7/24/2019 vreme1302

1/65

cena 200

17. decembar 2015

BiH KM; Hrvatska KN; Makedona DEN; CG . EUR; Slovena . EUR; Austria, Greece . EUR; Germany . EUR; Switzerland . CHF

Intervju: Branko Kovaevi

Ne sramota imatidomau privredu

25godina

broj

Srba i EU

Dva lica jednogpremera

cena 200

17. decembar 2015

BiH KM; Hrvatska KN; Makedona DEN; CG . EUR; Slovena . EUR; Austria, Greece . EUR; Germany . EUR; Switzerland . CHF

Intervju: Bran o Kovaevi

Ne sramota imatidomau privredu

Sr a EU

Dva lica jednogpremera

INTERVJU: AKON NENAD ILI

POSTALISMO GROZNILICEMERI

7/24/2019 vreme1302

2/65

DOBRE STVARI

DOLAZE SA

Tetra Pak

Tetra Pak TITI TO JE DOBRO, a oni kojibiraju dobro, biraju Tetra Pak!

7/24/2019 vreme1302

3/65

izdava

NP VREME d.o.o.

Trg Republike , Beograd

direktor

Stevan Risti

pomonik direktora

Vojislav Miloevi

finansijski direktor

Daniela Vesi

glavni urednik

Dragoljub arkovi

odgovorni urednik

Filip varm

pomonici glavnog urednika

Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijat

Jovana Prei

redakcija

Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev,

Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet),

Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin,

Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec,

Milovan Milenkovi (foto),

Milan Miloevi, Teofil Pani,

Saa Rakezi, Mirko Rudi,

Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi,

Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,

Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi,

Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacija

Dragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcija

Ivan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;

lektori:Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi;

korektori:Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanje

www.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplataNikola ulafi, Milan Radovi

raunovodstvo

Slavica Spasojevi

marketing

Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.com

telefon redakcije: /-

telefaks:/-

tampa

Rotografika, Subotica

ISSN

COBISS.SRID

BROJ

17. decembar 2015.

Srbija i Evropska unija:

Dva lica jednog premijera

Zoom:Poglavice i poglavlja

Intervju:Branko Kovaevi

Prodaja Telekoma:

Jo uvek u raljama vlasti

Mediji:Glasanje, preglasavanje i sugestija

Istraivanje javnog mnjenja NSPM:

Jo jedna (o)tuna jesen

Intervju:Vladimir Cuci

Na licu mesta:Put kroz Srbiju

Nuspojave:

Levo, desno, centar tri uta problema

Intervju:akon Nenad Ili

Tribina:

Kome sve treba besplatna pravna pomo

Lisica i dral:Otvoreno pismo

KULTURA

Knjievnost kao predloak za film:

Sluaj Patrie Hajsmit

Majn kampf godina posle:

Via rasa i ostale gluposti

Strip:Ranx Integral

TV manijak:Kreativni kurs u Kinoteci

Lagunine knjige

Tribina:Dvadeset godina

Dejtonskog sporazuma

Navigator:I notarima doteralo do Ubera

Strip:Dvokolice iz Stanienja

A autorska prava za Majn

kampf Adolfa Hitlera

istiu 1. januara 2016. Do

sada je Nemaka pravnom

smicalicom manje ili

vie uspeno spreavala

znaajnije irenje tog

politikog pamfleta. Ja

mislim da su zabrane tampanja Majn

kampfa besmislene, ne samo to sam

principijelno protiv zabrana bilo kakvih

knjiga, ve to su Hitlerove nebuloze

naprosto prevaziene i dosadne

:

Dosta osnovano bi se moglo zakljuiti

da SNS zaista polako (o)pada, ali da na

drugoj strani i dalje niko ozbiljno ne raste.

Naprednjaci se trenutno kreu negde

na samoj ivici od 40 odsto opredeljenog

birakog tela, to svakako jeste astronomski

rezultat, pogotovo kada se uporedi sa

rejtinzima ostalih politikih subjekata

:

P R I N T

SRBIJA

ABCOvo izdanje je oditovano

od strane ABC Srbija

Izbeglice sa Bliskog istoka ne ele da ostanu

u Srbiju, a u tom smislu moe se rei da

izbegliki ili migrantski sistem u Srbiji, u

naelu, funkcionie dobro. Na terenu se

mogu primetiti manjkavosti u organizaciji

i kontroli procesa od ega poneto jeste

dlaka u jajetu, ali ima i trnja u oku

:

Da li podravate ulazak Srbe u EU?

Da .%

Ne .%

nemam stav .%

ukupno %

7/24/2019 vreme1302

4/65

Srbija i Evropska unija

DVA LICA

JEDNOGPREMIJERANogu pred nogu i mic po mic, Srbija je otvaranjem prvih

poglavlja dola na prag EU, ali kada e se vrata otvoritiFoto: BetaPhoto

7/24/2019 vreme1302

5/65

Uponedeljak, na dan kada je Sr-bija otvorila prva pregovara-ka poglavlja u procesu pristu-panja Evropskoj uniji, premi-

jer Srbije Aleksandar Vui se dva puta

obratio javnosti. Prvi put je to uinio uautorskom tekstu za tabloid Telegraf,gde je izloio tezu da je re o moda naj-revolucionarnijem datumu u novijoj srp-skoj istoriji, a drugi put u Briselu, na kon-ferenciji za medije, nakon meuvladinekonferencije kojom su poglavlja formal-no otvorena.

U tekstu za Telegraf Vui svojutezu obrazlae pozivajui se na ameri-kog istoriara i ekonomistu Dejvida Lan-desa (19242013), koji je prouavao zna-aj tehnolokih pronalazaka za razvojdrutva i koga premijer iz nekog razloga

pogreno zove Lendis. Ako rei revolu-cija damo znaenje koje joj je dao DejvidLendis velika promena ili pomeranje uaktivnosti ili odreenoj stvari onda za14. decembar mirno moemo da kaemo

da je vaan i moda najrevolucionarni-ji datum u novijoj srpskoj istoriji, napi-sao je on.

Ima u tom nevelikom, ali ambicioznonapisanom lanku i grke mitologije, iparnih turbina, kneza Miloa i prvih elek-trinih sijalica, ruskih pametnih telefona,Viktora Igoa, erila I oni koji ne veru-ju da je ponedeljak bio najrevolucionar-niji dan u novijoj srpskoj istoriji, lako ese sloiti da je, ako nita drugo, Vui na-pisao jedan od najneobinijih tekstova usvojoj dugoj politikoj karijeri.

U ponedeljak uvee, u seditu Save-ta u Briselu, Vui je na zajednikojkonferenciji sa evropskim komesaromza susedsku politiku i proirenje Joha-nesom Hanom i efom diplomatije Luk-semburga (ija zemlja predsedava ) a-nom Aselbornom govorio sasvim druga-ije, bez patetike, poetskih uzleta i vikaistorijske svesti. Utivo se zahvalio doma-inima i, naroito, nemakoj kancelarki

Angeli Merkel, trezveno i staloeno go-vorio o tekom radu koji eka Srbiju nadaljem evropskom putu, stanju privre-de i odnosima sa Pritinom, a nije zabo-ravio ni da pohvali doprinos srpskih ne-vladinih organizacija otvaranju poglavlja.Kada je jedan albanski novinar pokuaoda ga isprovocira pitanjima o ludaku Mi-loradu Dodiku, Vui ga je odmereno za-molio da ne koristi takve termine i iznu-dio izvinjenje. Premijer se nije zbunio ak

ni kada je Aselborn, koji je iz depa izva-dio pogrean govor, pozdravio napredakTurske u evropskim integracijama. Izgle-da da sam u nekom drugom filmu, rekaoje Aselborn primetivi greku, na ta seVui samo dobroudno osmehnuo.

U razlici izmeu ta dva obraanja, ogle-daju se dva premijerova lica, od kojih jed-no slui za isto domau upotrebu, a dru-

go nosi kad je u gostima. Kod kue se nelibi da podvikne, ne samo na novinareve bogami i na ministre, a ak i benignukritiku doivljava kao napad na dravu isvoju istorijsku misiju U gostima je pak

a ovaj izveta se, pratei godinama bri-selski dijalog o normalizaciji odnosa Beo-grada i Pritine, vie puta osvedoio o ne-skladu izmeu onoga to je tamo bilo do-govarano i interpretacija nakon povratka

kui. Mogue je da Vui ovu dvostrukuulogu igra svesno, verujui da Srbi razu-meju samo viku, pretnje i povremeni utnogom u kvaku. Ako je tako, onda nemaba povoljno miljenje o svom narodu.

Svejedno, ak ni najzajedljiviji kritiarne moe da ospori da je otvaranjem po-glavlja 32 (kontrola javnih finansija) i 35(proces normalizacije sa Kosovom), ui-njen vaan napredak u pribliavanju Sr-bije i da je Vui najzasluniji to je dotoga dolo. To su, najzad, nevoljko mora-li da priznaju predstavnici parlamentar-ne opozicije, koji su redom pozdravili tajkorak. Protiv je bila, sasvim oekivano,samo Demokratska stranka Srbije, kojaje u saoptenju osudila otvaranje poglav-lja kao ruenje dravnog suvereniteta iuvod u odricanje od Kosova.

Ispostavilo se, dakle, da unutar politi-kog spektra jo vlada konsenzus o ulaskuu kao stratekom opredeljenju Srbije,uprkos vrlo glasnom evroskepticizmu, ili

bolje rei antizapadnom stavu koji pro-vejava kroz veinu medija, pa i onih otvo-reno provladinih. S obzirom na to da jei sam Vui tano primetio da ozbiljanrad na dostizanju evropskih integracijatek predstoji, ne bi bilo loe da taj kon-senzus iskoristi da stvori to iri frontza temeljne reforme. U toj borbi trebaemu ne samo poltroni nego i saveznici, ine samo u inostranstvu nego i kod kue,pa bi bilo svrsishodno da ono lice za u

goste ee pokazuje u sopstvenoj kui.

I tako je Srbija, vie od petnaest godi-na nakon ruenja Slobodana Miloevia,stigla do take kada lanstvo u poinjeda se pomalja iz magle i postaje opipljivo.Treba se setiti da su domai politiari uprvo vreme davali sasvim nerealne pro-gnoze da bi Srbija u mogla da ue ve2007, pa 2009, i najzad 2014, na stogodi-

njicu Sarajevskog atentata. Poto se ciljstalno izmicao, to je ilo u prilog onimakoji su tvrdili da Evropa u stvari ne elida vidi Srbiju unutar Unije, nego zama-java narod kako bi ponizila zemlju i ote

7/24/2019 vreme1302

6/65

prepoznati u saoptenju predsednika To-mislava Nikolia, koji je u ponedeljak re-kao da nema mesta za euforiju i da tek treba da dokae da hoe da primi Sr-biju kao ravnopravnog lana. Ako se u

prvom delu izjave vidi izvesna doza zdra-ve skepse, za drugi bi se slobodno moglorei da je pogrean: da ne eli Srbiju,poglavlja ne bi bila ni otvorena, a na Sr-biji je sada da dokae da moe da ispunineophodne uslove.

Gree i oni koji podseaju da je Turskajo pre vie od deset godina otpoela pre-govore o pristupanju i da je Makedo-nija odavno kandidat, a da se nijedna ze-mlja u meuvremenu nije pribliila lan-stvu. Ovo poreenje ne stoji zato to, zarazliku od turskog sluaja, nijedna od 28lanica ne zastupa principijelan stavda Srbiji nije mesto u , niti iko sa Srbi-jom ima tako ozbiljan spor kao to Make-donija ima sa Grkom. Kao to je nedavnoprimetio britanski analitiar Dejms KerLindzi, u , i pored izvesne zlovolje kadaje re o proirenju uopte, ipak vlada uve-renje da je apsorpcija Zapadnog Balkana,pa i Srbije, deo posla koji treba dovriti

kako bi se evropski projekat zaokruio ikako na Balkanu ne bi ostala rupa veli-ine dobrog dela bive Jugoslavije (plusAlbanija). To se naroito pokazalo tokomtekue migrantske krize, kada su zemljesa tog podruja postale tranzitne izme-u dva dela , to je znatno otealo situ-aciju i iskomplikovalo reenje problema.

U stvari, dva su razloga to je srpskiput ka otvaranju poglavlja trajao ovakodugo: Haki tribunal i Kosovo. U prvomsluaju je odbijanje biveg premijera Vo-jislava Kotunice da uhapsi generala Rat-ka Mladia izazvalo zastoj od oko godinui po dana u procesu evropskih integracija,a u drugom je otezanje u dijalogu sa Pri-tinom (uz napade lokalnih Srba na pri-padnike Unmika i Kfora) odloilo sticanje

statusa kandidata. Iako Haki tribunalpraktino vie nije problem, normaliza-cija odnosa sa Kosovom e ostati glavniprioritet Brisela sve do ulanjenja, to seogleda u injenici da je poglavlje 35 otvo-reno prvo i da je u ove nedelje objavljenojplatformi za pregovore sa Srbijom ja-sno navedeno da e zastoj u tom poglav-lju (itaj: zastoj u dijalogu) izazvati zamr-zavanje pregovora u svim drugim poglav-ljima, pa samim tim i u procesu pridrui-vanja u celini.

Drugo poglavlje otvoreno u ponede-ljak, ono o kontroli finansija, verovat-no nee predstavljati ozbiljan problem,ali ostala trideset tri poglavlja, koja

Demanti

Svi premijerovi ljudi, Vreme br. 1301

U broju 1301 asopisa Vreme od 10. decembra 2015. godi-ne objavljen je tekst pod naslovom Svi premijerovi ljudigde je navedeno vie neistinitih i neproverenih informacija

koje se odnose na rad kancelarije advokata Nevene Veselino-

vi. Tanije, na strani 7 pomenutog teksta navodi se sledee:

...advokatska kancelarija njegove supruge Nevene znatno

je uveala svoj portfolio i uticaj tako to su mnogi korpo-rativni klijenti preli kod njih u poslednje tri godine kao

i znaajan broj javnih preduzea. Dalje, u irem negativ-nom kontekstu u tekstu se navodi i ...poslovni prostor iznaj-

mljen kod Dipos-a.

Napominjemo da su napred citirani navodi novinskog teksta

neistiniti i nepotpuni i da kao takvi predstavljaju povredulana 9. Zakona o javnom informisanju i medijima, koji re-gulie obavezu novinarske panje gde su urednik i novinar

duni da s panjom primerenom okolnostima, pre objavlji-vanja informacije koja sadri podatke o odreenoj pojavi,

dogaaju ili linosti provere njeno poreklo, istinitost i pot-

punost. Pre objavljivanja ovih informacija niko od novinararedakcije asopisa Vreme nije kontaktirao advokata Neve-

nu Veselinovi u cilju dobijanja tanih i potpunih informa-cija, a ukoliko su te informacije preuzete iz drugih izvora ili

drugih medija urednik i novinar su bili duni da preuzete

informacije, ideje i miljenja prenesu verodostojno i potpu-

no, kao i da navedu i naziv drugog medija ili izvora.

Na osnovu navedenog, a u skladu sa lanom 83. Zakona ojavnom informisanju i medijima imajui u vidu da objavlje-

ne informacije predstavljaju povredu prava i interesa advo-

kata Nevene Veselinovi, zahtevamo da se bez naknade, unarednom broju asopisa Vreme, na istoj strani broj 7, gde

su objavljene neistinite, nepotpune i netano prenete infor-

macije, objavi sledei odgovor (demanti):

Advokat Nevena Veselinovi ne sarauje ni sa jednim jav-

nim preduzeem.

U okviru advokatske kancelarije Veselinovi posluje 7 ad-vokata zajedno sa 10 ostalih saradnika.

Nijedan korporativan klijent nije preao kod njih, a ukoli-ko je poeo da sarauje sa advokatskom kancelarijom Ve-

selinovi, nije prestao da sarauje sa svojim ranije angao-vanim advokatskim kancelarijama.

Advokatska kancelarija Veselinovi je prva i jedina javno

objavila Ugovor o zakupu poslovnog prostora sa preduze-em Dipos, te za prostor od 192 kvm plaa iznos na ime za-kupnine od 290.000,00 meseno, to svakako ne pred-

stavlja privilegovanu cenu.

KO EKA DOEKA:Otvaranje prvih poglavlja

Foto: BetaPhoto

7/24/2019 vreme1302

7/65

pokrivaju sve aspekte politikog, privred-nog i drutvenog ivota, kriju u sebi mno-ge izazove. Jedan od najveih je poglav-lje 27, o zatiti ivotne sredine, koje po-litiki nije kontroverzno, ali jeste finan-

sijski: da bi se u ovoj oblasti uskladila saevropskim standardima, Srbija bi u na-rednih nekoliko godina morala da potroioko 10,8 milijardi evra, a ukupna godinjapomo iz pristupnih fondova () izno-si oko 200 miliona. Srbija bi u pregova-rakom procesu moda mogla da dobijeneko odlaganje primene propisa o zati-ti okoline, ali teko vie od toga.

Zatim, tu su i superpoglavlja 23 i 24,koja se odnose na pravosue i osnovnaprava i slobode i koja, kao i poglavlje 35,imaju mo da zamrznu ceo proces akodoe do zastoja. Put ka lanstvu e vero-vatno usporiti i nedavno usvojeno nae-lo (koje nije vailo za veinu ranijih kan-didata) da ne samo zakoni, nego i njiho-va praktina primena, moraju da budu uskladu sa evropskim standardima. Tekkada se svih 35 poglavlja zatvori, Srbijae potpisati ugovor o pristupanju , azatim je potrebno da taj ugovor ratifiku-ju parlamenti svih lanica, Srbija e biti

primljena u .Premijer Vui je procenio da bi Srbi-

ja poslednja poglavlja mogla da zatvoritokom 2018. ili 2019. godine, to u Briseluprocenjuju kao ambiciozno, ali izvodlji-vo. Poreenja radi, Hrvatska je pregova-rala est godina, a Crna Gora, koja je prvapoglavlja otvorila u januaru 2014. dosadje otvorila dvadeset poglavlja, a zatvori-la dva. Ukoliko ne iskrsnu nepredvieneprepreke, Vuievo predskazanje bi mo-

glo da se pokae kao tano.S tim to, po Marfijevom zakonu, nema

osnova da se veruje da neoekivanih pre-preka nee biti, jer se suoava sa naj-dubljom krizom, ili tanije spletom kri-za u svojoj istoriji. Do pre neku godinu,niko nije mislio da bi zajednika valutamogla da bude ozbiljno ugroena zboggrkog duga, a do pre nekoliko meseci,iane ograde unutar engenske zone subile nezamislive. Kao to je na svom Tvi-

ter nalogu onog istorijskog ponedeljkanapisao Erik Gordi, strunjak za Balkansa Univerziteta u Londonu: Srbija e uiu kad postane mnogo odvratnijemesto Na tome se uveliko radi

DRAGOLJUB ARKOVI

Poglavice i

poglavlja: Otvaranje

evropskog puta moe bitima s dve otrice

Put poinje prvim korakom. A pravi prvi korak u strategijsko-taktikom priblia-vanju Evropi jeste upravo ono to se dogodilo u ponedeljak otvaranje poglavlja.

Od 2000. godine nije bilo vlade koja barem deklarativno nije teila ulasku uEvropsku uniju, ukljuujui tu i evroskeptike iz ere Vojislava Kotunice. Nije, me-utim, bilo kome je reeno, ve kome je sueno, pa je taj barjak na prvom koraku

dugog puta poneo Aleksandar Vui.Trenutak kako da kaem, a da ne kvarim slavlje nije ba idealan. Sudbina

Evrope nepredvidljivija je od mutne srpske politike i to iziskuje duboko promilja-nje svakog narednog koraka. Nije re samo o tome da je Evropa pouena nekim lo-im iskustvima pootrila i podigla lestvicu za pozitivnu ocenu kandidata koji su

uli u fazu pregovora. Sada nije dovoljno da se na fotokopir maini proizvedu za-konska reenja pljunuto kao evropska ve i da se ona stvarno primenjuju.

Da je taj kriterijum vaio do pre neku godinu neki od dinih lanova jo bi se-

deli u briselskim predsobljima. Re je najpre o tome da Evropa insistira, kad je reo prijemu novih lanova, na ekonomskim kriterijumima. Platila je i plaa ceh to

je u drutvo primila i ekonomske bogalje, ne mislim samo na Grku, pa joj srpskagologuzija, kao i ceo Zapadni Balkan, izgleda kao ir na dupetu. Dok se ne poka-u sposobnim da ive o svom ruvu i kruvu briselska vrata bie samo odkrinuta.

U tom smislu stope godinjeg rasta od dva, tri odsto, koliko je Vui najavio pri-likom usvajanja budeta za 2016. godinu nisu dovoljne za ozbiljnu igru sve da i sva

ostala poglavlja budu pod konac evropska. U narednih desetak godina Srbija bimorala da dostigne prosene stope rasta drutvenog proizvoda od najmanje pet,est odsto na godinjem nivou, ako ne i vie, da bi igrala u briselskoj Ligi ampiona.

Definisanje tog cilja i uporan i pametan rad na njegovoj realizaciji bila bi najvea

korist od tenje da postanemo punopravna lanica Evropske unije, a kad bi taj ciljdosegli i pregovori o svih 35 poglavlja vodili bi se u relaksiranoj atmosferi. ak bi semoglo dogoditi da i sami biramo tempo pregovora i odreujemo brzinu pristupanja.

Ako se odbaci ono prenaglaeno Vuievo koketiranje s nekakvom revolucijom

u najavi blagovesti od ponedeljka, o emu pie kolega Dejan Anastasijevi na ovimistim stranicama Vremena, moglo bi se zakljuiti da je euforija manja nego to

nam iskustvo govori o navadi vlasti da od svega pravi istorijske dogaaje. Vuiu injegovima sve je prvi put u istoriji, ali ovog puta to zbilja jeste, no nisu tu injeni-cu isticali u prvi plan i pokazali su ak dobru volju da taj uspeh podele s narodom!

Moda je to tako i zbog procene da je evroentuzijazam u fazi oseke i da vlastkoju ekaju izbori nee da pretera u preigravanju s tom temom. Posebno je pita-

nje kakav odnos prema Evropi imaju lanovi -a pa i neki od rukovodeih ljudi.Moguno je da to bude i taka diferencijacije unutar ovog relativno monolitnogbloka koji bi na temi Evrope mogao da pokae i prve ozbiljnije napukline.

Ali ta god da je u pitanju, dobro je da je tako. Oko i povodom otvaranja poglav-

U naredn h desetak god na Srb a b morala da dost gne prosenestope rasta drutvenog proizvoda od najmanje pet, est odsto na

odinjem nivou, ako ne i vie, da bi igrala u briselskoj Ligi ampiona

ZOOM

7/24/2019 vreme1302

8/65

Intervju:Branko Kovaevi

Nije sramota imatidomau privreduCela ta pria da smo mi korumpirani, nesposobni, nestruni, da ne umemo, apsolutno nije

tana. Mislim da su mnogi ljudi koji priaju takve prie lobisti multinacionalnih kompanija,

zastupaju ovde neije interese, za to su verovatno plaeni. Mi smo bili najrazvijenija

zemlja jugoistone, moda i centralne Evrope u nekim segmentima moderne tehnologije,digitalne elektronike. A nije to tako davno bilo. Ako smo mogli tada, zato ne bismo mogli

i sada? I danas su deca pametna, samo to od njihovog kolovanja nemamo nita

Malo je privrednih tema koje sutoliko ustalasale javnost, kakostrunu tako i iru, kao dugonajavljivana prodaja Telekoma. Ve go-dinama traju rasprave izmeu onih kojitvrde da je prodaja neminovna jer je to je-dini nain da se pobolja efikasnost kom-

panije ija vrednost pada, i dela javnosti,naroito inenjerske struke, ije je milje-nje da bi to bio lo potez, sa brojnim po-sledicama po itavo drutvo.

U petak 11 decembra Vlada Srbije iji

Aleksandrom Vuiem, spadali u grupukoja je prodaju zagovarala, saoptila je daTelekom ipak ostaje u vlasnitvu dravejer nije dobijena zadovoljavajua cena.

Prof. dr Branko Kovaevi, bivi rek-tor Beogradskog univerziteta, dosko-ranji dekan Elektrotehnikog fakulte-

ta i predsednik Akademije inenjerskihnauka Srbije (), spada meu one kojisu bili protiv prodaje Telekoma. U inter-vjuu za Vreme on kae da je ishod oeki-van jer je ponuda bila na nivou one koju

na elu sa Mirkom Cvetkoviem, samoje sada nuen malo vei procenat. Tadaje bio 51 odsto za milijardu i sto miliona,sada je bilo valjda 1,4 milijarde za 58 od-sto. Ima tu jo jedna stvar o kojoj se ret-ko pria, a to je da je Telekom 20 odstovlasnik samog sebe. Znai prodali ste i

svojih 20 odsto, pa to nije 50 nego 70 od-sto. E tek tada se dolazi do toga da je tomala cena, kae Kovaevi.

Telekom je profitabilna kompanija.Sigurno je da svaka kompanija moe da

Fotografije: M. Milenkovi

7/24/2019 vreme1302

9/65

nita, naprotiv, on uplauje u budet. Vra-a taj kredit koji je bio prema Grcima, alito je mislim sada zavreno, kada se reibalasta duga i kada se zavri ta kreditnalinija, tek e onda biti profitabilan i upla-

ivae dravi vie novca nego to je dobi-jeno kada je raena ova finansijska dis-ciplina, kada je uzeto od plata i penzija.Treba da se ulae, naravno, u mobilnu te-lefoniju, tu je potrebno ulagati desetinemiliona evra. Taj novac postoji.

VREME: Zagovornici prodaje go-

vorili su da bi novi vlasnik doveo

novi, struni menadment u Te-

lekom i tako preporodio kompa-

niju. Ima li ovde tako strunog

menadmenta?

BRANKO KOVAEVI:Imamo univer-zitet u Beogradu koji se nalazi meu dvaodsto najboljih univerziteta u svetu. Sve-ga 22 univerziteta u Evropi su ispred uni-verziteta u Beogradu. To je vrlo struan ikvalifikovan kadar.

Naravno, zanat se ui, mora ovek daproe tu strunu stranu da bi se poslebavio nekim organizacionim poslovima,upravljanjem. Ovde se, i ne samo ovdeve i u svim zemljama u tranziciji, to ne

potuje, nego se ljudi bez iskustva, na ne-koj poetnoj lestvici postavljaju na ruko-vodea mesta, to nije prirodno. Nisu lju-di krivi, nego oni prosto po prirodi stva-ri ne mogu da odgovore zadacima kojisu im postavljeni. Da uite nekoga, da gakolujete da bude direktor, onda ga po-stavite na vano mesto, to ne moe dad dobre rezultate, pogotovo ako ni tonije studirao nego kupio diplomu, to jetek katastrofa.

Niko nije struniji od inenjera koji de-cenijama rade u Telekomu, oni su sigur-no dovoljno struni da upravljaju kom-panijom o kojoj znaju sve. Nije problemmenadment u Telekomu gospodin u-librk je elektroinenjer, zavrio je ovdestudije, radio je i u Republici Srpskoj, onje struan i njegov tim je struan. Pro-blem je da se drava, koja je vlasnik i osni-va, suvie mea u privredne poslove. Toje problem u svim javnim preduzeima,

veliki uticaj drave i politike. Onda sepostavljaju po nekim politikim linija-ma nadzorni i upravni odbori, to su lju-di koji bi trebalo da se bave nekim inve-sticijama strategijama da pomognu fir

Cela ta fama oko menadmenta je, inimi se, vetaka. Priao sam sa profeso-rom Vlastom Matejiem, koji je po ne-kima otac menadmenta u ovoj zemlji,elektroinenjer, bio je direktor Mihaila

Pupina, jedne od najznaajnijih domaihkompanija: kae da sada u Srbiji ima oko400 studijskih programa menadmenta.On, koji se time bavi, smatra da na osnov-nim studijama ne bi trebalo uopte da sestudira menadment, ve na specijalisti-kim ili master studijama to je za one, datako kaem, koji su zavrili struni deosvoje karijere i hoe da odu u organiza-cioni deo. Takvi savreno poznaju sistemkojim treba da upravljaju, treba im samoneko dodatno znanje iz ekonomije, prava,ljudskih resursa, komunikacije, neke ve-tine. Kako ete da upravljate sistemomo kome ne znate nita?

Kada pogledate multinacionalne svet-ske kompanije, ko su menaderi? Njiho-vi zaposleni, uglavnom inenjeri: lake einenjeri da naue ovaj deo nego ekono-misti neko analitiko, logiko miljenje,koje se ipak bazira na nekim prirodno-matematikim pregnuima.

Struna javnost je vie puta upozo-

ravala da prodaja stratekih firmi

poput Telekoma smanjuje mogu-

nosti napredovanja u struci naim

mladim inenjerima. Na koji nain?

Ako se sve proda, nema kvalifikovanogposla za mlade, oni hoe da se bave po-slom za koji su uili, hoe da napredujuu strunom, inenjerskom smislu nisustudirali da bi bili socijalni sluaj. Akoovde nema kvalifikovanog posla, oni ega nai. Evropa je sada otvorena, a diplo-

me svih naih tehnikih fakulteta vaena svim kontinentima.

Ovakve firme dravi spadaju u strate-ke resurse. Drava mora da ima izvor pri-hoda koji puni budet, a to su profitabil-ne kompanije koje mogu da posluju naglobalnom tritu. Sa druge strane, ima-te i problem zapoljavanja. Na taj nainsmanjujete nezaposlenost u zemlji, a po-gotovo nezaposlenost meu visokoko-lovanim kadrom.

Mi smo zemlja koja je na drugom me-stu u svetu po odlivu mozgova. To je ka-tastrofalno, ako se uzme jo i starosnastruktura a ovde je demografski faktorlo maltene dobijete u svim kompani

podmlauje kadar da biste uopte moglida igrate tu trinu utakmicu, morate dazapoljavate mlade ljude, da zaustaviteodliv mozgova, da ga konvertujete, da lju-di ostaju ovde. Konano, i odavde moe

da se radi za te multinacionalne kompa-nije koje e doi na ovdanje trite akopostoji taj struni kadar, ako ti mladi ko-lovani ljudi ostanu ovde.

Umesto da se prodaje jeftina radnasnaga za rutinske i niskoprofitabilneposlove, treba prodavati pamet i znanje,a tada e tu da bude i veliki profit. Da biopstale na tritu, sve kompanije mora-ju stalno da smiljaju nove, inovativne ikreativne stvari. Zato vam treba struankadar. Ako ga imate, imaete ovde i stra-ne kompanije.

Kakve su posledice egzodusa sa teh-

nikih fakulteta devedesetih godi-

na, naroito sa Elektrotehnikog?

Iz oko deset generacija otilo je preko90 odsto diplomiranih. Svake godine na-u diplomira 350 do 400 studenata.Ako je oko 300 odlazilo godinje, tokomtih deset godina ukupno je otilo 3000.Mislim da je to gubitak koji se ne moenadoknaditi. Prvo, drava je platila njiho-

vo kolovanje. kolovanje jednog kvali-tetnog inenjera kota oko 100.000 dola-ra, pa puta 3000... Tu se radi o milijarda-ma evra koje je drava uloila, a defaktojoj se nita nije vratilo. To je samo direk-tna materijalna teta. Kada uzmete da tiljudi tamo stvaraju, plaaju porez, osni-vaju porodice i da e njihova deca ostatitamo, ta teta je nemerljiva.

Kakva je situacija sada po tom

pitanju?

Naalost, situacija nije dobra, sada jevelika ponuda. Sve zemlje se bore za kva-lifikovanu radnu snagu, odnosno za mla-de strune ljude jer oni su garancija bu-dunosti, bez njih ne mogu da napreduju.Samo Nemaka trai oko milion progra-mera i jo 400.000 inenjera raznih pro-fila. Orijentisana je, naravno, na zemljecentralne i jugoistone Evrope zbog do-brog kolskog sistema iz kojih se dobijadobro kolovan kadar. Nisu investirali ni-

ta, a cela dobit ide njima. Nije ba kao de-vedesetih, ali bar 70 odsto studenata elida ode odavde. A nikada nije bilo lakeotii nego danas: odu na postdiplomskestudije naue jezik sistem i kompanije

7/24/2019 vreme1302

10/65

Ako su loe posledice toliko oite,

zato se toliko insistiralo na proda-

ji Telekoma, ak uz priu da nam taj

novac od prodaje nije sad potreban?

Mislim da je to uticaj multinacionalnih

kompanija one hoe da kupe celo tritei unite konkurenciju. Te kompanije sudanas jae moda i od samih drava; celata pria o globalizaciji i liberalizaciji u nji-hovom je interesu, a ne u interesu dravai drutava. Nije sporno da morate da radi-te sa multinacionalnim kompanijama, alimoete sauvati ravnopravnost ako ima-te domau privredu, strunu, kvalifiko-vanu radnu snagu, dobre kole.

Konano, te multinacionalne kompa-nije se bore i za taj isti kadar koji sadaradi u Telekomu. Trina utakmica i pro-fit glavni su kriterijumi za te kompanije.To je sutina. Meutim, drave treba davode rauna o lokalnoj privredi, da se iona takmii na tritu pod istim uslovi-ma... U suprotnom, ako nema dobre ko-le i kvalifikovanu, strunu radnu snagu,bie u kolonijalnom poloaju.

Cela ta pria da smo mi korumpira-ni, nesposobni, nestruni, da ne ume-

mo, apsolutno nije tana. Mislim da sumnogi ljudi koji priaju takve prie lobi-sti multinacionalnih kompanija, zastu-

paju ovde neije interese, za to su vero-vatno plaeni.

Mi smo bili najrazvijenija zemlja ju-goistone, moda i centralne Evrope unekim segmentima moderne tehnolo-gije, digitalne elektronike. Bili smo ak iispred nekih velikih sila, Rusije, Kine, Ju-ne Koreje. A nije to tako davno bilo. Akosmo mogli tada, zato ne bismo mogli isada? I danas su deca pametna, samo tood njihovog kolovanja nemamo nita.

Jedan od argumenata za prodaju jebio i da e cena Telekoma sve vie

padati. Da li e se to desiti?

Izgubie vrednost, naravno, ako isisa-mo sve pare iz Telekoma Ako vlasnik i

Srbije, pare ne ostavi Telekomu da doma-inski upravlja njima, investira u novetehnologije, zapoljava strune mlade lju-de; ako im te pare uzima za razne svojepotrebe, i jo zapoljava partijsko lan-

stvo. Onda e propasti, naravno.Kredit za kupovinu u uskoro isti-

e, znai li to da je Telekom firma

praktino bez dugova?

Dali smo 600 miliona evra, reili smose dugova i sad deo koji je iao u dugo-ve ide u profit, moe da se investira. Dr-ava treba da uzima manje, da pusti ru-kovodstvo Telekoma da posluje, da utiesamo preko svojih predstavnika u nad-zornom odboru ali predstavnika kojisu struni, a ne partijskog kadra. To Te-lekom moe da dovede do ozbiljne, kon-kurentne kompanije na tom tritu, kojamoe da se iri i dalje.

Telekom na tritu Srbije i RepublikeSrpske ima vie klijenata nego Telenor iVip, strane kompanije sa svetskim rejtin-gom. Telekomu niko ne brani da se iri naregion, da pravi konzorcijume, partner-stva i sa drugim kompanijama to je svestvar poslovne politike i dogovora. Kao

to bi i trebalo da pree Drinu i daode u Crnu Goru, naravno.

Dosta se pria o viku zaposlenih u

Telekomu. Koliko je realan taj viak?Mislim da je to na nivou spekulacija.

Da li je Telekom napravio neku sistema-tizaciju, da li zna koliko ima ljudi na ko-jim pozicijama, koliki je viak? To morada se uradi sistematino, profesionalno iozbiljno, pa da svako vidi o kom broju lju-di se radi. Inenjera nikad dosta, to je si-gurno, i tehniara. Kada je re o tom pro-izvodnom delu, tu sigurno ima i manjka.Pored toga, inenjera morate stalno da

kolujete, svakih pet godina morate daradite neku inovaciju, osveite im znanje,kaete ta se deava u struci, morate da ihpripremite da ostanu u formi i da prateono to se deava da bi radili svoj posao

Kad je o administraciji re, tu se vripritisak vlasti koja obino dovodi nekva-lifikovan i nestruan kadar na mesta kojaili ne postoje u sistematizaciji ili pak najednom mestu umesto jednog sedi po tro-

je. Ali to treba da se utvrdi jer nama nijeu interesu da otputamo ljude mi ima-mo dvocifrenu nezaposlenost, najveumeu mladim ljudima koja je ozbiljan so-cijalni problem.

To su sve mahom spekulacije i priakada dou oni koji su zainteresovani dakupe Telekom, odnosno trite. Jer, Tele-kom ima najvei broj klijenata u Srbiji, apreko Republike Srpske, gde je kupio mo-bilnu telefoniju, vezana je cela BiH. To jeveliko trite i veliki broj klijenata nebi se oni stalno interesovali za Telekomda ne vredi. Ova kompanija ima jako do-bre resurse, a u ovom trenutku i jako do-bru tehnologiju i vie investira nego Vipi Telenor zajedno.

Da li znate kakva je situacija u -u,

poto se pominje mogunost proda-

je bar nekih njegovih delova?

Ja sam predsednik nadzornog odbo-ra -a, postavila me Vlada Srbije.

se sada nalazi tamo gde je Telekom biopre sedam do deset godina i mora da ura-di ozbiljnu reorganizaciju. je nekad

inilo 14 preduzea koji su svi bili prav-ni subjekti, plus sam . Sada je svedenpraktino na dve firme Proizvod-nja i Distribucija. Deo Distribucije je oti-ao u Elektromreu Srbije i sve to je ura-eno formalno-pravno, ali sada to trebada se sprovede, da se napravi nova siste-matizacija. Onda treba da se vidi kolikostvarno ljudi ima vika.

U proizvodnji sigurno ima manjka lju-di. Drava je napravila veliku tetu -

u zabranom zapoljavanja. Ja razumemda su zabranili zapoljavanje u admini-strativnom delu, ali zabranili su i u proi-zvodnom delu. Za vreme koliko to traje,hiljade ljudi su otile u penziju iz proi

Nama treba rast BDP-a ne jedan ili dva odsto, ve pet odstoda bismo ovu rupu od devedesetih godina do danas ovih

etvrt veka nekako prebrodili. Ukratko: da bismo imali bar

neki pozitivan rast i da bismo za dvadeset godina doli tamo

gde smo bili devedesetih kada se raspadala Jugoslavija.

7/24/2019 vreme1302

11/65

u proizvodnji. Sa te strane, se nalaziu tekoj situaciji: star kadar u proizvod-nji, penzionisanja, rad da tako kaem u duplim smenama u tekim uslovima,pogotovo u rudarskom sektoru, ima do-

sta povreda na radu. Odran je sastanaksindikata i generalnog direktora sa pre-mijerom i nadam se da e se nai ree-nje da se bar u tom proizvodnom deluto hitnije zaposle mladi ljudi.

U sredu 16 januara potpisali smo jedanugovor sa tehnikim fakultetima Univer-ziteta u Beogradu. U prvom krugu e tobiti Mainski, Rudarski, Elektrotehnikii Matematiki fakultet. Kasnije i Pravnii Ekonomski. Nama treba taj kadar potoje u -u prosek starosti oko 50 godina.

proizvodi, ima profit, ne kota dr-avu nita. Kada se racionalizuje, mogaobi vie da zarauje.

Javljaju se sada mnogi novi zahtevi. Miimamo lignit kao osnovni izvor energije ito je relativno prljava tehnologija, a sada

vidite zahteve oko ekologije, zatite ivot-ne sredine. To sve moramo da ugradimoi to kota. Neto e se verovatno dobitikao pomo od , a neto e moratisam da investira, a drava e morati daga pusti da investira jer emo ili plaatipenale ili e nam gasiti kapacitete.

Imamo staru opremu, pogotovo u tomtermosektoru vezanom za ugalj da negovorimo o rudnicima. Mora da se inve-stira, danas je koeficijent korisnog dej-

stva tehnologije povean mnogo vienego to je to bilo pre 40 godina, kada jeta oprema instalirana i kada je bila na ni-vou onoga to se tada deavalo u svetu.

je veliki sistem vei od Telekoma

Srbije. Kada krene da se osavremenjavai uvodi novu tehnologiju, javie se okonjega mnogo firmi koje e ga opsluiva-ti, mnogo malih i srednjih preduzea kaopartneri... je zato vaan za ceo pro-

ces reindustrijalizacije i moe znaajnoda pokrene rast -a.Bilo je izjava da prodaja Telekoma

nije prodaja porodine srebrnine,

mada bi se po istraivanjima javnog

mnjenja moglo zakljuiti da veliki

deo javnosti misli drugaije, da to je-

ste prodaja moda poslednjih zna-

ajnih resursa koje ova drava ima.

U sluaju prodaje takvih resursa ne-emo imati domau privredu i razvoj.Mi moramo da saraujemo sa velikimsvetskim firmama, ali moramo i da setakmiimo. ta emo mi njima da nudi-mo osim jeine radne snage dou ovde,

daju 200 evra platu, drava im da 2000evra po zaposlenom. Zato i dolaze. Odtoga ne moe da bude nikakav budet,

a kamoli razvojni.Nama treba rast -a ne jedan ili dva

odsto, ve pet odsto da bismo ovu rupuod devedesetih godina do danas ovihetvrt veka nekako prebrodili. Ukratko:da bismo imali bar neki pozitivan rast ida bismo za dvadeset godina doli tamogde smo bili devedesetih kada se raspa-dala Jugoslavija.

Zato ove firme koje su zdrave trebaojaati, jer one mogu da pune budet, tu

drava ima manevarski prostor da vodisopstvenu politiku i stara se o zapoljava-nju ljudi. Mi imamo ozbiljan problem sta-re nacije sa odlivom mozgova, odlaskomnajkvalitetnijih i najsposobnijih mladih

ovu zemlju dovedu dotle da bude rav-nopravan partner ostalim zemljama uEvropskoj uniji u koju sada idemo.

Da li je ovo na neki nain pobeda

onog dela javnosti, naroito stru-

ne, koji se zalagao da se ne prodajukompanije znaajne za dravu, dok

su se Vlada i jedan deo ekonomista

zalagali za prodaju?

Nadam se da je ovo neki nov poetakza nas, poetak oporavka privrede i re-industrijalizacije, stvaranja zdrave eko-nomije. Slaem se sa ekonomistima dasu njihove mere tednje, monetarna, fi-skalna politika neto to je potrebno, alito nije dovoljno. Mora da se ima proizvod-nja i mora neko da stvara novu vrednost.Ne moete samo da presipate iz upljeg uprazno i da tu razliku izmeu proizvod-nje i potronje reavate samo tednjom.Naprotiv, reavate je proizvodnjom, takoto raste proizvodnja, to izvozite, zapo-ljavate nove mlade ljude. To je pravi put.Nadam se da su ljudi u politici to shvatili.

Na njima je veliki pritisak. Kada vamdoe neki privatizacioni savetnik, ta onkae? On vas tera da prodate jer ima pro-viziju. Svako eli da kupi jeino i da po-

sle proda skupo. Telekom smo prodava-li dva puta, Italijanima, Grcima, pa smoposle otkupljivali, ve smo taj film gleda-li... Nadam se da su politiari to konanorazumeli, da nije sramota imati domauprivredu, regionalni razvoj, pa se umre-avati u regionu, jer sve te zemlje oko nassu slabe kao i mi. Najlake emo s njimada trgujemo i neto uradimo na ovom ni-vou privrede.

Bili ste i rektor Univerziteta, kako

ocenjujete stanje u nauci u Srbijidanas?

Stanje je loe, napravljena je stratekagreka kada je ukinuto Ministarstvo na-uke. Umesto da su od Ministarstva pro-svete, Ministarstva nauke i tehnolokograzvoja napravili jedno jako ministarstvokoje bi trebalo da bude osnova nekog da-ljeg razvoja, veza sa privredom i osnovavoenja inovativne politike, nauku suugasili i pripojili je prosveti, a prosveta

je ve imala mnogo problema. Svake go-dine se smanjuje budet za nauku.

Sa druge strane, imate slabu privredu,pa nauka ne moe da napravi tu kopusa privredom niti da se komercijalizuje

7/24/2019 vreme1302

12/65

do novih proizvoda itd. Mislim da smo

zemlja koja najmanje finansira nauku uEvropi. Generalno, malo investiramo i uobrazovanje, koje ne poinje sa fakulte-tom, ve sa obdanitem. Drava pria dasu vani obrazovanje i nauka ali kada se

daju para, a para za prosvetu i nauku je

svake godine sve manjeKakva je vaa procena, koliko jo

imamo vremena kao drava, i da li

ga uopte imamo, dok se ne pretvo-

rimo u zemlju koja koluje sve ma

svet, i u sve veem broju jeinu rad-

nu snagu?Ovo to se deava, taj ulazak u , val-

jda e uiniti da nai politiari shvate daje to jedan sasvim drugi vrednosni si-stem Kada krenete sa njima morate da

Prodaja Telekoma

Jo uvek u raljama vlastiKako jedna od najuspenijih firmi u veinskom vlasnitvu drave ponovo nije prodata

Znate, najlake je sedeti u toploj sobi ili kibicovati odnekud

i dobacivati. A neko mora da donese odluke, upravo zato to

znam da e neko u budunosti da me pita a zato je smanjena

cena Telekoma, kad ste mogli da dobijete toliko i toliko. I to e

da rade isti oni, a to je 99 odsto razliitih komentatora, lanih

analitiara i svih ostalih, koji su sve vreme govorili kako je to

nacionalna veleizdaja, kako smo se, eto, mi dogovorili sa ne

znam kim da to preprodamo, da stavimo pare u svoje depo-

ve. Hoe li sad bar da kau, izvinite, lagali smo? Mada delujekao da je odgovarao sebi samom u verziji iz 2011. godine, Alek-

sandar Vui je na ovaj na-in obrazloio odluku svo-

je vlade i Komisije za pri-

vatizaciju Telekoma (odlu-

ku koja je, po njegovim re-

ima, bila jednoglasna) da

se odbije ponuda neime-

novanog amerikog fon-

da za kupovinu veinskog

dela Telekoma Srbije.

Po Vuievim reima na

konferenciji za tampu

od 11. decembra po podne,

dana kada je ponuda bila

odbijena, ukupno je bilo est ponuda za Telekom, od toga jed-

na ozbiljna, sa kojom je manje-vie sve bilo u redu, osim cene.

Tog decembarskog prepodneva, kada je odloio saoptavanje

odluke za po podne, Vui je rekao: Da smo dobili sto milio-

na veu ponudu, odmah da vam kaem, bez razmiljanja bih

prihvatio, a ovako se jo lomimo. Do popodneva, oito, tih e-

ljenih dodatnih sto miliona nije bilo ponueno, i akcionarsko

drutvo Telekom Srbija je ostalo u veinskom vlasnitvu Re-publike Srbije (58,11 odsto akcija).

: Pre konanog odbijanja, u medijima su cirkulisaledve opcije Novosti su u oktobru pisale da je ameriki inve-

sticioni fond Apolo dao ponudu od 1,2 milijarde evra za 58 od-

sto akcija Telekoma, sa ciljem da sredi kompaniju i preproda

je Doje Telekomu za dve godine. Danas je sredinom novem-

bra objavio da je Kolbek kapital, takoe ameriki investicioni

fond, ponudio 1,47 milijardi za 58 odsto Telekoma, da je to za

oko 170 miliona evra vie od sledee ponude po visini, kao i

da drava ponudu Kolbeka smatra zadovoljavajuom. Ina-

e, portal Pitaljka, koji se bavi istraivanjem korupcije, sa-

optio je sredinom novembra da je kompanija Lazard, savet-

nik Vlade Srbije u privatizaciji Telekoma, u sukobu interesa, s

obzirom da je fond Apolo strateki partner Lazarda od 2008.

godine. U kupovini Telekoma Srbije, Apolo je nastupao zajed-

no sa Telekomom Slovenija.

Ipak, oito, nita se od ovih medijskih predvianja nije ostva-

rilo. Vui nije eleo da kae ko je bio taj najbolji ponua, niti

koja je to cena njemu bila 100miliona evra ispod prihvatlji-

ve kaemo njemu jer je 11.

decembra pre podne takoe

izjavio da ne pamti da je bio

u takvoj vrsti nedoumice i u

takvoj situaciji da veoma te-

ko donese odluku kao to je

ova, a i zakljuio je da Tele-

kom jeste jedan od naih na-cionalnih resursa, mada sva-

kako nije naa srebrnina i ne

vredi koliko smo mi priali, ali

ne vredi ni malo.

Nakon propale prodaje, premijer je objasnio da e Telekom

morati da se reorganizuje kako bi mogao da pobeuje na tri-

tu. To bi, po njegovim reima, znailo da e u kompaniju biti

uveden profesionalni menadment verovatno po ugledu na

ono to je uraeno u elezari Smederevo, ali da o tome nije

dovoljno razmislio jer je svu panju usmerio na privatizaci-

ju. Ujedno je najavio i podizanje performansi Telekoma u na-

redne tri-etiri godine, kada bi ova kompanija trebalo da vre-di vie nego danas. Sutradan se ukljuio i ministar Vulin, na-

javljujui smanjenje broja zaposlenih, kao i druge rezove, jer

je to jedini nain da to preduzee opstane, dodajui da veruje

da u vezi sa otputanjem nee biti otpora i sukoba jer su pred-

stavnici sindikata toga svesni. Da je privatizovano, time bi se

bavio neko drugi, ali poto nije time e se baviti drava, ali

e se baviti kao najbolji menader na svetu, sa prvenstvenim

ciljem da to bude uspeno i jako preduzee koje e morati da

7/24/2019 vreme1302

13/65

tih stvari e morati i da sprovedu, oni u

imaju razvojnu politiku. Mislim da eto biti dobra kola za nae politiare, dae oni da se obrazuju i shvate o emu setu radi. Nae politiare interesuju samoizbori Njih interesuju kratkoroni rezul

a narod ima kratku pamet pa zaboravi

ta su obeali a ta su uradili. Nadam seda e konano prevladati svest da postojineto to je javni, drutveni interes, a neinteres jedne politike stranke. Inae eto kotati i njih same Ne mogu da ive u

e biti visok nivo korupcije, kriminala, tu

nikome nee biti lepo. Konano, jednogdana e njihova deca otii iz ove zemlje.To mora da se ozbiljno shvati, to je stra-teki interes drave, moda i pitanje op-stanka drave i naroda

se nosi sa ogromnom konkurencijom na tritu, izjavio je Vu-

lin na Pinku, a preneo Tanjug.

:Nakon sveg ovog vajkanja i izjava koje bi vie prista-jale svee izabranoj vlasti, a ne onoj koja je na funkciji ve tri i

po godine i koja je bezbroj puta do sada mogla da uvede i pro-

fesionalni menadment, i da smanji broj zaposlenih i poveaefikasnost, i sve tome slino, ostaje pitanje: a zato Vui nije

prodao Telekom Srbija? Vui, a ne Vlada Srbije, jer opet, kao

i u mnogim prethodnim sluajevima, i ovde deluje da se onajednoglasna odluka Vlade i Komisije za privatizaciju Teleko-

ma sastojala od jednog jedinog glasa. No, vratimo se proda-

ji: veliki put su preli i Aleksandar Vui i Srpska napredna

stranka od prolea 2011. i pokuaja privatizacije Telekoma od

strane vlade Mirka Cvetkovia i Demokratske stranke. Dok

je trajalo natezanje izmeu Vlade Srbije i Telekoma Austrija

o minimalnoj ceni koja bi bila prihvatljiva za 51 odsto Teleko-

ma, je podneo krivinu prijavu protiv predsednika vladeCvetkovia i pojedinih lanova vlade zbog sumnje da su zlou-

potrebili slubeni poloaj i izvrili delo prevare u procesu pro-

daje Telekoma. Braniemo Telekom od prodaje na sve mogu-

e demokratske naine. Ne iskljuujem mogunost da orga-

nizujemo ivi tit oko zgrade teleoperatera kako bi se sprei-

la njegova prodaja, izjavio je krajem aprila Vui, tada zame-

nik predsednika -a.

Pravni tim -a u sastavu Dejan urevi, Vladimir Cvijan i

Marko uri sastavio je krivinu prijavu u kojoj je navedeno

da su predstavnici Vlade Srbije prilikom prodaje Telekomapredlagali, donosili i sprovodili odluke koje su viestruko tet-

ne za dravu Srbiju i graane. Dananji direktor Kancelarije

za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije optuio je da

namerava da novac od prodaje Telekoma Srbija zloupotrebizarad ouvanja svog poloaja, a dananja guvernerka Narod-

ne banke Srbije je izjavila: Poto su varali graane u prethod-

nom izbornom ciklusu, sada e najprofitabilniju kompaniju

prodati da bi tu la makar donekle pretvorili u realnost, pa,

ako mogu, da tako potkupe graane za sledei predizborni

ciklus. Podsetimo, sve ovo se dogaalo u aprilu 2011, za vre-

me trajka glau Tomislava Nikolia koji je trebalo da potrajesve dok Boris Tadi ne raspie izbore. Tri i po godine kasnije,

u januaru 2015, Vui je naveo da emo dobiti najveu cenu

u istoriji koju je Telekom mogao da dobije, te da e cena biti

dramatino vea od one koja je ponuena 2011. godine, kada

su neki to pokuavali pre izbora da rade, a sve kao posledi-

ca toga da je Srbija postala stabilna ekonomija, to se vidi po

izvetajima meunarodnih institucija i zapadnih zvaninika.

:Odgovor na ovo pitanje je brutalno

jednostavan vredi onoliko koliko kupac hoe da ga plati, a

sve ostalo je spisak lepih elja prodavca. U 2011, Vlada Srbije

traila je 1,4 milijarde evra za 51 odsto vlasnitva Telekoma Sr-

bija. Jedini ponua bio je Telekom Austrija, koji je u martu

2011. ponudio 950 miliona i 450 miliona evra investicija. Na-

kon to ova ponuda nije prihvaena, Telekom Austrija je po-etkom maja 2011. ponudio 1,1 milijardu evra za 51 odsto, ali

od toga 800 miliona evra odmah, a ostatak od 300 miliona da

se isplati do 2020. godine. Dakle, tada je kupac bio spreman

da plati 1,1 milijardu za neto vie od polovine kompanije, to

znai da je celokupna kompanija tada procenjena na oko 2,16

milijardi evra, minus dugovi, koji su bili poveliki, verovatno

preko pola milijarde na primer, u 2006. godini Telekom Sr-

bija je napravio poveu akviziciju kupivi Telekom Srpske u

BiH za 646 miliona evra, iznos koji je posle godinama vraao.

Kakva je situacija sada? Prema Due Diligence izvetaju fran-

cuske kue Lazard Freres, koji je bio zavren u junu ove godi-ne i namenjen Vladi Srbije upravo povodom nedavno izjalov-

ljene prodaje Telekoma, neto dug cele grupe Telekom Srbija

(dakle, Telekoma i firmi u njegovom vlasnitvu) na kraju 2014.

godine iznosio je 322 miliona evra. Vui je na konferenciji izja-

vio da je, za razliku od 2011, kada je Telekom bio procenjen na

4,8 puta (Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation

and Amortization), ameriki fond procenio Telekom na esto-

struki . Prema Due Diligence izvetaju, konsolidovan

je u 2014. bio 46,5 milijardi, pa bi onda prema tome ceo

Telekom vredeo skoro 280 milijardi dinara, ili skoro 2,31 mili-

jardu evra, a dravi bi, po ovoj raunici, za 58,11 odsto trebalo

da pripadne 1,34 milijarde. Kada se od 2,31 milijarde oduzme

dug, dobija se vrednost od oko dve milijarde, pa se jo jednom

postavlja pitanje: zato Vui nije prodao Telekom? ta bi mu

znailo da je dobio jo 100 miliona, pa da ga proda za 1,44 mi-

lijarde? Mobtel je 2006. prodat za dvanaestostruki , ali

to je bilo neko prolo vreme, pre finansijske krize, mada su se

Miroslav Mikovi i njegov internet tim pohvalili kako je te

iste 2011. Maxi prodat za 11,8 puta . Moda klju lei u

injenici da bi kakav investicioni fond, voen logikom profi-

ta, zauvek prekinuo praksu zloupotrebe Telekoma u politi-ke svrhe. Nestalo bi uzimanje kredita da bi se uplatilo 10,4 mi-

lijarde dinara dividende u januaru jer su vlastima potrebne

pare, mada se jo ni ne znaju poslovni rezultati za prethodnu

godinu; ne bi se zaposlenima jednokratno uplaivao 701 mi-

lion dinara bonusa pred izbore; nestalo bi sponzorisanje, po-

maganje i saradnja sa mnogim podobnima; nestalo bi partij-

sko zapoljavanje, kima i ove i prethodne vlasti.

RADMILO MARKOVI

7/24/2019 vreme1302

14/65

Mediji

Glasanje, preglasavanje

i sugestijaini se da se nekom iz naprednjakih redova nije dopalo da u Savet REM-a sada budeizabran neko ko se nee pokoriti vladajuim medijskim silama, ignorisati bezakonje u etru,

praviti se gluv i slep na politiku propagandu koju na nacionalnoj frekvenciji plasira eljko

Mitrovi, biti hladnokrvan prema rijaliti prostaklucima, donositi kontroverzne odluke o

dodeli frekvencija i, uopte, initi sve ono po emu je Savet REM-a do sada bio poznat

O

d svog osnivanja 2003. godine, Re-publiko telo za elektronske me-dije (, ranije ) vai za in-

stituciju u kojoj se sve ono to je jedno-stavno i to bi moglo da se rei bez veihproblema, na voleban nain pretvara upolitiki vodvilj u kojem se uglavnom nezna ne samo kakav e biti epilog, nego nita je tema radnje i ko su zapravo glavniglumci. Nije stoga nikakvo udo to seovih dana upravo to dogodilo i s procedu-rom za izbor novog lana Saveta -a.

Zbog svega toga, u trenutku nastankaovog teksta, neizvesno je da li e kandi-

dati za lanstvo u Savetu -a biti lju-di koji su dobili najvie glasova, neko koje preglasan, ili pak neko trei. Neizve-sno je takoe ta e se deavati u skup-tinskom odboru za informisanje, potoje predsednica tog tela Vesna Marjanovinajavila da nee potpisati odluke koje jedonela -ovska veina, a koje su kakoje istakla primer grubog krenja Ustavai Zakona o elektronskim medijima.

Sve je poelo ba onako kako pravila na-

lau. Poto lanu Saveta Goranu Pekovi-u istie mandat, predstavnici ovlaenihpredlagaa 38 organizacija koje se baveslobodom izraavanja i zatitom pravadece sastali su se 10. decembra u Skup-tini Srbije, kako bi predloili dva kandi-data od kojih e narodni poslanici izabratinovog lana Saveta. Poto zakon ne preci-zira nain glasanja, na samoj sednici usvo-

jen je predlog da svaka organizacija glasaza po dva kandidata ako tako eli. Naosnovu stenograma s ove sednice, u kojije Vreme imalo uvid, jasno je da su pri-sutni predlog prihvatili s tim to je njih 16

U svakom sluaju, pobednici glasanjabili su Sneana Stojanovi Plavi s 22 gla-sa i Milan Antonijevi s 21 glasom. Dosa-danji lan Saveta Goran Pekovi dobioje 16 glasova i tako ispao iz trke. Kako bizapeatili ovakvu odluku, predstavni-ci 38 organizacija potpisali su zapisnikkoji je vodila sluba Odbora za kulturu iinformisanje.

Da se na tome zavrilo, ne bi bilo nika-kvih problema. Ali, ne lezi vrae.

Preko noi, isti ljudi koji su potpisali za-pisnik i mirno otili sa sednice, naprasnosu shvatili da je dolo do greke. Odboru

za kulturu i informisanje stigle su albe,u kojima se primeuje kako je nezakonitoto to su neki glasali za po jednog, a nekiza dva kandidata kao da i sami nisu pri-stali na takvo pravilo, kao da nisu potpi-sali zapisnik, kao da su tokom sednice bilinegde drugde.

Ba poput iznenada probuenih ali-laca, hitro su reagovali i lanovi Odbora zakulturu i informisanje: na sednici odra-noj ve sledeeg jutra, 11. decembra, veina

u Odboru donela je odluku o ponavljanjuglasanja. Ova trka s vremenom organizo-vana je pre nego to je stigao stenogramsa sporne sednice, pre nego to se ulo mi-ljenje drugih uesnika sastanka, ak i prenego to su predlagai na koje su se albeodnosile i obaveteni o tome (!).

Nije, naravno, teko zakljuiti da se ne-kom iz naprednjakih redova (ik pogo-dimo kome) nije dopalo da u Savet -a sada bude izabran neko ko se sigurno

nee pokoriti vladajuim medijskim sila-ma, ignorisati bezakonje u etru, praviti segluv i slep na politiku propagandu kojuna nacionalnoj frekvenciji plasira eljkoMitrovi biti hladnokrvan prema rijali

odluke o dodeli frekvencija i, uopte, ini-ti sve ono po emu je Savet -a do sadabio poznat (vidi okvir Mentalna higijena).Rauna se, valjda, da ono malo glasova kojisu do sada iskakali iz te -ovske har-monije ne bi trebalo dodatno osnaivati.

Da stvar bude jo bizarnija, ta sednicabila je posveena potpuno drugoj temi:ova je sasvim neplanirano ubaena kaonova taka dnevnog reda, a odluka kojaje doneta nije u skladu ni sa jednom ta-kom nijednog postojeeg zakona koji seodnosi na regulaciju elektronskih medija.

Mentalna higijenaU razgovoru za Vreme Sran Drago-

jevi napominje da sva tri kandidata

za lana Saveta -a, na osnovu bi-ografija, deluju da bi mogli valjano i

odgovorno da obavljaju taj posao, alida on lino osea zebnju zbog forsi-

ranja reizbora dugogodinjeg lana

tog tela. Mislim da je njihov blago-naklon odnos prema reality progra-

mima kumovao primitivizaciji Srbi-

je, forsiranju nasilja i bestijalnog po-naanja, i stvaranju novih idola mla-

dih u galeriji kriminalaca i prostitut-ki. Imali su u rukama zakonom pro-pisane mehanizme suspenzije i oduzi-

manja frekvencije i nisu uinili nita.

Legitimno je postaviti im pitanje da li

ste: a) zastraeni, b) korumpirani, ilic) jednostavno primitivni. Ba zbog

svega toga, ovaj izbor nije samo ne-kakva mini afera oko glasanja meu

predlagaima novog lana -a, ve

see do vanih pitanja o tome kakvemedije hoemo, ali i zasluujemo

koja se tiu, na kraju krajeva, i men-

7/24/2019 vreme1302

15/65

Oni se i nisu pozvali ni na ta drugo,osim na albe predlagaa. Ali, ako imateveinu, vi moete da izglasate kako je crnobelo, a belo crno, objanjava za Vremepredsednica Odbora Vesna Marjanovi,koja je na sednici 11. decembra bila pot-puno nemona pred naprednjakomveinom.

To inae i nije tako teko, poto je u Od-boru ima 9 lanova -a, 2 lana , 2 la-na -a, dok po jednog lana imaju , i . Dakle, ak i kada bi se svi udru-ili protiv neke naprednjake inicijative,ne bi mogli da ih nadglasaju. Ovaj put, re-cimo, i nisu ni glasali, ali to ni nakoji nain nije uticalo na rezultat, ba kaoto nikakvog uticaja nije imalo ni protiv-ljenje poslanika -a Srana Dragojevia

onome to se deava.Mislim da je greka napravljena jo pre

te sednice Odbora. Naime, na prethodnojsednici, kada su razmatrane prijave kan-didata koje su podneli predlagai, uoenesu brojne manjkavosti, kako u dokumen-taciji koju je trebalo da dostave predlaga-i tako i u injenici da je jedan broj predla-gaa dostavio samo po jednog kandidata,umesto dva, kako zakon nalae, objanja-va Dragojevi za Vreme, napominjui da

je to na kraju rezultiralo izjanjavanjempredlagaa za jednog ili za dva kandida-ta. Iz zapisnika sa sednice 10. decembranesumnjivo sledi da su se svi predlagaisaglasili sa principom glasanja i dali pot-pis na rezultate glasanja i izbor dva kan-didata. Predlagai gospodina Pekovia susportske organizacije i zato je zanimljivoda sada, nakon utakmice sa ijim su setokom, pravilima i rezultatom sloili, os-poravaju rezultat. Upravo bi oni morali da

shvate da ovo odstupa od pravila fer-pleja.

No, tuna pria o izglasavanju kandi-

data za novog lana Saveta nije se zavr

odluci. Kada su uli ta se dogodilo, pred-lagai dvoje izabranih kandidata uputilisu Odboru svoje albe. Sasvim oekivano,princip hitnosti, koji je prethodno prika-zan ovaj put nije bio na snazi.

Predsednica Odbora odbila je da potpi-e odluku o ponovnom glasanju, a za 14.decembar ujutro zakazala je novu sed-nicu kako bi se razmotrili novopristigliprigovori.

Predstavnici Srpske napredne stranke,onako priljeni samo tri dana ranije, nisuse pojavili na sednici.

Predsednica je zakazala i novu sedni-cu, dva sata kasnije, kako bi se poslanicikonano okupili, ali ni ovaj put nije imalasree. Idua sednica zakazana je za sredu,16. decembar (kada e ovaj broj Vremena

ve biti u tampi).Ukoliko taj poziv ne urodi plodom, 18.

decembra istie zakonski rok za ovu fazuizbora. Savet -a e u tom sluaju dodaljnjeg raditi u skraenom sastavu, tj.bez jednog lana.

U meuvremenu, u utorak, 15. decem-bra uvee, stvari se dodatno komplikuju.lanovi Odbora za kulturu i informisanjeiz redova -a poslali su predstavnicima38 nevladinih organizacija obavetenje da

su na sednici 11. decembra razmatrane al-be na proces glasanja 10. decembra i da jeprihvaen predlog da se predlagaima su-gerie da odre novi sastanak kako bi bilau prilici da ponove postupak utvrivanjakonanog predloga dva kandidata za Sa-vet regulatora i to tako to bi svaka orga-nizacija glasala za po jednu osobu.

Nije, dakle, u pitanju odluka o ponav-ljanju glasanja, ve o sugestiji da to budeuinjeno i to onako kako , a ne ovla-

eni predlagai, smatra da bi trebalo dabude ili, jo preciznije, onako kao to mi-sle predstavnici vladajue stranke, a neonako kako nalae zakon. Osim toga, tunijejasnotaseu meuvremenudogodilo

dogodilo? Kada je i kako nalog za ponav-ljanje izbora, postao sugestija?

Predsednica Odbora Vesna Marjanoviu razgovoru za Vreme kae da sada imadovoljno elemenata koji govore da veinau Odboru pokuava da se umea u pro-ces u koji to telo u ovom trenutku nemaovlaenja da se mea. O ovome u izve-

stiti sve institucije koje se bave slobodommedija i evropskim integracijama. Kao na-rodna poslanica koja je ovde poloila za-kletvu, ja sam obavezna da uvam Ustavi zakon, a podseam i svoje kolege iz -ada je na posao da titimo parlament kaoinstituciju, a ne neije stranake ili privat-ne interese.

Pria o izboru novog lana Saveta -a jako je komplikovana i teko ju je ra-zumeti. Meutim, detalji ovde zapravo

nisu ni vani. Vaan je princip novo-uspostavljeni modus operandi onih kojimisle da su povukli boga za bradu i damogu sve to im padne na pamet.

A to je valjda svakom jasno

TrendoviMeni sve ovo nije udno, zato to

ve izvesno vreme pratimo na kojinain se biraju predstavnici civil-

nog drutva u bilo koju radnu grupui bilo koje telo u kojem civilno drutvo

ima pravo na predstavnika, objanja-

va za Vreme Maja Stojanovi, izvr-

na direktorka Graanskih inicijati-

va, koje su, uz 20 drugih organizaci-ja, stale iza dvoje kandidata pobed-nika glasanja.

Po njenim reima, ovo je samo jedan

u nizu problema koji se javlja kadabilo koji nezavisni predstavnik civil-

nog drutva treba da ue u neko vla-dino telo. To smo do sada imali u rad-

nim grupama koje su se ticale krivi-

nog zakonika ili zakona o socijalnojzatiti. Radna grupa za zakon o vo-lontiranju, recimo, nije formirana ne-

koliko godina jer nisu znali koga da

u tu radnu grupu stave. Ovo sada jesamo mnogo javnije, zato to se tiemnogo bitnije teme za ukupnu popu-

laciju, pa se o tome vie pria. Meu-tim, to je trend koji primeujemo jood 2012. godine, od kada niko ko je le-

gitimni predstavnik civilnog drutva

prvo ne moe da ue u radnu grupu, aonda i ako ue u tu radnu grupu, bude

preglasavan, kae Maja Stojanovi.

REM RIJALITI:

Sedite

Republikog tela

za elektronske

medije

Foto: M. Milenkovi

7/24/2019 vreme1302

16/65

Istraivanje javnog mnjenja NSPM

Jo jedna (o)tuna jesenDosta osnovano bi se moglo zakljuiti da SNS zaista polako (o)pada, ali da na drugoj strani i

dalje niko ozbiljno ne raste. Naprednjaci se trenutno kreu negde na samoj ivici od 40 odstoopredeljenog birakog tela (2224 od ukupnog), to svakako jeste astronomski rezultat,

pogotovo kada se uporedi sa rejtinzima ostalih politikih subjekata. Ali ne treba smetnuti

s uma ni injenicu da je i Miloevi u trenutku pada imao podrku od 35 odsto glasaa

itaocima Vremena e se modauiniti da nema velikih promenau odnosu na septembarsko istra-

ivanje koje smo prezentovali na ovimstranicama. Ali tada je u pitanju bilo te-rensko istraivanje (licem u lice), nakojem, po pravilu, ispitanici odgovarajuiskrenije, a vlast prolazi dosta loije. No,u meuvremenu, u oktobru, imali smo ijednu telefonsku anketu, na kojoj su i Vui ponovo eksplodirali (to zbog te-

lefona, to zbog kvazipatriotskog medij-skog pumpanja (pri emu se, sa stanovi-

ta rejtinga, posebno zahvalnim i plodo-nosnim pokazao migrantski rat sa hr-vatskim premijerom Milanoviem), odno-

sno gotovo su se vratili na nivo iz marta2014. godine. Sada je anketa bila takoetelefonska, a rejting -a i Vuia je ipak

pao i ponovo je veoma slian onom iz sep-

tembra a u odnosu na oktobar manjiak za 46 procentnih poena.

Dakle, dosta osnovano bi se moglo za-kljuiti da zaista polako (o)pada, ali

da na drugoj strani i dalje niko ozbiljnone raste. Naprednjaci se, po naem uvi-du, trenutno kreu negde na samoj ivi-ci od 40 odsto opredeljenog odnosno,2224 ukupnog birakog tela, to sva-kako jeste astronomski rezultat, pogoto-

vo kada se uporedi sa rejtinzima ostalihpolitikih subjekata. Ali ne treba smet-nuti s uma ni injenicu da je i Miloeviu trenutku pada imao podrku od 35 od-sto glasaa. Dakle, svaki rezultat ispod

40 odsto Vuia i naprednjake uvodi u

zonu crvenog alarma, pogotovo to je Vu-

i nametnuo neprestano forsiranu igru

sam(i) protiv svih.

,

Ono to je karakteristino za ovu an-ketu jeste upadljivo povean broj neizja-

njenih i iskreno neopredeljenih, onih koji

su se razoarali i u i opoziciju i kojikau da sigurno nee glasati ve e boj-

kotovati izbore ili precrtati i pocepati li-sti, onih koji kau da su verovali mnogi-

ma ali da sad vie nade nema I za razliku

ovim novim apstinentima sada su naj-brojniji razoarani naprednjaci.

Stanje u Srbiji, kao i sopstveno mate-rijalno stanje, ocenjuje se kao neprome-njeno loe rezignirano i bez previe ko

Telefonsko istraivanje, sprovedenou periodu od 25. novembra do3. decembra 2015. na reprezentativnom

k d i i ik i ij

Ako biste (ipak) izalina izbore, za kojustranku biste glasali?

sa

neizjanjen

ima

bez

neizjanjen

ih

SNS .% .%

DS .% .%

SPS .% .%

SRS .% .%

Dveri .% .%

DSS .% .%

SDS .% .%Dosta je bilo .% .%

LDP .% .%

LSV .% .%

JS .% .%

SDPS .% .%

SVM .% .%

PUPS .% .%

NS .% .%

SNP .% .%

ostali .% .%nema stav .%

ukupno % %

Da li mislite da postoji potreba iprostor za jednu novu politiku snagu?

Da .%

Ne .%

nemam stav .%

ukupno %

Kako biste, ocenom od 1 do 5, ocenilitrenutno stanje u Srbiji

1 2 3 4 5 Srednja ocena

.% .% .% .% .% .

Ako bi se sledee nedelje odralivanredni parlamentarni izbori, da libiste na njih izali?

da, sigurno bih izaao .%

moda / verovatno bih izaao .%

ne, ne bih izaao .%

bez odgovora .%

ukupno %

Ocenite po kolskom

sistemu, ocenom od 1 do5, sledee linosti:

Srednjeocene

Aleksandar Vui .

Dragan Markovi Palma .

Rasim Ljaji .

Vuk Jeremi .

Ivica Dai .

Tomislav Nikoli .

Vojislav eelj .

Sanda Rakovi Ivi .

Nenad anak .Boko Obradovi .

Boris Tadi .

Bojan Pajti .

edomir Jovanovi .

7/24/2019 vreme1302

17/65

jedinica. A ta da vam kaem, doite davidite kako ivim.)

Ali ima i onih kojima se ovo pitanje nedopada jer smatraju da ono predstavljaatak na trenutnu vlast, pa ljutito nego-

duju i objanjavaju da to to oni ive gore(a ive!) nipoto nije proizvod ove Vlade,ve prethodnika, koji su harali zemljomSrbijom i opustoili je, pa ovi sad ne mogu

da nadomeste sve to, ve su primoranida uvedu mere tednje kako bi se stva-ri vratile u normalu. (Eh, sad, pa ivimgore ali... Razumem ja na ta vi menenavodite. Jeste da ivim gore, i jeste dasu mi oduzeli od penzije, ali vidite ovi suprvi na vlasti koji su uveli mere tednje,

a prethodni su se samo zaduivali i rasi-pali, pa sad moramo malo da istrpimo, ali

ja verujem da e to uroditi plodom. Kad

doete u praznu kuu, morate da teditekako biste je napunili )

miljenju, aktuelnom padu Vuievogrejtinga verovatno je najvie doprine-lo ovo mnogo reklamirano poveanjeplata i penzija koje ga je, zapravo, ko-talo mnogo vie nego prologodinjesmanjenje.

Pristalice, meutim, kao i u svakoj sek-

ti, nevolju tretiraju kao iskuenje i dobru

priliku za jo veu demonstraciju svogpravoverja. (Naravno da jeste, pa zar vine vidite, ko god hoe moe jasno da vidi,

da rezultata ima. Verujem da jeste, pai u kui ako smanjite trokove i ubacu-jete tu razliku u kasicu, posle par mese-ci kasa e se napuniti.) Ostali su, meu-tim, malo sumnjiavi i misle da ako i ima

nekog pomaka da je to samo delimino,skoro neprimetno poboljanje, dok ve-ina sa sarkazmom navodi da oni nisuosetili te rezultate, ali da jesu osetili po-nienje, jer im je penzija uveana za stoili dvesta dinara. (Mislim da jeste. Ali je

to delimino, kratkorono poboljanje.Jeste, jeste, kako da nije, pa evo ja to ose-

tio po svom depu, za celih 150 dinara mi

poveali penziju koju su prethodno sma-

njili, sramota.)Zanimljivo je i to da bar 50 odsto bira-

a -a, ako ne i vie, na pitanje o izboru

stranke odgovara da ne bi glasali za ,ve za Vuia.

A: Za koga biste glasali?I: Za Vuia.A: Mislite, za ?I: Rekao sam vam, ne za ,

ve za Vuia.Uoljivo je da bi pitanje migranata sve

vei broj anketiranih reio podizanjemneke barijere (procenat je drastino sko-io kada je u formulaciji pitanja re zidzamenjena barijerom), naravno, uko-liko ne postoji mogunost njihovog br-zog tranzita, to je onda prilika za demon-

straciju bezbolnog humanizma. Samojedan manji procenat ispitanika (oko 20odsto) ponudio bi trajno azil, ostali su sve

skloniji orbanovskim reenjima. (Kakosvi, tako i mi. Pa, jeste, ao mi ih je, alinemamo mi mogunosti da ih primimo.

Ponuditi azil, ali samo onima koji su zai-

sta ratom ugroeni.)Glasai - a, kao i koalicionih strana-

ka, misle i odluno tvrde da je ova Vlada

Da li podravate ulazak Srbije u EU?

Da .%

Ne .%

nemam stav .%

ukupno %

Ukoliko EU i susedne zemlje obustaveprijem migranata i postave barijerena granicama, ta mislite da bi ondaSrbija trebalo da uradi?

da ponudi azil i ostanak u zemljionima koji to ele .%

da, poput Maarske, Bugarske idrugih, podigne bareru na granicii ne dozvoli im ulazak u zemlju

.%

nemam stav .%

ukupno %

Zastupljenost ispitanika premastarosnoj kategoriji

stranka do godina preko godina

SNS (A. Vui) .% .%

DS (B. Pajti) .% .%

SRS (V. eelj) .% .%

DSS (S. Rakovi Ivi) .% .%

SPS (I. Dai) .% .%

LDP (. Jovanovi) .% %

LSV (N. anak) .% .%

Dveri (B. Obradovi) .% .%

SDS (B. Tadi) .% .%

Dosta je bilo(S. Radulovi)

.% .%

ostali .% .%

neizjanjeni .% .%

Da li koristite internet i koliko esto

stranka svakod-nevno nekoristim

SNS (A. Vui) .% .%

DS (B. Pajti) .% .%

SRS (V. eelj) .% .%

DSS (S. Rakovi Ivi) .% .%

SPS (I. Dai) .% .%

LDP (. Jovanovi) .% .%

LSV (N. anak) .% .%

Dveri (B. Obradovi) .% .%

SDS (B. Tadi) .% .%

Dosta je bilo(S. Radulovi)

.% .%

ostali .% .%

neizjanjeni .% .%

Da li, prema Vaem miljenju, danasivite bolje ili gore nego pre trigodine?

bolje .%

gore .%

isto .%bez odgovora .%

ukupno %

Kakva je, prema Vaem miljenju, ovavlada u odnosu na prethodnu?

ista .%

bolja .%

gora .%

bez odgovora .%

ukupno %

Kakva su Vaa lina oekivanjau pogledu ivotnog standarda unarednih godinu dana?

bie bolji .%

ostae isti .%

bie gori .%

ne znam/nemam stav .%

ukupno %

Da li verujete da je mera smanjenjaplata i penzija donela oekivanirezultat?

Da .%

Ne .%

nemam stav .%

ukupno %

7/24/2019 vreme1302

18/65

bolja. (Booolja, i to mnogo. Pa naravnoda je bolja. Hiljadu puta bolja.) Tvre pri-

stalice opozicije kau da je gora, dok ne-izjanjeni i neopredeljeni uglavnom misle

da je ista, mada je primetno da i deo njih

misli, ili se bar nada, da je moda malobolja. (Ma svi su oni manje-vie isti, aliipak mi se ini da su ovi sad malo bolji,bar pokuavaju neto.)

,

Na kraju, kao i na poetku, opet tre-ba istai uticaj medija, jer mnogi od ispi-tanika odgovaraju na sledei nain: Pavidite, jue sam ba gledao na televiziji iVui kae... Pa, ja verujem Vuiu, a on

kae... Vui to kae i uradi, evo sad baitam u novinama.

A poto jedan (p)ogled vredi vie odhiljadu rei, evo i jednog karakteristi-nog primera medijskog uticaja na per-cepciju, kojeg se treba uvek setiti u tre-nutku kad se zapitate: A zato ovoradi, zato se blamira podrkom odre-enih medija i zato dozvoljava da gablamiraju?

A: Iz kojih se novina

informiete.G: Informer.A: Koristite li internet?G: Jao, pa ja ne. Ali, znate,

imamo dva samo unuke oba odnele za

A: A da li podravate prodajuTelekoma?

G: Pa, ta se ja u to razumem,ali vidim da emo svi da dobijemo nekepare, tako kae Vui.

A: A da li verujete da je ovamera smanjenja plata i penzija donelarezultat?

G: Pa, vidite, meni nisu nitaodbili, ali vidim da ovima to jesu sad vra-

aju, tako da to da ne verujem.A: A za koga biste glasali?G: Pa za ovu novu stranku,

ovu sad.A: Koju novu stranku?G: Pa, ovu, Vuievu.A: U kog politiara imate naj-

vie poverenja?G: Pa ja verujem u Vuia, evo

sad bio i na taj telegraf i kae da je ispra-van, pa kako onda da mu ja ne verujem.

I dade gospoa Tomi i Vuiu i Dai-u petice, pa i Tadiu trojku, kae, vole-la ga ranije!

Ali doosmo i do nevoljenog Pajtia.G: Jao, pa ja njega neto ne po-

znajem, ali nekako mi se ne svia.A: Pa, jel ga ne poznajete, ili

vam se ne svia?G: Pa, ne znam ga ba, ove gore

znam i oni su dobri, a za njega kau da oni nije ba neto.

A: Pa, dobro, jel neete da gaocenite ili hoete, i kojom ocenom?

G: Pa ne znam nekako mi se

Da li smo i ta smo saznali ili nauili izovih nekoliko tekstova u Vremenu to-kom 2015. godine? Zavisi od toga ta je ko

znao ili oekivao. Ali neke pretpostavke

su testirane, a neke hipoteze potvreneili opovrgnute. Uvek ima onih koji zna-ju sve pogotovo naknadno koji imaju

nos i sve oseaju u stomaku, odnosnokojima nita nije iznenaenje niti nepo-znato. Generalno, iz vlasti su apsolutnonezadovoljni naim, tj. njihovim nepri-hvatljivo niskim rejtinzima iako su oni

svega nekoliko procenata manji od onoga

to je na vrhuncu Vuieve popular-nosti osvojio sa sve Rasimom, Vulinom,Vukom, Veljom, Kariem i MarijanomRistieviem. A jo vie su nezadovoljnitime to naa istraivanja nisu potvrdi-la da je opozicija ba toliko mrtva i jad-na koliko je zacrtano da treba da bude(to, opet, ne znai da je jaka i u dobromstanju). S druge strane, ni protivnici vla-sti nisu sreni to je pao tako malo,previajui sitnicu da taj pad treba dabude plod njihovog hrabrog i pametnogdelovanja, a ne kreativni rezultat istra-ivanja javnog mnjenja.

Nauili smo da je (ponovo!) postalo ve-oma vano da li se istraivanje vri na te-

renu ili telefonski. To je bilo vano 90-ihgodina, ali je u meuvremenu, zbog ire-nja telefonske mree, kao i zbog gubit-ka straha od izjanjavanja o politikimstvarima, postalo irelevantno, i u velikojmeri naputeno kao nepotrebno i neeko-

nomino. Meutim, strah se vratio (a ina stabilnom telefonu je postalo sve tee

uhvatiti dovoljno reprezentativan uzo-

rak), tako da rezultati isto telefonskihanketa ak i kada su najpotenije rae-

ne postaju vrlo problematini.Nauili smo, to jest podsetili se, koli-

ko su besmisleni argumenti tipa: ne znam nikoga ko glasa za . Svi umom okruenju su protiv Vuia i nemogu oima da ga vide. Dakle, ima ih.Postoje. Ali su slabije vidljivi sem naPinku i birakim kutijama o tome smoopirnije pisali u prethodnim brojevima

Vremena.Saznali smo da je ponovo postala ve-

oma aktuelna podela na dve Srbije (oemu smo takoe ve pisali), ali da je ona

danas mnogo manje ideoloka a vie in

Koji domai politiar Vamuliva najvie poverenja?

Aleksandar Vui .%

Ivica Dai .%

Vojislav eelj .%

Rasim Ljaji .%

Tomislav Nikoli .%

Bojan Pajti .%

Dragan Markovi Palma .%

Boris Tadi .%

Saa Radulovi .%

Sanda Rakovi Ivi .%

Borko Stefanovi .%

Nenad anak .%

Boko Obradovi .%

edomir Jovanovi .%

Nenad Popovi .%

ostali .%

ne veruje nikome/ne zna/ne eli da se izjasni

.%

ukupno %

Koji domai politiar Vam ulivanajvie poverenja?

Zastupljenost ispitanikaprema starosnojkategori

Aleksandar

Vui

neveruje

n

ikome/nezna

do godina .% .%

preko godina .% .%

Koji domai politiar Vam ulivanajvie poverenja?

Da li koristite internet ikoliko esto ?

Ale

ksandar

Vui

neveruje

nikome/nezna

svakodnevno .% .%

ne koristim internet .% .%

7/24/2019 vreme1302

19/65

Nauili smo da, pogotovo kod politi-ke ankete i pogotovo u medijskim uslo-vima kakvi postoje u dananjoj Srbiji, ne

treba oekivati konzistentnost u stavo-vima, niti se uditi iracionalnim odgovo-

rima tipa: ivi(mo) gore ali je vlada bo-lja. Ili, mnogo su me razoarali glasa-u za Vuia.

Nauili smo da je veoma bitno da se po-

red, to jest pre nego to se objave proi-eni stranaki rejtinzi, u smislu ekstra-

polacije moguih izbornih rezultata, pri-

kae i kakav je rezultat dobijen na uku-pnom anketnom uzorku (dakle, ukljuu-

jui i apstinente, kolebljive i poluoprede-

ljene), a to se u istraivanjima koja seiroko promoviu po srpskim medijimauglavnom ne radi. Delom zato to je tako

malo tee montirati rezultate, a delom i

zato da se nekim sitnim ciframa od 2530 odsto ne kvari ultimativna predstava o

50 plus koja mora da ide uz i Vuia.

Konano, podsetili smo se da demo-kratija nije samo koliko-toliko tano pre-

brojati glasake listie u kutijama, nego i

utvrditi pod kojim uslovima su se ti listii

u kutijama nali, to jest da li su se steklielementarni uslovi da se graani o ponu-

enim opcijama informiu i da se o nji-ma slobodno izjasne. Na osnovu mnogopokazatelja moe se vie nego osnovano

sumnjati da u Srbiji trenutno ne postojiatmosfera pogodna za takvo izjanjava-nje, kako na izborima tako i u istraiva-njima javnog mnjenja (ak i kada se onavre profesionalno i poteno).

Vrlo je sumnjiva pretpostavka, odno-sno nadanje kojim se opozicija povreme-

no tei kako e oni isti koji se danas pla-

e da se slobodno izjasne u jednoj (ipak)anonimnoj anketi, i na svako iole osetlji-vije pitanje odgovaraju mantrom ja sam

za Vuia, sutra, odjednom, postati am-

pioni demokratije i lavovi kada se naupred birakim kutijama.

Drugim reima, i to je moda najva-niji zakljuak, borba za iole fer i slobod-no politiko izjanjavanje na izborima jeistovremeno i borba za stvaranje uslovaza mogunost objektivnog istraivanja

javnog mnjenja. I obrnuto. Ali ankete nemogu, tanije ne treba da budu orue utoj borbi, ve samo pouzdan indikator da

je ona bila uspena. ORE VUKADINOVI

Zastupljenostispitanika premastarosnoj kategori

TV stanica sa koje se najvie informie

RTS B TV Pink TV PrvaNe pratim informativni

program na TV

do godina .% .% .% .% .%

od do godina .% .% .% .% .%

preko godina .% .% .% .% .%

Zastupljenostispitanika premastarosnoj kategori

Da li koristite internet i koliko esto ?

svakodnevnonekoliko puta

nedeljnone koristim

internetukupno

do godina .% .% .% %

od do godina .% .% .% %

preko godina .% .% .% %

Zastupljenostispitanika premastarosnoj kategori

Da li verujete da je mera smanjenja plata i penzija donelaoekivani rezultat?

Da Ne nemam stav ukupno

do godina .% .% .% %

od do godina .% .% .% %

preko godina .% .% .% %

Da li koristite interneti koliko esto ?

Da li verujete da je mera smanjenja plata i penzija donelaoekivani rezultat?

Da Ne nemam stav ukupno

svakodnevno .% .% .% %

nekoliko puta nedeljno .% .% .% %

ne koristim internet .% .% .% %

Da li koristite interneti koliko esto ?

Da li mislite da postoji potreba i prostor za jednu novupolitiku snagu u Srbiji?

DA NE nemam stav ukupno

svakodnevno .% .% .% %

nekoliko puta nedeljno .% .% .% %

ne koristim internet .% .% .% %

Zastupljenostispitanika prema

starosnoj kategori

Kakva je, prema Vaem miljenju, ova vlada u odnosu naprethodnu (do 2012.)?

ista bolja gorabez

odgovora ukupno

do godina .% .% .% .% %

od do godina .% .% .% .% %

preko godina .% .% .% .% %

Da li koristite interneti koliko esto ?

Kakva je, prema Vaem miljenju, ova vlada u odnosu naprethodnu (do 2012.)?

ista bolja gora bezodgovora

ukupno

svakodnevno .% .% .% .% %

nekoliko puta nedeljno .% .% .% .% %

7/24/2019 vreme1302

20/65

Intervju:Vladimir Cuci, Komesar za izbeglice i migracije

Nije nas iznenadila

migrantska krizaDok Nemaka prima izbeglice izbeglice e biti u tranzitu. Kad Nemakazatvori granice zatvorie ih svi. U tom trenutku e se sigurno ustanoviti neke

obaveze, kvote ili kako e se ve to zvati, pa e svaka zemlja morati da primi

odreeni broj ljudi. U tom pravcu se pripremamo i razvijamo sistem

Postojalo je neko vreme preovoga danas, kae na poet-ku razgovora za Vreme Vla-

dimir Cuci, Komesar za izbeglice i mi-gracije Republike Srbije. Komesarijat seproblemom migracija ne bavi od 8. maja.Naalost, mi imamo taj know how. Zna-mo ta i kako da radimo u ovakvim si-tuacijama. Mi smo godinama imali 700centara sa preko 65.000 ljudi, izbeglicaiz ratova u Jugoslaviji. Sve potrebe su setada, manje ili vie, zadovoljavale uspe-no. I dalje imamo odreeni broj kolektiv-

nih centara koji se smanjuje i na koji smo

usredsreeni.

VREME: Dakle, nije vas iznenadilamigrantska kriza?VLADIMIR CUCI:Naprotiv. Vie je

bila iznenaena meunarodna zajedni-ca, koja nema iskustva u izbeglikim kri-

zama. Mi smo 8. maja, kada su se desileborbe u Kumanovu, shvatili da imamopo 200, 300 izbeglica u Preevu. Nedeljudana posle toga, bili smo dole i napravi-li smo early warning reports. Poetkomjuna je bio veliki sastanak na kome su

bile sve agencije -a, predstavnici amba-sada i sve je bilo na prilino visokom poli-

tikom nivou. Tada smo im rekli da je si-tuacija vie nego opasna. Ne za nas, nego

za njih. Traili smo hitan sastanak 4. juna

i reeno je bie. Tek 27. avgusta se orga-nizuje sastanak u Briselu, a 4. septembra

u enevi. Toliko su brzo reagovali. U me-

uvremenu je prolo 300.000 ljudi.Na kraju je meunarodna zajednicaipak imala sluha?

Imali su sluha tek kada su shvatili da jeto njima neophodno. Mi sve vreme pria-

mo kako moemo da pomognemo Evrop-

skoj uniji. Mi jesmo negde izmeu, ali ne-

emo nikog hapsiti da bi zatitili Ne

tim ljudima obezbedimo svaki moguiuslov za siguran i human tranzit. Ako im

ispunimo te uslove, onda nema ni ver-cera, nema trgovaca ljudima.

Kako danas sistem funkcionie?Kao to se vidi, sistem je ustanovljen.

O tome se vie ne govori u javnosti, izbe-

glice nisu vie udarna vest i to je dobro.To je jedna od normalnih aktivnosti koje

drava radi. Mi nastavljamo da razvijamo

nae kapacitete, ali ne zbog injenice dasu nam oni potrebni sada. Bitna je druga

stvar. Dok Nemaka prima izbeglice iz-

beglice e biti u tranzitu. Kad Nemakazatvori granice zatvorie ih svi. U tom

trenutku e se sigurno ustanoviti nekeobaveze, kvote ili kako e se ve to zvati,pa e svaka zemlja morati da primi odre-

eni broj ljudi. U tom pravcu se pripre-mamo i razvijamo sistem.

Da li je izgradnja kapaciteta i infra-strukture okasnila? Kroz Preevo jeprolo pola miliona ljudi, a oni i da-lje stoje i ekaju u blatu ispred ato-ra za registracijuJasno je da ta izgradnja kasni, ali kasni

iz jednostavne injenice donatorski no-vac je neverovatno spor. Jesmo mi u po-etku koristili sopstvene resurse vojska

je radila, robijai Meutim, dok su stigle

meunarodne donacije, prolo je nekoli-ko meseci. To su tromi mehanizmi. Neto

to je trebalo da imamo u avgustu, stiie u martu. Mi moramo nekako da pre-ivimo ovu zimu. Dragi Bog nas je pogle-

dao pa nije jakaOsim Evropske unije, postoje i drugi

donatori iji je novac bri i ije su proce-dure jednostavnije, ali moje miljenje jeda se svi oni zajedno nisu dovoljno dobro

snali u poetku i da je to jedini razlogza sve manjkavosti sistema Ovo je za

kad su slubenici doli sa odmora. Zanjih taj problem, dakle, postoji malo vie

od 100 dana.Ko je osim bitan od donatora?Najvie nam pomau vajcarci preko

vajcarske kancelarije za saradnju u Srbi-

ji. Da nije njih, mi ne bismo imali pristupa

u masi tokova. Od 1991. smo od vajcar-ske dobili vie od 300 miliona franaka 15 miliona godinje. Od 2009. imamo sa-radnju i u oblasti migracija, readmisije, ja-

anja naih kapaciteta i sistema. Trenut-

no zajedno sprovodimo projekat Podr-ka nacionalnoj koordinaciji reintegraci-je povratnika koji je stigao do druge faze.

Osim vajcarske Federacije, tu su i esi,Slovaci, Nemci, Norveani

Koja je najslabija karika u itavomsistemu?Generalno je najslabija karika to to ne

postoji utvrena politika onih koji su napoetku i onih koji su na kraju procesa.Dakle, mi ne znamo koja je politika Tur-ske i ne znamo dokle e Nemaka da ima

ovu politiku koju ima. Planiranje svih na-

ih aktivnosti se onda zasniva samo na

sopstvenim pretpostavkama. Mnogosmo oekivali od uvenog Briselskog sa-stanka. To je delovalo toliko operativno.Ve od sutra su ponavljali svi. To veod sutra se pretvorilo u nekoliko meseci.

Jo jednom ponavljam, i zbog toga mive prebacuju da mantram, svi mi mora-

mo da imamo sistem. Mi moramo da zna-

mo koji sport igramo. Ako igramo vater-polo daj da kupimo kupae gae. Akoigramo koarku daj veliku koarka-

ku loptu. Ne moemo da igramo koar-ku u kupaim gaama ili vaterpolo bezgaa i to sa velikom loptom. Sutina jeu tome da se mnogo vremena potroilona razmiljanje o tome ta da se radi sa

7/24/2019 vreme1302

21/65

i dan-danas neki od elemenata igre nisujasni. Trebalo bi da se napravi kontrolakoja bi ve u Grkoj kontrolisala ko moe

dalje, a ko ne moe. Mi smo predlagali pre

tri, etiri meseca da se napravi neki putni

list. Ako si ti trailac azila koji bei da bi

spasao ivot, tebi je najvanije da spasetaj ivot u nekoj sigurnoj zemlji. Ako tikrene da bira E, neu u Finsku, houu Nemaku, onda to moe da baci sum-nju u motive tvog putovanja. Ako hoesamo da se spase iz Sirije, zato ti je pro-

blem da prvih godinu, dve, tri, ne znam,bude negde gde te primaju i gde e bitiposla za tebe. Posle putuj dalje gde hoe.

E, ta vrsta trijae je trebalo da se uradi

u Grkoj. Tamo se odredi gde ide, dobije

papir sa peatom i produava utabanomrutom. U Makedoniji dobija drugi papir,

u Srbiji trei i tako dalje do cilja. Ako ne-ma neki od tih papira, kao u ovee neljuti se, vraa se korak unazad po njega.

To jeste jednostavna varijanta, ali funk-cionie ve stotinama godina.

U migratornom sistemu Srbije po-stoji takav dokument. Izbeglice viene izraavaju nameru za azil u Srbi-

ji, nego dobijaju neki drugi papir od

policije.Mi to praktino zovemo dozvola za

tranzitiranje. Donesen je Zakljuak Vlade

da e se ljudima koji tranzitiraju izdava-ti ta dozvola Ako bi neko od njih izrazio

koji je poeo u Grkoj i ulazi u azilnu pro-

ceduru. To ne treba meati, jer bi ispaloda je u Srbiji azil trailo skoro 600.000 lju-

di. Nije. Njih osmoro je trailo azil.ta je u naem sistemu najslabijakarika?

Ne znam koliko mogu da budem objek-tivan. Mi smo prvi napravili Radnu gru-pu sastavljenu na najviem moguem ni-

vou. Doneli smo nekoliko vrlo konkret-nih i operativnih planova. Nismo ima-li vremena za strategije, ali postojala jedobra zakonska osnova Zakon o azilu,Strategija o integraciji, razvijali smo i-tav mehanizam nekoliko godina unazad.

Gledali smo unapred. Kada je bila najve-a frka na maarskoj granici, mi smo pa-

nino traili mogunosti da se instalira-mo na hrvatskoj granici. Za svaki sluaj,razmiljali smo. Ispostavilo se da smo do-

bro razmiljali i kad je ruta prela na Hr-vatsku, mi smo ve imali kamp u Princi-povcu. Hrvati nisu hteli vie od jedne ula-

zne take, to je u redu, i posle njihovogneverovatnog nesnalaenja u poetku,danas imamo izrazito dobru saradnju, usvakom smislu. Mi smo sa njima dogo-vorili da hrvatski voz, sa njihovim slu-

benicima, policijom pod orujem, slobod-no ulazi u nau teritoriju. To operativnoreenje je utedelo milione evra. Ta vr-sta saradnje nam, sa druge strane, slabi-je ide sa Makedonijom Otili smo u Di

petoro ljudi. Spremili smo se prema gra-nici sa Crnom Gorom, spremili smo se po

dubini, uz rutu.Po priama izbeglica, deluje da jeba u Dimitrovgradu najneorganizo-

vanije stanje.Taj deo zemlje jeste malo zapostavlje-niji. Odatle ne dolazi mnogo ljudi. Meu-

tim, dvesta dnevno je 6000 meseno, aza godinu preko 70.000. Tamo su to lju-di fino radili u okviru kapaciteta koji suimali i sada je registracija ubrzana. U na-

rednom periodu emo da pravimo i veli-ki, ozbiljan centar i iskopiraemo sve toimamo u Subotici.

Da li su sadanji kapaciteti Srbijedovoljni za naredni period?Moe to jo da se iri, ali mislim da

nema potrebe. Nas Brisel pritiska da ra-zvijamo 6000 stalnih mesta. To je van pa-

meti, jer niko drugi na ruti to ne radi. Za-

to bismo onda mi bili neki rezervoar zaizbeglice. Tih 6000 mesta e nama treba-

ti za sistem kvota koji e sigurno krenuti

za nekoliko godina. Dobro je da to radi-mo sad dok nam niko ne ostaje.

Kakva je saradnja Komesarijata sadrugi