ZAKON O IZVRENJU KRIVINIH SANKCIJA

("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 i 72/2009)

Deo prvi OPTI DEO

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE Sadrina zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuje se, ako posebnim zakonom nije drukije ureeno, postupak izvrenja krivinih sankcija prema punoletnim licima, prava i obaveze lica prema kojima se izvravaju sankcije, organizacija Uprave za izvrenje krivinih sankcija, nadzor nad njenim radom, izvrenje sankcija izreenih za privredne prestupe i prekraje, oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivinim delom i privrednim prestupom i primena mere pritvora.

Ako je zakonom o potvrivanju meunarodnog ugovora ureeno neko pitanje iz stava 1. ovog lana, primenjivae se odredbe tog zakona.

Svrha izvrenja sankcija

lan 2

Svrha primene krivinih sankcija jeste suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugroavaju ovek i druge osnovne drutvene vrednosti. Ova svrha se ostvaruje putem izvrenja pravnosnanih i izvrnih sudskih odluka.

Primena ovog zakona na izvrenje odluka stranih sudova

lan 3

Odredbe ovog zakona primenjuju se i prilikom izvrenja krivinih sankcija koje izreknu strani sudovi, kad je to odreeno posebnim zakonom i meunarodnim ugovorom.

Pristupanje izvrenju sankcije

lan 4

Izvrenju sankcije pristupa se kad odluka kojom je sankcija izreena postane pravnosnana i kad za izvrenje sankcije nema zakonskih smetnji.

Izuzetno, kad je to zakonom posebno odreeno, sa izvrenjem sankcije moe se otpoeti i pre nego to je postala pravnosnana odluka kojom je ona izreena.

Odlaganje i prekid izvrenja sankcije

lan 5

Izvrenje sankcije moe se odloiti i prekinuti pod uslovima odreenim ovim zakonom.

Osnovne odredbe o poloaju lica prema kome se izvrava sankcija

lan 6

Sankcija se izvrava na nain kojim se jami potovanje dostojanstva lica prema kome se ona izvrava.

Zabranjeni su i kanjivi postupci kojima se lice prema kome se izvrava sankcija podvrgava bilo kakvom obliku muenja, zlostavljanja, poniavanja ili eksperimentisanja.

Kanjiva je prinuda prema licu prema kome se izvrava sankcija ako je nesrazmerna potrebama njenog izvrenja.

lan 7

Lice prema kome se izvrava sankcija ne sme biti stavljeno u neravnopravan poloaj zbog rase, boje koe, pola, jezika, vere, politikih i drugih uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja, obrazovanja, drutvenog poloaja ili drugog linog svojstva.

lan 8

Lice prema kome se izvrava sankcija ima pravo na zatitu osnovnih prava propisanih Ustavom, potvrenim meunarodnim ugovorima, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i ovim zakonom.

Lice prema kome se izvrava sankcija moe biti ogranieno u osnovnim pravima samo u meri neophodnoj za izvrenje sankcije i u postupku propisanom ovim zakonom.

lan 9

Protiv pojedinanih akata kojima se reava o pravima i obavezama lica prema kome se izvrava sankcija dozvoljena je sudska zatita, u skladu sa ovim zakonom.

Za podneske, slubene radnje i reenja u vezi sa primenom odredaba ovog zakona ne plaa se taksa, ako zakonom nije drukije odreeno.

Voenje evidencija

lan 10

O licima prema kojima se izvravaju sankcije i pritvor vode se odgovarajue evidencije.

Blie propise o evidencijama donosi ministar nadlean za pravosue.

Sredstva za izvrenje sankcija

lan 11

Sredstva za izvrenje sankcija obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

Lice prema kome se izvrava sankcija ne plaa trokove izvrenja, osim ako zakonom nije drukije odreeno.

Glava druga UPRAVA ZA IZVRENJE KRIVINIH SANKCIJA

I DELATNOST UPRAVE ZA IZVRENJE KRIVINIH SANKCIJA

lan 12

Uprava za izvrenje krivinih sankcija (u daljem tekstu: Uprava) organizuje, sprovodi i nadzire izvrenje kazne zatvora, maloletnikog zatvora, kazne rada u javnom interesu, uslovne osude

sa zatitnim nadzorom, mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog leenja narkomana i obaveznog leenja alkoholiara, kao i vaspitne mere upuivanja u vaspitno-popravni dom (u daljem tekstu: krivine sankcije).

Uprava je organ uprave u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije.

Uprava vodi jedinstvene evidencije o licima prema kojima se izvravaju krivine sankcije.

Uprava preduzima mere u cilju stalnog strunog obrazovanja i usavravanja zaposlenih. Struno osposobljavanje i obuka obavljaju se u Centru za obuku i struno osposobljavanje Uprave za izvrenje krivinih sankcija (u daljem tekstu: Centar).

Uprava ostvaruje saradnju sa odgovarajuim ustanovama, udruenjima i organizacijama koje se bave problemima izvrenja krivinih sankcija.

Unutranje ureenje, organizaciju i delokrug organizacionih jedinica u sastavu Uprave, propisuje Vlada uredbom.

II UREENJE UPRAVE

1. Zavodi

Vrste zavoda

lan 13

U Upravi postoje sledee vrste zavoda:

1) kazneno-popravni zavod i okruni zatvor - za izvrenje kazne zatvora;

2) kazneno-popravni zavod za ene - za izvrenje kazne zatvora i maloletnikog zatvora izreene enama;

3) kazneno-popravni zavod za maloletnike - za izvrenje kazne maloletnikog zatvora;

4) Specijalna zatvorska bolnica - za leenje osuenih i pritvorenih lica, za izvrenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog leenja alkoholiara i obaveznog leenja narkomana;

5) vaspitno-popravni dom - za izvrenje vaspitne mere upuivanja u vaspitno-popravni dom.

6) (brisana)

Tipovi zavoda

lan 14

Prema stepenu obezbeenja i nainu postupanja sa osuenima, zavodi mogu biti otvorenog, poluotvorenog, zatvorenog i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem.

U zavodima otvorenog tipa ne postoje prepreke za bekstvo.

U zavodima poluotvorenog tipa sluba za obezbeenje predstavlja osnovnu prepreku za bekstvo.

U zavodima zatvorenog tipa, pored slube za obezbeenje postoje i druge prepreke za spreavanje bekstva.

U zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem postoje posebne prepreke za spreavanje bekstva i posebna panja se posveuje postupanju sa osuenima.

lan 15

Kazneno-popravni zavod za ene, okruni zatvor i vaspitno-popravni dom su poluotvorenog tipa.

Specijalna zatvorska bolnica i kazneno-popravni zavod za maloletnike su zatvorenog tipa.

Samo kazneno-popravni zavod moe biti zavod zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem.

Odeljenja u zavodima

lan 16

U zavodima mogu postojati otvorena, poluotvorena i zatvorena odeljenja.

Osnivanje zavoda

lan 17

Zavod i Centar osnivaju se aktom Vlade.

Aktom o osnivanju zavoda odreuje se vrsta, tip i sedite zavoda, odnosno delatnost i sedite Centra.

2. Slube u zavodima

Vrste slubi

lan 18

U zavodima mogu postojati sledee slube:

1) sluba za tretman;

2) sluba za obezbeenje;

3) sluba za obuku i upoljavanje;

4) sluba za zdravstvenu zatitu;

5) sluba za opte poslove.

Za dva ili vie zavoda mogu se obrazovati zajednike slube.

Sluba za obezbeenje je jedinstvena formacija Uprave.

Zavod mora raspolagati posebnom prostorijom za izdvajanje obolelih osuenih.

Zavod za ene mora raspolagati posebnom opremom za leenje trudnica, porodilja i bolesti ena.

Sluba za tretman

lan 19

Sluba za tretman primenjuje metode i postupke kojima se na osuene utie da ubudue ne ine krivina dela.

Sluba za tretman utvruje program postupanja prema osuenom i usklauje rad ostalih slubi i drugih uesnika na njihovom sprovoenju.

Sluba za obezbeenje

lan 20

Sluba za obezbeenje stara se o sigurnosti ljudi i imovine u zavodu, sprovodi osuena i pritvorena lica, uestvuje u utvrivanju i sprovoenju programa postupanja prema osuenom i obavlja druge poslove odreene zakonom.

Sluba za obezbeenje sprovodi osuena i pritvorena lica u slubenim vozilima koja su opremljena ureajima za davanje posebnih svetlosnih i zvunih signala, propisanom ventilacijom i osvetljenjem.

lan 21

Sluba za obezbeenje je naoruana i uniformisana.

Pripadnici slube za obezbeenje, zaposleni u organizacionoj jedinici Uprave nadlenoj za nadzor, bezbednost, kao i naelnici i zamenici naelnika odeljenja u seditu Uprave, upravnici zavoda i njegovi zamenici mogu po nareenju direktora Uprave ili upravnika zavoda vriti dunost u civilnom odelu.

Pripadnici slube za obezbeenje, zaposleni u organizacionoj jedinici Uprave nadlenoj za nadzor, bezbednost, kao i naelnici i zamenici naelnika odeljenja u seditu Uprave, upravnici zavoda i njegovi zamenici imaju slubenu legitimaciju, iju sadrinu i izgled propisuje ministar nadlean za pravosue.

Sluba za obuku i upoljavanje

lan 22

Sluba za obuku i upoljavanje obuava osuene za rad, organizuje njihov rad i obavlja druge poslove odreene zakonom, saglasno programu postupanja prema osuenom.

Osueni se obuavaju i rade u zavodima ili izvan zavoda.

Rad Slube za obuku i upoljavanje se obavlja u okviru zakonom dozvoljenih delatnosti i u skladu sa optim propisima za svaku pojedinu delatnost.

Na predlog upravnika zavoda, direktor Uprave daje saglasnost za obavljanje delatnosti.

Proizvodi i usluge iz rada Slube za obuku i upoljavanje mogu se koristiti za funkcionisanje Uprave, sopstvene potrebe zavoda i za potrebe drugih zavoda.

Zavod moe da prodaje na tritu proizvode i usluge nastale u toku obuke i rada osuenih.

Prihod od prodaje proizvoda i usluga iz obuke i rada osuenih koristi zavod, na osnovu finansijskog plana zavoda donetog uz saglasnost direktora Uprave. Prihodi se koriste za pokrie izdataka nastalih radom osuenih, naknade za rad i nagrade za rad osuenih, tehnolok