PLODNOST ZEMLJIŠTA U PRIVATNOM VLASNIŠTVURAZLIČITIH RATARSKIH PROIZVODNIH REJONA VOJVODINE

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

La oratorija za ze ljište i agroekologiju

Mr Sta ko Mili

45. Savetovanje agronoma, Zlatibor, 31.01-05.02.2011.

Preteranim ili neodgovornim korišće je ze ljišta dolazi do pada

produktivnosti i ko ač o njegove destrukcije. Kako ze ljište predstavlja

slože i di a iča sistem, pod uticajem poljoprivredne proizvodnje

dolazi do promena njegovih bioloških, hemijskih i fizičkih svojstava.

Uopšte, prihvaće je stav da intenzivna poljoprivredna proizvodnja

dovodi do opadanja kvaliteta ze ljišta.

Zemljište je proizvod pedogenetskih faktora:

Organskog svetaReljefaKlime

Matičnih stena Starosti terenaČovek

• Po svojim svojstvima, ze ljišta Vojvodine ajveći delom spadajueđu najbolja ze ljišta u Evropi, pa i u svetu.

• Od ukupne površi e Vojvodine (2.150.600 ha), poljoprivrednoze ljište či i čak 1.747.000 ha odnosno 81,26% dok je učešćeobradivog ze ljišta 74,6%. Prema ači u korišće ja ze ljišta,Vojvodina predstavlja izrazitu ratarsku oblast

• Učešće privatnog sektora u vlas ištvu oranica i bašta u Vojvodiniiznosi oko 70 %

1%1%

2%6%

90%

Vinogradi Voćnjaci Livade Pašnjaci Oranice

Sistem kontrole plodnosti ze ljišta i upotrebe đu riva obuhvata

kontrolu, evidenciju i pra e je svih parametara koji određujuplodnost ze ljišta i dejstvo đu riva, kao i mere za ostvarenje

visoke i stabilne proizvodnje, dobrog kvaliteta, uz eko o ič ost i

zaštitu život e sredine – biosfere uopšte.

Prinos

KlimaManagement

Sorta

Tip zemljišta

Plodnost Korovi

BolestiZnanje

Insekti

Herbicidi

Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sl. glasnik RS 62/06, 65/08 i 41/09), član 21.

Radi zaštite i očuva ja hemijskih i bioloških svojstava poljoprivrednog ze ljištaod I do V katastarske klase i obezbeđe ja pravilne upotrebe mineralnih i

organskih đubriva i pesticida vlasnik, odnosno korisnik obradivog polj. ze ljištavrši kontrolu plodnosti obradivog polj. ze ljišta i evidenciju količi e unetog

mineralnog đubriva i pesticida.

Kontrola plodnosti obradivog polj. zemljišta i količine unetog mineralnog

Ďubriva i pesticida vrši se po potrebi, a najmanje svake pete godine.

Institut za ratarstvo i

povrtarstvo

2002-2010. god.:

- oko 150.000 uzoraka zemljišta !

- Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Službeni glasnik Rep.Srbije 62/06, 65/08, 41/09)

- Sistem kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva (1985.)

Akcija kontrole plodnosti

ze ljišta u i dividual o vlas ištvu

2002-2010. godina

6

KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTAo uhvata slede e a alize:

- pH vrednost u KCl i H2O

- sadržaj CaCO3 (%)

- sadržaj hu usa (%)

- sadržaj lakopristupač og, P2O5

(mg/100g zem.)

-sadržaj lakopristupač og, K2O (mg/100g zem.)

Proizvodni rejoni Vojvodine

do i irajući tipovi ze ljišta čer oze (sa njegovim varijetetima) i ritska

crnica zauzimaju preko 80% ukupne površi e teritorije.

Ove razlike uslovljavaju i određe e agroteh ičke zahvate upravo radi boljeg

korišće ja klimatskih uslova ili ublažava ja klimatskih ekstrema. Ono se pre

svega zasniva u izboru vrsta i sorata koje će se proizvoditi u određe o rejonu,

a zatim u tehnologiji proizvodnje, prvenstveno obradi i đubre ju, pa i gustini

sklopa pojedinih useva.

6,69

6,96

7,23 7,22

7,45

7,067,12

6,986,9

6,47

6,98

3,83

5,55,93

6,96

10,54

5,726,1

5,47

3,993,89

5,8

0

2

4

6

8

10

12

pH KCl CaCO3 (%)

Južni Srem Severni srem Istočni Srem Južna BačkaSeverna Bačka Zapadna Bačka Južni Banat Srednji Banat

Severni Banat Istočni Banat Vojvodina prosek

PROSEČNE VREDNOSTI PARAMETARA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA (pH i CaCO3)

15,0

6,2

21,5

10,1

5,6

13,0

9,0

16,4

7,59,2

46,5

30,1

33,7

12,6

34,0

23,0

27,4

25,1

31,1

22,3

24,6

34,3

62,4

31,2

85,5

49,6

70,1

46,9

62,3

46,0

68,361,1

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%S

ev

ern

i s

rem

Isto

čni S

rem

Južn

i Sre

m

Se

ve

rna

Bač

ka

Za

pa

dn

a

Bač

ka

Južn

a B

ačka

Isto

čni B

anat

Sre

dn

ji B

an

at

Se

ve

rni

Ba

na

t

Južn

i Ban

at

Vo

jvo

din

a

pro

se

k

1. Jako kisela <4,50 2. Kisela 4,51-5,50 3. Slabo kisela 5,51-6,50

4. Neutralna 6,51-7,20 5. Slabo alkalna 7,21-8,20 6. Alkalna >8,21

Pro e tual a zastuplje ost uzoraka ze ljišta u različiti klasa a o ez eđe osti za parametar plodnosti: Reak ija ze ljišta pH u KCl

14,2

34,2

19,2

39,6

5,7

35,5

19,3

35,8

20,6

38,0

19,324,1

25,2

22,0

20,7

17,7

18,7

19,5

17,0

18,7

24,217,9

21,2

34,4

19,3

30,6

19,4

27,4

24,2

34,2

23,6

29,826,7

11,5

22,7

8,9

53,1

22,930,3

14,4

23,7

12,7

22,326,4

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Sev

ern

i sre

m

Isto

čni S

rem

Južn

i Sre

m

Seve

rna

Bač

ka

Zap

ad

na

Bač

ka

Južn

a B

ačka

Isto

čni B

anat

Sre

dn

ji B

an

at

Sev

ern

i B

an

at

Južn

i Ban

at

Vo

jvo

din

a

pro

sek

1. Beskarbonatno 0,00 2. Slabo karb. 0,01-2,00 3. Srednje karb. 2,01-5,00

4. Karb. 5,01-10,00 5. Jako karb. >10,01

Pro e tual a zastuplje ost uzoraka ze ljišta u različiti klasa a o ez eđe osti za parametar plodnosti ze ljišta: Sadržaj slo od og CaCO3)

PROSEČNE VREDNOSTI PARAMETARA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA (HUMUS %)

2,64

2,3

2,61

3,25

3,49

2,67

3,12

3,38 3,45

3,123,01

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

Humus (%)

Južni Srem Severni srem Istočni Srem Južna BačkaSeverna Bačka Zapadna Bačka Južni Banat Srednji Banat

Severni Banat Istočni Banat Vojvodina prosek

74,072,1

83,3

21,6

68,0

25,2

45,2

21,3

30,736,4 39,1

22,9 27,3 29,7

72,9

52,0

77,167,5

62,8 59,1

16,2

76,4

0,7 0,4 0,41,3 0,7 1,1 2,8 1,4 1,6 0,7 1,2

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Se

ve

rni s

rem

Isto

čni S

rem

Južn

i Sre

m

Seve

rna

Bač

ka

Za

pa

dn

a

Bač

ka

Južn

a B

ačka

Isto

čni B

anat

Sre

dn

ji B

an

at

Se

ve

rni B

an

at

Južn

i Ban

at

Vo

jvo

din

a

pro

se

k

1. Vrlo slabo hum. 0,00-1,00 2. Slabo humuzna. 1,01-3,00 3. Humozna 3,01-5,00

4. Jako hum. 5,01-10,00 5. Vrlo jako hum. >10,01

Pro e tual a zastuplje ost uzoraka ze ljišta u različiti klasa a o ez eđe osti za parametar plodnosti ze ljišta: Sadržaj hu usa %

Đubrenje stajnjakom

Zemljišta Vojvodine su, inicijalno, veoma bogata organskom

materijom, meĎutim, još početkom prošle decenije uočen je trend

smanjenja sadržaja humusa u odnosu na ranija istraživanja(Bogdanović i sar., 1993) a taj negativni trend se i danas nastavlja.

Smanjen sadržaj humusa najčešće je pojava uzrokovana

izostavljanjem Ďubrenja organskim Ďubrivima i spaljivanjem žetvenihostataka. To kao posledicu ima manju mogućnost mineralizacije

humusa i time oslobaĎanje mineralnih hraniva.

PROSEČNE VREDNOSTI PARAMETARA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA(P2O5 i K2O mg/100g zemljišta)

20,03

24,0

22,8

27,0

24,829,2

20,3

27,3

23,8

26,623,8

26,25

24,425,9

29,0

25,825,627,0

38,7

42,1

30,129,0

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Al P2O5 Al K2O

Južni Srem Severni srem Istočni Srem Južna BačkaSeverna Bačka Zapadna Bačka Južni Banat Srednji Banat

Severni Banat Istočni Banat Vojvodina prosek

7,5 4,7 7,92,8

10,65,4 8,6 6,2 10,0

4,1 6,9

15,915,6

21,7

10,9

18,3

12,814,4

12,2

18,5

15,215,5

21,8 26,0

26,218,6

19,2

19,219,9

20,3

23,021,4

25,631,3

23,5

37,221,6

32,829,6 37,1

27,5 36,8 31,1

19,0

15,0 13,220,5

17,721,1 18,3

18,5 17,116,9

17,7

6,85,1 5,3 5,3

7,15,9 6,1

3,7 4,6 2,85,0

22,0

2,41,32,02,53,72,96,11,32,22,23,4

0%

20%

40%

60%

80%

100%S

ev

ern

i s

rem

Isto

čni S

rem

Južn

i Sre

m

Seve

rna

Bač

ka

Za

pa

dn

a

Bač

ka

Južn

a B

ačka

Isto

čni B

anat

Sre

dn

ji B

an

at

Se

ve

rni B

an

at

Južn

i Ban

at

Vo

jvo

din

a

pro

se

k

1. Vrlo siromašna 0,00-5,00 2. Siromašna 5,01-10,00 3. Srednja 10,01-15,00

4. Optimalna 15,01-25,00 5. Visoka 25,01-50,00 6. Vrlo vis. do štet. 50,01-100,00

7. Toksičan sadržaj >100,01

Procentualna zastupljenost uzoraka zemljišta u različitim klasama obezbeĎenosti za parameta plodnosti zemljišta: Sadržaj P2O5 (mg/100g zem. )

Procentualna zastupljenost uzoraka zemljišta u različitim klasama obezbeĎenosti za parametre plodnosti zemljišta: Sadržaj K2O

(mg/100g zem. )

5,73,5 2,8

14,7

3,8 7,01,0 1,0

9,0 6,6

46,2 54,8 54,8

53,9

48,0

43,734,4

19,712,7

47,5

42,3

42,438,4 39,3

32,6 29,4

45,3

48,9

64,3

64,7

37,3

42,6

4,3 2,9 2,8 3,3 3,6 5,6 8,414,0

20,0

4,1 6,7

8,7

0%

20%

40%

60%

80%

100%S

ev

ern

i sre

m

Isto

čni S

rem

Južn

i Sre

m

Seve

rna

Bač

ka

Zap

ad

na

Bač

ka

Južn

a B

ačka

Isto

čni B

anat

Sre

dn

ji B

an

at

Sev

ern

i B

an

at

Južn

i Ban

at

Vo

jvo

din

a

pro

sek

1. Vrlo siromašna 0,00-5,00 2.Siromašna 5,01-10,00 3. Srednja 10,01-15,00

4. Optimalna 15,01-25,00 5. Visoka 25,01-50,00 6.Vrlo vis. do štet. 50,01-100,00

7. Toksičan sadržaj >100,01

ZAKLJUČAK

Najveći broj uzoraka se nalazi u klasi slabo alkalnog ze ljišta. Osim uzoraka u

rejonima Juž i Srem i Istoč i Banat.

Jako karbonatna ze ljišta, zastupljena su u rejonima Bačke i Banata: od

22,3% do 53,1% gde su potencijalne štete zbog imobilizacije usvajanja pojedinih

mikroelemenata od strane biljaka prilič o izraže e.

Poslednjih decenija uoče je negativan trend sadržaja humusa u ze ljištuoranica Vojvodine. Najkritič iji rejoni su rejon Srema u i rejon Juž e Bačke u kojim

učešće klase slabo humoznih ze ljišta iznosi od 68% do 83,3% uzoraka.

Sadržaj lakopristupač og fosfora u ze ljištu pokazuje greške poljoprivrednih

proizvođača pri đubre ju u proteklom periodu.

U pogledu sadržaj lakopristupač og kalijuma ajveći broj uzoraka u

proizvodnim rejonima nalazi se u klasama optimalne i visoke obezbeđe osti štonam govori o velikim oguć osti a racionalizacije ovim hranljivim elementom na

veći i oranica u privatnom vlas ištvu.

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVTARSTVOODELJENJE ZA SOJU I AGROEKOLOGIJU

LABORATORIJA ZA ZEMLJIŠTE I AGROEKOLOGIJU

25

HVALA NA PAŽNJI