Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 1Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да се ученици упознају са садржајем предмета за осми разред и са начинима радаКорелација: географија 5.,6. и 7. разредаСтандарди:1.1.3.; 3.1.1.; 2.2.2.Наставни облици учења: фронталниНаставне методе: разговораНаставна средства: карта Србије и света, уџбеник, Наставна тема: Увод у програмске садржајеНаставна јединица: УВОД У ПРОГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ

- уводни део часа -Распитати се како су провели летњи распуст и како су се припремили за нову школску годину. Задужење им је било да

за време лета упознају своју земљу преко географске карте.

- главни део часа -Прелиставајући књигу страницу по страницу упознати ученике са градивом у овој школској години, немим картама које

ће се радити и на њима контролним вежбама. Провера ће бити непрекидна а провераваће се и знања која су стекли у предходним годинама тј. у петом, шестом и седмом разреду.

- завршни део часа -Ученике обавестити да треба да издвоје динара за фотокопирање немих карата и куповину фасцикли у којима

ће бити сложене те неме карте.Ученици добијају и листове са домаћим задацима које испуњавају код куће а затим наредни час доносе и предају те домаће задатке. Они се такође стављају у фасциклу.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 2Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да се ученици упознају са географским положајем наше земље и њеним местом у Европи и светуКорелација: природа и друштво, географија 6. разредаИсходи: ученик ће моћи да одреди географски положај Републике Србије на карти Европе и света; објасни географски положај Србије као балканске, подунавске и средњоевропске државе; наведе значај саобраћајног положаја и повезивања подунавских земаља; на карти препозна и опише границе Србије и најважније граничне прелазе; упореди површину и број становника Србије са другим европским државамаСтандарди: 2.1.2.; 2.1.3; 1.4.1.; 2.4.1.; 3.4.1.Наставни облици учења: фронталниНаставне методе: излагањаНаставна средства: карта Србије, Европе и света, уџбеник,Наставна тема: Географски положај, границе и величина СрбијеНаставна јединица: ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- уводни део часа -Одредити положај наше земље у свету, у Европи, на југу и југоистоку Европе. Уводни разговор о значају географског

положаја наше земље и њеној ближој прошлости која је условила тај положај.

- главни део часа -Географски положај сваке земље чине четири елемента:

1. математички положај – у односу на Екватор и Гринич; ( 41 53 до 46 11 N и 18 49 до 23 00 Е )2. физичко-географски положај- наша земља је балканска, средњоевропска (панонска), подунавска и планинска земља.3. економско-географски положај одређује услове за привредни развој.4. војностратегијски положај- везан за становиште њене одбране.

Навести главне саобраћајне линије које се састају у Београду као капији Средње Европе и Балкана.Река Дунав (2 857 км) је на територији наше земље дугачка 588 км а каналом Дунав-Мајна-Рајна (3 505 км) повезује

нашу земљу са Северним и Црним морем.

Укупна дужина граница Србије износи 2 339,5 км. Дужина северне границе је 174 км, источне 903,5 км, јужне 273 км а западне, најдуже 989 км.

Гранични прелази према суседима:1. Мађарској - Хоргош, Келебија, Бачки Брег;2. Румунији - Наково, Српска Црња, Калуђерово, Ватин (Вршац) и Кладово;3. Бугарској - Вршка чука, Неготин, Градина (Димитровград), Стрезимировци и Рибарци4. Македонији - Прешево и Ђенерал Јанковић;5. Албанији - Врбница и Ћафа Прушит;6. Црној Гори - Бродарево, Јабука и други пунктови;7. БиХ - Увац, Бајина Башта, Љубовија, Мали Зворник, Лозница, Бадовинци и Сремска Рача;8. Хрватској - Бездан, Богојево, Бачка Паланка, Шид, Батровци и Дебели Бријег

Границе Србије нису ни етничке ни природне јер са обе живе припадници различитих етничких заједница и наслеђе су некадашњих административних граница СФРЈ.

Површина Републике Србије износи 88 361 км2 а на тој територији живи 9 389 001 становник тј. приближно 106 ст/ км2.

- завршни део часа -Укратко поновити пређену лекцију и објаснити ученицима шта ће радити следећи час. Припремити и истаћи понуђене

семинарске радове.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 3Тип часа: понављање и утврђивањееЦиљеви и задаци часа: да ученици самостално провере своје знање стечено претходног часаКорелација: природа и друштвоИсходи: наведени приликом обраде наставне јединице Стандарди: 2.1.2.; 2.1.3.; 2.1.4.; 1.4.1.Наставни облици учења: индивидуалниНаставне методе: текст методаНаставна средства: неме карте Србије Наставна тема: Географски положај Републике СрбијеНаставна јединица: ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- уводни део часа -Ученици добијају лист са немом картом наше земље и са десне стране пет, шест питања на која треба да одговоре.

- главни део часа -На немој карти ученици уносе земље са којима се Србија граничи и са десне стране одговарају на пет питања.Ученици

који су одговорили на свих пет питања добијају и шесто које се одговара за петицу.

1. Посматрај зидну карту Европе и објасни:а) У ком делу европског континента се налази наша земља?

______________________________________________________________________б) На ком се полуострву највећим делом она налази?

______________________________________________________________________

2. Суседи наше земље су __________________________________________________ ______________________________________________________________________ __________________________________________________________________.

3. Који су важнији гранични прелази према:а а) Албанији _________________________________________________

б) Бугарској _________________________________________________в) Македонији _________________________________________________г) Црној Гори _________________________________________________

б а) Мађарској _________________________________________________б) Румунији _________________________________________________в) Хрватској _________________________________________________г) БиХ _________________________________________________

4а. У ком се делу Србије налази Ниш а у ком Суботица? ______________________________________________________________________

4б. У ком се делу Србије налази Крагујевац а у ком Сомбор? ______________________________________________________________________5. На којој се хемисфери налази наша земља у односу на Екватор и Гринич? а) У односу на Екватор је _________________________________________ б) У односу на Гринич је _________________________________________

Додатно питање за петицу6. Површина наше земље је ___________ км2 а број становника је _______________ што даје густину насељености од ___________ ст/км2.

1. 4 поена јединица 0,0 - 5,0 поена2. 4 поена двојка 5,5 - 10,0 поена3. 4 поена тројка 10,5 - 15,0 поена4. 4 поена четворка 15,5 - 20,0 поена5. 4 поена 6. 4 поена петица 20,5 – 24,0 поена

- завршни део часа -Ученици на крају часа предају своје вежбе које се оцењују. Употреба атласа и карата није дозвољена. На самом крају

часа се говори о наредном часу.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 4Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да ученици схвате геолошки развој рељефа у нашој земљи и процесе који су условили данашњи изглед већих морфолошких целина на њеној територијиКорелација: географија за 5. разредИсходи часа: ученик ће моћи да препозна главне рељефне целине и регије Србије; умети да у главним цртама објасни процес настанка тих рељефних целинаОбразовни стандард: 1.2.3.; 2.2.2.; 3.2.2.; 1.4.1.; 2.4.1.; 3.4.1.Наставни облици учења: фронталниНаставне методе: излагања, илустративнаНаставна средства: карта Србије, уџбеникНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ПОСТАНАК И ЕВОЛУЦИЈА ГЛАВНИХ РЕЉЕФНИХ ЦЕЛИНА

- уводни део часа -На основу карте закључити које су велике природне целине на територији наше земље и по чему се оне међусобно

разликују ( рељеф, клима, воде, вегетација и услови за различити привредни развитак и просторни размештај становништва).

-главни део часа –OROS – Планина Орогенеза је стварање и

GENESIS – Стварање издизање планина.

ПРВА орогенеза – Херцинска – издижу се Родопско и Панонско копно из великог океана Тетиса;ДРУГА орогенеза – Алпска која и даље траје. - Панонско копно се спушта и ту настаје Панонско море, - Родопско копно се разлама стварајући громадне планине и котлине, - Издижу се млађе веначне Динарске, Шарске и Карпатско-балканске планине.

Раседања и набирања Земљине коре била су понегде праћена и снажном вулканском активношћу.

У грађи рељефа на територији наше земље учествују бројне врсте различитих стена магматског, седиментног и метаморфног порекла.

Упоредо са унутрашњим силама које су изградиле веће морфолошке целине у нашој земљи делују и спољашње силе које те целине даље преобликују и уништавају.

1. Речна ерозија и акумулација (речне долине, кањони, клисуре, водопади, аде, делте, алувијалне равни ...)2. Ледничка ерозија и акумилација (циркови, валови, морене ...)3. Крашка ерозија и акумулација (вртаче, увале, крашка поља, јаме, пећине и понори), 4. Еолска ерозија и акумулација (дина, еолска поткапина ...)

Издвајамо две велике природне целине или области:- планинска област 51% и- панонска област 49% наше земље.

- завршни део часа -Поновити укратко предавану лекцију. По могућству приказати презентацију „ Спољашње силе Земље“ и дати им папире

са домаћим радом. Нагласити да су то питања и за усмено одговарање. Направитити увод за следећи час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 5Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да ученици боље упознај ураспростирање, поделу, одлике и значај панонске областиКорелација: биологија, природа и друштво, географија 6.разредаИсходи часа: ученик ће моћи да наведе главне рељефне целине Панонске низије и процесе њиховог настанка;наведе већа насељена места и бањска лечилиштаОбразовни стандард: 1.4.1.; 2.4.1.; 3.4.1.; 2.1.2.Наставни облици учења: групни радНаставне методе: разговораНаставна средства: карта Војводине, уџбеник, материјал за групни радНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ПАНОНСКА НИЗИЈА

- уводни део часа -Укратко поновити орогенезе које су се десиле у геолошкој прошлости наше земље као и настанак, издизање и спуштање

Панонског копна.

- главни део часа -Панонска област обухвата јужни и југоисточни део дна и обода Панонске низије.Најнижи део Панонске низије је Војводина. Она је панонским рекама Дунавом и Тисом подељена на три мање регије:

Срем, Банат и Бачку. Војводину највећим делом чине равнице надморске висине 70 до 130 метара.У рељефу Војводине се истичу: алувијалне равни, лесне заравни, пешчаре и ниске громадне планине – Фрушка гора и

Вршачке планине.Алувијалне равни су широке, наносне равнице поред низијских река. Састоје се од речних наноса и леса и плављене су

и при најмањем повећању нивоа реке. Због своје велике плодности корита река су регулисана насипима а алувијалне равни се интензивно обрађују.

Лесне заравни се обично издижу изнад алувијалних равни стрмим одсецима а затим су благо заталасане. Веће лесне заравни су Телечка и Тителска у Бачкој, Сремска око Фрушке горе и Банатска зараван између Панчева и Кикинде.

Пешчаре су облици рељефа настали еолском ерозијом и акумулацијом. Састоје се од песка или песка и прашине. Познате пешчаре су Банатска или Делиблатска која се пружа од Дунава на југоистоку до Владимировца на северозападу и Бачка на северу истоимене регије. На територији Бачке пешчаре су Палићко, Слано, Лудошко и Крваво језеро настала издувавањем песка.

Вршачке планине и Фрушка гора су ниске старе громадне планине настале заостајањем делова старог Панонског копна при његовом раседању и спуштању.

Највећи градови Срема су Сремска Митровица и Рума. Бање су Сланкамен и Врдник. Највећи градови Баната су Зрењанин, Панчево, Кикинда и Вршац а бање су Торда и Русанда. Највећи градови Бачке су Нови Сад, Суботица, Сомбор итд. А бање су Новосадска, Бечејска, Безданска, Кањишка, Палићка и бања Јунаковић.

- завршни део часа -Лекцију поновити тако што се ученици поделе на шест група.

Прва група : Шта обухвата Панонска област? Како се зове најнижи део Панонске области и како се може поделити? Надморска висина?Који су облици рељефа Панонске области?Друга група: Објасни алувијалне равни. Објасни лесне заравни. Објасни настанак пешчара. Пронађи све те облике рељефа на карти.Трећа група: Пронађи на карти планине и одреди њихове врхове. Објасни како су настале ове планине. Објасни климу и вегетацију ових планина. Зашто Фрушку гору зову Српском светом гором?Четврта група: Одреди границе Срема. Наведи градове Срема. Наведи бање Срема и покажи их. Покажи све ове појмове на карти.Пета група: Одреди границе Баната. Наведи градове Баната. Наведи бање Баната и покажи их. Покажи на карти градове и границе Баната.Шеста група: Одреди границе Бачке. Наведи градове Бачке. Наведи бање Бачке. Покажи све појмове на карти.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 6Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да ученици боље упознају распростирање, поделу и одлике Јужног обода панонске областиКорелација: биологија, природа и друштво, географија 5. и 6.разредаИсходи часа: : ученик ће моћи да наведе главне рељефне целине Јужног обода панонске низије и процесе њиховог настанка ;наведе мање регионалне целине и њихове главне одликеОбразовни стандард: 1.4.1.; 2.4.1.; 3.4.1.; 2.1.2.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: излагањаНаставна средства: карта Србије, уџбеник, атласНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКЕ ОБЛАСТИ

- уводни део часа -Поновити орогенезе које су се десиле у геолошкој прошлости као и настанак већих геоморфолошких целина на тлу наше

земље. Поновити и шта све обухвата Панонска област.

- главни део часа –Јужном ободу Панонске области припадају западна и део средње Србије. Мање регије у западној Србији су Мачва,

Колубара и Подри-њска Србија са Подгорином, а у средњој Србији Западно и Велико Поморавље, Шумадија, Стиг и Браничево.

Мачва је наплавна равница Дрине између Дрине, Саве и Поцери-не. Највећи град је Шабац.

Колубара обухвата сливове река Колубаре, Тамнаве и Уба. Највећи градови су Обреновац и Лазаревац.Подрињска Србија са Подгорином се простире између Дрине и Шумадије, Мачве и линије Бајина Башта- Ђетиња.

Подрињску Србију чине Азбуковица (Љубовија), Јадар (Лозница) и Рађевина (Крупањ) а Подгорину чини ваљевска котлина са градом Ваљевом као центром.

Западно Поморавље обухвата композитну долину Западне Мораве са рекама Скрапеж, Ђетиња и Расина. Градови су Ужице, Пожега, Чачак, Краљево и Крушевац.

Велико Поморавље обухвата широку и композитну долину Велике Мораве и у њој градове Јагодину, Параћин, Ћуприју и Пожаре- вац.

Шумадија обухвата простор између Саве и Дунава на северу, западне Мораве на југу, Колубаре, Љига и Дичине на западу као и Велике Мораве на истоку. Шумадијску греду чине планине Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Котленик и Гледићке планине. Највећи градови су Београд и Крагујевац.

Стиг је равничарски и брежуљкаст крај слива доње Млаве. Његова средишта су Петровац на Млави и Костолац. Овај крај је познат по басенима лигнита.

Браничево обухвата плодне алувијалне равни и побрђа око доњег тока Пека. Његово средиште је Велико Градиште.

- завршни део часа -Укратко поновити предавано градиво и припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 7Тип часа: понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа: проверити степен усвојености знања и схватања везана за ову наставну јединицу Корелација: биологија, природа и друштво, географија 5. и 6.разредаИсходи часа: наведени приликом обраде наставне јединице Образовни стандард: 1.4.1.; 2.4.1.; 3.4.1.; 2.1.2.Наставни облици учења: индивидуалниНаставне методе: монолошка, дијалошкаНаставна средства: карта Србије, атласиНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ПАНОНСКА ОБЛАСТ

- уводни део часа -Проверити да ли има неких нејасноћа у вези предаваних лекција, осврнути се на израду домаћих задатака и поделити

неме карте за вежбање на часу.

- главни део часа –Прозвати три ученика да са картама седну у прву клупу. Ученици извлаче једну од четири лекције написане на

цедуљама и по два додатна питања из других лекција. Дати им мало времена (5-10 мин) да консолидују своје знање.1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ

- компоненте географског положаја,- саобраћајна повезаност,- границе и гранични прелази,- величина наше земље

2.ПОСТАНАК И ЕВОЛУЦИЈА ГЛАВНИХ РЕЉЕФНИХ ЦЕЛИНА;- орогенезе и процес мењања рељефа,- вулканизам,- ерозивни процеси и преобликовање постојећег рељефа

3.ПАНОНСКА НИЗИЈА;- распростирање и подела,- облици рељефа,- важнији градови и бање у мањим регијама

4.ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ;- подела на мање регије- распростирање и особине мањих регија

Ученици одговарају један по један а затим извлаче додатна питања. За то време остали ученици на немим картама које су добили исписују називе већих река, додају значајније бање, боје планине и пишу њихове називе и убацују и исписују називе већих насељених места. За време оваквог рада препоручује се употреба карата и атласа.

- завршни део часа -Припремити ученике за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 8Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да ученици боље упознају планински рељеф Србије и Српско- македонску масу (Родопски предео)Корелација: биологија, природа и друштво, географија 5. и 6.разредаИсходи часа: : ученик ће моћи да наведе главне рељефне целине Српско-македонске масе и процесе њиховог настанка; пронађе на карти веће и значајније планине, котлине и клисуре Образовни стандард: 1.4.1.; 2.4.1.; 3.4.1.; 2.1.2.Наставни облици учења: фронталниНаставне методе: излагањаНаставна средства: карта Србије, уџбеникНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: СРПСКО - МАКЕДОНСКА МАСА

- уводни део часа -Поновити орогенезе које су се десиле у геолошкој прошлости наше земље и настанак најкрупнијих облика рељефа на

њеној територији

- главни део часа –Родопски предео обухвата југоисточни и средишњи део Србије око Јужне Мораве. У њему издвајамо долину Јужне

Мораве и планинске регије источно и западно од ње.Јужна Морава (295 км) настаје од Биначке Мораве и Прешевске Моравице јужно од Бујановца, а код Сталаћа се спаја са

Западном Моравом и чини Велику Мораву. Њена долина је композитна – састоји се од котлина које су повезане клисурама:1. Врањска котлина а) Грделичка клисура2. Лесковачка котлина б) Печењевачко сужење3. Нишка котлина в) Мезграјско сужење4. Алексиначка котлина г) Сталаћка клисура.

У долини Јужне Мораве на делу Грделичке клисуре заступљена је ерозија, најинтензивнија у читавој Европи.У долини реке се налазе већи градови смештени по котлинама: Бујановац, Врање, Лесковац, Ниш и Алексинац.Источно, на десној обали, пружају се планине: Дукат, Бесна Кобила, Варденик, Велики Стрешер, Чемерник и Руј, а

насеља су Власотинце, Сурдулица, Босилеград, Црна Трава, Бабушница и Трговиште.Западно, на левој обали, пружају се планине: Кукавица, Гољак, Мајдан, Радан, Видојевица и Јастребац као и градови

Прокупље, Лебане и Куршумлија.

- завршни део часа -Укратко поновити лекцију и припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 9Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да ученици боље упознају распростирање и одлике Динарских планина и њихових мањих регија: Стари Влах и Рашка, Проклетијске и Копаоничке групе планина Корелација: биологија, природа и друштво, географија 5. и 6.разредаИсходи часа: : ученик ће моћи да наведе главне рељефне целине Динарида и процесе њиховог настанка; пронађе на карти веће и значајније планине, котлине и клисуре Образовни стандард: 1.4.1.; 2.4.1.; 3.4.1.; 2.1.2.Наставни облици учења: фронталниНаставне методе: излагањаНаставна средства: карта Србије, уџбеник, атласиНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ДИНАРСКИ ПРЕДЕО

- уводни део часа - Поновити орогенезе, време и процес издизања млађих веначних планина..

- главни део часа -Динарски предео обухвата југозападни део централне Србије. У њему се издвајају две мање регије: Старовлашко-

рашку висију и Копаонички крај.

Старовлашко-рашка висија је планинска регија у западној Србији. Стари Влах се простире између Дрине и Лима на западу и изворишних кракова Рашке и Студенице на истоку, у сливовима Увца и Голијске Моравице. Рашка обухвата слив средњег Ибра и сливове његових левих притока Рашке и Студенице.

Рељеф овог краја чине благо заталасане кречњачке површи мерокраса (зеленог краса) рашчлањене долинама река.Планине су ниже и заобљене: Тара, Златибор, Златар, Јавор, Мучањ, Муртеница, Јелица, Чемерно, Голија и Рогозна. Ту је и безводна, кречњачка Пештерска висораван.

Највећа насеља овог краја су: Нови Пазар, Пријепоље, Прибој, Нова Варош, Ивањица, Бајина Башта, Рашка и Ушће. Бројни су манастири: Ђурђеви Ступови, Студеница, Сопоћани и Милешева.

Копаонички крај обухвата простор између Ибра на западу и горњих токова Расине, Топлице и Лаба на истоку, Западне Мораве на северу и Косовске котлине на југу.

У Копаоничку групу млађих веначних планина спадају Копаоник, Жељин, Гоч и Столови. Копаоник (Панчићев врх 2 017 м) је еруптивна маса позната по рудном богатству и минералним изворима који су каптирани и претворени у бањска лечилишта. То су Матарушка, Јошаничка, Богутовачка, Куршумлијска и Луковска бања.

- завршни део часа -Поновити лекцију. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 10Тип часа: Понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа: проверити степен усвојености знања везаних за предаване лекцијеКорелација: биологија, природа и друштво, географија 5. и 6.разредаИсходи часа: наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандард: 1.4.1.; 2.4.1.; 3.4.1.; 2.1.2.Наставни облици учења: индивидуалниНаставне методе: монолошка, дијалошкаНаставна средства: карта Србије,атласи Наставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: СРПСКО МАКЕДОНСКА МАСА И ДИНАРСКИ ПРЕДЕО

- уводни део часа –Проверити да ли има неких нејасноћа у вези са предаваним лекцијама

- главни део часа –Процедура са предходног часа понављања и утврђивања се понавља с тим што се придодају још две цедуље са новим

лекцијама.

1. СРПСКО МАКЕДОНСКА МАСА - распростирање - композитност Јужне Мораве - планине западно и источно од долине Јужне Мораве - већа насеља на овој територији

2. ДИНАРСКИ ПРЕДЕО - распростирање и подела - природне особине - Пештерска висораван - насеља и манастири - Копаонички крај - бање на територији Копаоника

- завршни део часа -Припремам се за наредни час најавом шта ће се радити. Нудим семинарске радове.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 11Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да ученици боље упознају распростирање и одлике Шарског предела, Косовске и Метохијске котлинеКорелација: природа и друштво, биологија, историјаИсходи часа: : ученик ће моћи да наведе главне рељефне целине Шарских планина и процесе њиховог настанка; пронађе на карти веће и значајније планине,Косовку и Метохијску котлину и наведе њихове главне одликеОбразовни стандард: 1.4.1.; 2.4.1.; 3.4.1.; 2.1.2.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: излагања, разговораНаставна средства: карта Србије, уџбеник, атласи, сликеНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ШАРСКИ ПРЕДЕО, КОСОВСКА И МЕТОХИЈСКА КОТЛИНА

- уводни део часа -Поновити орогенезе. Проверити колико ученици познају историју ових крајева и то уметнути у предавање.

- главни део часа - Шарски предео обухвата крајњи југозападни део Србије, као и јужне и југозападне ободе Косовске и Метохијске

котлине. Ово подручје је у прошлости било захваћено глацијацијом а приметни су и палеовулкански облици рељефа.

Косовска и Метохијска котлина су настале на сутоку динарских и шарских бора, раседањем и спуштањем копна.После стварања оне су дуго биле под језерима па се језерски седименти и данас налазе по дну и ободним странама ових котлина.

Косовска котлина се простире од Копаоника на северу до Шар планине на југу у дужини од 84 км и са ширином 10 – 15 км. Дно јој се налази на 530 м н.в. Котлина није јединствена већ је композитна, чине је мање котлине: Дреница, Мало Косово, Сириничка жупа и Косовско Поморавље.Косовска котлина се одводњава према северу преко Ситнице и Ибра али и према југу преко Неродимке (познате по хидролошкој појави бифуркације) и Лепенца.

Већи градови у Косовској котлини су: Приштина, Косовска Митровица, Урошевац и Гњилане а ту је и манастир Грачаница, заду- жбина краља Милутина.

Метохијска котлина је највећа котлина у нашој земљи, пречника 50 км. Њено дно лежи на висини од 350 – 450 м. Назив ове котлине потиче од речи „Метох“ што значи црквено имање. То је јединствена котлина коју Одводњава Бели Дрим са бројним притокама у његовом сливу.

Већи градови су Пећ, Призрен, Ђаковица, Ораховац а ту су и Пећка Патријаршија и манастир Високи Дечани и 13 цркава код Велике Хоче.

- завршни дењо часа -Истаћи значај Косова и Метохије за историју српског народа и објаснити напоре наше земље у циљу останка ове

територије у саставу Републике Србије.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 12Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да ученици боље упознају распростирање иосновне одлике Карпатско – балканског пределаКорелација: природа и друштво, биологија, историјаИсходи часа: : ученик ће моћи да наведе главне рељефне целине Карпатских планина и процесе њиховог настанка; пронађе на карти веће и значајније планине, котлине, пећине и градска средишта Образовни стандард: 1.4.1.; 2.4.1.; 3.4.1.; 2.1.2.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: излагања, разговораНаставна средства: карта Србије, уџбеник, атласи, сликеНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: КАРПАТСКО-БАЛКАНСКИ ПРЕДЕО

- уводни део часа -Поновити орогенезе које су се десиле у геолошкој прошлости наше земље и настанак најкрупнијих облика рељефа на

њеној територији.

- главни део часа -Карпатско-балкански предео обухвата источни део Србије. Простире се од Дунава на северу до Заплањско-лужничке

котлине на југу и од долина Велике и Јужне Мораве на западу до границе према Румунији и Бугарској на истоку.Предео чине три мање регије: Карпати, Балканиди и Кључ и Неготинска крајина.Граница између Карпата и Балканида

иде линијом: Сталаћ-Ражањ-Ртањ-Тупижница-Стара планина.Овај предео чине стене стваране у свих геолошким раздобљима: пешчари, кречњаци, вулканске стене...Карпатски предео чине планине: Мироч, Дели Јован, Мајдан- печке и Хомољске планине, Бељаница, Ртањ, Кучај и

Тупижница. Између њих су котлине: Звишка, Хомољска, Црноречка, Зајеча- рска и Књажевачка.Ту су и градови Бор, Мајданпек, Зајечар и Књажевац као и варо- шице Голубац, Доњи Милановац, Кучево, Жагубица,

Бољевац. Код Бора је Брестовачка а код Зајечара Гамзиградска бања.Балкански предео чине планине: Озрен, Девица, Тресибаба, Сврљишке, Сува и Стара планина, а котлине између њих су

Сокобањска,Пиротска, Белопаланачка и Заплањска.У долини Нишаве су град Пирот и варошице Бела Паланка и Димитровград. Познатије бање у овом крају су Сокобања,

Нишка и Звоначка бања.Кључ и Неготинска крајина чине западни део Влашко- понти- јског басена, низије око Дунава и Тимока. Покривене су

морским и језерским талозима, преко којих су местимично наталожени наноси река и ветрова. Градови су Кладово, Неготин и Прахово а варошице Текија и Брза Паланка.

- завршни део часа -Укратко поновити предавано градиво. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 13Тип часа: Понављање и утврђивање- контролна вежбаЦиљеви и задаци часа: проверити степен усвојености знања везаних за рељеф наше земљеКорелација: природа и друштво, биологија, историјаИсходи часа: наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандард: 1.4.1.; 2.4.1.; 3.4.1.; 2.1.2.Наставни облици учења: индивидуалниНаставне методе: монолошкаНаставна средства: карта Србије,атласи Наставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: РЕЉЕФ НАШЕ ЗЕМЉЕ

- уводни део часа -Ученицима поделити припремљене контролне вежбе и још једном напоменути да је потребна самостална

израда.

- главни део часа -1. ПАНОНСКА НИЗИЈА

- РАСПРОСТИРАЊЕ И ПОДЕЛА- ОБЛИЦИ РЕЉЕФА- НАЈВЕЋИ ГРАДОВИ И ПОЗНАТЕ БАЊЕ- ИМЕНУЈ ОБЈЕКТЕ ПРИКАЗАНЕ СТРЕЛИЦАМА

2. НАЈВЕЋА КЛИСУРА ПРОБОЈНИЦА У ЕВРОПИ ЈЕ _________________________ НА РЕЦИ ___________________.3. ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ПЕШТЕРСКА ВИСОРАВАН СИРОМАШНА ВОДОМ? ____________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________.1. ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ

- ПОДЕЛА НА МАЊЕ РЕГИЈЕ- РАСПРОСТИРАЊЕ И ОДЛИКЕ МАЊИХ РЕГИЈА- ИМЕНУЈ ОБЈЕКТЕ ПРИКАЗАНЕ СТРЕЛИЦАМА

2. ДЕЛОВИ ВОЈВОДИНЕ СУ _______________________________________________________.3. ЗАШТО СЕ КАЖЕ ДА ЈЕ ДОЛИНА ЈУЖНЕ МОРАВЕ КОМПОЗИТНА? ____________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________.

1. РОДОПСКИ ПРЕДЕО - РАСПРОСТИРАЊЕ- КОМПОЗИТНОСТ ЈУЖНЕ МОРАВЕ- ПЛАНИНЕ СА ОБЕ СТРАНЕ ЈУЖНЕ МОРАВЕ- ВЕЋА НАСЕЉА- ИМЕНУЈ ОБЈЕКТЕ ПРИКАЗАНЕ СТРЕЛИЦАМА

2. КОПАОНИЧКИ КРАЈ ЧИНЕ ПЛАНИНЕ __________________________________________.3. ГДЕ СЕ НАЛАЗИ И КОЈА ЈЕ ТАЧКА СА НАЈНИЖОМ НАДМОРСКОМ ВИСИНОМ У СРБИЈИ? _________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________.______________________________________________________________________________________1. ДИНАРСКИ ПРЕДЕО

- РАСПРОСТИРАЊЕ И ПОДЕЛА- ПРИРОДНЕ ОСОБИНЕ; ПЕШТЕРСКА ВИСОРАВАН- ГРАДОВИ И МАНАСТИРИ- КОПАОНИЧКИ КРАЈ И ПОЗНАТЕ БАЊЕ- ИМЕНУЈ ОБЈЕКТЕ ПРИКАЗАНЕ СТРЕЛИЦАМА

2. ШАРСКОМ ПРЕДЕЛУ ПРИПАДАЈУ ПЛАНИНЕ _____________________________________.3. ЗАШТО СЕ ЗА ФРУШКУ ГОРУ КАЖЕ ДА ЈЕ ТО „СРПСКА СВЕТА ГОРА“? ____________________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________________.

1. ШАРСКИ ПРЕДЕО, КОСОВСКА И МЕТОХИЈСКА КОТЛИНА- РАСПРОСТИРАЊЕ И ПОДЕЛА- ПРОШЛОСТ КОТЛИНА- ВЕЋА НАСЕЉА И МАНАСТИРИ- ИМЕНУЈ ОБЈЕКТЕ ПРИКАЗАНЕ СТРЕЛИЦАМА

2. НАЈВЕЋИ ГРАДОВИ ШУМАДИЈЕ СУ ____________________________________________.3. КУДА ИДЕ ЛИНИЈА РАЗГРАНИЧЕЊА КАРПАТА И БАЛКАНИДА? ___________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________.1.КАРПАТСКО-БАЛКАНСКИ ПРЕДЕО

- РАСПРОСТИРАЊЕ И ПОДЕЛА- ПЛАНИНЕ, КОТЛИНЕ,НАСЕЉА И БАЊЕ КАРПАТА- ПЛАНИНЕ, КОТЛИНЕ ,НАСЕЉА И БАЊЕ БАЛКАНИДА- КЉУЧ И НЕГОТИНСКА КРАЈИНА- ИМЕНУЈ ОБЈЕКТЕ ПРИКАЗАНЕ СТРЕЛИЦАМА

2. У ВОЈВОДИНИ СЕ НАЛАЗЕ ДВЕ ПЛАНИНЕ И ТО __________________________________.3. ШТА ЈЕ БИФУРКАЦИЈА И НА КОЈОЈ СЕ РЕЦИ ОНА НАЛАЗИ? ______________________ ____________________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________________

ПОЈМОВИ КОЈИ СЕ ИМЕНУЈУ НА НЕМИМ КАРТАМА:1. СУБОТИЦА, НОВИ САД,ВРШАЦ, ДУНАВ, ТИСА, ТАМИШ, ФРУШКА ГОРА.2. КРАГУЈЕВАЦ, КРУШЕВАЦ, ШАБАЦ, ЗАПАДНА И ВЕЛИКА МОРАВА, КОЛУБАРА, РУДНИК3. ВРАЊЕ, ЛЕСКОВАЦ, НИШ, ЈУЖНА МОРАВА, ВЛАСИНА, ТОПЛИЦА, ЈАСТРЕБАЦ4. НОВИ ПАЗАР, ПРИБОЈ, ПРИЈЕПОЉЕ, ИБАР, ЛИМ, ГОЛИЈСКА МОРАВИЦА, ГОЛИЈА5. ПРИШТИНА, КОСОВСКА МИТРОВИЦА, ПРИЗРЕН, СИТНИЦА, ЛЕПЕНАЦ, БЕЛИ ДРИМ, ШАРА6. БОР, ПИРОТ, НЕГОТИН,ДУНАВ, ТИМОК, НИШАВА, СТАРА ПЛАНИНА

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 14Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да ученици боље упознају са основним одликама климе у нашој земљи Корелација: природа и друштво, географија 5.разредаИсходи часа: ученик ће моћи да анализира климатске чиниоце који утичу на климу Србије; Образовни стандард: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: излагања, разговораНаставна средства: карта Србије, уџбеник, атласи, сликеНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ И ФАКТОРИ

- уводни део часа -Присетити се градива петог разреда везана за основне одлике атмосфере, климатске елементе и факторе.

- главни део часа -На климу наше земље утичну бројни климатски чиниоци. Наша земља се већим делом налази у умереном топлотном

појасу који је најповољнији за живот и рад људи.Рељеф утиче на климу наше земље правцем пружања планина и надморском висином. Планински венци Динарида у

Црној Гори умногоме спречавају продор топлих и влажних ваздушних маса са Јадранског и Егејског мора. Србија је претежно планинска земља. Са порастом надморске висине температура опада, а количина и учесталост падавина се повећавају.

На климу наше земље утичу и Сахара и Средоземно море, Сибир и Арктик као и Атлански океан.На основу температурних одлика, у нашој земљи издвајамо две топлотне области: умерену и хладну. Умереној области

припадају равничарски и нижи планински крајеви, углавном од 600 до 800 м надморске висине. Хладну област чине виши крајеви планинских предела.

У северним и источним деловима наше земље доминантна је кошава, сув и јак ветар који доноси ведро време.Дува углавном у зимској половини године.

Планинске крајеве одликује нешто већа облачност док су делови Панонске низије са доста сунчаних дана. Инсолација је у планинским крајевима око 1 900 сати годишње а у панонским 2 400 часова.

Нажалост, највећи део Србије годишње прими мање од 800 мм падавина а највеће равнице и мање од 600 мм. Планински крајеви су нешто влажнији, са 800 до 1 200 мм падавина годишње.

- завршни део часа -Извући најважније из лекције. Припремити се за следећи час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 15Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да ученици боље упознају са основним одликама климе у нашој земљи и основним климатским типовима Корелација: природа и друштво, географија 5.разредаИсходи часа: ученик ће моћи да анализира климатске чиниоце који утичу на климу Србије; анализираће климатске дијаграме, одредити типове климе и њихов просторни распоред у Србији Образовни стандард: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: излагања, разговораНаставна средства: карта Србије, уџбеник, атласи, сликеНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: КЛИМАТСКЕ ОБЛАСТИ И ТИПОВИ КЛИМЕ

- уводни део часа -Поновити укратко климатске елементе и факторе са предходног часа а затим ученике навести на одговор колико се и

које климатске области издвајају у нашој земљи.

- главни део часа -У нашој земљи постоје две климатске области: панонска и планинска.1. Панонска климатска област има један климатски тип и то панонско- континенталну климу.- Континентална клима је заступљена у Војводини. Одлике ове климе су: топла и сува лета и хладне и оштре зиме са

јаким мразевима.Прелазна годишња доба су кратка.Падавина има мало. Највише падавина се излучује у мају и јуну а најмање у фебруару.

2. Планинска климатска област има три климатска типа:умере- ноконтинентални, планински и жупни.- Умереноконтинентална клима је заступљена у ободним деловима Панонске области и у планинским пределима од

600 до 800 м надморске висине. Њене одлике су умерено топла лета и умерено хладне, снежне зиме са израженим прелазним годишњим добима.

- Планинска клима је заступљена изнад 800 м надморске висине. Њене одлике су кратка и свежа лета и дуге, врло хладне зиме, са много снега (до 150 дана годишње).

- Жупна клима је заступљена у добро заклоњеним котлинама и речним долинама. Ови крајеви су нешто топлији од околине.

- завршни део часа -Поновити предавану лекцију и припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 16 и 17Тип часа: Понављање и утврђивање,систематизација градиваЦиљеви и задаци часа: проверити степен усвојености знања везаних за климатске елементе и факторе као и климатске области у нашој земљиКорелација: природа и друштво, биологија, историја, географија 5.разредаИсходи часа: наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандард: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: индивидуалниНаставне методе: монолошкаНаставна средства: карта Србије,атласи Наставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ И ФАКТОРИ; КЛИМАТСКЕ ОБЛАСТИ И ТИПОВИ КЛИМЕ; РЕЉЕФ

- уводни део часа -Ученике поделити у две групе и поделити им тестове које ће решавати током овог часа.

- главни део часа -

1. Време је ____________________________________________________________.

2. Подвуци климатске елементе: температура, облачност, ветар, рељеф, морске струје, вегетација, падавине.

3. На климу наше земље значајно утичу:а) Сибир б) Антарктик в) Сахараг) Индијски океан д) Атлански океан ђ) Анди

4. Кошава спада у ____________________________ ветрове.

5. Где је заступљена и које су одлике континенталне климе? ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ____________________________________________________________________.1. Клима је ____________________________________________________________.

2. Подвуци климатске факторе: ветар, морске струје, падавине, температура, вегетација, облачност, рељеф.

3. На климу наше земље значајно утичу: а) Атлански океан б) Индијски океан в) Андиг) Средоземно море д) Сахара ђ) Калахари

4. Киша спада у ____________________ падавине.

5. Где је заступљена и које су одлике планинске климе? ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ _____________________________________________________________________.

ОЦЕЊИВАЊЕ:

Прво питање 3 поена Јединица 0,0 – 4,5 Друго питање 4 поена Двојка 5,0 - 8,5

Треће питање 3 поена Тројка 9,0 – 12,5Четврто питање 3 поена Четворка 13,0 – 16,5Пето питање 6 поена Петица 17,0 – 19,0 КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ

1. температура ваздуха 1.географска ширина2. влажност ваздуха 2. рељеф3. ваздушни притисак - надморка висина4. ветар - правац пружања планина5. инсолација 3. распоред копна и мора6. облачност 4. морске струје и ветрови7. падавине 5. вегетација

ВРЕМЕ је тренутно стање климатских елемената изнад неког места.КЛИМА је вишегодишњи режим времена.

ВЕТРОВИ се деле на:- сталне ( западни, источни ветрови, пасати)- периодичне ( летњи и зимски монсуни )- локалне ( југо, кошава, бура, фен, вардарац )

ПАДАВИНЕ могу бити:- високе ( киша, снег, град )- ниске ( иње, слана, роса, поледица)

- завршни део часа -Ученици добијају три неме карте наше земље да као домаћи рад ураде карту падавина, карту климе и карту загађености

ваздуха и река. Ове карте се налазе у књигама у оквиру лекција о клими.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 18Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да се ученици боље упознају са рекама у нашој земљи, са њиховим економским и саобраћајним значајем, са степеном загађења и начином заштите од истог Корелација: природа и друштво, географија 6.разредаИсходи часа: ученик ће моћи да препозна и именује на географској карти најдуже и најзначајније реке у Србији и да их разврста по сливовима; Образовни стандард: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: излагања, разговораНаставна средства: карта Србије, уџбеник, атласи, сликеНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: РЕКЕ ЦРНОМОРСКОГ, ЈАДРАНСКОГ И ЕГЕЈСКОГ СЛИВА

- уводни део часа -Ученици се уводе у данашњу лекцију причом шта ће се радити током часа. Ваде се карте наше земље. Ученици ће имати

задужење да проналазе водене токове о којима се у том тренутку говори.

- главни део часа -Наша земља је махом планинска са већим бројем речних токова. Речна мрежа је ретка у кречњачким крајевима, на

пешчарама и лесним заравнима.Најдужа река у нашој земљи је Велика Морава, која са Јужном Моравом има дужину од 489 км.Воде Србије припадају сливовима Црног, Јадранског и Егејског мора.Јадранском сливу припада Бели Дрим. Бели Дрим, са својим притокама Пећка и Дечанска Бистрица са десне и Мируша

и Призренска Бистрица са леве стране, је главни речни систем Метохије.Извор му је јако врело северно од Пећи а код албанског града Кукеса заједно са Црним Дримом гради реку Дрим која се улива у Скадарско језеро па преко Бојане и у Јадранско море.

Егејском сливу припадају Лепенац и Пчиња. Лепенац извире на северној страни Шаре, протиче кроз Сиринићку Жупу и Качаничку клисуру и код Скопља се улива у Вардар, притоку Егејског мора. Највећа притока Лепенца је Неродимка, река позната по бифуркацији.Пчиња је такође лева притока Вардара. Извире на планини Доганици (Родопи), протиче кроз Трговиште и код Прохора Пчињског прелази у Македонију.

Сливу Црног мора припада речни систем Дунава. Дунав утиче у нашу земљу узводно од Батине, а истиче из ње код ушћа Тимока. Ши- рина му је 400 до 2 000 м и то је права равничарска река све до улаза у Ђердапску клисуру. Ђердапска клисура је клисура пробојница, најдужа, најдубља и најлепша клисура у Европи. Дугачка је 100 км, дубока до 92 м (Госпођин вир) и композитна – састоји се од 4 клисуре и 3 котлине.

Композитност Ђердапске клисуре:1. Голубачка клисура а) Љупковска котлина2. клисура Госпођин вир б) Доњемилановачка котлина3. Велики и Мали Казан в) Оршавска котлина4. Сипска клисура

Највеће притоке Дунава у нашој земљи су Тиса и Тамиш са леве, а Сава, Морава и Тимок са десне стране.Тиса извире испод Карпата у Украјини, протиче кроз Мађарску,а у нашој земљи тече на дужини од 186 км. Улива се у

Дунав код Старог Сланкамена.Тамиш (340 км) долази из Румуније, много меандрира и рачва се у више рукаваца. Улива се у Дунав код Панчева.Сава (945,5 км, у Србији 206 км) настаје у Словенији, од Саве Долинке и Саве Бохињке. Улива се у Дунав код Београда.Велика Морава настаје од Јужне и Западне Мораве код Сталаћа. Пре регулације је била дугачка 245 а сада 185 км. Веће

притоке су Црница, Раваница и Ресава са десне, а Лугомир, Белица, Лепеница и Јасеница са леве стране. Велика Морава је наша

најдужа национална река укупне дужине (са Јужном Моравом) 489 км.Јужна Морава ( са Биначком Моравом дуга 295 км) постаје од Биначке Мораве и прешевске Моравице код Бујановца.

Веће притоке Јужне Мораве су Ветерница, Јабланица, Пуста река и Топлица са леве стране и Врла, Власина, Нишава и Моравица (Сокобањска) са десне стране.

Нишава (218 км, у Србији- 151 км) најдужа је притока Јужне Мораве. Извире у Бугарској, тече кроз Димитровградску, Пиротску и Белопаланачку котлину и Сићевачку клисуру.

Западна Морава (са голијском Моравицом дуга 308 км) настаје код Пожеге спајањем голијске Моравице и Ђетиње. Њена долина је композитна – протиче кроз четири котлине и Овчарско- кабларску клисуру. Њене највеће, десне, притоке су Ибар и Расина.

Ибар (272 км) извире на планини Хајли у Црној Гори. Тече прво ка истоку, повија око планине Рогозне, па наставља ка северу. Највеће притоке су му Ситница са десне и Рашка и Студеница са леве стране.

Дрина (346 км) је највећа десна притока Саве. Настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан поља.Ушће јој је код Босанске Раче. Притоке Дрине са наше, десне стране су Лим, Рзав и Јадар.

Колубара (82 км) постаје од Обнице и Јабланице у близини Ваљева, а улива се у Саву код Обреновца. Највеће притоке су јој Тамнава са леве и Љиг са десне стране.

Тимок је највећа река у источној Србији. Настаје код Зајечара спајањем Црног и Белог Тимока. Црни Тимок извире испод Кучаја а Бели настаје код Књажевца спајањем Сврљишког и Трговишког Тимока.

Укупна дужина пловних река и канала у Србији износи 1 700 км. У Војводини су, ради регулисања речних корита, изграђена два канала: Велики бачки и Мали бачки канал.

- завршни део часа -Дати ученицима домаћи задатак број ДЕСЕТ. То је нема карта на којој уносе следеће реке: Дунав, Тиса, Тамиш, Сава,

Дрина, Колубара,Лим, Јужна, Западна и Велика Морава, голијска Моравица, Ибар, Ситница, Расина,Нишава, Власина, Топлица, Јабланица, Лепенац, Бели Дрим, Млава, Пек и Тимок (23 реке).

Ученици у сваком тренутку морају пронаћи ове реке.

ПОЈМОВИ ЗА ПОДСЕЋАЊЕ:- РЕЧНИ СИСТЕМ – река са свим својим притокама.- РЕЧНИ СЛИВ – територија са које све површинске и подземне воде отичу у један речни систем,- РЕЧНА МРЕЖА – све реке на једној територији,- ВОДОСТАЈ - ниво воде у реци (у цм) у тренутку осматрања,- ПРОТИЦАЈ – показује колико кубних метара воде (м3) протекне у једној секунди на једном месту,- РАЗВОЂЕ - узвишење које дели два суседна слива,- РЕКА - већи водени ток у кориту које је сама издубила.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 19Тип часа: Понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа: проверити колико су ученици савладали сналажење на картии колико знају о рекама Србије и евентуалне недостатке исправитиКорелација: природа и друштво, географија 6.разредаИсходи часа:наведени приликом обраде наставне јединице Образовни стандард: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: монолошка, дијалошкаНаставна средства: карта Србије, неме картеНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: РЕКЕ ЦРНОМОРСКОГ, ЈАДРАНСКОГ И ЕГЕЈСКОГ СЛИВА

- уводни део часа -Покупити домаће задатке и проверити да ли је било неких проблема при њиховој изради. Увести децу у данашњи час.

- главни део часа-Изводити ученике једног по једног на карту Србије. Шетати их од реке до реке да би се што боље сналазили у њиховом

налажењу.Што се тиче испитивања везаних за ову лекцију, ученици морају знати:

- основне појмове (речни систем, речни слив, речна мрежа, развође и бифуркација);- колико сливова имамо на територији наше земље и које веће реке им припадају;- проучавамо сливове већих река и наводимо њихове притоке и од којих река те веће реке настају;- ниво проучавања река иде све више у дубину и траже се све мањи водени токови.

Ниво сналажења на карти:- за прелазну оцену – Дунав, Сава, све Мораве, Дрина, Ибар;- за тројку – још и Тиса, Тамиш, Нишаву, Тимок, Колубара;- за четири – још и голијску Моравицу, Ситницу, Лепенац;- за петицу – све реке (23) које су биле за домаћи;

- завршни део часа-Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 20Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да се ученици боље упознају са постанком, поделом и значајем језера; степеном њихове загађености и мерама које се предузимају за њихову заштиту;Корелација: географија 6.разреда, природа и друштвоИсходи часа: ученик ће моћи да на географској карти препозна већа језера и да објасни начин њиховог настанкаОбразовни стандард: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: излагања, разговора, илустративнаНаставна средства: карта Србије, уџбеник, атласи, сликеНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ЈЕЗЕРА НАШЕ ЗЕМЉЕ

- уводни део часа-Ученици на карти наше земље проналазе језера и покушавају да открију како су настала.

- главни део часа-Два основна елемента сваког језера јесу језерски басен и вода.По начину настанка језера се деле на природна и вештачка. Басени природних језера настају радом унутрашњих сила (

раседање и набирање копна – тектонски покрети) или спољашњих сила ( реке, ветар, ледици). Тектонска језера нису очувана и данас их нема код нас.

Ако језерски басени настају деловањем једне силе то су моногенетска језера (mono- један; genesis – постанак) а ако је у процесу настанка језера учествовало више сила то су полигенетска језера (poli - више).

Према начину настанка њихових басена, језера се деле на крашка, ледничка, речна и еолска.Крашка језера су настала у кречњачким удубљењима: вртачама, увалама и крашким пољимаЛедничка језера су настала на местима стварања или отапања ледника. Веома су дубока и хладна, мале површине (тзв.

„горске очи“).Речна језера представљају напуштене делове речних корита. Она се налазе поред свих већих равничарских река које

меандрирају, а могу бити и полуслана и лековита. Таква су језера Русанда и Окањ код Меленаца, Царска бара, код ушћа Бегеја у Тису (Перлез), Бело језеро код Ечке, Ченћанско језеро код Ченте и друга.

Еолска језера леже у удубљењима или у утолеглицама, између дина, и настају издувавањем песка и леса. Таква су Палићко, Лудошко, Крваво и Слано језеро у близини Суботице.

Вештачка језера се стварају при изградњи хидроелектрана, регу- лацији река и сливова, ради снабдевања градова и фабрика водом, наводњавања поља, за вештачке рибњаке, због туризма и спорта.

- завршни део часа-Укратко поновити лекцију и дати за домаћи да се пронађу следећа вештачка језера: Ђердап ( 253 км2) на Дунаву,

Зворничко и Перућачко језеро на Дрини, Златарско и Сјеничко на Увцу, Подпећко на Лиму, Газиводе на Ибру, Власинско на Власини (ји Србија).

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 21Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да се ученици боље упознају са постанком, размештајем, значајем и искоришћавањем термоминералних извора у нашој земљи Корелација: географија 6.разреда, хемија, биологија, природа и друштвоИсходи часа: ученик ће моћи да на географској карти препозна и именује веће бање Образовни стандард: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: излагања, разговора, илустративнаНаставна средства: карта Србије, уџбеник, атласи, презентацијаНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ТЕРМОМИНЕРАЛНИ ИЗВОРИ

- уводни део часа-Проверити колико су ученици упознати са овом проблематиком.

-главни део часа-Минералним водама сматрају се оне које садрже више од једног грама растворених минерала у литру воде. Минерали

могу бити: јод, сумпор, гвожђе, натријум, калијум, магнезијум, бром итд.Бање су уређена купалишта и лечилишта са лековитом водом или блатом,у која људи долазе ради лечења, опоравка

или одмора. У Србији има око 130 извора минералне топле или хладне воде од којих су многи уређени као бање.Минералне воде деле се по температури, хемијском саставу и геолошким условима стварања. Минерални састав воде

зависи од врсте стена у којима се стварају њихове акумулације. У то погледу минералне воде подељене су у пет група: у вулканским крајевима, у панонским крајевима,у крашким крајевима, у крајевима са метаморфним стенама...

Највишу температуру воде у нашој земљи имају извори у Врањској Бањи, до 92 степена целзијуса.Најпознатије и најпосећеније бање у нашој земљи су: Врњачка Бања, Сокобања, Матарушка Бања, Ковиљача, Нишка

Бања ...

- завршни део часа-Тражити од ученика да пронађу наведене бање и да их унесу на карту на којој су уносили реке тако што ће нацртати

картографски знак за бању и исписати њен назив.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 22Тип часа: Понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа: проверити колико су ученици савладали сналажење на картии колико знају о водама Србије и евентуалне недостатке исправитиКорелација: природа и друштво, географија 6.разредаИсходи часа:наведени приликом обраде наставне јединице Образовни стандард: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: индивидуалниНаставне методе: монолошка, дијалошкаНаставна средства: карта Србије, неме картеНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ВОДЕ СРБИЈЕ

-уводни део часа –Прегледати и оценити неме карте. Проверити да ли има неких нејасноћа у вези лекције. Најавити данашњи час.

-главни део часа –

Шта је река и који су њени елементи? У колико сливова отичу реке наше земље? Рећи све о Црноморском сливу; Објаснити значај Црноморског слива; Рећи све о Јадранском сливу; Рећи све о Егејском сливу; Објаснити појам бифуркације; На којој се реци ова појава налази? Објаснити значај река као хидроенергетског потенцијала; Шта је језеро и који су његови елементи? Како се језера деле? Навести пример за сваку врсту језера; Шта су минералне, термалне и термоминералне воде? Објаснити значај бања у прошлости; Навести одлике најзначајнијих бања Србије;

-завршни део часа –Прирпремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8. Број часа: 23Тип часа: Обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да се ученици боље упознају са постанком, размештајем, значајем и искоришћавањем земљишта у нашој земљи Корелација: географија 6.разреда, хемија, биологија, природа и друштвоИсходи часа: ученик ће моћи да на географској карти препозна распростирање различитих типова тла и повеже типове тла са пољопривредном производњом тих срединаОбразовни стандард: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: излагања, разговора, илустративнаНаставна средства: карта Србије, уџбеник, атласи, сликеНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ЗЕМЉИШТЕ

-уводни део часа –Проверити колико ученици знају о теми данашњег часа. О земљишту се учи у оквиру природе и друштва, биологије,

географије 6.разреда, хемије.

-главни део часа –Тло или земљиште је површински, растресити слој Земљине коре настао распадањем матичних стена (минерална

компонента) и деловањем микроорганизама (органска материја). У зависности од стеновите подлоге, климатских фактора и елемената, вегетације и других услова, на тлу Србије формирано је неколико врста тла.Чернозем или степска црница је најквалитетнија врста тла настала на степској подлози, у условима континенталне климе и степске вегетације. Налази се у Војводини, Стигу и Мачви. Тамне је, скоро црне боје, добрих физичких особина и велике плодности. На њему се узгајају жита, индустријско и крмно биље као и поврће.Гајњаче су земљиште брдских и нижих планинских предела, са умереноконтиненталном климом. Заступљена су у Шумадији, Поморављу, источној Србији, Мачви, северном Косову, Фрушкој гори. Мркосмеђе су боје и мрвичасте структуре, мање плодна од чернозема. Погодне су за воћарство и виноградарство.Смонице су земљишта настала на месту некадашњих језера, у нижим деловима Шумадије, делу Мачве и Поморавља, Југоисточној Србији, Неготинској крајини и делу Косова и Метохије. Глиновита су и смоласта земљишта црне боје, мање плодности од претходних. На њима успевају ратарске културе, воће и поврће, крмно биље.Подзоли су земљишта планинских крајева (букових и мешовитих шума). Плодно9ст им се повећава применом агротехничких мера. Сивкасте су боје (зола – пепео) са већом количином песка.Планинске црнице су земљишта на преко 1400мнв. То је појас планинских пашњака и жбунасте вегетације.Црвеница је земљиште кречњачких предела Старовлашко-рашке висије, Метохије и источне Србије. Црвенкасте су боје и могу бити плодна уз примену агротехничких мера.Алувијална земљишта се налазе уз речна корита низијских река. Велике су плодности и добра за гајење поврћа, крмног биља, кукуруза.Ритске црнице су тла изнат алувијалних земљишта уз корита река.

-завршни део часа –Резимирати лекцију. Проверити да ли има неких нејасноћа. Прирпремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа: 24Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са биљним и животињским светом наше земљеКорелација: природа и друштво, биологија, географија 6.разредаИсходи:ученик ће моћи да повезује природне услове појединих регија са живим светом који у њима постојиОбразовни стандарди: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења:фронталниНаставне методе:излагањаНаставна средства:карта Србије, уџбеникНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ СРБИЈЕ

-уводни део часа –Проверити колико су ученици упознати са овом темом јер су је изучавали у нижим разредима основне школе, у

предметима свет око нас и природа и друштво, као и у биологији и географији 6.разреда.

-главни део часа –Под утицајем рељефа, климе, вода и земљишта, на тлу Србије су формиране различите биљне и животињске заједнице.

Под човековим утицајем оне су даље више или мање промењене. У нашој земљи се издвајају две области, међусобно различите. То су: Панонска и Планинска област.Панонска област обухвата Војводину и ниже делове перипанонске Србије. Изворна, степска вегетација измењена је деловањем човека, и претворена у тзв.“културну степу“ где се гаје жита, индустријско и крмно биље. Алувијалне равни уз панонске реке обрасле су галеријским шумама врбе, тополе и јове којих сада готово да нема. Једине шуме сачуване су на острвским планинама Фрушкој гори и Вршачким планинама. Најзаступљеније животиње ове области су: вук, лисица, јелен, зец, дивља свиња, хрчак, хермелин, а од птица: шљука, фазан, јаребица, препелица, голуб, гуска, пловка.У планинској области изражена је вертикална зоналност биљних заједница. На нижим надморским висинама заступљене су шуме храста и граба, изнад њих је појас букових шума, затим мешо9витих шума букве и четинама. Изнад појаса мешовитих шума су четинарске шуме јеле, смреке и бора. Горња шумска граница на нашим планинама је на 1900 до 2100 мнв. Изнад ње се простирупланински пашњаци – сувати и камењари. Животињски свет чине: вукови, лисице, медведи, јелени, дивокозе, дивље свиње, тетреби, орлови, змије, инсекти.

-завршни део часа –Укратко поновити предавано. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:25Тип часа: понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа:поновити и утврдити знања везана за настанак и типове земљишта, биљни и животињски свет наше земљеКорелација: природа и друштво, биологија, географија 6.разредаИсходи:наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: индивидуални, фронталниНаставне методе:разговора, дијалошка Наставна средства: карта Србије, неме картеНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ЗЕМЉИШТЕ; БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ СРБИЈЕ

-уводни део часа –Проверити да ли је било неких нејасноћа у вези предаваних лекција. Најавити данашњи час.

-главни део часа –

Шта је земљиште и како настаје? Који типови земљишта су заступљени у нашој земљи? Наведи све што знаш о чернозему; Наведи све што знаш о гајњачама; Наведи све што знаш о смоницама; Наведи све што знаш о подзолима; Наведи све што знаш о планинским црницама; Наведи све што знаш о црвеницама; Наведи све што знаш о алувијалним земљиштима; Наведи све што знаш о ритским црницама и слатинама; Реци нешто о биљном и животињском свету панонске области; Реци нешто о биљном и животињском свету планинске области;

-завршни део часа –Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:26Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са нашим геонаслеђем и његовом заштитомКорелација: природа и друштво, биологија, географија 6.разредаИсходи: ученик ће знати да наведе природна добра наше земље и схватиће значај очувања природе од штетног утицаја савременог начина животаОбразовни стандарди: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуални, групни радНаставне методе: излагања, илустративнаНаставна средства:карта Србије и националних парковаНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ГЕОНАСЛЕЂЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

-уводни део часа –Проверити колико су ученици упознати са овом тематиком коју су већ изучавали на часовима приорде и друштва,

чувара природе и биологије. Са овом тематиком су упознати и у 5. и 6.разреду на часовима географије.

-главни део часа –

Република Србија има положај у централном делу Балканског полуострва. Радом унутрашњих и спољашњих сила током геолошке прошлости, на територији наше земље образован је специфичан рељеф. На њеној територији преплићу се континентални и медитерански климатски утицаји, донекле измењени планинским рељефом. Једно од највећих европских развођа налази се на територији наше земље. Клима, земљиште, хидрографски услови, као и укрштање бројних миграцијских врста из различитих биогеографских области, утицали су на велику разноврсност биљног и животињског света у нашој земљи.

Природна добра са геолошким, геоморфолошким и педолошким обележјима представља геонаслеђе, које са археолошким налазиштима чини неодвојиву компоненту природне баштине.

Природне вредности које су у нашој земљи заштићене законом обухватају скоро 5 500 км2, што чини 6% укупне територије земље.

Заштићена природна добра сврстана су у седам основних врста заштите, а у оквиру сваке врсте утврђују се три степена заштите којима се регулише располагање природним добрима у заштићеним подручјима.

-завршни део часа –Поновити најважније и најавити наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:27Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са националним парковима наше земљеКорелација: природа и друштво,чувари природе, биологија, Исходи:ученик ће знати да наведе и на географској карти покаже националне паркове у нашој земљи и остале облике заштитеОбразовни стандарди: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: излагања, илустративнаНаставна средства: карта Србије и националних парковаНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

-уводни део часа –Проверити колико су ученици упознати са овом тематиком.

-главни део часа –Национални паркови су одређена ужа или шира подручја са изузетним природним реткостима, културно-историјским

споменицима, и у природној баштини сваке земље заузимају посебно место. У нашој земљи постоји пет националних паркова.Национални парк Фрушка гора се налази на истоименој планини. Највећи део парка заузимају густе шуме храста, граба, букве и липе. Ово је најстарији Национални рак, основан 1960.године. У парку се налази преко 1400 биљних врста, око 200 врста птица и ретки сисари. Посебну вредност парка представља њених 17 манастира с краја 15.и почетка 16.века. Због тога ову планину називају „српском Светом гором“.Национални парк Ђердап обухвата појас Ђердапске клисуре. Основан је 1974.године. У парку постоје густе листопадне шуме букве и жбунасте заједнице ретких врста ораха, леске и јоргована. Фауну одликује разноврстан живи свет а међу културно-историјским споменицима издавајају се Лепенски вир, Трајанов пут и табла, Голубачки град, Рам и друго. Национални парк Тара обухвата највећи део ове планине. Основан је 1981.године. Природно богатство чине шуме Панчићеве оморике и прашуме букве, јеле и смрче. На падинама Таре борави преко 100 врста птица и око 24 врсте сисара.Национални парк Копаоник је најмањи национални парк, основан 1981.године и један је од најзначајнијих центара биолошке разноликости у Србији и на Балкану. Значајне су ендемичне врсте биљака(копаоничка чуваркућа, љубичица и Панчићева режуха) и животиња (живородни гуштер, сури орао, планинска шева, крстокљун). Бројне бање, средњовековна архитектира и модерни туристички скијашки центри доприносе значају овог парка.Национални парк Шар планина основан је 1986.године ради заштите шума и других биљних и животињских врста (147 врста лептира нпр.), бројних ледничких језера, културно историјског наслеђа, а ту се налазе и ски стазе на Брезовици. Осим националних паркова постоје и паркови природе (Стара планина, Голија, Сићевачка клисура, Палић, Мокра Гора), специјални резервати природе (Делиблатска пешчара, Карађорђево, клисура Јелашнице, Обедска и Царска бара, Лудашко језеро, клисура Увца, Засавица, клисура Трешњице) и споменици природе (Ђавоља варош, Рисовача, Боговинска пећина, Лазарев кањон, Ресавска пећина, Рипаљка и др.).

-завршни део часа –Укратко резимирати. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:28Тип часа: понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа:да ученици понове и утврде знања везана за геонаслеђе Србије, националне паркове и друге облике заштите природеКорелација: природа и друштво,чувари природе, биологија, географија 6.разредаИсходи: наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења: групни радНаставне методе:разговора, дијалошкаНаставна средства: карта Србије и националних парковаНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ЗАШТИТА ПРИРОДЕ

-уводни део часа –Проверити да ли има неких нејасноћа у вези лекција. Припремити се за данашњи час.

-главни део часа –Распоредити ученике у групе и поделити материјал . Напоменути им да за израду паноа имају само један час.

Претходно израдити облачиће у којима ученици исписују све што знају о националном парку, резерватима и споменицима природе. Да би час био успешан неопходно је припремити материјал о траженим појмовима.

Ученици имају око 20 минута да попуне облачиће. Најделотворније је да раде у групама по троје. Затим свака група презентује свој рад и истовремено попуњава нему карту Србије која треба да виси на табли.

-завршни део часа –Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:29Тип часа: понављање и утврђивање - систематизација градиваЦиљеви и задаци часа:да ученици систематизују своја знања везана за природне одлике Републике Србије (рељеф, климу, воде, биљни и животињски свет, националне паркове, земљиште)Корелација: природа и друштво,чувари природе, биологија, географија 6.разредаИсходи: наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди: 1.2.3., 2.2.2., 3.2.2., 1.4.1., 2.4.1., 3.4.1.Наставни облици учења:индивидуалниНаставне методе: тест методаНаставна средства:карта Србије, папириНаставна тема: Природа наше земљеНаставна јединица: ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

-уводни део часа –Објаснити ток данашњег часа и колико ученици имају времена за решавање теста.

-главни део часа –Поделити ученицима тестове. Потребно време за решавање тестова је 30 минута. Тестови се налазе у пропратном делу

где су и остале контролне вежбе.

-завршни део часа –Припремити се за наредни час када улазимо у следећу област.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:30Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са основним одликама становништва СрбијеКорелација:природа и друштво, историја, географија 6.разреда Исходи:ученици ће знати да опишу историјски контекс насељености наше земље кроз прошлост, знати да објасне природно кретање становника и последице повећања удела старог становништва на територији наше земљеОбразовни стандарди:1.1.3., 1.3.1., 2.1.3., 2.1.4., 2.3.1., 3.3.1.Наставни облици учења:фронтални, индивидуалниНаставне методе: излагања, илустративна, разговора, дијалошкаНаставна средства:карат Србије, уџбеникНаставна тема:Становништво и насеља наше земљеНаставна јединица: ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СТАНОВНИШТВА

-уводни део часа –Поновити градиво шестог разреда као увод за данашњу лекцију. Објаснити да се градиво осмог разреда, везује за

градиво шестог надограђујући га.

-главни део часа –Најстарији трагови присуства људи на нашим просторима датирају из старијег каменог доба – палеолита. То су трагови

нађени у пећинама Рисовача код Аранђеловца и Градац код Крагујевца. Најпознатије културе млађег каменог доба – неолита су пронађени на неколико локалитета: Лепенски вир (Ђердап), Старчево (код Панчева) и Винча (код Београда).

У основне одлике становништва спадају: број становника, просторни распоред становништва и природно (биолошко) кретање становништва.

Број становника се добија пописисма. У нашој земљи је након Другог светског рата било осам пописа: 1948., 1953., 1961., 1971., 1981., 1991., 2002. и 2011.године. У Србији данас живи 6161584 становника (2011.). Број становника Војводине и централне Србије је најпре растао, достигао свој максимум 1981.године и од тада опада.

Просторни распоред или густина насељености показује колико просечно људи живи на једном квадратном километру површине. Она у нашој земљи износи 79 ст/км2 (108ст/км2). Најгушће су насељена подручја великих градова (Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца) а најређе подручја југоисточне и источне Србије.

Природно кретање становништва или природни прираштај показује негативан тренд. У Војводини и централној Србији има негативну вредност још од пописа 1991.године. Број рођених (наталитет) је у сталном паду а број Умрлих (морталитет) расте због старости и болести нације. Током 2008.године од 165 општина у Србији само 8 (осам) је имало позитиван природни прираштај: Сјеница, Нови Пазар, Тутин, Прешево, Бујановац, Нови Сад, Чукарица, Земун. На Косову и Метохији све општине имају позитиван природни прираштај.

-завршни део часа –Укратко резимирати и најавити наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:31Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са механичким кретањем становништва кроз прошлост и последицама тих кретања (миграција)Корелација: природа и друштво, историја, географија 6.разреда Исходи:ученик ће моћи да објасни главне смерове миграција становништва ових простора кроз прошлост и садашњост и наведе чиниоце који су до њих довелиОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.1., 2.1.3., 2.1.4., 2.3.1., 3.3.1.Наставни облици учења:фронтални, индивидуалниНаставне методе:излагања, илустративна, разговора, дијалошкаНаставна средства:карта Србије, уџбеникНаставна тема: Становништво и насеља наше земљеНаставна јединица: МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА

-уводни део часа –Поновити градиво од претходног часа и градиво шестог разреда везано за ову тематику.

-главни део часа –Миграције или механичко кретање становништва је пресељење људи из једног места (државе) у друго. Миграције у

нашој земљи су углавном биле масовне, вођене историјским узроцима (ратовима). Најпознатија миграција била је она из 1690.године под Арсенијем III Чарнојевићем, током аустријско-турског рата. Велики број људи тада се иселио са Косова и Метохије на населио подручје Војводине из страха од турске одмазде. Друга велика миграција одиграла се 1739.године предвођена Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом.

Током 18. и 19. века, аустријска власт доноси одлуку о планској колонизацији Војводине од стране Немаца, Мађара, Словака, Чеха.

У првој половини 20.века интезивира се исељавање српског становништва у „прекоморске“ државе у Северној и Јужној Америци и Аустралији.

Током Другог светског рата, велики број Немаца и Мађара иселио се из Војводине а њу су населили колонизатори из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Косова и Метохије, Хрватске и Македоније.

Другу половину 20.века обележиле су миграције према развијеним земљама западне Европе, миграције из села у градове (које су интезивиране последњих година).Опште о миграцијама:Унутрашње миграције (унутар земље) – село- град; дневне,сезонскеСпољашње (између две земље) – економски разлозиМиграције – пресељење,Емиграција – исељење из неке земље,Имиграција – усељење у неку земљуМиграције могу бити присилне:- због природних катастрофа (поплаве, земљотреси, урагани, ерупције)- због ратних сукоба (избеглице)

-завршни део часа –Резимирати. Најавити наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:32Тип часа: понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа: поновити и утврдити знања везана за основне одлике становништва и миграције становништва кроз историјуКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разреда Исходи:наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.1., 2.1.3., 2.1.4., 2.3.1., 3.3.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе:разговора, дијалошкаНаставна средства:неме карте, карта СрбијеНаставна тема: Становништво и насеља наше земљеНаставна јединица: ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СТАНОВНИШТВА И МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА

-уводни део часа –Проверили да ли има неких нејасноћа у вези лекција. После понављања приступити изради немих карата.

-главни део часа – Наведи палеолитска и неолитска насеља на територији наше земље; Шта се сматра основним одликама становништва; Шта обрађују пописи становништва и колико их је било у модерној Србији? Реци нешто о густини насељености наше земље; Реци нешто о природном прираштају у нашој земљи, Шта су миграције, како се деле и шта их изазива? Наведи највеће сеобе Срба; Како се српско становништво кретало током 20.века? Које су модерне миграције? Које су најизразитије миграције (село-град)?

-завршни део часа –Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:33Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да се ученици подсете појмова везаних за основне структуре становништва и науче нешто ново о тим структурама у нашој земљи Корелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи:ученик ће моћи да на графиконима анализира биолошку, националну, старосну, језичку и друге структуре и наведе основне информације о њимаОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.1., 2.1.3., 2.1.4., 2.3.1., 3.3.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе:излагања, илустративнаНаставна средства:карта Србије, уџбеникНаставна тема: Становништво и насеља наше земљеНаставна јединица: СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

-уводни део часа –Проверити колико су ученици упознати са овом тематиком. Питати их градиво шестог разреда као увод у структуре

становништва у нашој земљи.

-главни део часа –Становништво сваке земље, па и Србије може се посматрати и кроз разне структуре. Биолошка структура становништва

обухвата полну и старосну структуру. У полној структури становништво се дели на мушко и женско. Статистички, роди се више мушке деце (106,7 на 100 девојчица) и мушкараца је више у популацији до 44 године старости. Касније женско становништво односи примат у броју. Старосна структура у нашој земљи је веома неповољна. Просечна старост становништва је 2006.године износила 40,7 година (жене 42 а мушкарци 39,4). По томе спадамо у најстарије нације.Очекивана дужина живота у нашој земљи за мушкарце је 70,6 а жене 75,9 година. Старосна структура се посматра на два начина: по већим групама (три: младо, зрело и старо) или по петогодишњим групама када се израђује пирамида старости. Приметно је да се база пирамиде стално смањује јер је природни прираштај све више у минусу.Образовна структура становништва се бави процентом неписменог становништва у укупном, степеном стручне спреме и нивоом образовања. Иако је приметно да проценат неписмених, старијих од 10 година, стално опада, ова структура није повољна.

ПОПИСИ /ПРОЦЕНАТ 2002.године % 2011.године %

НИВО ШКОЛСКЕ СПРЕМЕ 6 321 231 100,00 6 161 584 100,00

без школске спреме 357 552 5,66 164 884 2,68

непотпуна основна школа 1 022 974 16,18 677 499 11,00

завршена основна школа 1 509 462 23,88 1 279 116 20,76

средње образовање 2 596 348 41,07 3 015 092 48,93

више образовање 285 056 4,51 348 335 5,65

високо образовање 411 944 6,52 652 234 10,59

непознато 137 895 2,18 24 424 0,40

Социо-економска структура обухвата структуру становништва према активностима и привредним делатностима. Према активности се становништво дели на радно активно (15 до 65 год.), лица са личним приходом (нпр. пензионери) и издржавана лица (млађи од 15 и незапослени). Структура по привредним делатностима није повољна. Смањује се број запослених у секундарним делатностима а повећава у терцијарним и квартарним. Разлог за ово није привредни напредак земље већ пад индустријске производње.

-завршни део часа –Укратко резимирати предавану лекцију. Најавити наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:34Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са народима и етничким заједницама које коегзистирају на територији наше земљеКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи:ученик ће моћи, уз помоћ карата и графикона, да издвоји средине у којима је национална структура становништва другачија од остатка земљеОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.1., 2.1.3., 2.1.4., 2.3.1., 3.3.1.Наставни облици учења:фронтални, индивидуалниНаставне методе: разговора, дијалошкаНаставна средства:карта Србије, уџбеникНаставна тема: Становништво и насеља наше земљеНаставна јединица: НАРОДИ И ЕТНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

-уводни део часа –Проверити колико су ученици упознати са овом тематиком и колико у нашој земљи има националних мањина, које су и

где је то становништво доминантно.

-главни део часа –Дешавања из прошлости битно су утицала на просторни распоред становништва, миграторна кретања и национални

састав тог становништва. Осим доминантног, српског становништва, међу националним мањинама највише је: Мађара, преко 14% од укупног становништва. Они чине већинско становништво (више од 50% од укупног становништва) у општинама Кањижа, Сента, Ада, Бачка Топола и Мали Иђош, док су доминантни (без 50% учешћа) још у Суботици и Бечеју.Словаци чине већину у Бачком Петровцу (> 50%) и Ковачици (< 50%), Бугари у Босилеграду (> 50%) и Димитровграду (< 50%), Бошњаци у Сјеници, Тутину и Новом Пазару (> 50%), Албанци у Прешеву и Бујановцу (> 50%), Роми по већим градовима...

Према међународним препорукама, последњим пописима у састав сталног становништва у Србији укључени су и страни држављани који у својству чланова породице раде или бораве у нашој земљи дуже од годину дана.

Верска структура се делимично поклапа са националном. Доминантна је православна вера а затим је ту још и католичка, исламска, протестантска и друге вероисповести.

-завршни део часа –Резимирати предавану лекцију. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:35Тип часа: понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа:да ученици понове и утврде знања везана за структуре становништваКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи:наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.1., 2.1.3., 2.1.4., 2.3.1., 3.3.1.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе:излагања, дијалошкаНаставна средства:карта Србије, неме картеНаставна тема: Становништво и насеља наше земљеНаставна јединица: СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА; НАРОДИ И ЕТНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

-уводни део часа –Проверити да ли има неких нејасноћа у вези предаваних лекција. Ученици у току часа раде неме карте и одговарају на

постављана питања.

-главни део часа – Шта обухвата биолошка структура становништва? Реци шта знаш о полној структури становништва у нашој земљи; Реци нешто о старосној структури становништва; Како се све може поделити становништво по старосним групама? Да ли је старосна структура становништва у нашој земљи повољна? Зашто? Шта знаш о образовној структури становништва? Каква је социо-економска структура становништва у нашој земљи? Да ли је социо-економска структура становништва у нашој земљи повољна? Зашто? Каква је национална структура становништва у Србији? Које националне заједнице су доминантне и у којим срединама? Зашто је то тако?

-завршни део часа –Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:36Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да ученици обнове знања из шестог разреда везана за насеља и да се упознају са насељима у нашој земљиКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи:ученик ће моћи да објасни појам и поделу насеља у Републици Србији; именује на географској карти већа насеља према броју становникаОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.1., 2.1.3., 2.1.4., 2.3.1., 3.3.1.Наставни облици учења:индивидуални, фронталниНаставне методе:излагања, разговораНаставна средства:уџбеник, карта Србије, видеобим, презентација „Београд“Наставна тема: Становништво и насеља наше земљеНаставна јединица: НАСЕЉА; БЕОГРАД – ГЛАВНИ ГРАД

-уводни део часа –Проверити колико су ученици запамтили градиво шестог разреда везано за појам насеља, поделу насеља, урбанизацију,

конурбацију, мегалополисе...

-главни део часа –Насељем се сматра свако привремено или стално насељено место које има засебно име, без обзира на број

становника. Свако насеље има своју територију која му припада. Према величини, броју становника, изгледу и привредним функцијама (инфраструктури) насеља се деле на градска и сеоска. У Републици Србији постоји укупно 6 155 насеља, са просечно 1540 становника по насељу. У Војводини постоји 52 града, у Централној Србији 117 а на Косову и Метохији 26 градова. То је укупно 195 градова. Од осталих (сеоских и мешовитих насеља) у нашој земљи постоји 5960 насеља, Војводини 415, Централној Србији 4122 а на Косову и Метохији 1423.

Највећа насеља по броју становника су у Војводини, где по насељу просечно живи 4351 становник, а најмања су у Централној Србији где по насељу просечно живи 1289 становника (Косово и Метохија 1370 становника по насељу). Осим Косова и Метохије, чији подаци су непознати, у осталим насељима приметан је пад броја становника (од 4706 у 3847 или 82% је приметан пад). Од пописа 1991. до 2002.године седам насеља је потпуно изгубило становништво, а њих 104 је било са 20 и мање становника. Данас су ти подаци још суморнији.

Насеља у Војводини, Мачви и Поморављу углавном су збијеног и линијског типа, настала плански, поред река на алувијалним равнима. То су равничарска насеља. У планинским пределима насеља су углавном разбијеног типа, настала стихијски. Називају се махале, мале, засеоци и слично.

Највише село у Србији је Јасеново код Муртенице, на 1200 метара надморске висине.Остатак часа посветити презентацији „Београд“ о нашем главном граду.

-завршни део часа –Нагласити ученицима да се овим часом завршава област звана становништво и насеља. После наредног часа и

понављања ове лекције, прелази се на област Привреда Србије.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:37Тип часа: понављање и утврђивање - систематизацијаЦиљеви и задаци часа:поновити и утврдити знања везана за насеља у нашој земљиКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи:наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.1., 2.1.3., 2.1.4., 2.3.1., 3.3.1.Наставни облици учења:индивидуалниНаставне методе:тест методаНаставна средства:папири, уџбеникНаставна тема: Становништво и насеља наше земљеНаставна јединица: СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ

-уводни део часа –Проверити да ли има неких нејасноћа у вези лекције, распоредити ученике и поделити им задужења.

-главни део часа –Тест се ради током 40 минута. Сваки ученик има свој папир и уџбеник. Није дозвољен заједнички рад. Пример теста

налази се на наредној страни.

-завршни део часа –Најавити наредну област тј. наставну тему.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:38Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са основним одликама привреде и да понове поделу привреде на привредне делатности и гранеКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи: ученик ћемоћи да издвоји главне привредне области или делатности и да их разврста у производне и непроизводне, привредне и ванпривредне;наведе природне и друштвене услове за развој привреде неке земље; наведе предуслове развоја привреде и привредне могућности регија СрбијеОбразовни стандарди:1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења: фронталниНаставне методе: излагања, разговораНаставна средства:карта Србије, уџбеник, табелеНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ПРИВРЕДА СРБИЈЕ- ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ И ПОДЕЛА

-уводни део часа –Проверити колико ученици познају ову област која је у главним цртама изучавана у шестом разреду.

-главни део часа –Привреда је делатност људи која обухвата експлоатацију минералних сировина, њихову прераду и производњу

материјаних добара намењених потрошњи, као и обављање услуга за подмиривање људских потреба. Привреда обухвата читав низ делатности сврстаних у четири групе:

ПРИМАРНЕ СЕКУНДАРНЕ ТЕРЦИЈАРНЕ КВАРТАРНЕ

1.пољопривреда

- земљорања

- сточарство

2.шумарство

3.лов и риболов

1.рударство

2.индустрија

- тешка

- лака

3.производно

Занатство

4.грађевинарство

1.трговина

2.туризам

3.саобраћај

4.угоститељство

5.услужно

занатство

1.образовање

2.здравство

3.култура

4.наука

5.државна управа

6.војска

7.полиција

Привредне делатности могу бити производне и услужне, привредне и ванпривредне. На развој привреде утичу природни и друштвени фактори.Природни фактори су: земљиште, рељеф, клима, воде, биљни и животињски свет, рудно богатство.Друштвени фактори су: 1.демографски – број становника, природни прираштај, број радно способног становништва, писменост, стручност, здравствено стање становништва; 2.економско-политички – економско и политичко уређење државе, економско-финансијска политика, степен економске развијености, промена државног уређења и међународни економско политички односи; 3.научно-технолошки – научно-технолошки проналасци и њихова примена у привреди- институти;

Србија припада групи средње развијених индустријско-пољопривредних земаља јер је 2007.године више од половине запослених радника радило у примарном и секундарном сектору.

Кроз историју је наша земља прошла кроз неколико фаза. До Другог светског рата је била пољопривредна земља уз развијено рударство (Средњи век – Урош и Саси, новије доба –страни, француски капитал). После Другог светског рата одузимају се добра приватним власницима и велепоседницима и претварају прво у државну а касније и у друштвену својину. Период од 1947. до 1951.године познат је као „прва петолетка“. То је период интензивне привредне активности. Тада се подижу и обнављају индустријски објекти, изграђују хидро и термо електране, граде се путеви и пруге, подиже се образовни ниво становништва. Од 1950.године почиње период друштвеног самоуправљања. Крајем 20.века долази до стагнације и назадовања

у развоју привреде Србије. Почетком 21.века привреда Србије улази у фазу транзиције коју одликује прелазак са државне на тржишну привреду и приватизацију. Уставом Србије из 2006.године укида се друштвена својина а развој је усмерен ка укључивању Србије у савремене интеграцијске процесе и у Европску унију.-завршни део часа –

Резимирати лекцију. Издвојити најважније. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:39Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са условима за развој пољопривреде у нашој земљи, агротехничким мерама и Стратегијом развоја ове значајне привредне делатностиКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи: ученик ће моћи да упореди специфичности пољопривредне производње у појединим природним целинама Србије и наброји типичне пољопривредне културеОбразовни стандарди:1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења:индивидуални, фронталниНаставне методе:дијалошка, разговора, излагањаНаставна средства:карта Србије, слик,е табелеНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ПОЉОПРИВРЕДА:УСЛОВИ, РАЗВОЈ И ЗНАЧАЈ

-уводни део часа –Проверити колико ученици познају ову тематику пошто живе у сеоском подручју где би требало да су више упознати са

овом проблематиком.

-главни део часа –Пољопривреда је једна од најстаријих људских делатности. Природни услови за развој пољопривреде су код нас

повољни: плодно земљиште (2/3 укупне територије Србије), низијски и брдски терени, умерена клима, довољно воде. Данас (2007.године) је у пољопривреди запослено 7,09% укупног становништва Србије. Овај однос је у прошлости био другачији, 1948.године у пољопривреди је радило 71,29% становништва; 2002.године – 10,90%. Друштвени услови су условили две врсте пољопривредне производње: примитивну (екстензивну) пољопривреду – заступљену у планинским крајевима, коју одликују мали приноси, примитивне расе и културе, слабија примена механизације и других агротехничких мера; Друга је модерна (савремена, интензивна) пољопривреда заступљена у Мачви, Војводини и Поморављу. Одликују је већи приноси, племените расе и већа примена агротехничких мера. Агротехничке мере:

1. Мелиорација – наводњавање, одводњавање;2. Механизација – примена машина и технологије у пољопривреди;3. Хемизација – вештачка ђубрива, хербициди, пестициди...4. Селекција и укрштање биљака – Институти – стварање високородних и отпорнијих сорти биљака и животињаПроблеми савремене пољопривреде су бројни. Први проблем је велика уситњеност поседа што ограничава примену

агротехничких мера. Државна политика није ставила развој пољопривреде као свој стратешки циљ, већ су пољопривредници препуштени сами себи. Због тога је последњих година мало или нимало улагано у ову привредну делатност што је донело велике проблеме. Држава је 2005.године донела Стратегију развоја пољопривреде (нереализовану!):

- Завршетак транзиције из државне у тржишну економију;- Радикална реконструкција и модернизација пољопривреде;- Интеграција у Европску унију;

-завршни део часа –Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:40Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: да се ученици упознају са гранама пољопривредеКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи: ученик ће моћи да упореди специфичности пољопривредне производње у појединим природним целинама Србије и наброји типичне пољопривредне културеОбразовни стандарди:1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења:фронтални, индивидуалниНаставне методе:излагања, текст методаНаставна средства:карта Србије, уџбеникНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ГРАНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ

-уводни део часа –Укратко поновити градиво претходних лекција и затим прећи на данашњу лекцију. Ову лекцију би ученици требало да

познају из живота с обзиром да живе на селу. Искуство ме је, на жалост, научило да деца мало или нимало не учествују у пољопривредним радовима.-главни део часа –

Пољопривреда је привредна делатност која се бави гајењем и искоришћавањем биљака и животиња. Према ономе шта гаји дели се на земљорадњу и сточарство, лов и риболов; Земљорадња је грана пољопривреде која обухвата обрађивање земље, гајење корисних биљака и добијање производа биљног порекла. Земљорадња се дели на : ратарство, воћарство и виноградарство. Ратарство даје основне намирнице за исхрану људи, сировине за неке гране лаке индустрије и сточну храну. Под ратарским културама је 61% свих обрадивих површина. Од ратарских култура највише се гаје жита.Пшеница и кукуруз су најважније житарице које се гаје у Војводини (63% пшенице и 58% кукуруза). Раж, јечам и овас су тзв.планинска или хладна жита. Осим пивског јечма, који се користи у индустрији пива, производња осталих жита је у сталном паду. Индустријско биље: шећерна репа се користи за добијање шећера и за сточну храну. У Војводини се производи 96,5% репе, а она се гаји и у Мачви, поморављу, Косову и Метохији. Сунцокрет је после репе најзначајнија индустријска биљка. Користи се за добијање уља. Осим сунцокрета гаје се и соја и уљана репица. Војводина је главни центар производње – 93% сунцокрета, 92% соје и 87% уљане репице. Хмељ је индустријска биљка која се користи за добијање пива и квасца. Целокупна производња је у Војводини, највише око Бачког Петровца. Конопља и лан су текстилне биљке од којих се добијају груба влакна за канапе и платна. Гаје се у Јужном Поморављу (конопља) и Централној Србији (лан). Дуван се гаји у Јужном Поморављу, Косову, Подрињу и мање у Војводини. Последњих година производња је у паду. Крмно биље чине детелина, грахорица и сточни грашак. Чине основу за интензивно сточарство и добра су за побољшање плодности земљишта. Поврће. Кромпир се користи у исхрани и као сировина у индустрији алкохола и скроба. Највише се гаји у брдско ланинским крајевима Србије. Пасуљ се гаји као међукултура на кукурузним пољима, и то у Централној Србији, Западном и Јужном Поморављу и на Косову и Метохији. Купус тражи влажно и плодно тло. Највише се гаји у Бачкој, код Футога. Паприка се највише гаји у Јужном Поморављу (ниш, Лесковац) а индустријске сорте на северу Војводине (алева паприка – Хоргош, Нови Кнежевац, Кањижа). Остале врсте поврћа – грашак, шаргарепа, ротква, карфиол, краставци, се гаје у мањим количинама, ближе тржишту тј.већим градовима.Воћарство је веома значајна грана пољопривреде. Гаји се средњеевропско воће, махом у Централној Србији и на Косову и Метохији. Од укупног броја стабала воћа у Србији, више од половине (52%) су стабла шљиве, 19% јабуке а затим долазе вишња, крушка и бресква. Остало воће – кајсије, трешње, дуња, орах, мање се гаје. Од бобичастог воћа највише се гаје јагоде и малине (Западна Србија и Мачва). Шљива се највише гаји у Шумадији, Мачви, Подрињу, Западном и Јужном Поморављу. Највећи део рода се прерађује у ракију, џем и сокове. Јабука се више од шљиве користи у исхрани али се користи и за добијање сокова. Највише се гаји на плантажама Војводине, Подунавља, околине Београда и на Косову и Метохији. Остало воће се такође користи за исхрану и још више за производњу џемова и сокова. Виноградарство је традиционална делатност. Винову лозу су у нашим крајевима гајили још Римљани. Највећи виногради су фрушкогорски, вршачки, подунавски, шумадијски, тимочки, александровачка Жупа, неготински, метохијски... Сточарство је грана пољопривреде која се бави гајењем, укрштањем селекцијом и искоришћавањем домаћих животиња. Осим за исхрану (месо, млеко, млечни производи, маст, јаја, мед), сточарски производи се користе као сировина за занатску и индустријску прераду (кожа, вуна, перје).Примитивне расе, које су некада узгајане (овца праменка, свиња мангулица, говече буша) се замењују високоприносним расама: мерино овца, сименталско говече, свиње ландрас и јоркшир. Ово, интензивно сточарство је заступљено у Војводини, Мачви и Поморављу, док је у планинским крајевима још увек више екстензивног карактера. Осим свиња, оваца и говеда, у нашој земљи се узгајају још и живина, козе, коњи и пчеле. Лов и риболов су најстарије делатности којима се човек бавио. Под ловом и

риболовом се подразумева узгој дивљачи ради лова у ловиштима, као и узгој риба у рибњацима. Лов и риболов имају велики туристичко спортски занчај и перспективу.

-завршни део часа –Резимирати лекцију. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:41Тип часа: понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа:да ученици понове и утврде знања везана за основне одлике привреде и поделу привреде на гране; основне одлике пољопривреде, развој, поделу и значај ове делатностиКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи:наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења:индивидуални, фронталниНаставне методе: излагања, дијалошкаНаставна средства: карте СрбијеНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ПРИВРЕДЕ; ПОЉОПРИВРЕДА СРБИЈЕ

-уводни део часа –Проверити да ли има неких нејасноћа у вези лекције. Ученици раде неме карте Србије и у истом тренутку их прозивам

да у кратким цртама препричају предаване лекције. Постављати потпитања према потреби.

-главни део часа – Шта је привреда? Како се привреда може поделити? Шта обухватају примарне и секундарне делатности? Шта обухватају терцијарне и квартарне делатности? Шта су производне а шта услужне делатности? Који су све природни услови за развој привреде? Који су друштвени фактори за развој привреде? Објасни развој привреде у прошлости; Шта је то „прва петолетка“? Шта је пољопривреда и како се дели? Шта обухвата земљорадња? Како се ратарство може поделити? Која се жита и индустријско биље највише гаји код нас? Реци нешто о воћарству у нашој земљи; Реци нешто о виноградарству у нашој земљи; Шта је сточарство и како се може поделити? Реци нешто о лову и риболову у нашој земљи;

-завршни део часа –Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:42Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са шумарством као примарном привредном делатношћу, са шумским фондом у нашој земљ и заштитом тог фондаКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи: ученик ће знати да наведе висинску зоналност распростирања шума код нас и стање шумског фонда у основним цртама Образовни стандарди:1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења: индивидуални, фронталниНаставне методе: дијалошка, разговора, излагањаНаставна средства: уџбеник, тематске карте СрбијеНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ШУМАРСТВО: ВРСТЕ, ЕКСПЛОАТАЦИЈА, ЗНАЧАЈ

-уводни део часа –У кратким цртама увести ученике у ову лекцију. Подсетити се градива географије из шестог разреда када је обрађивана

биосфера.

-главни део часа –Шумарство је привредна делатност која се заснива на узгајању, очувању и рационалном коришћењу шума. Прва

потпуна инвентура шума Србије спроведена је тек у периоду од 2004.до 2006.године. Тако је формирана база података о шумама Србије ради лакшег планског газдовања.

Под шумом је 29,1% територије Србије, од чега је у Централној Србији пошумљено 37% а у Војводини само 8,4%. Укупна пошумљеност Србије, заједно са шикаром и шибљацима износи 34%. Више од половине шума или 52,2% је у приватном власништву.

Природних шума је мало, заузимају само 1 200 ха или 0,1%. У Србији доминирају лишћарске шуме, најчешће храст и буква, затим долазе мешовите лишћарске шуме храста, граба, јасена и букве, јасена, букве и граба, јасена и јавора. Четинарске шуме заузимају тек нешто преко 9% наших шума, а најмање је мешовитих састојина лишћара и четинара.

Дрво се користи за огрев, као сировина за дрвну индустрију и индустрију целулозе, папира и намештаја. Стање шумског фонда у нашој земљи није задовољавајуће, па је потребно сачинити стратегију за заштиту шумских комплекса.

-завршни део часа –Укратко резимирати лекцију. Издвојити најважније. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:43Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са појмом индустрија и рудним налазиштимаКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разреда, хемијаИсходи: ученик ће моћи да препозна на тематској карти подручја богата рудама и да те руде разврста на црне и обојене, ретке, племените и радиоактивнеОбразовни стандарди:1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења:фронтални, индивидуалниНаставне методе:излагања, дијалошка, разговораНаставна средства:уџбеник, тематске карте Србије Наставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ИНДУСТРИЈЕ И РУДНА НАЛАЗИШТА

-уводни део часа –О овој темтици је било речи у нижим разредима основне школе, у предмету природа и друштво, у шестом разреду у

предмету географија и у осмом разреду у предмету хемија. Проверити колико су ученици упознати са овом тематиком.

-главни део часа –Индустрија је привредна делатност секундарног сектора, која се бави вађењем минералних сировина и прерадом

сировина до полупроизвода или готових производа. Према предмету рада дели се на екстрактивну и прерађивачку. Екстрактивна индустрија обухвата вађење минералних

сировина, а прерађивачка производњу енергије и прераду сировина у полупроизводе или готове производе.Према врсти и намени производа индустрија се дели на тешку и лаку. Тешка индустрија обухвата рударство,

енергетику, металургију, металску, тешку хемијску и електроиндустрију. Лака индустрија обухвата прехрамбену, текстилну, дрвну, дуванску, лаку хемијску, индустрију гуме, коже и обуће.

За развој индустрије значајни су историјски развој, сировинска основа, саобраћајно географски услови за увоз и транспорт готових производа.

Рударство се у Србији развијало још у најстарије време (Илири, Трачани, Келти, Римљани, Немањићи). Почетком 21.века Министарство рударства и енергетике и Геоинститут Рударско-геолошког факултета у Београду направили су базу рудних лежишта у Србији и картирали их користећи савремене методе.

Рудно богатство се према намени и врсти производа дели на:1.енергетске изворе минералног порекла – нафта, угаљ, природни гас;2.црни метале – гвожђе, хром, манган, никл, молибден, кобалт, ванадијум, волфрам;3.обојени метале – бакар, олово, цинк, антимон, боксит;4.племенити метале – злато, сребро, платина, паладијум;5.ретке и радиоактивне метале – бор, уранијум;6.неметале – цементни лапорац, азбест, барит, глина, кварц, грађевински камен...

Угаљ Србија има богата лежишта угља. У питању је нискокалорични лигнит, који се експлоатише у Косовско-метохијском,

Колубарском и Костолачком басену. Мрког угља највише има у Ресавско-моравском басену (Алексиначи, Сењски и Сокобањски рудници), а каменог у источној Србији и Ибарском басену (Подвис, Вршка Чука, Тресибаба, Лубница, Ушће на Ибру). Нафта и природни гас

Нафта и природни гас се експлоатишу у Војводини – Велебит, Кикинда, Мокрин, Русанда, Елемир, Бока, Локве. Мања лежишта су откривена и у Стигу. Производња и прерада нафте и природног гаса не подмирује потребе наше земље па се увозе.

Црни металиРуда гвожђа и оплемењивачи челика се у нашој земљи експлоатишу на неколико места јер су стари рудници истрошени.

Лежишта гвожђа и никла највише има на Мокрој гори, и у Западном Поморављу (Велуђе, Руђинци) као и на Косову и Метохији (Главица, Чикатовац). Хром се експлоатише на Косову и Метохији (Дева и Брезовица), молибден и волфрам на југу Србије (Мачкатица) и у источној Србији (Благоев камен, Мајданпек, Велики Кривељ) као пратећи метал у преради бакарне руде.

Обојени металиОбојени метали су највеће рудно богатство Србије. Од обојених метала, највећи значај има бакар, који се вади у

источној Србији (0,3 – 0,4% руде) – Мајданпек, Кривељ, Церово, Бор. Олово и цинк се највише експлоатишу на Косову – Бело брдо, Ново брдо, Леце, Стари трг, Ајвалија, Рудник у Шумадији, Благодат на југоистоку. Руде антимона највише има у западној Србији – Зајача, Рујевац, Столице, а бор се вади у Пискањи у долини Ибра. Рудници живе су некада постојали на подручју Авале и Дели Јована, али су затворени.Племенити метали

Племенити метали – злато и сребро - су некада имали богата лежишта у Косовском басену (Ново брдо) и у златоносним рекама источне Србије (Пек, Млава, Тимок, Ресава). Данас се ови метали добијају при преради бакарне и олово цинкане руде у РТБ Бор и у Трепчи.

НеметалиНеметали се користе у грађевинарству и индустрији грађевинских материјала. Магнезит се користи у производњи

ватросталних опека (Лиска, Магура, Бела стена- затворен). Азбест је ватростални материјал а вади се у долини Ибра (Корлаће), Шумадији (Страгари) и у Куршумлији (Врело). Каолин – ватростална глина – се користи за производњу ватросталне керамике и електропорцелана а значајнија налазишта су у Шумадији (Рудовци, Баре) и на Косову (Качарево). Налазишта глине су у Војводини, Јужном Поморављу, и на Косову. Глина се користи у производњи опека, црепа.. Мермер се експлоатише на планини Венчац у Шумадији, кварцни песак код Аранђеловца и Зајечара. Цемент је важан материјал у грађевинарству. Цементаре су у Беочину (Фрушка гора), Поповцу (код Параћина), Ђенерал Јанковићу (југ Косова) и у Косјерићу (Западна Србија).

-завршни део часа –Резимирати. Издвојити најважније. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:44Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са тешком индустријом у нашој земљиКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи: ученик ће моћи да на тематској карти препозна подручја богата изворима енергије и објасни предности и недостатке изградње хидро, термо и атомских централа на тлу наше земље; Образовни стандарди:1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе:дијалошка, разговора, излагањаНаставна средства:уџбеник, тематске карте СрбијеНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ЕНЕРГЕТИКА И ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА

-уводни део часа –О овој темтици је било речи у нижим разредима основне школе, у предмету природа и друштво, у шестом разреду у

предмету географија и у осмом разреду у предмету хемија. Проверити колико су ученици упознати са овом тематиком. Питати за обновљиве и необновљиве енергетске изворе.

-главни део часа –Енергетика је грана привреде која се бави производњом електричне енергије и њеном дистрибуцијом до потрошача. У

Србији је 2007.године произведено 36 523GWh електричне енергије. Највећи потрошачи су домаћинства и индустрија. Највећи део електричне енергије произведу термоелектране (72,05%), затим хидроелектране (27,48%) а најмањи део

комбиноване термоелектране-топлане (0,47%). Од свих капацитета за производњу електричне енергије, 95% је у власништву Јавног предузећа Електропривреда Србије (ЈП ЕПС).Термоелектране се налазе уз басене лигнита који користе за добијање електричне енергије:1.Колубара 1 и 2 (Колубарски басен); 3.Костолац А и Б (Костолачки басен);2.Никола Тесла А и Б (Колубарски басен); 4.Косово А и Б (Косовски басен);Хидроелектране. Прва хидроелектрана у нашој земљи је изграђена 1900.године на реци Ђетињи код Ужица, само четири године после оне ХЕ на реци Нијагари (Тесла). Она и данас ради. Хидроенергија није довољно искоришћена. Технички је искористиво 73% хидроенергетског потенцијала наших река, а сада се користи 52%.Хидроелектране:1.Дунав – Ђердап 1 и 2; 5.Ибар – Газиводе;2.Дрина – Зворник и Бајна Башта; 6.Западна Морава – Овчар Бања и Међувршје;3.Лим – Потпећ и Бистрица; 7.Власина – Врла 1,2,3 и 4;4.Увац – Кокин Брод и Увац; 8.Височица – Завој код Пирота;

У Србији је утврђено 856 места за могућу изградњу малих хидроелектрана. Алтернативни извори енергије се у Србији мало користе. Енергија ветра (Вршац), соларна енергија, геотермална енергија, енергија биомасе су неки од алтернативних извора енергије.

Од 26.јануара 2009.године, Република Србија је постала члан ИРЕНЕ-а (Међународна агенција за обновљиву енергију).

ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА

Тешка индустрија обухвата експлоатацију минералних сировина, производњу енергије, као и производњу средстава и материјала (сировина) потребних лакој индустрији. Гране тешке индустрије су: рударство, енергетика, металургија, металска индустрија и тешка хемијска индустрија.

Металургија је грана тешке индустрије која се бави добијањем и прерадом метала из руда. Дели се на црну и обојену. Црна металургија обухвата топљење гвоздене руде и производњу сировог гвожђа и челика, као и оплемењивача челика – никл, хром, молибден, кобалт, волфрам. Центар црне металургије је „Сартид 1913“ тј.железара Смедерево (бивши U.S.Steel). Осим њега. Ту су топионица никла „Фероникл“ у Глоговцу, флотација молибдена у Мајданпеку, производња хром-магнезијумове опеке „Магнохром“ Краљево... Обојена металургија се заснива на преради обојених метала – бакар, олово, цинк, антимон (тешки),

алуминијум, магнезијум (лаки), племенитих метала итд. Центри обојене металургије су Рударско-топионичарски басен у Бору, за бакар, топионица олово-цинкане руде у Звечану, топионица антимона у Зајачи, топионица цинка и фабрика за израду белих лимова у Шапцу, ваљаоница бакра и алуминијума у Севојну. Племенити метали се обрађују при преради бакра, олова и цинка у Бору и Звечану.

Металска индустрија представља наставак металургије и обухвата прераду метала у полуфабриканте или готове производе. Према врсти производа дели се на металопрерађивачку, машинску, електроиндустрију и бродоградњу. Металопрерађивачка индустрија производи разноврстан алат, челичне конструкције, железничке шине, плоче за штедњаке, рамове за бицикле итд. Машинска индустрија обухвата производњу превозних средстава(шинска, привредна и путничка возила), пољопривредних машина, алата и грађевинских машина, и уређаја за домаћинство. Центри машинске индустрије су „Застава аутомобили“ Крагујевац, ФАП у Прибоју, Икарбус у Београду, фабрика вагона Краљево, Гоша у Смедеревској Паланци, ИМТ у Београду и ИМР у Раковици., „Змај“ у Земуну, „Милан Благојевић“ у Смедереву.

Електроиндустрија производи разне машине и уређаје за производњу, пренос и потрошњу електричне енергије. Центри су Индустрија каблова у Јагодини, Фабрика каблова у Зајечару, „Слобода“ Чачак, „Елвод“ Краујевац, ЕИ – електронска индустрија Ниш.

Тешка хемијска индустрија користи сировине минералног, биљног и животињског порекла за добијање сумпорне киселине, вештачких ђубрива („Прахово“ у Прахову и „Азотара“ у Панчеву), пластичних маса („Петрохемија“ Панчево, „Прва искра“ Барич) и детерџената („Албус“ Нови Сад, „Хенкел Мерима“Крушевац, „Бисер“Кумане).

-завршни део часа –Резимирати предавану лекцију. Издвојити најважније. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:45Тип часа: понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа:поновити и утврдити знања везана за претходно предаване лекцијеКорелација: природа и друштво, географија 6.разреда, хемија 8.разредаИсходи:наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења:фронтални, индивидуалниНаставне методе:излагања, дијалошкаНаставна средства:карта Србије, тематске картеНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ШУМАРСТВО, РУДАРСТВО, ЕНЕРГЕТИКА И ИНДУСТРИЈА

-уводни део часа –Проверити да ли има неких нејасноћа у вези предаваних лекција.

-главни део часа – Шта обухвата шумарство? Када је спроведена потпуна инвентура шума? Колико територије Србије је под шумама? Које шуме доминирају у Србији? Шта је индустрија? Како се она може поделити? Шта обухвата рударство? Који су све енргетски извори у Србији? Где су басени лигнита, мрког и каменог угља? Који су црни метали и где су њихова лежишта? Који су обојени метали и где су њихова лежишта? Који су ретки, радиоактивни и племенити метали и где се експлоатишу? Шта се убраја у неметале и где су њихова налазишта? Где су наше цементаре? Шта обухвата енергетика и које изворе користи? Реци нешто о термоелектранама у нашој Земљи; Реци нешто о хидроелектранама у нашој земљи; Шта су алтернативни извори енергије и колико се они користе код нас? Шта је тешка индустрија и шта она обухвата? Чиме се бави металургија и како се она дели? Који су главни центри црне и обојене металургије? Шта обухвата металска индустрија? Чиме се бави металопрерађивачка индустрија? Шта производи машинска индустрија и који су главни центри? Чиме се бави електроиндустрија и који су главни центри? Шта производи тешка хемијска индустрија и који су њени главни центри?

-завршни део часа –Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:46Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са лаком индустријом у нашој земљи и центрима лаке индустрије у Републици СрбијиКорелација: природа и друштво, географија 6.разреда, хемија 8.разредаИсходи: ученик ће моћи да на тематским картама препозна најважније центре лаке индустрије у нашој земљи и индустријске регије где су они смештениОбразовни стандарди:1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења:фронтални, индивидуалниНаставне методе:излагања, текст метода, разговораНаставна средства:карта Србије, тематске карте. уџбеникНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ЛАКА ИНДУСТРИЈА

-уводни део часа –Проверити колико су ученици упознати са овом тематиком из 6.разреда географије, 8.разреда хемије и из познавања

природе и друштва.

-главни део часа –Лака индустрија произвоси средства и производе за широку потрошњу. Дели се на прехрамбену, текстилну, дрвну,

индустрију коже, гуме и обуће, дуванску и лаку хемијску индустрију.Прехрамбена индустрија прерађује сировине биљног и животињског порекла и даје производе који се користе у исхрани људи, а бави се и конзервирањем производа. Обухвата млинску, индустрију шећера, кондиторску, индустрију млека, меса, алкохолних пића и прераду воћа и поврћа. Млинска индустрија се бави прерадом житарица и производњом основних животних намирница. Најразвијенија је у Војводини, Посавини и Поморављу. Индустрија шећера прерађује шећерну репу у шећер. Највише шећерана је у Војводини, Поморављу и Метохији. Кондиторска индустрија производи слаткише. Концентрисана је у већим градовима: „Штарк“ Београд, „Таково“ Горњи Милановац, „Бамби“ Пожаревац, „Јафа“ Црвенка, „Банат“ и „Свислајон“ Вршац, „Банини“ Кикинда. Индустрија за производњу уља као сировину користи сунцокрет, бундеве, маслине, уљану репицу и кукурузне клице („Сунце“ Сомбор, „Витал“ Врбас, „Дијаман“ Зрењанин, „Банат“ Нова Црња...). Производња млека концентрисана је при већих градским центрима и пољопривредно индустријским комбинатима, као и фабрике за прераду и конзервирање воћа и поврћа („Фрувита“ Београд, „Будимка“ Пожега, „Нектар“ Бачка Паланка) и меснопрерађивачка индустрија.

Текстилна индустрија прерађује и производи материјале од природних и синтетичких влакана, тканине, одећу, рубље и трикотажу. Значајнији произвођачи су: „Први мај“ Пирот, фабрике џинса у Новом Пазару,

Дрвна индустрија обухвата прераду дрвета, производњу намештаја и друге дрвне галантерије. Она се у последње време опет базира на домаћој сировини а све више извози готове производе. Прерада дрвета у производњи целулозе и папира обавља се у Сремској Митровици („Матроз“), а прерада дрвета и производња намештаја у Београду („Бошњачки“), Крагујевцу („Форма Идеале“), Врању („Симпо“) и Новом Пазару („ Компанија Далас“).

Индустрија коже, гуме и обуће је базирана на увозним сировинама, и малим и средњим фабрикама у којима се, у сарадњи са страним фирмама, производи кожа и обућа. Фабрике за производњу гума налазе се у Пироту – „Тигар“, Крушевцу – „Трајал“ и Руми – „Рума-гума“.

Фабрике дуванске индустрије налазе се близу области производње: ДИН - Дуванска индустрија Ниш („Philip Morris“); ДИВ – Дуванска индустрија Врање („British American Tobacco“) итд.

Лака хемијска индустрија даје хемијске производе намењене широкој потрошњи: средства за домаћинство, козметику, лекове. Најпознатије су у Београду „Галеника“, Вршцу „Хемофарм“, Новом Саду „Албус“, Крушевцу „Мерима“, Куману „Бисер“, Лесковцу „Здравље“ и „Невена“ итд.

-завршни део часа – Укратко поновити лекцију. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:47Тип часа: понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа: да ученици понове и утврде знања везана за лаку индустрију у нашој земљи и центрима лаке индустрије у Републици СрбијиКорелација: природа и друштво, географија 6.разреда, хемија 8.разредаИсходи:наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења:индивидуалниНаставне методе:разговора, дијалошкаНаставна средства:карта Србије, атласи, неме картеНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ЛАКА ИНДУСТРИЈА

-уводни део часа – Проверити да ли има неких нејасноћа у вези предаване лекције.

-главни део часа – Шта је индустрија? Како се она дели према врсти и намени производа? Шта производи лака индустрија? Које гране лаке индустрије се могу издвојити? Реци све што знаш о прехрамбеној индустрији. Где се налазе центри прехрамбене индустрије? Реци све што знаш о текстилној индустрији. Шта обухвата дрвна индустрија и који су најзначајнији центри дрвне индустрије? Шта производи индустрија коже, гуме и обуће и где су центри те индустрије? Реци све што знаш о дуванској индустрији. Шта производи лака хемијска индустрија и који су центри те производње?

-завршни део часа – Сумирати знање везано за индустрију и припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:48Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:да се ученици упознају са појмом и поделом саобраћаја, главним саобраћајним правцима у нашој земљиКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи: ученик ће знати шта је то саобраћај, које гране саобраћаја постоје, умети да на географској карти пронађе главне путне правце за све гране саобраћајаОбразовни стандарди:1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења:фронтални, индивидуалниНаставне методе: разговора, дијалошка, излагањаНаставна средства:карта Србије, уџбеник, атласиНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: САОБРАЋАЈ, ГРАНЕ САОБРАЋАЈА

-уводни део часа – Проверити колико су ученици запамтили и усвојили знања о овој лекцији са претходних часова у нижим и вишим разредима основне школе.

-главни део часа – Саобраћај је привредна делатност терцијарног сектора која обухвата превоз и пренос робе, путника, пошиљки и информација са једног на друго место. Кроз Србију пролазе два коридора: друмско-железнички Коридор 10 и речни Коридор 7 (Дунав). Центар или саобраћајно чвориште је град Београд. Према средини у којој се обавља саобраћај се дели на друмски, водени и ваздушни. Друмски саобраћај у Србији се одвија на скоро 40 000 км путева различите категорије. Најзначајнији путни правци воде из Београда ка Западној Европи преко Новог Сада и Суботице (Коридор 10) и Загреба; ка Јужној Европи и Блиском истоку преко Ниша (и даље Софије ка Истанбују), Врања (преко Скопља и Солуна ка Егејском мору). Железнички саобраћај се у Србији развија од 1884.године. Најзначајнији железнички правац је пруга Београд – Бар грађена од 1966. до 1975. године. Осим овог путног правца значајни су и они који прате путне правце у Војводини, Моравско-вардарској удолини и Моравско-нишавској удолини. Последњих година тежи се модернизацији пруга и убразавању ове гране саобраћаја. Речно-каналски пловидбени путеви везани су за Војводину и њене пловне реке као и за канал Дунав-Тиса-Дунав. Овај вид саобраћаја је недовољно развијен иако кроз Србију води део Коридора 7. Ваздушни саобраћај је почео да се развија са изградњом аеродрома „Никола Тесла“ 1962.године. Данас се цивилни и војни летови обављају и на „Батајници“ у Београду, „Константину Великом“ у Нишу, „Пониквама“ у Ужицу, „Слатини“ у Приштини, „Пилотској академији“ у Вршцу, итд. Иако је Србија транзитна земља њене могућности нису ни приближно искоришћене што се улоге саобраћаја као делатности привреде тиче. Остаје довољно простора да се у наредном периоду овај проблем реши.

-завршни део часа – Сумирати пређену лекцију. Пронаћи све путне правце на карти Србије и у атласима. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:49Тип часа: понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа:поновити и утврдити знања везана за појам саобраћаја, подела на саобраћајне гране и главне путне правце у нашој земљиКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи:наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе: разговора, дијалошкаНаставна средства: карта Србије, атласи, неме картеНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: САОБРАЋАЈ, ГРАНЕ САОБРАЋАЈА

-уводни део часа – Проверити да ли има неких нејасноћа у вези лекције о саобраћају. Поделити ученицима неме карте.

-главни део часа –

Шта је саобраћај и шта он обухвата? Који саобраћајни Коридори пролазе кроз нашу земљу и у чему је њихов значај? Како се саобраћај може поделити према предмету транспорта? Како се саобраћај може поделити према територији на којој се обавља? Како се саобраћај дели према средини у којој се обавља? Реци нешто о друмском саобраћају. Реци нешто о железничком саобраћају у нашој земљи. Реци све што знаш о развоју ваздушног саобраћаја у нашој земљи. Какве су перспективе за развој саобраћаја у будућности?

-завршни део часа – Задати ученицима да раде одговарајућу карту у немом картама. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:50Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа: упознавање основних одлика и специфичности унутрашње и спољне трговине Србије, њеног обима и структуре извоза и увозаКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи: ученик ће описати основне одлике и специфичноститрговине у Србијии именовати државе са којима Србија има највећу трговинску разменуОбразовни стандарди:1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења:фронтални, индивидуалниНаставне методе:разговора, дијалошка, излагањаНаставна средства: карта Србије, уџбеник, атласиНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ТРГОВИНА

-уводни део часа – Проверити колико су ученици упознати са овом проблематиком. Тражити да својим речима опишу где се може сместити трговина у делатностима (сектор) и шта је то у ствари трговина.

-главни део часа – Трговина је делатност терцијарног сектора привреде која се бави разменом произведених добара. Она повезује производњу са потрошњом и има велики значај за привреду наше земље. Трговина унутар граница једне земље назива се унутрашња а када се одвија између две или више земаља назива се спољна. Уколико се роба продаје другим државама ради се о извозу (експорту) а уколико се купује од других држава, реч је о увозу (импорту). Када се више робе извезе него што се увози, држава је у суфициту (на добитку) а ако је обрнуто, тада је реч о дефициту (губитку). Постоји и транзитна трговина, када роба из једне државе путује у другу преко територије неке (треће) државе. Последњих деценија наша земља бележи дефицит а излаз за такво стање се види у јачању привреде, подизању квалитета готових производа и бржој интеграцији у Европску унију. Највећи промет роба и услуга Србија има са европским државама, затим са државама Азије, Америке и Африке, а најмањи са Аустралијом и Океанијом. Највише извозимо полупроизводе од бакра, алуминијума и цинка, гуме за аутомобиле, лекове и производе пољопривреде, а највише увозимо нафту и њене деривате, аутомобиле, телекомуникациону опрему и друго. Трговином на велико роба се продаје другим предузећима ради даље прераде или продаје, а трговином на мало роба стиже до потрошача (продавнице). За трговину су од великог значаја и бројни међународни сајмови у нашој земљи (београд и Нови Сад), а за трговину на мало и бројне пијаце и тржни центри.Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за  јануар 2014. године износи:      - 2353,3  милионa долара - пораст од 3,8% у односу на исти период претходне године;      - 1724,5  милиона евра - пораст од 1,0% у односу на исти период претходне године.У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Италија (167,9 милиона долара), Немачка (152,0 милиона долара), Босна и Херцеговина (75,2 милиона долара), Руска федерација (61,6 милиона долара)  и  Црна Гора (39,5 милиона долара). У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно,  били су: Руска федерација (200,6 милиона долара), Немачка (152,4 милиона долара), Италија (150,9 милиона долара), Кина (111,8 милиона долара) и Мађарска (60,3 милиона долара) . Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима имамо потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 63,1 % укупне размене.  Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 89,7 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), као и извоза разних готових производа. Што се увоза тиче – највише се увозе гвожђе и челик, електрична енергија, као и воће и поврће. Извоз Србије, за посматрани период, износи 153,7 милиона долара, а увоз је 64,0 милиона долара. Покривеност увоза извозом износи 240,0%.

-завршни део часа – Поновити појмове: унутрашња и спољна трговина, извоз, увоз, суфицит, дефицит, транзит. Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:51Тип часа: понављање и утврђивањеЦиљеви и задаци часа:утврдити знања везана за основне одлике везане за трговину и њену поделуКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи:наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди: 1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења:индивидуалниНаставне методе:разговора, дијалошкаНаставна средства:карта Србије, атласи, неме картеНаставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ТРГОВИНА

-уводни део часа – Проверити да ли има неких нејасноћа у вези са лекцијом.

-главни део часа –

Шта је трговина? Ком сектору привреде припада? Објасни разлику између унутрашње и спољне трговине. Шта је импорт а шта експорт? Шта је суфицит а шта дефицит у трговини? Шта обухвата транзитна трговина? Са којим континентима Србија има највећи трговински промет а са којима најмањи? Шта доминира у структури извоза? А увоза? Објасни разлику између трговине на велико и трговине на мало.

-завршни део часа – Током остатка часа радити неме карте .Припремити се за наредни час.

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:52Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:упознавање основних одлика и специфичности туризма као привредне делатности, његове поделе и услова за развој; проширивање знања о туристичким регијама и центрима у нашој земљиКорелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи: ученик ће знати да наведе основне одлике туризма као привредне делатности, знати поделу туризма и услове за његов развој; именовати туристичке регије и туристичка местаОбразовни стандарди:1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења: фронтални, индивидуалниНаставне методе:разговора, дијалошка, излагањаНаставна средства:карта Србије, уџбеник, презентација „Туризам Србије“Наставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица: ТУРИЗАМ СРБИЈЕ

-уводни део часа –

-главни део часа –

-завршни део часа –

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:Тип часа: обрада нове наставне јединицеЦиљеви и задаци часа:Корелација: природа и друштво, историја, географија 6.разредаИсходи: ученик ћеОбразовни стандарди:1.1.3., 1.3.2., 2.1.3., 2.1.4., 3.3.2.Наставни облици учења:Наставне методе:Наставна средства:Наставна тема: Привреда СрбијеНаставна јединица:

-уводни део часа –

-главни део часа –

-завршни део часа –

Наставни предмет: Географија Разред: 8 Број часа:Тип часа: понављање и утврђивање

Циљеви и задаци часа:Корелација: Исходи:наведени приликом обраде наставних јединицаОбразовни стандарди:Наставни облици учења:Наставне методе:Наставна средства:Наставна тема:Наставна јединица:

-уводни део часа –

-главни део часа –

-завршни део часа –