zaglavlje i podnožje - praktična nastava etŠ "nikola tesla" …€¦ · ·...

Računarska grafika i multimedija Rad sa tekstom - Word

1

Zaglavlje i podnožje

Zaglavlje (header) se nalazi na vrhu stranice u prostoru između gornje ivice i gornje margine. Podnožje (footer) se nalazi na dnu stranice u prosotru između donje margine i donje ivice stranice (Slika 1). U zaglavlje i podnožje najčešće se unosi sadržaj koji treba da bude prikazan na svim stranicama dokumenta. To može da bude broj stranice, ukupan broj stranica, datum, ime autora dokumenta, naslov tekućeg poglavlja i slično. Da bi se prešlo u režim uređivanja zaglavlja ili podnožja potrebno je dvokliknuti u prostor predviđen za zaglavlje i ili podnožje.

Slika 1 Zaglavlje i podnožje

U režimu uređivanja zaglavlja ili podnožja mogu se koristiti komande na kartici Header & Footer Tools Design (Slika 2). Ova kartica je vidljiva samo u toku uređivanja zaglavlja i podnožja. Prva grupa komandi na ovoj kartici Header & Footer može se nači i na kartici Insert koja je vidljiva i kada aplikacija nije u režimu uređivanja zaglavlja i podnožja. Komande Header i Footer u ovoj grupi komandi omogućavaju ubacivanje zaglavlja i podnožja uređenih po ponuđenim šablonima. Komanda Page Number omogućava ubacivanje numeracije stranica.

Slika 2 Komande za uređivanje zaglavlja i podnožja

Numeracija stranica se ubacuje u zaglavlje ili podnožje stranice. Komanda Page Number otvara padajudu listu iz koje se može izabrati pozicija i format numeracije stranica. Numeracija može biti ubačena na vrh stranice (Top of Page), na dno stranie (Bottom of Page), uz neku od bočnih margina stranice (Page Margins), ili na poziciju na kojoj se trenutno nalazi kursor (Current Position).

Format numeracije može se izabrati pomoću dijaloga Page Number Format koji se otvara izborom opcije Format Page Numbers.


2

Slika 3 Page Number Format dijalog

Numeracija stranica se može obaviti arapskim ili rimskim brojevima, kao i slovima što je moguće definisati izborom odgovarajuće opcije iz padajuće liste Number format. Ako je potrebno da u numeraciji stranice bude uključen i broj poglavlja to se može podesiti aktiviranjem opcije Include chapter number.

U grupi komandi Insert kartice za uređivanje zaglavlja i podnožja nalaze se i komande za ubacivanje tekućeg datuma, slike, slike iz biblioteke ClipArt,kao i komanda za ubacivanje predefinisanih delova teksta Quick Parts.

U grupi komandi Navigation nalaze se komande za kretanje po zaglavljima i podnožjima u dokumentu. One omogućavaju brz prelazak sa zaglavlja na podnožje stranice, i obrnuto. Ovde se nalazi i komanda Link to Previous koja vezuje tekuće zaglavlje i podnožje za zaglavlje i podnožje u prethodnoj sekciji. Ova komanda je aktivna samo ako u dokumentu postoji više sekcija. Svaka sekcija u dokumentu može imati različita zaglavlja i podnožja u odnosu na ostale sekcije.

Komande u grupi Options omogućavaju da prva stranica dokumenta (naslovna stranica) ima drugačije zaglavlje i podnožje u odnosu na ostale stranice (Different First Page). Komanda Different Odd & Even Page omogućava da parne i neparne stranicei imaju različita zaglavlja i podnožja. Ovo omogućava, na primer, da se za dvostrane dokumente numeracija stranica uvek nalazi uz spoljašnju ivicu stranice (uz levu ivicu na levoj stranici i uz desnu ivicu na desnoj stranici).Komanda Show document Text omogućava prikaz teksta dokumenta dok se uređuju zaglavlje i podnožje i inicijalno je uključena.

U grupi komandi Position moguće je podesiti poziciju zaglavlja u odnosu na vrh stranice (Header from Top), i podnožja u odnosu na dno stranice (Footer from Bottom). Komanda Insert Alignment Tab omogućava ubacivanje tabova za precizno pozicioniranje i poravnanje teksta u zaglavlju.

Inicijalno, u zaglavlju postoje dva taba za poravnanje teksta. Jedan se nalazi na sredini stranice i tekst koji se uz njega poravnava, raspoređuje se jednako sa obe strane taba. Drugi tab se nalazi uz desnu marginu i tekst se raspoređuje levo od njega (desno poravnanje). Tabovi se mogu videti na lenjiru iznad stranice. Ovi tabovi omogućavaju da se tekst piše uz levu marginu, uz desnu marginu ili po sredini zaglavlja ili podnožja. Za ispisivanje teksta na slededoj sliici potrebno je nakon reči „računara“ i „Uvod“ pritisnuti taster Tab na tastaturi (Slika 4).


3

Slika 4 Pozicioniranje teksta pomoću tabova

Stilovi

Nakon otvaranja novog Word dokumenta ved je podešen neki font, njegova veličina i druga formatiranja. To inicijalno formatiranje je ugrađeno u stilu koji se zove Normal. Ovaj stil se nalazi među ved predefinisanim stilovima aplikacije. Nalazi se u listi postojećih stilova dokumenta. Listu stilova je moguće videti na kartici Home u grupi komandi Styles (). Klikom na neki od stilova izabrani stil se primenjuje na selektovani tekst (Slika 5).

Slika 5 Stilovi

Korisnik može sam da napravi nove stilove koristedi panel Styles koji se otvara klikom na strelicu u desnom donjem uglu krupe komandi Styles (Slika 6 Panel stilovi).

Slika 6 Panel stilovi

U otvorenom panelu nalazi se komanda New Style u donjem levom uglu panela. Klikom na ovu komandu otvara se dijalog Create New Style From Formatting (Slika 7).

Slika 7 Dijalog za kreiranje novog stila


4

Pomoću ovog dijaloga dodeljuje se ime novom stilu koji se kreira. To ime de biti ispisano u listi stilova. Pomoću padajuće liste Style for following paragraph moguće je izabrati stil koji de pratiti stil koji de biti primenjivan za naredni pasus. Na primer, ako treba napraviti stil za pisanje naslova, tada bi stil za naredni pasus trebalo da bude neki stil koji se koristi za pisanje „običnog“ teksta, teksta tela dokumenta. Padajuća lista Style based on omogućava da stil koji se kreira bude zasnovan na nekom ved postojećem stilu. U tom slučaju novi stil de naslediti sve osobine postojedeg, pa de čak i promena tog postojedeg stila izazvati direktno i promenu novog stila. Podrazumevano svi stilovi su bazirani na stilu „Normal“ što znači da ako se stilu „Normal“ promeni boja fonta u crveno, svi stilovi u dokumentu koji su zasnovani na ovom stilu imade font crvene boje, osim ako je za taj stil eksplicitno zadata neka druga boja fonta. Formatiranje primenjeno u samom stilu uvek ima prednost u odnosu na isto formatiranje nasleđeno iz osnovnog stila.

Osnovno formatiranje za font i pasus se vide direktno u prozoru za kreiranje stila. Ako je potrebno nešto više, dodatna formatiranja se mogu dobi komandom Format u doljem levom uglu prozora. Ova komanda otvara meni sa stavkama: font, paragraph, tabs, border, language, frame, numbering, shortcut key. Skoro sve te opcije daju već viđene prozore u kojima je moguće podesiti odgovarajuće parametre. Sve što se ovde podesi biće ispisano u osnovnom prozoru ispod uzorka.

Jednom kreirani stil može se po potrebi modifikovati na isti nači na koji je i kreiran. Pri otvorenom panelu za pregled stilova, kad je pokazivač miša usmeren na željeni stil, na desnom kraju se pojavljuje strelica na dole koja otvara padajudu listu sa komandom Modify. Komanda Modify otvara ved opisani dijalog Create New Style From Formatting. Kada se neko formatiranje stila promeni, svi delovi dokumenta formatirani tim stilom automatski de biti promenjeni. To omogućava da se jednom izmenom izvrši formatiranje velikog dela dokumenta, odnosno svih onih delova dokumenta na koji je primenjen taj stil.

Posebno su važni predefinisani stilovi čija imena počinu sa Heading. Ovi stilovi se koriste za formatiranje naslova poglavlja u dokumentu. Oni su označeni brojevima koji predstavljanju hijrerarhiju među njima, pa se stil Heading 1 koristi za formatiranje naslova poglavlja, a stil Heading 2 za formatiranje potpoglavlja. Heading stilovi se razlikuju od drugih stilova po tome što njihov Outline Level ima vrednost Level 1, Level 2, itd, a ne vrednost Body Text, kao što je to slučaj sa stilovima namenjenim za formatiranjem običnog teksta. Upravo ova osobina omogućava tekstovima formatiranim Heading stilovima da se automatski uključuju kao stavke automatski generisanog sadržaja, kao i da se na poseban način tretiraju u Outline pogledu na dokument koji se aktivira komandom View->Document Views->Outline.


5

Sadržaj

U svakom dokumentu moguće je automatski generisati sadržaj. Obidno se sadržaj ubacuje na početak, ili na kraj dokumenta. Stavke sadržaja treba da budu naslovi poglavlja i potpoglavlja ispisanih na taj način da se jasno vidi hijerarhija među njima, kao i broj stranice u dokumentu na kome počinju.

Kreiranje sadržaja se automatizuje na taj način što se naslovi svih poglavlja i potpoglavlja u dokumentu formatiraju Heading stilovima, a onda se na mesto, gde treba napraviti sadržaj, postavi kursor, i komandom Table of Contents ubaci sadržaj. Komanda Table of Contents se nalazi u grupi komandi Table of Contents na kartici References.

Slika 8 Sadržaj

Komanda Table of Contents otvara padajuću listu kojom je moguće odabrati neka od predefinisanih stilova sadržaja, a ako predefinisani stilovi sadržaja nisu zadovoljavajući, moguće je sadržaj ubaciti opcijom Insert Table of Contents koja otvara dijalog Table of Contents ().

Slika 9 Dijalog Table of Contents

U ovom dijalogu moguće je uljučiti i isključiti prikaz broja stranica na kojima počinju poglavlja Show page numbers, zatim izabrati znakove koji se ispisuju između naslova poglavlja i broja stranice u stavki sadržaja Tab leader. Moguće je izabrati koji nivoi hijerarhije poglavlja de biti uključeni u sadržaj Show levels. Na primer ako treba prikazati u sadržaju naslove poglavlja i njihovih potpoglavlja, ali ne i potpoglalja tih potpoglavlja, onda Show Levels treba da bude 2. U tom slujačju u sadržaju će biti ispisani tekstovi formatirani stilom Heading 1 i Heading 2, a neće biti prikazani tekstovi formatirani stilo Heading 3.


6

Ubacivanje fusnota i numeracija slika

Fusnota (footnote) je napomena ili objašnjenje nekog pojma u tekstu, koji autor želi da izdvoji iz celine. Tekst fusnote obično se ubacuje na dno stranice (footnote), ali može i na kraj dokumenta, poglavlja, sekcije (endnote). Oznaka fusnote se postavlja na kraj pojma koji se objašnjava.

Kursor treba postaviti iza poslednjeg slova pojma koji se objašnjava, a onda treba primeniti komandu Insert Footnote koja se nalazi u grupi komandi Footnotes na kartici References.

Slika 10 Grupa komandi Footnotes

Na mesto na kome se nalazi kursor bide ubačena oznaka fusnote, a na kraju stranice biće ubačena nova stavka za tekst fusnote koji treba upisati. Fusnote se automatski numerišu. Ako se na istoj stranici ubaci nova fusnota pre neke postojede fusnote, ta fusnota de preuzeti njen redni broj, a star fusnota de automatski dobiti redni broj za jedan veći. Ako je fustnotu potrebno ubacivati na kraj dokumenta umesto na kraj stranice treba koristiti komandu Insert Endnote koja se nalazi u istoj grupi komandi.

Klikom na strelicu u desnom donjem desnom uglu grupe komandi Footnotes, otvara se dijalog u kome se mogu podešavati opcije formatiranja oznaki fusnota (Slika 11), početak njihove numeracije, da li de numeracija biti ponovo započeta na svakoj stranici (Resart each page), da li de biti ubačena fusnota na kraj stranice ili na kraj dokumenta.

Slika 11 Dijalog za formatiranje fusnota

Sve slike koje se ubacuju u tekst moraju imati numeraciju i naziv (kratak opis sadržaja slike). Ako u dokumentu ima puno slika, preporučljivo je izbedi „ručno“ odbrojavanje. Automatsko dodeljivanje broja ima i tu prednost što de ažurirati brojčane oznake prilikom naknadnog ubacivanja izostavljene slike.


7

Desnim klikom na ubačenu sliku i izborom opcije Insert Caption otvara se dijalog za definisanje numeracije slike (Slika 12).

Slika 12 Dijalog Caption

U ovom dijalogu moguće je definisati kratak opis slike u polju Caption, moguće je izabrati labelu koja de biti prikazana, obično je to reč „Slika“. Može se dogoditi da željena labela ne postoji u listi Label, pa u tom slučaju lomandom New Label treba kreirati novu labelu. Labela za svaku sliku u dokumentu bi trebalo da bude ista. Opcijom Position moguće je izabrati poziciju numeracije u odnosu na sliku. Obično se numeracija postavlja ispod slike (Below selected item).

Rad sa tabelama

Tabela se u document ubacuje pomoću komande Table koja se nalazi u grupi komandi Tables na kartici Insert (Slika 13).

Slika 13 Komanda za ubacivanje tabele

Komanda Table otvara padajuća listu u kojoj je moguće izabrati broj redova I kolona nove tabele. Ako broj redova i kolona koji se može izabrati pomoću ove liste nije zadovoljavajući i ukoliko postoji potreba da se prilikom ubacivanja podese još neki parametric tabele, treba iz padajuća liste izabrati opciju Insert table koja otvara istoimeni dijalog (Slika 14).

Slika 14 Dijalog Insert Table


8

U ovom dijalogu moguće je definisati proizvoljan broj redova i kolona tabele, a moguće je definisati i automatsko podešavanje širine kolona tako da sve kolone budu zadate fiksne veličine Fixed column width, tako da sve kolone budu onoliko široke koliko zahteva sadržaj u tim kolonama AutoFit to contents, kao i da sve kolone budu onoliko široke koliko je potrebno da se popuni prostor predviđen za telo dokumenta AutoFit to window.

Nakon ubacivanja tabele pojavljuju se dve nove kartice za rad sa tabelama Table Tools Design i Table Tools Layout. One se vide samo dok se radi sa tabelama, odnosno, dok je kursor u nekoj od delija tabele.

Na kartici Table Tools Desing moguće je primeniti neki od ugrađenih stilova tabele, ili „ručno“ podesiti opcije izgleda tabele (Slika 15). Naročito je zanimljiva opcija Draw Table koja je omogućava ručno crtanje ivica tabela, što je naročito pogodno kada tabele u velikom meri odstupaju od pravougaone forme.

Slika 15 Table Tools Design kartica

Na kartici Table Tools Layout moguće je umetati i brisati nove redove i kolone komandama Insert Above (Dodaj red iznad), Isert Below (Dodaj red ispod), Insert Left (Dodaj kolonu levo), Insert Right (Dodaj kolonu desno) i Delete (brisanje selektovanih redova ili kolone). Ove komande se nalaze u grupi komandi Rows & Columns (Slika 16).

Često je potrebno da dve delije u tabeli spoje (Merge) ili ako su ved spojene da se razdvoje (Split). Obe operacije se mogu izvesti komandama Merge Cells i Split Cells u grupi komandi Merge. Komanda Merge Cells je omogućena samo ako su selektovane bar dve ćelije u tabeli.

U grupi komandi Alignment moguće je definisati poziciju i poravnanje sadržaja (teksta) u delijama tabele kao i veličine margina ćelija tabele.

Slika 16 Table Tools Layout kartica

Računarska grafika i multimedija _ Rad sa tekstom – Word_

9

Ubacivanje slike

Digitalne slike se najčešće ubacuju u dokument iz fajlova. Digitalne slike se čuvaju u različitim formatima (JPEG, PNG, BMP, GIF, TIFF…). Digitalne fotografije se najčešće čuvaju u JPEG formatu, dok se crteži i grafike najčešće čuvaju u PNG, ili GIF formatu. Formati kao što su BMP i TIFF se ređe koriste jer slike u ovom formatu najčešće nisu kompresovane, pa zauzimaju dosta prostora što ih čini nepovoljnim formatima za prenos slika. Ipak, u ovom formatu slike se čuvaju bez gubitaka u kvalitetu. Iz fajla

Word omogućava ubacivanje slike iz fajla izborom komande Picture koja se nalazi u grupi komandi Ilustrations na Insert kartici (Slika 17).

Slika 17. Komanda Picture

Ova komanda otvara Insert Picture dijalog za izbor fajla slike koju treba ubaciti u dokument. Ovde je moguće izabrati bilo koji fajl na računaru, ali i sa udaljenih računara, na primer, sa fajlservera. Da bi se došlo do fajlova na fajlserveru, potrebno je kliknuti na pozadinu adresnog polja (deo koji nije prekriven tekstom), i umesto tekuće adrese uneti adresu fajlservera. Izabrana slika će biti ubačena na poziciju na kojoj se nalazio kursor pre nego što je zadata komanda Picture.

Sliku iz fajla je moguće uneti i drag’n’drop tehnikom. Fajl slike se jednostavno može prevući u dokument sa desktopa, ili sa bilo kog drugoga mesta, na kome su dostupne ikonice fajlova. Iz Clipboard-a

Slika se u dokument, kao i tekst, može ubaciti i iz Clipboard-a. Ako je u nekoj aplikaciji slika, ili deo slike iskopiran u Clipboard, onda se komandom Paste iz Clipboard grupe komandi Home kartice slika može ubaciti u dokument na mesto gde se trenutno nalazi kursor. Slikanjem ekrana

Ako je potrebno opisati neku funkcionalnost aplikacije, potrebno je sliku prozora te aplikacije ili deo slike ubaciti u dokument. Slika prozora nekog od otvorenih prozora na računaru moguće je dobiti komandom Screenshot koja se nalazi u grupi komandi Ilustrations na kartici Insert. Ova komanda otvara padajuću listu u kojoj su prikazane sličice svih otvorenih prozora. Izborom odgovarajuće sličice, slika odgovarajućeg prozora će biti ubačena u dokument.

Ako je potrebno ubaciti sliku proizvoljnog dela ekrana ili prozora, tada iz padajuće liste Picture komande treba izabrati opciju Screen Clipping. Pre izbora ove opcije, treba pripremiti ekran za slikanje, tako što će se na ekranu prikazati sve ono što treba da se slika. Nakon toga, treba prikazati prozor aplikacije Word, postaviti kursor na mesto gde slika treba da bude ubačena, i onda izabrati opciju Screen Cliping.


10

Nakon toga prozor aplikacije Word se automatski minimizuje kako bi ponovo bio vidljiv ekran pripremljen za slikanje. Ekran će biti blago posvetljen i korisniku će se pružiti mogućnost da obeleži deo ekrana koji želi da slika. Slika obeleženog dela ekrana će biti ubačena u dokument na poziciju kursora.

U prethodnim verzijama aplikacije Word komanda Screenshot nije dostupna. U starijim verzijama, kao I u aktuelnoj, moguće je koristiti taster Print Screen na tastaturi, koji slika ceo ekran, i sliku kopira u Clipboard. Kombinacijom tastera Alt+Print Screen ubacuje se slika samo trenutno aktivnog prozora u Clipboard. Slika sa Clipboard-а se onda može ubaciti u document na već opisan način.

Raspoređivanje slike

Inicijalno, ubačena slika se raspoređuje u liniju sa tekstom (In line with text). To znači da slika postaje jedan karakter u dokumentu kao i bilo koje drugo slovo u tekstu. To se lako može proveriti postavljanjem kursora na pozicije oko slike. Jasno se može uočiti da se kursor može postaviti neposredno ispred ili iza slike što je karakteristično i za svaki drugi karakter u tekstu. Često se slika raspoređuje u liniju sa tekstom tako što se slika smesti u poseban paragraf i poravna po sredini. Tako su raspoređene sve slike u ovom dokumentu.

Ponekada je potrebno rasporediti sliku u dokumentu na taj način da slika „pliva“ u tekstu, odnosno, da se tekst dokumenta raspoređuje oko slike. Kada se slika raspoređuje na ovaj način, najčešće se slika postavlja u neki od uglova paragrafa. Primer ovakvog raspoređivanja slike može se videti na slici ispod (Slika 18).

Slika 18 Raspoređivanje teksta oko slike

Ovakav način raspoređivanja se može postići ako se klikne na ubačenu sliku, a zatim se iz kartice Picture Tools Format izabere komanda Wrap text, a onda iz otvorene padajuće liste opcija Square (Slika 19). Nakon toga slika se može pozicionirati prevlačenjem slike mišem na željenu poziciju u dokumentu. Treba primetiti da je kartica Picture Tools Format dostupna samo kada je selektovana neka slika u dokumentu. Desnim klikom na sliku i izborom opcije Size And Position iz iskačućeg menija, otvara se dijalog Layout u kome je na karticama Position i Text Wrapping moguće preciznije podesiti raspoređivanje slike.

Slika 19 Raspoređivanje slike


11

Veličina slike

Veličina slike se može podesiti zadavanjem širine (width) i visine (height) slike na Picture Tools Format kartici u grupi komandi Size (Slika 20). Zadavanjem jedne dimenzije slike, automatski se menja i ona druga dimenzija kako bi se očuvao odnos širine i visine slike. Ovo je najčešće željeno ponašanje kada se definiše veličina slike. Međutim, ako je potrebno menjati dimenzije slike nezavisno jednu od druge, tada u Layout dijalogu na kartici Size treba isključiti opciju Lock aspect ratio. Ovaj dijalog se može otvoriti i klikom na strelicu u donjem desnom uglu grupe komandi Size.

Slika 20 Veličina i isecanje slike

Veoma je važno da se veličina slike može zadati i u procentima, u odnosu na originalnu veličinu. Ovo je naročito važno kod skeniranih slika jer takve slike u sebi nose i informaciju o rezoluciji skeniranja, odnosno fizičkoj veličini skeniranog materijala. Prema tome, ako se slika dobijena skeniranjem ubaci u dokument, i ako se njena širina i visina u dokumentu postave na 100%, slika će nakon štampanja imati iste dimenzije na papiru kao i sam skenirani materijal.

Veličina slike može se menjati i mišem pomoću kvadratića koji se prikazuju kada se slika selektuje. Ovakvo podešavanje nije precizno.

Isecanje slike

Ponekada je potrebno prikazati samo deo ubačene slike. Ovo se može postići prethodnim isecanjem slike u nekom od alata za obradu slika, ali je isecanje moguće izvršiti i u aplikaciji Word. Komanda Crop u grupi komandi Size na kartici Picture Tools Format to omogućava. Nakon zadvanja ove komande kvadratići za promenu veličine menjaju svoj oblik u linije, i tada se pomoću njih može definisati deo slike koji treba da bude prikazan u dokumentu (Slika 21). Ako treba postići veću preciznost, isecanje treba vršiti zadavanjem parametara na kartici Crop дијалога Format Picture koji se može otvoriti desnim klikom na sliku i izborom stavke Format Picture iz iskačućeg menija.

Slika 21 Isecanje slike


12

Obrada slike

Iako aplikacija Word nije aplikacija za obradu slike, neke elementarne operacije, ipak, mogu da se izvrše i u ovoj aplikaciji.

Moguće je promeniti skalu boja (slika u boji, skala sivog, crno-bela), svetlost i kontrast slike. Podešavanje kontrasti i svetlosti je naročito značajno kada se ubacuju skenirani materijali. Tada je često potrebno izvršiti minimalne korekcije ova dva parametra. Često skenirani papir nije u potpunosti beo, a odštampana slova nisu najjasnija. Tada se podešavanjem svetlosti i kontrasti može postići da pozadina postane svetlija, a slova ili crtež na dokumentu što tamniji (istaknutiji). Ipak,ovde treba voditi računa da se preteranim povećanjem ili smanjenjem svetlosti i kontrasti ne izgube pojedini skenirani elementi. Potrebno je eksperimentisati sa raznim vrednostima kako bi se izvršila korekcija. Komande za obradu slike se nalaze u grupi komandi Adjust na kartici Picture Tools Format (Slika 22). Kontrast i svetlost se mogu podesiti komandom Corrections.

Slika 22 Obrada slike

Kompresija slika

Slike zauzimaju relativno veliki udeo u veličini fajla, pa je neophodno voditi računa o dimenzijama slike i kompresiji slika. Slike se mogu seći, dimenzionirati i kompresovati u raznim aplikacijama za obradu slika, čime se mogu postići najbolji rezultati. Međutim, sasvim zadovoljavajući rezultati se mogu postići i primenom jednostavne komande Compress Pictures koja se nalazi u Adjust grupi komandi Picture Tools Format kartice (Slika 23).

Izborom ove komande otvara se dijalog Compress Pictures. Kompresija se primenjuje samo na selektovanu sliku, ali ako se isključi opcija Apply only to this picture, onda će kompresija biti primenjena na sve slike u dokumentu. Ako je u dijalogu Compress Pictures uključena opcija Delete cropped area from pictures, brišu se iz dokumenta trajno delovi slike koji su prethodno isečeni opcijom Crop, u suprotnom, i oni se čuvaju u dokumentu, pa se jednom odsečeni delovi slika mogu vratiti. Mogu se podesiti i parametri kompresije. U sekciji Target Output dijaloga, bira se nivo kompresije prema nameni dokumenta. Ako će dokument biti štampan, treba izabrati opciju Print jer ona kompresuje sliku, ali tako da ona i posle kompesije bude dovoljno kvalitetna za štampu. Kompresovani dokument će, po pravilu, biti znatno manje veličine, pa je kao takav, mnogo praktičniji za distribuiranje.

Slika 23 Kompresija slika


13

Liste za nabrajanje

Liste za nabrajanje se u dokument ubacuju komandama Bullets, Numberingi Multilevel List koje se nalaze u Paragraph grupi komandi na kartici Home. U ovoj grupi komandi nalaze se još i komande Decrease Indent i Increase Indent koje služe za smanjivanje i povećavanje nivoa horizontalnog uvlačenja. Iako generalno deluju na bilo koje pasuse, ove dve komande se najčešće koriste za promenu nivoa slojevitog nabrajanja o čemu će kasnije biti reči (Slika 24.

Slika 24 Komande za rad sa listama

Komanda Bullets otvara padajuću listu u kojoj je moguće izabrati tip markera liste. Nakon izbora željenog markera, lista, tačnije njena prva stavka, biće ubačena na mesto na kome se nalazio kurs pre pokretanja komande. Stavka liste će imati izabrani marker, kao i sve naredne stavke liste. Svaka stavka liste je, zapravo, jedan pasus. Prema tome, prelazak na novu stavku liste se postiže pritiskom na taster Enter. Kao i pasus, stavka liste se može prelamati u više redova. Prekidanje lista, i prelazak u prethodni režim unosa teksta, postiže se iskljčivanjem komande kojom je započeto kreiranje liste. Istom komandom prekinuta lista se može nastaviti.

Komanda Numbering se koristi na isti način kao i komanda Bullets, samo što ova komanda uključuje listu u kojoj su stavke numerisane arapskim brojevima, rimskim brojevima, slovima po abecednom redosledu u zavisnosti od toga koja je opcija izabrana iz padajuće liste komane Numbering.

Komanda Multilevel List nudi izbor različitih tipova slojevitih lista. Slojevite liste su liste čije stavke mogu imati podstavke, a podstavke mogu imati svoje podstavke, itd. Svaki sloj u slojevitom nabrajanju je označen drugim tipom nabrajanja. Na primer, stavke prvog sloja mogu biti označene, arapskim brojevima, drugog sloja slovima abecede, a trećeg sloja kružićima. Prelazak sa sloja na sloj vrši se komandama Increase Indent i Decrease Indent, ili, još bolje, upotrebom prečica na tastaturi Tab za prelazak na nivo podstavki, a Shift+Tab za prelazak na nivo nadstavki (Slika 25).


14

Slika 25 Rad sa višeslojnom listom

Kolone

Ponekada se tekst, ili deo teksta u dokumentu raspoređuje u dve ili više kolona. Na širokim paprima jednokolonsko formatiranje može da bude neprijatno za čitanje teksta. Word omogućava raspoređvivanje teksta u više kolona.

Raspoređivanje teksta u više kolona od mesta na kome se nalazi kursor, ili na selektovani deo teksta, ako je nešto selektovano, može se uključiti komandom Page Layout->Columns (Slika 26). Ako broj kolona i formatiranje kolona koja su ponuđena u padajućoj listi komande Columns nije zadovoljavajući, treba iz iste liste izabrati opciju More Columns koja će otvoriti dijalog Columns.

Slika 26 Komanda za ubacivanje kolona

U dijalogu Columns (Slika 27) moguće je definisati veći broj kolona od onog koji je ponuđen u padajućoj listi. Broj kolona je ograničen i zavisi od veličine papira (za A4 maksimalno je 13). Praktično, retko je potrebno više od dve, eventualno tri. Moguće je definisati širinu kolona i rastojanje između njih, te da li će kolone biti jednake širine sa ili bez linije između njih. Podešvanja se primenjuju na ceo dokument (whole document), od položaja kursora na dalje (this point forward), selektovani deo (selected text), ako je nešto selektovano, ili sekciju (this section), ako postoji više sekcija dokumenta.


15

Slika 27 Columns dijalog

Pri definisanju više kolona može se dogoditi da se tekst u njima ne prelomi baš kako je potrebno, naročito ako je formatiranje kolona vršeno na selektovanom području. Ako postoji potreba da se tekst između dve kolone prelomi na tačno određenom mestu, ne treba prepuštati Word-u da napravi prelom, već treba forsirati prelom na željenom mestu ubacivanjem preloma kolone (Column Break). Ovo se postiže postavljanjem kursora ispred prvog slova teksta koji treba da „ode“ u drugu kolonu i izborom komande Page Layout -> Breaks -> Column.

Slika 28 Prelom koloe (Column Break)

Sekcije

Dokument može imati više sekcija. Formiranje sekcija u istom dokumentu omogućava se drugačije formatiranje različitih delova dokumenta. I obrnuto: drugačije formatiranom delu (što se ne odnosi na format slova i pasusa!) automatski se dodeljuje nova sekcija. Promena broja kolona u tekstu će izazvati formiranje nove sekcije.

Jedan od načina za dodavanje nove sekcije je komanda Page Layout→Break gde je moguće izabrati nekoliko tipova preloma sekcija, tj. Da li će sekcija početi na trenutnom položaju kursora bez promene njegovog položaja (Continuous) ili će početi na novoj strani prebacivanjem kursora (Next Page), ili će početi na sledećoj parnoj (Even Page), ili neparnoj (Odd page) stranici.


16

zaglavlje i podnožje - praktična nastava etŠ "nikola tesla" …€¦ · ·...

Documents