Dragan Grbi

Microsoft Word 2007 - na novoj radnoj povrini[prvi deo]

Teko da postoji korisnik koji barem ponekad ne obradi neki tekst na svom raunaru - bilo da je re o uobiajenoj kancelarijskoj upotrebi, potrebama aka i studenata, prepisci koja zavrava na papiru ili u elektronskoj poti, "inteligentna pisaa maina" dobro doe. Vanu ulogu u tom poslu imaju tekst procesori - programi koji, osim prostog unosa teksta, sadre i opcije vizuelnog ureenja tzv. obogaenog, oblikovanog teksta, kao i neke aktivne alate kojima se mogu izvesti razne sloene operacije. U takvim programima do izraaja dolaze mnogobrojne opcije tipografske obrade dokumenata: vano je kakva slova koristite za koji deo teksta, kako izgleda stranica, na koji nain upravljate tabelama, zaglavljima, slikama i drugim dodatnim elementima. Tekst procesori su vremenom omoguili stvari koje su se pre samo petnaestak godina smatrale istom fantastikom. Njihova sloenost, u smislu broja opcija kojima raspolau, postala je tolika da je malo onih koji sve znaju, ali su ovi moni programi ostali jednostavni za elementarni rad. Krajnji rezultat je taj da su tekst procesori postali najvie korieni programi dananjice, uz Web browser-e i programe za kontrolu elektronske pote. Microsoft Office Word 2007 je najnovija verzija tekst procesora koga je najvea svetska softverska firma odavno dovela na pijedestal. Word ne samo da je najvie korieni tekst procesor dananjice, nego je i najvie korien program sistema Microsoft Office, koji ini paleta monih programa za razne namene. Taj podatak se moe meriti u broju instalacija, u broju pokretanja i u vremenu provedenom u programu. U tom svetlu, upoznavanje novog Worda je vano i za iri pogled na Microsoft Office - program je empirijski potvren kao nosilac novog korisnikog iskustva, zasnovanog na revolucionarno novoj radnoj povrini i na brojnim novim mogunostima. Najzad, Word 2007 i Excel 2007 su deo doslovno svih trinih varijeteta sistema Microsoft Office 2007 (ima ih osam): ne postoji profil korisnika koji nije ciljna grupa za Word. Namena ovog prirunika je dvostruka: on prua pregled osnovnih principa i tehnika rada u Word-u 2007, ali se obraa i armiji iskusnih korisnika koji zaziru od prelaska na novu verziju. Naime, ranije su mnogi iskusni korisnici uspeno prihvatali nove i vizuelno sline verzije na osnovu steenih navika koje su mogli da prenesu i postepeno prihvatajui pojedinane nove alatke. Ovog puta je drugi sluaj: valja istovremeno savladati veoma razliit koncept interakcije, a pritom prihvatiti i brojne znaajne novosti u funkcionalnom smislu. Tekst u ovom priruniku se u potpunosti oslanja na sadraj prirunika "Microsoft Office 2007, (r)evolucija korisnikog softvera", objavljenog u PC #134 (jun 2007). ak i ako ste dugogodinji korisnik raunara, ali nemate iskustva u programima sistema Microsoft Office 2007, preporuujemo vam da najpre proitate to tivo: zbog ogranienog prostora, na ovom mestu ne moemo da ponavljamo mnoge tamo objanjene detalje. Obavezno usvojite osnovne

termine, deset kljunih novosti na interfejsu o kojima je tamo re, kao i osnovne principe upotrebe Office menija i glavne trake. Upoznajte se i sa naelnim problemom kompatibilnosti datoteka izmeu razliitih verzija programa - ako niste kupili na junski broj, ovaj tekst u elektronskoj formi pronaiete na ovomesenom DVD-ju, u sekciji PC Plus. Ovaj prirunik e, kao i oni koji slede iza njega, pratiti interfejs programa Word 2007 na engleskom jeziku. U svetlu izlaska lokalizovane verzije sistema Microsoft Office, to se deava upravo ovih dana, mogli biste pomisliti da to nije dobra odluka, ali lokalizovanom Office-u 2007 emo se svakako posvetiti na primeren nain kada za to doe vreme. Kompleksnost i razuenost skoro svake alatke kojom Word 2007 raspolae uinila je sklapanje ovog prirunika izuzetno tekim - ne zato to je teko pisati o svemu tome (naprotiv), nego zato to je nemogue sve smestiti u ovako mali prostor. Iz tog razloga, napravili smo nuni izbor najvanijih tema koje ine osnovnu upotrebu programa. Pred vama e se kroz dva meseca nai i nastavak ove prie, a tada emo govoriti o nekim naprednim tehnikama kontrole sadraja u dokumentima. Od vas oekujemo primerenu inicijativu: dok budete probali sve o emu proitate, nemojte se ustruavati da odvojite minut vie u pokuaju da isprobate dejstvo neke komande, pa i onih o kojima ovde nema rei, oslanjajui se na sistem pomoi ili na intuiciju. Takav nain je nezamenljiv u procesu sticanja iskustva.

Prvi koraciNema osobitog smisla da gledate u "beli papir" na radnoj povrini programa dok itate o tehnikama rada. Da biste to bolje razumeli elemente i operacije koje vam opisujemo, bilo bi poeljno da imate pripremljene uzorke gotovih Word dokumenata i da probate sve o emu se govori. Najlake e biti da napravite kopije datoteka nekih postojeih dokumenata, kako biste ih mogli "pokvariti" bez posledica. Ako nemate prikladne dokumente, postoji nain da brzo napravite tzv. dummy dokument: napiite neki naslov, preite u novi red pritiskom na Enter, a zatim otkucajte =RAND() i pritisnite Enter. Pojavie se nekoliko pasusa sa generikim tekstom. Moete da unesete i komandu poput =RAND(5,7), to se tumai kao "pet pasusa po sedam reenica"; proizvoljno ponovite komandu par puta u raznim kombinacijama brojeva. Da biste "iskomplikovali" sadraj, unesite proizvoljno redove sa naslovima, podelite pasuse znakom Enter na kraju reenice ili sami unesite proizvoljan tekst. Najzad, sauvajte taj dokument (Ctrl+S) pod prikladnim imenom i obavezno u novom formatu .docx, kako biste mogli da ga koristite za "igranje" tokom itanja ovog prirunika.

Radna povrinaO glavnim karakteristikama nove radne povrine programa sistema Office 2007 rekli smo vie u uvodnom priruniku. Moda najvanija nova osobina, koja svakako vai i za Word 2007, jeste da interfejs intenzivnije reaguje na vae aktivnosti. Krenimo odozdo, od statusne linije: uoite ta se dobija ako desnim klikom mia na statusnoj liniji otvorite kontekstni meni. Ovde moete da ukljuite dvadeset razliitih informacija; tek neke od njih su podrazumevano ukljuene. Tokom rada primetiete da neki indikatori slue samo kao prosta informacija, dok se neki pride ponaaju i kao dugmad kojom ete pozvati neki prikladan dijalog u akciju. Novost koja je dugo ekana i dobrodola: Word najzad interaktivno osveava svoju statistiku podatkom o broju rei. Naalost, podrazumevani podatak nije mogue promeniti: sve njih ete dobiti u dijalogu Word Count kada kliknete na podatak. Koje indikatore statusne linije ete ukljuiti, stvar je vaeg nahoenja ili potrebe, pa slobodno menjajte podeavanja u bilo kom asu. Ukoliko vam prostor na ekranu to dozvoli, predlaemo vam da ih ukljuite sve: to e pomoi tokom prie koja sledi.

Obratite panju na indikator aktivnog jezika u novom dokumentu. Pravilno odabran jezik je kritino bitan za rad jezikih alatki. Ovo vai ak i ako niste angaovali te podsisteme, jer neko drugi e moda to uiniti nad dokumentom koji mu prosledite. Ukoliko u statusnoj liniji stoji oznaka engleskog jezika, odmah to promenite: kliknite na indikator, pa u dijalogu Language odaberite Serbian (Latin, Serbia), a odmah zatim kliknite na Default i potvrdno odgovorite na postavljeno pitanje. Tako e svi budui dokumenti biti podrazumevano definisani kao sadraj na srpskom jeziku. U pogledu interakcije, vae prethodno iskustvo u starijim verzijama Word-a moe ak i da zasmeta: postupci za izvoenje mnogih standardnih operacija su izmenjeni da bi bili u duhu primene na glavnoj traci. Veina okana zadataka (task panes) je poslata u zaborav, a ostaju samo neka od njih, ponekad u prilino izmenjenom obliku. O nekima emo govoriti kasnije, a zasad samo proverite neto to je funkcionalno isto kao pre: Office Clipboard i dalje ima mogunost upravljanja sa 24 odvojena bafera. Da biste pristupili oknu za upravljanje baferima, kliknite na pokreta dijaloga Home > Clipboard i okno e se pojaviti uz levu ivicu programa, a po elji ga moete ga premestiti na drugo mesto. Podseamo vas na mogunost da upravljate opcijama ponaanja Office Clipboard-a komandama ispod dugmeta Options. Takoe, ne zaboravite da je ovaj podsistem zajedniki za sve aktivne Office programe, kao i da u bafer moete postaviti i sadraje iz nekih nezavisnih programa. Ako oseate nelagodnost zbog toga to ne razumete poloaje nekih komandi, pomoi e vam interaktivna flash animacija na prateem DVD-ju. Ako pak elite da bolje razumete zato su komande postavljene ba tako kako ih vidite, pomoi emo vam sa tri neformalna pravila. Po prvom od njih, meni File se razlikuje od glavne trake po tome to se komande u njemu odnose na datoteku dokumenta, a komande na traci na sadraj dokumenta. Drugo pravilo: interfejs Word-a 2007 treba da zamislite kao prostor u kome sprovodite radni tok (workflow) koji odgovara "ivotnom ciklusu" dokumenta. Ako krenete sleva udesno: najpre u meniju birate predloak ili otvarate datoteku; na kartici Home sprovodite direktne aktivnosti uz unos sadraja (kucanje ili kopiranje). Sledi umetanje raznih dodatnih elemenata (kartica Insert), a onda se brinete oko izgleda stranice, jer elite da "upakujete" gotov dokument. I da ne nabrajamo dalje: iako ne morate tako da prihvatite, a svakako ete se kretati tamo-amo po glavnoj traci, pokuajte isprva da zamislite u kojoj fazi gradnje dokumenta biste izvodili neke kljune operacije. Tree pravilo je ergonomski detalj do koga se dolo tokom dugog perioda testiranja Word-a: kada kliknete miem na jeziak neke kartice glavne trake, postoji realna verovatnoa da se komanda koju upravo traite nalazi tano tamo gde i pokaziva mia, upravo ispod jezika (ili malo levo ili desno). A unutar grupe, vanije komande se uglavnom nalaze levo, jer je veina korisnika navikla da pretrauje sleva nadesno. Jedna od vanih razlika u interakciji je da komande i palete na glavnoj traci odmenjuju dijaloge, ak i u relativno sloenim postupcima; pritom ete esto uivati mogunost da proverite mogue dejstvo nekog izbora pre nego to ga zaista i primenite (funkcionalnost Live Preview). To ne znai da su dijalozi izbaeni iz programa - skoro svi su sauvani, pa i unapreeni. Meutim, dijalozi su invazivni, jer preklapaju pogled na sadraj dokumenta, pa su zato manje zastupljeni. Uspostavljen je fer odnos: na glavnoj traci se nalazi veina potrebnih komandi, a uvek moete pozvati eljeni dijalog pokretaem u uglu grupe ili posebnom stavkom nekog padajueg menija koja se nalazi pri dnu liste stavki. Primera radi, pogledajte padajuu listu na dugmetu za postavljanje linija u grupi Home > Paragraph: osim bogatog izbora stavki, na dnu ete nai stavku koja poziva tradicionalni dijalog Borders and Shading. U meuvremenu, manje frekventna stavka Page Layout > Page

Background > Page Borders vas direktno vodi na drugu karticu istog dijaloga, gde ete definisati okvir stranice. Word je karakteristian i po tome to napredni korisnici uglavnom forsiraju komande sa tastature, jer je to u prirodi naina upotrebe; dok kucate, bre ete sprovesti neku komandu preicom nego da traite mia na stolu. Zbog toga, mnogo je onih koji poznaju Word "u prste", stvarajui refleksnu naviku da velikom brzinom otkucaju neku preicu. Iako vie nema klasinog menija, a vae drugaije preice na glavnoj traci, sve stare preice vae i dalje. Ako ste se prepoznali u opisu korisnika, tada e se ova odluka dizajnera novog interfejsa pokazati znaajnom, a bie vam korisnija u Word-u nego u bilo kom drugom programu sistema Office 2007. Korisite i preice koje su naznaene na glavnoj traci kada pritisnete i pustite levi Alt.

Prozori i prikaziWord 2007 je zadrao osobinu da svaki otvoreni dokument ima svoj prozor programa, tako da izgleda kao da je otvoreno vie instanci programa (mada u sutini nije tako). To moe da bude korisno, jer za svaki dokument moete da podesite razliite osobine radne povrine, ako je potrebno. Da biste upravljali prozorima, preite u grupu View > Window, gde ete nai prikladne komande za manipulaciju otvorenim prozorima. Posebno vam skreemo panju na dve mogunosti: najpre isprobajte komandu Split nad nekim veim dokumentom: liniju razdvajanja parkirajte na eljeno mesto klikom mia. Sad u jednom oknu moete raditi i pomerati sadraj, dok u drugom stalno vidite isto mesto; dobro doe za konsultovanje drugih delova dokumenta. Ako imate dva otvorena, a slina dokumenta, moete se posluiti komandom View Side by Side kako biste mogli da ih uporedite. U tome e vam moe biti od pomoi i opcija Synchronous Scrolling, koja prilino inteligentno kontrolie uporedno pomeranje dva sadraja, ak preskaui neke delove kako bi to vie slinog sadraja bilo odjednom vidljivo. U grupi View > Zoom nai ete nekoliko jednostavnih komandi za postavku vidljivosti dokumenta unutar aktivnog dela prozora. Isprobajte te komande, jer su bezopasne; na kraju uvek moete upotrebiti dugme 100% kako biste se vratili na poetnu veliinu prikaza. Dugme Zoom vas vodi u dijalog sa vie opcija. To ini i klik na obeleje veliine zuma u desnoj zoni statusne trake; odmah pored ete zatei i aktivni kliza za izbor veliine zumiranja, to je novost u Word-u 2007 (i drugim Office programima). Upotreba razliitih prikaza (layouts) je karakteristina za Word: aktivni deo radne povrine moete prilagoditi kontekstu ili udobnosti rada. eljenu opciju izmeu pet moguih prikaza ete birati u grupi View > Document Views, klikom na jedno od dugmadi na desnoj strani u statusnoj traci (levo od klizaa za zumiranje) ili prikladnom preicom. Recimo neto vie o funkcionalnom znaenju prikaza. Print Layout (prikaz za tampanje) je podrazumevani oblik prikaza i najvie ete ga koristiti, jer je jedini u kome moete obavljati zahvate na grafikim objektima. Iako relativno neefikasan na manjim rezolucijama ekrana, postao je uobiajen zahvaljujui danas dovoljno jakim grafikim podsistemima u raunarima. Ovo je realni prikaz sadraja: ono to vidite je tana slika onog to ete dobiti ako odtampate dokument. Ergonomski detalj ovog prikaza: ako dvaput kliknete na prostor izmeu dve susedne stranice, eliminisaete susedne margine kao "mrtvi prostor". Simulirajui slepljene listove papira, lake ete pregledali sadraj nad kojim radite; vidljivost margina ete vratiti duplim klikom na liniju koja oznaava sastav. Nasuprot ovom prikazu je prikaz Draft (nekada se zvao Normal View), koji je svojevrsni anahronizam, pretekao iz

vremena kada je to bio osnovni pogled na dokument. Karakteristino za ovaj prikaz je to to se moete potpuno koncentrisati na kucanje ili pregled golog teksta, ne videi slike, zaglavlja i sline dodatne elemente preloma. Kasnije ete videti primer celishodne upotrebe ovog prikaza. Full Screen Layout (prikaz na punom ekranu) je karakteristian po tome to zauzima punu povrinu ekrana, a iskljuuje najvei deo elemenata radne povrine kako bi za dokument ostalo najvie mesta, tako da lii na otvorenu knjigu. Ovaj prikaz slui za itanje; iako i dalje postoji opcija dozvole da ureujete dokument, nemojte u tom prikazu initi nita osim sitnih ispravki. Naime, mogue je da sada dokument vie ne odgovara realnom prikazu sadraja na stranicama, ako ste promenili veliinu ispisa. Obratite panju na komande u meniju koji ete dobiti klikom na dugme View Options - skoro sve su namenjene izboru optimalnih uslova za itanje. Na primer, ako ne ukljuite opciju Allow Typing, pritiskom na razmaknicu ete prei na sledei par stranica, a Backspace vas vraa na prethodne. Proverite i sadraj menija za navigaciju koji se nalazi na sredini proste trake na vrhu ekrana; posebno je korisna grupa opcija Jump to a Heading, ako u dokumentu postoje naslovi. Ovaj prikaz naputate pritiskom na dugme Close ili pomou tastera Esc. Web Layout je principijelno namenjen kontroli sadraja uitanog sa Web sajtova, kao i pripremi takvih sadraja. Nalik klasinom HTML sadraju u Web pregledau, ovaj prikaz prilagoava irinu pasusa irini prozora programa. Time se, takoe, gubi kontrola realnog izgleda dokumenta ako ga treba odtampati. O prikazu Outline emo vie govoriti u sledeem priruniku o Word-u 2007. Zasad samo ovoliko: to je prikaz namenjen kontroli strukture dokumenata kroz upravljanje hijerarhijom naslova. Takoe, ovaj prikaz slui za postupke konsolidacije vie dokumenata u jedan. Ako sluajno zalutate u taj prikaz, upotrebite komandu Outlining > Close na glavnoj traci.

Rad sa datotekamaO funkcionalnim novostima, kao i nekim praktinim pitanjima koja se tiu novih formata datoteka u sistemu Microsoft Office 2007, dosta toga je reeno u uvodnom priruniku; obavezno ponovite opte odredbe koje tamo vae. Na ovom mestu emo samo u kratkim crticama ponoviti najvanije informacije iz ugla programa Microsoft Word 2007. Novi Word podrazumevano koristi nove formate datoteka koji nisu kompatibilni sa starijim verzijama. Karakteristike tih formata su nune za neke nove funkcionalnosti, pa je preporuljivo da ih koristite kad god moete. Ako uitate .doc datoteku, va program e raditi u reimu smanjene funkcionalnosti, sa komandama prilagoenim starom formatu. Informaciju o tom reimu ete dobiti u naslovnoj liniji programa: iza imena datoteke videete naznaku [Compatibility Mode]. Novi formati su prepoznatljivi i po novim ikonama, kao i po tipu datoteke (ekstenziji) od etiri slova. Postoji razuen sistem tih tipova, a vi ete najee sretati oblike .docx i .docm (dokumenti bez makroa i oni sa makroima). Ako je ouvanje kompatibilnosti od kljune vanosti za rad u vaoj firmi, recimo zato to postepeno prelazite na Office 2007 uz simultanu upotrebu prethodne verzije, moda ne bi bilo loe da odredite tradicionalni .doc format kao podrazumevani u Word-u. Da biste to uinili, otvorite dijalog Office > Word Options, u levom oknu birajte opciju Save, a zatim na samom vrhu desnog okna u padajuoj listi Save files in this format izaberite stavku Word 97-2003 Document (*.doc). Podseamo vas: Microsoft je obezbedio alate za konverziju dokumenata sistema Office 2007 u starije formate; tu alatku moete nai na prateem DVD-ju uz svaki broj PC-ja.

Osim podrazumevanih i dobro poznatih preica za otvaranje (Ctrl+O) i uvanje dokumenta (Ctrl+S), sve operacije koje se tiu datoteka ete obavljati u meniju Office (Alt+F). Detaljniji pregled najvanijih funkcija menija smo pruili u prvom ili emo to uiniti u sledeem priruniku; zasad obratite panju samo na dva detalja. Ako ste otvorili datoteku u starom formatu, ovde e vam biti ponuena komanda Convert kako biste, ako to elite, preneli dokument u novi format. Drugo: prouite detalje koji postoje u podmeniju Save As; ispitajte koje strane formate (tj. formate drugih programa) Word podrava, za sluaj da imate potrebe za tim u toku rada sa spoljnim saradnicima. Ako ne vidite opciju PDF or XPS, nego umesto nje Find add-ins for other file formats, pratite uputstva koja ete dobiti ako odaberete tu opciju, kako biste instalirali dodatak za te univerzalne formate. Rad sa ovim formatima je veoma jednostavan, a podrazumevane opcije e vam biti dovoljne. Obavezno nauite da se sluite nainima uvanja dokumenata u PDF formatu, jer to predstavlja reenje za slanje dokumenta svakom korisniku bilo koje raunarske platforme, ne samo Windows-a. U sluaju raznih neoekivanih padova sistema (nestanak struje, hardverska greka...), moglo bi da se desi da konzistentnost dokumenta bude naruena. U velikoj veini sluajeva, Word 2007 e vas izvui iz problema, jer ima ugraene funkcije za oporavak (Recovery): u asu otvaranja programa nakon otklanjanja problema bie otvoreno okno sa ponudom dokumenata koji su dospeli u narueno stanje. Izaberite one koji su vani: kad se otvore i utvrdite da su u valjanom stanju, sauvajte ih od novim imenom. Ako je materijal nevaan, odbacite stavke ponuene u oknu zadataka. Ako se desi da ugraeni mehanizam ne uspe da oporavi sadraj, preostaje poslednje sredstvo: pokuajte da otvorite datoteku dokumenta tako to ete u listi tipova dijaloga Open birati stavku Recover Text from Any File. U tom sluaju ete verovatno pogubiti ureenja i prelome, ali ete barem izvui vei deo sirovog teksta. Uzgred, pomozite sistemu da se to kvalitetnije odazove u sluaju nekog problema: u dijalogu Office > Word Options > Save skratite period uvanja informacija za automatski oporavak sa deset na dva minuta; to je druga stavka u dijalogu.

Unos tekstaNajvie vremena u Word-u provodite kucajui tekst. Iako je to, zapravo, najprostija operacija koju ete sprovoditi, i te kako je vano da potujete neka pravila, jer od toga e zavisiti ukupan kvalitet rezultata jednom kad ponete da obraujete otkucani tekst. Praksa je pokazala da veoma veliki broj korisnika mnogo grei na tom polju, pa vam preporuujemo da proverite svoje "daktilografske" navike i da ih korigujete, bude li to potrebno. Evo nekih konkretnih saveta. Pravilno definiite tastaturu na odabranom pismu srpskog jezika, kao i sve tastature za jezike na kojima piete. Za pisanje nikada nemojte koristiti fontove koji nisu Unicode (pogotovo ne YUSCII); uvek kucajte latinino slovo "", a nikako "dj". Izmeu dve rei kucajte iskljuivo jedan razmak; naglaene rei nikada nemojte kucati sa razmakom izmeu slova, nego upotrebite neki oblik za naglaavanje (kurziv, podebljanje ili podvlaenje). Zagrade, navodnici i apostrofi treba da su slepljeni uz re ili pojam, bez razmaka; tako napisanu re ili pojam u kucanju tretirajte kao da tih znakova nema. Znakovi interpunkcije (.,;:!?) se kucaju neposredno iza rei, a iza njih se kuca samo jedan razmak. Na kraju pasusa, iza znaka interpunkcije ne treba kucati razmak, nego znak za novi pasus (Enter). Pasus ne sme da poinje razmakom. Ni sluajno nemojte prekidati redove koji vizuelno ine pasus znakom Enter, jer Word zna ta je to pasus (prelazak u novi red pri kucanju je prirodan i automatski). Aritmetiki znakovi u izrazima (+ - x : =) uvek se kucaju kao samostalne rei, sa razmakom ispred i iza njih (1 + 1, a ne 1+1). Izuzetak je dvotaka kada se koristi u funkciji oznake

razmere, kada se kuca bez razmaka (npr. R 1:100). Procenat i promil, ako stoje uz broj, kucaju se bez razmaka (npr. 100%). Merne oznake se kucaju sa razmakom iza broja (npr. "ostalo je 5 km do..."). Decimalni brojevi se kucaju sa zarezom kao znakom za razdvajanje celog i decimalnog dela, bez razmaka (1,234). Taka se moe koristiti kao znak za razdvajanje klasa, recimo kod novanih iznosa (1.234,56). Kad god moete, datume unosite u obliku koji odgovara prirodnom jeziku (npr. 5. februar 2008.). Numeriki zapis datuma piite u redosledu brojeva dan, mesec i godina, sa takama i bez razmaka (5.2.2008.), osim ako u tehnikoj dokumentaciji postoji neko drugo strogo pravilo (poput 2008-02-15). Naelno, vodee nule u broju dana i meseca se ne kucaju, mada ovde postoje esta odstupanja u tehnikim dokumentima (05.02.2008.).

Kretanje po dokumentu i obeleavanje tekstaOd vetine kretanja zavisie i vaa produktivnost, to pogotovo vai ako je re o dokumentu na vie strana i sa brojnim prepoznatljivim objektima. Za osnovnu navigaciju po dokumentu, koristiete mia i tastaturu; u Word-u preovladava rad na tastaturi, pa je korisno da nauite osnovne kretnje i naine obeleavanja pomou preica na tastaturi. Dominantni navigacioni tasteri su Home, End, Page Up, Page Down i etiri strelice, samostalno ili u kombinaciji sa specijalnim tasterima Ctrl, Alt i Shift. Uoite grupisanje akcija prema pomonim tasterima. Recimo, taster Ctrl u kombinaciji sa navigacijskim tasterima izvodi vei korak nego kada se oni koriste sami. Na primer, tasteri Home i End premetaju pokaziva na poetak, odnosno kraj reda; Ctrl+Home i Ctrl+End premetaju na poetak, odnosno kraj dokumenta; probajte sami na veem tekstu kako funkcioniu etiri strelice sa tasterom Ctrl ili bez njega. Taster Shift u kombinaciji sa navigacijskim tasterima slui za obeleavanje od mesta na kome se pokaziva zatekao do ciljnog mesta na kome bi pokaziva inae zavrio. Postoji i logina kombinacija breg obeleavanja: kao prefiks navigacijskim tasterima pritisnite Ctrl+Shift. Ako elite da obeleavate tekst miem, prosto prevlaite preko eljenog teksta; klik levo od reda e obeleiti taj red; ako vuete po levoj margini, obeleiete sve redove u eljenom opsegu. Taster Shift uz rad miem ima dejstvo obeleavanja teksta od mesta za unos do mesta na koje ste kliknuli: taster Ctrl e vam pomoi da miem obeleite vie opsega teksta koji se ne nalaze na istom mestu. Probajte i ovo: dvostruki klik na tekst obeleava celu re, a trostruki klik obeleava ceo aktivni pasus. Uoite i komande u grupi Home > Editing > Select na glavnoj traci: skreemo panju na stavke Select All (obeleavanje celog dokumenta; takoe i Ctrl+A) i Select Text with Similar Formatting, to e biti od koristi kad preemo na priu o stilovima. U meniju ispod dugmeta Find ete nai i komandu Go To, mada je lake da upamtite preicu Ctrl+G ili F5: re je o dijalogu koji e vam pomoi da preete na neko posebno mesto u dokumentu. Na levoj strani dijaloga se nalazi popis objekata koji se mogu locirati: stranica, sekcija, linija i razni drugi elementi o kojima emo govoriti. Prema izboru, polje na desnoj strani e primiti odgovarajui izgled (polje za unos broja ili spisak raspoloivih objekata). Recimo, ako izaberete opciju Page, u polje na desnoj strani unesite ili apsolutni broj stranice ili broj sa predznakom plus ili minus, to oznaava relativno pomeranje za odreeni broj stranica (npr. +3 pomera tri stranice unapred). Nakon unosa pozicije, pritisnite dugme Go To i odmah ete prei na izabrano mesto. Dijalog e ostati otvoren, za sluaj da elite da nastavite sa kretanjem; ak ga moete privremeno napustiti, bez zatvaranja, uraditi neto u dokumentu, a zatim nastaviti sa skokovitim premetanjem.

Drugi slian nain kretanja je pomou palete Select Browse Object, koju ete otvoriti preicom Ctrl+Alt+Home ili klikom na dugme sa kuglicom ispod vertikalnog klizaa. Otvorie se grupa sliica koje oznaavaju odreene elemente dokumenta. Klikom mia na neku od njih, pokaziva e se premestiti na sledei odabrani element u dokumentu. Sliica sa strelicom udesno otvara dijalog Go To, dvogled otvara dijalog Find, a tu su pretrage po poslednjim mestima unosa (Edits), po tabelama, slikama, komentarima, itd. Kada jednom primenite neki kriterijum nalaenja sledeeg elementa, strelice ispod i iznad dugmeta e se obojiti u plavo. To znai da program pamti kriterijum: sada klikom na te strelice moete prei na prethodni, odnosno sledei element odabranog tipa. Ako jo niste odabrali kriterijum nalaenja, strelice su jo crne, a njima ete se postaviti na vrh prethodne, odnosno sledee stranice dokumenta. Preice koje odgovaraju ovim strelicama Ctrl+Page Up i Ctrl+Page Down. Ako ukljuite polje za potvrdu View > Show/Hide > Document Map, otvoriete podruje na levoj strani prozora u kome se nalazi lista svih naslova u dokumentu. Klikom mia na naslov trenutno ete prei na to mesto. Kvadratii sa znacima plus i minus otkrivaju, odnosno sakrivaju neki nivo detaljnosti, u sluaju da postoji vie nivoa naslova. Mapu ete zatvoriti iskljuenjem pomenutog polja za potvrdu ili ako povuete graninu liniju izmeu mape i dokumenta sasvim ulevo. Slino ovom tekstualnom, postoji i grafiki pregled dokumenta u obliku sliica stranica: upotrebite polje za potvrdu View > Show/Hide > Thumbnails; klikom na sliicu neke stranice, postaviete pokaziva unosa na nju. Ovo okno se zatvara isto kao i mapa dokumenta; uoite da u padajuoj listi na vrhu okna na levoj strani moete birati izmeu ova dva vida navigacije u dokumentu.

Eksperiment: brzo preureivanje dokumentaAktuelna verzija Word-a je donela vie mogunosti nego ikada da "dugorono investirate" u valjanu pripremu dokumenata. Jedna od poenti je da kasnije, ako to poelite, doslovno za nekoliko sekundi moete da vizuelno preuredite kompletan dokument, a da pritom ne izgubite nita od njegovog urednog izgleda. tavie, kompletan Office 2007 u svojoj pozadini krije i neke mogunosti da raznovrsne dokumente (Word, Excel, PowerPoint, e-pota...) uinite stilski ujednaenim. Najlepe od svega je to to za postizanje takve mogunosti treba da se drite samo nekoliko sasvim prostih pravila ponaanja. Daemo vam nekoliko kratkih saveta: pokuajte da razumete ovaj odeljak kao svojevrsni "petominutni kurs" primene Word-a 2007, pri emu biste posle te hipotetike obuke bili preputeni sami sebi da usavrite svoju praksu. Usput emo se, samo na kratko, prihvatiti nekih pojedinosti o tehnikama oblikovanja dokumenta; detalji tih mehanizama e biti objanjeni kasnije. Novi dokument moete poeti da pravite od "golog lista papira", tj. od prazne povrine koja je pred vama u asu otvaranja programa. Ali, u poslovnom svetu je normalno da dokumenti imaju unapred definisan izgled i sadraj; zato ne biste poeli od nekog predloka? Komandom Office > New otvorite paletu za izbor predloka i uoite listu na levoj strani. Pri vrhu ete videti nekoliko grupa koji ine sadraje na vaem disku: najpre prazan predloak i skoro korieni; sledi izbor instaliranih predloaka, a za njim kolekcija predloaka koje ste sami napravili, a najzad i mogunost da neki ranije kreirani dokument upotrebite kao mustru za pravljenje novog. Ako imate stalnu vezu ka Internetu, konani izbor predloaka postaje mnogo vei: lista koja sledi (a koja se neprekidno dopunjuje na lokaciji Office Online) sadri nepregledan skup predloaka. Niste nali ta ste traili? Postavite upit u polju Search Microsoft Office Online for a template pomou nekih kljunih rei. Zadraemo se zasad na lokalno instaliranim predlocima: u grupi Installed Templates izaberite predloak Equity Report. Na desnoj strani

ete dobiti neto krupniji prikaz predloka; uverite se da je ispod izabrana opcija Create new: Document, pa kliknite na dugme Create. Dobiete novi, lepo ureen dokument na dve stranice. Postoji naslovna stranica, a druga sadri uzorak teksta i sliku, kako biste mogli da se uverite u mogui izgled budueg dokumenta. Uoite polja uokvirena uglastim zagradama, to su mesta za unos predvienog teksta; neka od njih su ve popunjena (vae ime i naziv firme). Ali, sada se neemo baviti tim opcijama, kao ni samom sutinom predloka za izvetaje, nego se koncentriemo na izgled. Pretpostavimo da vam se upravo odabrani predloak ne dopada u detaljima (boja, font i druge sitnice). Moete zasukati rukave i runo izmeniti sve ono to vam se ne dopada, ali upravo je to najgore to moete da uinite, osim ako menjate samo neku sitnicu, jednokratno i samo u ovom dokumentu. Ovo je as kada na scenu nastupaju pomenuti mehanizmi za ouvanje integriteta izgleda dokumenta: pre nego to ste uneli ma i jedno slovo u novi dokument, pokuajte da ga dovedete u eljeni izgled. To ete najpre pokuati da uinite uz pomo komandi koje ete nai u listi ispod dugmeta Home > Styles > Change Styles. Ako otvorite listu Style Set, dobiete mogunost da izaberete opcije izgleda teksta kroz imenovane grupe stilova za tekst, naslove i ostale objekte. Uoite da prelazak miem preko imena brzog stila prikazuje mogue dejstvo izbora, bez potrebe da ga zaista i primenite u nameri da samo proverite izgled. Slino vai i za paletu Colors: postoje razliite grupe usklaenih boja koje su povezane sa kljunim elementima dokumenta, pa moete promeniti samo taj atribut. Konano, uoiete da su palete fontova imenovane isto kao i grupe boja, ali vi moete pronai neku svoju kombinaciju. Najzad, izaberite neki stil, boju ili font, a za to vreme pratite kako izgledaju uzorci stilova u paleti levo od dugmeta Change Styles: nakon izbora, svi kljuni stilovi e biti preureeni prema uzorcima koje ste odabrali. Postoji nain da idete i dalje, ali je neto sloeniji i opisaemo ga kasnije. Opisana tehnika je brza varijanta primene novosti u programu Word: to su tzv. teme. Ako ste ranije koristili PowerPoint, znaete o emu je re: tema je nain da odjednom izmenite kompletan izgled dokumenta na nivou raznovrsnih detalja, tako da unapred birate iz neke pripremljene palete. Hajde da tek sad preemo na mesto predvieno da natenane izaberete eljenu temu: to je grupa Page Layout > Themes. Ovde neete raspolagati skupovima stilova, ali zauzvrat moete da birate kompletnu temu, kasnije varirajui fontove i boje u njoj. I sada dolazi ono pravo: ako niste zadovoljni nijednom temom, moete se uputiti na lokaciju Office Online da biste nali neku u otvorenoj ponudi i pridruili je osnovnom skupu tema. Ne uspete li da kombinovanjem svih ponuenih opcija naete ono to vam se dopada (malo verovatno), moraete da potroite mnogo vie od dva minuta, koliko je dovoljno za izbor eljene kombinacije meu ponuenim. Meutim, ak i tad postoji nain da taj utroak vremena ostane jednokratan, a da rezultat sauvate za sledeu priliku. To ete uiniti ako, nakon dovoenja detalja u eljeno stanje, na dnu palete Themes odaberete komandu Save Current Theme. Vie detalja ureenja ete prepoznati kada budete savladali osnovne elemente strukture dokumenta. Izvucite nekoliko pouka iz ovog eksperimenta. Pri ureenju dokumenta dobro je osloniti se na predviene strukture; vi uvek moete svojevoljno ureivati tekst i druge elemente, ali to na kraju moe da urodi neeljenim efektima, ako kasnije odluite da upotrebite pomenute alate. Za skoro sve to elite da uradite u Word-u postoje najmanje dva, a ponekad i vie naina. Najoigledniji postupak koji vam program nudi obino je onaj koji veoma tedi vae vreme, pa i po cenu da trenutno ne raspolaete svim opcijama. Tek ako to ne pokazuje rezultate, preite na

precizniji i sporiji postupak za izmenu nekog detalja. Pritom ete moi da sauvate rezultat kao neki budui izbor, kako ne biste i drugi put gubili vreme. Najzad, kad god niste zadovoljni nekim izborom, proverite da li postoji opcija ponude za preuzimanje sa lokacije Office Online. Ako je takav sluaj, upamtite da ono to tamo naete nije konaan izbor: razne kolekcije na toj lokaciji rastu neprekidno, iz dana u dan...

Osnovni elementi dokumentaDa biste bolje usvojili principe i detaljno ovladali vetinom korienja svih alatki u Word-u, neophodno je da prethodno prouite anatomiju dokumenta. To je vano iz vie razloga: recimo, prilikom upotrebe stilova morate znati na koji obim sadraja se neki od njih odnosi; drugi primer je razumevanje celishodne upotrebe sekcija u dokumentu. Da ne nabrajamo dalje: kreemo od najjednostavnijih pojmova.

StranicaIako tampanje na papiru nije vie jedini nain za distribuciju dokumenata, proi e jo mnogo dok ne ponemo da tedimo drvee. U Word-u se sve deava na virtuelnom ekvivalentu papirne stranice, a ako radite u podrazumevanom reimu Print Layout, i ako biste u bilo kom asu uputili dokument na tampa, dobili biste tano ono to vidite na ekranu. Da bi to teklo usaglaeno, neophodno je da proverite parametre stranice u Word-u. Najvanije opcije podeavanja ete nai u grupi Page layout > Page Setup na glavnoj traci; tri kljune osobine stranice su veliina, orijentacija i margine. U paleti Size nai ete veliki broj raznih formata papira, iako je najverovatnije da ete se u praksi drati samo formata A4. Po pravilu, svi ponueni formati su usklaeni sa izborom podrazumevanog tampaa (recimo, ako je to tampa za A4 papir, neete videti ponudu formata A3). Slino tome, veina vaih dokumenata e biti pripremljena u uobiajenom uspravnom poloaju (Orientation > Portrait), mada ponekad dobro doe i poloena tampa (Landscape). to se margina tie, stvari su ozbiljnije nego to u prvi mah moe da vam se uini. Postoji pravilo tipografije koje glasi da vee margine pozitivno utiu na itljivost teksta. Zbog toga, pokuajte da birate celishodnu definiciju margina; posebno je zanimljiva opcija Mirrored, ali ona je korisna iskljuivo ako imate mogunost i potrebu da obostrano tampate svoje dokumente. Ako u paleti ponuenih margina ne vidite nijednu koja odgovara vaim potrebama, najpre odaberite najpribliniju, onda na dnu palete odaberite opciju Custom Margins, a zatim u dijalogu definiite precizne mere. Ako je potrebno, u polju Gutter position definiite dodatni deo ivice koji e biti izgubljen tokom povezivanja tampanog dokumenta; moete se opredeliti za poloaj na levoj ili gornjoj strani papira. Kada kasnije budete uli u paletu Margins, uoiete da vaa definicija stoji na vrhu pod imenom Last Custom Setting, a posebno je oznaena utom zvezdicom; re je o maloj, ali efikasnoj meri ergonomije: Word uvek pamti vae poslednje podeavanje koje se razlikuje od uobiajene ponude, ak i ako napustite program, pa se kasnije vratite u njega. O ostalim komandama u grupi Page Setup govoriemo kasnije, a za sada sami ispitajte opcije u grupi Page Layout > Page Background, meu kojima se istie postavljanje vodenog iga (Watermark) u vidu bledunjavog teksta ili slike iza teksta, preko cele povrine dokumenta. Skrenimo panju na pokreta dijaloga u grupi Page Setup: tako ete otvoriti dijalog poznat iz prethodnih verzija, na kome moete podesiti najdetaljnije opcije parametara stranice. Najpre uoite padajuu listu Vertical Alignment na kartici Layout: to je jedino mesto na kome moete definisati vertikalno poravnanje teksta na stranici; osim tradicionalne popune sa vrha, moete

birati i opciju iz sredine ili sa dna, kao i onu koja e razvui sve redove na toliki prored da cela stranica bude ravnomerno prekrivena tekstom. Savetujemo vam da ove opcije koristite sa krajnjim oprezom. To je, izmeu ostalog, povezano sa drugim detaljem u dijalogu: ako definiete neke posebne opcije stranice sa namerom da one postanu podrazumevane u vaem svakodnevnom radu, tada pre naputanja dijaloga kliknite na dugme Default, a zatim potvrdno odgovorite na postavljeno pitanje. Tim inom podeavanja stranice e postati deo vaeg glavnog predloka i podrazumevana za sve nove dokumente, dok god ne izmenite parametre na isti nain. Da biste lake baratali parametrima stranice, ali i elementima o kojima neposredno sledi pria, ukljuite vidljivost lenjira na radnoj povrini, ukoliko nije ve ukljuen. To ete najbre uiniti klikom na dugmence koje se nalazi neposredno iznad vertikalnog klizaa na desnoj strani prozora programa; takoe, moete odabrati polje za potvrdu View > Show/Hide > Ruler. Uoite kako su margine na lenjiru prikazane kao siva zona. Odmah isprobajte i jednu zanimljivu tehniku na lenjiru. Na vodoravnom ili uspravnom lenjiru, svejedno, prinesite pokaziva mia na granicu izmeu sive i bele zone, pomerajui ga lagano dok se ne pojavi dvostrana crna strelica praena napomenom o imenu margine (npr. Top Margin na uspravnom lenjiru). Tog asa pritisnite levi taster mia i vucite u eljenom smeru da biste promenili veliinu margine. Ako tokom vuenja budete drali pritisnut levi taster Alt, na lenjiru ete videti tzv. razmernu du sa oznakom trenutne veliine odabrane margine.

PasusPasus je osnovna jedinica preloma teksta, a prepoznaje se po unetom, podrazumevano nevidljivom znaku za kraj pasusa (taster Enter). Novi pasus uvek poinje u sledeem redu; ako poelite da prenesete tekst u sledei red, a da se zbog budueg preloma zadri isti pasus (na primer, cela strofa neke pesme), tada koristite znak za prelom reda, koji ete uneti preicom Shift+Enter. Pre kraja pasusa ili preloma reda nemojte unositi razmak; takoe, nikada ne zapoinjite pasus razmakom. Dva pasusa moete sastaviti u jedan ako izbriete znak za kraj pasusa i izmeu reenica ubacite jedan razmak. Da bi ste ovaj posao lake uradili, prikladno je da uinite vidljivim specijalne znakove: kliknite na dugme sa znakom "pi" u grupi Home > Paragraph ili pritisnite Ctrl+(; istim komandama moete iskljuiti vidljivost tih znakova. Kada specijalni znakovi postanu vidljivi, umesto razmaka ete videti takice po sredini reda, a na kraju pasusa ete videti znak "pi"; prelom linije u istom pasusu se vidi kao strelica zalomljena ulevo, poput strelice na tasteru Enter na tastaturi. Sve komande koje pominjemo primenjuju se samo na aktivni pasus; ako elite da ih odjednom primenite na vie pasusa, obeleite ih prethodno; moete obeleiti i ceo dokument preicom Ctrl+A. Podrazumevani izgled pasusa moete naknadno menjati, izmenom jednog ili vie parametara. Za poetak, vano je da primetite da postoje dve kategorije mera: to su mere unutar pasusa i one koje vae izmeu susednih pasusa u dokumentu. Dve glavne mere u pasusu jesu vodoravno poravnanje (alignment) i prored (spacing). Ove parametre ete najlake menjati komandama u grupi Home > Paragraph. Prored je predmet standarda: iako se obini prored smatra najeim, ta mera je esto povezana sa izborom fonta (vani su i oblik i veliina) ili sa nekim standardima koji vae u posebnim prilikama (npr. dupli prored koji vole korektori knjiga). Zanimljiva novost koju donosi Word 2007, a posebno vai za kolekciju novih fontova (o kojima e kasnije biti rei) jeste primena proreda 1,15 umesto proreda 1. Naime, pokazalo se da utroak prostora na kraim dokumentima nije znaajno vei, ali zato itljivost i te kako raste.

Podrazumevano poravnanje je ulevo. To znai jednako odstojanje izmeu rei koje se ne rastavljaju na kraju reda, to za posledicu ima neravno slaganje na desnoj strani. Mnogi manje iskusni korisnici misle da je takav prelom ruan i neprikladan za ugoaj urednosti. To je potpuno pogreno! Ako je tekst ureen u klasinom prelomu irinom cele stranice, upravo je levo poravnanje optimalno za brzo itanje, kau majstori tipografije. Poravnanje udesno i centrirano poravnanje nikako nisu prikladni za due pasuse teksta: oni se uobiajeno koriste za postizanje vizuelnih efekata nad kraim tekstom (centrirani naslov, desno poravnata kraa napomena, razni kratki natpisi u okvirima); najbolje je da ta dva poravnanja koristite sa dozom rezerve. Obostrano poravnanje (justified) zaista moe da urodi veoma urednim prelomom, kao u pravoj knjizi, ali ono u sebi krije i zamke. Najpre, to poravnanje je uobiajeno za prelom u vie stubaca, i to od uslovom da je primenjeno rastavljanje rei na kraju reda (o tome vie u sledeem priruniku). U protivnom, postoji opasnost da razmak izmeu rei postane prevelik; takav tekst pri itanju brzo izaziva umor zbog loe itljivosti. Preporuujemo da izbegnete obostrano poravnanje pasusa, osim ako ste spremni da uloite trud na pravilno rastavljanje rei na kraju reda. Postoje dve uobiajene tehnike za vizuelno isticanje poloaja celog pasusa u odnosu na ostatak teksta; obe su namenjene lakem prepoznavanju celina u tekstu i pozitivno utiu na utisak izgleda dokumenta. Uvlaenje prvog reda nije vie podrazumevani metod, ali ga moete primeniti ako elite. Najlaki nain jeste da primenite gornji marker koji se nalazi uz levu marginu na gornjem lenjiru: uhvatite ga miem i povucite koliko elite. Moete se posluiti i avangardnim nainom: prvi red moete istai i ako ga izvuete malo ulevo! Isprobajte i ostale markere na lenjiru: povlaenjem donjeg levog markera, uvui ete (ili izvui) ceo pasus, ouvajui pritom relativni poloaj gornjeg markera (tj. prvog reda). Slino vai i za desni marker; na ovaj nain moete posebno istai jedan pasus teksta u odnosu na ostale. Primetite da esto moete postii bolji efekat naglaavanja ako pasus izmenite ovako, nego da menjate izgled fonta u njemu! Ukoliko ne elite da naglaavate prvi red u pasusu, ipak je dobro (u optem sluaju) da naglasite promenu pasusa; za to se uobiajeno koristi parametar odstojanja meu njima. Odstojanje meu pasusima je podrazumevano ukljueno i trebalo bi da ga zadrite, osim u nekim retkim situacijama. U podrazumevanom pasusu ukljueno je odstojanje ispod, a ono iznad nije; to moete promeniti komandama Add (Remove) Space Before (After) Paragraph koje se nalaze na dnu palete za odreivanje proreda. Nemojte koristiti oba razmaka, jer ete time sabrati rastojanje izmeu pasusa; kasnije ete videti da moete napraviti kombinaciju razmaka izmeu pasusa razliitog stila, ime ete izvesti eljeni prelom. Upotrebite pokreta dijaloga u grupi Paragraph da biste otvorili detaljni dijalog za kontrolu pasusa. Na prvoj kartici Indents and Spacing se nalaze sve ve pomenute mere, a ovog puta ih moete paljivije definisati. Lista Alignment reava vodoravno poravnanje; drugu opciju Outline level nemojte dirati. U grupi podeavanja Indentation, reiete pitanje uvlaenja pasusa preciznije nego markerima na lenjiru. Mere Left i Right znae poloaj celog pasusa na bonim marginama stranice; opcija Special reava opciju uvlaenja ili izvlaenja prvog reda u pasusu. Polje za potvrdu Mirror indents je novo u Word-u 2007 i odnosi se na poloaje pasusa prilikom obostranog tampanja, kada uvlaenje biva izvedeno u odnosu na unutranju ili spoljnu marginu, a ne strogo u odnosu na levu ili desnu. Stavke Before i After u grupi Spacing se odnose na odstojanje izmeu pasusa. Ovde vidite i polje za potvrdu: ako ga ukljuite, to ete moda kasnije uiniti samo za neke posebne stilove, onda e odstojanja izmeu pasusa istog stila biti ignorisana; ne ukljuujte to bez dobrog

razloga. Line spacing je opcija proreda u pasusu; rekosmo ve, novi poetni prored je umnoak broja 1,15; osim toga, moete birati i tri uobiajena proreda (obini, 1,5 i dupli). Dva proreda su namenjena sluajevima kada u pasusu postoje ispisi fontom razliite veliine (a emu vrlo retko ima opravdanja): opcija At least odreuje prored koji odgovara tano definisanom broju tipografskih taaka; opcija Exactly forsira tano definisani prored, pa i po cenu da se ispis veim fontom vidi kao podvuen ispod okolnih redova. Obe posebne opcije bi trebalo da izbegavate, ba kao i menjanje veliine fonta u pojedinim reima; to prepustite onima koji bolje poznaju tajne sloenog tipografskog zanata. Opcije koje postoje na drugoj kartici dijaloga Line and Page Breaks definiu ponaanje pasusa ili njihovih delova u sluaju da doe do prirodnog prelivanja na sledeu stranicu. Obratite panju na ta podeavanja, jer to je jedino mesto za njihovo definisanje, a mogu da poslue veoma korisno. Polje za potvrdu Widow/Orphan control bi trebalo da uvek zadrite ukljuenim: re je o spreavanju nezgodnih situacija u toku preloma da prvi red pasusa ostane usamljen na prethodnoj stranici ili da poslednji red sam pretekne na sledeu. Keep with next ete koristiti pri definisanju stilova naslova, jer to je nain da spreite situaciju slinu "udovicama" i "siroiima": kada je opcija ukljuena, nee vam se desiti da neki naslov ostane zaboravljen na dnu prethodne stranice. Opcija Keep lines together se koristi razmerno retko, za pasuse u kojima insistirate da ostanu neprekinuti, uvek na istoj stranici, pa i po cenu da na prethodnoj stranici ostane prevelika belina; to ima smisla za neke naglaene sadraje, kao to su vane napomene ili okviri sa tekstom u dokumentu. Najzad, opcija Page break before nalae nasilni prelazak na sledeu stranicu kada zapone pasus; ova opcija ima smisla samo ponekad, i to za stilove naslova najvieg nivoa. Dve poslednje opcije su namenjene tretmanu izuzetaka: prva spreava numeraciju redova u pasusu, ako je ona podrazumevano primenjena nad celim dokumentom (zgodno za dokumentovanje programskih listinga ili specifikacija). Druga opcija nalae da sistem za rastavljanje rei na kraju reda zaobie pasus. I konano, ako ste sve izmene u dijalogu primenjivali nad podrazumevanim pasusom, moete definisati da ubudue u svim novim dokumentima vae upravo odabrani parametri: kliknite na dugme Default, pa potvrdno odgovorite na postavljeno pitanje. Meutim, ne inite to napreac: uskoro emo se pozabaviti definicijama podrazumevanih stilova.

Forsirani prelom i sekcijaNajjednostavnije opcije preloma su one koje inite dok prosto kucate tekst: pritisak na Enter kojim oznaavate kraj pasusa je najea, potpuno prirodna operacija preloma teksta. Prelom reda, pri emu ostajete u istom pasusu (Shift+Enter), predstavlja najjednostavniju operaciju tzv. forsiranog preloma, onog koji vi namerno primenjujete kako biste postigli odreeni efekat u rasporeivanju sadraja. Jo jedan relativno esto upotrebljavan forsirani korak jeste prelom stranice: ponekad ete insistirati da preete na sledeu stranicu, to ete uiniti zbog namernog odvajanja neke vane celine u svom dokumentu. Optimalni nain da to uinite jeste da zavrite pasus, a zatim da unesete specijalni znak za prelom stranice preicom Ctrl+Enter. Obratite panju na detalj iz iskustva koji vam nee biti objanjen u sistemu pomoi: uvek najpre unesite znak za kraj pasusa (Enter), pa tek onda znak za prelom stranice. U suprotnom, rizikujete nepredvidljivo ponaanje prethodnog pasusa u konanom prelomu, jer on opstaje i na prethodnoj stranici. Recimo, moglo bi se desiti da ne primetite blagovremeno da je i pasus na prethodnoj stranici dobio stil naslova koji ste upravo postavili.

Razliite opcije preloma stranice moete primeniti i u paleti Page Layout > Page Setup > Breaks; o drugim opcijama grupe Page Breaks u paleti govoriemo neto kasnije. Sad obratite panju na grupu Section Breaks: re je o posebnom nainu tretmana strukture dokumenta koji je vaan za razumevanje ponaanja mnogih struktura o kojima e tek biti rei u daljem tekstu. Najkrae reeno, sekcija (ili odeljak - prema lokalizaciji Office-a) je celina u dokumentu koja moe da ima svoja posebna pravila definicije stranice i preloma. Primeri takvih razlika su poglavlja koja imaju razliitu numeraciju ili sadraj u zaglavljima, privremena drugaija orijentacija (npr. stranice sa tabelama na poloenoj tampi), promena broja stubaca u ispisu, pa ak i drugaiji dizajn. U nekim sluajevima, nova sekcija e biti formirana automatski, ako posledica dejstva neke posebne komande. U drugim prilikama novu sekciju ubacujete sami, kako biste izazvali neko posebno dejstvo. Ponekad se nova sekcija ubacuje samo zbog efikasnije navigacije, jer se podatak o aktivnoj sekciji vidi u statusnoj traci, a moe da se iskoristi i u dijalogu Go to. Postoje dve definicije sekcije: ona koja izaziva prelazak na novu stranicu (Next Page - relativno ei oblik) i druga, koja nastavlja dokument na istoj stranici (Continuous). Dva posebna varijeteta sekcije koja prelazi na novu stranicu vidite na dnu palete Break: to su forsirani prelazak na sledeu parnu stranicu (Even Page), odnosno neparnu (Odd Page). Te dve opcije imaju smisla ako je re o dokumentu pripremljenom za dvostrano tampanje, a vi elite da forsirate pojavljivanje novog poglavlja iskljuivo na neparnoj (desnoj) ili parnoj (levoj) strani ukorienog dokumenta. Definisani prelom na novu stranicu ili sekciju ete ukloniti ako ukljuite vidljivost specijalnih znakova: na mestima na kojima ste ih postavili, videete obeleje u vidu dvostruke takaste linije na ijoj sredini pie o kakvom obliku forsiranog preloma je re. Postavite pokaziva mia neposredno levo od te linije, a zatim pritisnite taster Delete i ukloniete prelom.

FontoviKao i svi Windows programi koji rade sa dokumentima, Word poiva na fontovima kao osnovnim gradivnim materijalom za vizuelno ureenje sadraja; tavie, ovde je to posebno istaknuto, jer razne osobine slovnih oblika znatno utiu ve na elementarne zahteve, kao to su itljivost, preglednost i sposobnost itaoca da brzo uoi karakteristine detalje. Fontovima ete uglavnom upravljati komandama u grupi Home > Font, a detaljnije karakteristike moete menjati u dijalogu koji ete otvoriti klikom na pokreta dijaloga u uglu grupe. Pritom napominjemo da u dijalogu nikako ne dirate parametre na kartici Character Spacing bez preciznog poznavanja rizinih efekata koji mogu da nastanu njihovom primenom. Prilikom izbora fontova, vae neka pravila koja su posledica vievekovnog iskustva velemajstora tampe. Tipografija je veoma razvijena i, za veinu nas koji se time ne bavimo, zamrena oblast. Verovatno ste i sami doiveli iskustvo da prilikom itanja nekog sadraja imate neki oseaj nelagodnosti koji ne moete da objasnite: re je verovatno o tipografskim grekama. Naime, postoje osobine slovnih oblika koje je teko razumeti bez detaljnog razumevanja fiziologije oka i psihologije itanja; postoje veoma opirna tiva koja to opisuju. Razvoj grafikih radnih okruenja na raunarima ponovo doveo to pitanje u prvi plan, uvodei i taj segment primene u tipografiju. Preostaje da prihvatimo neke praktine savete koji zaista pokazuju rezultate ako ih se budemo drali. Prvo pravilo glasi: nemojte koristiti mnogo slovnih oblika u dokumentu. Dva do tri fonta mogu sasvim da zadovolje sve potrebe oblikovanja, eventualno uz primenu promene veliine ili

osobine primenjenog fonta, kao to su promena boje ili atributa - podebljanje (Bold, Ctrl+B), kurziv (Italic, Ctrl+I) i podvlaenje (Underline, Ctrl+U). Trudite se da neko posebno ureenje uvek poveete sa tanim kontekstom. Na primer, odabraete vei font za naslov, podebljan font u zaglavlju tabele (ali iste veliine!), poseban font za rezervisane rei u tehnikom dokumentu, kurziv za naglaavanje i slino. Pritom nemojte preterivati: ako napravite dvadeset pravila za ureenje u pasusima teksta, italac vie nee moi da ih prepozna i lako identifikuje smisao promene. Obratite panju i na efekat serifa ("stopica") u slovnim oblicima i njihov uticaj na itljivost. Ako planirate da tampate dokument na laserskom ili ink-jet tampau, serifni fontovi se najlake itaju (Times New Roman, Palatino Linotype, Garamond, itd); to se objanjava zamiljenom linijom koju italac formira od stopica kada spusti pogled na papir, tako da itanje tee glatko. Jedan od tipinih trikova tipografskog zanata: ako koristite serifne fontove za tekst, upotrebite neserifne fontove (one bez stopica) za naslove na svim nivoima. Tako ete, osim vizuelnog razdvajanja, napraviti i primetan psiholoki prelaz izmeu celina u dokumentu. Za tekstove koji se dominantno koriste na ekranu, najbolje je da birate neserifne fontove (Arial, Trebuchet MS, Verdana, Tahoma i drugi). Neki od tih fontova su projektovani upravo za potrebe Windows interfejsa (Tahoma) i primene na Web-u (Verdana). Postoje i strogo namenski fontovi: recimo, tabele sa mnogo brojeva je najbolje oblikovati tzv. neproporcionalnim fontom (Courier New, Lucida Console i zaboravljeni Andale Mono), kako bi poravnanje cifara u koloni bilo usaglaeno. Isto vai za strogo tehnike tekstove, kao to su to programski listinzi - za njih je bitnije da se itaju nedvosmisleno nego da se itaju brzo. Namenski se koriste i kaligrafska i pisana slova, poput fontova Monotype Corsiva, Vivaldi ili Old English Text; oni se ne preporuuju za "obian tekst". Novost koja dolazi za korisnike Viste, kao i za korisnike sistema Office 2007 na Windows-u XP: Microsoft je objavio kolekciju nove generacije tzv. hibridnih fontova, koji su projektovani u duhu modernog dizajna, ali i sa namerom jednako valjane upotrebe i na papiru i na ekranu. Veina tih izvrsnih fontova, za koje su eksperti ve rekli da predstavljaju prava remek-dela tipografije, mogu da se nau pod prvom slovom C: Calibri, Cambria, Candara, Consolas, Constantia, Corbel. Isprobajte ove fontove i pripazite da iako meu nekima postoje slinosti, oni ipak sadre neke bitno razliite detalje. Razvijen je i varijetet Cambria Math za potrebe novog sistema za pisanje jednaina. Jedini novi font koji nije na C je Segoe UI, koji se koristi na interfejsu novih Office programa umesto fonta Tahoma. Dva nova fonta iz te familije, Segoe Print i Segoe Script, ne dolaze uz Office 2007, nego uz Windows Vistu.

Upravljanje stilovimaNe pokuavajte da fascinirate druge primenom velikog broja opcija ureenja - naprotiv, trudite se da napravite izgled leerne urednosti. Put do takvog efekta nije teak: mnogo je efikasnije, kako sa stanovita vaeg vremena, tako i zbog ujednaenosti rezultata, da koristite stilove. Pritom ne mislimo samo na posledice ranije opisane primene tehnike brzog preureenja tema, nego i na svakodnevne situacije. Stil je definisani i imenovani opis ureenja teksta; prozivanjem nekog stila, odreeni sadraj e dobiti unapred poznat izgled. Ideja je prosta: za svaku potrebu nekog posebnog oblikovanja teksta, poeljno je da dosledno primenjujete imenovane stilove. Idealan sluaj je onaj kada gotovo nikad ne pribegavate runom ureenju nekog oblika, osim moda samo sporadino podebljavanje, kurziv ili podvlaenje za neka retka naglaavanja.

Najbri nain da steknete iskustvo sa stilovima je da overite efekte upotrebe palete stilova (Home > Styles). Da biste uoili vanu karakteristiku stilova, postavite pokaziva za unos na neku re usred jednog pasusa sa vie redova teksta, a zatim razvijte paletu stilova klikom na strelicu More u donjem desnom uglu palete. Iskoristiemo osobinu Live Preview da na asak pregledamo kako se ponaaju stilovi u paleti: krenite redom, samo etajui pokaziva preko stavki i pratite mogue promene. Sigurno ste primetili: neki stilovi menjaju itav pasus, dok neki od njih (Emphasis, Strong, Book Title i jo neki) menjaju samo re nad kojom je parkiran kurzor. Postoji pet kategorija stilova, ali zasad nas zanimaju samo dva. Kliknite na pokreta dijaloga i otvorie se okno sa popisom stilova iz palete. Obratite panju da neki fontovi desno od imena imaju neke karakteristine oznake. O emu je re? Stilovi koji se odnose na pasuse su oznaeni znakom "pi": ako ih odaberete nad aktivnim pasusom, on e zauzeti novi stil. Ako se stil odnosi iskljuivo na re nad kojom se nalazi pokaziva (nije nuno da re bude obeleena), prepoznaete ga po oznaci u vidu slova "a". Uoavate i oznake koje sadre oba znaka: to su karakteristini stilovi koji se razliito ponaaju u zavisnosti od toga da li ste u asu biranja stila obeleili tekst ili niste. Ako je aktivni pasus neobeleen, ceo e primiti stil. Ako ste obeleili jednu ili vie rei, samo ta selekcija e primiti stil. isto radi testa, obeleite jednu re, pa primenite stil Title - samo ona e postati velika. Sad pokuajte isto to uinite primenom stila List Paragraph: to to je re obeleena, nije bitno - ceo pasus e primiti stil. Ima mnogo vie stilova nego to ih isprva vidite u paleti i u oknu Styles; postoje neki rezervisani stilovi, oni koje ne moete izbrisati jer imaju strogu namenu. Nije poeljno ni da im menjate imena, jer biste tako mogli naruiti dejstvo nekih naprednih alatki iji rad je vezan za imena stilova. Osnovni stil je Normal, onaj koji oblikuje podrazumevani pasus kad ponete da piete. Prepoznatljivi rezervisani stilovi su Title (za naslov knjige), kao i hijerarhija naslova u stilovima Heading 1/2/3/... (ima ih ukupno devet). Kompletna lista je inicijalno skrivena, jer uglavnom nema mnogo smisla da se bavite nekim namenskim stilovima, osim u posebnim i retkim sluajevima (npr. izmena stila za fusnote; videete kako da to uinite). Ali, ako ba elite, prikaite drugaiji spisak u oknu stilova: kliknite na Options, pa u padajuoj listi Select Styles to show odaberite stavku All Styles. Potvrdite izbor i uoite novi sadraj okna; ako elite, ukljuite polje za potvrdu Show Preview, pa ete videti i uzorke ureenja stilova. Optimalan nain da preuredite izgled celog dokumenta (pod uslovom da vam ne odgovara da stalno menjate temu) jeste da promenite izgled stila. Uvek krenite od stila Normal: veina alternativnih stilova je izvedena od nekog polaznog, a zatim su u definiciji promenjene samo neke osobine. Zato, ako promenite Normal kao polazni za mnoge druge stilove i pritom, recimo, izmenite samo font stila, to e biti prosleeno i nasleenim stilovima! Isto vai i za kreiranje novog stila: odabraete stil koji je polazni za njega. Druga veoma vana stvar: kada menjate neki stil, morate razmisliti da li to inite samo u tekuem dokumentu ili elite da ta promena postane podrazumevana za sve budue dokumente. Da bismo proverili naine izmene stila, izmeniemo jedan bezazleni stil, Intense Quote. Da biste ga najbre mogue promenili, postavite neki pasus u taj stil. Ideja je u tome da sad sami napravite prototip novog izgleda, menjajui neke osobine nad uzorkom u dokumentu. Recimo da vam se ne dopada boja: obeleite ceo pasus, pa postavite tamnocrvenu, koja se nalazi levo u donjem redu na paleti Home > Font > Font Color (takoe, komanda u mini-traci sa alatkama). Usput iskljuite i kurziv. Sad u paleti stilova (ili u oknu stilova) desnim klikom mia otvorite kontekstni meni nad imenom polaznog stila, pa odaberite prvu stavku Update Intense Quote to Match Selection. Ovim inom sve instance stila u dokumentu e odmah biti aurirane na novi

izgled. Ova operacija ima dejstvo samo na aktivni dokument i ostae upamena u njemu zbog kasnije konzistentne upotrebe. Ako imate malo vee ambicije, bie potrebno da uete u puni dijalog za izmenu stila. Ovog puta ne morate da pravite prototip, ali nije loe da primenite polazni oblik stila nad nekim pasusom, kako biste mogli da overite rezultat. Kad to uinite, u kontekstnom meniju nad imenom stila u paleti ili u oknu stilova odaberite stavku Modify; otvorie se detaljni dijalog. Sad je dobra prilika da vidimo ta sve odreuje neki stil. U gornjoj grupi vidite ime stila; nemojte ga menjati bez preke potrebe. Tip stila je siv, jer je ve u funkciji. Uoite padajue liste: u prvoj definiete polazni stil (najee, to je Normal). Druga lista je takoe vana za redovnu upotrebu: kada zavrite pasus, program e preusmeriti pisanje u stil koji je ovde definisan. U najveem broju sluaja, to je opet stil Normal, pa preporuujemo da zadrite i tu definiciju. Sledi par redova uobiajenih komandi u kojima ete odrediti glavne osobine fonta i pasusa. Dok menjate te parametre, u oknu na sredini ete videti umanjeni prikaz mogueg rezultata. Ispod tog prikaza postoji navod sa tehnikim opisom stila. To moete itati, mada je u praksi bolje da stvorite empirijske zakljuke. S obzirom na to da kratki izbor komandi ne pokriva sve mogunosti, obratite panju na listu grupa podeavanja koju ete dobiti klikom na dugme Format: sve te komande otvaraju dijaloge u kojima moete upravljati svim raspoloivim podeavanjima, to znai da imate "beskonaan" broj kombinacija za definiciju stila. Neemo vas zamarati svim opcijama - ispitajte ih sami, na osnovu iskustva koje ve imate ili ete ga stei kad savladate i druge pojedine tehnike ureenja. Poslednji koraci u definiciji stila su od kritine vanosti za konaan ishod: definisaete opseg dejstva vae izmene. Najpre, ako se stil ne nalazi u paleti za brzi izbor stilova, a vi elite da bude tamo, ukljuite polje za potvrdu Add to Quick Style Set. Drugo polje za potvrdu Automatically update zbunjuje mnoge korisnike: ako je opcija ukljuena, onda e pri svakoj lokalnoj izmeni pasusa u nekom stilu automatski doi do izmene svih instanci stila u dokumentu. To je mera za ouvanje konzistentnosti, ali ponekad moe da smeta; vano je da znate zato se deava, pa promenite opciju ako vam stanje ne odgovara. Najzad, dva radio dugmeta na kraju slue da izaberete opseg dejstva izmene stila. Ako elite da ubudue svi novi dokumenti imaju izmenjeni stil, odaberite desnu opciju New Documents based on this Template i uiniete izmenu u predloku. Ako ste krenuli od podrazumevanog, praznog dokumenta, izmena e postati globalna za Word u vaem korisnikom profilu. Moete sami napraviti novi uzorak, a zatim ga promovisati u stil. Najlake e biti da obeleite takav pasus (ili selekciju od nekoliko rei), pa da u kontekstnom meniju selekcije odaberete komandu Styles > Save Selection as a New Quick Style. Otvorie se kratki dijalog koji prikazuje uzorak stila, a treba da definiete i neko primereno ime. Ako ste nestrpljivi da izmenite sve detalje, odmah kliknite na Modify, pa nastavite sa detaljnim izmenama. Novi stil moete poeti da kreirate i od nule: na dnu okna Styles se nalazi dugme New Style koje otvara sad ve poznati dijalog. Uzgred, kada budete zalutali u dijalog Manage Styles, pregledajte ga, ali budite obazrivi, jer tu postoje i opcije koje mogu da rasture ceo sistem stilova. U ranije pomenutom dijalogu za promenu obima spiska u oknu Styles, na raspolaganju su vam jo dve opcije: In current document e izlistati sve stilove koji imaju definiciju u dokumentu, to je korisno za lov na ranije lokalno sauvanje stilove. Opcija In use e prikazati sve upotrebljene stilove i skreemo vam panju posebno na takav pregled stilova, pogotovo ako ste dobili neki neuredan dokument od svog kolege. Ba na ovaj nain, ponekad ete biti u prilici da vidite rezultate tueg loeg rada, ali i da popravite to stanje. U tako dobijenoj listi, primetiete

da neki "stilovi" imaju naziv koji odgovara obliku (npr. Verdana, Italic, Red), a na desnoj strani ne postoji obeleje tipa stila. To su sve instance runih podeavanja; ako ih nema mnogo, istrpite ih. Ponekad u veim dokumentima, pogotovo ako su to hibridi nastali kopiranjem sa stotinu mesta, postoji i na stotine "stilova"! Vetim manevrom otkloniete sve to: obeleite ceo dokument, pa forsirano postavite stil Normal, posle ega sledi oporavak delova koji su ve imali dobar stil. Drugi nain: u meniju koji se otvara klikom na strelicu desno od imena neeljenog stila u oknu Styles odaberite stavku Delete; potvrdno odgovorite na pitanje o destruktivnom inu, pa e se sadraj vratiti na polazni stil. Ponekad ni to nije dovoljno ili moda elite da jedan stil izmenite drugim: u meniju imena stila u oknu Styles birajte stavku Select All 99 instance(s) (broj je izmenljiv), to e obeleiti sva mesta pod tim stilom. Sad prosto kliknite na ime eljenog stila. Uz malo vetine, ovim postupcima ete ak i najvei mete od dokumenta za samo nekoliko minuta svesti na koherentnu celinu.

PredlociU uvodnom priruniku smo naglasili mogunost da ponete sa namenskim predlocima kako biste bre zavrili posao. Ovom prilikom emo napraviti samo kratku rekapitulaciju, sa naznakom moguih aktivnosti koje je ponekad poeljno da izvedete. Krajnja poenta je uvek jedna: dobro razvijenom kolekcijom predloaka, najbre ete dovesti svaki dokument u zavreno stanje, ouvajui mu, pritom, potpunu urednost. ak i ako ne koristite namenske predloke, jedan je uvek aktivan: to je Normal.Dotm, tzv. glavni predloak Word-a, u kome se uvaju svi stilovi, definicije stranica i drugi mnogobrojni parametri koji ine osnovna stanja dokumenta. Taj predloak je jedinstven u vaem profilu, to znai da ako ste ga menjali, sigurno e doi do razlika u podrazumevanom izgledu vaih dokumenata i onih koje prave vae kolege. To moe da bude i prilina smetnja, pogotovo ako je re o zvaninim dopisima ili o dokumentima iji izgled je tano definisan nekim procedurama. Tada nastupaju namenski predloci: moete ih distribuirati u firmi, tako da ga za istu svrhu koriste sve vae kolege. To je, zapravo, jedini pravi put ka usaglaenim, a efikasnim predlocima u celoj firmi. Da li ete gradnju novog predloka zapoeti od "belog papira" ili od nekog postojeeg predloka, stvar je vaeg nahoenja ili ideje kako da bre zavrite posao. U dokumentu treba da proete kroz sva sutinska podeavanja, kako biste ih proverili ili izmenili. Predloak moe da bude "beli papir", ali moe da sadri i neki tekst ili druge objekte (npr. tabela koja je predloak fakture). U tom pogledu, polazite za predloak moe da bude i neki va ranije kreirani dokument. Kad podesite sve to ste naumili, napravite probni predloak: birajte komandu Office > Save As > Word Template. U dijalogu za uvanje, ako ste u Visti, u levom oknu birajte stavku Templates; u Windows-u XP, birajte lokaciju Trusted Templates. Dajte neko prikladno ime predloku dodajui i re TEST (ili neku drugu), zadravajui tip .docx, pa ga zatvorite. Odmah overite njegovu upotrebu: otvorite dijalog Office > New, pa u levom oknu birajte stavku My Templates; otvorie se dijalog za izbor predloaka, izaberite tek sauvani, desno birajte kreiranje novog dokumenta, pa kliknite na OK. Ako je sve u redu, zavrili ste posao; ako treba da napravite neku izmenu, uinite to, pa sauvajte rezultat opet kao predloak, ovog puta pod konanim imenom.

Da ne biste morali da "gnjurate" po strukturama svog profila u pokuaju da naete mesto svog predloka, kako biste ga prosledili kolegama, napravite trik: otvorite predloak, pa krenite opet da ga uvate kao novi predloak, ali ovog puta menjajui ciljnu lokaciju (recimo, na desktop sistema). Tu kopiju prosledite kolegama. Slino uinite i ako ste primalac nekog predloka: dvaput kliknite na njega da ga otvorite, pa ga sauvajte na lokaciji svojih predloaka. A ako elite da izbriete svoje probne predloke ili one koje sigurno vie neete koristiti, pristupite dijalogu za otvaranje linih predloaka, pa umesto da otvorite neki, desnim klikom na ikonu neeljenog predloka otvorite kontekstni meni, pa odaberite komandu Delete, potvrujui odgovor na pitanje koje sledi.

Osnovni postupci u prelomuVeina postupaka o kojima je do sada bila re svodila se na pravilno prepoznavanje anatomije Word-a 2007. Osnovni koraci, kao to su pravilno kucanje, upravljanje metrikom stranice i stilovima, do sada bi trebalo da su vam jasni. No, sve je to zaista osnova bez koje se ne moe. Tehnike koje vam opisujemo u nastavku predstavljaju "fiziologiju" - to je baterija raznih alata i postupaka ijim poznavanjem ete reiti veinu potreba koje ete uopte imati dok kreirate i oblikujete dokument. Napominjemo vam da ovom prilikom zaista nismo u mogunosti da vam opiemo svaki detalj tehnike o kojoj je re; ali, to ne bi trebalo da predstavlja neki problem, budete li pokazali inicijativu. Jednostavno, kad god ste u prilici, slobodno pokuajte da ispitate dejstvo neke komande, stavke ili detalja na koji naiete u blizini onih stavki koje opisujemo. Nae je da vam skrenemo panju na neto, a vae sopstveno iskustvo je daleko dragoceniji izvor nego bilo koji prirunik ili knjiga koju bismo vam mogli priutiti.

Tabulatoriesto se javlja potreba da neki tekst u redu udaljite udesno ili da vie redova teksta napravite tako da oni lie na uredno formiranu tabelu. Najgora stvar koju moete uraditi tom prilikom jeste da odstojanje izmeu stavki napravite unoenjem niza razmaka, tako to ete proizvoljno drati pritisnutu razmaknicu na tastaturi dok se, otprilike, ne naete na mestu koje elite. Ako ne razumete zato je tako, primer je najbolji: uinite ba tako! A sad obeleite ceo dokument (Ctrl+A), pa promenite font na Arial; promenite veliinu fonta za jednu taku; uinite to opet, postavljajui font Verdana; i za kraj, primenite Courier New. Kako vam se ine rezultati? Razmak takoe ima svoju definisanu veliinu u fontu i podloan je promeni kada se menja oblik teksta. Zato razmak nikad nije dobar nosilac odstojanja: na raunaru vaeg kolege, sasvim lako moe da se desi da dokument "zine" bez ikakvog dejstva, ve nakon otvaranja. Nain da obezbedite pravilna rastojanja i poravnanja vie redova su tabulatori, specijalni znakovi koje unosite u tekst pritiskom na taster Tab. Da bi ova pria bila to jasnija, bie poeljno da u toku probanja ukljuite vidljivost specijalnih znakova preicom Ctrl+(; tabulatori se vide kao male crne strelice udesno). Takoe, obezbedite i vidljivost lenjira, jer je od kljune vanosti za efikasnu primenu tehnike o kojoj je re. ak i ako nita niste preduzeli, tabulatori su aktivni: pritisnite Tab nekoliko puta i videete kako se pokaziva za unos pokree u pravilnim razmacima koji iznose 1,27 cm (pola ina). Ako biste ponovili eksperiment s poetka odeljka, unosei tabulatore umesto razmaka, videli biste da je sada sve pod kontrolom. Meutim, postoji i mnogo razvijenija primena ove tehnike, sa efektima koje je teko nabrojati: vi moete da definiete broj tabulatora, njihove poloaje i posebne karakteristike ponaanja.

Postoje dva naina da definiete oblik i poloaj tabulatora; najlaki je vizuelni nain. Na malom dugmetu levo od lenjira uoite sliicu donjeg levog ugla: to je indikator oblika tabulatora. Ta sliica oznaava tabulator sa poravnanjem ulevo; kada kliknete miem na neko mesto na lenjiru, tu e biti postavljen levi tabulator. Klikom mia na dugme indikatora naizmenino e se menjati pet tipova tabulatora: osim levog, tu su tabulatori za centrirano, desno i decimalno poravnanje. Sledi uspravna crtica, koja nije klasini tabulator, nego je to mesto za uspravnu liniju koja e se pojaviti, a pri unosu vie redova simulira razdelnu liniju tabele. Na mestu za izbor se nalaze i obeleja markera za poravnanje pasusa; preskoite ih, a ako je potrebno, vucite markere na lenjiru. Osim vizuelnog postavljanja tabulatora miem, postoji i dijalog za tu svrhu: u dijalogu koji ete otvoriti pokretaem dijaloga u grupi Home > Paragraph kliknite na dugme Tabs pri dnu; polazni dijalog Paragraph moete otvoriti i u kontekstnom meniju mesta na kome se nalazite. U dijalogu Tabs najpre unesite meru odstojanja od leve margine, zatim izaberite poravnanje u grupi Alignment, a opciono i tip vodee linije; najzad, kliknite na dugme Set. Ponovite postupak za sve tabulatore koje elite da postavite, pa zatvorite dijalog klikom na OK. Kada prvi put pritisnete taster Tab, pokaziva za unos teksta e odmah skoiti na mesto koje po visini odgovara tabulatoru i unos se dalje nastavlja. Ako imate vie tabulatora, posle svake unete rei pritisnite Tab i nastavite unos. Tekst uvek moete slobodno unositi i dalje, ignoriui jedan ili vie tabulatora; u tom sluaju, pritisak na Tab e pomeriti pokaziva na prvi sledei raspoloivi tabulator. Ako nema vie definisanih tabulatora, koristie se podrazumevano odstojanje, koje po potrebi moete promeniti u dijalogu Tabs. Ako upravo formirate tabelu, onda svaki red zavrite pritiskom na Enter; posledica unosa vie takvih redova je uredno poravnat tekst. Vaan detalj: kada imate definisane tabulatore, prelazak u novi pasus pritiskom na Enter e uredno preneti istu definiciju tabulatora, u oekivanju slinog unosa. To stanje e trajati dok god ne ukinete tabulatore sa lenjira; najlake je da to uinite dugmetom Clear All u dijalogu Tabs. Ako elite da uklonite samo jedan tabulator, najbre je da ga uhvatite miem i povuete sasvim ulevo, van lenjira. Jednom postavljenom tabulatoru moete promeniti poloaj ako ga povuete miem ulevo ili udesno; ako tom prilikom drite pritisnut levi taster Alt, videete i razmerne linije sa oznakom odstojanja na lenjiru. Pripazite: promena poloaja tabulatora ili njegovo izbacivanje se odraava samo na aktivni red. Ako elite da promenite definiciju tabulatora u celoj ve formiranoj "tabeli", najpre oznaite sve pasuse i tek onda pomerajte oznaku na lenjiru. Najzad, da vas podsetimo da od reda sa definisanim tabulatorima moete napraviti i brzi stil. To traje samo nekoliko sekundi: klik na red iz leve margine (strelica tada pokazuje gore desno), desni klik na pasus, izbor Styles > Save Selection as a New Quick Style, unos imena stila i gotovo! Vaa definicija tabulatora e biti na raspolaganju u paleti stilova kad god poelite.

StupciCeo dokument ili neki njegov deo moete sloiti u stupce (kolone), kao to se to radi u novinama ili u ovom priruniku. Ako je to deo samo deo dokumenta, program e podeliti svaki segment teksta na sekcije koje ostaju na istoj stranici. Ako obeleite neki deo teksta, najbre ete ga podeliti na stupce izborom neke od opcija u paleti Page Layout > Page Setup > Columns. izaberite, za poetak, opciju dva stupca: tekst e se odmah rasporediti u stupce jednake irine u kojima e biti podjednako rasporeen.

Potpunu kontrolu nad stupcima ete postii ako u paleti odaberete poslednju stavku More Columns i otvorite dijalog. Pri vrhu dijaloga se nalazi pet predloaka koje ste ve videli u paleti. Ako vam treba vie od tri kolone (to moe biti upotrebljivo tek ako radite na poloenoj stranici A4 papira), birajte broj u polju Number of Columns. Kada je ukljueno polje za potvrdu Equal column widths, kontrole mera e vam dati samo po jedno polje za irinu kolona i razmaka izmeu njih. Ako elite da upravljate razliitim irinama, iskljuite polje za potvrdu, pa se latite posla. Ako ukljuite polje za potvrdu Line between, izmeu stubaca e se pojaviti tanka vertikalna linija. Uoite da e lenjir primiti poseban oblik koji ocrtava zone stubaca i razmaka izmeu njih: povlaenjem ovih kontura, moete direktno menjati metriku viestubanog odeljka. Pritom pazite: tekst u vie stubaca nije lako oblikovati da zaista izgleda uredno. Verovatno e biti potrebno da znatno smanjite font, obostrano poravnate pasuse i rastavite duge rei na kraju reda. Pri ureenju teksta, moete forsirati prelom u sledei stubac: unesite specijalni znak za prelom stupca, preicom Ctrl+Shift+Enter. Viestubani prelom moete ukinuti na dva naina: najbre je da, u asu kad se pokaziva za unos nalazi u nekom od stubaca, u paleti Columns izaberete opciju One. Meutim, u tom sluaju zaostaju definicije sekcija koje su razdvojile ovaj deo teksta od ostalog. Zato je najbolje da ne birate stavku na paleti Columns, nego ukljuite vidljivost specijalnih znakova za prelom, pa uhvatite i izbriite granine oznake Section Break (Continuous). Panja! Najpre izbriite donju oznaku sekcije i sav tekst e se tog asa vratiti u oblik regularnog pasusa; tek onda izbriite i gornju oznaku odeljka.

Liste nabrajanjaU Word-u moete napraviti ureenu listu nabrajanja koja se automatski numerie ili obeleava znakom za nabrajanje (npr. crtica, krui ili neka sliica; engl. bullets). Liste nabrajanja u Word-u omoguuju hijerarhiju do najvie devet razliito obeleenih nivoa, to je u praksi vie nego to ima smisla. Podrazumevano, postupak nabrajanja moe da pone automatski, na osnovu prepoznavanja vaeg karakteristinog unosa na poetku novog pasusa. Da biste zapoeli unos numerisane liste, unesite broj 1 praen takom i razmakom. Tog asa, broj e se pretvoriti u redni broj kome pokaziva za unos vie ne moe da pristupi. U sledeem redu e se pojaviti broj 2, tako da odmah moete uneti sledeu stavku; dakle, svaka stavka u nabrajanju je pasus. Nenumerisanu listu nabrajanja ete zapoeti crticom ili zvezdicom, kada e se isti postupak ponoviti, ovoga puta sa fiksiranom crticom ili crnim kruiem. Ako ne elite da primenite automatsko nabrajanje, pristupite pametnoj oznaci (smart tag) im se pojavi, pa opozovite automatsku promenu ili je ak iskljuite izborom druge stavke Stop Automatically Creating Numbering Lists. Ako elite najprecizniju trajnu kontrolu, izaberite treu stavku menija pametne oznake da pristupite dijalogu za trajno podeavanje opcija. U srednjoj grupi Apply as you type, iskljuite polja za potvrdu Automatic bulleted lists i Automatic numbered lists. Ukoliko su opcije automatskog nabrajanja ranije bile iskljuene ili ste ve uneli vie pasusa koje elite da preinaite u listu, tada obeleite sve te pasuse i birajte jedno od tri dugmeta u grupi Home > Paragraph. Birajte direktno ili otvorite palete klikom na desnu strelicu. Ovako takoe moete, ako elite, da preinaite jedan oblik nabrajanja u drugi.

Ako je pri unosu automatske liste potrebno da preete u novi red, ali tako da tekst nastavite u okviru iste stavke nabrajanja, tada nemojte pritisnuti Enter, nego Shift+Enter (prelom reda), kako bi se sve zadralo u istom pasusu. Ako naknadno ubacite ili izbriete jedan ili vie pasusa u listi, numeracija e se automatski aurirati. Prekinutom nabrajanju ete se najlake vratiti ako se postavite na kraj poslednje numerisane stavke, pa unesete novu stavku prelaskom u novi pasus. Nabrajanje e se nastaviti sve dok ne prekinete listu pritiskom na Enter dva puta; poslednja stavka e biti izbrisana, a vi ete se nai u normalnom pasusu. Drugi nivo nabrajanja ete dobiti ako odmah po prelasku u novi red pritisnete taster Tab: numeracija e se prilagoditi (npr. 1.1, 1.2...), a unos e biti nastavljen na istom nivou sve dok u sledeem redu ne preete u dublji nivo novim pritiskom na Tab ili se preicom Shift+Tab vratite u prethodni nivo nabrajanja. Ako to elite da uinite naknadno, postavite pokaziva za unos na poetak reda, pa upotrebite eljenu preicu. Promenu nivoa takoe moete izvesti, odmah ili naknadno, dugmadima Increase Indent i Decrease Indent u grupi Home > Paragraph. Gotovu listu kasnije moete pretvoriti u obian tekst ako u paleti odaberete opciju None ili ako nad obeleenom listom ponovo pritisnete odgovarajue dugme u grupi Paragraph, koje se ponaa kao prekida. Nakon takve akcije relativni odnos uvlaenja pasusa e preostati kada se oznake uklone. Izgled oznaka za nabrajanje ili nain numerisanja moete precizno definisati u paletama koje se nalaze uz dugmad u grupi Paragraph; pri dnu svake palete, ako vam ne odgovara ponuda, postoje komande koje upuuju na detaljno podeavanje opcija i izgleda liste. Posebno obratite panju na stavku Set Numbering Value na dnu palete za numerike liste, gde moete uspostaviti neki proizvoljan poetni broj. Takoe, ovde moete odrediti da li e se nabrajanje nastaviti iz neke prethodne liste (nakon koje je sledio obian tekst) ili kreete ispoetka. U praksi, mnogo je lake da to podeavanje obavite u kontekstnom meniju koji ete dobiti desnim klikom mia nad brojevima numerike liste: to su komande Continue Numbering (nastavljanje) i Restart at 1. Najzad, obratite panju na mogunost da odabranu opciju nabrajanja poveete sa stilom liste u oknu Styles, to je dobar nain da pripremite konzistentan izgled ovakvog ureenja za ubudue.

TabeleTabela je dvodimenziona mrea koja se sastoji od redova i kolona; presek reda i kolone je elija u koju se postavlja bilo kakav sadraj (tekst, slika ili drugi objekat) koji se kontrolie na uobiajeni nain; u optem sluaju, dimenzija jedne elije je promenljiva, pa tako moete upravljati i veim odsecima sadraja, uvajui urednost strukture. Celom tabelom moete manipulisati kao jedinstvenim objektom, definiui joj dimenzije i mesto na stranici, boje, linije, smer ispisa teksta, itd. S obzirom na uestalost i vanost primene tabela u Word-u, bie to prva tema koja e u nau priu da uvede neke vane funkcionalne novosti u radu sa objektima. Kasnije ete neka od tih saznanja moi analogno da primenite i na druge objekte. Tabelu moete napraviti na nekoliko naina; izvesno, krenuete iz palete Insert > Table. Najprostije i intuitivno: vucite miem po matrici, gledajui u mogui rezultat na stranici; kad budete zadovoljni, kliknite miem na mestu na kome se pokaziva zatekao. Drugi nain je formalni: otvorite dijalog Insert Table, pa definiite broj kolona i redova. Zatim birajte jednu od tri opcije uklapanja sadraja prema irini elija. Fiksna, zapravo jednaka irina kolona moe biti automatska (od jedne do druge margine) ili ete odrediti meru u polju; opcija AutoFit to Contents e menjati irinu svake kolone prema najirem sadraju; trea varijanta AutoFit to Window slui za ureenje HTML sadraja: dimenzije tabele e uvek biti relativne u odnosu na irinu prozora u kome se sadraj pregleda. Ako esto pravite tabele tano odreenog oblika,

moete se opredeliti za drugaije podrazumevane vrednosti u ovom dijalogu: kada ih postavite, ukljuite polje za potvrdu Remember dimensions for new tables na dnu dijaloga. Trei vid kreiranja tabele je kreativni: izborom opcije Draw Table, dobiete "olovku" kojom crtate siluetu i linije koje ine granice izmeu elija. Pritom uopte ne morate da potujete neku pravilnost: prosto, vucite olovkom na eljenom mestu do asa kad isprekidana linija skoi ispred olovke, do sledee poprene linije, pa pustite taster mia i dobiete novu liniju. Pritom e se otvoriti kontekstualna kartica Table Tools > Design na glavnoj traci, na ijoj desnoj strani se nalazi grupa Draw Borders; tamo birajte oblike, debljine i boje linija ili uzmite "gumicu", pa kliknite njome na liniju koju elite da izbriete. Poslednje dve opcije za kreiranje tabele su posebno zanimljive, ali prevazilaze priu u ovom trenutku: ako vam je potrebna automatika rauna u tabeli, najbolje je da privedete u funkciju radni list u Excel-u, gde ete zatim raspolagati svim mogunostima tog programa. Opcija Quick Tables je mehanizam o kome e biti rei u sledeem priruniku; ako vam je ba stalo da probate, uvezite tabelu grkih slova, pa proverite koliko ih poznajete. Kada postavite tabelu u dokument, primetili ste, pojavie se grupa kontekstualnih kartica Table Tools kad god se vratite u njen kontekst. Kartica Design je jasna: tu se bavite "likovnim" ugoajem izgleda tabele; preputamo vam da se sami poigrate sa stotinjak raspoloivih predloaka u paleti, a samo vam skreemo panju na grupu Table Style Options, gde moete precizirati da li dizajn treba da naglasi levi ili gornji red, da li postoji red totala, kao i da li elite da se redovi i kolone identifikuju trakama razliite nijanse. Meutim, kartica Table Tools > Layout na glavnoj traci ve sadri "ozbiljnije" kontrole, one kojima ete izvoditi funkcionalne promene nad tabelom; kad god ste u dilemi, potraite potrebnu karticu na tom mestu. Dakako, sve to radite u tabeli slobodno moete kombinovati sa svim alatkama raspoloivim na standardnim karticama glavne trake. O svakoj komandi na kartici Layout nema smisla priati ponaosob; verujemo da ve prostim pregledom razumete dejstvo veine njih: zato, samo kratko, po re o grupama. U grupi Table vodiete globalne radnje, poput selekcije sadraja i ulaska u detaljni dijalog Table Properties koji ve poznaju korisnici prethodnih verzija Word-a. Grupa Rows & Columns je verovatno oigledna, a uoite i prisustvo pokretaa dijaloga. Susedna grupa ima zanimljivu, ranije vrlo zavuenu opciju rastavljanja tabele (Split Table), to dobro doe u nekim prilikama. Ako ste crtali tabelu, komande u grupi Cell Size e vam pomoi da poravnate redove ili da uinite redove i kolone jednakim. Iako i ova grupa sadri pokreta dijaloga, veinu najbitnijih stavki iz dijaloga ete nai u sledeoj grupi Alignment. Konano, u grupi Data se nalaze zanimljive komande za naprednije upravljanje, poput sortiranja; posebno je zanimljiva opcija za izraunavanje totala u poslednjem redu tabele. Tabela na licu mesta sadri kontrole koje je ine pokretnom; kada je pokaziva mia nad tabelom, pored gornjeg levog ugla uoiete kvadrati sa ukrtenim strelicama: to je kontrola pomou koje moete uhvatiti celu tabelu i prevui je na drugo mesto. U donjem desnom uglu se nalazi kontrola za promenu ukupne dimenzije tabele; dok vuete miem, silueta e pokazivati mogui rezultat. Moete vui i neke ivice, a najbolje je da te aktivnosti ograniite na donju i desnu, da biste odrali kontrolu nad poloajem tabele. Prilikom promene veliine ispis teksta se nee menjati; nee biti dozvoljeno da smanjite tabelu preko mere koja bi naruila vidljivost sadraja.

Ako tabelu pomeranjem ubacite usred nekog teksta, moete odluiti kako e ona uticati na konaan izgled stranice. Otvorite dijalog Table Properties (najbre je u kontekstnom meniju tabele): na prvoj kartici Table nalaze se opcije za poravnanje prema marginama i za relativni odnos teksta i tabele; tekst moe tei oko tabele ili se moe naloiti da levo ili desno oko nje ne bude nikakvog teksta. Ako je dozvoljeno da tekst tee oko tabele (opcija Around), u dodatnom dijalogu ispod dugmeta Positioning moete dodatno odrediti odstojanje tabele od teksta i relativni poloaj u odnosu na dimenzije pasusa. Unutranje dimenzije elija tabele se takoe mogu menjati: na kartici Table kliknite na dugme Options koji otvara dodatni dijalog. Tu moete definisati unutranje margine svake elije, kao i razmak izmeu elija. Ostale tri kartice slue za precizno kontrolisanje mera obeleenih redova, kolona i elija. Dok popunjavate sadraj tabele, pomeranje od elije do elije je drugaije nego u obinom tekstu. Tasterima Tab i Shift+Tab pomerate se na sledeu, odnosno prethodnu eliju u tabeli. Da biste zaista postavili tabulator, koristite kombinaciju Ctrl+Tab. Ako je pokaziva za unos u poslednjoj eliji tabele, pritiskom na Tab dodaete novi red istih dimenzija kao i prethodni. Preicama Alt+Home i Alt+End idete pravo na prvu, odnosno poslednju eliju u istom redu, dok Alt+PageUp i Alt+PageDown aktiviraju prvu, odnosno poslednju eliju u koloni. Obeleavanje miem se obavlja vuenjem po tabeli; red ili kolonu ete najbre obeleiti klikom na levu ili gornju ivicu tabele; kada ste iznad tabele, u tome e vam pomoi pokaziva u obliku male crne strelice. Sve komande za selekciju se nalaze ispod dugmeta Table Tools > Layout > Table > Select. Sadraj tabele moete prevesti u obini tekst komandom Table Tools > Layout > Data > Convert to Text; u trenutku poziva komande, pokaziva za unos treba da se nalazi u tabeli. U drugom koraku, odrediete znak za razdvajanje elija u redu; svaki red e predstavljati jedan pasus. Mogua je i obrnuta akcija: da biste preveli ureeni i obeleeni tekst u tabelu, birajte komandu Insert > Table > Convert Text to Table. Dijalog za konverziju je nalik onom za definisanje nove tabele, a najvanije je da u grupi Separate text at pravilno definiete znak koji razdvaja budue elije u jednom redu; bie vam najlake ako su to tabulatori.

Zaglavlje i podnojeU zonu izmeu teksta i gornje i donje ivice stranice moete postaviti posebne fiksne ili automatski izmenljive sadraje. Te zone su zaglavlje na vrhu stranice (Header) i podnoje na dnu (Footer) se kontroliu nezavisno od teksta. U Word-u 2007, funkcionalnost ovih elemenata je znatno unapreena, zahvaljujui paletama koje sadre zanimljive, grafiki oblikovane predloke koje lako birate i primenjujete. Te palete se nalaze u grupi Insert > Header & Footer. Kao primer mogunosti, odaberite drugu opciju zaglavlja Blank (Three Columns). Biete odmah preusmereni na podruje zaglavlja, koje je obeleeno privremenom isprekidanom crtom; sadraj dokumenta je privremeno zasivljen. Od ovog asa nadalje izmeu dokumenta i zaglavlja (ili podnoja) moete se kretati duplim klikom u zonu u koju elite da preete. Pojavie se i kontekstualna kartica Header & Footer Tools > Design. Stanite u levo polje [Type text], pa otkucajte neto, poput "Proba". Stanite u srednje polje, pa na kontekstualnoj kartici kliknite na stavku Insert > Quick Parts > Document Property > Author i pojavie se vae ime. Najzad, kliknite na desno polje, pa birajte stavku Insert > Date & Time; izaberite eljeni oblik datuma i potvrdite izbor. Iz ponude u kontekstualnoj kartici verovatno vam je jasno ta sve moete smestiti u zaglavlje i podnoje. Ovde postoje i kontrole za definisanje razliite prve strane, razliitih neparnih i

parnih stranica, kao i razliitih postavki u raznim sekcijama dokumenta (ovo je upravo jedan od razloga zato biste definisali sekcije). O brzim delovima (Quick Parts) govoriemo u sledeem priruniku, a vas sada upuujemo da se sami uverite u mogunosti direktne primene grafikih predloaka za zaglavlje i podnoje. Neka vas ne zabrine to to e sadraj zaglavlja izbledeti kada izaete iz njegovog konteksta. To je samo vizuelna mera koja vam naglaava da taj sadraj nema direktne veze sa ureenjem osnovnog sadraja na stranici; prilikom tampanja, sve e biti potpuno vidljivo. Najea primena zaglavlja je postavljanje broja stranice. Postoji nain da to izvedete u jednom od polja [Type Text] iz prethodnog primera, ali je najlake da to izvedete brzo, paletom koja predstavlja preicu u tom poslu. Kliknite na dugme Insert > Header & Footer > Page Number, pa uoite nekoliko paleta koje nude opciju izbora poloaja. Posebno je interesantna (za Word nova) opcija da broj stranice postavite negde u bonu marginu, ime moete formirati izuzetan grafiki efekat (ako se koristi celishodno i sa