Avgust 2015

GAJENJA

MALINA Za mlade farmere

GAJENJE MALINA

Malina (Rubus idaeus) je voće od velikog ekonomskog

značaja, u poslednje vreme poznato kao „crveno zlato“.

Malina je dobro prilagođena za gajenje u našim

agroklimatskim uslovima. Na Kosovu, najrasprostranjenije su

sorte Vilamet, Miker i Polka.

Ekološki uslovi za gajenje malina

Zemljište - Za uspešno gajenje, malini odgovaraju zemljišta

sa radnim slojem dubokim preko 1 metar, rastresita,

vodopropusna. Planinska i aluvijalna zemljišta (peskovita)

su povoljnije vrste za uzgoj malina. Skeletna zemljišta i

teška zemljišta-smonice su zemlje neprikladne za uzgoj

malina.

Klimatski uslovi

Za uspešno gajenje malina najpogodniji su regioni sa

prosečnom klimom, sa prosečnom mesečnom temperaturom

od oko 10°C, sa godišnjim padavinama 800-1000 mm, sa

njihovom redovnom distribucijom, sa svežim letima.

Preporučuju se i najpovoljniji regioni za uzgoj malina su oni

u nadmorskoj visini do 1000 m i blizu planina gde

dominiraju bukve.

Pripreme za uspostavljanje malinjaka

Izbor lokacije

Za dobro planiranje malinjaka se preporučuje severoistočna ili

severozapadna pozicije i nagib do 10%. Parcela za podizanje

voćnjaka treba da bude dobro osvetljena suncem, što dalje od

divljih malina, nije preporučljivo da se sadi na mestima gde su

ranije bile: jagode, maline,

kupine, grožđe, paradajz,

krompir, patlidžan, paprika

ili stari malinjak zbog sličnih

bolesti; preporučuje se sadnja

na parcelama gde su

prethodno bile sađene

mahunarke, žitarice, itd.

Zapamtite: analiza zemljišta se mora uraditi nekoliko meseci

pre sadnje i obavezna je.

Nivelisanje površine ima za cilj uklanjanje fizičkih barijera

zemljišta, koje će u budućnosti biti mesta skupljanja

površinskih voda.

Đubrenje malina tokom podizanja malinjaka – pre sadnje radi

se đubrenje sa stajskim đubrivom sa 25-50 tona/ha, a ostatak

se dopunjuje mineralnim đubrivima u zavisnosti od rezultata

analize zemljišta.

Preporučuje se korišćenje dobro sagorelog stajskog đubriva

(od goveda, ovaca i koza) ali ne i od živine.

Zapamtite: bez dobro sagorelog stajskog đubriva nema

visokih prinosa u proizvodnji malina.

Priprema zemljišta za jesenju sadnju treba da se vrši od

septembra do polovine oktobra gde se radi oranje u dobini od

30-40 cm, posle se vrši rastresanje zemljišta sa frezom i

drljačom.

Sadnja malina

Vreme sadnje - Najbolje vreme je kasna jesen i rano

proleće. Oblačno vreme je pogodnije za sadnju sadnica,

sadnja se vrši rano ujutru ili kasno popodne.

Zapamtite: ako pripremljene sadnice se ne sade u roku od

3 sata, svakako ih treba staviti u trap (stavljaju se u jedan

kanal i pokrivaju zemljištem).

Izbor sadnica za podizanje malinjaka

Tokom podizanja plantaže maline ne koristi se materijal

koji potiče iz starih proizvodnih malinjaka, jer takav

materijal može biti zaražen, i

sa smanjenim proizvodnim

potencijalom.

Sadnica maline treba da bude

sertifikovana, debljina

sadnice treba biti kao

debljina proste olovke, sa

sistemom korena sa najmanje

8-10 glavnih korena.

Priprema sadnica za sadnju i sadnja

Pre sadnje, sadnicama

maline se skrate koreni u

dužini od 10-15 cm, dok

iznad površine,sadnice treba

seći u dužini od 20 cm i da

imaju najmanje 3-4

pupoljka.

Rastojanje izmedju redova sadnje treba da bude 2.2-2.5 m,

dok unutar reda 25-40 cm. Sednice maline se sade u dubini u

kojoj su bile u rasadniku pre vađenja, ali u praksi zbog

kompresije zemljišta se sade 3-4 cm dublje. Sadnice treba

Sadnice malina: a) dobra sadnica

(prva klasa), b) slaba sadnica.

saditi pod uglom od 45°, tako da bi izdanci izašli od pupoljaka

korena. Posle sadnje treba postaviti sistem navodnjavanja kap

po kap.

Zapamtite: Ne preporučuje se pritisnuti sadnice nogom tokom

sadnje nego samo rukom, jer koreni su veoma osetljivi.

Brazde za sadnju malina Sadnica maline od pupoljaka

korena

Zapamtite: odmah nakon sadnje sadnica, postavlja se sistem za

navodnjavanje kap po kap, i neophodno je zalivanje sadnica po

potrebi, 2-3 puta.

Zapamtite: kad novi izdanci dostignu visinu od 20-25 cm, tada

ostatak starih sadnica treba iseći makazama i ukloniti ih.

Zapamtite: plevljenje treba uraditi ručno u prvoj godini, da ne

bi pomerili korenje. U prvoj godini se ne radi okopavanje

(okopavanje sadnica).

Sadnice malina se smatraju dobrim ako posle sadnje od svake

od njih niču 2-3 novih izdanaka.

Sistemi gajenja malina

Malina se gaji u vertikalnom špalir sistemu, kod koga u

zavisnosti od položaja žice, postoje dve vrste naslona:

stubovi u kojima se nalaze jedna nit žice u dva/tri

sprata (nivoa), takozvani sistem „I“

stubovi sa dve niti žice u dva/tri sprata (nivoa) u

horizontalnoj poziciji, takozvani sistem „T“

Sistem špalir „I” obično se koristi kod sorti Vilamet i

Miker, dok sistem „T“ je veoma praktičan kod Polke. Kod

sistema špalir „I“ izdanci se vežu za žicu pojedinačno i tako

ne ležu na zemlju od težine plodova. Obično u ovom sistemu

su prisutne dve niti žice, prva nit je postavljena u visinu od

0,9 m, dok je druga nit u visina od 1,8 m, dok visina stuba

postiže 2,0 m.

Kod sistema špalir „T“ na stubovima se postavljaju dve

poprečne letve, sa dimenzijama od 2,0 x 2,5 x 60 cm, koje su

pričvršćene na svakom stubu u visini 0,8 m i 1,7 m od tla. Na

svakom kraju poprečne letve, koja se prostire dužinom reda

se učvršćuju pocinkovane ili plastificirane žice. Izdanci se

upravljaju da rastu između dve niti žice ili redova žice.

Sistem špalir „ T“ Sistem špalir „I“

Briga za nove voćnjake

Uključuje: orezivanje malina, redovnu obradu zemljišta,

suzbijanje korova (konkurentnih biljaka), đubrenje,

navodnjavanje, zaštitu od uzročnika bolesti i štetočina.

U proleće treba izabrati najbolje izdanke i povezati ih za žicu.

Svaki izdanak u proizvodnji se skrati sa kosim rezom u visini od

2m. U dužini reda od 1m treba

biti 5-7 izdanaka. Slomljeni i

oštećeni izdanci se uklanjaju.

Plevljenje novih izdanaka – svi novi izdanci (koji niču

u proleće) se uklanjaju do

nivoa zemlje, do 15-30 maja

i ovo zavisi od regiona.

Posle maja meseca, izdanci se vežu da bi rasli i bili

spremni za sledeću godinu.

Đubrenje maline u proizvodnji – vrši se sa stajskim đubrivom

sa 10-15 tona/ha i ostatak se ispunjava sa mineralnim đubrivima

u zavisnosti od rezultata analize zemljišta.

Navodnjavanje malina se obezbeđuje ravnomerno tokom

perioda vegetacije korišćenjem sistema navodnjavanja kap po

kap.

Održavanje prostora

Plevljenje ili okopavanje u redu

se radi 5-7 puta godišnje, u

dubini od 7-10 cm.

Prostor između redova se sadi

travom koju treba kositi tokom

godine po potrebi u visini od 8-

10 cm.

Berba – sazrevanje nije odjednom, tako da se berba vrši

kontinuirano i traje od 1 do nekoliko meseci. U zavisnosti od

regiona, sazrevanje počinje od sredine juna do sredine jula za

Vilamet i Miker, dok za Polku počinje od sredine juna i traje

do kraja novembra.

Prinos za sorte se krece od 10-15 tona/ha. Berba se vrši svaki

drugi dan, rano ujutro ili kasno posle podne.

U jesen, kod letnjih sorti izdanci se puštaju, oni leže na zemlji, da

ih sneg pokrije i tako da budu zaštićeni od niskih temperatura.

Bolesti i štetočine

Maline napadaju veliki broj bolesti i štetočina. Najčešće bolesti su:

Sušenje sadnica

(Dydimella applanata) Siva trulež maline

(Botrytis cinerea)

Rđa maline

(Phragmidium rubi-idaei) Trulež korena

(Phytophthora fragariae var. rubi)

Maline su pogođene od velikog broja štetočina, a najčešći su:

Vaške bilja (Aphididae), i Štitasti moljac (Trialeuroides

vaporariorum).

Žižak maline

(Anthonomus rubi)

Običajni pauk

(Tetranychus urticae)

Zaštitne mere od bolesti i štetočina:

Preventivne-agronomske metode kao što je izbor sorte,

izbor zemljišta, saniranje okoline u i izvan voćnjaka, ishrana

bilja, higijena vode i normalna vlažnost zemljišta.

Bio-tehnička zaštita - podrazumeva upotreba feromona.

Biološka zaštita - podrazumeva upotrebu korisnih insekata u

voćnjacima.

Hemijska zaštita - podrazumeva upotrebu hemikalija

dozvoljenih u organskoj proizvodnji.

Podržani i pripremio:

Veštine za Ruralno Zaposlenje (VRZ)

HELVETAS Swiss Intercooperation - Kosovo

Tel: + 381 (0) 38 517 715

Nazim Gafurri ul.br.33, PO Box 2, 10000 Pristina

http://www.helvetas-ks.org/s4re/

U saradnji sa:

Tel: +381 (0) 28 536 726

Selo Donji Sfaračak, b.b, 42000 Vučitrn

www.iadk.org