1

З А П И С Н И К

са XXIII седнице Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Београду,

одржане 25. децембра 2017. године, са почетком у 18,30 часова.

ПРИСУТНИ: др М. Васиљевић, др Дејан Поповић, др С. Аврамовић, др Ј. Тркуља, др Ђ.

Игњатовић, др Д. Митровић, др З. Томић, др С. Марковић, др М. Драшкић, др Г.

Илић-Попов, др Р. Васић, др Н. Јовановић, др Д. Вујадиновић, др Ј. Хасанбеговић,

др Б. Беговић, др М. Шкулић, др А. Јакшић, др О. Вучић, др М. Јовановић, др С.

Панов, др З. Мирковић, др С. Бован, др Ж. Бујуклић, др Н. Делић, др В. Павић, др

Д. Ђурђевић, др Б. Ракић, др В. Петров, др М. Полојац, др Д. Миловановић, др М.

Ђурђевић, др Душан Поповић, др И. Вуковић, др И. Крстић, др Б. Милисављевић,

др М. Давинић, др Т. Јованић, др Т. Јевремовић Петровић, др Н. Бодирога, др М.

Живковић, др В. Станимировић, др Г. Дајовић, др Б. Радуловић, др Марко

Станковић, др Н. Петровић Томић, др Љ. Ковачевић, др М. Радовић, др М.

Дреновак Ивановић, др В. Вулетић, др М. Ђорђевић, др Д. Вуковић, др А. Гајић,

др Б. Чучковић, др М. Лукић Радовић, др А. Катанчевић, др М. Здравковић, др В.

Бајовић, др Н. Кршљанин, др Марко Јовановић, др С. Костић, др Ј. Лепетић, др В.

Цуцић, др В. Цветковић-Ђорђевић, др Милош Станковић, др У. Новаковић, др С.

Јанковић, др Д. Ђукић, др Д. Ракитић, мр Ј. Мешић, мр Д. Стојаковић, С. Поповић,

др К. Радојковић-Илић, др Н. Лукић, М. Перовић, мр Д. Павић, Ф. Бојић, С. Дабић,

Б. Бабовић, А. Одоровић.

ОДСУТНИ: др М. Стефановски, др А. Јовановић, др Г. Илић, др Д. Хибер, др Р. Јелић, др В.

Радовић, др М. Караникић Мирић, др Т. Маринковић, др Н. Тешић, др Милош

Милошевић, др С. Глигић, др К. Доловић, др И. Ђокић, У. Живковић, М. Вукотић,

Ђ. Марковић.

ОДСУСТВО: др Б. Спаић.

МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА: др Б. Лубарда, др Милош Јовановић, Н. Селаковић.

Седници су присуствовали: секретар Факултета, М. Ваљаревић; и Александар Медић,

тонско снимање.

Пошто је констатовао да постоји кворум за рад и одлучивање, проф. др С. Аврамовић је

отворио седницу Наставно-научног већа и предложио дневни ред који је једногласно усвојен.

Д Н Е В Н И Р Е Д

1. Примање записника са XXII седнице

2. Саопштења

3. Утврђивање Предлога за расписивање конкурса за избор једног доцента за ужу начну област

Jавне финансије и финансијско право - предмете Пореско право и Право међународних

пореских уговора

4. Доношење Одлуке о потреби ангажовања и саставу Комисије за избор једног демонстратора за

Међународноправну ужу научну област – предмет Међународно јавно право

2

5. Утврђивање Предлога за продужење радног односа проф. др Сими Аврамовићу

6. Давање сагласности за рад проф. др Татјани Јевремовић Петровић – Пољопривредни

факултет Универзитета у Београду

7. Разматрање Нацрта Статута Универзитета у Београду

8. Докторске дисертације

9. Признавање испита на:

a) мастер академским студијама

б) докторским академским студијама

10. Евидентирање активности на унапређењу квалитета рада

11. Текућа питања

12. Разно.

Ad 1.

Записник са XXII седнице, одржане 27. новембра 2017. године, једногласно је и без

примедаба усвојен.

Ad 2.

Проф. др С. Аврамовић је саопштио Већу да је заменица управнице библиотеке Правног

факулета др Бранка Драгосавац, лауреат награде “СТОЈАН НОВАКОВИЋ” за 2017. годину.

Награду је добила за монографију „Јавне библиотеке у Србији од 1901. до 1918. године“, која је

објављена 2016. године. Ова престижна награда коју је установило Библиотекарско друштво

Србије 1997. године, додељује се сваке године, 14. децембра, на Дан библиотекара. Награда која

носи име великана српске културе и библиотекарства се додељује појединцу или групи аутора за

објављено дело из области библиотечко-информационе делатности, које представља значајан

допринос библиотекарству. Подсетио је такође да је ову награду, пре две године, добила и др

Светлана Мирчов, тадашњи управник библиотеке Правног факултета.

Председник Већа је такође саопштио да је студентима Правног факултета Универзитета у

Београду који су слабијег социјалног стања, у среду, 27. децембра 2017. године, уручено 100

стипендија. Правни факултет, традиционално, готово деценију, додељује стипендије у износу од

10.000 динара месечно својим најбољим студентима који редовно полажу испите, а слабијег су

социјалног стања.

Проф. др С. Аврамовић је подсетио да ће се фебруарски испитни рок одржати од 8. до 20.

фебруара 2018. године.

Доц. др М. Ђорђевић, продекан за међународну сарадњу, обавестила је Веће да су на

квалификационом регионалном такмичењу из медијског права одржаном у Загребу од 20. до 23.

децембра 2017. године, студенти Правног факултета Универзитета у Београду освојили прво

место у конкуренцији тимова из југоисточне Европе. Такође, наш студент Павле Новевски је

освојио награду за најбољег говорника, док је Исидора Грабеж освојила награду за другог

најбољег говорника. На тај начин наши студенти су обезбедили пласман на светско такмичење

Monroe E. Price Media Moot Court Competition које се одржава у Оксфорду од 8. до 12. априла

2018 године. Тим који је освојио прво место у југоисточној Европи и који ће представљати

3

Правни факулет на светском такмичењу су студенти основних и мастер студија: Исидора Грабеж,

Јована Мисаиловић, Бојана Маринковић, Стефан Деспот и Павле Новевски. Тренер тима је

студент Правног факултета Марко Живановић, на челу са доц. др Вуком Цуцићем.

Доц. др М. Ђорђевић је такође информисала Веће да је тим студената Правног факултета

Универзитета у Београду, на седмом регионалном такмичењу студената права из области

Компанијског права под називом Big Deal, одржаном у Љубљани (Словенија), од 29. новембра до

1. децембра 2017. године, на енглеском језику, заузео треће место. Београдски тим је за

такмичење припремала доц. др Јелена Лепетић. У припреми су помогли и адвокат Ненад

Поповић из кацеларије Јанковић, Поповић & Митић, ванредни професор др Душан Поповић,

ванредни професор др Љубинка Ковачевић и асистент Филип Бојић, којима чланови тима дугују

захвалност на подршци и саветима.

Продекан за међународну сарадњу је истакла да су студенти Правног факултета и ове

године постигли сјајне резултате на националном такмичењу „Осуди дискриминацију“ које

организује Повереница за заштиту равноправности, уз подршку Фондације за отворено друштво.

Од осам тимова који су се квалификовали за усмену фазу такмичења, која се 12. и 13. децембра

2017. године одржавала у просторијама Управног суда у Београду и Народне банке Србије, чак

пет тимова чинили су студенти Правног факултета Универзитета у Београду, од којих се тим које

су чинили Александар Квастек и Владан Живковић, студенти четврте године Правног факултета,

а које је спремао Новак Вујичић, сарадник у настави, пласирао у финале такмичења и освојио

друго место. Прво место припало је студентима сa Правног факултета Универзитета у Нишу. На

свечаној додели награда 13. децембра 2017. године студентима Правног факултета припала је и

награда за најбоље писане поднеске. Лауерати ове награде су студенткиње четврте године

Кристина Варничић и Сања Дедовић које је за такмичење спремала Бојана Тодоровић, сарадник у

настави на Правном факултету Универзитета у Београду.

Ad 3.

а) Утврђивање Предлога за расписивање конкурса за избор једног доцента за ужу начну

област Jавне финансије и финансијско право - предмете Пореско право и Право

међународних пореских уговора

На основу предлога Катедре за правно-економске науке, Веће је једногласно утврдило

П Р Е Д Л О Г

Расписује се конкурс за избор једног доцента за ужу начну област Jавне финансије и

финансијско право - предмете Пореско право и Право међународних пореских уговора на

Правном факултету Универзитета у Београду.

Ad 4.

Доношење Одлуке о потреби ангажовања и саставу Комисије за избор једног

демонстратора за Међународноправну ужу научну област – предмет Међународно јавно

право

4

На основу предлога Катедре за међународно право и међународне односе, Веће је

једногласно донело

О Д Л У К У

Расписује се конкурс за избор једног демонстратора за Mеђународноправну ужу

научну област – предмет Међународно јавно право на Правном факултету Универзитета у

Београду и образује Комисија за писање реферата, у саставу:

др Бојан Милисављевић, ванредни професор

др Ивана Крстић, ванредни професор

др Александар Гајић, доцент

др Бојана Чучковић, доцент.

На молбу председника Већа, проф. др С. Аврамовића, даље вођење седнице преузео је

проф. др В. Петров, продекан за наставу, а проф. др С. Аврамовић је привремено напустио

Конференцијску салу, док се не оконча расправа о следећој тачки дневног реда.

Ad 5.

Поводом ове тачке, за реч се јавила проф. др О. Вучић и у складу са чланом 23. Пословника о

раду Наставно-научног већа Правног факултета, прочитала и приложила за записник следеће излагање:

"Поштоване колегинице и колеге, написала сам своју реч, тако да ће остати забележена у

целини, како се не би, у записничким интерпретацијама, на неки начин изменио смисао онога што ћу

рећи. Било нехотице, било са неком намером. Јавила сам се како бих, први пут од увођења могућности

продужења радног односа професорима који су испунили услове за пензију, ускратила свој глас

предлогу који је учињен. И како такав поступак представља веома крупну одлуку, сматрам својом

изузетно важном обавезом да је образложим. Зашто, по мом суду, не могу да се сагласим са предлогом

који је учинила Катедра за историју, а тиче се професора Симе Аврамовића да му се, сагласно новим

законским решењима, по други пут продужи радни оиднос. Овом приликом нећу о контраверзама око

новог закона. Чини се да са овим законом безмало ништа није у реду, осим да је неспорно добро,

сагласно Уставу и европским стандардима, уређено питање продужења радног односа. Можда тако и

јесте, и моја намера није да ово решење оспоравам, али не могу да не приметим да смо ми институција

која је, ревносније и брже од других, похрлила да овом закону удахне живот и да, поступајући на овај

начин, потре све напоре хиљада оних који су потписали петицију којом оспоравају новодонета

законска решења, и обесмисли оставке петоро најеминентнијих чланова Националног савета. Данас ћу

говорити само о колеги Аврамовићу. У својој речи нећу улазити у аргументацију и наводе који су

садржани у предлогу. Ја себи нећу дати превише него што могу, значи овде нећу оспоравати наводе

Катедре, нећу ценити наведене разлога успуњености услова, јер врло добро сам свесна да се бавим

уставним правом и да се моје компетенције не простиру на област којом се бави проф. Аврамовић. Ја

ћу говорити о услову који се не прописује, јер се тај услов подразумева. О услову који се слободном

интерпретацијом може назвати праусловом нечије професуре, о услову свих услова, који мора бити

испуњен пре него што се приступи оцењивању мере испуњења свих других услова. Говорићу о услову

који, уколико није испуњен, укида потребу за испуњењем свих других услова, односно, који све друге

услове чини нелегитимним. Који је то услов и зашто га, по моме суду, ја то наглашавам, професор

Сима Аврамовић не испуњава.То је услов који подразумева нужна својства и потребан капацитет

5

једног професора права. Професор права, пре свега, то сви знамо, мора познавати право, и то врхунски,

мора поседовати врхунско правничко знање. Друго, професор права мора да разуме да важеће право

обавезује, да се важеће право мора поштовати. Треће, професор права мора умети да право примени. За

прво и треће се може тражити помоћ колега, колега који се баве неким посебним дисциплинама, и то је

сасвим легитимно. Проблем је само у избору оних од којих ће таква помоћ бити тражена, али то би

професор права требало да савлада. Оно што представља разлог који се никако не може преносити на

друге и који се не сме релативизовати, где се не може тражити помоћ, то је разлог који подразумева

разумевање обавезности важећег права, односно његовог поштовање. Дакле, професор Сима

Аврамовић је, по моме суду, у својству професора права ни мање ни више него најпрестижнијег

правног факузлтета у земљи - Правног факултета Универзитета у Београду старог преко 200 година,

показао да право или не познаје или да га познаје али да га, са намером или без ње, немаром не

примењује. Уз све то, професор Аврамовић је показао да никако не жели да робује чињеници да право

обавезује. Можда обавезује друге, можда обавезују све студенте које као професор учи и за показано

незнање кажњава, обавезује нас његове колеге, али не и самог професора Аврамовића.

Својим поступцима, навешћу само неке од њих, неке које сматрам најмаркантнијим, колега

Аврамовић је показао да он право не поштује. Тако сам, последњих неколико година, пред свима вама

јавно, отворено, са пуном свешћу о одговорности, сопственој и ове куће, говорила да је професор Сима

Аврамовић дозволио, одобрио или се сагласио, можда и наложио, да се кривотвори деловодна књига.

То је учињено затирањем постојања једног раније заведеног акта, на чије је место, након што је видно

белилом „прекречен“, под бројем тог замрлог акта и са датумом када је тај акт заведен, унет један у то

време непостојећи акт, коме је на противправан, правно недозвољен начин, удахнут живот пре него

што је био и написан. Тиме је фалсификовано постојање и дејство правилника који у време када је

„заведен“ и примењен није ни постојао. Овим неспорно противправним поступањем, онемогућено је

остварење права лица која су то право имала у време свог обраћања Правном факултету, где им је од

стране одговорног лица речено да испуњавају све услове и када им није помињано постојање

правилника који представља препреку остварењу њиховог права. Са целом овом ствари упознала сам

Наставно научно веће, не сумњајући ни тада као ни сад, да било ко од вас не зна да се деловодна књига

не сме фалсификовати. Сви моји напори да професор Сима Аврамовић донесе деловодну књигу и

стави је на увид, како би, у крајњој линији, елиминисао све моје наводе и тиме дискредитовао свако

моје даље залагање да се овај поступак казни, остали су без потребне реакције. Овакво поступање

професора Аврамовића упућује на закључак да су моји наводи истинити и да је он дубоко свестан

почињеног кршења права. Надаље, професор Аврамовић је дозволио и одобрио пријем у радни однос

лица која не испуњавају услове утврђене конкурсом, багателишући важеће законске норме, кршећи акт

о систематизацији и важећи закон. Професор Аврамовић одржава на снази незаконите правне акте,

попут поменутог акта о систематизацији, како би се на Правном факултету запошљавала лица

неодговарајућег профила стручне спреме, попут свршених угоститеља или хотелијера, изостављајући

законом постављен услов да се поред висине мора утврдити и врста стручне спреме. Очигледно је да

се не ради о незнању или пропусту, већ о јасном науму да се на овај начин омогући запошљавање

одређених лица, упркос чињеници да не испуњавају законске услове. На крају, ово последње што се

десило, очевидно фалсификовање записника са седнице Наставно научног већа. Ма колико се

професор Аврамовић правдао да је до „грешке“ дошло услед обавеза наметнутих припремама за

велико научно саветовање у иностранству, непобитна је чињеница да је кривотворено чињенично

стање. Не могу да не поменем да је професор Аврамовић о својој колегиници са Катедре, редовној

професорки, у писмену које је заведено и послато на Универзитет изнео незамисливе нмеистине

рекавши да својим научним опусом не може да добаци до броја радова које има асистент на наследном

праву кога је он изабрао за доцента на сопственом предмету. Када је та професорка овде, пред свима

6

нама, представила своје радове и доказала да је професор Аврамовић изнео грубе неистине, није

уследила никаква исправка Аврамовићевог написа. Професор Сима Аврамовић је, довођењем за шефа

правне службе Правног факултета лице које је студирало на нашем Факултету 10 година са просеком

нешто вишим од шестице, понизио наш Факултет, све наше студенте и правничку струку. Вођен мени

непознатим разлогом, преузео је једног од вероватно најмање оспособљених правника да упоравља

правном службом на Правном факултету. Стотине наших свршених студената, одличних, вредних,

оних који боље послове какав је посао шефа правне службе Правног факултета заслужују и којима

такав посао припада, професор Аврамовић није просто увредио, он им је показао овим својим

поступком да учење, залагање, одрицање немају никаквог смисла, чиме је изневерио свој професорски

позив.

Све што сам овом приликом изнела, по мени је за људе са потребном свешћу, са развијеним

осећајем за правду и са добрим познавањем права, а таквима сматрам све вас, довољно да донесете

свој суд. По моме схватању, речено се од људи који чине наше Наставно научно веће, просто не може

игнорисати. Ја, сви ви то добро знате, за своје аргументе не лобирам, не тражим подршку ни на који

други начин осим оног који ће обезбедити снага аргумента које сам изнела. Моја савест ми не

дозвољава да данас оћутим. Ја сам гласала да се професору Аврамовићу продужи радни однос када је

испунио услове за одлазак у пензију први пут. Такође сам гласала за све друге колеге у истој ситуацији

не ускраћујући свој глас, чак ни када је било случајева када је веће другачије поступало, јер сам

сматрала важећу нормативу у овој ствари недостатном, те би свака учињена селекција била недовољно

правична. Верујем да имам права на критички став и да је моје неслагање легитимно, да не морам да се

уклопим у опредељење других или да ћутим. Није мој манир да на ходнику завапим „докле“, а на

седници Наставно научног већа подигнем руку. Да ли верујем да ћу „победити“, па наравно да не

верујем, али просто преко таквих ствари на Правном факултету у колективу најобразованијих

правника не може да се прелази ћутке. Због чега је професор Аврамовић поступао на приказани начин

ја не знам, у име кога је професор Аврамовић тако поступао знам још мање, али да ли је такво

поступање сагласно праву, ја тврдим да није. Да ли је професор Аврамовић овим и сличним

поступцима оспорио себе као професора права, по мени јесте. Ако се моји аргументи могу да оспоре,

ја ћу то овде пред свима порећи. Ако ми неко овде докаже, да се овако сме и може поступати, да је ово

правно, да није неправно, да је ово исправно, да није неисправно, ја ћу свој суд променити и изречено

повући."

У даљој дискусији, учествовали су: проф. др Ј. Хасанбеговић, проф. др З. Мирковић, проф. др

О. Вучић, проф. др С. Бован, проф. др В. Вулетић, проф. др З. Томић и проф. др В. Петров.

Проф. др Ј. Хасанбеговић је истакла да не оспорава стручност проф. Аврамовића, али да

оспорава предлог Катедре његовим односом према праву и професионалној правничкој етици. Поред

случајева које је поменула проф. Вучић, проф. др Ј. Хасанбеговић је подсетила на пар других, јер они

сви заједно утичу на њен став у овој ствари. Подсетила је чланове Већа да Факултет, на иницијативу

декана, кривично гони кафе куварицу и спремачицу за мањак који се појавио у факултетској књижари

у којој су радиле. Та ствар не стоји, при чему проф. Аврамовић није нашао за сходно да покрене

поступак када смо могли да видимо наше студентске функционере како на правно недозвољен начин

помажу полагање испита на овом Факултету. Проф. Хасанбеговић је такође подсетила да смо недавно

имали прилику да се осведочимо о крајње непримереном понашању нашег колеге на студентском

стручном и научном скупу на Златибору, који је у својству професора овог Факултета присуствовао

том скупу. Он се бацао по снегу потпуно непримерено обучен, односно необучен. Ту декан не види

никакав поступак који би изражавао неки етички став према професионалном моралу. Проф.

7

Хасанбеговић је истакла и да проф. Аврамовић упорно избегава да изрекне санкцију професору који је

несумњиво плагирао дело чувеног професора, упркос томе што је Наставно-научно веће дуго

расправљало о тим стварима и несумњиво утврдило плагијат. Ако неко ко је стручан изгуби осећај за

то шта је законито а шта незаконито, при чему, ова два дела које је поменула проф. Вучић јесу дела за

која су у кривичном закону и за која је прописана казна затвора од пет година. Нормално, о

законитости се стара декан и ми очекујемо да неко други уради посао уместо нас. Неће тај други

урадити посао док је декан проф. Аврамовић, који се, исто тако, не устеже да зове и агитује међу

људима којима је на овај или онај начин, било незаконито било нечасно, омогућио некакву добит, па

их позива да вечерас учествују у овом гласању. Овде ће се зауставити, јер би листа, која и те како има

везе са етиком, а није непосредно правни прекршај у смислу кривичног дела, та листа је веома дуга и

нема намеру да све што се збивало понавља.

Поводом изложених дискусија, проф. др З. Мирковић је изразио запрепашћење, подсећајући

да је тим излагањима проф. др С. Аврамовић доведен у питање као професор, а и постављено је и

питање да ли је учинио кривична дела. Сматра да је дискусија отишла у разним правцима и предложио

да се врати тамо где јој је и место, а то је иницијатива Катедре за правну историју, која је свој предлог

учинила на основу члана 93. став 3. Закона о високом образовању и ближим критеријумима које је

Национални савет за високо образовање донео 18. октобра 2017. године. Проф. др С. Аврамовић је

испунио све услове за продужетак радног односа, а и више од тога. Посебно је истакао да је последња

монографија проф. Аврамовића о Српском грађанском законику из 1844. године, написана на 103

стране и објављена на енглеском језику. Овај рад је објављен у Зборнику за европску правну историју

који издаје чувени Макс Планк Институт из Немачке. Истакао је и наставни и педагошки рад проф.

Аврамовића који је беспрекоран, а који нико није поменуо. Нико није поменуо ни беседништво, по

чему је овај факултет познат, не само на универзитету и у граду, већ и у целој земљи, региону, а и

шире. Поставио је питање зашто нико није поменуо колико је страних професора проф. Аврамовић

довео и примио. Гледано у последњих двадесетак година, после проф. др В. Димитријевића и проф. др

О. Станојевића, проф. Аврамовић је био тај који је на овај Факултет довео највећи број страних

професора. И када није био декан, а и када је декан, проф. Аврамовић је увек био ту када је требало да

се решавају разна питања и проблеми, о чему такође Веће није ништа чуло. Али је претходним

дискусијама доведен у питање као професор, а и да је изгубио осећај за правду и етику. Тиме је

дискусија недозвољиво отишла на лични терен. Може да схвати да неко не жели да гласа за продужење

радног односа проф. Аврамовићу, ако сматра да је било одлука које је као декан опортуно донео, што

је легитимно и што може да каже, али овај начин, посебно начин на који проф. Вучић говори, је нешто

што је прешло границе доброг укуса. Још једном моли Веће да се дискусија врати према предлогу

Катедре.

Одговарајући на излагање проф. др З. Мирковића, проф. др О. Вучић је истакла да не може да

прихвати тон којим јој се, по годинама млађи, обраћа колега, и да је то неприхватљиво и неакадемски.

Подсећа да није рекла ниједну реч која представља вредносни суд. Подсећа да је рекла да је декан

кршио право зарад опортунитета вршења деканске функције. Он је ради опортунитета кривотворио

деловодну књигу.

Проф. др С. Бован је истакао да Факултет има три професора која, независно од онога што се

овде прича, морају да остану са нама, а то су: проф. др М. Васиљевић, проф. др Дејан Поповић и проф.

др С. Аврамовић. Свака дискусија на ову тему је срамна и да је све ово што се сада ради некоректно

према проф. др С. Аврамовићу. Не можемо да се понашамо на тај начин према проф. Аврамовићу, а и

двојици осталих професора, који су стубови овог Факултета. Срамно је позивање проф. др Ј.

Хасанбеговић на етику и морал када је у питању декан, проф. др С. Аврамовић, а о моралу и етици

8

проф. др Ј. Хасанбеговић чуће се када се буде говорило о томе како је била бирана у звање ванредног

професора.

Доц. др В. Вулетић је изразио извињење и непријатност што се уопште јавља за реч овом

приликом и поводом ове тачке која заслужује свечарску атмосферу. Будући да су стицајем околности

изречене неке речи које се односе на њега, жели да напомене да је реч о снимку који је настао не у

моменту његовог званичног обраћања студентима, у званичној функцији, већ о снимку који је настао

када је изишао из сауне на снег и радио све оно што просечан Финац ради у тој ситуацији. Пита проф.

др Ј. Хасанбеговић како је уопште дошло до тога да се особа са кредибилитетом као што је њен,

уопште бави таквим стварима и тим снимком.

Проф. др З. Томић је у свом излагању најпре напоменуо да неће овде говорити о томе ко је

старији, а ко млађи, нити о томе ко је кога пола, поштујући године свих чланова Већа. Такође је

истакао да ко год да је декан био, ко ће бити и ко јесте, какви смо сви ми, тешко је бити декан. Нити је

проф. Аврамовић савршен, нити је проф. Аврамовић непогрешив. То говори у својству управника

Центра за руковођење правним пословима на Правном факултету. Сматра да уколико неко има доказе

за неко кажњиво дело, деликте, или незаконитости, од административног и помоћног особља

Факултета, па до декана, нека надлежним органима поднесе те одговарајуће доказе. Упућује на књигу

преминуле и уважене проф. др Загорке Јекић, под насловом Докази и истина у кривичном поступку.

Предлаже да се пређе на гласање о предлогу Катедре.

Закључујући дискусију, проф. др В. Петров је подржао предлог Катедре и затим га ставио на

гласање.

Веће се изјаснило о предлогу Катедре за правну историју и са 2 гласа против, утврдило

ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ

О ПРОДУЖЕЊУ РАДНОГ ОДНОСА

ПРОФ. ДР СИМИ АВРАМОВИЋУ

Предлаже се Сенату Универзитета у Београду да ДР СИМИ АВРАМОВИЋУ, редовном

професору Универзитета у Београду – Правног факултета, за ужу научну област Правна

историја – предмет Општа историја државе и права, продужи радни однос за школску

2018/2019. и 2019/2020. годину, односно до 30. септембра 2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Проф. др Сима Аврамовић је један од најистакнутијих правних историчара у нашој земљи,

али и на просторима некадашње Југославије. У областима којима се бавио стекао је и завидну

међународну научну репутацију, а нарочито у материји античког грчког права и државно-

црквеног права, као и реторике, још и пре него што је изабран у звање редовног професора

Правног факултета Универзитета у Београду 1993. године. На Правном факултету је из

некадашње Опште историје државе и права развио сродну, али осавремењену дисциплину

Упоредна правна традиција, коју су потом преузели и неки други правни факултети у Србији и

региону. Она се заснива на концепцији да се правна историја не изучава само ради упознавања

прошлости, већ се инсистира на оним елементима правне традиције који су оставили трага и у

9

савременим правима, како домаћем, тако и упоредном. Нарочито се води рачуна о томе како

право настаје, при чему посебно место имају правни транспланти, које проф. Аврамовић често

истражује руковођен идејом великана савремене правне историје и теорије, проф. Алана Вотсона

са Универзитета у Џорџији. Алан Вотсон је постао пријатељ Правног факултета, основао своју

Фондацију за награђивање наших студената, а потом постао и почасни доктор наука

Универзитета у Београду управо захваљујући сарадњи са проф. Аврамовићем. Проф. Аврамовић

је руковођен концептом правних позајмица 2006. године написао и први, оригинални уџбеник са

таквим приступом на нашим просторима. На основним студијама је, заједно са проф. др Обрадом

Станојевићем, утемељио предмет Реторика, који је веома брзо стекао велику популарност код

студената. Први уџбеник из тог предмета је написао 2002. године заједно са др. О. Станојевићем

под називом Ars rhetorika – вештина беседништва (који је добио награду „ЈП Службени лист

СРЈ“ као дело године). Потом је 2008. године самостално објавио уџбеник Rhetorike techne –

вештина беседништва и јавни наступ који је добио награду Универзитета у Београду као књига

године и доживео више издања.

Осим поменута два предмета, на Правном факултету у Београду предаје више предмета на

мастер и докторским студијама (Античко грчко право, Западна правна традиција, Државно-

црквено право, итд.), а по позиву предаје предмет Реторика на последипломским студијама

Филолошког факултета у Београду, као и предмет Правни положај Цркава и верских заједница у

Европи на мултидисциплинарним студијама Универзитета у Београду. Био је ментор у десетак

докторских и неколико десетина магистарских и мастер радова, као и члан бројних комисија за

одбрану докторских, мастер и магистарских радова на београдском и другим правним

факултетима. Од стране више иностраних универзитета је био позиван као екстерни евалуатор

приликом избора у звање редовног професора на њиховим факултетима (Универзитет у Атини,

Универзитет у Солуну, Универзитет у Денверу).

По позиву је одржао низ предавања на великом броју универзитета и научних

институцијама у свету, а он најзначајнијих у последњих десетак година издвајамо Kapodistrian

University of Athens, Greece (2007), University of Vienna (2008), Austrian Academy of Sciences and

University of Vienna (2011), University of Oxford, Balliol College (2011), Max-Planck-Institut für

europäische Rechtsgeschichte, Frankfurt am Main (2012), University of Tokyo (2014), University

Lumsa, Palermo (2016), итд.

Учествовао је на великом броју међународних и домаћих стручних и научних

конференција. Више пута је наступао са својим радовима на престижним светским скуповима

правних историчара антике: SIHDA (Société Internationale Fernand de Visscher pour l'Histoire des

Droits de l'Antiquité), Symposion (Vorträge zur griechischen und hellenistischen Rechtsgeschichte),

Sommerseminar für Antike Rechtsgeschichte (који је два пута до сада организовао на Правном

факултету Универзитета у Београду). Поред тих, редовних међународних симпозијума, у

последњих десет година учествовао је (више пута као keynote speaker), и на скуповима

Forschungen zur Rechtsgeschichte in Südosteuropa (University of Vienna, 2008); Holy Places and

Religious Institutions (Roma, 2008); Intolerance and Discrimination against Christians (Vienna,

OSCE/ODIHR 2009); Conflict and Coexistence – Southeast Europe’s Legal Systems in the 19th

and 20th

Centuries (University of Vienna, 2011); Verfassungsgebung und Verfassungsdiskurs – Politische Praxis

und Sprache in den Ländern Südosteuropas im 19. Jahrhundert (University of Vienna, 2011); Legal

history, its present and future (University of Zagreb, 2011); Protecting the Sacred Places of the

10

Mediterranean (Brussels, Berlaymont, 2012); 1700 Years of the Edict of Milan (University of

Nis/Naisus, 2013); Reception and Modification of Law in Social Modernization (Aoyama Gaquin

University, Tokyo, 2014); Transplantation and Transformation of Law (Toyo University, Tokyo, 2014);

Ancient Greek Law Seminar (University of Tokyo, 2014); Arma et Leges (Frankfurt am Mein, 2015);

Symposion für Thomas Simon zum 60. Geburstag (University of Vienna 2015); Palermo incontra

Belgrado (Lumsa University Palermo, 2016); Der Fremde im Recht (University of Budapest 2017);

Greek Drama and Politics (Universities of Thessaloniki/Komotini 2017); Territorial Disputes in Asia

and Eastern Europe: A Comparative and International Law Perspective (University of California,

Berkley/Dubrovnik 2017).

Учествовао је и у нормативним активностима у земљи и иностранству. Од 2001. године је

био шеф експертског тима за правна питања Савезног министарства вера и припрему Закона о

верској слободи, радне групе за доношење Закона о црквама и верским заједницама (2006), члан

радне групе за доношење Закона о високом образовању (2005), и радне групе за доношење

Измена и допуна тог закона (2010). Као стални члан Панела експерата за верске слободе

OSCE/ODIHR (Office for Democratic Instiututions and Human Rights), учествовао је у доношењу

Toledo Guiding Principles on Teaching about Religions and Beliefs in Public Schools (2007), који и

данас представља полазну основу приликом правног регулисања верске наставе у државним

школама у Европи.

Био је главни и одговорни уредник часописа Анали Правног факултета у Београду (2006-

2013), а током његовог мандата Анали су увршћени у највишу категорију домаћих часописа (М

24) према номенклатури Министарства науке РС. Члан је Издавачког одбора часописа Зборник

Матице српске за класичне науке; Kazan University Law Review; Akropolis: Journal of Hellenic

Studies; Comparative Legal History, Oxford и других.

На Правном факултету Универзитета се налазио на функцијама продекана за наставу у два

мандата (1989-1991. и 1994-1995), шефа Катедре за правну историју, председника Савета

Факултета, до дужности декана, коју и сада обавља у другом мандату. Његово дугогодишње

ангажовање на Универзитету у Београду, почев од функције председника Статутарне комисије,

председника Савета Универзитета у два мандата, потом и члана Сената Универзитета, у великој

мери је допринело угледу и значају који Правни факултет има на Универзитету у Београду.

После избора у звање редовног професора обављао је и низ значајних стручних и

друштвених функција. Примера ради, био је члан панела експерата OSCE/ODIHR за верске

слободе (2007-2012), председник Удружења Фулбрајтових стипендиста Србије (2009-2013), члан

Матичног одбора за друштвене науке у Министарству просвете и науке Републике Србије (2008 –

2016), а члан је Одбора САНУ за изворе српског права, стални члан сарадник Матице српске,

потпредседник Друштва за античке студије Србије, председник Alan Watson Foundation,

председник Комисије за одликовања Председништва Републике Србије, председник

Конференције правних факултета Србије, итд.

Поред изузетне комуникације са студентима у извођењу наставе, дао је велики допринос и

у развијању различитих облика ваннаставних активности, које су знатно утицале на друштвени и

академски престиж и препознатљивост Правног факултета Универзитета у Београду. То се

нарочито односи на формирање Центра за беседништво, а поготово на установљавање сада већ

традиционалног Такмичења у беседништву студената Правног факултета, које живи више од 20

11

година. Поготово је важна његова улога у оснивању и руковођењу Клуба пријатеља римског

права и антике „Форум Романум“, који са успехом остварује своје активности већ више од 45

година. Један је од оних који је на Факултет доводио велики број веома истакнутих иностраних

професора и научника и приближио их нашим студентима и колегама, што је многе од њих

учинило трајним сарадницима и пријатељима наше установе. Многи студенти су захваљујући

његовим препорукама добијали стипендије на најпрестижнијим светским универзитетима

(Харвард, Беркли, Оксфорд, Кембриџ, Минхен, итд.).

После избора у звање редовног професора, проф. Аврамовић је написао велики број

научних и стручних радова, уџбеника, монографија, чланака и других радова у земљи и

иностранству (потпуна библиографија у прилогу). Његову књигу Iseo e il diritto attico, Napoli

1997, 294 објавила је позната италијанска издавачка кућа Jovene editore. Објавио је и неколико

уџбеника у више издања: Општа правна историја, Упоредна правна традиција (коауторски са В.

Станимировићем), Аrs rhetorica – вештина беседништва (коауторски са О. Станојевићем),

Rhetorike techne – вештина беседништва и јавни наступ, као и неколико монографија, као

Прилози настанку државно-црквеног права у Србији (State-Church Law in Serbia), The

Predicament of Serbian Orthodox Holy Places in Kosovo and Metohia – Elements for a Historical,

Legal and Conservational Understanding (коауторски), а монографски карактер има и његов

недавно објављени рад „The Serbian Civil Code of 1844: a Battleground of Legal Traditions“, Konflikt

und Koexistenz. Die Rechtsordnungen im 19. und 20. Jahrhundert, Bd. II – Serbien Bosnien-

Herzegowina, Albanien, Max-Planck-Institut für europäische Rechtsgeschichte, Frankfurt am Mein

2017, 379-482.

Проф. Аврамовић је објавио знатно више радова у свим категоријама од оних које су

предвиђене прописима за избор у звање редовног професора, на основу чл. 74, ст. 10-12 Закона о

високом образовању, чл. 11 Минималних критеријума за избор у звања наставника на

Универзитету и чл. 13. Правилника о минималним условима за стицање звања наставника на

Универзитету у Београду (детаљи у прилогу), те Наставно-научно веће Правног факултета

Универзитета у Београду констатује да проф. др Сима Аврамовић испуњава све услове за

продужетак радног односа на период од две године, у складу са чл. 93, ст. 3 Закона о високом

образовању.

Имајући у виду његов научни и стручни допринос, креативни рад са студентима, као и

потребу Катедре за правну историју и Правног факултета Универзитета у Београду да проф. др

Сима Аврамовић својим ангажманом настави да доприноси даљем развоју Факултета, његовој

међународној афирмацији, његовој позицији на Универзитету у Београду и у широј друштвеној

заједници, Наставно-научно веће је утврдило предлог о продужењу радног односа професору др

Сими Аврамовићу од 1. октобра 2018. године за две школске године, односно до краја школске

2019/2020. године.

Ad 6.

а) Давање сагласности за рад проф. др Татјани Јевремовић Петровић-Пољопривредни

факултет Универзитета у Београду

12

На основу захтева Пољопривредног факултета Универзитета у Београду и позитивног

мишљења Катедре за грађанско право, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Члан 1.

Даје се сагласност др Татјани Јевремовић Петровић, ванредном професору, за

ангажовање на Универзитету у Београду – Пољопривредном факултету, ради извођења наставе и

одржавања испита из предмета Пословно право у летњем семестру, и одржавања испита из

предмета Пословно право у јануарском и фебруарском испитном року школске 2017/2018.

године.

Члан 2.

Сагласност за извођење наставе из члана 1. ове одлуке не подразумева сагласност за радно

ангажовање у смислу стављања на листу ради акредитације Пољопривредног факултета у

Београду.

Ad 7.

У вези са израдом и доношењем новог Статута Универзитета, проф. др В. Петров је

истакао да су сви наставници и сарадници били позвани да до 12. јануара 2018. године, на имејл

колегинице са Универзитета Тање Субашић, проследе своје предлоге, мишљења и сугестије, које

могу бити од користи у припреми текста новог Статута Универзитета.

Даље вођење седнице поново је преузео председник Већа, проф. др С. Аврамовић и

изразио захвалност на указаном поверењу, уз обећање да ће наставити да и у две наредне

школске године, ради у пуном капацитету као што је и до сада радио. У погледу Нацрта статута

Универзитета, проф. др С. Аврамовић је истакао да предложени текст садржи нека решења која

могу бити дискутабилна, као што је састав савета факултета. По новом решењу, Савет ће имати

27 чланова, од којих би 15 бирали запослени на факултету, осам су чланови које именује оснивач

и четири које бира студентски парламент факултета. Новина је и сарадничко звање асистент са

докторатом, за које ни у Закону о високом образовању ни у Нацрту статута Универзитета нису

предвиђени посебни услови. У погледу испитних рокова, проф. др С. Аврамовић је истакао да

Нацрт статута Универзитета предвиђа да се број испитних рокова и термини одржавања

испитних рокова утврђују општим актом факултета и да ће се залагати да Правни факултет

задржи и даље шест испитних рокова, као што је и до сада било. Новину представља и решење да

се редослед кандидата за упис на мастер студије, поред опште просечне оцене остварене на

основним или специјалистичким студијама, може вршити и на основу пријемног испита, уколико

се такав испит организује. Такође су унете новине и у погледу рокова за писање реферата за

изборе у звања, тако да се тај рок сада продужава са 60 на 90 дана.

Проф. др С. Аврамовић је истакао да је Управа Факултета ставила ову тачку на дневни

ред, у намери да замоли све чланове Већа да прочитају предложени текст Статута Универзитета,

да погледају шта евентуално није садржано у тексту а могло би, као и да дају одређене предлоге

сугестије и мишљења. На основу тако прикупљених предлога и мишљења, Универзитету би био

прослеђен један свеобухватан акт.

13

Ad 8.

Докторске дисертације

а) Извештај референата о подобности теме докторске дисертације

1. На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Наташа Делић, проф. др Игор

Вуковић и доц. др Иван Ђокић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторске дисертације

кандидатa мр Сретка Јанковића и одобрава израда докторске дисертације под насловом:

"Судско одмеравање казне".

2.На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Радмила Васић, проф. др Миодраг

Јовановић и проф. др Горан Дајовић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторске дисертације

кандидатa Милоша Марковића и одобрава израда докторске дисертације под насловом:

"Правна природа правних принципа – логичка и методолошка разлика између правних

правила и правних принципа".

3.На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Добросав Миловановић, проф. др

Марко Давинић и доц. др Вук Цуцић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторске дисертације

кандидатa Стефана Андоновића и одобрава израда докторске дисертације под насловом:

"Заштита података у електронској јавној управи у Републици Србији – правни аспекти ".

4.На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Зоран Томић, проф. др Добросав

Миловановић и проф. др Марко Давинић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторске дисертације

кандидаткиње Александре Васиљевић и одобрава израда докторске дисертације под насловом:

"Правни положај државних службеника у Републици Србији ".

5.На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Оливера Вучић, проф. др Владан

Петров и проф. др Марко Станковић, Веће је једногласно донело

14

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторске дисертације

кандидата Уроша Бајовића и одобрава израда докторске дисертације под насловом: "Положај

федералних јединица у европским федерацијама".

6.На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Оливера Вучић, проф. др Владан

петров и проф. др Танасије Маринковић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторске дисертације

кандидата Ђорђа Марковића и одобрава израда докторске дисертације под насловом:

"Природа уставносудске функције".

7. Поводом извештаја Комисије о предложеној теми докторске дисертације Андријане

Бакрачевић "Савремени облици ропства и експлоатације људи у међународном праву – пут од

ропства до слободе", који је поднела Комисија у саставу: проф. др Ивана Крстић, проф. др Бојан

Милисављевић и доц. др Бојана Чучковић, проф. др Г. Илић-Попов је предложила да се из назива

дисертације брише текст "пут од ропства до слободе". После краће дискусије проф. др И. Крстић

и проф. др Дејана Поповића, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторске дисертације

кандидата Aндријане Бакрачевић и одобрава израда докторске дисертације под насловом:

"Савремени облици ропства и експлоатације људи у међународном праву".

8.На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Ивана Крстић, проф. др Бојан

Милисављевић и доц. др Бојана Чучковић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторске дисертације

кандидаткиње Јелене Влајнић и одобрава израда докторске дисертације под насловом: "Право

народа на самоопредељење у међународном праву".

9.На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Бранко Ракић, проф. др Бојан

Милисављевић и доц. др Маја Лукић Радовић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторске дисертације

кандидаткиње Сање Прља и одобрава израда докторске дисертације под насловом:

"Усклађивање права Републике Србије са европским стандардима на плану слободе медија

и права на информисаност".

15

б) Одобравање теме докторске дисертације и одређивање ментора

1. На основу сагласности Већа научних области правно-економских наука Универзитета у

Београду, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Одобрава се кандидаткињи Амри Мухотић израда докторске дисертације, под насловом:

"Одговорност послодавца за повреде обавеза насталих у вези са заснивањем радног односа" и за менторе јој се одређују проф. др Игор Вуковић и проф. др Љубинка Ковачевић.

2. На основу сагласности Већа научних области правно-економских наука Универзитета у

Београду, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Одобрава се кандидату Милошу Радовановићу израда докторске дисертације, под

насловом: "Гарантни фонд – накнада штете и регрес" и за ментора му се одређује проф. др

Наташа Петровић Томић.

3. На основу сагласности Већа научних области правно-економских наука Универзитета у

Београду, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Одобрава се кандидату Бојану Јовићу израда докторске дисертације, под насловом:

"Одлуке уставних судова – поступак доношења, врсте и дејство одлука" и за ментора му се

одређује проф. др Оливера Вучић.

в) Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације

1. На основу извештаја Комисије за оцену, у саставу: проф. др Миленко Крећа, проф. др

Бојан Милисављевић и проф. др Марко Станковић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације кандидата

Мирослава Котевског под насловом: "Специфична правна природа Босне и Херцеговине –

одрживост дејтонског система", и одређује Комисија за одбрану, у саставу:

Др Миленко Крећа, редовни професор у пензији

Др Бојан Милисављевић, ванредни професор

Др Марко Станковић, ванредни професор.

Универзитет у Београду је 24. маја 2016. године, актом 02-03 број: 61206-1831/2-16, дао

сагласност на предлог теме докторске дисертације.

Кандидат је објавио рад:

16

1. „Immunity of State Officials from Foreign Criminal Jurisdiction Regarding the Work of the

International Law Commission, The Review of International Affairs, vol. LXVI, No. 1158-1159,

april – september 2015. pp. 96 – 119, UDC 341.462.1, Biblid 0543-3657, 66 (2015).

Објављени рад квалификује кандидата за одбрану докторске дисертације.

г) Молбе за продужење рока за завршетак докторских студија

1. На основу захтева кандидаткиње Милице Ковач-Орландић за продужење рока за

завршетак докторских студија, а на предлог ментора, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Одобрава се кандидаткињи Милици Ковач-Орландић продужење рока за завршетак

докторских студија за још годину дана, односно до краја школске 2017/2018. године.

Кандидаткиња је дужна да докторску дисертацију под насловом "Право запосленог на

приватност и његова заштита " одбрани до 1. октобра 2018. године.

Кандидаткиња је уписала прву годину докторских студија у школској 2010/2011. години.

Ad 9.

а) Признавање испита на мастер академским студијама

1. На основу захтева Саре Ненадовић и предлога Катедре за правно-економске науке, Веће

је једногласно донело

О Д Л У К У

Признају се Сари Ненадовић, студенту мастер академских студија, испити из предмета

Јавне финансије и Пореско право и Економско право, које је положила у школској 2012/2013.

години у оквиру Правно-економског модула на Правном факултету Универзитета у Београду, као

положени испити из предмета Јавне финансије и Пореско право и Економско право на Правно-

економском модулу Правног факултета у Београду, у школској 2017/2018. години.

Не признаје се испит из предмета Тржишна регулација, јер више није предвиђен

студијским програмом мастер академских студија за Правно-економски модул, а кандидаткиња

има обавезу да положи испит из још једног изборног предмета који се изводи у текућој школској

години.

Сара Ненадовић је први пут уписала мастер академске студије, Правно-економски модул у

школској 2012/2013. години. Како јој је по истеку две школске године престао статус студента,

поново се пријавила и уписала на мастер академске студије у школској 2017/2018. години,

Правно-економски модул.

17

2. На основу захтева Наталије Ноел и предлога Катедре за правно-економске науке, Веће

је једногласно донело

О Д Л У К У

Признају се Наталији Ноел, студенту мастер академских студија, испити из предмета

Јавне финансије и Пореско право и Рачуноводство за правнике, које је положила у школској

2011/2012. години у оквиру Правно-економског модула на Правном факултету Универзитета у

Београду, као положени испити из предмета Јавне финансије и Пореско право и Рачуноводство за

правнике на Правно-економском модулу Правног факултета у Београду, у школској 2017/2018.

години.

Сара Ненадовић је први пут уписала мастер академске студије, Правно-економски модул у

школској 2011/2012. години. Како јој је по истеку две школске године престао статус студента,

поново се пријавила и уписала на мастер академске студије у школској 2017/2018. години,

Правно-економски модул.

б) Признавање испита на докторским академским студијама

1. На основу захтева Филипа Владисављевића и предлога управника докторских студија,

проф. др Дејана Поповића, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Признаје се Филипу Владисављевићу, студенту докторских академских студија, испит

из предмета Методи научноистраживачког рада и вештине, који је положио у школској

2009/2010. години у оквиру Кривичноправне уже научне области, II модул: Кривичне науке на

Правном факултету Универзитета у Београду, као положени испит из предмета Методи

научноистраживачког рада и вештине оквиру Кривичноправне уже научне области, II модул:

Кривичне науке Правног факултета у Београду, у школској 2017/2018. години.

Филип Владисављевић је први пут уписао докторске академске студије, Кривичноправна

ужа научна област, II модул: Кривичне науке, у школској 2009/2010. години. Како му је по истеку

шест школских година престао статус студента, поново се пријавио и уписао на докторске

академске студије у школској 2017/2018. години, Кривичноправна ужа научна област, II модул:

Кривичне науке.

Ad 10.

Проф. др С. Аврамовић је подсетио да је недавно донет и ступио на снагу нови Закон о

високом образовању, који у свом члану 70. говори о сопственим приходима. Ставом 1. је

предвиђено да "средства која високошколска установа, односно високошколска јединица

оствари, изузев средстава која обезбеђује Република, чине сопствени приход те високошколске

установе, односно јединице (школарина, пружање услуга трећим лицима, поклон, спонзорство и

други извори стицања средстава)." Посебно је, међутим, значајан став 2. овог члана, да се

средства из става 1. овог члана користе за унапређење делатности и подизање квалитета рада.

18

Имплицитно, то би значило да се сопствена средства не могу користити директно за личне

дохотке. Став 2. члана 70. представља новину у односу на претходни Закон у којем тај став није

постојао. У односу на питање шта значи унапређење делатности и подизање квалитета рада,

проф. др С. Аврамовић је истакао да је то све оно што сви на Факултету већ раде и предузимају

разне ствари које нису у ужем опису послова. Управа Факултета је да би у сваком семестру и на

нивоу Факултета, али и на индивидуалном плану, било неопходно евидентирати шта је учињено

на унапређењу квалитета делатности и рада. Сматра да много тога сви радимо, али да то треба и

регистровати. Навео је затим низ активности које се могу сматрати побољшањем квалитета рада

и наставе. Изнео је намеру Управе да припреми формулар у којем би биле наведене поједине

поменуте активности, али и све оне које би наставници и сарадници у међувремену пописали, уз

слободну колону у коју би уписивали и оно што сматрају да представља њихову иновацију и

допринос побољшању квалитета рада. Када Управа Факултета буде имала комплетан материјал

на крају семестра, имаће јасну слику у којој се мери радило на побољшању квалитета рада и

усавршавању делатности. Ова тема би била на наредној седници Већа, чије се одржавање

планира за 12. фебруар наредне године.

Проф. др Г. Илић-Попов је, у својству председника Већа научних области правно-

економских наука, скренула пажњу да се одржавање нове седнице овога тела на Универзитету

планира за 20. фебруар 2018. године. Стога моли председника Већа да води рачуна о овој

чињеници и постара се да сви предлози Правног факултета буду достављени на време, што је

проф. др С. Аврамовић и обећао.

Седница је закључена у 19 сати.

ЗАПИСНИК ПРИПРЕМИЛА

Биљана Живановић Ступар

ПРЕДСЕДНИК НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА

Декан

Професор др Сима Аврамовић