ovaj rok se faktički dodatno produžava. Dodatan

problem predstavlјa i to što se i pored precizne odredbe Poslovnika Vlade

da se, ukoliko mišlјenjenije dato u roku od deset radnih dana, smatra da

državni organ u tom slučaju nema primedbi na dostavlјeni tekst, ta odredba

u praksi nedovolјno koristi, što dodatno produžava ceo postupak donošenja

akta.

U skladu sa Poslovnikom Vlade35, uz dostavlјanje predloga uredbe,

neophodno je izjasniti se i o primedbama koje su dali državni organi. To

konkretno znači da je, ukoliko se primedbe prihvate, neophodno izmeniti 35

Poslovnik Vlade Republike Srbije. „Službeni glasnik RS“ br. 61/2006, 69/2008, 88/2009, 33/2010, 20/2011 i 37/2011.

odredbe na koje su primedbe date. Ukoliko su izmene većeg obima, u

pitanju je novi tekst predloga akta, pa je ceo postupak pribavlјanja mišlјenja

neophodno ponoviti. Kada su u pitanju predlozi uredbi koji se odnose na

tajnost podataka, u dosadašnjoj praksi dešavalo se da se tekstovi menjaju u

većem obimu i da se postupak pribavlјanja mišlјenja ponavlјa, pa samim tim

i celokupan postupak donošenja uredbi duže traje. Sa druge strane, ako se

primedbe drugih državnih organa ne prihvate, Vladi je neophodno dostaviti

i detalјno obrazloženje zbog čega nisu prihvaćene.

KANCELARIJA SAVETA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST I ZAŠTITU

TAJNIH PODATAKA

Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka je

stručna služba Vlade sa svojstvom pravnog lica, u čijoj su nadležnosti

određeni poslovi sprovođenja i kontrole primene ovog zakona i nadzor nad

sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka. U skladu sa Zakonom o tajnosti

podataka, Kancelarija Saveta: 1) postupa po zahtevima za izdavanje

sertifikata i dozvola; 2) obezbeđuje primenu standarda i propisa u oblasti

zaštite tajnih podata-ka; 3) stara se o izvršavanju prihvaćenih

međunarodnih obaveza i zaklјučenih međunarodnih sporazuma između

Republike Srbije i drugih država, odnosno međunarodnih organa i

organizacija u oblasti zaštite tajnih podataka i sarađuje sa odgovarajućim

organima stranih država i međunarodnih organizacija; 4) izrađuje i vodi

Centralni registar stranih tajnih podataka; 5) predlaže obrazac

bezbednosnog upitnika; 6) predlaže obrazac preporuke, sertifikata i

dozvole; 7) vodi evidenciju o izdatim sertifikatima, odnosno dozvolama, kao

i evidenciju o odbijanju izdavanja sertifikata, odnosno dozvola; 8)

organizuje obuku korisnika tajnih podataka u skladu sa standardima i

propisima; 9) predlaže Vladi plan zaštite tajnih podataka za vanredne i

hitne slučajeve; 10) opoziva tajnost podatka u skladu sa odredbama ovog

zakona; 11) posle prestanka organa javne vlasti koji nemaju pravnog

sledbenika, obavlјa poslove koji se odnose na zaštitu tajnih podataka; 12)

sarađuje sa organima javne vlasti u sprovođenju ovog zakona u okviru svoje

nadležnosti; 13) obavlјa i druge poslove koji su predviđeni ovim zakonom i

propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Direktor Kancelarije Saveta podnosi Vladi godišnji izveštaj o aktivnostima u

okviru nadležnosti Kancelarije Saveta. Razmena tajnih podataka sa stranim

državama i međunarodnim organizacijama vrši se preko Kancelarije Saveta,

osim ako posebnim zakonom ili zaklјučenim međunarodnim sporazumom

nije drugačije određeno.

Ministarstvo nadležno za pravosuđe vrši nadzor nad sprovođenjem ovog

zakona i propisa donetih na osnovu zakona. U skladu sa Zakonom o tajnosti

podataka, u vršenju nadzora, ovo ministarstvo: 1) prati stanje u oblasti

zaštite tajnih podataka; 2) priprema propise neophodne za sprovođenje

ovog zakona; 3) daje mišlјenje na predlogepropisa u oblasti zaštite tajnih

podataka; 4) predlaže Vladi sadržinu,oblik i način vođenja evidencije tajnih

podataka, kao i propise kojima se uređuju obrazac bezbednosnog upitnika

odnosno obrazac preporuke, sertifikata i dozvole; 5) nalaže mere za

unapređivanje zaštite tajnih podataka; 6) kontroliše primenu kriterijuma za

označavanje stepena tajnosti i vrši druge poslove kontrole u skladu sa

odredbama ovog zakona; 7) podnosi krivične prijave, zahteve za pokretanje

prekršajnog postupka i predlaže pokretanje drugog postupka zbog povrede

odredaba ovog zakona, u skladu sa zakonom; 8) sarađuje sa organima javne

vlasti u sprovođenju ovog zakona u okviru svoje nadležnosti; 9) obavlјa i

druge poslove koji su predviđeni ovim zakonom i propisima donetim na

osnovu ovog zakona. Ministar nadležan za pravosuđe podnosi, odboru

Narodne skupštine nadležnom za nadzor i kontrolu u oblasti odbrane i

bezbednosti, godišnji izveštaj o aktivnostima u sprovođenju i kontroli

primene ovog zakona. U obavlјanju nadzora ministarstvo vrši kontrolu

sprovođenja mera obezbeđenja, korišćenja, razmene i drugih radnji obrade

tajnih podataka, bez prethodnog obaveštavanja organa javne vlasti,

ovlašćenog lica, rukovaoca, odnosno korisnika tajnog podatka.

Kao što je već istaknuto, nedavno usaglašeni Individualni akcion plan

partnerstva (IPAP) sa NATO predviđa jačanje kapaciteta Kancelarije saveta

za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka donošenjem potrebnih

podzakonskih akata i propisa, ostavarivanje njenog punog kapaciteta i

sprovođenje odgovarajućih standarda u ovoj oblasti.

Imajući u vidu ulogu Kancelarije u oblasti tajnih podataka, važno je ojačati

ovo telo na pravi način kako bi bilo efikasno u obavljanju poslova koji su u

njegovoj nadležnosti. Trenuno je Kancelarija, kao jedino usko-stručno telo

za oblast tajnih podataka u Srbiji na nivou administrativnog tela Vlade

Srbije, dok je donošenje zakona i propisa vezanih za ovu oblast, kao i

vršenje nadzora nad njihovim sprovođenjem pod jurisdikcijom Ministarstva

pravde.

U navedenim primerima zakonodavnog uređenja oblasti tajnih podataka,

organ za nacionalnu bezbednost (National Security Authority - NSA) - što je

u slučaju Srbije Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih

podataka - ima znatno šira ovlašćenja nego što je to slučaj u Srbiji, uprkos

istim nadležnostima kada su u pitanju trenutne i planirane aktivnosti i

zaduženja. Tako je u Češkoj NSA formiran kao centralni organ vlasti aktom

koji formira ministarstva. To znači da NSA ima iste zakonske obaveze u vidu

izdavanja propisa kao i ministarstva, a jedina razlika je što direktor

centralnih organa nije ujedno i član Vlade – ovo je zapravo utrvđeno članom

79 Ustava Češke Republike. U Sloveniji je NSA takođe znatno jače

pozicionirana kada je u pitanju oblast tajnih podataka. Osim nadzora i

koordinisanja obrade i zaštite tajnih podataka, slovenačka NSA istovremeno

ima mogućnost da predloži nacrte propisa vezanih za tajne podatke Vladi,

kao i da da svoje mišljenje o pridržavanju postojećim propisima agencija i

organizacija – dakle, daleko više od administrativnog tela. Direkcija za

zaštitu tajnih podataka Crne Gore, iako postavljena na sličan način kao i u

Srbiji – direktora imenuje i razrešava Vlada na predlog ministra nadležnog

za poslove odbrane - ipak ima mogućnost predlaganja mera u cilju

poboljšanja zaštite tajnih podataka, što opet nije slučaj sa Kancelarijom

Saveta za nacionalnu bezbednost.

ZAKLJUČCI

Zakon o tajnosti podataka je uveo jedinstven sistem određivanja i zaštite

tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost,

odbranu, unutrašnje i spolјne poslove Republike Srbije, zaštite stranih

tajnih podataka, pristup tajnim podacima i prestanak njihove tajnosti,

nadležnost organa i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i

odgovornost za neizvršavanje obaveza iz ovog zakona i druga pitanja od

značaja za zaštitu tajnosti podataka.

Zakon je ostavio rok od dve godine od stupanja na snagu u kome su

rukovaoci, javne vlasti, bili dužni da preispitaju oznake podataka i

dokumenta koja već nose neku od oznaka tajnosti.

Prilikom izrade podzakonskih akata predviđenih Zakonom o tajnosti

podataka, pokazalo se i da, nedostaju odgovarajući propisi koji su od

značaja za materiju tajnosti podataka. Kao primer, može se navesti

nepostojanje zakona koji će urediti informacionu bezbednost.

Zakon o tajnosti podataka predvideo je i usvajanje većeg broja

podzakonskih akata u vidu Uredbi, za čije je usvajanje odgovorna Vlada.

Međutim, zbog specifičnosti materije, kao i zbog izmena Poslovnika Vlade,

potrebno je prikupiti znatno veći broj priloga i mišljenja različitih državnih

organa nego što je to obično slučaj.

Sve ovo, između ostalog, dovelo je i do kašnjenja u usvajanju potrebnih

podzakonskih akata, ali i do odložene primene istih – što sve zajedno

rezultira probijanjem propisanog roka od dve godine i prema tome otvara

pitanje potrebe propisivanja u praksi primerenijih rokova za potpuno

usaglašavanje sa donetim zakonima i zakonskim obavezama koje iz njih

proističu.

Istovremeno, tajnost podataka je jedan od najčešćih razloga na osnovu

kojeg organi vlasti uskraćuju informacije – zbog straha od posledica

objavljivanja informacija usled nepoznavanja procedura, neusaglašenosti

pojedinih odredaba propisa koje primenjuju u svojoj nadležnosti sa

propisima o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i sl.

Zahteve često apriori odbiju, bez primene tzv. testa javnog interesa o

proceni pretežnosti interesa između prava javnosti da zna i drugog prava ili

javnog interesa koji se štiti tajnom i koji bi mogao biti ozbiljno povređen

objavljivanjem informacije.

Sa druge strane, pomenuta neusaglašenost drugih propisa rezultira

paradoksom da imamo evroatlantsku strukturu klasifikacije podataka, gde

službena i vojna tajna više ne postoje, a da Krivični zakonik i dalje uređuje

odavanje istih.

Da li činjenica da se Zakonom o BIA tretira i poslovna tajna – iako je ista

regulisana posebnim Zakonom upravo kako bi se poslovni i podaci od

interesa za Srbiju pravno razgraničili – ukazuje na prostu neusklađenost, ili

pak zahteva da se pitanje poslovne tajne preispita, bar po pitanju

terminologije?

Kako nedavno usaglašeni Individualni akcion plan partnerstva (IPAP) sa

NATO predviđa jačanje kapaciteta Kancelarije saveta za nacionalnu

bezbednost i zaštitu tajnih podataka i ostavarivanje njenog punog

kapaciteta, od izuzetne je važnosti razmotriti trenutni položaj Kancelarije u

vidu administrativnog tela Vlade i razmisliti o mogućim izmenama istog u

skladu sa nadležnostima koje ona ima i koje su planirane.

U savremenom informatičkom dobu značaj informacija i svih aktivnosti

koje su u vezi sa širenjem i produkcijom informacija, porastao je i od

povećanog je značaja za nacionalnu bezbednost. U skladu sa tim potrebno je

ne samo doneti Zakon o informacionoj bezbednosti, već sa tim uskladiti i

dokumenata iz oblasti odbrane i nacionalne bezbednosti.

Na kraju, primetan je nedostatak jasnih ovlašćenja nezavisnih institucija i

nadzornih organa kada je u pitanju pristup tajnim podacima bez sertifikata

ali uz bezbednosnu proveru - konkretno Zaštitniku građana i/ili Povereniku

za informacije od javnog značaja - što je u drugim zemljama generalna

praksa demokratskog nadzora.

Uprkos ovim zamerkama koje su proistekle iz analize primene samog

Zakona, treba naglasiti da Zakon o tajnosti podataka jeste usklađen sa

međunarodnim standardima, kao i da uglavnom odgovara uporedno-

pravnim rešenjima iz drugih, pre svega evropskih zakonodavstava.

PREPORUKE

U cilju unapređenja trenutne situacije u oblasti tajnosti podataka, a nakon

iscrpnih konsultacija sa Kancelarijom Saveta za nacionalnu bezbednost i

zaštitu tajnih podataka, Kancelarijom Poverenika za informacije od javnog

značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Kancelarijom Zaštitnika građana,

Centar za evroatlantske studije formirao je sledeće preporuke:

- Izmeniti i/ili dopuniti postojeći Zakon o tajnosti podataka kako bi se

otklonili nedostaci na koje je praksa ukazala;

- Uskladiti ostalu relevantnu normativu, poput Krivičnog zakonika;

- Jasno definisati način prekvalifikacije tajnih podataka u skladu sa

Zakonom o tajnosti podataka – po uzoru na slovenački model – kako

bi se ustanovila procedura za prevazilaženje problema prisutnosti

ukinutih termina klasifikacije kao što su „Službena tajna“ ili „Vojna

tajna“;

- Razmotriti termin „poslovna tajna“ ili je u potpunosti i nedvosmisleno

ukloniti iz Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji;

- Ozbiljno razmotriti u praksi primerenije rokove za upotpunjavanje

zakonodavnog okvira i usaglašavanje sa istim u slučaju izmena i

dopuna postojećeg Zakona ili usvajanja novog, kako bi se unapred

sprečilo moguće postojanje praznog hoda u primeni Zakona,

prouzrokovanog nemogućnošću usvajanja svih potrebnih povezanih

propisa u zadatom roku;

- Uspostaviti ravnotežu između tajnog podataka i podatka od javnog

značaja u principima demokratskog društva;

- Preispitati položaj Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost u

skladu sa njenim potencijalnim mogućnostima u smislu nadzora nad

primenom Zakona o tajnosti podataka, kao jedinog usko-stručnog tela

za oblast tajnih podataka u Srbiji, kao i planiranim daljim jačanjem

kapaciteta Kancelarije u okviru Individualnog akcionog plana

partnerstva Srbije sa NATO;

- Uskladiti doktrinarna dokumenata Srbije iz oblasti odbrane i

nacionalne bezbednosti i unaprediti uloge organizacija koje učestvuju

u izvođenju informacionih operacija u odbrani nacionalne

bezbednosti;

- Sprovesti adekvatnu obuku relevantnih predstavnika javne vlasti o

materiji tajnosti podataka i drugoj relevantnoj zakonskoj materiji;

- Nastaviti sa sveobuhvatnom reformom sistema bezbednosti kako bi

se zaokružio proces koji je počeo još nakon petooktobarskih promena

a bez kojeg pomaci poput usvajanja gorenavedenih preporuka neće

dostići svoj pun potencijal u regulaciji i normativizaciji sistema

bezbednosti u Srbiji.

ANEKS

Izveštaj o aktivnostima Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka tokom 2014. godine

Tokom 2014. godine, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu

tajnih podataka (u dalјem tekstu: Kancelarija Saveta) je, u skladu sa

Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti („Službeni glasnik RS“,

broj 116/07), bila angažovana na podršci rada Saveta za nacionalnu

bezbednost i Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, na sprovođenju

i kontroli primene Zakona o tajnosti podataka („Službeni glasnik RS“, broj

104/09), kao i na aktivnostima u skladu sa propisima o državnoj upravi.

1. Aktivnosti na podršci rada Saveta za nacionalnu bezbednost i Biroa

za koordinaciju rada službi bezbednosti

Kancelarija Saveta vrši samo stručnu i administrativnu podršku rada Saveta

za nacionalnu bezbednost i Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti. U

vezi sa tim, a na osnovu Poslovnika o radu Saveta za nacionalnu bezbednost

(Poslovnika Saveta), ukazujemo da je predsednik Republike jedini nadležan

da komentariše rad i aktivnost Saveta za nacionalnu bezbednost i da zbog

toga aktivnosti tog tela nisu predmet ovog Izveštaja.

2. Aktivnosti na sprovođenju i kontroli primene Zakona o tajnosti

podataka

U vezi sa sprovođenjem i kontrolom primene Zakona o tajnosti podataka,

realizovane su aktivnosti u vezi sa: primenom Zakona i donošenja

podzakonskih akata, vršenjem stručnog nadzora, izdavanjem sertifikata za

pristup tajnim podacima, međunarodnom saradnjom, usavršavanjem

državnih službenika iz organa državne uprave i službi Vlade.

2.1. Primena zakona i donošenja podzakonskih akata

U toku 2014. godine predstavnici Kancelarije Saveta učestvovali su u

sledećim radnim grupama:

- u Radnoj grupi za izradu Zakona o informacionoj bezbednosti. U

skladu sa Zakonom o ministarstvima, predlagač ovog zakona je Ministarstvo

spolјne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

- u Radnoj grupi za izmenu Zakona o tajnosti podataka. U skladu sa

Zakonom o ministarstvima, predlagač je Ministarstvo pravde.

Obe aktivnosti planirane su i za 2015. godinu, stim što je rok za izradu

prvog zakona istekao.

2.2. Stručni nadzor

U skladu sa odredbama člana 86. Zakona o tajnosti podataka („Službeni

glasnik RS“, broj 104/09), kojim je u propisano da su u nadležnosti

Kancelarije Saveta određeni poslovi sprovođenja i kontrole primene ovog

zakona, kao i odredbi člana 94. stav 3. istog zakona, kojim je propisano da

organ javne vlasti Kancelariji Saveta dostavlјa izveštaj koji sadrži brojčane

pokazatelјe o razmeni tajnih podataka sa stranom državom ili

međunarodnom organizacijom, najmanje jednom godišnje, Godišnje

izveštaje o radu sa stranim tajnim podacima dostavili su Ministarstvo

pravde, Ministarstvo spolјnih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova,

Ministarstvo odbrane i Bezbednosno-informativna agencija. U izveštajima

je prezentovano stanje u vezi sa implementacijom Zakona o tajnosti

podataka, kao i podaci koji se odnose na razmenu tajnih podataka između

organa i strane države, međunarodne organizacije ili drugog

međunarodnog subjekta.

Ministarstvo pravde je u toku 2014. godine nastavilo sa implementacijom

Zakona o tajnosti podataka kao i pratećih podzakonskih akata. Ministarstvo

u toku 2014. godine nije razmenjivalo podatke sa stranim državama ili

međunarodnim organizacijama u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.

U Ministarstvu spolјnih poslova ( u dalјem tekstu: MSP) je izrađen Nacrt

rešenja o određivanju tajnih podataka u MSP, kao i Katalog za dokumenta

označena stepenom tajnosti „POVERLjIVO“ i „INTERNO“, koji su u fazi

usvajanja. Takođe, MSP je pripremilo sledeće nacrte akata u cilјu regulisanja

oblasti zaštite tajnih podataka u ovom ministarstvu: Rešenje o određivanju

tajnih podataka u MSP, Rešenje o određivanju rukovaoca tajnim podacima u

MSP, Rešenja o određivanju zaposlenih koji će u okviru MSP biti zaduženi za

konkretne poslove u vezi sa tajnim podacima i Liste „POTREBNO DA ZNA“.

Pomenuti akti se trenutno nalaze u fazi usvajanja u MSP. Ministarstvo

spolјnih poslova je u toku 2014. godine primilo 47 NATO dokumenata (17

„NATO UNCLASIFIED“, 18 „NATO RESTRICTED“ i 12 dokumenata koji nisu

dekriptovani) i 83 EU dokumenta (1 bez oznake tajnosti i 82 do nivoa „EU

RESTRICTED“).

U Ministarstvu odbrane (u dalјem tekstu: MO) je doneta Uredba o bližim

kriterijumima za određivanje stepena tajnosti “DRŽAVNA TAJNA” i

“STROGO POVERLjIVO”, kao i Uredba o bližim kriterijumima za određivanje

stepena tajnosti “POVERLjIVO” i “INTERNO”. U MO sprovodi se postupak

izrade Predloga kataloga podataka stepena tajnosti “POVERLjIVO” i

“INTERNO” i Kataloga podataka stepena tajnosti “DRŽAVNA TAJNA” i

“STROGO POVERLjIVO”. U MO sačinjene su Liste „POTREBNO DA ZNA“ za

lica koja imaju pravo pristupa NATO, odnosno EU tajnim podacima, koje se

redovno ažuriraju. Ministarstvo odbrane je u toku 2014. godine primilo 47

NATO dokumenata (11 „NATO UNCLASIFIED“ i 36„NATO RESTRICTED“) i

146 EU dokumenta (40 „EU UNCLASIFIED“, 105 „EU RESTRICTED“ i 1 „EU

CONFIDENTAL“). U istom periodu, poslalo je 2 NATO dokumenta stepena

tajnosti „NATO RESTRICTED“.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova (u dalјem tekstu: MUP) je doneta

Odluka o određivanju tajnih podataka koji su označeni stepenom tajnosti

„DRŽAVNA TAJNA“ i „STROGO POVERLjIVO“ i Odluka o određivanju tajnih

podataka koji su označeni stepenom tajnosti „POVERLjIVO“ i „INTERNO”.

Izrađen je i katalog dokumenata, podataka i informacija koji treba da budu

označeni stepenom tajnosti „DRŽAVNA TAJNA“ i „STROGO POVERLjIVO“,

kao i katalog dokumenata, podataka i iformacija koji treba da budu

označeni stepenom tajnosti „POVERLjIVO“ i „INTERNO”. Shodno Zakonu o

državnoj upravi i Zakonu o tajnosti podataka, potpisano je ovlašćenje kojim

se imenuje 160 ovlašćenih lica za određivanje stepena tajnosti u

organizacionim jedinicama MUP-a. U MUP-u su sačinjene Liste „POTREBNO

DA ZNA“ za lica koja imaju pravo pristupa NATO, odnosno EU tajnim

podacima. Takođe, potpisana je i Odluka kojom se Odelјenje za poslove

bezbednosti Kabineta ministra određuje za rukovaoca tajnim podacima u

tom Ministarstvu. Ministarstvo unutrašnjih poslova, u borbi protiv

korupcije, na bilateralnom planu, razmenjuje podatke sa ministarstvima

nadležnim za unutrašnje poslove Mađarske i Rumunije na osnovu Protokola

o saradnji između Nacionalne službe za zaštitu MUP-a Mađarske i Sektora

unutrašnje kontrole policije MUP-a R Srbije (potpisanim u junu 2012.

godine), i Protokola o saradnji između Generalne direkcije za borbu protiv

korupcije Ministarstva za administraciju i unutrašnje poslove Rumunije i

Sektora unutrašnje kontrole policije MUP-a R Srbije (potpisan u oktobru

2012. godine). Na osnovu Zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i

strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske

kancelarije (”Službeni glasnik RS, br. 5/14 - Međunarodni sporazumi) i

pripadajućeg Memoranduma o razumevanju između Srbije i EVROPOL-a,

Uprava za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, Odelјenje za

poslove EVROPOL-a, vrši razmenu podataka o ličnosti sa oznakom tajnosti

„INTERNO“.

Bezbednosno-informativna agencija je tokom 2014. godine gotovo u

potpunosti implementirala odredbe Zakona o tajnosti podataka i bila prvi

organ javne vlasti u Republici Srbiji koji je prešao na nov sistem

određivanja i zaštite tajnih podataka. Na planu zaokruživanja normativnog

okvira iz ove oblasti , Agencija je: donela Odluku o određivanju tajnih

podataka Bezbednosno-informativne agencije, sa listama tajnih podataka

Agencije, odredila lica ovlašćena za određivanje tajnih podagaka u Agenciji i

propisala radna mesta na kojima pripadnici Agencije imaju pristup tajnim

podacima u skladu sa principom „Potrebno da zna“. U izveštajnom periodu,

Agencija je sa stranim partnerima razmenila ukupno 1183 informacija koje

su tretirale terorizam, transnacionalni organizovani kriminal i

nedozvolјenu proliferaciju oružja, vojnu opreme i robe dvostruke namene.

Vojnoobaveštajna i Vojno bezbednosna agencija ( u dalјem tekstu: VOA i

VBA) su u toku 2014. godine nastavile sa implementacijom propisa koji

uređuju oblast tajnih podataka u Republici Srbiji. Bojnoobaveštajna agencija

je u svom izveštaju istakla da rad sa tajnim podacima obavlјa u skladu sa

Zakonom o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji (član 36),

Direktivom o načinu i pripremi materijala i akata iz nadležnosti

Ministarstva odbrane i Pravilom službene prepiske u Vojsci Srbije.

Vojnoobaveštajna agencija je u odgovoru na zahtev Kancelarije Saveta da

dostavi izveštaj o radu sa tajnim podacima u 2014. godini, navela da VOA

nije u mogućnosti da dostavi izveštaj, jer, po njenoj oceni , na nacionalnom

nivou nije dovolјno razrađen zakonski okvir za rad sa tajnim podacima.

Vojnobezbednosna agencija je u svom izveštaju takođe navela da u saranji

sa organima i službama bezbednosti stranih država i međunarodnih

organizacija, postupa u skladu sa članom 36. stav 1. Zakona o

Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji, kao i u skladu sa članom 5.

stav 3. alineja 4) Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti. Po oceni

VBA, zahtev Kancelarije Saveta da VBA dostavi izveštaj o radu sa tajnim

podacima u 2014. godini, predstavlјa vid kontrole nad radom VBA u oblasti

zaštite tajnih podataka, za šta, po oceni VBA, ne postoji pravni osnov u

Zakonu o tajnosti podataka. Vojnobezbednosna agencija zaklјučuje da se

godišnji izveštaj o radu Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i

zaštitu tajnih podataka ne odnosi na aktivnosti VBA sa tajnim podacima.

U skladu sa obavezama preuzetim zaklјučivanjem Sporazuma između Vlade

Republike Srbije i Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO) o

bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju („Službeni glasnik RS -

Međunarodni ugovori” 6/11) i Sporazuma između Republike Srbije i

Evropske unije o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih

podataka („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 1/2012), u toku

2014. godine od strane predstavnika Kancelarije Saveta izvršen je redovan

stručni nadzor radi utvrđivanja stanja u podregistrima za potrebe rada sa

stranim tajnim podacima u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih

poslova, Ministarstvu spolјnih poslova, Bezbednosno-informativnoj

agenciji, kao i u podregistrima Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji,

Misije Republike Srbije pri NATO u Briselu i pri SHAPE u Monsu.

Sa policijskim službenicima Uprave za obezbeđenje određenih ličnosti i

objekata izvršena je Godišnja analiza funkcionisanja sistema fizičko-

tehničkog obezbeđenja Centralnog registra za stane tajne podatke. Takođe,

u dva termina, sa policijskim službenicima uvežbavana je primena

procedura u slučaju aktiviranja alarma protivprovalnog i protivpožarnog

obezbeđenja. Tokom 2014. godine, 4 puta aktiviran je alarm

protivprovalnog obezbeđenja, kada su policijskim službnici postupali u

skladu sa usvojenim i uvežbanim procedurama.

2.3. Izdavanje rešenja i sertifikata za pristup tajnim podacima

U skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, u izveštajnom periodu, doneto je

189 rešenja o odobrenju izdavanja sertifikata za pristup nacionalnim tajnim

podacima, (63 za stepen tajnosti „POVERLjIVO“, 77 za stepen tajnosti

„STROGO POVERLjIVO“ i 49 za stepen tajnosti „DRŽAVNA TAJNA“).

Na osnovu ovih rešenja, izdato je ukupno 109 bezbednosnih sertifikata za

pristup nacionalnim tajnim podacima (20 za stepen tajnosti „POVERLjIVO“,

45 za stepen tajnosti „STROGO POVERLjIVO“, 43 za stepen tajnosti

„DRŽAVNA TAJNA) i 1 sertifikat stepen tajnosti „INTERNO“ za pravno lice.

Sertifikati su izdati da na zahtev:

- Narodne skupštine Republike Srbije – 4 sertifikata;

- Ministarstva pravde – 2 sertifikata ;

- Ministarstva spolјnih poslova – 6 sertifikata;

- Ministarstva odbrane – 46 sertifikata;

- Bezbednosno-informativne agencije – 6 sertifikata;

- KSNBiZTP – 19 sertifikata;

- Vrhovnog kasacionog suda – 8 sertifikata;

- Uprave za zajedničke poslove republičkih organa – 3 serifikata;

- Krušika AD – 13 serifikata; i

- Ostalih – 2 serifikata.

Takođe, Kancelarija Saveta je izdala 62 sertifikata za pristup NATO tajnim

podacima, od kojih 57 stepena tajnosti „NATO SECRET” i 5 stepena tajnosti

„NATO CONFIDENTIAL”. Izdato je i 7 privremenih serifikata stepena

tajnosti „NATO CONFIDENTIAL”, 7 potvrda za pristup „NATO

RESTRICTED” tajnim podacima, 10 potvrda o posedovanju „NATO

CONFIDENTIAL” sertifikata i 29 potvrda o posedovanju „NATO SECRET”

sertifikata.

Kancelarija Saveta je izdala 4 sertifikata za pristup „EU RESTRICTED”

tajnim podacima, 11 sertifikata za pristup „EU CONFIDENTIAL” i 23

sertifikata za pristup „EU SECRET” tajnim podacima.

U toku 2014. godine, primlјeno je ukupno 208 NATO i EU dokumenta, od

čega 149 EU dokumenata (110 „EU RESTRICTED“, 38 „EU LIMITE“, 1 „EU

CONFIDENTIAL“) i 59 NATO dokumenata (41 „NATO RESTRICTED“ i 18

„NATO UNCLASSIFIED“), koja su distribuirana ovlašćenim korisnicima.

U skladu sa potpisanim međunarodnim sporazumima, u toku 2014. godine,

u NATO je poslato ukupno 7 dokumenata (5 „NATO RESTRICTED“ i 2

„NATO UNCLASSIFIED“ dokumenta).

Kancelarija Saveta je u 2014. godini održala više sastanaka sa

predstavnicima Ministarstva odbrane i nadležnim državnim institucijama

radi utvrđivanja procedure vršenja bezbednosnih provera i izdavanja

bezbednosnih sertifikata za lica koja se angažuju na poslovima u vezi sa

izradom Plana odbrane. U vezi sa tim, dogovoreno je da se, do pune

primene Zakona o tajnosti podataka u pogledu obavlјanja poslova u vezi sa

izradom Planova odbrane, isklјučivo primenjuju odredbe Zakona o odbrani

(„Službeni glasnik RS“, broj 116/2007, 88/2009, 88/2009 – dr. zakon i

104/2009 – dr. zakon).

2.4. Međunarodna saradnja

U izveštajnom periodu, Kancelarija Saveta je postupajući u skladu sa

iskazanim potrebama Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva

odbrane i Ministarstva spolјnih poslova, ostvarila kontakte i započela

saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka sa Republikom Italijom,

Republikom Francuskom, Kiprom i Finskom.

Predstavnici Kancelarija Saveta boravili su u Republici Finskoj od 07. do 09.

aprila 2014. godine, u cilјu otpočinjanja saradnje u oblasti razmene i zaštite

tajnih podataka i kibernetičke odbrane (cyber defense).

Takođe, tokom 2014. godine Kancelarija Saveta je, prikuplјanjem mišlјenja

nadležnih organa, otpočela internu proceduru za zaklјučivanje sporazuma u

oblasti razmene i zaštite tajnih podataka sa Republikom Polјskom i

Republikom Portugal.

Predstavnici Kancelarija Saveta su 14. oktobra 2014. godine, u Beogradu, sa

predstavnicima Ruske Federacije, usaglasili tekst Sporazuma između Vlade

Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti tajnih

podataka. Navedeni sporazum je potpisan 16. oktobra 2014. godine

prilikom posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Srbiji.

Postupak koji prethodi ratifikaciji Sporazuma je u završnoj fazi.

U Narodnoj Skupštini Republike Srbije, 8. septembra 2014. godine,

ratifikovano je 5 međunarodnih sporazuma o razmeni i zaštiti tajnih

podataka. U pitanju su sporazumi sa Republikom Slovenijom, Bosnom i

Hercegovinom, Češkom Republikom, Republikom Makedonijom i

Kralјevinom Španijom.

Predstavnici Kancelarija Saveta su 20. maja 2014. godine u Sarajevu,

prisustvovali Četvrtoj konferenciji predstavnika nacionalnih bezbednosnih

organa (South East European National Security Authorities - SEENSA)

zemalјa jugoistočne Evrope, koja je organizovana u saradnji Regionalnog

Saveta za saradnju (Regional Cooperation Counsil - RCC) i Sektora za zaštitu

tajnih podataka Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine. Na sastanku

su prezentovani izveštaji i sprovedena diskusija o radu tematskih radnih

grupa (TWG) za obuku, sajber odbranu i bezbednosne sporazume. Na

sastanku je predložena značajnija finansijska i druga podrška radu SEENSA

i usvajanje zajedničkih bezbednosnih standarda svih njenih članica.

Kancelarija Saveta je, 23. oktobra 2014. godine u Beogradu, u saradnji sa

Regionalnim savetom za saradnju (RCC), organizovala sastanak Tematske

radne grupe Foruma nacionalnih bezbednosnih organa zemalјa jugoistočne

Evrope (SEENSA) za pitanja sajber odbrane. Sastanku su prisustvovali

predstavnici nacionalnih bezbednosnih organa: Bosne i Hercegovine,

Bugarske, privremenih institucija iz Prištine, Makedonije, Moldavije, Crne

Gore i Slovenije. Na sastanku, na kome su učesnici prezentovali sopstvena

iskustva u vezi normativnog i institucionalnog okvira sajber bezbednosti,

zaklјučeno je: da se sadašnje ime Tematske radne grupe za sajber odbranu

promeni u Tematsku radnu grupu za sajber bezbednost; da se obuka iz

oblasti sajber bezbednosti uklјuči u program obuke i aktivnosti Tematske

radne grupe SEENSA za obuku; de se u okviru SEENSA organizuje obuka

pripadnika nacionalnih bezbednosnih organa nadležnih za komunikacionu i

informacionu bezbednost (CIS security authorities); da se formira i

uspostavi rečnik iz oblasti komunikacione i informacione bezbednosti za

potrebe članica SEENSA, kao i da se pripremi pravni okvir za saradnju

članica SEENSA u oblasti sajber bezbednosti.

Delegacija Kancelarije Saveta prisustvovala je 25. novembra 2014. godine u

Zagrebu sastanku direktora nacionalnih bezbednosnih organa

regionalnog formata „Šest država“ (u dalјem tekstu: „6S“): Bosne i

Hercegovine, Republike Hrvatske, Republike Makedonije, Crne Gore,

Republike Srbije i Republike Slovenije. Cilј regionalne inicijative „6S“ je

razmene iskustava u oblasti zaštite tajnih podataka između Hrvatske i

Slovenije, članica NATO i EU, sa državama sa partnerskim statusom u tim

organizacijama. U Zagrebu su postignuti sledeći zaklјučci: stalna podrška

bilateralnoj bezbednosnoj saradnji u regionu putem razmene odgovarajućih

pisama o nameri i zaklјučivanja međunarodnih bezbednosnih sporazuma;

izrada opšteg regionalnog plana potreba i mogućnosti u organizovanju

bilateralnih i multilateralnih bezbednosnih edukacija u svrhu izgradnje

harmonizovanih bezbednosnih sposobnosti u zemlјama regiona i analiza

mogućnosti za finansiranje regionalnih aktivnosti u oblasti bezbednosne

edukacije i saradnje kroz TAIEX programe Evropske komisije. Dogovoreno

je da se navedeni zaklјučci dostavlјe NATO Kancelariji za bezbednost,

Generalnom sekretarijatu Saveta EU, Evropskoj službi spolјnih poslova i

Evropskoj komisiji.

2.5. Usavršavanja državnih službenika iz organa državne uprave i

službi Vlade

Na osnovu člana 87. stav 1 Zakona o tajnosti i Godišnjeg plana edukacija,

Kancelarija Saveta je tokom 2014. godine održala veći broj seminara iz

oblasti zaštite tajnih podataka, sa akcentom na zakonski okvir i prezentaciju

Zakona o tajnosti podataka, kao i personalnu, administrativnu,

informacionu, sajber, fizičko-tehničku bezbednost, kontrolu i nadzor.

Navedene seminare pohađalo je ukupno 293 lica, od čega 193 službenika iz

organa javne vlasti R Srbije (Narodne skupštine, sudske vlasti, Uprave za

sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija, Ministarstva zdravlјa,

Ministarstva odbrane, Ministarstvsa energetike, Ministarstva unutrašnjih

poslova, Privredne komore Srbije, Direktorata civilnog vazduhoplovstva i

Agencije za jonizujuća zračenja) i 100 lica iz Holding korporacije „Krušik“

AD iz Valјeva. Takođe, i u 2014. godini, u vezi sa stručnim usavršavanjem

lica u oblasti zaštite tajnih podataka, nastavlјena je saradnja sa Centrom za

edukaciju Privredne komore Srbije, Policijskom akademijom,

Diplomatskom akademijom MSP, Službom za upravlјanje kadrovima Vlade

Republike Srbije (SUK), Vojnobezbednosnom agencijom, Vojnom

akademijom i dr.

3. Aktivnostima u skladu sa propisima o državnoj upravi

Zaklјučno sa 31.12.2014. godine, u Kancelariji Saveta zaposleno je 18 lica:

- 1 (postavlјeno lice-direktor),

- 10 državnih službenika na neodređeno vreme,

- 1 državni službenik na određeno vreme,

- 1 pripadnik Bezbednosno-informativne agencije,

- 2 policijska službenika Ministarstva unutrašnjih poslova,

- 3 pripadnika Ministarstva odbrane.

Budžet za 2014. godinu iznosio je 30.506.000,00 dinara.

3.1. Pravno i finansijsko poslovanje

Poslovi i zadaci iz člana 9. stav 1 Zakona o budžetskom sistemu („Službeni

glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11 i 93/12) koje obavlјa

finansijska služba direktnog korisnika jesu poslovi pripreme i izrade

predloga finansijskog plana, raspodele sredstava indirektnim korisnicima

budžetskih sredstava u okviru odobrenih aproprijacija, pripreme i

kompletiranja dokumentacije za izvršenje finansijskog plana, izvršavanje

zadataka koje se odnose na upravlјanje imovinom države za koju je

odgovoran direktni korisnik, vođenja poslovnih knjiga i usklađivanje sa

glavnom knjigom trezora i sastavlјanje konsolidovanih periodičnih

godišnjih izveštaja, vođenje Centralnog registra zaposlenih, kao i drugi

finansijsko-materijalni poslovi.

U skladu sa gore navedenim članom Zakona u Finansijskoj službi, finansijski

poslovi Kancelarije Saveta za 2014. godinu sastojali su se u pripremi i izradi

Srednjoročnog plana za perod 2014-2016. godine, predloga finansijskih

planova i predloga budžeta, priprema za Programsko planiranje budžeta,

pripremi Plana javnih nabavki, pripremi izveštaja o sprovedenim

postupcima, pripremi Plana rada Vlade za 2014. godinu, usklađivanju

Finansijskog plana sa donetim Zakonom o budžetu i izmenama Zakona o

budžetu za 2014. godinu, priprema i izrada periodičnog (kvartalnog)

izveštavanja o rashodima.

Ostali poslovi sa kontinuiranim obavlјanjem u izveštajnoj godini: planiranje

izvršenja budžeta za izveštajni period, izrada odgovarajućih zahteva za

promenu u aproprijaciji i promeni kvota, izrada zahteva za preuzimanje

obaveza, zahteva za plaćanje i transfer sredstava, kontrola podataka za

obračun plata zaposlenih, putnih troškova za službena putovanja, obračun

ugovora o obavlјanju privremeno povremenih poslova, praćenje prisutnosti

zaposlenih, sastavlјanje analiza, izveštaja i druge poslove od značaja za rad

Kancelarije.

U prilogu broj 1. Izveštaja nalazi se izvod iz Zakona o budžetu za Kancelariju

u 2014. godini.

U prilogu broj 2. Izveštaja nalazi se pregled utrošenih sredstava za rad u

periodu januar – decembar 2014. godine.

U prilogu broj 3. je Pregled primanja zaposlenih u Kancelariji za decembar

2014. god.

U 2014. godini KSNBiZTP je imala jednu javnu nabavku male vrednosti –

računarske opreme.

Kancelarija Saveta nije imala primlјenih donacija u 2014. godini.

Evidenciju osnovnih sredstava koje koristi Kancelarija Saveta obavlјa

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa.

Napomena: od budžetske 2015. godine, Vlada odnosno Ministarstvo

finansija prešlo je na sistem Programskog finansiranja.

3.2. Usavršavanje zaposlenih u KSNBiZTP

U vezi sa Programom opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika iz

organa državne uprave i službi Vlade, Kancelarija Saveta je u 2014. godini

donela Program posebnog stručnog usavršavanja i dodatnog obrazovanja

državnih službenika. U vezi sa tim, zaposleni u Kancelariji Saveta pohađali

su ukupno 21 seminar, konferenciju, radionica ili obuke na temu javnih

nabavki, finansijsko-pravnog poslovanja, novih trendova u razvoju

informacionih sistema, usklađivanja sa standardima EU u oblasti zaštite

tajnih podatka, unapređivanja zaštite nacionalnih kritičnih infrastruktura,

zaštite uzbunjivača i slično, koje su organizovane od strane državnog

organa, raznih udruženja, kao i stanih organa i organizacija u zemlјi i

inostranstvu.

Poglavlje IV Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) Republike Srbije i Organizacije severno-atlantskog ugovora (NATO)

O CENTRU ZA EVROATLANTSKE STUDIJE

Centar za evroatlantske studije (CEAS) je nezavisna, ateistička, socio-lliberalna,

političko istraživačka think-tank organizacija, vođena ideologijom i vrednostima.

Osnovana je 2007. godine od strane male grupe kolega istomišljenika koji dele svest o

međusobnoj povezanosti globalnih i regionalnih trendova, orjentacije državne spoljne

politike, reforme sektora bezbednosti i odbrane i tranzicione pravde u Srbiji. Imajući na

umu te ideje, CEAS je osnovan sa sledećim misijama:

- da ubrza proces integracija Srbije u EU i ojača kapacitete Srbije da se suoči sa globalnim

izazovima kroz zajedničko međunarodno delovanje, koje će rezultirati punopravnim i

aktivnim članstvom u EU,

- da ojača saradnju sa NATO i zagovara puno i aktivno članstvo Republike Srbije u

Alijansi,

- da promoviše regionalnu saradnju i podiže javnu svest o njenom značaju

- da nametne snažnu konstrukciju demokratskog nadzora nad sistemom bezbedosti,

- da podrži razvoj mehanizama tranzicione pravde, njeno sprovođenje u Srbiji i

Zapadnom Balkanu, kao i razmenu pozitivnih iskustava, da naglasi važnost mehanizama

tranzicione pravde za uspešnu reformu sektora bezbednosti u post konfliktnim

društvima koja prolaze kroz tranziciju ka demokratiji.

Kako bi ostvario svoju misiju, CEAS targetira kreatore srpske politike i javno mnjenje u

Srbiji, kao i međunarodne organizacije, vlade i druge aktere koji se bave Srbijom i

regionom Zapadnog Balkana, ili temama kojima se i CEAS bavi, kroz promovisanje i

zagovaranje inovativnih, primenjivih i praktičnih politika, usmerenih na:

- održavanje koraka sa trendovima i razvojima u socio- liberalnim studijama i praksom, i

sa jačanjem socio-liberalne demokratije u Srbiji;

- prihvatanje principa primata individualnih nad kolektivnim pravima, uz poštovanje

onih prava koje pojedinci mogu ostvarivati samo kroz zajedničko delovanje;

- jačanje principa sekularne države i promovisanje ateističkog pojmanja sveta;

- doprinošenju podizanj i očuvanju otvorenijeg, slobodnijeg, prosperitetnijeg i

kooperativnijeg internacionalnoh poretka, zasnovanog na inteligentnoj globalizaciji i

ravnopravnom održivom razvoju;

Kvalitetnim istraživanjem i posvećenim radom, CEAS generiše tačne i priznate analize

prvenstveno iz oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike sa preporukama

baziranim na njihovim suštinskim vrednostima, sa posebnim fokusom na:

- ubrzavanje procesa evropskih integracija Srbije i jačanje njenih kapaciteta da se suoči

sa globalnim izazovima kroz zajedničku internacionalnu akciju, u cilju punpravnog i

aktivnog članstva Srbije u EU;

- jačanje saradnje sa NATO i zagovaranje punopravnog i aktivog članstva Srbije u

Alijansi;

- promociji značaja regionalne saradnje;

- podržavanje razvoja mehanizama tranzicione pravde, njeno sprovođenje u Srbiji i

Zapadnom Balkanu, kao i razmenu pozitivnih iskustava, naglašavanje važnosti

mehanizama tranzicione pravde za uspešnu reformu sektora bezbednosti u post

konfliktnim društvima koja prolaze kroz tranziciju ka demokratiji;

- promovisanje humanitarne i bezbednosne doktrine Odgovornost da se zaštiti koja kaže

da države nose primarnu odgovornost zaštite svojih građana od genocida, ratnih zločina,

zločina protiv čovečnosti i etničkog čišćenja, da međunarodna zajednica ima

odgovornost da pomaže državama u nošenju ove odgovornosti i da bi međunarodna

zajednica trebalo da koristi prikladna diplomatska, humanitarna i druga mirnodopska

sredstva da zaštiti populaciju od ovih zločina ako država u tome ne uspe ili ukoliko je

ona sama izvršilac zločina;

- promovisati politiku otvorene uprave, sa ciljem da se uprava konkretno obaveže da

promoviše transparentnost, jačanje građana, borbu protiv korupcije i koristi nove

tehnologije za jačanje uprave.

CEAS sprovodi svoju misiju kroz različite projekte u okviru 5 stalnih programa:

I Sveobuhvatno praćenje aktuelnih međunarodnih odnosa i spoljne politike Republike

Srbije

II Zagovaranje punopravnog aktivnog članstva Srbije u EU i NATO

III Zagovaranje sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti u Srbiji

IV Zagovaranje jačanje energetske bezbednosti u Srbiji

V Liberalizam, ljudska prava, Odgovornost da se zaštiti, Tranziciona pravda i Otvorena

uprava u globalizovanom svetu

CEAS je aktivni član koalicije za REKOM, koja okuplja više od 1.800 organizacija civilnog

društva, pojedinaca iz svih država nastalih raspadom bivše SfRJ. Među njima su i

udruženja roditelja i porodica nestalih osoba, veterana, novinara, predstavnika

manjinskih etničkih zajednica, organizacija za zaštitu ljudskih prava i sl. Koalicija za

REKOM predlaže da vlade (ili države) osnuju REKOM, nezavisnu, međudržavnu

Regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o svim žrtvama ratnih zločina i drugih

teških kršenja ljudskih prava počinjenih na teritoriji bivše SFRJ u periodu 1991–2001.

Tokom 2012. godine, CEAS je postao i prva organizacija civilnog društva iz regiona

Jugoistočne Evrope primljena kao punopravni član Međunarodne koalicije za

odgovornost da se zaštiti – ICRtoP. Koalicija okuplja nevladine organizacije iz svih

delova sveta radi zajedničkog delovanja na jačanju normativnog konsenzusa oko

doctrine odgovornosti da se zaštiti (Responsibility to Protect, skraćeno: RtoP), u cilju

boljeg razumevanja norme, pritiska na jačanju kapaciteta međunarodne zajednice da

spreči ili zaustavi zločine genocida, ratne zločine, etničko čišćenje i zločine protiv

čovečnosti i mobilizacije nevladinog sektora za zalaganje za akcije spasavanja ljudskih

života u situacijama gde je primenljiva doktrina RtoP. Među istaknutim članovima

Koalicije nalaze se i organizacije poput human Rights Watch i International Crisis Group.

U aprilu 2013. CEAS je postao prva organizacija civilnog društva u Srbiji koja je

pristupila Komisiji Udruženja Privredne komore Srbije za javno-privatno partnerstvo u

sektoru bezbednosti u Srbiji. Komisiju, pored predstavnika privatnog sektora

bezbednosti, sačinjavaju i predstavnici MUP i drugih državnih organa i institucija, koji su

u obavljanju poslova državne uprave, nadležni i za saradnju javnog i privatnog sektora

bezbednosti.

U septembru 2013. godine CEAS je postao i član Sektorskih organizacija civilnog društva

- SEKO, za sektor vladavine prava. Program saradnje sa organizacijama civilnog društva

u oblasti planiranja razvojne pomoći Kancelarije za evropske integracije, posebno

programiranja i praćenja korišćenja Instrumenta za pretpristupnu pomocć za 2011.

predvideo je formiranje konsultativnog mehanizma sa OCD koji kao glavne nosioce

aktivnosti podrazumeva Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO). Pod

Sektorskom organizacijom civilnog drustva podrazumeva se konzorcijum organizacija

civilnog društva od najviše tri partnera od kojih je jedna vodeći partner.

U septembru 2014. Godine CEAS je postao punopravni član Asocijacije za otvoreno

društvo – PASOS, međunarodne asocijacije ekspertskih nevladinih organizacija (think-

tanks) iz Evrope i Centralne Azije, koja podržava izgradnju i funkcionisanje otvorenog

društva, naročito u vezi sa pitanjima političke i ekonomske tranzicije, demokratizacije i

ljudskih prava, otvaranja privrede i dobrog javnog upravljanja, održivog razvoja i

međunarodne saradnje. PASOS ima 40 punopravnih i 10 pridruženih članova, među

kojima je i prestižni European Council on foreign Relations – ECFR.

CENTAR ZA EVROATLANTSKE STUDIJE

ADRESA: DR DRAGOSLAVA POPOVIĆA 15/II/15

11000 BEOGRAD, SRBIJA

TELEFON/FAX +381 11 323 95 79

WWW.CEAS-SERBIA.ORG

[email protected]

http://www.ceas-serbia.org/

mailto:[email protected]

zakon o tajnosti podataka - ceas-serbia.org · kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i...

Documents