Vrste pravnih lica

Postoje razliiti kriterijumi za podelu pravnih lica. Prema unutranjoj strukturi pravna lica moemo podeliti na udrienja i ustanove. Prema cilju rada kojeg su osnovana i delatnosti koju obavljaju pravna lica mogu biti komercijalna ili nekomercijalna. Po svojinskom obliku koji preovlauje u imovinskoj masi pravnog lica dele se na jednosvojinska i meovita pravna lica.

Udruenja. Udruenje je pravno lice koje ini zajednica, skup fizikih lica udruenih radi ostvarenja nekog zajednikog cilja. Osnivanje, utvrivanje cilja i nain funkcionisanja udruenja odreuju njegovi lanovi. Udruenje treba razlikovati od ortakluka, koji oznaava mehaniki zbir vie lica i imovine koji ne poseduje posebnu pravnu individualnost, tj pravni subjektibitet. Udruenje ima svoja sopstvena prava i obaveze koja nisu vezana za linost lanova i postoje nezavisno od promene lanova, dok se kod ortakluka prava i obaveze vezuju za linost ortaka. U sluaju spora stranka pred sudom je udruenje, a ne njen lan, a kod ortakluka s obzirom da nije pravno lice, ortak pojedinano.lanstvo u udruenju je posebno pravo, koje spada u kategoriju linih prava. lanovi udruenja se udruuju radi ostvarivanja nekog zajednikog cilja, i rade u sopstvenom interesu. Oni sporazumno odluuju o cilju udruenja, nacina ostvarenja cilja, organizacionoj strukturi, nainu odluivanja, promeni cilja, odnosno delatnosti, itd. Ciljevi udruenja mogu biti razliiti. Udruenja mogu biti altruistika (nekomercijalna) ili lukrativna (komercijalna). Altruistika udruenja bila bi : nauna, kulturna, sportska, religijska, politika, itd, a lukrativna : akcionarska drutva, komanditna drutva, drutva sa ogranienom i neogranienom odgovornou, preduzea, zadruge, itd.Prema stepenu povezanosti meu lanovima, udruenja se mogu podeliti na : lina (personalna) i nelina (korporativna). Razlika meu njima je u tome to je stepen pevezanosti izmeu lana i udruenja kao i lanova meusobno vri u personalnom nego u korporativnim udruenjima. Po broju lanova koji ga ine udruenja mogu biti jednolana (inokosna, unipersonalna) ili vielana (kolegijalna, multipersonalna).Udruenje je veelano ako u svom sastavu ima vie lanova. Najmanji neophodan broj za vielano drutvo je dva lana, ali ima sluajeva kada se na osnovu zakona zahteva vei broj. Zakonom o privrednom drutvima, iu 2004. godine, predvieno je da ortako drutvo mora da ima najmanje dva lana, komanditno isto dva lana ( jednog komplementara i jednog komanditora ). Maksimalnan broj lanova se retko propisuje, drutva sa ogranienom odgovornou moe imati najvie 50 lanova. Udruenje je autonomna organizacija s obzirom da lanovi sami ureuju svoje meusobne odnose (od osnivanja do ukidanja) i nain upravljanja i raspolaganja imovinom radi ostvarenja zajednikog cilja.

Ustanove. Ustanova je pravno lice koja, posebnom imovinom, obavlja delatnost u interesu, korisnika koji nisu lanovi ustanove, a ciji cilj i funkcionisanje odreuje osniva. Ustanova nema lanove u svom sastavu nego ima samo korisnike. Osniva je i odreuje joj cilj osniva, koji je raziit od fizikog lica zaposlenih u ustanovi. Ustanova ima za cilj zadovoljavanje interesa treih lica, korisnika, a ne interesa osnivaa ili zaposlenih u ustanovi. Osniva ne moe menjati niti ukinuti ustanovu jer ona postoji u interesu korisnika. Ni korisnici nemaju pravo da osnivaju niti ukidaju ustanovu jer je ona heteronomna organizacija. Za razliku od ustanove kod udruenja na postoji vrsta lina veza izmeu osnivaa i lica zaposlenih u ustanovi. Postoje prelazni oblici kada se udruenje po svojoj organizaciji pribliava ustanovi i obrnuto, ustanove koje su sline udruenjima. U naem pravu su zakonom regulisane neke od ustanova : zadubine, fondacije i fondovi na kojima emo se posebno zadrati.Zadubina je vrsta ustanove iju je imovinu osniva namenio radi pomaganja stvaralatva ostvarivanja humanitarnih i drugih drutveno korisnih ciljeva. Ciljevi zadubine su : mecenatski (pomaganje stvaralatva), humanitarni (zatita dece, starih, bolesnih, socijalno ugroenih i sl.) i drugih drutveno korisnih ciljeva. Zadubine su dobrotvorne ustanove koje prema korisnicima ispunjava obaveze bez naknade. Da bi zadubina nastala potrebno je da postoji volja osnivaa koja moe biti izjavljena pravnim poslom ili testamentom. Volja mora da bude usmerena na ostvarenje nekog dobrotvornog cilja. Akt o osnivanju zadubine sadri naziv odnosno ime osnivaa, cilj osnivaa, podatke o sredstvima i njihovom karatkeru, naziv zadubine, nainu upravljanja i nainu korienja sredstava. Fondacija ja posebna dobrotvorna ustanova koja se osniva sa istim ciljevima kao i zadubina, ali od nje se razlikuje po : osnivau, osnivakim sredstvima, osnivakom aktu i upravljanju. Zadubine osnivaju fizika lica sopstvenim srestvima a fondacije osnivaju pravna lica sredstvima u drutvenoj svojini. Ve osnovanoj fondaciji mogu pristupiti kao suosnivai pored pravnih i fizika lica. Fondacija se osniva optim aktom ili ugovorom i ima svoj statut, a njome upravlja kolegijalni organ. Fondacija se upisuje u paseban registar.Fond je ustanova slina zadubini i fondaciji. Osniva fonda mogu biti fizika lica ili pravna lica ili fizika i pravna lica zajedno. U zavisnosti od osnivaa razlikuje se i imovina fonda. Ukoliko je osniva fiziko lice sredstva fonda su u privatnoj svojini. Ako je osniva pravno lice sredstva fonda su u drutvenoj svojini. U sluaju da su osnivai fonda fizika i pravna lica istovremeno odnosno zajedno, sredstva fonda su u meovitoj, privatnoj i drutvenoj svojini. Osniva se ugovorom ili drugim pravnom aktom. Fondom upravlja osniva ili kolegijalni organ kojem je po volji osnivaa fonda predat na upravljanje.

Komercijalna i nekomercijalna pravna lica. Komercijalna pravna lica se osnivaju sa ciljem da ostvaruju dobit, odnosno profit, a nekomercijalna pravna lica nemaju za cilj ostvarenje dobiti nego neki idealan altruistiki cilj. Komercijalna pravna lica su prevredna drutva, a nekomercijalna ustanove. Privredno drutvo je pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Pod privrednom delatnou podrazumevaju se proizvodnja i promet raba i pruanje privrednih usluga. Komercijalna pravna lica, prevredna drutva, se na osnovu zakona osnivaju u posebnoj formi. Za privredno drutvo vae drugaija pravila nego za ustanove. Privredno drutvo se osniva po posebnom postupku koji se razlikuje u zavisnosti od vrste privrednog drutva. Pravnu i poslovnu sposobnost stie upisom u sudski registar.

Jednosvojinska i meovita pravna lica. U zavisnosti od toga kojem tipu svojine pripadaju sredstva pravnog lica kojima poseduje, pravna lica moemo podeliti na jednosvojinska i meovita. Ukoliko se sredstva pravnog lica nalaze u jednom svojinskom reimu, u pitanju su jednosvojinska pravna lica. Meovito pravno lice je ono za koje vae dva ili vie socijalnih pravnih reima. Ova podela pravnih lica je od znaaja jer se neka pravna lica mogu osnovati odreenom vrstom svojine, a druga mogu biti u viesvojinskom reimu.

Aleksandar Bubalo 407/08