vreme, 1997. május 17

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-majus-17 1/67

1177.. MMAAJJ 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II BBRROOJJ 334433 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 320

ÑERAÑE SE JOÃÑERAÑE SE JOÃ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

designilustacije

postavljanje i

organizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskihdokumenata

baze podataka

Gra†åki

Centar

Vreme

i v a n s a ã

a v e s n a v l a d a

[email protected]

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


VREME No 343PolitikaCrna Gora: Ñerañe se joã 12Stranke: Reketaãi i torbari 14Na licu mesta: Ravna gora 18Istraæivaçe: Trka bez favorita 20Afere: Montaæa procesa 24Egzil: Politiåke ponornice 26Univerzitet: Sutra je uvek kasno 28Stav: Ãminkaçe bolesnika 30

EkonomijaReforma: Lov na deviznog vrapca 6Koncesije: Daleko od javnosti 8Privatizacija: Åekaju se izbori 9

Ãtrajk: Etika i preæivýavaçe 10

SvetIran: Deca pod ruãevinama 36Slovenija: Diplomatski led 37Francuska: Ãirakov poker 39

KulturaKan: Zvezde bez filmova 43Intervju: Vim Venders 44

Autori: Dva marginalca 45Izloæbe: Prisvajaçe Renoara 46Sterija: Izlazak iz krize 47Kçige: Åeæça i priåa 48Izloæbe: Zapis o emocijama 48

ÆivotNa licu mesta: Zemun 51Mafija: Gori Korleone 54Tajne: Mrtvac na prestolu 56Feýton: Internet(5) 59Sport: Jezik zarðale kaãike 60

4 Nedeýa16 Duh Vremena27 Dnevnik uvreda34 Ljudi i vreme40 O çima se govori41 Meridijani49 Scena62 Reagovaça63 Poãta66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani: M. Bulatoviñ, M.Ðukanoviñ i S. MiloãeviñFotografija: Draãko Gagoviñ

Tema Vremena:Reformski zakoniÃta donose novi zakoni o

deviznoj ãtedçi i koncesijama?Koji ñe koncept privatizacijedobiti zeleno svetlo i da li ñeprvo biti obavýeni izbori, pa tekonda primeçen i zakon?

strana 6

Srbija i Crna Gora:Ñerañe se joãPredsednik Bulatoviñ je izgubio bit-

ku ali ñe sigurno nastaviti joã æeãñirat protiv premijera Ðukanoviña.Bulatoviñ je krenuo u predsedniåkukampaçu åija ñe osnova biti kriti-ka vlade i premijera

strana 12

Predsedniåki

kandidatiAprilski rejting kandidataza Miloãeviñevo mesto: Usluåaju da se Miloãeviñ nekandiduje i treñi put, pred-sedniåka trka neñe imatifavorita.

strana 20

Sport: Jezikzarðale kaãikeKo je koga ponizio:jugoslovenski vaterpolis-ti hrvatske ili ovdaãçenovine åitaoce. Svi

dosadaãçi susreti "çih"i "nas"

strana 60

Reporter

"Vremena" uZemunuKako vlada Vojvoda odVelikog ratnog ostrva?Radikali probleme reãava-ju veselom kombinacijomekonomskog liberalizma,socijalne demagogije iveãtog politiåkog market-inga

strana 51

Ãtrajkovi: UltrazvukbespariceU prva åetiri meseca ove godineFond za socijalno i zdravstvenoosiguraçe je u gubitku od dvemilijarde dinara, a sa onim odproãle godine ukupan gubitak je

sedam milijardi. Nenamenski jepotroãeno 900 milionastrana 10

Intervju: Vim Venders

Nasiýe jeposledica

nedostatkaýubavistrana 44

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


VREME s 17. MAJ 1997.4

NEDELJA

Kremý, drugi deoKada sam proãle nedeýe

pisao tekst pod naslovom "Kre-mý", u kome sam pokuãao daopiãem ovdaãçu navadu da seiz niåega neãto proizvede, nijemi bio dopao ãaka tekst u jedn-

om novokomponovanom dnevniku, koji biuåvrstio moju tezu: u toj vesti je na osnovudve bizarne åiçenice bio izvuåen gotovoneverovatan zakýuåak. Prva åiçenica je:Brana Crnåeviñ je promenio broj telefona;druga åiçenica: ne javýa se na porukedojavýene na pejdæer. Zakýuåak je bio da senajåuveniji srpski strikan vraña u SPS, te dañe moæda biti i kandidat za srpskog predsed-nika!

U meðuvremenu, izmeðu dva broja"Vremena", trava u Pionirskom parku, gdeobitava Glavni instruktor, dodatno je izgaæe-na, jer i daýe traje takmiåeçe ko ñe bræe idetaýnije dojaviti ko je uãao kod Njega, amnogi novinari dobili su kao resor da rade u

tom parku, ãto nekako nezgodno zvuåi sobzirom na to ãta se inaåe misli o profesiji

kojom se bavimo. Elem, vredni poslenicisedme sile opet su pomno ove nedeýe preb-rojali ko je sve uãao i izaãao iz åeýusti Tijan-iñevog Bengalskog tigra: i za divno åudo,broj se uvek slagao. Naime, izaãlo ih je koli-ko ih je i uãlo.

Kad bih se sad prepustio strasti "kremýo-loãkog" proceçivaça tih poseta, iz pukeåiçenice da se saldo uãavãih i izaãavãihpodudara, odnosno da niko nije poæderandok je bio Tamo, izvukao bih dalekoseæanzakýuåak – Tigar je sit svega. Daýe, iz-vodim naredni zakýuåak: ako je veñ sit sve-ga, mora biti da ñe Miloãeviñ podneti os-tavku. Uostalom, ni Miloãeviñ se ne javýana poruke dojavýene na pejdæer, samo ãto ñeCrnåeviñ napredovati, a Miloãeviñ ñe da sepovuåe.

Da nije Miloãeviñ sit svega, ne bi MirkoMarjanoviñ, kako su dopisnici iz Pionirskogparka javili, tamo pio "samo kavu" nego bivaýda neãto i meznuli, a posle bi Mirkozapevao "Volga, Volga..." Odnosno, sve bibilo kao nekad kad se dobro jelo. Eto joã

jednog dokaza: bila je to sikter kafa. No, namene liåno najjaåi utisak ostavila je okolnost

da je Miloãeviñ razgovarao sa Uroãom Ãu-vakoviñem o politici, barem po izjavi ovog

M I L O Ã

B I Ñ A N S K I

10. - 17. maj 1997.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


17. MAJ 1997.s VREME 5

NE OKREÑITE STRANUdok ne proåitate...

Ras banka – pratilac vaãe

buduñnosti

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.

drugog. To definitivno govori da je ðavo odneo ãalu i da Miloãeviñozbiýno misli da ode kad je baã sovim raspravýao politiåke teme.

Dakle, jednog dana ñe Miloãeviñda krene po cigarete i neñe viãe dase vrati, a kad ga sretnete u nekomkafiñu, popiñete kafu sa çim iraspravýati o politici. Jer, kadmoæe sa Ãuvakoviñem, ãto ne bi is vama.

Uostalom, kako me put svakeveåeri vodi pored te zgrade, uoåiosam da svetla gore do kasno unoñ. Najpre ñe biti da se to

Miloãeviñ pakuje, ovim redom:prvo sabrana dela Edvarda Kar-deýa, koæni povez, potom sedmo-

julsko priznaçe, statua StevanaFilipoviña (ãto bi deca rekla: "onajsa rukama") u bronzi... pa ondaredom, kako mu ãta pod ruke do-padne.

Kako "Vreme" uvek daje boýei viãe, i mi smo poslali reportera upark i on je doneo ekskluzivnu fo-

tografiju koju ovde objavýujemo:Slobodan Miloãeviñ stigao je kodPredsednika Republike u posetu u10:27 åasova i dugo se zadræao.Oåevici kaæu da je od Predsedni-ka izaãao posledçi, negde oko 21åas. Pretpostavýa se da je bio uoproãtajnoj poseti sam sebi. Priizlasku je odbio da bilo ãta izjavi,nije pomiçao ni kavu ni politiku,a naãi pouzdani izvori tvrde da

mu se u oåima video neki izrazolakãaça.U meðuvremenu, ostatak srp-

skog puka, nesvestan ovih istor-ijskih dogaðaja, nevoýno radi onoãto smo mi, kao deca, upraæçava-li leti na Savi: zagçurili bi se, pase takmiåili ko ñe duæe da izdræipod vodom. Ko ostane najduæe,taj je pobedio. Bilo je onih ãto suvarali, pa izrone tek toliko da ãm-

rknu malo vazduha. Ovde ni toganema: voda je duboka.D. Æ.

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd . Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Uko-liko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju posk-upýeça lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.

Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Beå 43 1 408 96 52.

Izdavaå : NP “VREME” d.o.o. Beograd, Miãarska 12-14 poãtanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik), Boris Popoviñ i Dragoljub ÆarkoviñV. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME” Beograd, Miãarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub ÆarkoviñZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Veselin SimonoviñKOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav MiloãeviñSEKRETARIJAT: Elena Krstanoviñ (sekretar redakcije)REDAKCIJA: Dejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, SonjaÑiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, Branka Kaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, Vesna Kostiñ(ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura), Goranka Matiñ (urednik fotografije), Milan Miloãeviñ, Zoran B.Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ, Teofil Panåiñ, Duãan Reljiñ, Ljiljana Smajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet), NenadStefanoviñ, Hari Ãtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, Miloã Vasiñ, Svetlana Vasoviñ - Mekina, PericaVuåiniñ, Ljubomir ÆivkovDOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)GRAFIÅKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik), Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ, VladimirStankovski, Daktilografi: Vera Mirkoviñ;Lektori: Stanislava Mijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori: Gabrijela Mariñ,Ivana MilanoviñVREME MARKETING: Goran Kosanoviñ (direktor), Vanda Kuåera, Marina Milovanoviñ, Milena Zdravkoviñ

NEWS DIGEST AGENCY: Duãka Anastasijeviñ, Zoran StanojeviñPRODAJA I PRETPLATA: Nikola Ñulafiñ, Tatjana JovanoviñRAÅUNOVODSTVO: Mirjana JankoviñRukopisi se ne vrañaju.Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected] WWW: http://www.beograd.com/vreme"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vaviñ;Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected] (Beå)ABV Media Group: Dobrila Borojeviñ, Ivan Mrðen (direktor), (Njegoãeva 7/1, Telefon: 3237-173)"VREME KNJIGE": Predrag Markoviñ (urednik)Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889,

PRIPREMA: Grafiåki centar "VREME";ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Marãala Birjuzova 3

OBRADA TIRAÆA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME17. MAJ 1997. broj 343

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


6 VREME s 17. MAJ 1997.

D

Tema Vremena: Reformski zakoni

Lov na deviznog vrapcaKako "Vreme" saznaje, struåni tim je sklon reãeçu koje podrazumeva zamenukçiæica za dve vrste obveznica. Jedne bi omoguñile trenutnu isplatu maçih iznosa(recimo, do 100 DEM) i petogodiãçu isplatu veñeg iznosa (recimo, do 5000 DEM)

monetarni fond, Svetsku banku i nasvetsko træiãte kapitala i to je, uovom momentu, jedina izvesno do-

bra vest za ãtediãe.RAÅUNICE: Ãta je i kolika jeobaveza dræave prema stanovniãt-vu? Mada se kod nas odomañioizraz "stara devizna ãtedça",pravilnije bi bilo govoriti o deviznojãtedçi uopãte. "Stara devizna ãt-edça" podrazumeva samo deviznasredstva na raåunima graðana do

1988. godine, kada je, ukidaçem obavezebanaka da deponuju deviznu ãtedçustanovniãtva kod NBJ, savezna skupãtinaukinula i garanciju federacije za ove uloge.Meðutim, kako kaæu eksperti angaæovanina analizi ovog problema, i poslovnebanke i NBJ tvrde da se iz çihovih kçigaãtedça ne moæe razdvojiti na "staru" i"novu". Tako da se oåekuje da ñe reãeçe,

evizna ãtedça – jedanaestiput. Kadar negde iz sredine,ako filma uopãte bude. Tako

bi to izgledalo na celuloidnojtraci ukoliko bi se neki reæis-er odluåio da filmom prikaæe ono ãto sedeãava sa takozvanom starom deviznomãtedçom. A u Vojvodini kaæu da im sveliåi na onu priåu kako je Lala sekao maåkirep paråe po paråe, da bi je maçe bolelo.

Konkretno staçe je sledeñe: u momen-tu pisaça ovoga teksta (sreda, 14. maj),grupa ekonomskih struåçaka (na åelu saMilom Korugiñ-Miloãeviñ, saradnikomEkonomskog instituta) dovrãava predlogreãeça problema stare devizne ãtedçe,koji ñe biti ponuðen (moæda na dan izlaska

"Vremena" iz ãtampe) drugoj grupi kojuåine malo struåçaci, malo politiåari (naåelu sa Dankom Ðuniñem i VladanomKutleãiñem, potpredsednicima saveznevlade, i Boæidarom Gazivodom, saveznimministrom za finansije i veñ godinu danav.d. guvernerom NBJ). Ãta ñe od svega nakraju biti, sam Bog zna, ali je izvesno da ñepresudnu reå imati srpski – maçe crnogor-ski – politiåki vrh.

U svakom sluåaju, ãanse da se kakav-takav izlaz iz ñorsokaka naðe sada su veñenego u prethodnih deset pokuãaja. Ne zatoãto je vlasti danas viãe stalo do opýaåkanihãtediãa, ili zato ãto su, moæda, dogaðaji uAlbaniji proizveli neãto straha veñ, presvega, zato ãto je institucionalno reãavaçeovog pitaça uslov za povratak Jugoslavijeu meðunarodne finansijske institucije. Tonikako ne treba shvatiti kao obavezudræave da vrati pare graðanima, reå jesamo o tome da je ona duæna da zakonomreguliãe naåin i rok isplate tog duga. Topotvrðuje i Æarko Trbojeviñ, viceguvernerNBJ, koji kaæe da meðunarodne finan-sijske institucije od SRJ oåekuju da "pred-vidi naåin reãavaça stare devizne ãtedçe,

na odreðeni period i da to uðe u bilanse".Dakle, SRJ neãto konkretno sa tim mora dauradi, ako æeli ponovo u Meðunarodni

ma kakvo bilo, praktiåno obuhvatiti svadevizna sredstva na raåunima graðana,koja iznose oko 6,7 milijardi DEM (4,2milijarde dolara).

"Vreme" nema potvrdu da ñe predlogza deblokadu deviznih raåuna obuhvatiti iãtediãe "Dafiment banke". Naprotiv, premanekim informacijama, çihov problem ñese posebno reãavati, mada su Dragan

G O R A N K A

M A T I Ñ

RECEPT DANIJELA CVJETIÅANINA:Crteæ nastao u Niãu, krajem proãlenedelje

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 717. MAJ 1997.

Tomiñ, potpredsednik srpske vlade, i Mi-lan Beko, ministar za vlasniåku transfor-maciju, Dafininim ãtediãama obeñali istitretman kao i drugim opýaåkanim graðan-ima.

Najveñi iznos sporne devizne ãtedçenalazi se u Srbiji: na çenu uæu teritorijuotpada 76,06 odsto od 6,7 milijardi mara-ka, na Vojvodinu 12,7 odsto i na Kosovo7,6 odsto. Devizna ãtedça u Crnoj Goriåini tek 3,5 odsto ukupne devizne ãtedçe uSRJ.

Reå je, inaåe, o ogromnom broju malihi zanemarýivom broju velikih ãtediãa. Odukupno 2.939.000 partija (ãtednih kçiæi-ca), çih 1.798.000 glasi na iznos do 100nemaåkih maraka. Od 100 do 500 maraka je 482.000 partija; od 500 do 1000 marakaih je 154.000; od 1000 do 5000 maraka ih

je 300.000 (do 5000 DEM ukupno ih je2.718.000). Od 5000 do 10.000 marakaima 89.000 partija; od 10.000 do 50.000 ih je 98.000; od 50.000 do 100.000 maraka ih je 12.400 i preko 100.000 maraka je tek6200 partija.

Obrnut je odnos kad posmatramo udeovelikih i malih ãtediãa u ukupnoj ãtedçi od6,7 milijardi maraka: prema analizi koju jesvojevremeno saåinio CES Mekon, velikeãtediãe (preko 50.000 DEM) uloæile su35,5 odsto te sume; sredçe (od 5000 do50.000 DEM) 47,1 odsto, a male (od 100do 5000 DEM) 17,4 odsto od 6,7 milijardi

maraka.PREPUCAVANJA: Kako se iskobe-

ýati iz ovog zaåaranog kruga?Graðani bi, svakako, najviãe voleli da

im banke i dræava vrate gotov novac. Ali,ova zemýa u kratkom roku – struåçacikaæu "definitivno" – nema gotovog novcau iznosu od åetiri milijarde dolara. Da jeSRJ jedna normalno ureðena dræava, ni tone bi bio problem.

U normalnim zemýama, kako za"Vreme" objaãçava dr Danijel Cvjetiåa-nin, saradnik Ekonomskog instituta, prob-lem se relativno lako reãava. "Ako je ukup-na ãtedça 4 milijarde dolara, dræava prostoemituje devizne obveznice na taj iznos iproda ih na træiãtu, domañem i stranom,gde postoje neki ýudi koji taj novac imaju.Onda se tako prikupýeni novac podeli ãte-diãama, a dræava u nekom roku servisirasvoje obveznice, uz odreðenu kamatu",kaæe dr Cvjetiåanin (vidi crteæ dr Cv- jetiåanina za åitaoce "Vremena"). Problem je ãto, navodi on, kad je u pitaçu SRJ,verovatno ne postoje ýudi koji bi kupili teobveznice. A, bogami, veliko je pitaçe ipostojaçe dræave, jer je Jugoslavija van

meðunarodnih finansijskih træiãta. Dakle, usvetu uobiåajen naåin reãavaça ovogproblema ne dolazi u obzir kad smo mi u

pitaçu.Kako god da obrnemo i okrenemo, os-

taje nam samo ono ãto je na ovim prostori-ma nekada bilo poznato pod nazivom"oslaçaçe na sopstvene snage". To sudræava i çena imovina, i poslovne banke içihova imovina.

No, izmeðu dræave i banaka u startu

postoje prepucavaça oko toga ko je i koli-ko potroãio, i ko i koliko opýaåkanog nov-ca treba da vrati. Åitava ta priåa je zaobiåne ýude priliåno komplikovana i vrañanas åak u 1977. godinu kada je, zbogdeviznog bankrotstva banaka, uvedenaobaveza deponovaça devizne ãtedçe kodNBJ i garancija federacije za devizne ãt-edne uloge. Ono ãto se dræavi moæe, svaka-ko, zameriti jeste da se politikom veåitomeãala u poslovne odluke banaka, a tokomposledçih ãest godina pokazala je nevero-vatno odsustvo dobre voýe da uopãte reãa-va pitaçe stare devizne ãtedçe i da za tokoristi imovinu koju poseduje.

Poslovne banke imaju mnogo viãe put-era na glavi. Joã od te 1977. godine çima je devizna ãtedça stanovniãtva sluæila zapresipaçe iz ãupýeg u prazno (prekotakozvanih kursnih razlika), a danas podat-ke o staçu devizne ãtedçe tretiraju kaoposlovnu tajnu, ãto je u izjavi za "Vreme"potvrdio i Srdan Raketiñ, direktorPrivredne banke AD u Panåevu. I sada imto sluæi kao pokriñe za prosipaçe magle orealnom staçu çihovih bilansa. Pa i priåao tome kako nemaju deviza da makar sa

petinom uåestvuju u otplati duga stoji naveoma klimavim nogama. Kako to da, rec-imo, Beobanka (kao najveñi duænik; vidi

tabelu) nema para, a sasvim lepoposluje preko svoje firme "Fincomtrust", pa preko svoje agencije i svojefirme za osiguraçe? Invest banka jezdravo poslovaçe prebacila na Eskimbanku, a dugove je ostavila osnivaåu.JIK banci je oduzeta dozvola za rad,ali zato çena JIK izvozna banka radibez problema.

IMOVINA: No, u krajçoj liniji,niãta od toga oãteñenim ãtediãama nijebitno. Njih jedino zanima kako da

dobiju ãto veñu vrednost za svojublokiranu imovinu.Jedino realno iz åega se oni mogu

isplatiti jesu imovina i vlasniåka pra-va. Reå je poslovnom i stambenomprostoru, graðevinskom i poýo-

privrednom zemýiãtu, pokretnoj imovini(automobili, slike i sliåno) i moguñnostikupovaça akcija dræavnih/druãtvenihpreduzeña. Mada dræava loãe stoji, upravoova imovina i prava kojima raspolaæe åine je odgovornom ãto do sada niãta nijepreduzimala da se pitaçe stare devizne ãt-edçe reãi.

Za to su se uhvatili i eksperti kojismatraju da se pitaçe stare devizne ãtedçene moæe reãiti ukoliko ono ne bude sastav-ni deo procesa privatizacije druãtvene idræavne imovine. U izjavi za "Vreme",Milan Beko, srpski ministar za privatizaciju, kaæe da se liåno zalaæe da devizne ãte-diãe dobiju znatno povoýniji tretman u Za-konu o svojinskoj transformaciji (da se,umesto u treñem pojavýuju veñ u prvomkrugu). Takvo reãeçe podræava i åitavstruåni tim koji radi na ovom problemu, adr Miodrag Zec tvrdi da bi sasvim prirod-no bilo da se dræava devizno razduæujeprivatizacijom. Za çega je svako drugoreãeçe potpuno neracionalno.

Sliåno su uradili i naãi susedi Maked-onci i Hrvati. Makednoci su vlasnicimadeviznih kçiæica dali moguñnost kupovineposlovnog prostora i stanova, a Hrvati sudozvolili kupovinu akcija preduzeña istanova.

Ovakvi predlozi imaju, meðutim, dostaprotivnika. To su, pre svih, veliki insajderi(prosto reåeno, direktori i ministri bliskivlasti) koji ne æele konkurenciju na træiãturealne imovine i vlasniåkih prava.

Zamislite, recimo, da se sada neki vlas-nici velikih deviznih ãtednih uloga pojavekao kupci kuñe iz koje je nedavno izbaåen

v

Spisak

banaka sa

najveñom deviznom ãtedçom

staçe na dan 31. 12. 1996. u milionima DEM Beobanka AD, Bgd 889,19Yu banka AD, Bgd 724,70Slavija banka AD, Bgd 620,66Invest banka AD 602,82Privredna banka AD, N. Sad 274,94Jugobanka AD, K. Mitrovica 274,03JIK banka AD 236,79

Jugobanka AD, Bgd 189,18Kosovska banka AD, Priãtina 187,94(u steåaju od oktobra 1990. pa ima joã i

kamatu od 56,6 miliona DEM)Jugobanka AD, Kruãevac 153,52

D R

A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


8 VREME s 17. MAJ 1997.

australijski ambasador. To bi potpunopomrsilo raåune tamo nekom ministru koji je baã mislio kako je zgodno da se u çuuseli, ili da je kupi za malo para. Vlasnik"stare devizne ãtedçe" od, pretpostavimo,

nekoliko miliona maraka ima i te kakvuraåunicu da za taj novac kupi tu kuñu,makar je i viãestruko preplatio, ali ministarnema raåuna da se cena te kuñe na takavnaåin podiæe.

Sliåno je i sa direktorima, koji su, pret-postavimo, procenili kako je zgodno da zasitne pare postanu vlasnici druãtvenogpreduzeña. Ako mu se sad pojave neketamo "stare ãtediãe" (za koje dr Cvjetiåaninkaæe da nisu "stare", veñ "prerano os-tarele"), raåun mu pada u vodu, jer veñatraæça uz istu ponudu znaåi viãe cene.

Ukoliko bi se prihvatila ideja o mo-

guñnosti kupovine imovine i vlasniåkihprava za blokiranu ãtedçu, na ova træiãta bise sruåila imovina od tri-åetiri, a moæda iviãe milijardi maraka (teorijski bi mogla dabude svih 6,7 milijardi maraka). Praktiånobi se sve izvelo tako ãto bi ãtediãe ãtedne

kçiæice zamenile deviznim obveznicama,kojima bi posle mogli da kupuju imovinu iprava, ili da ih prodaju nekom treñem licu.U igru bi se, u tom sluåaju, ukýuåili iovdaãçi bogataãi: oni bi kupovali ob-

veznice (ãtedçu) maçih ãtediãa uz popust,pa kad skupe dovoýno papira (koji su za-mena za devize), mogli bi da kupujuposlovni prostor, kuñe, stanove, graðevins-ko ili poýoprivredno zemýiãte i preduzeña.

ISPLATE: Kako "Vreme" saznaje,struåni tim je sklon reãeçu koje podra-zumeva zamenu kçiæica za dve vrste ob-

veznica. Jedne bi omoguñile trenutnu is-platu maçih iznosa (recimo, do 100 DEM)i petogodiãçu isplatu veñeg iznosa (reci-mo, do 5000 DEM) u jednakim godiãçimratama. Ãto sasvim zadovoýava uvereçe

dr Gorana Pitiña, direktora istraæivaåkogcentra Ekonomskog instituta, da graðani,ipak, "moraju da osete miris novca".

Druga vrsta obveznica emitovala bi sena veñe ãtedne uloge (recimo, one preko5000 DEM), imala bi duæi rok dospeña (re-cimo, tri godine bi se isplañivale samo ka-mate, a nakon toga bi se deset godina

vrañala glavnica i kamate).Kamate na ove obveznicebile bi vrlo niske, åime bi sestanovniãtvo stimulisalo dakçiæicama trguje, jer bi mubilo rentabilnije da ih sada

proda makar i uz popust(åija ñe visina zavisiti odtoga ãta se sve tim obvezni-cama moæe kupiti), nego daåeka 13 godina da doðe dopara.

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

KoncesijeDaleko od javnosti

PTT Srbije spremna je za privatizaciju, jer je republiåka skupãtina, poåetkomprotekle nedeýe, usvojila Zakon o konc-esijama i izmene Zakona o sistemimaveza. Ni ozbiýnost projekta (privatizacijaobjekata infrastrukture i eksploatacije pr-irodnih bogatstava), ni brzopletost usva- jaça zakona (dostavýen poslanicimapred samu sednicu, uz naznaku "po hitn-om postupku") nije ponukala socijalis-tiåke poslanike da se çima ozbiýnijepozabave. Sve je bilo zavrãeno oåas posla i gotovo bez rasprave.Moæda i zato ãto je 15. maj, prema nekim izjavama, datum dokoga srpske vlasti moraju da pripreme teren za dogovor sa inos-tranim partnerima oko prodaje dela PTT-a.

Foliraçe je, naæalost, glavna odlika Zakona o koncesijama. Ito tamo gde je za druãtvo najvaænije – javnost, transparentnost ioãtra konkurencija. Mada je Branislav Ivkoviñ, ministar graðe-vine, baã te odlike zakona naveo kao najbitnije, veñ pri usvajaçuizmena Zakona o sistemima veza pokazalo se da ñe one biti viãeizuzetak nego pravilo. Javnost, transparentnost i konkurencijaobezbeðuju se pre svega javnim nadmetaçima zainteresovanihlica. Tako se postiæe i najboýa naknada (cena) za ustupaçe konc-esije. Ålan 13. Zakona o koncesijama veñ u startu, doduãe, govorio javnim licitacijama, ali odmah potom predviða – izuzetke, i tokod najvrednijih i najkrupnijih stvari kao ãto su "delatnosti odstrateãkog znaåaja za Republiku i za izgradçu infrastrukturnih

objekata". U tom sluåaju, koncesije se odobravaju daleko od oåi- ju javnosti kroz mehanizam poznat kao "prikupýaçe ponuda".

Izuzeci su, posle samonekoliko åasova, postaliprvo pravilo: u ålanu 7.izmena Zakona o sistemuveza kaæe se da se prodaja delova PTT-a moæeobaviti bez javnog pozivaza upis i uplatu akcija.Ovaj zakon verovatnomoæe posluæiti i kao izgo-vor da se Kompanija BKistisne iz posla sa mobiln-om telefonijom (jer sePTT "reorganizuje" uholding kompaniju, i tokroz neku vrstu incesta, jer ñerke osnivaju majku).Na tome srpske vlasti,

prema reåima Bogoýuba Kariña, zduãno rade (ide se tako dale-ko da se zabraçuje ulazak u Jugoslaviju ameriåkoj dræavýankikoju su Kariñi hteli da postave na mesto direktora mobilne tele-fonije).

Ono ãto graðane svakako najviãe zanima jesu cene. One ñese utvrðivati svakim pojedinaånim ugovorom o koncesiji, koji uime dræave zakýuåuje Vlada Republike Srbije (çena saglasnost je potrebna i kad je reå o objektima u nadleænosti lokalnesamouprave, tako da opozicionari koji su na vlasti u opãtinamaneñe biti u prilici da se ponaãaju kao "slobodni strelci").

Opozicioni poslanici su, u raspravama po skupãtinskimodborima, i ovoga puta pokazali da se sa socijalistima mogunositi samo na jedan naåin: uvek su protiv çihovih predloga,makar koristili i argumente koji su, inaåe, svojstveni i dragi pri-padnicima SPS-a. U ovom sluåaju to je bila floskula o"rasprodaji dræavne i druãtvene imovine". Donedavno su to go-

vorili socijalisti, dok su se pripadnici opozicije zalagali zaneizostavnu i sveobuhvatnu privatizaciju. V. K.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 917. MAJ 1997.

Privatizacija

Åekaju se izbori?Moto aktuelnih nesuglasica

oko privatizacije u Srbiji svakakomoæe biti jedna usputna, ali lucid-na opaska dr Miodraga Zeca, pro-fesora Filozofskog fakulteta:"Tako je to kad reformator mrzipredmet reforme". Pritisnuti im-perativom meðunarodnih finan-sijskih institucija, analizom istavom struåçaka koje su samiangaæovali i iskustvima drugih,pripadnici vladajuñe srpske garni-

ture moraju u privatizaciju, ali jeniti æele, niti vole, niti u çu veruju. I, naravno, godina izbora po pravilu nije godina reformi. Zatoñe, po svoj prilici, konkretni potezi u privatizaciji biti odloæenido posle izbora.

Sve ovo imalo je svoj pojavni oblik u proãlonedeýnomnaprasnom otkazivaçu rasprave o modelima privatizacije pon-uðenim u Zakonu o svojinskoj transformaciji, zakazane uPrivrednoj komori Srbije. Oåekivalo se da to bude zavrãnica jav-ne diskusije o ovom zakonu, ali je to odloæeno jer je, kaæu, skupotkazao liåno srpski premijer Mirko Marjanoviñ, zbog nesugla-sica unutar vladajuñe Socijalistiåke partije Srbije.

Vest je meteorskom brzinom prostrujala meðu uåesnicimaproãlonedeýnog savetovaça ekonomista u Niãu, posveñenom

baã privatizaciji srpske privrede. Kako su ovom skupu prisus-tvovali i struåni konsultanti u izradi Zakona o svojinskoj trans-formaciji (iz Ekonomskog instituta), oni su rezignirano protu-maåili da odlagaçe znaåi propast çihovih ideja. Meðu eksperti-ma se odmah ãpekulisalo i sa pokopanim oåekivaçima da Dan-ko Ðuniñ, kao novi potpredsednik savezne vlade (do tada direk-tor Ekonomskog instituta), moæe odigrati reformsku (i prosvetit-eýsku?) ulogu u kreiraçu privrednog kursa saveznog vrha, ãto,inaåe, veñ nekoliko godina sa timom svojih saradnika pokuãavada uåini i na nivou Republike Srbije. No, glavni akteri ove priåebili su na drugom mestu: Milan Beko, srpski ministar za privati-zaciju, sa jedne, i dr Oskar Kovaå, sa druge strane. Za gospodinaBeka navija tim struåçaka koji su kreirali zakonska reãeça, dok

dr Kovaåa podræavaju Duãan Matkoviñ i Nikola Ãainoviñ, istak-nuti ålanovi SPS-a. Zamoýen da za "Vreme" prokomentariãe ãtazamera idejama ponuðenim u Zakonu, g. Matkoviñ kaæe da ih"treba uskladiti sa naãom realnoãñu", a na potpitaçe kako onvidi tu realnost, replicira kako je "realnost realnost". Od drugihuåesnika u sporu "Vreme" saznaje da je u srpskom vrhu dogo-voreno da se ovo pitaçe javno ne komentariãe, tako da åitaociostaju bez izjava glavnih aktera – g. Beka i dr Kovaåa.

Prema nezvaniånim informacijama, dr Oskar Kovaå zago-vara reãeça koja ograniåavaju ãirinu i kakvu-takvu obavezu ivremensku ograniåenost privatizovaça druãtvene i dræavnesvojine. Zakon predlaæe da preduzeñe ide do kraja sa privatizaci-

jom kad je zapoåne (u tri kruga), dok dr Kovaå smatra da poslesvakog kruga treba zastati, razmisliti i odluåivati ãta i kako daýe.U beskonaånom vremenskom periodu.

Razmimoilaæeça su, konaåno, doãla i pred SlobodanaMiloãeviña, predsednika Srbije, koji je, po pravilu, glavni sudijau sporovima unutar SPS-a. Prema pisaçu "Graðanina", pred-sednik Srbije je sklon stavu da su ponuðena reãeça "suviãeradikalna, a sam proces prebrz". "Vreme", meðutim, saznaje datim oko ministra Beka, posle sastanka sa Miloãeviñem, oåekuje"presudu" u svoju korist, uz samo jedan ustupak – da se primenaZakona o svojinskoj transformaciji, ne i çegovo usvajaçe, od-loæi do posle republiåkih izbora. Ali, kako je u ekonomiji vremenovac ni taj ustupak nije mali. Ili je, bar, skup. V. K.

Samo ako zamene te obveznice za nekuimovinu ili vlasniåka prava, ãtediãe bi mo-gle da proðu bez gubitka (da za svakumarku ãtedçe dobiju marku imovine iliprava), i to pod uslovom da cena imovineili prava koje kupuju bude træiãna (realna).A u to se, bar kad su akcije ovdaãçihpreduzeña u pitaçu, mora sumçati. Åak semoæe oåekivati da popust prilikom trgo-vine ovim obveznicama na sekundarnomtræiãtu bude priliåno veliki. Najmaçe 51odsto, ãto znaåi da na marku ãtedçe kojuprodate dobijete 49 centi. Tolika je, naime,

cena jugoslovenskih dræavnih deviznih ob-veznica na meðunarodnim sekundarnimtræiãtima kapitala. Primer Hrvatske poka-

zuje da ãtediãe loãe prolaze u privatizaciji,ãto se vidi iz podataka iznetih u studijivarãavskog Centra za socioloãka i ekon-omska istraæivaça o privatizaciji u postko-munistiåkim zemýama: od 1991. do 1995.dræava je na taj naåin smaçila svoj dug za2,1 milijarde maraka (u gotovom novcu zaisto vreme je privatizacijom pribavýenotek 517,9 miliona maraka). "Stare devizneãtediãe" postale su, meðutim, vlasnici tek6,07 odsto vrednosti hrvatskih privatizo-vanih preduzeña (sa 41,84 odsto najprivile-govaniji su zaposleni, pa Fond za privatiza-

ciju sa 30 odsto i Penzioni fond sa 15,14odsto vrednosti, dok su najgore proãliraniji vlasnici, za koje je rezervisano 4,54

odsto ukupne vrednosti hrvatskih privati-zovanih firmi).

Bez obzira na konaåan ishod raåuniceãta ñe ko dobiti, a ãta ko izgubiti, ipak biponuda deviznih obveznica razmeçivihodmah za imovinu i prava bilo najpo-voýnije reãeçe za ãtediãe, jer bi im omo-guñila da odblokiraju svoju imovinu. Ãtobi se reklo: boýe vrabac u ruci nego golubna grani. Zar ne bi radije imali 49.000maraka danas, nego 100.000 kroz 13 god-ina? Uostalom, svako sam za sebe pravinajboýu raåunicu, pa "ko umije çemu

dvije". Tako to funkcioniãe u normalnomsvetu. s

VESNA KOSTIÑ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

DVA STAVA: Oskar Kovaå i Milan Beko

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


VREME s 17. MAJ 1997.10

peãna" firma DuãanaMatkoviña), kome jeveñ dve godine doz-voýeno da ne uplañujedoprinose za zdravst-

vo, a da dug otplañujeu ratama.KO JE UZEO PA-

RE: Sagovornik "Vre-mena" iz Niãa dr Milo-mir Novakoviñ, pred-sednik gradskog odbo-ra zdravstva ovog gra-da, kaæe za "Vreme"da je neplañaçe dopri-nosa postalo stvar pre-stiæa i da se i dobros-tojeñe firme åak tak-miåe u tome ko je

veãtiji u neizmirivaçuove druãtvene i zakon-ske obaveze: "Ovih da-na imamo taåan uvid upriliv sredstava u naã

niãki Fond. Ona su zanemarýiva. Ministar-ka Leposava Miliñeviñ kaæe da sve ãtostigne u Fond ide za plate. Ne kaæe, me-ðutim, da stiæe samo 36 odsto od plani-ranih sredstava".

Niãko zdravstvo, u kome je situacijakatastrofalnija nego u Beogradu, na prim-er, zapoåelo je ãtrajk sedam dana pre no ãto je poåeo generalni ãtrajk. Odziv je stopos-

totan. Ãtrajkovali su i u februaru: "Niti pri-mamo plate, niti imamo sa åime da radi-mo. Ljudi su ogoråeni, i sindikat i da æeli uovom trenutku da obustavi ãtrajk, ne moæeto da uåini. Beda dugo traje. Veñ tri godinene primamo redovno plate. I prema os-talim zdravstvenim centrima, naãe zaradeu proseku kasne plus po deset dana umesecu. U februarskom ãtrajku smo seizborili za dinamiku isplate koja vaæi zaBeograd i Novi Sad, na primer", kaæe drNovakoviñ.

Oko sedam hiýada zaposlenih u niã-kom zdravstvu jedini su u Republici traæiliostavku ministra zdravýa Leposave Mil-iñeviñ, uz obrazloæeçe da nisu neispuçe-na obeñaça i da je pomenuta ministarkanesposobna da iole upristoji staçe uzdravstvu.

Ako je suditi po reagovaçu åelnika re-publiåkog sindikata dr Stevana Ðorðeviña,ostali nezadovoýni zbog plata, zadovoýnisu radom i angaæovaçem dr LeposaveMiliñeviñ: "Ona je od reåi, i ne negira onoãto je potpisala i sa åim se saglasila. Nije upitaçu liåna odgovornost veñ hroniånanestaãica novca i nepoãtovaçe prethodnih

dogovora. Ona nam je dopisom od 18.marta potvrdila neosporivo pravo na mini-mum procesa rada, bez obzira na ono ãto

ispoãtuje svoje obaveze i potpise", kaæe za"Vreme" dr Stevan Ðorðeviñ, predsednikrepubliåkog odbora sindikata zdravstva isocijalne zaãtite. Ne krije zadovoýstvoodzivom ålanstva na protest, koji je, poçegovoj proceni, masovniji nego proãlegodine: osamdeset odsto zaposlenih je uãtrajku. Protestuje se u Niãu, Beogradu,Kragujevcu, Novom Sadu i ostalim gra-dovima Vojvodine, Smederevu. U bolnica-ma i domovima zdravýa deæura se kao uvreme praznika, a normalno rade klinikeza hitne sluåajeve, opãtu medicinu i pedi- jatriju.

Rapidno praæçeçe kase Fonda za so-cijalno osiguraçe poåelo je pred krajproãle godine, kada je Vlada Srbije odluåi-la da socijalni mir u zemýi zaãtiti oslo-baðaçem velikog broja firmi i fondova oduplañivaça doprinosa za zdravstvo. Po-miçe se åak i broj od 10.000 tzv. privred-

nih subjekata. Na posledçoj sednici Odbo-ra za zdravstvo Skupãtine Srbije pomenut je sluåaj "Sartid 1913" (poznatiji kao "us-

Razlog: veliko kaãçeçe zarada. Uåinakproãlogodiãçeg majskog protesta zdrav-stvenih radnika Srbije, kada je na uliciizboreno poveñaçe plata od nekih tri-desetak posto, istopio se negde do oktobra96. Plate nisu smaçene ali ih zaposleni umedicinskim i socijalnim ustanovamadobijaju sa proseånim zakaãçeçem odmesec i po dana. Kako sada stvari stoje,dræava zdravstvu duguje tri isplate liånogdohotka. Pomnoæeno sa brojem zaposlenih(140 hiýada), suma duga dostiæe 550 mil-iona dinara. Svakih narednih 12 danakaãçeça, dug se poveñava joã za 212 mil-iona dinara.

"Nisu u pitaçu novi zahtevi sindikata,niti poveñaçe plata. Za to smo se izboriliproãlog maja. Zahtevamo samo poãtovaçe

veñ potpisanih sporazuma izmeðu VladeSrbije i sindikata o dinamici isplate zaosta-lih zarada. Najkrañe reåeno – da Vlada

Od poåetka ove nedeýe nezadovoýnilekari, medicinsko osobýe i socijalni radnici Srbije opet ãtrajkuju.

Ãtrajk u zdravstvu Srbije

Etika i preæivýavaçe"U prvih åetiri meseca ove godine Fond je u gubitku od dvemilijarde dinara. Od proãle godine, ukupan gubitak, dostiæesedam milijardi. Nenamenski je potroãeno 900 miliona"

Z O R A N

S I N K O

- D

T

KOLAPS: Dom zdravljau Beogradu

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 1117. MAJ 1997.

stoji u odredbama zakona o ãtrajku". Nanaãu opasku da u svakoj svojoj izjavi na- javýuje boýitak za nekoliko meseci, paonda niãta, naã sagovornik odgovara da jeproblem u vladi a ne u prvom åoveku min-

istarstva zdravýa: "Kako sada stvari stoje,ministarstvo malo moæe da utiåe na biloãta".

Vlada je osnivaå zdravstvenih ustano-va, ona predlaæe skupãtini zakone, ona jegarant zdravstvene zaãtite. Vlada bi mora-la Ministarstvu da poveri upravýaçe zdra-vstvom, od obima minimalne zdravstvenezaãtite, do kvaliteta usluga, mreæe i brojazaposlenih..."

ÃTRAJK I POSLEDICE: Sindikat neraspolaæe ni podacima kako se troãi novac

za zdravstvo i zaãto nema para u Fondu,åak ni za plate. Naã sagovornik kaæe da susve informacije po principu rekla-kazala, ida je oåigledno jedino to da novca nema:"Taåno je samo da su doprinosi smaçeni ida se ne uplañuju redovno. Priåa se i da jenovac nenamenski troãen za zatrpavaçenekih finansijskih rupa. Ali to su i odistasamo nagaðaça. Nedavno je smeçen idirektor Fonda gospodin Vitiñ. Videñemokako ñe biti sa novim. Zna se, na primer,da je u prvih åetiri meseca ove godineFond u gubitku od dve milijarde dinara.Od proãle godine, ukupan gubitak, dostiæe

sedam milijardi. Prema naãim saznaçima,nenamenski je potroãeno 900 miliona".Osim u vreme ãtrajkova i pregovora,

Vlada ne komunicira sa sindikatom, åak nikada odluåuje o smaçeçu obaveznezdravstvene zaãtite. U burnim reagovaçi-ma javnosti na postepeno ukidaçe besplat-nog leåeça sindikat zdravstva nije se ogla-

sio. Dr Ðorðeviñ nam potvrðuje ovu infor-maciju uz objaãçeçe da ih niko o tomenije zvaniåno obavestio.

Razbucano sindikalno ålanstvo, op-tereñeno besparicom i lutaçem od sindika-ta do sindikata, i nema vremena za global-ne probleme u zdravstvu. Prisutan je strahod politizacije ãtrajka, za ãta se vrlo åestomeðusobno optuæuju kad ãtrajk ne uspe, aon se uglavnom i okonåava poloviånim re-zultatima, gura pod tepih prave razlogesiromaãtva u zdravstvu: "Kakva je situaci-

ja u druãtvu, takav je i sindikat. Teãko jeåak i formulisati zahteve Vladi, a nere-

alni zahtevi i metod na 'ho-ruk' un-iãtavaju ãtrajk. I ãta se onda dogaða:dok je ãtrajk u zamahu, kad smo na uli-ci, svi vam aplaudiraju. Kad oåekivan-og rezultata nema, govore vam da steizdajnik, plañenik. Svi bi hteli da ãtra- jkuju, a da ne bude ãtete ni posledica. Eto je nemoguñe."

U postojeñoj situaciji nisu svi uzdravstvu podjednako zainteresovaniza ãtrajk. Direktori, koje vrlo paæýivo,prema lojalnosti postavýa Vlada, ug-lavnom ne podræavaju protest i nepriznaju katastrofalno staçe u zdravst-

vu. Oni åak nareðuju lekarima da nesmeju pacijentima da saopãte da ubolnici nema lekova, pa åak ni gaze ialkohola. Oni sa najviãim titulama pri-maju najmaçe dva liåna dohotka: kaolekari i kao profesori univerziteta."Obiåni" doktori optuæuju se za pri-maçe mita, a åesto sopstveni budæetpopuçavaju i radom u privatnoj praksi.Ostaju sestre, laboranti, spremaåice...predsednik republiåkog odbora sindika-ta dr Ðorðeviñ kaæe da su one u ãtrajkui najratobornije, najsolidarnije i najra-

zumnije. "To je ålanstvo na koje moæe dase raåuna".

Ãta znaåi po kriterijumima siromaãnezemýe biti "pristojno plañen", onako kakosu to spremni da kaæu åelnici republiåkeuprave. Prema osnovici pomnoæenoj savaæeñim koeficijentima, lekar specijalistaprimi meseåno 1914 dinara, medicinskasestra 990 dinara, spremaåica 550 dinara.Objektivnosti radi, na visinu plate utiåe idodatak na uslove rada, koji opet ne primaju svi u zdravstvu. Sve u svemu, aråeçeznaça i sposobnosti u besceçe.

POSVAÐANI SINDIKATI: Reagu-

juñi na primedbe da lekari ne bi smeli daãtrajkuju, a bogami ni da primaju mito, drÐorðeviñ kaæe da su ýudi danas prinuðeni

da se dele izmeðu etike poziva i egzisten-cije. "Kako se bilo kome u ovoj situacijimoæe zameriti? Odugovlaåeçem isplataionako malih primaça i vlada hoñe 'bajpas' na neetiåan naåin, pa nam se stalno

prebacuje da nemamo razumevaça zastaçe u privredi, za krizu. Ovo je ãtrajkprotiv vlade a ne protiv naãih pacijenata,koji moraju da shvate da åovek ne moæegodinama da radi bez pristojne plate. O us-lovima u bolnicama da i ne govorim. Akada se neãto dogodi, onda su krivi dok-tori".

Lekari i medicinsko osobýe Kliniåko-bolniåkog centra "Dragiãa Miãoviñ" pro-testuju najpre zbog zloupotreba direktoraovog centra, o kojima su obavestili i mini-starstvo, svakodnevno izlaze i na ulicu,blokiraju saobrañaj. Pored zahteva za re-

dovnim isplatama, oni protestuju i zbogodluke svog direktora da ne dozvoli isplatuza prevoz i topli obrok.

U Kliniåkom centru u Niãu ãtrajkaåi supodeýeni izmeðu dræavnog i nezavisnogsindikata, pa sada uz meðusobne optuæbeãtrajkuje svako za sebe.

Teãko je u ovom trenutku predvidetidokle ñe protest da traje. Ako se budeåekalo da vlada pronaðe sredstva za pod-mireçe duga zdravstvenim radnicima, poizjavama zvaniånika, to neñe biti skoro. DrLeposava Miliñeviñ je ovih dana, otvara- juñi u Poæarevcu novi hirurãki blok, prema

pisaçu "Naãe Borbe", ukazala na nemoñMinistarstva, s obzirom na nadleænosti, daobezbedi pare. Podsetila je da je joã uvreme pregovora o koeficijentima upozo-rila "da ñe svako poveñaçe dovesti do re-meñeça isplata liånih primaça. Pre sep-tembra to ñe biti izuzetno teãko, bez nekihintervencija. No da su intervencije Vlademoguñe, veñ bi usledile. Ne bismo ni åeka-li da doðe do najave ãtrajka. Van pameti jeverovati da se staçe moæe popraviti a daneko neñe..."

Sindikat za sada ne pregovara sa vla-dom jer, kako kaæu, nemaju oko åega. Osvemu su se dogovorili pre godinu dana.Ipak, dr Ðorðeviñ ostavýa prostor za mo-guñi kompromis o dinamici isplate vladi-nog duga zdravstvu. Samo da se ne pojavina zvaniånoj TV Duãan Vlatkoviñ, mini-star finansija, strepe sindikalci. Jer, kadgod se on pojavi – para nema, a na sindikatse sruåe optuæbe da traæe hleba prekopogaåe.

Uliåni protestni skup oåekuje se ovogåetvrtka ispred zgrade Vlade Srbije, asindikalni lideri podjednako strepe i odålanstva i od Vlade. O ishodu ãtrajka, koji

su pripremali od marta meseca, ne smeju,kako sami kaæu, ni da razmiãýaju. s

BRANKA KALJEVIÑ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

OGROMNI GUBICI: Dr Stevan Ðorðeviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


12 VREME s 17. MAJ 1997.

Crna Gora

Ñerañe se joãÐukanoviñ je bio previãe tvrd orah za Bulatoviña i sasvim jeizvjesno da ñe, bez obzira na to, Bulatoviñ svoju predsjedniåkukampaçu bazirati upravo na kritici Vlade i premijera

enost sa konferencije za novinare, kada je, nakon Ðukanoviñeve ostavke napartijsku funkciju, izjavio da bi on liånopodnio ostavku da çegova opcija nijedobila podrãku. "Stvar je Mila Ðu-

kanoviña ãta ñe da uradi", rekao je tomprilikom novinarima koji su to protu-maåili i kao apel da Ðukanoviñ odstupi isa premijerskog poloæaja. Tada jedemonstrirao zadovoýstvo zbog navod-nog spasavaça Jugoslavije, zbog jedin-stva Glavnog odbora, mada je, kakotvrde izvori "Vremena", veñ pravýenspisak za uklaçaçe iz GO onih koji supodræali Ðukanoviña, ali i onihuzdræanih. Na kraju je priznao da jepronaðen kompromis, ali su razlike kojesu bile navodni povod za åitavu hala-buku ostale. Istina, Bulatoviñ je rekao da

nema viãe priåa o perperu i referen-dumu, ãto je malo koga, opãti je utisak,nagnalo da mu zapýeska, kao ãto je onzapýeskao Ðukanoviñu, koji u meðuvre-menu nije revidirao nijedan od stavovazbog kojih je bio na optuæeniåkoj klupi.Istina, morao je da se pravda lijevo i des-no da nije protiv savezne dræave, da bina kraju rekao da o Miloãeviñu nijepromijenio miãýeçe.

Kada su stvari poåele da se pomjera- ju u Ðukanoviñevu korist, Bulatoviñ je,åini se, poput grogi borca, poåeo dasijeåe granu na kojoj je toliko dugoudobno sjedio. Ålanstvo GO ostavilo ga je na cjedilu, procijenio je da bi ga even-tualno izjaãçavaçe tog partijskog tijelao podrãci çemu ili Ðukanoviñu suoåilosa javno obeñanim podnoãeçem os-tavke, pa je po onoj "ako mu ne moæeãniãta, ti mu se pridruæi" ispunio æeýeålanstva da se Ðukanoviñ vrati u partijs-ko rukovodstsvo. Taj gest nije mogaosakriti çegov potpuni poraz udosadaãçoj bici, jer nije uspio da disci-plinuje Vladu i çenog premijera, niti daizdejstvuje da ubuduñe komandujepolicijom, pogotovu tajnom, a i zahtjevida se Vlada rekonstruiãe toliko su rela-tivizovani da su izgubili svaki smisao.Od svega mu je ostalo da se javno æalikako mu ne referiãe liåno Vukaãin Ma-raã, kako ga ne sluãa dræavni tuæilac, po-tom predsjednik Ustavnog suda BlagotaMitriñ, koji je pod ustavnu lupu stavioStatut DPS-a i na oãtar Bulatoviñev na-pad uzvratio da postoje tri moguña izlazaiz nastale situacije – da se promijeniStatut DPS-a, Ustav RCG, ili predsjed-nik Ustavnog suda, ãto je, kako je javnoporuåio Mitriñ, najlakãe.

Bulatoviñ je priznao da se o kreditn-om zaduæivaçu Crne Gore informiãe iznovina, pa je apelovao na novinara Emi-

predsjedniåku kampaçu za izbore kojibi trebalo da se odræe u decembru ovegodine.

Doveo je Bulatoviñ, åini se, u pitaçe

i ono ãto mu je nakon proãlogodiãçihpredsjedniåkih izbora preñutno dodijeý-eno – odraðivaçe treñeg predsjedniåkogmandata. Bez obzira na to koliko se i dali ñe Svetozar Maroviñ i Milo Ðukanoviñpodræati çegovu predsjedniåku kandi-daturu, teãko je u ovom trenutku vjero-vati da çegov izbor garantuje do sadaneokrçena partijska disciplina u DPS-u.Iako su iz krugova bliskih Maroviñu i

Ðukanoviñu do sada dolazilauvjeravaça da ñe podræati Bula-toviñeve æeýe da ode na saveznipoloæaj ili da zadræi sadaãçi, saniæih nivoa vlasti se åujugunðaça da bi ponovni izbor Bu-latoviña bio ravan katastrofi i zapartiju i za dræavu Crnu Goru.

"Istroãen je i proåitan i upartiji i u narodu, a o nekojmeðunarodnoj javnosti da i negovorimo", kategoriåan je sago-vornik "Vremena", koji ne æeli damu se navede ime. To ãto su Ma-roviñ i Ðukanoviñ do sada bili up-orni u pruæaçu ãansi Bulatoviñuda se saåuva od samoga sebe

moæda se moæe tumaåiti nekimsentimentalnim razlozima, alisasvim je jasno da nema nijednogracionalnog razloga koji bipravdao Bulatoviñevo zadræa-vaçe u ovdaãçoj vlasti, ocjeçujenaã sagovornik, koji izraæavauvjereçe da Bulatoviñ viãe ni uBeogradu nije omiýen. Malobroj-ni su uticajni ýudi u partiji i vlas-ti sa kojima se nije konfrontirao:ne postoji nijedan dræavni organsa kojim se nije sukobio, poåev

od SDB-a, preko dræavnog tuæioca, do

Ustavnog suda, a sada je dodao da ga je iUniverzitet razoåarao.Istopila se Bulatoviñeva samouvjer-

Predsjednik Momir Bulatoviñ izgu-bio je bitku, ali nastavýa rat sapremijerom Milom Ðukanoviñem

– najuopãteniji je zakýuåak uoåi sjednice

crnogorskog parlamenta, koja poåiçekada ovaj broj "Vremena" izlazi izãtampe. Parlament ñe odraditi zadatetaåke, ali, sasvim je izvjesno, ne onakokako je to oåekivao predsjednik Bula-toviñ, koji je na Glavnom odboru DPS-apraktiåno priznao da se redom suãilo sveza ãta se minulih mjeseci dohvatio.Uæivaçe je bilo toliko da se prihvatio"åasti" da upravo on bude taj koji ñe

premijera Mila Ðukanoviña zamoliti, a

potom i zvaniåno predloæiti, da se vratina potpredsjedniåku funkciju u DPS.Jasno je i da je Bulatoviñ veñ zapoåeo

A L E K S A N D A R

S T A N K O V I Ñ

OSVAJANJE BAZE: Podgorica

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 1317. MAJ 1997.

la Labudoviña da javnost, a åini se içega, obavijesti o uslovima pod kojimase ti krediti daju i kada treba da se vraña- ju.

Vlada Crne Gore i Ðukanoviñ bili supo svoj prilici, previãe tvrd orah za Bula-toviña i çegove inspiratore i sasvim jeizvjesno da ñe, bez obzira na to bolnosaznaçe, Bulatoviñ svoju predsjedniåkukampaçu bazirati upravo na kriticiVlade i navodnoj borbi protiv kriminala.Glavni odbor DPS-a je, kako je saop-ãteno, usvojio kriterijume i rokove za iz-bor i za isticaçe imena kandidata zapredsjednika Crne Gore. Govorilo se natoj sjednici o mnoæini, tako da se, premanavodu naãih izvora, Bulatoviñ uplaãiokonkurencije pa i eliminacije.

Veñ sjutradan na sjednici Opãtinskog

odbora DPS-a Podgorice, Bulatoviñ jenajavio da ñe se predsjedniåki izboriodræati u istom terminu kada i parlamen-

tarni u Srbiji, da ñe se treñi kongresDPS-a odræati poåetkom naredne god-ine, a åuo se, prema naãim izvorima, ipredlog Predraga Bulatoviña, ãefapodgoriåkih socijalista, da neke osnovneorganizacije kandiduju Bulatoviña za

predsjednika Crne Gore.Isti izvori tvrde da je od Bulatoviña

ruke digao i Miloãeviñ, koji mu jenavodno prebacio nesposobnost da real-izuje zadatak. Miloãeviñu su, navodno,priprijetili neki meðunarodni faktorizbog destabilizacije Crne Gore, pa seBulatoviñ, sasvim izvjesno, u æeýi dapomogne Miloãeviñu, javno zakleo:"Svoj æivot polaæem na informaciju dato nikada do sada nije raðeno iz Srbije".Tako je odgovorio na pitaçe da li jesukob inciran iz Srbije.

Bulatoviñev nastup na televiziji ne-odoýivo je podsjetio na nekadaãçe nas-tupe dr Branka Kostiña koji je u

suåeýavaçu sa Bulatoviñem dokazivaoda je veñi prijateý sa Miloãeviñem odBulatoviña. Sada je Bulatoviñ iskoraåiosa do sada neviðenom nekritiåkomapologijom vlasti u saveznoj dræavi i Sr-

biji. Jedino ãto çemu ne vaýa jeste Vla-da Crne Gore i sve ãto je uraðeno uCrnoj Gori, a ima dodira sa premijeromMilom Ðukanoviñem. Ðukanoviñ jeimao nastup na televiziji, ali on nijedn-om rijeåju nije okarakterisao Bulatoviña,tako da to ma i u aluziji zvuåi kao uvre-da. Ni najbliæi Bulatoviñevi saradnici,åak i çegovi viãegodiãçi drugovi, nem- ju hrabrosti da ga opomenu i saopãte muda je poraæen i da treba da naðe ãto åas-niji izlaz iz toga, a ne da se na televizijiponaãa, kao maliãan kojem je najboýidrug uzeo igraåku.

O Bulatoviñevoj strategiji najboýegovori podatak kakvim je optuæbamapoåeo obraåun, a åime æeli da ga okonåa.Jedan autoritativni sagovornik "Vreme-na" kaæe da ga i ne vredi opomiçati,odnosno da je on sam sebe u svemu po-bijedio. Izgubio je, kaæe, lagodnu pozici- ju i zaradio ulogu koju je imao prilikomdiplomatskih misija sa SlobodanomMiloãeviñem. "Ima li veñe kazne i pora-za od åiçenice da predsjednik jednedræave javno kuka kako ga niko ni za ãane pita niti ga sluãa".

Na dnevnom redu parlamenta nemabaã nijednog predloga u obliku kakav jeBulatoviñ zahtijevao. Moæda je upravozato krenuo po Crnoj Gori da traæi utje-hu kod onih koji ga sluãaju bez rijeåi.Kakav ñe rezultat tih misija biti, teãko jereñi, a naãi sagovornici iz vrha DPS-akaæu da bi to moglo biti i priprema zacijepaçe ove partije, ãto su tu i tamozagovarali i Bulatoviñevi saradnici.Sumçu za to ostavio je i sam Bultoviñizjavom da je neprihvatýivo da se insisti-ra na jedinstvu u partiji. Pitaçe je kolikoi kako ñe u çoj moñi da funkcioniãudvije veñ konstituisane opcije i hoñe li seBulatoviñ ponaãati u skladu sa onom:"Poslije mene i potop". U svakom sluåa- ju, sledeña faza sukoba je istresaçeprýavog veãa uåesnika ovog obraåuna,ãto za Crnu Goru i ne moæe biti tragiåno,veñ doprinos demistifikaciji ýudi navlasti i osvajaçu novih sloboda. Jasno jeza sada da su i Milo Ðukanoviñ i çegovaopcija ukçiæili znaåajnu pobjedu, a daonaj koji gubi ima pravo da se ýuti. Up-ravo tim rijeåima Momir Bulatoviñ jedoåekivao optuæbe opozicije, kojoj se,sasvim izvjesno, pridruæuje, ali bez iz-

gleda da ga prigrli bilo koja parlamentar-na stranka. s

VELIZAR BRAJOVIÑ

P R E D R A G

M I T I Ñ

PROÃLO VREME GRADNJE: Kuña u kojoj æive Bulatoviñ i Ðukanoviñ

M A T I J A

K O K O V I Ñ

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


14 VREME s 17. MAJ 1997.

tri dominatna oblika finansiraça poli-

tiåkih partija: reketiraçe, torbareçe i æi-careçe. Naåin finansiraça stranaåkih ak-tivnosti zavisi, naravno, pre svega odsnage i pozicije koju neka stranka ima.Reketiraju oni koji su na (i oko) vlasti,dok veñina ostalih torbari ili æicka svudanaokolo. Ima doduãe i onih koji se "gre-bu"- reå je obiåno o infantilnim "partija-ma" ili reæimskim poslaniåkim grupicamaåiji iznajmýeni lideri za pristojan novacåas glume åetniåke vojvode, åas tvrde dasu iskreni leviåari i da najviãe vole mesec

jul. Za novac koji im se daje da glume"principijelnu opoziciju" mogli su se

kupiti i neuporedivo boýi "politiåari" odtakvih policijskih protuva.Åetvrti, zakonski naåin finsiraça

stranaka, onaj iz dræavnog budæeta, na- jåeãñe nije dovoýan da pokri je nistranaåke telefonske raåune, ãto uglavnompriznaju sve stranaåke voðe. I pored toga,do sada nije zabeleæeno da je neka odstranaka finansijski bankrotirala (o oåi-glednim politiåkim bankrotima da i negovorimo). Iznajmýivaçe i odræavaçepriliåno skupog i åesto ekskluzivnogstranaåkog prostora, finansiraçepartijskih aktivnosti i izuzetno skupih

predizbornih kampaça obezbeðuje se na- jåeãñe od prihoda koji dolaze ispod stola ipreko kojih se u politiku, takoðe ispodstola i bez kontrole, uvlaåe i razliåiti uti-caji.

Predstavnici reketaãa, torbara i æi-caroãa naãli su se, inaåe, nedavno za istimstolom u otvorenom studiju RTS-a (ne-dostajali su samo predstavnici Demo-kratske stranke) i priliåno (gotovo zaåu-ðujuñe) lako se dogovorili kako je u ovuoblast neophodno uneti viãe reda i donetinovi zakon o finansiraçu politiåkih stra-naka. Osim iznenaðujuñe saglasnosti, TV

rasprava o ovoj temi pokazala je i kolikoåelni, i obiåno "sveznajuñi" predstavnicistranaka zapravo malo znaju o onome ãto

Finansiraçe stranaka

Reketaãi i torbariNijedan, pa ni ovaj novi zakon verovatno neñe moñi da spreåipostojaçe raznih finansijskih koridora kroz koje ñe se novac idaýe preko dræavnih i privatnih firmi prelivati u stranaåke kase

im je posao. Neki od çih su tek u studijuRTS-a otkrili kako Zakon o finansiraçustranaka odavno postoji (druga je stvar ãtoga oni ne primeçuju), dok je veñina tek u

toku rasprave saznala da je u pripremi inovi zakon koji je veñ uãao u skupãtinskuproceduru. U takvom ãarenom druãtvu,

pripremýenoãñu i poznavaçem onoga oåemu govori odskakao je lider DSS-aVojislav Koãtunica, koji je objaãçavao da

je za jednu dræavu izuzetno znaåajno kada je politika u staçu da kontroliãe novac, aizuzetno opasno kada se dogodi da novackontroliãe politiku i politiåare.

PREDLOG ND: Meðu retkim uåes-nicima ove rasprave koji o vezi novca ipolitike u "otvorenom" studiju RTS-a nisu"dæezirali" glumeñi pamet i dovitýivost

bio je i Goran Iliñ, predsednik Odbora zazakonodavna pitaça Nove demokratije.Iliñ je u ime Nove demokratije i jedan od

autora novog zakonskog projekta o finan-siraçu stranaka. Predlog da nacrt ovogzakona uðe u hitnu proceduru nije proãao,ali bi, sudeñi po saglasnosti koja vladaoko stava da se u oblast finansiraça

stranaåkih aktivnosti mora uneti viãe reda,moæe oåekivati da tema "novac i politika"uskoro stigne na dnevni red Skupãtine Sr-bije. To ãto su se oni koji se obiåno neslaæu ni oko åega za sada priliåno lakosloæili da je zakonski projekat Novedemokratije priliåno uspeãan moæe, inaåe,da znaåi dve stvari: da je u pitaçu zaistadobro obavýen posao, ili da se svi slaæu

jer niko zapravo ni ubuduñe ne nameravada se tog zakona ozbiýno dræi.

Goran Iliñ u razgovoru za "Vreme" nerazreãava direktno ovu dilemu, veñ radijegovori o pokuãaju predlagaåa da primeni

proverena iskustva u ovoj oblasti. "Æelelismo da sledimo neke svetske trendove izakonski omoguñimo da dræava ãto viãe

utiåe i kontroliãe ovu oblast. I u ne-uporedivo bogatijim druãtvima odnaãeg åesto se ispostavi da supartijske kase prazne i da jeneophodno finansirati stranke i iz

javnih prihoda. Kod nas se toobiåno ne shvata veñ se veruje kakose sve moæe regulisati iskýuåivopartijskom ålanarinom, ãto se kas-nije zavrãi pokuãajima da sepronaðu neki zaobilazni i nekon-

trolisani izvori finansiraça."Prema reåima Gorana Iliña,novim zakonskim predlogom pred-viðeno je da ubuduñe svaka strankakoja je istakla izborne liste u naj-maçe dve treñine izbornih jedinicadobija od dræave, na ime izbornihtroãkova, nadoknadu u visini 5000neto proseånih zarada (trenutnoneto liåni dohodak iznosi oko 750dinara). U meðuizbornom periodusvaka stranka bi dobijala 1000liånih dohodaka za svaki mesec, priåemu se u obzir uzima ne samo broj

osvojenih poslaniåkih mesta veñ seinsistira i na obaraçu sadaãçegizbornog cenzusa sa pet na dva ods-

to. Time se, kaæe Iliñ, spreåava konzervi-raçe postojeñe politiåke scene i daje seãansa malim i novim strankama, kojekvalitetom ideja i programa mogu dadobiju priliku da uðu u parlament, a nem-aju dovoýno para za kampaçu. Ovakvimpristupom poãtuje se naåelo da ãansa sva-kog pojedinaånog ili kolektivnog poli-tiåkog miãýeça na prohodnost do centraodluåivaça ne sme biti uslovýena finan-sijskom moñi, veñ samo uverýivoãñu ide-

ja i stavova. Sliåno reãeçe postoji i unemaåkom zakonu o finansiraçu strana-ka. I tamo izborni cenzus za ulazak u par-

Nigde ne piãe, ali svi koji se ovde(na bilo koji naåin) bave poli-tikom znaju kako u Srbiji postoje

PREDLAGAÅ ZAKONA: Goran Iliñ D E J A N

T A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 1517. MAJ 1997.

lament i daýe stoji na pet odsto osvojenihglasova, ali je za dobijaçe novca oddræave za finansiraçe stranaåkih ak-tivnosti dovoýno dobaciti i do 0,5 odsto

glasova na izborima.FORMULA "BATA BANE": Novizakon predviða i ozbiýniju kontrolu parti-

jskih kçiga i poslovaça, ali se prvi putuvode i neke zaãtitne mere. Iskýuåuje se,na primer, moguñnost da finansijska poli-cija blokira raåun neke stranke usred kam-paçe i tako je, po neåijem nalogu, spreåida ravnopravno uåestvuje na izborima.Ukoliko se ispostavi da u partijskim fin-ansijama neãto nije u redu, blokada raåu-na moæe da usledi tek posle okonåaçasudskog postupka i iscrpýivaça prava naæalbu, a ne automatski, kao ãto je to sada

moguñe.Predloæeni zakon, za razliku od pos-tojeñeg, dozvoýava da i preduzeña uåest-vuju u finansiraçu stranaka, ali najviãe uvisini od 50 neto liånih dohodakameseåno. Tako neãto bilo bi zabraçenofirmama u kojima dræava poseduje viãeod 20 odsto kapitala, jer zakon veñ pred-viða znatno uåeãñe dræave u finansiraçustranaka. Ipak, nijedan, pa ni ovaj novi za-kon verovatno neñe moñi da spreåi posto-

jaçe raznih finansijskih koridora krozkoje ñe se novac i daýe preko dræavnih iprivatnih firmi prelivati u stranaåke kase,

i tako pretakati u sasvim konkretnu kupo-vinu uticaja. Pogotovo dok u Srbiji budemoguñe (i gotovo poæeýno) ono ãto je u

veñini zemaýa odavno zabraçeno ikaæçivo – da u vladi sede direktori ve-likih preduzeña, a u velikim preduzeñimavladini ålanovi upravnih odbora.

U radu otvorenog studija RTS-a, u imevladajuñe partije uåestvovao je i TomicaRaiåeviñ, koji je uglavnom izgovarao veñofucane fraze o potrebi zakonskog reg-ulisaça ove oblasti kako bi se "postigaorazvoj viãestranaåkog parlamentarnogsistema kao uslova za razvoj demo-kratije". Bilo bi, naravno, neuporedivo za-nimýivije da je Raiåeviñ, kao jedan od es-pesovskih prvaka po broju stolica u ra-zliåitim upravnim odborima raznih firmi,progovorio upravo o onim finansijskimtokovima kojima se iz dræavnih firmi no-vac odliva za finansiraçe predizbornih

kampaça. Nedavna smena vlasti u Niãupokazala je kako su tamo bez mnogoprikrivaça pare iz opãtinskog budæeta od-lazile na kampaçu SPS-a, a izvesni BataBane, lokalni pekar, biznismen, potpred-sednik gradske vlade i funkcioner vlada-

juñe stranke, priznao je da je uoåi izboraza potrebe svoje bivãe partije obrnuonekoliko miliona maraka trgujuñi sviça-ma i ne plañajuñi nikakve poreze. BataBaneta niko u meðuvremenu nije deman-tovao, kao ni sve one koji su tvrdili kako

je proãlogodiãça kampaça socijalista,preko svojevrsnog reketa, u dobroj meri

mirisala na benzin, gas, duvan, carinu i kozna ãta joã, poput onih sviça iz niãkepriåe.

SKUPA GODINA: Ono oko åega segotovo svi slaæu kada se povede reå opolitici i novcu, pogotovo u godini pred-sedniåkih i parlamentarnih izbora, jeste da

politika postaje sve skupýa roba. U SAD,gde je i smiãýena sintagma o novcu kao"majåinom mleku" svake politike, pojedi-ni autori odavno upozoravaju kako se otiã-lo predaleko: novac je u politici postaosvemoñan, çime se zameçuju i na-doknaðuju pamet, ozbiýan rad, ili neåijiugled. Uprkos priliåno dobro koncipiran-om zakonu, novac preti da uniãti suãtinuizbornog procesa i teãko je oteti se utiskuda su svakog kandidata za mesto senatoraili kongresmena praktiåno kupili ili ga"poseduju" oni koji najviãe plate. Ilustru-

juñi u kom pravcu stvari idu, Hedrick

Smith, svojevremeno jedan od boýihpoznavalaca vaãingtonskih prilika, tvrdio je u kçizi "The power game" kako jeponekad pravi podvig zakazati sastanak sanekim senatorom ili kongresmenom.Maçe ili viãe direktno, ýudi koji rade zaçih pogledaju listu donatora za kampaçui ako ne naðu ime onoga ko traæi prijemkod uticajnog politiåara, od sastankaobiåno nema niãta. Isti autor navodi i zan-imýiv podatak da je 1968. godine samostotinak velikih korporacija imalo svojapredstavniãtva u Vaãingtonu. Deset godi-na kasnije, taj broj je skoåio na 500, da bi

se u 1986. zaustavio na 1300, ãto najboýegovori o zainteresovanosti velikih korpo-racija da budu blizu onih koji donose

IZ BUDÆETA NI ZA DRUMARINU: Predizborni miting

w w w w w

N E N A D

S T O J A N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


VREME s 17. MAJ 1997.16

Duh Vremena

Povratak u ãumuDraãkoviñ, kao glavnu izbornu temu, nudi vaýda jedinubitku u kojoj Miloãeviñ sigurno moæe da pobedi, poãto

je dobijena pre viãe od pola veka

veñini zainteresovanih i doskora tako ver-nih navijaåa paæça sasvim popustila i sadse uglavnom mirno åeka zavrãni prizor.Preostalo je joã samo da se vidi kako ñe seokonåati borba dvojice rivala za prvo mes-to, odnosno za titulu glavnog krivca za ras-pad koji se veñ dogodio. Pa åak ni to nijenaroåito neizvesno, poãto je Vuk Draãk-oviñ u zavrãnici stekao gotovo nedostiænuprednost.

Da bi se ova priåa uopãte mogla nastav-iti, sloæimo se najpre da je sve ovo uæasno,sramno i neoprostivo, kao i da mi skoronimalo nismo zasluæili ni ovakvu vlast, niovakvu opoziciju. Svako od upornih ãetaåaima pravo da ostane na ovoj taåki, saåuvaåistotu svoje goråine i zauvek okrene leðaDraãkoviñu, Ðinðiñu, strankama i politici.Neko ñe poæeleti da proguta svoju piãtaý-ku; neko ñe se zareñi da ubuduñe ãeta samopustim poýima.

Za one kojima nesloga opozicionihlidera ipak nije ubila svaku voýu za æivot-om, koji ne nameravaju da se razbole,propiju ili polude zbog Draãkoviña i Ði-nðiña, uvek postoje neki izlazi i neko spa-

sonosno rezonovaçe. Tako ñe, na primer,uteãno zvuåati ako se kaæe da je koalicija"Zajedno" zapravo uspela da se odræi neo-biåno dugo za ovdaãçe standarde, za di-namiku i tempo sveopãteg raspadaça. Zarne æivimo u vreme laænih saveza, prijateý-stava, obeñaça i laænog novca, dok suprave i stvarne samo podvale, kraðe, pre-vare i izdaje? Barem je tako u takozvanom javnom æivotu, pa ãto bi Draãkoviñ i Ði-nðiñ bili izuzetak?

Njih dvojica prosto veruju da su liånomnogo dobili tokom graðanskog protesta,pa im, za razliku od obiånih ãetaåa, ni ra-

zlaz ne izgleda tako tragiåno. Osim toga,obojica se nadaju da ñe prilikom deobeKoalicije izvuñi veñi deo. To je pravi ra-

zlog i ãto se koalicija raspada i ãto seDraãkoviñ i Ðinðiñ meðusobno optuæuju;ãto se niko ne usuðuje da preuzme odgo-vornost, pa agonija toliko traje. Verujem,

meðutim, da ñe svima biti lakãe ako se tastvar odmah shvati kao zavrãena i ako seprestane s priåom o odræavaçu koalicije"Zajedno". Ima joã vremena da se saåine ineke rezervne, svakako maçe dobreizborne kombinacije i strategije, a i ovakvaKoalicija moæda ima boýu buduñnost akose ne odræava nego stvara ispoåetka.

Ali, u vrhu Koalicije dominiraju cen-trifugalne sile. Pristalice opozicije, kojeåine jasnu veñinu u Srbiji, verovatno ñeuskoro morati da se opredele izmeðustranaka i lidera koji su u çihovim oåimabili srasli. Oni koji smatraju da je na- jvaænije biti u dobrom druãtvu i ne oseñatise kriv i duæan izabrañe Vesnu Peãiñ. Onikojima je ona neubedýiva i premala od-luåiñe se za Ðinðiña. Vuk Draãkoviñ ñe, åi-ni mi se, biti zasluæeno najveñi gubitnik,poãto je upravo reãio da krug svojih pristal-ica suzi, da ga svede samo na najvatrenije,one s kojima je i poåeo svoju politiåku kar-ijeru.

O tome zaãto je Draãkoviñ odjednomtako uporno poåeo da radi na srozavaçuopozicionih i vlastitih politiåkih ãansi pos-toji nekoliko teorija. Po çega najpovoýnije

tumaåeçe jeste ono koje navodi veliku na-ivnost i glupost, ali bojim se da je to nedo-voýno da objasni çegov posledçi nastupna Ravnoj gori. Ne æelim, meðutim, da sebavim nagaðaçem o svim moguñim mo-tivima. Ne znam i ne bih voleo ni dasaznam mnogo o tome. Zbog nekih ranijihvaýanih gestova Vuka Draãkoviña, neñu oçemu reñi niãta viãe od onoga ãto sadamora da se kaæe.

On je i krenuo svojevremeno od åetni-ka, Draæe, Ravne gore i kraýa, onda kadase komunizam globalno raspadao i moglo je izgledati prirodno da ñe se i u Srbiji obri-

sati i poniãtiti sve ãto je na komunizampodseñalo, ukýuåujuñi i partizansku pobe-du u onom ratu. Ne bi to bilo ni prvo ni

A

gonija koalicije "Zajedno"traje previãe dugo da bi seoko neizvesnosti çene sud-bine mogla odræati dramska

napetost. Rekao bih da je

vaæne politiåke i ekonomske odluke. USAD, inaåe, razmiãýaju kako da ponovopretresu zakon koji reguliãe ovu oblast,pogotovo posle saznaça da su tokomproãlogodiãçih izbora priliåno velike

koliåine novca, takoðe preko raznih kor-poracija i lobista, uletale u predizborneãtabove iz inostranstva.

Politiåkom æivotu u Srbiji joã, doduãe,ne preti "tiranija privatnog kapitala", ãto

je povezano i sa dominatnim tipomsvojinskih odnosa. Ovde su joã uvek"specijalni" telefoni po bivãim komiteti-ma vaæniji od onih mobilnih, no-vobogataãkih, koji se polako probijaju usferu politike. Preciznije reåeno, oni samobilnim, a bez specijalnih, joã nisu ustaçu da ozbiýno kontroliãu politiåketokove. Dobri poznavaoci ove oblasti

tvrde da je joã teãko zamisliti situaciju ukojoj bogati moñnici i çihove firme kon-troliãu politiku sedeñi negde u tiãini izascene. Naåin na koji se ovde posledçihgodina sticalo bogatstvo pre upuñuje nazakýuåak da je sve åiçeno u dosluhu sdræavom i da su retke privatne imperije idaýe priliåno strogo kontrolisane i podstalnom sumçom da zapravo pripadajudræavi.

Novi predlog zakona o finansiraçustranaka koji je pripremio tim struåçakaiz Nove demokratije (kaæu bez dogovorasa svojim koalicionim partnerima) ne go-

vori niãta o pozicijama zateåenim napoåetku viãepartijskog æivota u Srbiji.Predstavnici opozicije åesto istiåu dapravi zakon i nije moguñe doneti sve doksvi ne budu u istoj poziciji. SPS je nasle-dio najveñi deo imovine nekadaãçeg SKJ,koja je svojevremeno proceçena na 94miliona DEM. Uz to, socijalistima je pri-pala i imovina nekadaãçeg Socijalis-tiåkog saveza, stvarana godinama novcemiz dræavnog budæeta, odnosno onoga ãto jepripadalo svim graðanima nekadaãçedræave. Govoreñi nedavno o ovom proble-mu nejednakih startnih pozicija, Vojislav

Koãtunica je naveo primer Poýske gde jePoýskoj ujediçenoj radniåkoj partiji od-lukom ustavnog suda oduzeta sva imovinasteåena (dobijena) u vreme komunizma.Ljubiãa Ristiñ, koji u ovakvim raspravamagovori u ime JUL-a, odbacio je tako neãtokao besmislicu, ýuteñi se uzgred ãto neko-me uopãte pada na pamet da poredi nas iPoýake. Oni koji su svojevremeno izbacilislogan "mi smo novi, stari su u drugimpartijama" pokazali su joã jednom danemaju niãta protiv stare imovine. Takoñe, bar ãto se onog "majåinog mleka" tiåe(i po novom zakonu), jedni i daýe izgleda

ostati na sigurnoj sisi, dok ñe ostali nas-taviti sa praksom – ãta uhvate, uhvate. s

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 1717. MAJ 1997.

posledçe preureðivaçe istorije. Ne zna-mo ãta bi se desilo da je to tada uspelo, aliznamo da je Miloãeviñ spasao neãto od ko-munizma upravo manipulisaçem najek-stremnijim nacionalizmom. Ta morbidnakombinacija bila je tako delotvorna da jenije mogao ugroziti ni dolazak princa Ale-ksandra u Srbiju, a krajçi bilans je, vaýda,najgori moguñi.

U svakom sluåaju, zahvaýujuñi odu-ãevýenoj podrãci nacionalista, Miloãeviñ jeuspeo da potroãi mnogo od te romantiånenade, energije i iluzije o nacionalnoj ob-novi. Ideja restauracije monarhije i tematakozvanog nacionalnog pomireça, od-nosno rehabilitacije åetnika, izgubile sumnogo od prvobitne privlaånosti, a zemýase suoåila s hitnijim, krupnijim i vitalnijimproblemima.

Vuk Draãkoviñ je morao biti svestanovih promena. Posledçih godina ni samnije mnogo insistirao na kraýu i Draæi,osim koliko da odræi neku doslednost ikontinuitet. Otud tako neobjaãçivo i nel-ogiåno izgleda çegov gromoglasni pov-ratak u ãumu, odnosno na Ravnu goru, gde je ponovo, kao nekad, okupio i æivopisnu

gomilu navodnih ratnika i ustanika koji su,ãenluåeçem iz kalaãçikova, demonstrira-li navodnu borbenu gotovost. Sam çihov

voða, kojem kravata sve maçe pristaje,poruåio je svima koji to ne znaju da je re-publika isto ãto i komunizam.

Pa, eto, to je taj lepi, beskrajno drago-ceni poklon Slobodanu Miloãeviñu. Draãk-oviñ mu, kao glavnu izbornu temu, nudivaýda jedinu bitku u kojoj Miloãeviñ sig-urno moæe da pobedi, poãto je dobijena previãe od pola veka. U meðuvremenu jeMiloãeviñ pogubio sve ãto se pogubiti mo-glo, tako da mu svakako viãe godi da ganeko podseti na uspehe çegovih dalekihprethodnika. Bilo bi mu mnogo lakãe dasluãa i da odgovara na optuæbe o pola vekakomunizma, nego na optuæbe o deset god-ina svoje vlasti, ili o perspektivi Srbije.Bezbolnije je, naime, vratiti Karaðorð-eviñima jedan dvor nego Krajiãnicima sveãto su izgubili.

Argumenti u naåelnoj raspravi o mo-narhiji i republici su poznati i ovde nisu niod kakvog stvarnog znaåaja. Ali, moralo bibiti oåigledno da polugladne ýude viãe za-nima neãto ãto dolazi, nego neãto ãto je bilodavno. Pri tom je takoðe jasno da se nipriåe o Draæi ni o monarhiji ne mogu us-peãno predstaviti kao glavni problem

buduñnosti Srbije. Naime, ako je veñ reå omodernoj monarhiji, gde kraý nema stvar-nu vlast, tek tada se ne vidi zaãto bi çegov

povratak morao biti tako spasonosan.Najzad, kad bi reæim u Srbiji zaista

ozbiýno zazirao od povratka Karaðorð-eviña, veñ bismo to znali po tome ãto biÃeãeý opet otkrio nekog svog kandidata,poput onog Nemaçiña-Dolgorukog-Ro-manova. A ovoga puta Ãeãeý je Draãk-oviñu prepustio i åetnike i Ravnu goru, ãto je pouzdan znak da to ne vodi nikud.

Sklon sam da zakýuåim da Vuk Draãk-oviñ, iz nekih razloga, æeli da ostane samoprvi åovek opozicije i da svakako propustii ovu priliku za pobedu. Kad se nekoradikalizuje i joã zvecka oruæjem uoåiizbora, to viãe nije samo stvar greãke uproceni; to je usamýivaçe i odbijaçe sva-kog potencijalnog saveznika, ãto nije radionikada niko ko je zaista hteo da osvojiveñinu.

Ne vidim åestitog naåina da se objasniovakvo ponaãaçe. Imam utisak da on si-lazi sa scene i u tome mu treba pomoñi.Bio je åudna, protivreåna pojava, ali koæeli da ga pamti po hrabrim i viteãkimgestovima, neñe imati teãkoña da ih pro-naðe. U nekim od najgorih perioda i situ-acija umeo je da se postavi ispravno i re-

aguje ýudski. Ali, ovo zaista viãe nije çe-gova sezona. s

STOJAN CEROVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


1 8 VREME s 17. MAJ 1997.

ma, koji sluæe dræavnoj televiziji zakrupno pokrivaçe ovakvih manifestaci- ja. Ali, joã je tu dosta uparaðenih muzea-laca koji mogu posluæiti za ista kadr-iraça. Meðutim, Ravna gora je kao ået-niåki Drvar (samo ãto je u ovdaãçojpeñini boravio Draæa) postala svetiliãtene samo nostalgiåara i revizionista veñ i"normalnih" graðana koji na licu mestaæele da upoznaju "pravu istoriju". Zatookupýaçe na Ravnoj gori, zbog imidæa"zabraçenog mesta", sve viãe podseñana sabore naãe emigracije, gde se lepo,uz dobro iñe i piñe i umetniåki program,

raspreda o kraýu, monarhiji i komunis-tiåkoj poãasti. Naravno, kako se sve ovodogaða na domañem terenu, "domañaemigracija" se i ponaãa kao kod kuñe – jeste da je biti na Ravnoj gori postalo"kul", ali sve to izgleda previãe kulovski.

OSMATRANJE: Ceo prostor iz-meðu spomenika i Crkve svetog Ðorða,åija je izgradça pri zavrãetku, opkolileãatre, ãatori, prikolice i liåni åadoriraznih "vojvoda"... Posetioci se razmile-li po brdima, osvajaju kote, pobadajuzastave, grme topovski udari... porodiceporodiåno zauzele hladovinu, razastrle

ñebad i jorgane, otvaraju se torbe i cege-ri, mezeti se i nazdravýa, odjekuje paý-ba, sluãa, maãe glavama, pita: "Ãta ñe

Na licu mesta: Ravna gora

"Istruli miduça u †oci"Sastajaçe na Ravnoj gori postaje domaña varijanta druæeçaemigracije. Na domañem terenu "domañinski" se i ponaãaju

F O T O G R A F I J E : M .

P E T R O V I Ñ

D T

Nepoznati poåinioci su poåetkommarta "istesterisali" spomenikðeneralu Draæi Mihailoviñu na

Ravnoj gori, koji je SPO podigao 92, aliðeneral je i ovog maja bio u "bazi", ãto je, pred nekoliko desetina hiýada Mi-hailoviñevih poãtovalaca, konstatovao iVuk Draãkoviñ, kao prvi "restaurator"ðeneralovog imena i uloge u Drugomsvetskom ratu, rekavãi da su "Draæineubice ubile i çegov spomenik", ali daogroman broj prisutnih kazuje "da se is-tina ne moæe istesterisati, jer narod dola-zi da brani svoj obraz i istinu".

Dakle, i ovoga maja, u dan kad se znada je pukovnik Mihailoviñ 41. stigao naobronke Suvobora, na Ravnoj gori sedogodio sabor nacionalno osveãñenih, ito po osmi put. Na pokloçeçe Draæi iVuku Draãkoviñu, koji se izborio dabude sinonim, po partizanskoj istoriji,"poraæenih snaga" doãla je cela Srbija –sudeñi po registarskim tablicama mno-gobrojnih autobusa i automobila.

Mada je Draãkoviñ motive posetilacaRavne gore okvalifikovao visokomor-alnim razlozima, to na licu mesta izgledamnogo prizemnije. Jeste da tu viãe ne

dominiraju oni koji izgledaju kaoplañenici RTS-a i ostale "psihopate"masne kose i brade sa kamama u zubi-

o g l a s

g c v

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 1 917. MAJ 1997.

biti kad svi pripucaju?" Izmeðu dvazalogaja ima razumevaça i za veñe ek-splozije: "Odavde je krenulo, odavdetreba opet da poåne."

A pod ãatrama lom! Estradni umetni-

ci savladali repertoar, konobarice usukçicama, opãte "marãiraçe", zadiæuse ãajkaåe, hvata u bratske zagrýaje,stolovi nabijaju na glave... peåeçetamani tako da ni kosti ne ostaju... I osta-la ponuda je na visini. Dæipovi taksirajudo Draæine peñine. Uz opanke i razne"patriotske" ðinðuve i Draæa u svim ma-terijalima i veliåinama, na slikama uuýu, izvajan u drvetu, izliven od bronzeili gipsa... Na licu mesta se vadi mera zaãajkaåe i ãubare, pozdravýa, nazdravýa isve to slika.

Stanu ispred crkve, ili se popnu na

çu, pogrle se, "fotograf" åuåne, zbogugla, pa samo blica... Trube trube, razv-laåe se harmonike, pojedinci pripasalisabýe, rasporedili redenike, zadenuli ba- jonete, utegli stare unifor me, dvogledi ifiãeklije na mestu, oãtrim korakom pro-laze kroz masu, potegnu dvogled, os-motre, oñute, objasne pratiocima kako jebilo i kako ñe biti...

Grupe dolaze u kolonama, u ra-spoloæeçu, uz pesmu, podignutih rukuidu ka spomeniku, ãire ruke, pitaju zazdravýe i podvige. Pristiæu predspomenik, gde ih åekaju deæurni fo-tografi, sledi paýeçe sveña, kolektivno ipojedinaåno slikaçe, ko nema ãajkaåu,fotografi pozajmýuju, uzimaju se adrese,plañaçe pouzeñem...

Pristiæe i grupa "delija", sve sa dreso-

vima, fudbalskom loptom, upaýenimbakýama, gajbama piva, obilazi se teren,grmi navijaåki sloæena: "Od Topole pado Ravne Gore"...

SUVI DUET: Opãta pucçava, koja

se ãiri iz arsenala çegovog ok-ruæeça, govori da je On stigao.Vuk najpre poseñuje crkvu, a za-tim se teãko, uz posloviåna po-zdravýaça i ýubýeça, probija kaspomeniku gde je bina. Pridigli sei oni koji su po ãumarcima gledalisvoja posla, tzv. obezbjeðeçerazgrñe i baca one koji su Draãk-oviñu na putu. A narod nasrñe li,nasrñe. Vuk se peçe na binu, ra-falna paýba koju on prati rit-miånim podizaçem tri prsta.Odræava se parastos "poginulim

pre i posle rata" kojim, sve sanaoåarima za sunce, "rukovodi"protoðakon Ljuba Rankoviñ, ure-dnik "Glasa crkve", bivãi potpred-sednik SPO-a, koji je, kad treba,uvek pri ruci, pa je çemu pri rucii rukovoðeçe poslovima izgra-dçe crkve na Ravnoj gori. Vodit-eý programa, glumac BorivojeKandiñ – koga su u vreme protes-ta u Beogradu na simsu Demo-kratske stranke na Terazijamadræali za kaiã – kao puãten viåe umikrofon: "Æiveli, braño Srbi","Æiveli, braño åetnici", "ÆiveoVuk Draãkoviñ"... Iz kartonske kutije sepuãtaju "golubovi mira", Kandiñ uz-vikuje "Æiveo Vuk Draãkoviñ", ko-manduje "Svi, svi, svi", "Amo, ajde, sviu napad"... Duet Dragan i Danica nasuvo (bez instrumentalne pratçe) peva"Na planini, na Jelici". Govori predsed-nik slobodnog Åaåka Veýa Iliñ, kojiobeñava da ñe se Vuk sa ovog mesta, sle-deñe godine obratiti kao predsednik Sr-bije. Opet suvi duet i "Spremte se, spre-mte, åetnici". Glumac Kandiñ najavýujepredsednika Odbora za povratak monar-hije dr Radoslava Stojanoviña, viåuñi umikrofon "Rade, Rade"... Stojanoviñ go-vori da smo imali tri srpska ustanka i dasu se svi desili izmeðu Topole i Ravnegore. Prekida ga pesma "Od Topole, odTopole". Stojanoviñ prihvata izazov i nasuvo u mikrofon peva "...pa do Ravnegore" ...Suvi duet pokazuje da je speci- jalista i za "vlaænu": "Istruli mi duça ufioci". Glumac Borivoje pun minut na- javýuje i uspeva da najavi Vuka Draãk-oviña kao predsednika SPO i predsedni-ka Srbije. Vuk govori da je Tito izjed-

naåio Draæu sa Paveliñem zbog ravno-teæe zloåina; protiv Miloãeviña i JUL-a,koji nastavýaju isti posao, podiæe op-

tuænicu "za najveñu nacionalnu izdaju";kazuje da ñe samo istina dovesti do is-ceýeça i pomireça leve i desne strane.Kraj govora ostavýa za tekuñe prob-leme. Iznosi da saveznika iz koalicije

"Zajedno" nema na Ravnoj gori, iako ih je molio da doðu. A nisu doãli jer traæenove saveznike poãto nisu zadovoýnionima "koji miriãu na Ravnu goru ikraýa". Kaæe da SPO niko toliko ne na-pada kao sadaãçi saveznici iz Koalicije,da su se zbog çihovog ponaãaça steklisvi uslovi da bude objavýeno da su na-pustili Koaliciju – ali da on to ne da. Onise, kako je rekao, malo igraju, "bez SPOne mogu, ãto je dobro, SPO bez çihmoæe, ali neñe". Uputio je porukusaveznicima da SPO jeste za saveznike,ali da se saveznici moraju ponaãatisavezniåki. Na kraju je poruåio da æelipobedu na izborima, da æeli da budepredsednik Srbije, da bude posledçipredsednik Srbije, da Srbija posle çeganema predsednika nego kraýa. Posleçega umetnik Kandiñ komanduje:"Ajmo, ajde", duet Dragan i Danicazavrãava program himnom "Od Topole,pa do Ravne gore"... Narod se vrañakuñama, ili disciplinama po ãatrama.Momci sa "pit-bul" frizurama jaãu mo-totricikle marke jamaha po ravnogor-

skim oranicama i livadama. U punom"galopu", prosto testeriãu. s

DRAGAN TODOROVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


VREME s 17. MAJ 1997.20

uz predsednika Srbije koji ne bi bio iz çe-govih redova, ne bi imao neku vlast. Ima- juñi sve ovo u vidu od poåetka godine, In-formativna agencija IPRESS analizirastavove punoletnih graðana Srbije o pi-

taçu izbora novog predsednika Srbije, uæeýi da proglasi favorita.Za ispitivaåe javnog mçeça i politiåke

analitiåare koji uvaæavaju sondaæe javnogmçeça, kada je u pitaçu personalni izborkakav je u naãem sluåaju, najviãe znaåajaimaju otvorena pitaça, tako da sami ispi-tanici imenuju kandidata za koga bi glasali.Poãtujuñi ovu åiçenicu, IPRESS je krajemaprila (od 21. do 25) preko telefona post-avio sledeñe pitaçe graðanima Srbije: sobzirom na to da se ove godine bira pred-sednik Republike Srbije i da se veñspomiçu razliåiti kandidati, ko bi po

vaãem miãýeçu bio najpogodnija liånostza tu funkciju? Na anketiraçe je pristalo1017 ispitanika u devetnaest gradova Sr-bije i u najveñem broju, 126 ispitanika ili12,39 odsto, spomenulo je kao svog pred-sedniåkog kandidata Vojislava Ãeãeýa. Naotvorenoj listi na drugom mestu naãao seNebojãa Åoviñ, sa 9,73 odsto glasova; natreñem mestu naãao se Vuk Draãkoviñ sa8,85 odsto glasova; åetvrto mesto zauzeo je Vojislav Koãtunica sa 7,08 odsto glaso-va, peti je bio Milan Paniñ sa 6,19 odstoglasova, ãesto mesto zauzeo je SlobodanMiloãeviñ sa 4,42 odsto glasova, sedmi je

bio Zoran Ðinðiñ sa 2,65 odsto glasova,osmi Æeýko Simiñ 1,77 odsto i na devetommestu naãao se Bogoýub Kariñ sa samo0,88 odsto glasova. Na otvorenoj listi zanekog drugog kandidata, osim veñpomenutih, meðu 22 spomenuta imenabilo je 12,41 odsto glasova, dok 23,70 ods-to ispitanika nije æelelo da odgovori na ovopitaçe, a 9,93 odsto ispitanika starijih od18 godina izjavilo je da neñe glasati nanarednim izborima.

Dobar rejting Vuka Draãkoviña a loãZorana Ðinðiña, u odnosu na pet prethod-nih istraæivaça obavýenih u 1997. godini,plod su uvereça biraåa da Ðinðiñ æeli daizigra dogovor sklopýen u okviru koalicije"Zajedno". Trenutni utisak je da bi za svepartnere u koaliciji "Zajedno" bilo boýe dase sada raziðu, nego da to uåine pred sameizbore. Slab rejting Slobodana Miloãeviñana ovoj otvorenoj listi sigurno da je,izmeðu ostalog, i plod åiçenice da onnema prava na treñi mandat po vaæeñemustavu, te da ga zbog toga ispitanici nisu nishvatili kao moguñeg republiåkog pred-sedniåkog kandidata.

Meðutim, kada je u pitaçu ovako pro-

jektovan instrument, bez ponuðenih mo-daliteta, mora se reñi da se biraåi na bi-raåkim mestima suoåavaju sa biraåkim lis-

ma za presedniåku foteýu, dok je pitaçeparlamentarnih izbora u drugom planu.Ako aktuelni predsednik ne poæeli i treñimandat u istoj foteýi, na ãta po vaæeñemustavu nema prava, predsedniåki izbori suvaæniji za çega samog nego za biraåe, jerkao eventualni predsednik federacije, u kojoj veñ ima jednog oponenta – Crnu Goru,

Izborna godina se primiåe svojoj po-lovini i sve je izglednije da ñe se onoglavno – izbor predsednika Srbije i

Istraæivaçe: Predsedniåka utakmica

Trka bez favoritaBez uåeãña Slobodana Miloãeviña, ãanse da uðu u drugi krug

predsedniåkih izbora imala bi åak åetvorica kandidata

podela parlamentarnih stolica – obaviti udrugoj polovini godine. I kao ãto se obiåno

u ovakvim prilikama deãava, u javnosti sepromoviãu razni kandidati i objavýuju serazliåite prognoze o moguñim pretendenti-

M I L O Ã B I Å A N S K I

KO JE SLEDEÑI STANAR:Zgrada Predsedniãtva Srbije

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 2117. MAJ 1997.

TABELA 2:Rejting lista predsedniåkih kandidata, Srbija, april 1997.

Loã rejting Vojislava Ãeãeýa na beo-gradskom politiåkom popriãtu a dobar nasrpskom pokazuje da je popularnost lideraSRS bazirana na personalnim karakteris-tikama jer unutraãçost, koja je preteænohomocentriåna, traæi lidera, voðu, dok beo-gradska populacija prati partije i çihovuåinak.

Kada je izbor predsednika republike upitaçu, bitan faktor predstavýa i stranaåkapodrãka kandidata. Ovaj momenat prediz-borne stranaåke podrãke bitan je i zato ãtopojedini lideri vladajuñe partije SPS-asmatraju da ñe svaki çihov kandidat zbogpodrãke çihovog partijskog ålanstva i nak-loçenih biraåa biti u svakom sluåaju fa-vorit. Uzimajuñi to u obzir, upitali smo

graðane Srbije: na izborima za predsedni-ka Srbije za kandidata åije stranke ili ko-alicije biste glasali? Dobili smo rezultatekao u tabeli 4.

Tabela u odnosu na sve prethodno

prikazane, pokazuje da je za izbor predsed-nika Srbije ipak vaæniji sam kandidat negopartija koja ga podræava; u prilog ovoj kon-stataciji ide i åiçenica da je biraåko teloSrbije preteæno veñ pomenutog, homocen-triånog opredeýeça, znaåi da se identi-fikuju sa politiåkim liderima dok im jepartijski program i partijski uåinak (ideo-centrici) u drugom planu pri politiåkomopredeýivaçu.

Tragajuñi za najperspektivnijim pred-sedniåkim kandidatom, IPRESS je izradioi trend popularnosti moguñih pretendenatana predsedniåku foteýu na Andriñevom

vencu. Trend popularnosti izraðen je naosnovu analize vremenske serije od pet el-emenata lociranih u pribliæno jednakimvremenskim intervalima (januar – april1997). Na osnovu trenda popularnosti saposledçom serijom od 26. aprila, trendrasta imaju: Vuk Draãkoviñ (1.172143),zatim Milan Paniñ (0.431429), pa VojislavÃeãeý (0.396429) i Zoran Liliñ (0.070714),dok svi ostali potencijalni kandidati imajutrend pada popularnosti. Najveñi trendpada popularnosti ima Zoran Ðinðiñ(2.941429), pa Nebojãa Åoviñ (1.798571),dok je na treñem mestu Vojislav Koãtunica

(1.067857). Kako se mogu protumaåiti ovirezultati?

Rezultat trenda popularnosti potenci- jalnih predsedniåkih kandidata potvrdio jeda su trzavice i raskoli u koaliciji "Zajed-no" u javnom mçeçu Srbije, kao pozi-tivnijeg aktera koji je odmah nagovestiosvoje namere izbacili Vuka Draãkoviña,åiji je rejting popularnosti u posledçih

v

tiñem na kome su ispisana imena predsed-niåkih kandidata i da se åesto, a to poka-zuje i lista od 22 razliåita imena koja su sepojavila u odgovorima na otvoreno pitaçe,na çima ne nalaze imena kandidata zakoje bi biraåi glasali. U takvim situacija-ma, kada biraå na listi ne pronaðe svogkandidata, opredeýuje se za kandidata na- jprisutnijeg u medijima. Imajuñi to u vidu,IPRESS je od 26. do 30. aprila napraviolistu od deset moguñih kandidata i anketi-rao 1100 ispitanika, pitajuñi ih za koga bisa liste predsedniåkih kandidata glasali nanarednim izborima? (tabela 2)

Projektovani uzorak za sva pomenutaistraæivaça izraðen je na osnovu PTT list-inga telefonskih pretplatnika Srbije kojiodgovara osnovnim demografskim obeleæ- jima republike kada su u pitaçu punoletnigraðani: 48,98 odsto muãkaraca i 51,02odsto æena, 50,8 odsto ispitanika iz urbanih

i 49,2 odsto ispitanika iz seoski ruralnihsredina.Pri ovakvim istraæivaçima IPRESS

praktikuje i stratumsku podelu ispitivanogprostora, tako da su u isto vreme dobijeni irezultati rejtinga predsedniåkih kandidata iu Beogradu (tabela 3). Odliåan rejtingNebojãe Åoviña kao predsedniåkog kandi-data u Beogradu plod je minulog gra-donaåelnikovaça jer je, na primer, tokomcele 1996. godine rejting popularnostiNebojãe Åoviña bio boýi i od rejtinga Slo-bodana Miloãeviña, Ðinðiña, a i Ãeãeýa,ãto pokazuje grafikon (tokom 1996. na-

jpopularnija liånost u Beogradu bio jeÅoviñ).

TABELA 1: Rejting lista predsedniåkih kandidata,otvoreno pitanje, Srbija, april 1997.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


VREME s 17. MAJ 1997.22

nekoliko godina vrlo loã. Slaba popular-nost Vuka Draãkoviña ogleda se u åiçeni-

ci da ima najslabiju ocenu kada je u pitaçupolitiåka doslednost (samo 1,5 na skali od1 do 12), ãto znaåi da åesto u svojim emo-tivnim nastupima meça svoje politiåkestavove; zatim su tu balast nastupi çegoveæene koji viãe ãtete nego ãto pomaæu çen-om suprugu. Takoðe, Vuk Draãkoviñ ima,ukupno gledajuñi, negativnu medijskuprezentaciju (veñina medija ga predstavýau negativnom kontekstu). Meðutim, na tre-nutno najveñem trendu rasta popularnostiVuk Draãkoviñ moæe da zahvali navijaåkojkarakteristici srpskog biraåkog tela, jer seVuk u javnom mçeçu Srbije doæivýava

kao veåni gubitnik koga svako na kraju iz-manipuliãe, te se stoga navijaåka publikaokreñe na stranu gubitnika i u neravno-pravnoj borbi poåiçe da navija za çega.Treba istañi i to da u pet posmatranih serijaVuk Draãkoviñ ima najmaçe standardnoodstupaçe od svih ostalih kandidata1.172143, dok najveñe standardno odstu-paçe ima Zoran Ðinðiñ 18.5317. Ovo na- jveñe standardno odstupaçe kod ZoranaÐinðiña pokazuje da gradonaåelnik Beo-grada joã nije izneo svoj stav o pitaçupredsedniåkog kandidata, kako koalicije"Zajedno" tako ni Demokratske stranke.Oåigledno je na osnovu svih dosadaãçihispitivaça javnog mçeça, osim pos-ledçeg aprilskog, da je Ðinðiñ bio znatnopopularnija politiåka liånost nego VukDraãkoviñ, meðutim, oklevaçe oko liånekandidature i valiraçe u stavovima strankeo pitaçu koalicije "Zajedno" izazvalo jeznatan pad popularnosti.

Trend pada popularnosti kod do sadaodliåno plasiranog Nebojãe Åoviña poka-zuje da bivãi gradonaåelnik nema profil-isan politiåki nastup, i da mu veoma ne-dostaje partijska podrãka, a tu je i predug i

na momente kolebýiv izlazak u politiåkuarenu, ãto se posebno pokazalo u vrlo vi-sokom standardnom odstupaçu çegovog

trenda popularnosti od 8.6007.Na osnovu svega do sada iznetog, IP-

RESS je napravio zbirnu tabelu 5.Analiziraçem ove tabele moæe se izne-ti neki od zakýuåaka koji bi mogli daukaæu na neåiju prednost ili hendikep upredstojeñoj predsedniåkoj utakmici u kojoj ñe se pobednik dobiti, sasvim sigurno,tek u drugom poluvremenu. Evidentno jeda kandidati, bar çih åetvoro plus kandi-dat SPS-a, imaju podjednake ãanse jermogu da osvoje po 20 odsto glasova, takoda ñe dvojica najboýih morati da odmeresnage u drugom izbornom krugu.

Prezentirana zbirna tabela pokazuje daizrazitog favorita nema, jer svaki od kandi-

data ima poneku prednost ali i poneki veli-ki nedostatak. No, poðimo redom:

Na strani Nebojãe Åoviña su godinestarosti (najmlaði je kandidat), ima politiå-ki najdoslednije nastupe (dvanaestostepenaskala politiåke doslednosti, ocena od 1 do4 znaåi slabu politiåku doslednost, ocenaod 5 do 9 predstavýa sredçu politiåkudoslednost i od 9 do 12 potpunu politiåku

doslednost) i prvi je po proseånom rejtinguu posledça åetiri meseca. Åoviñ donosiiznenaðeçe disidentskog uspeha, jer nikood prognanih socijalista nije vaskrsao kaouspeãni politiåar. Åoviñ svojom kandi-

daturom i politiåkim poreklom predstavýai garanciju da se çegovim izborom zapredsednika Srbije neñe dogoditi koperni-kanski politiåki obrt, a graðani Srbije volekontinuitet a ne promene i iznenaðeça. AliÅoviñ ima i krupne nedostatke, kao ãto suneprofilisan – egzaktno neprepoznatýivpolitiåki program, nema politiåku partijuiza sebe, ãto ima za posledicu ograniåenumedijsku prezentaciju, a nema ni reãenproblem finansiraça kampaçe i zbog okl-evaça oko partijskog statusa i predsed-niåke kandidature trend çegove popular-nosti od polovine aprila poåeo je da pada.

Drugi kandidat koji moæe da osvoji 20odsto glasova u prvom krugu predsed-niåkih izbora je Vojislav Ãeãeý, åiji trendpopularnosti raste, jedan je od mlaðih kan-didata i proseåna popularnost mu se kreñeoko 16 odsto glasova. Meðutim, Ãeãeý imau veñini medija, naroåito opozicionim,prezentaciju u negativnoj konotaciji (veñi-na medijske prepoznatýivosti Ãeãeýa kodbiraåa je u negativnoj sferi) i ima niskuocenu politiåke doslednosti.

Treñi kandidat koji bi mogao ozbiýnoda se umeãa u predizbornu trku je ZoranÐinðiñ, ali pod uslovom da na vreme o

svojoj kandidaturi obavesti biraåko telo –neizvesnost nije na çegovoj strani. Ðinðiñtakoðe spada u mlaðe kandidate i za pred-sedniåku promociju imañe jaku podrãkusvoje stranke ali, kao i kod ostalih, evident-ni su i kod çega izvesni nedostaci: izraæe-na politiåka nedoslednost, u dobrom deluãtampe negativno je predstavýen i trenutnoima negativan trend popularnosti.

TABELA 4:Za åijeg predsedniåkog kandidata biste glasali? april, 1997.

TABELA 3:Rejting lista predsedniåkih kandidata, Beograd, april 1997.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 2317. MAJ 1997.

Starost Doslednost Prepoznatýivost Partija Finansije Trend Popularnost1. Vojislav Ãeãeý 42 2,5 negativna + vrlo dobro +0.396429 15,49%2. Nebojãa Åoviñ 38 9,2 pozitivna - slabo -1.798571 16,00%3. Zoran Ðinðiñ 44 3,7 negativna + vrlo dobro -2.941429 10,88%

4. Vojislav Koãtunica 52 5,6 pozitivna +- slabo -1.067857 10,75%5. Vuk Draãkoviñ 50 1,5 negativna +- vrlo dobro +1.172143 6,87%6. Milan Paniñ 67 / negativna - odliåno +0,431429 5,65%7. Zoran Liliñ 43 / negativna + vrlo dobro +0.070714 2,54%Napomena: U ovu tabelu nisu uvrãñeni potencijalni predsedniåki kandidati Bogoýub Kariñ i Milorad Vuåeliñ, jer se nisu kao kandidatipojavýivali u svim serijama.

TABELA 5: Predsedniåki kandidati

Åetvrti ozbiýni kandidat, prema rezul-tatima ispitivaça javnog mçeça, jesteVojislav Koãtunica koji je od svihpartijskih lidera, sem Åoviña koji nemapartiju, pokazao najveñu politiåku dosled-nost. Åak je visoko ceçen kod Srba u svimviãenacionalnim sredinama, ãto bi moglo

da privuåe umereno nacionalno opredeý-ene biraåe iz tabora SPS-a i SRS-a. Koã-tuniåini nedostaci su ovog trenutka u na- jveñoj meri organizacionog karaktera, jerse u çegovoj partiji dogaðaju frakcijskapreviraça, zatim DSS nema ustaýene izadovoýavajuñe izvore prihoda, a i trendpopularnosti lidera stranke je u opadaçu.

Vuk Draãkoviñ je kandidat koji moramnogo toga da isprofiliãe u svom nastupuda bi se prikaåio åetvercu na vrhu, a prven-stveno mora ozbiýno da poradi na svom

marketinãkom nastupu, jer trenutni trendrasta popularnosti dosta toga obeñava. Ve-liki Vukov problem su ishitreni i nepolitiå-ki (emotivni) nastupi, i çegovi i çegovesupruge, zatim previraça u partiji, a i uku-pna medijska slika viãe je negativna negopozitivna, zalagaçe za monarhiju ne nail-

azi na odobravaçe veñine u biraåkom telu(49,65 odsto biraåa je za republiku a samo12,06 odsto ispitanika je za monarhiju), apo politiåkoj doslednosti kod javnogmçeça Srbije zauzima posledçe mesto.

Za Milana Paniña (najstariji kandidat)moæe se reñi da je veñ uspeo u predsed-niåkim nadmetaçima da dobije preko mil-ion glasova, ali danas su mu pare najveñiadut. Meðutim, taj adut u situaciji opãtenemaãtine viãe je negativan nego poziti-van. Isto vaæi i za Bogoýuba Kariña, koji

kao predsedniåki kandidat prvo mora daobjasni poreklo svog kapitala, pa tek ondada ga troãi na pridobijaçe biraåa kojima sunovopeåeni bogataãi samo lepe priåe bezozbiýnog sadræaja.

Primetan je izuzetno slab plasmanZorana Liliña i Milorada Vuåeliña; me-

ðutim, boýi plasman Vuåeliña – koga doaprila uopãte nije bilo u medijima, za raz-liku od åesto prisutnog Liliña – dajeVuåeliñu izvesne ãanse da kao iskusnipoznavalac medija, uz visoku funkciju uSPS-u, poprimi znaåajnu ulogu u predsed-niåkoj utakmici. Ali, na kraju ipak trebareñi da bez Slobodana Miloãeviña SPS, zasada, nema pravog kandidata za mestopredsednika Srbije. s

VINKO ÐURIÑ,direktor agencije IPRESS Beograd

PCPRESS

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


2 4 VREME s 17. MAJ 1997.

KOS zatvara krug (3)

Montaæa procesaKako je pakovano suðeçe åelnicima Uprave bezbednosti? Kako jenapravýen skandal oko eksplozije na jevrejskom grobýu u Zagrebu

neprijatnom za "mladu hrvatskudemokraciju": upravo tih dana predsednikRepublike Hrvatske dr Fraço Tuðman dao je neke izjave o Jevrejima zbog kojih ñe sekasnije gorko kajati, a Izraelu se i dan-dan-as izviçava ("Bogu hvala, moja æena nijeni Æidovka, ni Srpkiça", na primer); anti-semitizam na desnom krilu HDZ-a i meðuekstremno-nacionalistiåkim strankama iparavojnim formacijama bio je tada æivah-an i glasan (kao, naæalost, i danas). Razumese da je u tom kontekstu takav bombaãkinapad izazvao razumýiv efekat: seriju ve-oma glasnih protesta protiv rastuñeg anti-semitizma u Hrvatskoj. Poåinilac (ili poåin-ioci) ostao je do dana danaãçeg nepoznat,kako jugoslovenskom tako i hrvatskompravosuðu. To nije mnogo åudno kodtakvih dela; åudno je ãto je jedan åovek –Radenko Radojiåiñ iz "Opere" – dvaput

suðen za to delo i oba puta osloboðen op-tuæbe: u Beogradu i u Zagrebu. Kako su sekola slomila na Radenku, kad za tu ek-sploziju hrvatske vlasti nisu optuæile KOS,glavno tadaãçe propagandno straãilo, a zaprethodnih 450 eksplozija jesu?

Desilo se neãto ãto se inaåe ne dogaðau takvim poslovima: hrvatska strana, upotpunom neznaçu oko tog sluåaja, aprila1992. otvori jugoslovenske novine (prvo"Pobjedu", pa u maju "Balkan ekspres", azatim u oktobru "Politiku ekspres" i ostalereæimske novine) i ima ãta da vidi – kam-

i svih ostalih mesta

da se jave Nikoli 011/3246-936

dogaðaje iz avgusta i septembra 1991.JNA se tada na veñem delu hrvatske teri-torije nalazi praktiåno pod opsadom, op-koýena u garnizonima i komandama; sva-koga dana izbijaju oruæani incidenti; ner-voza raste, oficiri su zabezeknuti, armijase raspada po nacionalnoj liniji. U takvoj

situaciji logiåno se pomiãýa na aktiviraçemreæa i sredstava po liniji PZT (privre-meno zaposednuta teritorija; pod okupaci- jom, dakle). Koje su sve mreæe iz inaåeopseæno zamiãýenog koncepta PZT – i podkontrolom kojih sluæbi, jer je svaka imalasvoje – aktivirane, nije poznato, osim udva sluåaja: "Opera" i "Labrador".

DVE EKSPLOZIJE: Dana 18. avgus-ta 1991, iza ponoñi eksplodirale su dve pa-klene maãine u Zagrebu: ispred zgradeJevrejske opãtine i na jevrejskom grobýu.Taj teroristiåki åin pada u trenutku krajçe

a bi se optuæbe protiv vrha KOS-adokazale, a obeñaça Branka Ko-stiña o "najveñoj ãpijunskoj aferi"D

ispunila, trebalo je nekako stvoriti dokaze.U poslu osuðivaça nevinih kad kriviånogdela, pa – prema tome – ni materijalnihdokaza nema, pristupa se obradi svedoka.

Ipak, treba se uhvatiti nekog povoda. Prvo je iskoriãñen jedan prednacrt plana rada"Opere" koji je predviðao psiholoãka dejstva u Makedoniji (ukýuåujuñi i iza-zivaçe sukoba); savet "Opere" to je odbio,ali je prednacrt ostao u kasi Radenka Ra-dojiåiña, gde je i naðen. Optuæba za teror-izam – na osnovu tog dokumenta – podig-nuta je protiv puk. Rakoåeviña, naåelnikaorgana bezbednosti Ratnog vazduhoplo-vstva, ali je odbaåena kao apsurdna inedokazana.

Ovde se treba vratiti na dramatiåne

AranðelovcaVranjaGornjeg Milanovca Zrenjanina Kikinde LeskovcaLoznice Novog PazaraObrenovcaPanåevaParañinaPirotaPoæarevcaPriãtine Poæege Smedereva Smed. Palanke Uæica

Pozivamo zainteresovane zaprodaju "Vremena"

iz

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 2 517. MAJ 1997.

paçu protiv KOS-a u kojoj se organi tesluæbe optuæuju za napad na jevrejskuopãtinu i grobýe... U opãirnom feýtonu"Pobjede" (7 nastavaka iz pera DraganaBoãkoviña, bliskog roðaka gen. NedeýkaBoãkoviña) i u "Politici ekspres" (11 nasta-vaka iz pera puk. dr Petra Kneæeviña iMilovana Drecuna), iznose se teãke op-tuæbe protiv vojne Sluæbe, sa detaýnim izl-agaçem metoda rada, planova i opera-tivnih akcija. U to je ukýuåena i direktnaoptuæba da je Radenko Radojiåiñ organi-zovao, a "Opera" izvela teroristiåki napadna jevrejsku opãtinu i grobýe u Zagrebu;dati su detaýi o vreñama eksploziva kojesu stigle u Zagreb itd.

Do tada hrvatska strana o tom åinu nijeznala mnogo: eksperti za eksploziv izNemaåke i SAD ustanovili su da je reå oplastiånom eksplozivu (PEP-500) kojim je

raspolagala JNA. Tog eksploziva je, me-ðutim, u onom haosu i rasulu bilo svuda i usvaåijim rukama, pa MUP Hrvatske nakonekspertize nije bio nimalo pametniji. To jesaznaçe nesporno, jer je vojnu Sluæbu ostaçu istrage izveãtavao naåelnik Odjelaza suzbijaçe terorizma MUP-a i po-moñnik ministra Branko Traæivuk, ålanmreæe "Labrador", o kojoj ñemo kasnije.

Kako su ti podaci doãli do beogradske"patriotske" i reæimske ãtampe? Po svemusudeñi, gen. Nedeýko Boãkoviñ ustupio ih je odabranim novinarima i medijima (kojisu bili spremni da to objave), u okviru ka-

mpaçe protiv svojih prethodnika u Sluæbii u pokuãaju da dokaæe postojaçe "najveñeãpijunske afere". U toj kampaçi objavýe-ni su podaci koji su kompromitovali nesamo metode, planove i operacije Sluæbeveñ i çene pozicije (agente) na terenu,koje inaåe ne bi bile poznate protivniåkojstrani.

Kada su åelni ýudi Sluæbe i ostali op-tuæeni u montiranom procesu bili oslo-boðeni prvostepenom presudom februara1993, gen. Boãkoviñ prima u sluæbenuposetu Jakova Åapu Binenfelda, beograd-skog Jevrejina koji æivi u Zagrebu i tada jebio odgovoran za zaãtitu jevrejske zajed-

nice u Hrvatskoj, i joã jednog dræavýaninaIzraela. Binenfeld mu je odmah rekao daoni o tome nemaju niãta; gen. Boãkoviñmu odgovara da on ima. Tema razgovora je eksplozija na grobýu i opãtini: gen.Boãkoviñ i tada tvrdi da raspolaæe doku-mentacijom prema kojoj su za taj teroris-tiåki akt odgovorni gen. AleksandarVasiýeviñ i gen. Simeon Tumanov, çegovzamenik. Odmah se (5. februara) u zagre-baåkom "Globusu" pojavýuje veoma iscr-pan i odliåno dokumentovan tekst o tojtemi; glavna argumentacija teksta su izjavekap. Åede Kneæeviña u prethodnom i is-

traænom postupku oko "Opere", izjavedate u proleñe 1992, koje su, inaåe, sluæbe-na tajna. Ima osnova za sumçu da je

Kneæeviñ te izjave dao podpritiskom, posletri nedeýe u pri-vatnom zatvoruNedeýka Boãk-oviña u Domuvazduhoplovst-va u Zemunu.Odakle "Glo-busu" izjaveÅede Kneæeviñau prethodnom i– pri tom – ile-galnom postup-ku? Mora biti da ih je neko poslao zaZagreb, pokuãavajuñi da preko Hrvatskepostigne ono ãto nije uspeo ovde.

PRIVATNI ZATVOR: Taj privatnizatvor (jer je u çemu petnaestak ýudi, bez

reãeça o pritvoru, provelo od pet do 38dana) bio je glavno sredstvo gen. Boãk-oviña za fabrikovaçe dokaza i montaæusudskih procesa. Oficiri organa bezbed-nosti JNA i çihovi saradnici bili su tamopodvrgnuti protivpravnom liãeçu slobode,ucenama, pritiscima, pretçama i fiziåkomzlostavýaçu, ne bi li pristali na saradçu isvedoåeçe u montiraçu sudskog procesavrhu Sluæbe. Oni koji nisu pristali na sa-radçu bili su optuæeni. Od zatvorenika sezahtevalo da priznaju da su ppuk. IvanSaboloviñ, operativac u detaãmanu KOG-a(kontraobaveãtajne grupe) 5. Vazduhoplo-

vnog korpusa u Zagrebu, puk. SlobodanRakoåeviñ i gen. Aleksandar Vasiýeviñ –hrvatski ãpijuni. Svakome od zatoåenihgovorilo se da on nije kriv, a da su ovatrojica ãpijuni i neka oni to potvrde. Is-postavilo se, meðutim, da se od zatoåenihnisu traæili taktiåko-operativni detaýinavodne ãpijunaæe, jer islednici nisu poka-zivali poznavaçe te veãtine, veñ samouopãtena optuæba: oni su ãpijuni i to je sve.Sve ukazuje da islednici – meðu kojima seisticao pukovnik iz penzije dr PetarKneæeviñ, kasnije pisac feýtona i vojno-politiåki komentator – pojma nisu imali oprirodi operativnog posla na terenu, negosu izvrãavali nareðeça podjednakoneiskusnih ãefova. "Satima nisu prestajalida se åude mojim objaãçeçima kako se toradilo na terenu, ali nisu ih ni zapisivali, izåega sudim da ih to nije ni zanimalo", kaæe jedan od zatoåenih.

Od petnaest zatoåenih u privatnomzatvoru, profilisale su se dve grupe: veñi-na, çih deset, odbila je da saraðuje i kas-nije su progaçani daýe; pet ih je podleglopritiscima, ucenama i uslugama i pristaloda saraðuje na montaæi procesa u ulozisvedoka optuæbe; bilo je to uzaman, jer jemontirani proces propao...

U tom privatnom zatvoru naãli su seýudi koji se ranije nisu znali i koji ýude zakoje se od çih traæilo da ih optuæe za ãpi-

junaæu nisu poznavali. Od oficira JNA, tusu proveli: 45 dana kap. Mile Klipa, 38dana ppuk. Ivan Saboloviñ; 35 dana st.vodnik Radujko Ñosiñ; 21 dan ppuk. ÅedoKneæeviñ; 2 dana ppuk. Mirko Martiñ (sa-

raðivao). Od civila-saradnika Sluæbe: 35dana Ljubica Tintor; 31 dan Slavko Malo-babiñ; 29 dana Milan Grkoviñ; preko 20dana Slobodan Platiãa; 8 dana RadenkoRadojiåiñ; neutvrðen broj dana: SreñkoOæegoviñ, Pajo Ñasiñ i Vlado Jadrijeviñ.Tamo su dræani bez reãeça istraænogsudije, podvrgavani pritiscima, izn-uðivaçu iskaza i zlostavýaçima. Na pos-tojaçe toga zatvora ponovýeno su upozo-ravani: istraæni sudija, tuæilac RV i PVOppuk. Ðuro Dragiñ (koji je odlazio tamo),gen. Blagoje Adæiñ, komandant RV i PVO,gen. Stevanoviñ i gen. Vasiýeviñ, koji je

uzalud intervenisao, kao i puk. dr MiladinPapiñ, tuæilac JNA.Uprkos tome, stvar je iãla teãko: ko-

misija za ispitivaçe rada "Opere" nije naã-la niãta; vojno tuæilaãtvo JNA, posleponovýene analize kriviånih prijava, nenalazi da ima mesta kriviånom goçeçu.Gen. Boãkoviñ otvoreno preti tadaãçemtuæiocu JNA puk. dr Miladinu Papiñu dañe ga "uhapsiti uz prisustvo RTS-a" ako neprihvati kriviånu prijavu. U meðuvre-menu, naredbom Predsedniãtva ukinuto jeTuæilaãtvo RV i PVO 15. maja 1992; naintervenciju gen. Boæidara Stevanoviña,komandanta RV i PVO, kod gen. ÆivotePaniña i dr Branka Kostiña, to se tuæilaãtvoponovo uvodi 19. maja, jer kako je rekaogen. Stevanoviñ: "Ako mi ukinete tuæilaãt-vo (RV i PVO), ko ñe meni da se obraåunas ovima iz 'Opere' ?". To je tuæilaãtvo kas-nije delovalo potpuno nezavisno odVojnog tuæilaãtva VJ i zastupalo tuæbu nesamo protiv pripadnika RV i PVO veñ iprotiv pripadnika drugih vidova oruæanihsnaga i SSNO. Onda su mnogi smeçeni uvojnom pravosuðu, od istraænih sudija,tuæilaca, sudija, predsednika vojnih sudo-va i, na kraju, dr Miladin Papiñ. s

MILOÃ VASIÑ

(Kraj u iduñem broju: Afera "La-brador", suðenje vrhu KOS, sudbinapreostalih...)

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

GENERALOV PRIVATNI ZATVOR: Dom vzduhoplovstva u Zemunu

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


26 VREME s 17. MAJ 1997.

oðer u izbjegliãtvu – sastali su se u Tiranii zaloæili za ujediçeçe svih Albanaca.

Bivãi predsjednik svih bivãih srpskihdræavnih tvorevina u Hrvatskoj GoranHadæiñ, nakon posjete patrijarhu Pavlu iz-

javio je da ukoliko bude masovno iseýa-vaçe Srba iz istoåne Slavonije, razmiãýao formiraçu çihove vlade u egzilu.

Milan Martiñ, predsjednik Krajine uizbjegliãtvu u Baçaluci i haãki kandidat,ne samo da ne posustaje u namjeri dasvoje zemýake naseli u muslimanska selau sjeverozapadnoj Bosni nego se nedavnoi oglasio prijetçom meðunarodnim snag-ama da bi svaki pokuãaj da ga uhapse"zavrãio sa mnogo mrtvih"...

Nareåeni su aktivni politiåari koji dje-luju u izbjegliãtvu, ili se na to spremaju.Onim pasivnim – predsjednicima, minis-trima i poslanicima propalih samo-proklamiranih dræava – vrvi gotovo åitava"ratom zahvañena" bivãa Jugoslavija.

ÑUTOLOZI: Srbija je, svakako, na- jnapuåenija politiåarima u izbjegliãtvu. Tu je barem jedan predsjednik Krajine, çenipremijeri i predsjednici parlamenta, neu-tvrdiv broj ministara, poslanika i ãefovaposlaniåkih klubova, direktora javnihpoduzeña, predsjednika stranaka... Uosta-lom, u Srbiji je gotovo i cjelokupnostanovniãtvo Krajine.

Za razliku od Hadæiña koji je joã usvojoj kuñi u Paåetinu i na åijoj se limuzi-ni gordo bjelasa naýepnica "RSK",pomenuti su potpuno dignuli ruke od bilokakve politike: kako one "restautatorskedræavotvorne" vezane za Krajinu, tako iaktuelne nacionalne. Jedini izuzetak supovremena meðusobna obraåunavaça ilirazglabaça strogo usaglaãena sa reæim-skom politikom prema povratku izbjegli-ca, za ãto je uglavnom zaduæen BorislavMikeliñ.

Dva su razloga çihovog ñutaça i mar-ginalizacije. Prvi: sluæbeni Beograd neæeli nikakvo zatezaçe odnosa sa Hr-vatskom. I, drugi: svaka çihova politiåkaaktivnost u izbjegliãtvu, nakon izgubý-enog rata, nemoguña je bez otvaraça pi-taça odgovornosti aktuelnog reæima.

Vlade u egzilu

Zato bivãim krajiãkim ministrima ne padana pamet da se igraju sa vladom u egzilu;povremeno ih sunarodnici prepoznaju naKvantaãkoj pijaci kako iz luksuznihlimuzina "vaýaju" cigarete.

I Hrvatska je, takoðer, primila nekuvrstu vlade u egzilu. Rijeå je o Fikretu Ab-diñu Babi i çegovim funkcionarima iz

çihove bivãe Republike Zapadne Bosne.Kao i krajiãka vlada, i ova je sama od sebezamrla. Zahvaýujuñi imovini iparama "Agrokomerca" koji jeBabo za vremena sklonio na si-gurno, ali i uslugama Hrvatskojtokom rata u Bosni, najveñi dioçih je dobro situiran. Ponekad,kada Zagreb osjeti potrebu danaglasi da Muslimani u postdej-tonskoj Bosni nipoãto nisu jedi-nstveni, Abdiñ napadne AlijuIzetbegoviña i na tom se sve za-vrãi.

BOSNA I KOSOVO: Pos-toji joã jedna, vrlo specifiånapojava politiåara u egzilu, usvojevrsnom unutraãçem egzi-lu. Rijeå je o dr Radovanu Kara-dæiñu i generalu Ratku Mladiñu.Obojica su se uslijed pritiska ipolitiåkih kompromisa moraliodreñi funkcija i javnih istupa,te povuñi u duboku ilegalu. Nit-ko ozbiýno ne vjeruje da su seskutrili u nekoj zabaåenoj rupiisåekujuñi ãto im sudbina nosi.Naprotiv – svi poznavaoci prili-

ka navode da je çihov uticaj navlasti u Republici Srpskoj (RS) idaýe izuzetno velik. Åak i da ganema, samo çihovo opstojaçe na slobo-di, poãto je izruåeçe optuæenih za ratnezloåine jedan od osnova Dejtonskog spo-razuma, dovoýno svjedoåi o snazi i smis-lu çihovog "egzila".

Pobrojani politiåari u izbjegliãtvu ma-hom su iz Hrvatske ili Bosne i Hercego-vine gdje je bjesnio rat i na åijim su pros-torima nastajale i nestajale samo-proklamirane dræave. No i Srbija koja"nije bila u ratu", moæe se pohvaliti da

takoðer ima vladu u egzilu sa dijela svogteritorija. Rijeå je o "Republici Kosovo" içenoj vladi u izbjegliãtvu rasutoj od Ti-

rane do gotovo svih zapadnoevropskihprestolnica. Koliki je çen uticaj ne teri-torij i stanovniãtvo koje pretendira da zas-tupa na putu u nezavisnost, nije moguñereñi. Saznaje se da su odnosi Bukoãijevog

kabineta sa najznaåajnijim albanskimliderima u zemýi okupýenim oko Ibrahi-ma Rugove daleko od dobrih i srdaånih.Meðutim, poãto se procjeçuje da se prekosedamsto hiýada Albanaca nalazi u zapad-noevropskim dræavama i da veliki brojçih plaña tri posto od svojih zarada zaborbu Albanaca za nezavisnost Kosova, teda je ova vlada u egzilu u prilici da tasredstva prikupýa i kontrolira, smatra seda çen uticaj i nije marginalan. Tvrdi se,uglavnom, da je rijeå o nekoj vrstirezervne varijante albanskih politiåara zasluåaj izbijaça sukoba na Kosovu. Sve

ostalo, viãe ili maçe, spada u neizbjeæniemigrantski politiåki folklor.

PARE I PRIVILEGIJE: "Vlade uegzilu postoje od kako je svijeta i vijeka",kaæe za "Vreme" dr Konstantin Obra-doviñ. "Nekad su to bili svrgnuti vladari içihove svite koje su se u inozemstvu nad-ale da ñe u nekom novom sklopu okolnos-ti ponovo povratiti izgubýenu vlast".

U modernom smislu, nastavýa drObradoviñ, legitimne vlade u egzilu kar-akteristiåne su za dvadeseto stoýeñe,odnosno Prvi i Drugi svjetski rat. Tako je

vlada u egzilu Kraýevine Srbije, kada suzemýu napustili parlament i vojska, uæiv-ala puni legitimitet i kao takvu su je pot-

NAJAVA: Goran Hadæiñ

Politiåke ponorniceU åemu su sliåne i razliåite vlade Martiña, Hadæiña i Bukoãija

Premijer vlade Kosova u egzilu Bu-

jar Bukoãi i pretendent na albanskipresto Lek Zogu – donedavno tak-

R

E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 2717. MAJ 1997.

gantan hobi: noñu se okup-ýaju ispred dragstora, po

parkovima i na sliånim lo-kacijama, loåu pivo i teãkealkoholne napitke, urlaju ipsuju (dotle je sve normal-no i u skladu s lokalnim te-mperamentom), te vreðaju,tuku i na sve druge naåinezlostavýaju trudbenikeGradske åistoñe. Razlogovako grubom odnosu pre-ma ýudima koji noñu, zabedne pare, uklaçaju snaãeg vidika sve ðubre kojesmo tokom dana nehajno

nataloæili je u çihovimdrugaåijim imenima, nag-lascima, tenu. "Ðubretari"su obiåno Albanci ili Romi,ãto ñe reñi da mahom noseimena karakteristiåna zamuslimane, tamnije su putii svojim opãtim izgledomne odaju dojam stereotip-nih "belih Evropýana". Nji-hovi noñni duãmani su klinci obrijanihglava koji su proãli dajdæestirane uliånekurseve iz ksenofobije i mræçe premaDrugaåijem. I, ãto je najvaænije u celoj

priåi: oni su (para)ideoloãki tretirani i tre-nirani tako da od svog duãevno-mentalnoghendikepa naprave prednost kojom se tre-ba ponositi, jer, ako niste znali, oni suzapravo Najsvesniji Pripadnici Bele Rase,takoreñi çena avangarda. Kad i mi ostaliprogledamo, i mi ñemo tuñi smetlare,iæivýavati se na "vukovcima", lemati uto-varivaåe ugýa i, uopãte, ponaãati se uskladu s naãom visokom belom uýudbom!Do tada, oni su tu da nas podseñaju na naãdug prema Otadæbini i prema Evropi,naroåito prema "Evropi Otadæbina", o ko-

joj je onako zanosno umeo da zbori Æan-Mari Le Pen, ãampion francusko-zemun-skog prijateýstva.

Ovi noñni nestaãluci zbog kojih su nekiradnici Gradske åistoñe zavrãavali naduæem bolniåkom leåeçu deãavaju seodavno, a u posledçe vreme su sve åeãñi i,po posledicama, opasniji po svoje ærtve.Naravno, na to gotovo niko ne obrañapaæçu poãto svi koji neãto znaåe i o neåe-mu odluåuju imaju pametnija posla: jedni

jure Badæinog ubicu moleñi Boga da se neispostavi da ga veñ jako dobro poznaju,drugi se zabavýaju laganim planinareçem

po pitomim srbijanskim ãumama i(ravnim) gorama, treñi od svog malog feu-da prave Kioskgrad... jedino se Socijal-

Dnevnik uvredaGrupa naãih sugraða-na neobiåne spoýaã-çosti ima ekstrava-

Ãampionibele rase

demokratska unija(SDU) barem udostoji-la da primeti da prob-lem postoji i da trebaneãto uåiniti u vezi s

tim. Noñnim komunal-cima od toga neñe bitilakãe, ali dobro da jeneko bar notirao çiho-vo postojaçe...

Uliåna druæina kojastoji iza ovakvih pre-pada na "obojene"peåalbare naziva seskinheads, i strukturno

je sliåna montipajtono-vskim oslobodilaåkimpokretima "Judejskinarodni front" i "Nar-

odni front Judeje": imaih malo, ali su zatoglasni, podeýeni ufrakcije i ne znaju ãtahoñe. U svakom sluåa-

ju, æele to odmah.Kako god okreneã,predstavýaju jedan odnajbizarnijih rubnihfenomena srpskog

druãtva: Srbe (kvazi)sredçoevropski ra-sisti pogrdno nazivaju Ciganima, a ondaovi diåni srpski rodoýubi mlate praveCigane, vaýda da bi pokazali razliku idokazali se pred svojim severozapadnijim(vaýda: beýim?) prijateýima?! Zanimýivarabota, dostojna åuvenog srpskog smislaza paradokse. Jedini problem je ãto tuneko moæe i da nastrada.

Iako u Srbiji joã predstavýaju margin-alnu kontrakulturnu zajednicu, "skinhedi"su, na izvestan naåin, uliåna slika i prilikareæima i preovlaðujuñeg staça duha: i onisu zatoå(e)nici Evrope a la carte i pozaj-mýuju od razvijenijih zemaýa samo nega-tivne epifenomene, a ne i kulturu rada, par-lamentarizma i tolerancije. Nemaåki neo-nacisti i ostala zapadnoevropska bratijakoju nisu obavestili da je moler neslavnoskonåao u Vuåjoj jazbini svojim prepadi-ma na imigrante, kaobajagi, åuvaju bla-gostaçe svojih zemýaka, radna mesta i vi-sok standard. Ovde, meðutim, nema niåe-ga od toga. Ãta onda åuvaju domañi "skin-hedi"? Roðeni u niãtavilu, zadojeni niãta-vilom, oni mogu samo da ponosno åuvaju,umnoæavaju i kreativno unapreðuju to istoniãtavilo. A to je, vaýda, apoteoza i, ujed-no, skonåaçe sna o Srbima kao "nebes-kom narodu". I taj san je preminuo u par-kiñu kod "20. oktobra". To je, sigurno, je-

dina vajda od ove onanije hitlerizma nakapiji Balkana. s

TEOFIL PANÅIÑ

puno podræavali saveznici. Sliåna stvar sedogodila i za vrijeme Drugog svjetskograta – okupacija ne utiåe na promjenuvlade, niti na suverenitet okupiranih zem-aýa.

"Dok traje oruæani sukob", kaæe drObradoviñ, "vlade u egzilu imaju izvesnilegitimitet. Meðutim, kada se posle rata ilirevolucije uspostavi definitivno staçe,one se postepeno gase. Ciý çihovogdaýçeg delovaça i postojaça je razliåit.Nekad su to åvrste ideoloãke skupine, ilinaprosto grupe politiåara koje zbog togaãto tvrde da nekog predstavýaju nastojeostvariti privelegovani poloæaj, doñi dopara ili zadræati kotrolu nad odreðenimnovåanim fondovima. Postoje uglavnomonoliko koliko zemýe gde se nalaze imajupolitiåkog interesa da ih toleriraju. Na

primer, Kraýevina Jugoslavija sve do1940. nije priznavala SSSR, veñ jednu odizbegliåkih caristiåkih vlada. Onog trenut-ka kada im je uskrañena novåana pomoñ,ålanovi çenog poslanstva u Beogradunaprosto su se raziãli. Dræave domañinivrlo se åuvaju da daju bilo kakav legitim-itet vladama u egzilu osim ukoliko nisu usukobu. Uglavnom ih tretiraju kao grupegraðana. U suprotnom reå je meãaçu uunutraãçe poslove, ãto vodi kidaçu dip-lomatskih odnosa i svih drugih odnosa."

U kontekstu privilegija i raspolagaçadispozicionim fondovima, dr Obradoviñ

vidi i najavu Hadæiñeve vlade u egzilu. Naistim temeýima je i Martiñevo predsjedni-kovaçe u Baçaluci. SR Jugoslavija i Hr-vatska uzajamno su se priznale, tako da te"vlade u egzilu" ne mogu predstavýatiniãta drugo do neki potencijalni adut zavrãeçe pritiska.

O vladi u egzilu "Republike Kosovo"dr Obradoviñ kaæe da je reå o pokuãaju dase poput svojedobno fantomske palestin-ske dræave Jasera Arfata stekne legitimitetza pregovore. "Arafatovu dræavu iz nizarazloga priznalo je pedesetak nesvrstanihzemaýa i na kraju je çena vlada u egzilu

imala legitimitet za pregovore saIzraelom. Meðutim, podrãka Zapada nakoju je Bukoãi raåunao potpuno je izosta-la da bi stekao sliåan status u pregovorimasa Jugoslavijom o poloæaju Kosova."

U pravilu, rezime je dr Obradoviña,pokuãaji vlade u inozemstvu da se do-mognu vlasti su neuspjeãni. Tko hoñe dauzme vlast, mora biti u zemýi. Na kraju,sve se obiåno svede na emigrantske borbeza privilegije, dok se konaåno, uslijedpromjena odnosa i nastanka novih poli-tiåkih snaga, zaborave i otpadnu stvarnirazlozi izbjegliãtva. Najboýi primjer je

dugogodiãça vlada u egzilu ÃpaçolskeRepublike. s

FILIP ÃVARM

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


2 8 VREME s 17. MAJ 1997.

Univerzitet pred kolapsom (III)

Sutra je uvek kasno"Biñe staçe i gore nego sad; iãåileñe entuzijazam kod onih ýudi kojigodinama, iz samopoãtovaça, nisu digli ruke i od nastave i od nauke"

prof. dr Nikola Tuciñ

poåiva na prevari i sili nema potrebu zaznaçem i naukom i bez kritiåke au-torefleksije nemoguñe je sagledati staçe

i pronañi stvarne subjekte promena.POTEMKIN NA UNIVERZ-

ITETU: Profesor dr Nikola Tuciñ, åijomsmo dijagnozom da je univerzitet prvi unizu institucija koje je dræava reãila dasruãi i poåeli seriju tekstova "Univerzitetpred kolapsom", ovoga puta razgovor za"Vreme" poåiçe tvrdçom da na BUvladaju autarhiånost, zatvorenost, da sugodinama glavnu reå vodili ýudi poznatipo profesionalnoj nekompetentnosti ipolitiåkoj podobnosti. Na univerzitetunisu reãena neka fundamentalna pitaça:

od nabavke struånih åasopisa, do post-

diplomskih studija i reizbora nastavnika.U ovakvom okruæeçu, logiåno, ni orga-nizaciono ne pratimo ãta se deãava u

svetu. Posledçu tvrdçu genetiåar Tuciñilustruje konkretno:

"Transformacija nekadaãçeg PMF-a

u ãest samostalnih fakulteta (Biologija,Fizika, Hemija, Matematika, Geografija,Fiziåka hemija) trebalo je da omoguñi dase integriãemo sa institutima koji se baveistim oblastima, da stvorimo kritiånumasu i da opsluæujemo ceo Univerzitet –od Medicinskog do Poýoprivrednog, Ãu-marskog fakulteta i DIF-a... Naæalost,nismo uspeli. Evo, na primer, naã Institutza biologiju (najveñi na Balkanu) i neko-liko laboratorija u Vinåi bave se istimposlovima. Pored toga, postoji i Institutza genetiku i genetiåko inæeçerstvo, paINEP (Institut za primenu nuklearne en-ergije u poýoprivredi i ãumarstvu).Uopãte nismo organizovani u skladu saosnovnim zahtevima savremene nauke itehnologije. Parola postoji 'Vratiti naukuna univerzitet!', ali je niko ne uzimaozbiýno. U ovom jadu i siromaãtvu rasi-paju se i ýudi i ono malo para, duplirajuse kapaciteti, poåev od biblioteka...

Aparatura za fundamentalna is-traæivaça, razne centrifuge i elektronskimikroskopi, uæasno je skupa; to suogromne pare i za zemýe koje mnogoviãe izdvajaju za obrazovaçe i nauku, a

mi, izgleda, pokuãavamo da u svakojnaãoj instituciji imamo sve te aparate.I na Univerzitetu niåu svojevrsna

Potemkinova sela, od kapitalnih objeka-ta, do takozvanog 'fosfor imidæera', in-strumenta koji je koãtao oko 250.000dolara. Ovo opseçivaçe javnosti i svojevrsna megalomanija oduvek su biliprisutni u naãoj akademsko-politiåkojvrhuãki, ali su posledçih godina poseb-no doãli do izraæaja, a staçe na univerz-itetu nikad nije bilo gore", kaæe profesorTuciñ.

U meðuvremenu, nema sredstava za

elementarni istraæivaåki rad na univerz-itetu; Bioloãki institut, na primer, nijemogao da dobije potrebne koliåine pa-

U

niverzitet je institucional-no sruãen, osiromaãen, alii neracionalan. Hiýade

mladih visokoobrazovanihnapustilo je zemýu. Kako

nañi prikýuåak sa Evropom i savremen-im tokovima u svetu? "Vreme" traæiodgovor na ovo pitaçe od eminentnihnauånika, profesora i, naravno, studena-ta.

Izjava akademika Duãana Kanazira,ministra za nauku i tehnologiju, da dodaýeg nema para za kupovinu inostranihåasopisa i kçiga ãokirala je akademsku javnost. Mnogi nastavnici i studentiveruju da je i ovaj gest reæima joã jednaodmazda za protest. Åini seda je taånije miãýeçe da jeto samo najdrastiåniji i najnoviji dokaz dugoroånereæimske politike premanauci i univerzitetu koji vodiu joã veñu izolaciju od sveta,pogubno zaostajaçe i – na-cionalnu katastrofu. Univer-zitetska javnost je ogoråena:åak i za vreme sankcija, kojesu bile i licemerni alibi zamnoge poteze vlasti koja jezemýu vodila u katastrofu,

lakãe se dolazilo do nauånihåasopisa i struåne litearture.I ovaj najnoviji dogaðaj

potvrðuje da su bili u pravuoni kritiåki glasovi koji su"kvarili" nepomuñeni opti-mizam martovske Skupãtineuniverziteta u Beogradu,traæeñi da se na talasima "po-bedniåke energije" i borbe zaautonomiju univerziteta nepreskoåe suãtinska pitaçastatusa znaça i nauke udruãtvu, ali i odgovornosti univerziteta

za katastrofalan poloæaj i druãtva i uni-verziteta. Kako je to onda za "Vreme"rekao dr Nebojãa Popov, poredak koji

SROZAVANJE NIVOA: Beogradski univerzitet B R A N K O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 2 917. MAJ 1997.

Viktor Todoroviñ

Bez sentimentalnostiViktor Todoroviñ, student åetvrte godine molekularne bi-

ologije, koga je Studentski parlament izabrao za studenta-prorektora (Savet BU joã nije verifikovao ovaj åin), kaæe dañe, kad mu se ukaæe prilika, ålanovima Saveta predoåiti podkakvim se uslovima radi na pojedinim fakultetima: oprema,aparati, tehnike – "kromaçonski", slikovito opisuje Viktor.

"Nivo teorijske nastave je kod nas na svetskom nivou”,kaæe Viktor, koji je bio na praksi u Åikagu, Budimpeãti,Segedinu... Dolazio je sa torbama punim proãvercovanihhemikalija da bi na fakultetu mogli koliko-toliko normalnoda rade... Zahvaýujuñi founding fatheru profesoru VladimiruGliãinu, osnivaåu Instituta za genetiku, kaæe Viktor, studenti-ma ovog fakulteta otvorena su vrata najznaåajnijih svetskih

laboratorija, i s ove i s one strana okeana.Viktor je imao pri-like da vidi kako se studira na jednom proseånom ameriåkomuniverzitetu University of Illinois u Åikagu: "Zgrada zamolekularnu biologiju koãtala je 67 miliona dolara, a labora-torija u kojoj sam bio pet puta je veña od naãeg fakulteta. Mismo podstanari u pet zgrada... Kontakt sa profesorima je

mnogo maçe for-malan. Gledaju sesamo rezultati: nisubitni ni nacija, nivera, ni godine,

moæeã da imaã petNobelovih nagrada,ako prestaneã da da- jeã rezultate, ãef ñete ãutnuti... Surovo,ali efikasno..."

Viktor je briýan-tan student – prosek9,96! Kaæe da ñeposle diplomiraçaotiñi u inostranstvoda nauåi "zanat":

"To je nauka i tunema sentimenta.

Ide se gde su na- jboýi uslovi. Nam-era mi je da se vratim. Pre Protesta definitivno sam bio 'ubedaku', a onda se javila neka nada da ne moramo baã svi dabeæimo u beli svet. Zato sam se i dao u sve ovo oko Stu-dentskog protesta i Parlamenta."

suýa za istraæivaçe, nego su se profesoridovijali da privatnim kanalima, "prekoveze", obezbede dovoýno pasuýa za ek-sperimente.

SANKCIJE I PUBLIKACIJE: Pro-

fesor Tuciñ smatra da se nesrazmernomnogo sredstava davalo za putovaça uinostranstvo åak i za vreme sankcija, uporeðeçu sa parama koje su izdvajaneza nabavku åasopisa. On uoåava

svojevrsni paradoks: iz dnevno-poli-tiåkih razloga, u vreme izolacije,ponegde se, osobito u grupaciji medicin-skih nauka, preterivalo sa putovaçimana razne kongrese i susrete, kao da jehteo da se kaæe: "Nama niko niãta nemoæe! Nema za nas nikakvih sankcija".Naã sagovornik ne krije da je vrlo skep-tiåan prema toj nauånoj promociji nakongresima: koliko je publikacija u rele-vantnim meðunarodnim åasopisima?Tuciñ kaæe da ima utisak da jedan deoprofesora diæe ruke od ozbiýnogbavýeça i strukom i naukom. Nije loãasamo praktiåna nastava, opada i nivoteorijske nastave; "Nedostatak kçiga iåasopisa je za neke nastavnike izgovor,alibi. Naã aspirativni nivo postaje straãnonizak: danas smo sreñni kad nam isplatecrkavicu od plate. Biñe staçe i gore

nego sad; iãåileñe entuzijazam kod onihýudi koji godinama, iz samopoãtovaça,nisu dozvoýavali da zbog situacije nauniverzitetu, ali i u ãirem druãtvenommiýeu, snize standarde i predaju se le-targiji, i dignu ruke i od nastave i odnauke. Danas su veñ mnogi poniæeni ikao ýudi i kao profesionalci..."

Mukotrpno dokazivaçe oåiglednog,da su uslovi za rad na nekim fakultetimaodavno katastrofalni, poåelo je odavno: joã pre sankcija, 1991, profesoritadaãçeg beogradskog PMF-a pobunilisu se i prekinuli nastavu zato ãto nemaju

elementarnih uslova za izvoðeçe prak-tiåne nastave. Ondaãçi rektor Vraåar jeoptuæio profesore da su oni "prvi put u

Akcelerator u VinåiDa li je akcelerator u Vinåi joã jedan spomenik naãoj megalomaniji, ili je to

"åudesna maãina" koja åeka neka boýa vremena? Medju naãim nauånicimamiãýeça su æestoko polarizovana. Zamolili smo akademika Milana Kurepu da ion prokomentariãe polemiku koja traje od poåetka osamdesetih:

"Ja sam u poåetku bio protiv. I tada sam mislio, ali i sada mislim da je jednojzemýi kakva je naãa potrebno mnogo viãe 'sitnije nauke'. Mogu da se kupe gotoviuredjaji za 500.000-1,000.000 dolara i vi odmah imate 5-6 sreñnih ýudi kojipoåiçu da rade. Da se krenulo tim putem, pare koje su veñ potroãene i koje ñe joãbiti utroãene, bile bi iskoriãñene odmah i mnogo koristi bi imale mnoge oblasti: ifizika, i hemija, i tehnologija... Ideja je ipak nekako progurana 1981-82. i ona vrlolepo napreduje i ja sam prestao da se protivim onog trenutka kada su me ubedili dañe proizvodça radioizotopa za medicinske svrhe (ispitivaçe raka, ãtitne ælezde)biti izuzetno korisna. Jugoslavija troãi negde oko milion dolara godiãçe na uvozovih kratkoæiveñih izotopa. Sasvim je izvesno da ñe prva korist, ako bude koristi,biti u oblasti medicine. Ovi kartkoæiveñi izotopi mogli bi da budu dopremani he-likopterima do Soluna, Temiãvara, Budimpeãte, Sofije..."

Akcelerator je time-sharing machine i, kako to kaæe akademik Kurepa, "ta di-vna maãina" moæe da zabavýa ogroman broj nauånika: akcelerator pruæa ogromnemoguñnosti, on ñe zapravo postati dobra i dobro iskoriãñena maãina, ali samo akose pridruæi i naãa okolina: i Grci, i Rumuni, i Bugari, i Albanci... Ova maãina jeradjena u saradçi sa najboýim institucijama ove vrste u svetu, CERN u Ãvajcar-skoj i DUBNO u Rusiji... Oåigledno, to nije "jugoslovenska maãina".

"Akcelerator ili jeste ili nije svetska maãina. Sada postoji dosta velika nada dabi akcelerator u Vinåi mogao da postane bar regionalna, balkanska maãina. Tek

ako to postane, ima svrhe ova velika investicija. Ipak, priznajem, pomalo samrezervisan: bilo je veoma mnogo drugih stvari koje su potrebnije ovoj zemýi",kaæe za "Vreme" akademik Kurepa.

D E J A N

T A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


3 0 VREME s 17. MAJ 1997.

istoriji Beogradskog univerziteta protivsvojih studenata"!

Svemu uprkos, beogradske ðake, di-plomirane molekularne biologe, bije fa-ma da se dobro snalaze u belom svetu

(pogledati okvir "Bez sentimentalnosti").Naã sagovornik priznaje da je u nedoum-ici:

"Piãem preporuke, savetujem ih daodu, to su propulzivne discipline vezaneza nove tehnologije. Raåuna se da se uprirodnim naukama svakih pet godinaudvostruåava koliåina znaça iz ovihoblasti, za genetiku taj ciklus je joã krañi– dve godine. Za narednih 20 godina 80odsto radnih mesta u raznim granamazasnivañe se na znaçima kojih danas joãnema. Ako iz ove zemýe odlazi velikiprocenat vrlo darovitih, visokoobrazo-

vanih mladih ýudi, pitaçe je ko ñezapravo moñi da prepozna ove nove teh-nologije. Zatvaramo put u buduñnost isebi i svojoj deci."

Bioloãki fakultet i Institut za biologiju vaæe za svetlije taåke: joã dræe kopåusa svetom, nisu imali problema sa pub-likovaçem radova, meðunarodnom sa-radçom, imaju savremene åasopise, lit-eraturu koju, istina, nabavýaju privatnimkanalima. Ipak, joã smo iskýuåeni izmeðunarodnih projekata. Kako ponovouspostaviti pokidane veze?

"U naåelu, neñe biti ni lako, ni brzo.Moramo da konkuriãemo preko timovaEvropske zajednice, da privuåemoÃpance, Portugalce, Grke, naãe ýude usvetu i da napravimo zajedniåke pro- jekte. Moramo da naðemo kanale iparalelne puteve (privatne veze) kroz in-stitucije sistema koji je vrlo inertan.Ãpanski ministar prosvete FrederikoMajor napisao je kçigu 'Sutra je uvekkasno': Ãpanci su pametnom nauånompolitikom postali veoma dobri za rela-tivno kratko vreme. Ipak se moæe uh-vatiti korak sa svetom, ako se intelektu-

alnoj eliti pruæi ãansa, ako druãtvo favor-izuje znaçe... Teorijski, postoji traåaknade...Plaãim se, meðutim, da ne budeopstrukcije od politiåkog vrha, ali i jed-nog dela kolega na univerzitetu: najviãeipak strepim da onima koji budu hteli dase vrate na univerzitet neñemo to doz-voliti. Doñi ñe ýudi koji su neãto uradili,koji imaju reference, a ovde ñe ihdoåekati ratni profiteri, ýudi ne osobitouspeãni u struci, ali prisutni u politici:godine izolacije i sankcije çima su alibiza profesionalni neuspeh. Otpori premaonima koji su boýi i koji viãe znaju su

neminovni. Zla su vremena". sSLOBODANKA AST(Nastaviñe se)

Dr Miloã Bobiñ, arhitekta

Ãminkaçe bolesnikaVoluntarizam i sa çim logiåno povezan nedostatak vizije uloge,profesionlnih ciýeva, koncepta univerziteta, stalno je prisutan

tencijalni rasadnik neistomiãýenika. Odpolitiåkog trenutka je zavisio i ekonoms-ki poloæaj univerziteta i stepen kontrolenad çim. Posle 1968. godine, kada je os-vedoåen stvarni potencijal studentskogpokreta, otvorena su vrata institucijimoralno-politiåke podobnosti. Otada je

krilatica ne talasaj obezbeðivala kolikoopstanak na fakultetima toliko i ulazakna çih. Izbegavaçe javnog angaæmanau najbitnijim druãtvenim pitaçima dove-la je krajem osamdesetih do potpune ap-atije i gotovo nemoguñe lakog opstankana univerzitetu. Dugoroåna posledica jeda su se fakulteti utvrdili u bunkere kon-formizma. Devedesete nisu donelepromenu. Naprotiv, veñina proleme nijevidela, nije æelela da ih vidi, ili o çimanije æelela da govori. Ãine su postavýene– voz ide. Jedino je pitaçe ima li maãi-novoðe. U najkrañem: kontinualno

zapostavýaçe druãtvenog angaæmanauvelo je u krizu jednu od najznaåajnijihdruãtvenih institucija.

Pored partijske kontrole, finansije subile vaæan faktor kojim je obuzdavanuniverzitet. Materijalni poloæaj univerz-iteta nikada nije bio obiýe, niti je raduniverzitetskih radnika bio visokoceçen. Zato su se nastavnici mogli åeãñepronañi u fabrikama, na gradiliãtima, uinstitutima i famoznim odeýeçima zasaradçu sa privredom nego u svojimkabinetima ili na fakultetima uopãte. Nataj naåin je i ideja povezivaça nauke iprivrede dobila specifiåno tumaåeçeprema potrebama i poslovnim vezamauniverzitetskih radnika. Sa ýudskestrane, to je razumýivo, ali sa moralne ipedagoãke teãko se moæe pravdati.Naravno, materijalni poloæaj univerzite-ta ne moæe se gledati izvan ekonomskogpotencijala celog druãtva. Ekonomskasnaga druãtva i ukupna perspektiva kojuono nudi predodreðuju proces obra-zovaça i ponaãaçe obe grupe uåesnikau nastavi – nastavnika i studenata. Stu-denti koji su odstojali Terazije izmeðu

1991. i 1993. godine u velikom broju sunapustili Beograd. Malo çih zaistaplanira da se vrati. Nastavnici su, me-

Napuãtajuñi Arhitektonski fakul-tet, Beogradski univerzitet iBeograd, ostavio sam pismo ko-

jim sam æeleo da objasnim svoje razlogeza ovaj åin. Tada mi se åinilo da je neop-hodno, bar sa moralnog i etiåkog sta-noviãta, ako ne i sa politiåkog, javno reñi

ãta stoji iza liåne odluke i, ãto je joãvaænije, pokuãati da se obrati paæça nastaçe na univerzitetu i u druãtvu u komedela. U istorijskoj optici, druãtvo i unive-rzitet su neodvojivi. Oni odslikavaju jed-no drugo i jedno drugo oblikuju. Mojeshvataçe je da univerzitet, posebno utrenucima kada druãtvo beleæi regre-sivne trendove i odraæava simptome po-mraåene svesti, mora da ostane iznad sa-kodnevice i da opomene.

Pet godina kasnije, danas, taj tekst åi-tam kao iskaz åoveka drugaåijeg refle-ksa i angaæmana. Emocionalni aspekt,

koji u reåenom tekstu ima znaåajnu ul-ogu, osnovnu poruku åini maçe direktn-om i jasnom. To nikako ne znaåi da jeona i maçe osnovana. Do danas sestaçe stvari nije promenilo. Promenilesu se jedino okolnosti. I baã ta åiçenicaprobleme zaoãtrava, åini ih vidýivijim iliãava ih licemernih opravdaça koja bimogla da ublaæe probleme i odgovor-nost. Problemi su posledica dugotrajneinertnosti, a odgovornost za eroziju jed-nako je podeýena na posledçih pedesetgodina.

UNIVERZITET I PARTIJSKA DRÆAVA

Najznaåajniji aspekti koji su uslovilisadaãçe staçe na Beogradskom univer-zitetu su relacija sa dræavom i çegovaunutraãça struktura. Ovi aspekti ods-likavaju dve ravni na kojima se oblikujesvaki univerzitet, duboko su povezani imeðusobno uslovýeni.

Na prvom nivou, politiåki i ekonoms-ki kontekst najznaåajnije oblikuju stvar-nost i buduñnost. Univerzitet je od ratado danas bio pod kontinualnom kontro-lom partijske dræave i teãko je govoriti o

çegovoj autonomiji. Deklarativno jeakademsko obrazovaçe bilo svetiça, apraktiåno je univerzitet smatran za po-

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 3 117. MAJ 1997.

ðutim, ostali da delaju u okviru koji jedavno zadat i znatan broj çih nema satim veñih etiåkih problema. Osnovnamana tog okvira je çegova glomazna or-ganizaciona struktura. Ona nije izbalan-

sirana sa materijalnim potencijalimadruãtva. Ako se gledaju druga druãtva,vidi se da u odnosu na opãte potencijalepoloæaj univerziteta nije boýi negopoloæaj drugih finansiranih grana. Broj

zaposlenih, broj studenata i visina plata(osim profesora) srazmerno su niski. Iz-gleda logiåno da glomazna i nefleksibil-na institucija, kakav je Beogradskiuniverzitet, sa formom projektovanomiz proãlosti, u vreme druãtvene krize nijeu staçu da saåuva svoj integritet i us-peãno obavi svoju misiju.

NEGATIVNA SELEKCIJA

Mora se reñi da je, i pored jakedræavne kontrole, postojao visok stepensloboda fakulteta u domenu nastave istruånih kadrova. Nastava nikada nijebila od presudnog znaåaja u relacijamadræave i univerziteta. Ovo je proizilaziloiz celokupnog poloæaja nauke i obra-zovaça i stvarnog znaåaja koji im jedræava pridavala. U principu, okvir pro-cesu erozije dala je dræava ali je univerz-itet ipak najznatnije ruiniran iznutra.

U veñini sluåajeva problem nas-tavnog kadra nije toliko u ýudima koji su

na univerzitetu, veñ mnogo viãe u ýudi-ma koji na çemu nisu, zato ãto su saçega bili proterani, ili nisu na çega ni

dobili pristup. Razlozi su pre svegazatvorenost i autarhiånost i te karakteris-tike imaju najpogubnije posledice pouniverzitet. One su zaãtiñene gotovo dosavrãenstva razvijenim mehanizmom

negativne selekcije. Od svoje prvobitnefunkcije zaãtite politiåkog sistema, kri-terijum podobnosti transformisan je umehanizam kojim su se ãtitili posebni in-teresi pojedinaca i grupa. On se repre-

zentuje kroz "kadrovsku pira-midu" i uslove za prijem i napre-dovaçe. Fragmentacija na kate-dre je glavna linija koja opstaje i jaåa, a cena takvog ponaãaça jeoduvek plañana opadaçem aka-demskih normi. Katedre su os-novne ñelije na kojima piramidapoåiva i predstavýaju dobro

ãtiñene zabrane. Na çima se krojikadrovska politika. U toj sferi vla-da izraziti voluntarizam. Brani se

svaki pedaý terena na kome se suverenovlada, a grupni interesi dolaze u prviplan. Jedna od posledica je da se pro-grami prilagoðavaju raspoloæivim ýud-skim i struånim potencijalima. Umestoda su program, ciýevi i koncept ãkole uprvom planu da oni diktiraju tip i struk-turu kadrova, moguñnosti, znaçe i inter-esi zaposlenih odluåuju o programu.Time je predodreðen i profil ãkole.Logiåno je da posle nekoliko permutaci- ja ne moæe biti reåi o konceptu.

Bez kompetitivnih fakulteta nema ja-kog univerziteta, kao ãto akademskihsloboda ne moæe biti bez otvorenoguniverziteta. Princip napredovaça naBU preslikava strukturu birokratije idræavne oligarhije. Ko u tom sistemu jednom postane asis tent, slika ñe mukad-tad visiti na zidu sveåane sale. Nanajveñem broju evropskih univerzitetaposao asistenata obavýaju magistranti,doktoranti i studenti starijih godina. Nji-

hov poloæaj je definisan ugovorom, platesu niske, a starosna granica odreðena.Ukratko: çihova perspektiva opstanka

na univerzitetu je minimalna ili nikakva.Na Beogradskom univerzitetu mogu senañi asistenti stariji od åetrdeset godina,pa i oni koji u toj funkciji oåekuju penziju. Najznaåajnije posledice takvog rada

su gomilaçe nastavnika sa zvaçima,spora smena generacija u vreme ek-stremno brzog razvitka svih disciplinabitnih za vitalnu orijentaciju, tehnikerada i tehnologiju obrazovaça. Kod nas je vreme najznaåajniji kriterijum koji ot-vara vrata viãih nivoa piramide. Nas-tavniåko zvaçe je u velikom brojusluåajeva rezultat staæa, a ne odraz stvar-nih vrednosti. U Engleskoj, na primer,"stolica" se osvaja doæivotno, ali je putdo çe mukotrpan. Zvaçe profesora os-vaja se na osnovu globalnog a ne inter-nog profesionalnog rejtinga. Sva su osta-

la mesta, pri tom, pod ugovorom –privremena, a konkurs stalno otvoren.Voluntarizam i sa çim logiåno pove-

zan nedostatak vizije uloge, profesion-lnih ciýeva, pa s tim i koncepta univerz-iteta, stalno je prisutan. Svako ko ova pi-taça smatra suãtinskim meta je onih kojiveñ sve znaju, za koje nema tajni i dile-ma. Koliko je takav pristup saglasan saakademskim obrazovaçem, teãko je sh-vatiti, a koliko je povezan sa nauånimprincipom – ne vredi ni misliti. Odatledo erozije funkcije i ideje akademskogobrazovaça samo je korak. Pitaçe viãe

nije kada ñe se to desiti, veñ kada ñemobiti spremni da to zapazimo. Naravno,opaæaçe krije jednu veliku opasnost.Ono automatski zahteva intervenciju –definisaçe problema i instrumenatakojima se oni mogu reãiti, ãto sve u sve-mu obavezuje na akciju i protivi sereåenom konformistiåkom principu. Nakraju sam doãao do istog zakýuåka kao ipre pet godina: krug je zatvoren i zabra-výen do samoiscrpýeça. Za razliku odonda, sada sam svestan da to staçe moæeda traje neograniåeno.

Ãta reñi o danaãçem trenutku? Trebase setiti da nastavnici postoje zbogstudenata, ali fakulteti i univerzitet nepostoje ni zbog nastavnika ni zbogstudenata. Oni imaju druãtvenu misijukoja prevazilazi tako usko determinisanegrupe. Danas se postavýa pitaçe hoñe lipokret u kome je veñina studenata i nas-tavnika na istoj strani biti dovoýnoizdræýiv, ili ñe decenijama razvijan meh-anizam svojom inercijom sav naporuåiniti bespredmetnim. Svaka iskýuåi-vost u prognozi ishoda bila bi neodgo-vorna. s

* Autor æivi u Amsterdamu, radi uUrbanistiåkom birou "K.C" u Roterdamu, docentna Akademie van Bauwkunde, Amsterdam

Najznaåajniji aspektikoji su uslovilisadaãçe staçe naBeogradskom univer-zitetu su relacija sa

dræavom i çegovaunutraãça struktura

G O R A N K A M A

T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

designilustacije

postavljanje i

organizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskihdokumenata

baze podataka

Gra†åki

Centar

Vreme

i v a n s a ã

a v e s n a v l a d a

[email protected]

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


VREME s 17. MAJ 1997.34

LJUDI I VREME

Izjava nedelje"Dojåe vele nas je

bombardovao".RADMILA MILENTIJEVIÑsrpski ministar zainformisaçe, objaãçavazaãto su nam nepotrebnestrane radio stanice

KORINA LONGIN (14),prema zagrebaåkom "TV bestu", najmlaði "Fordov" top mod-el, na fotografijama uglednih svetskih modnih magazinapokazuje sposobnost transformacije od devojåurka dofemme fatal, ãto objaãçava çen visoki renome u

najveñoj i najstarijoj modnoj agenciji. "Najveñimuspehom smatram snimaçe velike kampaçeza 'Guess' za koji su svojevremeno radile iKlaudija Ãifer i Kristi Turlington, a veseli-lo me i snimaçe naslovne strane za' Vog', i velikog modnog priloga zafrancuski 'Elle'. Ugovor me obavezujeda radim revije u Parizu, Njujorku iLondonu, a ja moram zavrãiti osnovnuãkolu kaæe Korina. Tvrdi da se trudida ostane ãto normalnija: "Åim pres-pavam vremensku razliku izmeðu os-tatka svijeta i Zadra, ja postajemdruga Korina, iako su u mom æivotu java i san, zapravo, jedno".

MILAN PANIÑ,milioner iz Amerike i bivãi premijerJugoslavije, u listu "Intervju" najav-ýuje nove demonstracije: "Nema izbo-ra bez fer uslova. O uslovima morajuda se dogovore vlast i opozicija, pre svega o izbornom zakonu i medijima. Ja sam preizvesnog vremena Miloãeviñu uputio javno pismo u kojem sam podræao zahtev opozicijei demokratske javnosti za oslobaðaçem medija. Ako se ne postigne dogovor o izbornimuslovima, sasvim je izvesno da ñemo ponovo na ulice. Ovoga puta ñu ja stajati na åeludemonstracija."

GORDANA MARJANOVIÑ,na skupu "Srbija na Zapadu" u organizacijiNove demokratije, upoznaje nas sa svojimotkriñem: "Naãi zakoni su preteåa mnogihzakona u Evropi."

SLOBODAN ÅEROVIÑ,predsednik Gradskog odbora Jugosloven-ske levice i poslanik JUL-a, u skupãtini

Jugoslavije u listu "Borba" govori oýubavi: "Ljubav je za svakog åoveka sve, jer u protivnom svaka druga aktivnostnema svrhu. Bez toga nema drugih motivau æivotu, jer to je bit naãeg postojaça. Jasam pobornik teze da je ýubav osnovnipokretaå svega."

ÆARKO KORAÑ,psiholog i predsednik Socijaldemokratske unije, u listu "Graðanin" opisuje aktere jugoslovenske politiåke scene: "Srbija je staklena baãta u kojoj sada rastu biýkesvakakve vrste. Uvek sam smatrao da su politiåari i narod u nekoj korespondenciji.Druãtvo u kojem, prema ispitivaçu javnog mçena, Ãeãeý stoji tako dobro, ne govoridobro o sebi. Dakle, çegova agresivnost i bahatost i izjave koje daje u svakom nor-malnom druãtvu bi bile primýene s ogromnom podozrivoãñu i kritiånoãñu. Kod nas ne.Kod nas u politici trenutno dominira, pored te bahatosti, nasiýa i netolerancije, drugitip – narcisoidni. To su politiåari koji misle da je ovo sve zbog çih i koji se povremenoýute na narod i biraåe. Oni se svojim biraåima "ne udvaraju", misle da se sve vrti okoçih i çihovog Bogom danog talenta".

MOMIR STAMATOVIÑ,autoprevoznik, u listu "Dnevni telegraf"odgovara na pitaçe da li gleda seriju"Kasandra": "Ãta me briga za ciganku kojanije ciganka. Ajde, Boga ti, gde bre to imada se ona uda za jednoga a posle da neprimeti da æivi s drugim".

MILETA PRODANOVIÑ,slikar i pisac, u ciýu nacional-nog pomireça daje origina-lan, postmodernistiåki pred-log, da u Beogradu jedna stra-

na ulice, "çena parna strananosi ime ðenerala Draæe, a neparna marãa-la Tita. Pa da idemo daýe".

VUK DRAÃKOVIÑ,predsednik Srpskog pokreta obnove, naravnogorskoj proslavi 13. maja opisao jepoloæaj svoje stranke i odnose unutar ko-alicije "Zajedno": "Nema nijednog dana, ada i kuso i repato, i ala i vrana, i pozicija iopozicija ne napadaju nas. Najviãe me boliãto niko ne napada SPO kao saveznici ukoaliciji "Zajedno". Sve sporazume naãipartneri su pogazili. Stekli su se uslovi dabude objavýeno da napuãtaju koaliciju"Zajedno", ali, ne dam".

VLAJKO STOJIÝKOVIÑ,republiåki ministar unutraãçih poslova, u izjavipovodom Dana bezbednosti kaæe: "Ministarstvo içegovi pripadnici deo su druãtva koje gauokviruje. Stoga se ne sme gubiti iz vida da trebada postoji saradça graðana sa pripadnicima Mini-starstva, u obavýaçu poslova zaãtite bezbednosti.Graðani æive u odreðenoj sredini sa svojim navika-ma, obiåajima i naåinima ophoðeça, koji naravnomogu biti razliåiti..."

ZORAN ÐINÐIÑ,

predsednik Demokratske stranke, objaãçava zaãtonije otiãao na Ravnu goru: "Ja sam na Avali poloæiocveñe na grob Neznanom junaku, Draãkoviñ ide naRavnu goru. To je podela posla, da pokrijemo sveciýne grupe".

G O R A N K A M A T I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 3517. MAJ 1997.

RENATA KONÅIÑ MINEA (19),pevaåica i miýenica tinejdæera, promenila je svoj stajling: "Dosadilo mi je biti malacurica, sad sam vamp. Æelim pokazati danisam curica koja skaåe po pozornici, veñ

da znam pjevati, ãto ñu dokazati svojimnovim albumom".

RADOJE KONTIÑ,predsednik savezne vlade, objaãçava naãpoloæaj u svetu, i zbog åega je meðunarod-na zajednica reãila da obnovi odnose sanaãom dræavom: "Jugoslavija je potrebnameðunarodnoj zajednici koja naã izostanaknije mogla uspeãno da nadoknadi."

VLADAN KOCIÑ,upravnik izbegliåkog centra koji jesmeãten u okviru Doma kulture "JosipKolumbo" u Niãu, objaãçava u "Dnevnomtelegrafu" zaãto konzerve pre deýeça ot-varaju: "Krajem maja dobili smo naredbuBratislave Bube Morine, republiåkog ko-mesara za izbeglice, da spreåimo prodajunamirnica iz humanitarne pomoñi na pija-ci. Jedini naåin da to sprovedemo je daizbeglicama dajemo otvorene konzerve".

MAJA GOJKOVIÑ,savezni poslanik i potpredsednik Centralneotadæbinske uprave Srpske radikalnestranke, na pitaçe novinara lista "Zemun-ske novine" da prokomentariãe inicijativuNenada Åanka o pripajaçu zemunske opã-tine Vojvodini odgovara: "Iznenaðuje meda se jedno ozbiýno glasilo kao ãto su 'Ze-munske novine' uopãte bavi izjavamatakvih minornih politiåara kao ãto jeNenad Åanak. Pretpostavýam da je to zatoãto pojedini mediji u Beogradu naduvavajuznaåaj Åanka kao politiåara iz samo çimaznanih razloga, ali u Novom Sadu je pot-puno drugaåija situacija. U novom Sadu seodliåno zna ko je ko, ko je ozbiýan poli-tiåar, a ko Åanak. Ako çegov koalicionipartner Srpski pokret obnove ikada us-postavi monarhiju u Srbiji, u toj monarhijibi Åanak zauzeo veomo vaæno mesto,mesto dvorske lude".

MILAN BOÆIÑ,savetnik predsednikaSPO i potpredsednikSkupãtine grada Beo-grada, u listu "Dnevnitelegraf" objaãçavazbog åega je "u viãe-stranaåkom sistemupostavýaçe roðakana funkcionerska me-sta normalna i legit-imna stvar": "Logiåno je da ñu ja na nekamesta da postavim ekipu koja mi je na- jodanija. Ako je taj neko joã i moj roðak,

çegova odanost ñe biti joã veña, a akopadnem ja, svakako pada i ekipa koju samodabrao."

IVAN MARKOVIÑ,portparol Jugoslovenske udruæene levice,objaãçava zaãto su zajedno çegova stran-ka i SPS: "Jer su za svoju zemýu, za çenu

stabilnost i prosperitet i zato ãto smatrajuda je interes graðana iznad svakogstranaåkog ili pojedinaånog interesa."

MIÃO KOVAÅ,popularni pevaå, objaãçava, u listu "Svedok", zaãto je napustio Hr-vatsku: "Ubili su mi sina, dva puta mi opýaåkali stan, odneli novaci zlatni nakit, ukrali dæip vredan 100 hiýada maraka, a zagrebaåkapolicija niãta nije poduzela da otkrije poåinioce. Kad sam sluãaokako neki ýudi bahato izjavýuju da su stvorili hrvatsku dræavu, a nemomci koji su za çu dali svoje æivote, kada sam åuo kako çihovisinovi govore da su za vreme rata napustili Hrvatsku zato ãto suprotivnici rata, dok su naãi sinovi ginuli, i kada sam video kako se

ãaka ýudi u ratu obogatila, a ostali su postali bednici, shvatio sam da viãe ne æelim daæivim u toj zemýi. Domovina nije kamen, niti je pesak, niti cigla. Ona je duãa, a zaovakvu domovinu ja viãe nemam duãe i nemam ãta u çoj da traæim".

DRAGOÝUB MIÑUNOVIÑ,predsednik Demokratskog centra, u intervjuu listu"Veåerçe novosti" sumira petogodiãçi bilans srpskeopozicije: "Delovañe åudno, ali ja mislim da je u izvesnomsmislu opozicija onda bila zrelija jer je imala jedan mobi-lizirajuñi moralni stav koji je æeleo promenu, diskontinu-itet jednog reæima. Sada je ona moæda brojåano jaåa, ali jemoralno slabija. Odstupila je od mnogih principa, prihva-tila je da je politika svaãtoåinstvo, vaãar, da tu moralanema niti treba da ga ima. Mislim da je u tom pogledu ot-

erala veliki broj kvalitetnih ýudi iz politike i na kraju otvo-rila vrata za jeftine samoæive karijeriste".

PAVLE BULATOVIÑ,ministar odbrane SavezneRepublike Jugoslavije, ulistu "Demokratija" kaæe daiako je vojni budæet u ovojgodini 6,5 milijardi dinara,ãto je ispod potreba vojske,koje su proceçene na 9milijardi, to je, po çemu,ipak dovoýno jer "Vojska

Jugoslavije ima dovoýnoza tain i dæebanu".

D R A Ã K O

G A G O

V I Ñ

S L O B O D A N

P O T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


3 6 VREME s 17. MAJ 1997.

Urazornom zemýotresu ja-

åine 7,1 stepeni Rihteroveskale, koji je proãle subotepogodio istoånu iranskuprovinciju Horasan, duæ

granice sa Avganistanom i Tadæikistan-om, poginulo je 1560 ýudi, a raçeno2810 æiteýa toga kraja. Najmaçe dvestotine sela u okolini provincijskog gra-

da Kaena potpuno je sravçeno sa zemý-om, a najmaçe 50.000 stanovnika osta-lo je bez kuña i kuñiãta.

Iranske vlasti su najpre javile da jepoginulo 2400, a raçeno najmaçe 6000ýudi, ali je u ponedeýak zvaniåna agen-cija Irana korigovala te podatke. Pred-stavnik Ãtaba za prirodne nepogode uKaenu rekao je da ñe konaåni podaci oærtvama zemýotresa biti poznati na-

jverovatnije u utorak ili sredu (kadaovaj broj "Vremena" bude veñ u ãtam-pi). Predstavnica Meðunarodne fed-

eracije Crvenog krsta Mari FransoazBorel izjavila je da je Crveni krst "veo-ma zadovoýan ãto je broj tragiåno nas-

tradalih Iranaca maçi" nego ãto su toobjavile vlasti dan posle udara.

U ponedeýak se, po pravilu na kojeuvek upozoravaju seizmolozi, dogodionovi zemýotres jaåine 4,8 stepeni ukojem su u severozapadnom delu ze-mýe stradali gradovi Ardabil i Nir, javi-la je dræavna TV, naglaãavajuñi da u tomzemýotresu nije bilo mrtvih jer su

stanovnici zbog neprekidnog podrhta-vaça zemýe bili na oprezu i na vremenapustili svoje domove. I u tom deluIrana samo drveñe nije iãåupano iz tla, uokolnim selima kuñe su se uruãile inestale, potpuno promenivãi pejzaæ.Ardabil joã nije oplakao viãe od hiýaduærtava koje su stradale u zemýotresu 28.februara ove godine, kada je podzemna"zmija" besno projurila çegovimatarom povredivãi najmaçe 2600 ýudi.

Predsednik Irana Rafsandæani pre-kinuo je posetu susednom Tadæikistanu i

stigao u Kaen u åijoj je okolini bio epi-centar razornog zemýotresa. Nekolikohiýada spasilaca i aktivista Crvenog

polumeseca izuzetno brzo su inter-venisali, predstavnik Ujediçenih nacijabio je impresioniran çihovom efikas-noãñu, zatraæivãi od meðunarodnezajednice hitnu pomoñ u hrani, ãatori-ma, ñebadi i medicinskom materijalu uvisini od 8,2 miliona dolara.

SRUÃENE ÃKOLE: Tragiåne slikestanovnika sela u okolini Kaena, koji na

svojim poýima gaje uglavnom ãafran,obiãle su svet. Æene nepokrivenih licaudarale su se ãakama po glavi, urlajuñiod bola nad mrtvim ukuñanima meðukojima je, kao retko kada, stradalo na-

jviãe dece. U Abizu, malom mestu uprovinciji Horasan, viãe od stotinu dece

je poginulo u jednoj zgradi u trenutkumolitve. Stradali su najviãe ýudi koji suu subotu oko podne po lokalnom vre-menu ostali u svojim domovima. Mnogeãkole su potpuno poruãene a na mestimagde su bile roditeýi zgråenih lica sa

suzama, u oåaju åekali su da buldoæeriuklone velike betonske blokove i tonedrugog graðevinskog materijala da bi se

Katastrofa u Iranu

Deca pod ruãevinamaPrvi razorni zemýotres zadesio je ovu zemlju pre 40 godina, 1957,

kada je poginulo i raçeno najmaçe 1500 ýudi, a viãe od sto hiýadaIranaca je ostalo bez domova

R

E U T E R S

SVET

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 3 717. MAJ 1997.

v

stiglo do ærtava koje su brzo sahraçiv-ane, åesto uz minimum rituala.

Potresne scene mogle su se videti i uEsbidanu, 45 kilometara od Kaena, gde

je takoðe najviãe nastradalo dece.

Raznovrsna pomoñ odmah je poåela dastiæe iz celog sveta, najpre iz islamskihzemaýa, a potom iz SAD, Francuske,Holandije, pa i iz Nemaåke, uprkoszategnutim diplomatskim odnosima saTeheranom nakon presude nemaåkogsuda kojom se iransko rukovodstvookrivýuje za organizovaçe atentata napripadnika iranske kurdske opozicije uBerlinu.

ODBIJANJE: Iranske vlasti su uponedeýak objavile da ne æele da primeekipu francuskih struåçaka zaspasavaçe koji su uz pomoñ specijalnihureðaja i dresiranih pasa ãirom sveta sauspehom izvlaåili mnoge nesreñnike is-pod ostataka sruãenih kuña. Teheran jeobjavio da prihvata meðunarodnu ma-terijalnu pomoñ, ali ne i prisustvo spasi-laåkih ekipa na svom tlu.

Vlada u Teheranu donela je odlukuda za svakog nastradalog Iranca porodi-ca dobije pomoñ od 500.000 riala (oko167 dolara). Svedoci u Kaenu tvrde da

je viãe desetina porodica u tom krajuzatrto, çih viãe nema ko ni da oæali.

Materijalna ãteta od ovog zemýotre-

sa proceçena je na preko sto milionadolara, ali ñe se tek mnogo kasnijeutvrditi kolike ñe biti posledice katas-trofe za poýoprivredu, posebno u oblas-ti Horasan u kojoj se proizvodi pãenica,ãafran, voñe, æutika i druge kulture. Pre-ma proceni struåçaka UN, teãko suoãteñeni i sistemi za navodçavaçe, a

joã se ispituju razmere ruãeça puteva,vodovoda, elektrodistribucije, javnihzgrada, bolnica i ãkola.

U zemýotresu koji je pogodio regionKaspijskog jezera 1990. godine poginu-lo je oko 50 hiýada ýudi, a raçeno okosto hiýada. Po broju mrtvih to je najveñakatastrofa koja je pogodila Iran.

Prvi razorni zemýotres zadesio jeIran pre 40 godina, 1957, kada je pog-inulo i raçeno najmaçe 1500 ýudi, aviãe od sto hiýada Iranaca je ostalo bezdomova. Odbijaçe vlasti da prime spasi-laåke ekipe sa Zapada i uporno insisti-raçe na produæavaçu velikih manevarairanske vojske u Zalivu, koji su zapoåe-li dan pre ovog zemýotresa, svedoåi oposloviånom prkosu zvaniånog Teheranaprema svemu ãto nema bilo kakve

sliånosti sa fundamentalistiåkom vlasti utoj zemýi. s

ÐORÐE ZORKIÑ (BETA)

Jugoslavija i Slovenija

Diplomatski ledStav jugoslovenskog MIP-a da je za SRJ neprihvatýivo otvaraçekonzularnih predstavniãtava "dok se nastavýa spor o sukcesiji"zvuåi, blago reåeno, kontradiktorno i neuverýivo

da ñe "uskoro" biti nastavýeni u Ljubý-ani. Zanimýivo je da tokom posledçihãest godina joã niko od slovenaåkihzvaniånika nije koristio tako odmerenebesede na raåun Beograda.

Istina, tokom posledçe dve, tri god-ine klima se stidýivo meça; tu i tamobili smo svedoci kakvog jednostranogslovenaåkog dobronamernog poteza pre-ma SRJ. Iako joã uvek u sukobu sa SRJ(zbog nerazjaãçenog duga komerci- jalnih banaka kao i drugih sukcesijskihpitaça), Slovenija sa izvesnim zaka-ãçeçem (od nekoliko godina) ispravýasvoje trapavo odbacivaçe jugosloven-skog priznaça i 30. novembra 1995. go-dine konaåno priznaje SRJ. Malo pretoga, Slovenija je suspendovala zabranuulaska vozila sa registracijama iz SRJ iponiãtila sve mere povezane sa sankcija-ma OUN, dok je ãtampa iz SRJ na osno-vu posebne odluke tadaãçeg Ministarst-va informisaça åak i u vreme sankcijaslobodno prodavana u Sloveniji. I nesamo to – na povremene povike iz Beo-grada da Slovenija "prvo mora da se iz-vini" – slovenaåki premijer Janez Drno-vãek je ustrajno odgovarao diplo-matskim frazama o potrebi uspostav-ýaça dobrih odnosa sa SRJ, dok je min-istar inostranih poslova Zoran Taler niãtamaçe uporno slao Beogradu pozitivne

vibracije preko slovenaåke ambasade uBudimpeãti...Neoåekivano, novi zamah otopý-

avaçu odnosa dale su slovenaåka i jugoslovenska privreda. U poåetku je tr-govina tekla "ispod æita", zahvaýujuñisankcijama, ali uspeh, svejedno, nijeizostao. Delegacija privredne komoreSlovenije nedavno je boravila u Beo-gradu kao jedna od 23 pozvane deleg-acije i vratila se u Sloveniju sa ocenomda je poseta bila "uspeãna i podsticajna"i da "privreda mora da bude korak ispredpolitike". Potpredsednik privredne ko-

more Slovenije Cveto Stantiå izjavio jeda na jugoslovenskom træiãtu postojiprimetno zanimaçe za pojedine, ceçene

"Prvi zvaniåni kontakti izmeðupredstavnika SRJ i RepublikeSlovenije zavrãeni su bez opi-

pýivijih dogovora. Slovenaåki pred-stavnik Ãtefan Cigoj i zamenik ministra

inostranih poslova Radisav Bulajiñ raz-govarali su o moguñnostima za usposta-vu diplomatsko-konzularnih odnosa."Ova ãtura vest osvanula je na prvoj stra-ni ýubýanskog "Dela" dan po povratkupodsekretara za jugoistoånu Evropu Ãte-fana Cigoja.

Da to ipak nije bio "jedini moguñi us-peh" prvog zvaniånog susreta pred-stavnika SRJ i Slovenije proãle sedmice,moglo se naslutiti i iz åiçenice da je Ãte-fan Cigoj, joã pre odlaska na put za Beo-grad, u MIP-u Slovenije zagovarao idejuo organizaciji velike konferencije zanovinare po povratku u Ljubýanu. Bilokako bilo, konferencija je, post festum –izostala.

CINIZAM KRATKE PAMETI:Uprkos oåekivaçima slovenaåkih pred-stavnika da ñe u Beogradu razgovarati ouspostavýaçu diplomatskih odnosa, jugoslovenska strana je naåela sasvimdrugu temu – bolnu temu sukcesije. Tunegde su, otprilike, razgovori i zavrãeni.Potom su slovenaåke diplomate, umestodiplomatskog uspeha, kod kuñe dugo istrpýivo domañim novinarima obja-

ãçavale ãta je to slovenaåka diplomatija,pa joã na vlastitu inicijativu, uopãte traæi-la u Beogradu.

"Ako u diplomatiji æelite uspehe, akoæelite da otvorite neko træiãte, ako æeliteda pomognete svojim graðanima, ondamorate da pokreñete i inicijative. Mi smoto uåinili. Meðutim, moramo razumetida u ovom trenutku verovatno nismo navrhu prioritetne liste Beograda", pomir-ýivo je pred kamerama nacionalnetelevizije objaãçavao dræavni sekretarslovenaåkog MIP-a i nekadaãçi jugoslo-venski ambasador u OUN Ignac Golob. I

Ãtefan Cigoj se o svom putu izrazio bi-ranim reåima, potvrdivãi da su razgovoriu Beogradu bili "korektni" i "uspeãni", te

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


3 8 VREME s 17. MAJ 1997.

slovenaåke robne marke kao ãto su"Mura", "Svilanit" i "Goreçe", uz ogra-du da to zanimaçe "ne treba ni preceçi-vati".

"'Goreçe', koje u jednom danu pro-

izvede sedam hiýada aparata za do-mañinstvo, raåuna da bi na træiãtu SRJmoglo da plasira oko deset hiýada proiz-voda. Ãto je dokaz tvrdçe da je dugor-oåno i strateãko prisustvo na træiãtu SRJi te kako vaæno" – zakýuåio je potpred-sednik Privredne komore Slovenije. Tr-govinska razmena izmeðu Srbije i CrneGore i Slovenije je 1990. godine iznosi-la pet milijardi dolara, pri åemu ne trebazaboraviti da su u Beogradu tada joã bilena snazi antislovenaåke sankcije. Raz-mena je 1995. godine pala na samo – 11miliona dolara, ali se godinu dana kas-

nije veñ popela na brojku od 128 milionadolara; od toga je slovenaåka privredaproãle godine u SRJ izvezla za 96 milio-na dolara robe (pre svega karton i papir,delove za motorna vozila, lak i sredstvaza premaze, nameãtaj, elektriåne apara-te, kozmetiku i lekove), a iz SRJ je uve-zla robu u vrednosti od 32 miliona dola-ra (rafinirani bakar, izolir æica, sirov alu-minijum, kukuruz, voñe i povrñe, sokovii rezervni delovi za automobile).

Navedeni podaci su dokaz da bi nor-malizovano poslovaçe veoma brzodostiglo promet koji bi bio i mnogo veñiod iznosa svih otvorenih sukcesijskih pi-taça! Pored politiåkih razmimoilaæeça,veñu trgovinsku razmenu spreåava pros-ta åiçenica da izmeðu dve dræave nemanikakvih diplomatskih odnosa, nije pot-pisan trgovinski sporazum, ni sporazumo zaãtiti investicija, niti sporazum o plat-nom prometu, koji sada teåe preko(zadovoýnih) posrednika. Za to vremese obe privredne komore nekako dovija- ju i, kako bogohulno!, saraðuju; slove-naåka Gospodarska zbornica je u re-dovnom biltenu objavila opãiran i preci-zan dodatak o poslovaçu sa SRJ, zajed-no sa adresama svih vaænijih institucija.

UVREÐENE DEVICE: S drugestrane, poveñano zanimaçe Slovenije zaSRJ komentatori srpskih dræavnih medija (zlu)rado opisuju kao nekakvo "hvata-çe za slamku" toboæe posrnule slove-naåke ekonomije, koja, zar-nismo-od-poåetka- tako-tvrdili, "ne moæe da pre-æivi bez jugoslovenskog træiãta". Niãtaod toga. Slovenaåka privreda, koja natræiãta zapadne Evrope izvozi 70 odstosvojih proizvoda, dobrim delom je veñprivatizovana (privatizacija certifikatima

zavrãava se ovog meseca) i uprkos odre-ðenim teãkoñama – u dobroj je formi.Slovenaåki bruto druãtveni proizvod

(BDP) ove godine iznosi 1.181,2 milijar-di tolara. Drugim reåima, Slovenija je uperiodu od proteklih ãest godina uspelada preæivi ãok nastao raspadom SFRJ inestankom zajedniåkog, jugo-træiãta.Konaåno je dostigla gotovo isti BDPkojim se hvalila daleke 1990. godine,kada je çen nacionalni dohodak u bivãojdræavi bio ubedýivo najviãi – ciý, odkoga sve ostale bivãe jugoslovenske re-publike, s ratom ili bez çega, deli joãmnogo dugih godina... Stoga je poveñan

slovenaåki interes za SRJ – poredåiçenice da u SRJ i dan danas æivi oko5000 slovenaåkih dræavýana – u ovommomentu motivisan i jednostavnomspoznajom da meðunarodna saradçadugoroåno koristi svima.

Da rezimiram – stav jugoslovenskogMIP-a da je za SRJ neprihvatýivo ot-varaçe konzularnih predstavniãtava"dok se nastavýa spor o sukcesiji" zvuåi,blago reåeno, kontradiktorno i neuverýi-vo. SRJ, uprkos istovetnom sukcesijs-kom sporu, uspostavýa ili veñ odræavasasvim normalne odnose sa Hrvatskom iMakedonijom.

U prilog uspostavýaçu diplomatskihodnosa govore i drugi razlozi, kojimaSlovenija spretno operiãe kada izraæavabrigu za svojih 5000 graðana u SRJ. Zarazliku od 5000 slovenaåkih graðana uSRJ, u Sloveniji je, i daýe, bar åetiri putaviãe – najmaçe 20.000 dræavýana SRJ!Meðunarodne organizacije za zaãtituýudskih prava oceçuju da je u Slovenijinajmaçe dva do tri odsto stanovniãtvasrpskog porekla, a meðu çima nije maloonih koji su u vakuumu izmeðu dve

dræave izgubili sva prava, nemaju nikak-vo dræavýanstvo i, shodno tome, nemajumoguñnosti da reguliãu socijalna, imov-

inska, penzijska, radna i bilo kakvadruga pitaça... Pored toga, na stotine jugoslovenskih graðana, uprkos tome ãtoLjubýana i Beograd nisu potpisali odgo-varajuñe sporazume, ostvaruju svoje pra-vo na penziju u Sloveniji. Tako je samoproãle godine u Sloveniju doputovalo100.000 jugoslovenskih, a u SRJ 50.000slovenaåkih graðana. Poãto nema plat-nog prometa, hiýade graðana SRJ – ma-hom starijih ýudi – prisiýeno je da svak-ih nekoliko meseci troãi teãko steåen no-

vac na skupa, duga i naporna putovaçakako bi podigli svoje penzije u Sloveniji.Nije malo onih koji su, zbog visokogcenzusa potrebnog za ulazak u Sloveniju(oko 350 DM), vrañeni sa granice, ili su,uprkos urednoj vizi a zahvaýujuñi dis-krecionom pravu carinika, skinuti sa au-tobusa i vrañeni u Maðarsku... spisakproblema koji su zadesili ovu kategorijuýudi ni tu se ne iscrpýuje. Muka nisupoãteðeni ni oni koji imaju samo jednodræavýanstvo, a imaju neku "blisku vezusa Slovenijom" ili Jugoslavijom; oninemaju pravo na nasledstvo imovine udrugoj dræavi, a garantna pisma i visokekonzularne daæbine zagoråavaju im æeýuza odræavaçem roðaåkih veza...

Izvesno je da se Slovenija, polako alisigurno, pribliæava Evropi kao pridruæe-na, a za nekoliko godina verovatno i kaostalna ålanica Evropske unije, åime ñeodnosi biti joã komplikovaniji. Dakle,ako je nekoga radovalo da godinu i podana (od slovenaåkog priznaça SRJ)zvaniånu Ljubýanu "za kaznu" malo"dræi na ledu", onda ova posledça, uSloveniji viãe nego stoiåki podnesena

jugoslovenska "korpica" zasluæuje da os-tane zabeleæena kao zadça. s

SVETLANA VASOVIÑ-MEKINA

RAZUMEVANJE: Slobodan Miloãeviñ i Milan Kuåan P

R E D R A G

M I T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 3 917. MAJ 1997.

v

Izbori u Francuskoj

Ãirakov pokerGotovo je komiåno bilo gledati kako je ovdaãça desnicaprisvojila pobjedu laburista u Velikoj Britaniji

potezom. Jer, ãto ako vladina veñinaizgubi i predsjednik bude prisiýen vla-dati u kohabitaciji s ýevicom? Posao muneñe biti olakãan, a u pitaçe dovodi ivlastiti kredibilitet, iako ne i poloæaj.Meðutim, u sluåaju da desnica dobije,

otvara se moguñnost da nova vladakonaåno poåne primeçivati neophodnereforme, koje neñe biti popularne. Gla-sajuñi za vladinu veñinu, Francuzi ñe ihipak potvrditi. Rizik je dobro ukalkuli-ran. Tim prije ãto Socijalistiåka stranka,za stratege desnice, joã nije sposobnaprivuñi glasove nezadovoýnih i namet-nuti alternativnu politiku. Vremenskitjesnac, u koji je stavýaju prijevremeni

izbori, trebalo je da je zatekne i oteæakampaçu. Åak i pod pretpostavkom dadesnica izgubi nekoliko desetina mjestau Nacionalnoj skupãtini, ona ima toliku

prednost da se moæe nadati da ostane navlasti.Neizbjeæno se postavýa pitaçe zbog

åega onda francuski predsjednikraspisuje parlamentarne izbore? Ãto jedo sada sprijeåavalo vladu da ostvarizacrtanu politiku? "Stvar je u tome ãtoÃirak od dolaska na vlast, prije dvije go-

dine, unatoå svim obeñaçima, nije upotpunosti prekinuo sa politikom svojihsocijalistiåkih prethodnika niti nametnuonovi stil upravýaça", ocjeçuje ni maçeni viãe nego "Vol strit dæornal". Porez i javni troãkovi su åak poveñani, privati-zacije se spotiåu o dræavni protekcion-izam, nezaposlenost ne opada, ekonomija je i daýe pod teretom velikih soci- jalnih nameta. No, rijeå liberalizam uFrancuskoj je joã proskribirana, pogoto-vo u predizbornoj kampaçi. Gotovo jekomiåno bilo gledati kako je ovdaãçadesnica prisvojila pobjedu laburista u

Velikoj Britaniji. Bivãi ministar AlenMadlen, jedan od najveñih liberala meðufrancuskim politiåarima, govorio je oToniju Bleru kao o svom idolu. Dioopozicije nije propustio primijetiti da seÃirak odluåio za prijevremene izborekako bi izvrãio promjenu vlade ali izaustavio dugu seriju sudskih procesakoji se vode protiv politiåara i poslovnihýudi zbog umjeãanosti u financijske

skandale. Tradicionalna am-nestija nakon izbora sa mnogihbi mogla skinuti teãke hipoteke.

PONAVLJANJE: Prediz-borna kampaça zapoåela jedosta konfuzno, ãto zbog su-mçi u prve razloge raspuãtaçaNacionalne skupãtine, ãto zbogkratkog vremena (tek mjesecdana) za predstavýaçe progra-ma i pridobijaçe glasaåa.Odvija se u priliåno sumornojatmosferi, bez obzira na jakeizborne slogane, poput onogdesne koalicije RPR/UDF:"Novi elan za Francusku", koji je u meðuvremenu promijeçenu "Podijeýeni elan". Åak 51odsto Francuza izjavýuje da sene uspijevaju zainteresirati zakampaçu. U izbornim pro-gramima i desnice i ýevice po- javýuju se iste teme: otvaraçenovih radnih mjesta, smaçi-vaçe deficita, pravedniji po-reski sistem, obrana socijalnihtekovina. Razlike su prije u ni-

jansama: dok desnica stavýa naglasak napoduzetniåki duh i poticaçe investicija,ýevica istiåe svoju vjernost socijalnimnaåelima i dobroj dozi dræavnog inter-

vencionizma, predlaæuñi poticaçekupovne moñi i smaçivaçe radnog vre-mena. Ideje se preuzimaju i pri-

rancuski predsjednik Æak Ãirakpoãao je stopama svog politiåkoguzora generala De Gola, ali i dug-F

ogodiãçeg protivnika i prethodnika Fra-nsoa Miterana odluåivãi da nenadanoraspusti Nacionalnu skupãtinu i raspiãe

prijevremene parlamentarne izbore. Me-ðutim, za razliku od De Gola i Miterana,koji su se za ovaj korak odluåili u prvomsluåaju, kako bi se izbjegla institucionakriza u zemýi, a, u drugom, da bi sepromijenio sastav Parlamenta nakon do-laska socijalistiåkog predsjednika navlast, Æak Ãirak nije imao krupni razlogda u ovom trenutku ubrza politiåki kal-endar. Desna veñina ima i predsjednika, ipremijera, i nadmoñnu prednost u nacio-nalnoj skupãtini, Senatu i regionalnimvijeñima.

Istina, redoviti parlamentarni izbori,koji je trebalo da se odræe u proýeñeslijedeñe godine poklopili bi se sa rokomkada se odreðuje koje ñe dræave Europ-ske unije prihvatiti euro, ãto podrazum-ijeva ispuçavaçe Mastrihtskih kriterija.Najbitniji meðu çima je smaçivaçebudæetskog deficita na 3 odsto. Ovaj kri-terij ni Francuska ni Njemaåka, dvije ze-mýe-lokomotive Unije, za sada neispuçavaju. Pred çima je trka s vre-menom, odnosno nekoliko mjesecitokom kojih se nameñe stroga politikabudæetskih restrikcija i ãtedçe. U situ-aciji velike nezaposlenosti, rekordnenepopularnosti premijera Æipea i spoti-caça çegove vlade o vlastite reforme,osobito one socijalnog osiguraça, fran-cuskoj desnici prijeti opasnost da za god-inu dana izgubi izbore. Uz to, dugapredizborna kampaça skrenula bi poli-tiåku pozornost i energiju s Evrope naunutraãçu politiku, ãto dodatno kom-plicira stvar. Æak Ãirak je ocijenio da in-teres zemýe, koji je neodvojiv oduåvrãñeça Europske unije, nalaæe da seanticipiraju dogaðaji i pozvao je Fran-cuze da joã jednom potvrde ispravnost

çegove politike.Mnogi su odluku o raspisivaçu pr-ijevremenih izbora nazvali pokerskim

TRAGOM PREDHODNIKA: Æak Ãirak

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


4 0 VREME s 17. MAJ 1997.

lagoðavaju, bez voðeça raåuna o "autor-skim pravima". Za predsjedniåkih izbo-ra, desnica je svoju ideologiju bila pri-makla ka centru. Glavni Ãirakov sloganbio je borba protiv "socijalne frakture".

Sada, socijalisti s lijevog centra skreñulijevo i ponovno ulaze u koalicijskedilove s komunistima, jer bez çih i ze-lenih ne mogu imati veñinu. Njihovsavez je, meðutim, viãe nego upitan kad je rijeå o evropskoj poli tici . Francuskikomunisti, jedni od najarhaiånijih na Za-padu, protive se monetarnoj uniji u kojojvide glavnog krivca za nezaposlenost.Socijalisti, koji su pogurali referendum oprihvañaçu Mastrihtskog sporazuma,odjednom nalaze da se moæe cjeçkatioko kriterija od 3 odsto budæetskog defi-cita, ne dovodeñi u naåelu u pitaçe svo-

ju proevropsku orjentaci ju. Socijalistiimaju problema i sa nedostatkom kariz-me svog åelnika, Lajonela Æospena, koji je ipak, priznati se mora, neãto uvjer-ýiviji i agresivniji nego za predsjedniåkekampaçe.

NEZANIMLJIVO I MLAKO: Fra-ncuzi se ne snalaze najboýe u ovome ãtoih je snaãlo. Broj neodluånih je tako ve-lik da ispitivaça javnog mnijeça varira- ju iz dana u dan. Gotovo dva tjedna raz-lika u broju zastupniåkih mjesta izmeðudesnice i ýevice se smaçivala. Desnica je utiãala tenore liberalizma i pustila glasda nije sigurno da ñe premijeru Æipeu,izuzetno nepopularnom, biti povjerennovi mandat. Æipe je idealni krivac, nakojem se obraåunavaju i razliåite strujedesnice. Ova je taktika promijenila gla-saåke intencije. Posýedça ispitivaça javnog mnijeça ponovno su dala pred-nost od stotiçak mjesta desnici. Padpopularnosti ponukao je socijaliste darazmisle o pribliæavaçu komunistima.Prvi znakovi taktiåke distance veñ se os- jeñaju.

Predizborna kampaça, bez obzira naverbalnu agresivnost, ostaje u biti nezan-imýiva i mlaka. Posýedça moda je dop-isivaçe preko novina. Predsjednik Ãirakse obratio naciji preko regionalnihdnevnika tekstom u kojem, stavýajuñi seiznad partijskih podjela, ponovno ob- jaãçava zaãto je raspustio Nacionalnuskupãtinu. Lajonel Æospen mu je otpisao,ponavýajuñi prednosti socijalistiåkogprograma. Politiåari obilaze trænice, tråes mitinga na miting, svkodnevno sesmjeçuju na televizijskim ekranima. OEvropi, koja je bila glavni razlog raspi-sivaça izbora, odjednom se maçe go-

vori. Da nije Kanskog festivala, zaista bibilo dosadno. s

MILENA PAVLOVIÑ

O njima se govori:Robin Kuk

Etiåar u frakuToni Bler, veliki pobednik prvomajskih britanskih izbora i proteklih petnaestak

dana nesumçivo najpopularniji svetski politiåar, u jednoj od brojnih izjava najavio jeda ñe tek posle dve godine biti vidýivi rezultati politike "novih laburista". Ako ñe na posledice "istorijske promene" oåigledno morati malo da se priåeka, za izmene prak-tiåne politike nema mnogo vremena.

Nema, pre svega, za odnose sa svetom, za ono ãto se naziva spoýnom politikom. London ñe uskoro biti mesto susreta lidera Komonvelta, zatim Grupe 7, najrazvijeni- jih zemaýa sveta, u Amsterdamu predstoji vaæan samit petnaestorice, a Britanija od 1. januara iduñe godine preuzima mesto predsedavajuñeg Evropske unije. Vlada je,tako, i pre nego ãto je formalno dobila blagoslov kraýice i povereçe Parlamenta,morala da otkrije svoje glavne adute.

Samo ãto je uãao u velelepnu zgradu Forin ofisa, Robin Kuk, novi ãef britanskediplomatije, saopãtio je tri prioriteta vladine spoýne politike. "Prvo, u Evropi neza-visnih dræava Britanija mora da postane jedan od kýuånih igraåa. Jasno nam je daboýe moæemo da utiåemo na pravce razvoje Evrope ako Britanija zauzme zasluæenovodeñe mesto, umesto da gundjamo negde iz pozadine. Drugo, treba maksimalnoiskoristiti britanske ambasade i druga predstavniãtva da bi se podstakla spoýna tr-govina i stvorila nova radna mesta kod kuñe. Treñe, privræenoãñu izgradçi jake med- junarodne zajednice, doprinosom u odræavaçu mira u svetu i oåuvaçu æivotne sre-dine na naãoj planeti treba da zadobijemo poãtovaçe za Britaniju."

Uklapa se to u çegovu raniju izjavu kada je konstatovao da su konzervativcibeznadeæno podeýeni (ponajviãe u odnosu na Evropsku uniju) i da nisu u staçu da promoviãu britanske interese u inostranstvu. Upitan ovih dana za glavne razlike u od-nosu na dosadaãçu politiku, Kuk je rekao da ñe na svaki naåin nastojati da Britanijuizvuåe iz izolacionizma i domañeg ãovinizma. Kao prvi dokaz tog promeçenogodnosa prema Evropi, London je najavio da ñe Britanija, posle viãegodiãçeg odbi- jaça konzervativne vlade, potpisati Socijalnu poveýu EU. U blic posetama glavnim partnerima, u Parizu i Bonu, Kuk je ostavio ubedýiv utisak na kolege De Ãareta i Ki-nkela, baã kao i ministar za evropske poslove Henderson u Briselu. Zvaniånici EU suotuda s olakãaçem konstatovali da je – "razlika drastiåna". Sa zadovoýstvom je pri-mýena i namera laburistiåke vlade da, umesto postojeñeg vodeñeg dvojca (Francuskei Nemaåke), glavna pokretaåka snaga Evropýana postane nova evropska trojka.

Nesumçiva namera laburista da zemýu oslobode dugogodiãçih predrasuda izaziraça od "kontinenta", ne znaåi da ñe se nova vlada odreñi svih rezervi koje je London dosad imao prema nekim idejama u Evropskoj uniji. Odnosi se to, na primer,na zajedniåku valutu euro, ili na zajedniåku evropsku odbranu. Istovremeno, ne krijese odluånost da se ne prihvati Ãengenski dogovor, odnosno da se zadræi kontrola bri-tanskih granica.

Novi ãef Forin ofisa po svemu je – i po izgledu i po idejama – pravi åovek koji, poopisu britanske agencije Rojter, treba da skine sumornu fasadu sa Ministarstva inos-tranih poslova, poznatog pre svega po smirenim, tihim i nadasve ponositim diplo-matama. Siñuãni 51-godiãçi Ãkotlandjanin sa negovanom ridjom bradom, åestozajedýiv, sa ne baã velikim krugom prijateýa, uæiva ugled izuzetno inteligentnogåoveka, do kraja posveñenog strogim etiåkim principima (otuda je i veliki zagovornik poãtovaça ýudskih prava). Od studentskih dana je laburista, kasnije pripadnik çenog levog krila. Veñ u 28. godini u Edinburgu je izabran za poslanika, a posledçihdeset godina, u laburistiåkoj vladi u senci bio je ministar industrije i zdravstva, od 1994. inostranih poslova. Kao izvanredan govornik, protekle 23 godine u Doçemdomu bio je prava mora za sve konzervativne vlade.

Posle prve zvaniåne prezentacije nove politike Forin ofisa mnogi su se pitali kakoñe Robin Kuk uspeti da uskladi visoki moralni stav sa potrebama pragmatiåne poli-tike i biznisa korisnog za celu zemýu. Prijateýi se, pak, pitaju kako ñe da nadje do-

voýno slobodnog vremena za svoju veliku ýubav – koçske trke i za pisaçe redovnekolumne o trkama u "Glazgov heraldu". s

HARI ÃTAJNER

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 4117. MAJ 1997.

MERIDIJANI

SEUL

IskrcavaçeJuæna Koreja se u utorak naãla pred

izazovom moguñe masovne provale glad-

nih Severnokorejaca nakon ãto su dve po-rodice sa severa uplovile u vode juga udrvenim åamcima. To su prvi "ýudi izåamaca" koji su morem pobegli iz svojestaýinistiåke domovine na kapitalistiåki

jug. Grupa od 14 prebega iskrcala se naostrvce kod luke Inåon, poãto zbog velikihtalasa nisu mogli da se primaknu kopnu.Na obalu su prebaåeni policijskim bro-dom gde su ispriåali kako su åetiri danaplovili ubacujuñi se u flotu kineskih ribar-skih brodova u Æutom moru ne bi limaskirali svoje bekstvo. Podvig je izazvaouzbunu u Seulu. Juæna Koreja kaæe da jezabrinuta da bi kolaps izgladnele SeverneKoreje mogao da pokrene pomorsku in-vaziju "ýudi iz åamaca", sliånu onoj kadasu se izbeglice iz Vijetnama u flotilamaåamaca iskrcavali po azijskim lukamatokom sedamdesetih godina. "Da li je ovosignal za masovni prekomorski egzo-dus?", pita vodeñi dnevnik "Dong-AIhbo". Drugi dnevnci misle da je invazijateãko izvodýiva zato ãto na severu prak-tiåno nema motornog goriva, a o åamcimada se i ne govori. "Doãli smo zbog slo-bode", izjavio je brodski maãinista KimVon-hung (57), jedan od ålanova dvejuprebeglih porodica za koje se kaæe da su

"obiåni graðani Severne Koreje." Do sadasu prvi prebezi, rizikujuñi æivot u potraziza pirinåem i boýim æivotom, stizaliiskýuåivo kopnom preko Kine. Najveñimasovni beg zbio se proãlog decembrakada se grupa od 17 ýudi – 16 iz iste po-rodice – u "epskom marãu" ãest sedmicaprobijala kroz Kinu, od "jedne tajne kuñedo druge", dok nije stigla u Hongkong, azatim u Juænu Koreju. Proãlog meseca jevodeñi severnokorejski ideolog i ålanuæeg rukovodstva Hvang Dæang-Jop sti-gao u Seul nakon ãto je prethodno zatraæioazil u juænokrejskoj ambasadi u Pekingu.

Juæna Koreja se priprema za "izbegliåkukrizu" i veñ gradi nekoliko prijemnih cen-tara u blizini Seula.

VAÃINGTON

DoktrinaAmeriåka vojska mo-

ra da odræi svoju sadaã-çu sposobnost da "isto-vremeno pobedi u dvaregionalna rata", uprkostroãkovima vojevaça uinostranstvu i skupoñimodernog oruæja, objav-io je sekretar za odbranuVilijem Koen. Strategija

Pentagona, rekao je on, jeste da "snagenaãe zemýe, kao jedine preostale svetskesupersile, ne smeju zaostati u sposobnostida odgovore na sve vrste pretçi". U govo-ru na Bruklinskom institutu, Koen jevojnu strategiju SAD odredio kao sposob-

nost borbe i pobede u dva veña sukoba"gotovo istovremeno". Sekretar nije ul-azio u pojedinosti, ali je rekao da ñe Kon-gresu predloæiti da SAD i daýe dræe100.000 vojnika u Evropi i 100.000 u za-padnom Pacifiku. Ali, predstavnici vojskeprivatno kaæu da ñe Koen zakonodavcimapredloæiti zatvaraçe nekih domañihvojnih baza i smaçeçe broja vojnika zanekih 60.000. SAD trenutno imaju 1,4milion ýudi pod oruæjem. Koen ñe, kaæuisti izvori, traæiti da se neki ratni brodoviizbace iz sluæbe i da se smaçe planiranenabavke borbenih aviona da bi se uãtedelepare za modernizaciju oruæanih snaga.Posledçih godina struktura ameriåkihoruæanih snaga pravýena je prema doktri-ni pobede u dva istovremena rata – vero-vatno na Bliskom istoku i na napetom ko-rejskom poluostrvu. "Potrebne su namsnage koje ñe biti agilne, pokretýive ispremne za dejstva u ovom dinamiånom inesigurnom svetu. Snage koje ñe moñimuçevito da se ukýuåe u borbu i ovlada-

ju situacijom", rekao je Koen.

NJU DELHI

ObuzdavaçeLjudi u Nju Delhiju kaæu: "Danas je

utorak, mora da je praznik". Graðani In-dije, kao i stranci, zapravo nikad ne znajukada ñe udariti na zatvorena vrata banakaili nadleãtava. Vlada uvereçe da Indijaima viãe praznika nego bilo koja druga ze-mýa. Dræavne ustanove, banke i trgovinezvaniåno ne rade nekih 20 dana u godini,kada se slave praznici pripadnika veñin-ske grupacije Hindu i maçinskih musli-mana, hriãñana, sika, budista, dæaina i par-sija. Ali, ono ãto najviãe zbuçuje veñinuIndijaca jeste obiåaj vlade da proglasidræavni praznik svaki put kad umre neki

vaæan politiåar. Kada je bivãi premijerMorardæi Desai umro aprila 1995, vlada je objavila sedmodnevnu æalost, pa se u

kombiniciji sa uskrsom u celoj zemýi nijeradilo desetak dana. "Praznici potpunokoåe poslove i sramota su za svaku ze-mýu", kaæe H.D. Ãuri, aktivista pokreta zazaãtitu prava potroãaåa, koji je Vrhovnomsudu podneo tuæbu protiv praznovaça."Veñina dræava praznuje osam do 12 danau godini", kaæe on. Sud je tuæbu odbio saobrazloæeçem da su praznici posao vlade.Krajem proãlog aprila desilo se da suponedeýak, sreda i petak bili znaåajni da-tumi federalne vlade, zbog åega je au-tomatski primeçen princip "uzmi dva dabi dobio devet", odnosno spojeni suneradni sa radnim danima. Politiåari znajuda iznenada podele praznik kao mito bi-raåima. Nekad je to roðendan nekog pop-ularnog voðe odreðene maçinske zajed-nice, drugi put roðendan boga rata Rame,ili datum znaåajan za brojne muslimanske

glasaåe. "Stvara se nova, opasna vrstaikonografije. U islamskim dræavama se neslavi åak ni roðendan proroka Muhameda,ali je naãa vlada nedavno naredila da tobude dræavni praznik", kaæe Ãuri. Sad su idræavni sluæbenici, uvek prvi kada trebazakýuåati vrata, izgleda zabrinuti. "Mis-lim da je Indija jedina zemýa sa bezbrojpraznika", izjavio je ove nedeýe PurnoSangma, predsednik doçeg doma par-lamenta. "Moramo da obuzdamo praznikei viãe da radimo", zakýuåio je on. Ispiti-vaçe dnevnika "Tajms of Indija" pokaza-lo je da 80 odsto graðana Nju Delhijasmatra da praznika ima previãe, a 90 pro-cenata dræi da ima i boýih naåina da seoda poåast zasluænim voðama.

BUDIMPEÃTA

CehJedan restoran u Budimpeãti koji je

dvojici danskih turista naplatio nekih6000 dolara za veåeru i piñe, suoåen je samoguñom kaznom od 30.000 forinti (176dolara), saopãtile su gradske vlasti. Ko-mitet za zaãtitu potroãaåa poveo je zakon-sku proceduru protiv restorana "Halazåar-

da" posle prituæbe Danaca da im je zaveåeru naplañeno viãe od milion forinti.Novine u glavnom gradu Maðarske piãuda je poslovna politika restorana da poslesedam sati uveåe cene u svom menijumnoæe sa 10. "To su naãe noñne cene",kaæe poslovni direktor Imre Lehozki."Naplañujemo onoliko koliko træiãte moæeda podnese". Tuæba protiv vlasnika res-torana ide na globu od 30.000 forinti, ãto

je najteæa kazna koju predviða zakon.Ameriåka ambasada u Budimpeãti jeproãle sedmice objavila listu restorana ikafea u gradu gde nabijaju cene i po pot-

rebi zavrñu gostima ruke, mada "Halaz-åarda" nije meðu çima. s

PRIPREMA AGENCIJA BETA

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


v

vS UP E R

K N J IG A P O S UP E R C E NI

10 D IN AR A!

K o d k o lp o r t e r a i u r e d ak c i j i

" V r e me na"

Na 100 strana, od toga 20 u koloru, ova treña knjiga fotodokumenta bavi se iskljuåivo

studentskim protestom. Cena je prilagoðena dubini studentskog dæepa, ali to je i knjiga za svegeneracije. To je dokumentarno svedoåanstvo o najãarmantnijoj pobuni 20. veka.

Maj, mesec velikog iznenaðeça

za kupcefotodokumentafoto

Kodkolportera

i u redakciji"Vremena"

Popust 50 %Preostali tiraæ fotodokumenta "Demokratski maraton -Beograd 1997" kod kolportera i u redakciji "Vremena"(Miãarska 12, IV sprat, od 11 do 16 åasova) prodajemo poceni od - 20 DI N A RA !20 DI N A RA !20 DI N A RA !20 DI N A RA !20 DI N A RA !

OBAVEÃTEÇE:OBAVEÃTEÇE:OBAVEÃTEÇE:OBAVEÃTEÇE:OBAVEÃTEÇE: Molimo åitaoce da ne naruåuju fotodokument "Demokratskimaraton" prvi deo, jer u Redakciji nema viãe primeraka za prodaju

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 4317. MAJ 1997.

dolara. Iako bi neki profesionalni "numer-olog" u svemu ovome pronaãao nekodubýe znaåeçe, kao i u åiçenici da veñpet dana uzastopno pada dosadna kiãa,boýi poznavaoci festivala, nakon çegoveprve polovine, zakýuåuju da ñe se ovajpamtiti samo kao – jubilarni. Neãto sliånoizjavio je i francuski veteran Æan Lik Go-dar, koji kaæe da su u "çegovo vreme" (åi-

taj ãezdesete) bili vaæni filmovi, a sada sveostalo. U ostalo bi mogao da se svrsta pravi

edeseti jubilarni festival uKanu otvoren je filmom "Petielement" Lika Besona, a bu-dæet celokupne manifestacijeproceçen je na 50 milionaP

defile zvezda, na kojem nisu izostali ni DeNiro i Stalone koji nisu imali nekog poseb-nog razloga da se pojave u Kanu ove god-ine. Ali, da poånemo od poåetka.

SARAJEVSKE TEME: Francuskikapital i holivudska pamet dali su film zaotvaraçe, pa je çegova glavna zvezdaBrus Vilis, osim otvaraça "svog" restora-na "Planeta Holivud" stotinak metara odfestivalske palate, imao u Kanu i nekavaænija posla. Beson oåekuje da ñe çegovciniåni fantastiåni triler o taksisti kojispasava planetu (napravio Vilis) vratiti ul-oæenih 100 miliona dolara i konaåno mu

kupiti kartu za pravi Holivud. Ipak, gener-alni je utisak da je Æil Æakob joã jednom

zabrýao sa filmom za otvaraçe. U prvojnedeýi festivala najveñe reakcije su, oåeki-vano, izazvala dva filma o Sarajevu. Ken-oviñev "Savrãeni krug", i daýe u manirusarajevske ãkole naiãao je na dobar prijemi kod kolega iz ostatka bivãe nam SFRJ,dok je "Dobrodoãli u Sarjevo" MajklaVinterbotoma u najuæem krugu kandidataza Zlatnu palmu. Generalni utisak o obafilma je da pokazuju onoliko koliko su au-tori æeleli da vide od globalne tragedije.Oni su nameçeni prvenstveno zapadnomgledaocu, a ni manipulacija decom nije imstrana. Oåigledno ñe proteñi joã mnogo

vode ispod sarajevskih mostova dok nekone napravi jedan film koji neñe biti baziran

v

50. filmski festival u Kanu

Zvezde bez †lmova"Kraj nasiýa" Vima Vendersa oznaåio je kraj anemiåne faze festivala i

doneo prvi film koji bi odgovarao njegovom renomeu

KULTURA

DOLAZAK NA PROJEKCIJU "PETOG ELEMENTA":Izabela Aðani, predsednica Æirija

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


VREME s 17. MAJ 1997.44

Intervju: Vim Venders

Dodirnut anðelimaPokuãavam da liåim na one svoje junake koji mi se dopadajuza mene bio najuzbudýiviji.

Birn koji kontroliãe Los Anðeles pre-ko kompjutera i kamera je neka vaãaidealna projekcija, kao i lik producentakoga igra Bil Pulman.

Æelite da kaæete da sam ãizofren?

(smeh); ja pokuãavam da liåim na onesvoje junake koji mi se dopadaju, a u ovomfilmu ih je mnogo, ukýuåujuñi i policajca.Ponajmaçe liåim na rediteýa koga igra

moj stari prijateý Udo Kir.Åak tri æenska lika, gotovo da su

bila nemoguña u vaãim prethodnim fil-movima.

Hteo sam da radim sa Endi Mekdauel joã od vremena kada sam bio predsednik

æirija koji je filmu "Seks, laæi i videotrake" dao Zlatnu palmu, a Trejsi Lind jenova i mlada glumica, dok sam treñu up-oznao u restoranu, gde mi je nakon dveåaãe vina koje mi je donela rekla "vi morada ste Nemac", a zatim poåela da priåa samnom o Vendersovim filmovima, jer nijeznala ko sam.

I u svom novomfilmu bavite se raz-nim tehniåkim ig-raåkama koje su bit-ne i u dramaturã-kom smislu.

To su nedoumiceo tome kako ñe da iz-gleda film u sledeñemveku, ali sam ovaj sn-imio u tehnici 70 mm,u sinemaskopu, a sjajno ga je snimio debi-tant Paskal Rabo. Isnimili smo ga za sa-mo 27 dana.

Kako ste uspeli utome?

Bio sam samo re-

æister, a ne i produ-cent i scenarista, ãtomi je straãno prijalo.

Ãta je vaã sledeñiprojekat?

Imam scenario kojiveñ dve godine poku-ãavam da uradim saBonom, voðom mojeomiýene grupe U2,koji odavno ima film-ske ambicije. Ali film je izuzetno skup, oko100 miliona dolara, i

mislim da ñemo poåe-ti da ga snimamo krajem ove godine. To je joã jedna nauåno-fantastiåna priåa, kakve me sve viãe ok-upiraju u posledçe vreme. s

DINKO TUCAKOVIÑ

Mada u tamnim odelima koja nosi ukombinaciji sa sivim i belim koãuýama,gde jedini koloristiåki akcenat daje rume-nilo usta, Vim Venders je u Kanu 1997.kao dodirnut anðelima iz sopstvenih fil-mova – sreñan, zadovoýan i pun pozi-tivne energije. To je verovatno poledi-ca muçevito zavrãenog filma "Krajnasiýa" koji je snimýen u Holivudu zasamo 27 radnih dana, tako da ga goto-vo niko nije oåekivao u Kanu ove go-

dine."VREME": Naslov filma je

pomalo utopijski?VIM VENDERS: Mislim da ñe

nasiýa biti na ovoj planeti dok postojii æivot, ali takoðe verujem da svi mo-ramo da mu se suprotstavimo. Nasiýene nastaje samo po sebi nego je najpreposledica nedostatka ýubavi, ãto kaæei jedan od junaka moga filma.

Da li je vaã film i reakcija na fil-move, posebno holivudske, koji su uposledçe vreme puni nasiýa?

Nisam imao odreðenu ciýnu gru-pu. Nasiýe na filmu je besmisleno ako je to zbog eksploatacije. I sam sâmveliki ýubiteý filmova Nikolasa iSemjuela Fulera, koji su bili pesnicinasiýa.

Fuler se pojavýuje i u "Krajunasiýa", ali izgleda kao...

... da, nedavno je imao moædaniudar od åijih se posledica joã opora-výa. Izgubio je moñ govora i sad prak-tiåno ponovo uåi da govori. Zato kadase uzbudi, ne moæe da kontroliãe onoãto æeli da kaæe. A na snimaçu je bio

izuzetno uzbuðen, pa smo moralimnogo da improvizujemo. GabrijelBirn, koji je igrao sa çim u svim scena-ma, glumac je koji se metodiåno sprema,ali je bio priliåno uplaãen. Sve scene smosnimili samo u jednom danu, i taj dan je

na opãtim mestima i dnevnoj politici, negona autorskom stavu.

GLUMCI REDITELJI: Drugi dupletfilmova åine ostvareça glumaca rediteýadebitanata Gerija Oldmana i DæonijaDepa. Oldman, koji se na ovom Kanu veñpojavio kao negativac u Besonovom "Pe-tom elementu", napravio je æestok film umaniru mladog Majka Lija, o svakodnevici

marginalaca pod naslovom "Nil lajavac",dok je u sliåno koncipiranom Depovom fil-mu, vaænu autorsku ulogu imao MiýanKýakoviñ Kreka kao scenograf. "Hrabri"pokazuju uticaje rediteýa sa kojima jeDæoni saraðivao, ukýuåujuñi i Emira Kus-turicu. Ipak, oni su u najboýem sluåaju teknajozbiýniji kandidati za Zlatnu kameru zadebitantski film.

"Kraj nasiýa" Vima Vendersa oznaåio je i kraj anemiåne faze festivala i doneoprvi film koji bi odgovarao renomeu ovogfestivala. Vendersove fanatike oåekuje eg-zaltacija, jer je posredi ozbiýan autorskizaokret koji ga vraña senzibilitetu çegovihprvih filmova. Priåa o holivudskom produ-centu filmova o nasiýu, koji ñe i samdoæiveti nasiýe oznaåava konaåni raskid sa

OKUPIRAJU ME FANTASTIÅNE PRIÅE: Vim Venders

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 4517. MAJ 1997.

Vendersovom amerikanofobijom. Bil Pul-man je briýantan kao moguñi Vendersovalter-ego, a relativno nepoznata Trejsi Lindbacila je u senku anðeosku Endi Mekda-uel. Emocionalnu ubedýivost filmu daje

veliåanstvena muzika Raja Kudera, sa kojim Venders saraðuje prvi put nakon 13 go-dina i filma "Pariz Teksas", dobitnika Zlat-ne palme 1984. godine. Kako æivot voli dase naãali sa filmom najboýe pokazuje"zgoda" u kojoj su Vendersa u Kanu, kao içegovog junaka u filmu, napala dva lopo-va i pokuãala da mu otmu automobil. Red-iteý je potråao za çima, a zatim samo staoi nasmejao se. Ove godine za svoje stan-darde priliåno priåýiv i gotovo æovijalan.

PALMA NAD PALMAMA: TajvanacAng Li napravio je upeåatýiv film o Am-erici, ali onoj iz vremena Niksona, "Lede-

na oluja", koji fascinira briýantnim opser-vacijama i rafiniranim stilom autora. Glu-maåki ansambl koji åine Kevin Klajn, Sig-urni Viver, Dæoana Alen i mlaðana Kristi-na Riåi funkcioniãe kao savrãen orkestar samnogo prostora za solo deonice, u priåi o jeçavaçu seksualne revolucije u SAD."Jeguýa" Japanca Imamure kao da jeprikazana da bi odræala balans meðu ve-likim kinematografijama. Italijani oåekujumoæda i Zlatnu palmu za "Potragu" Fran-åeska Rosija, baziranu na dnevnicima Pri-ma Levija, pisca i preæivelog logoraãa izAuãvica, u kome je Rade Ãerbedæija man-

gupski nadigrao Dæona Tortura. GabrijelSalvatore je, kao i Beson, pokuãao da par-ira Amerikancima na poýu nauåne fantas-tike u filmu "Nirvana", åiji su glavni adutidobar dizajn i Kristofer Lamber, ali bezkrajçih rezultata. I dok oåekujemo novefilmove Egojana, Kasovica, Vong KarVaja i Klinta Istvuda, da se podsetimo da je jubilarnu "Palmu nad palmama" dobio In-gmar Bergman koji se, uprkos obeñaçu,nije pojavio (nagradu je u çegovo imeprimila Lin Ulman, ñerka iz çegovog bra-ka sa glumicom Liv Ulman). Zbog toga senaýutio i umalo i sam nije doãao predsed-nik Francuske Æak Ãirak, koji je priredioprijem za sve æive i prisutne dobitnike"palmi", ukýuåujuñi i Kusturicu. U istovreme, konferencije za ãtampu imale su"Spice girls", koje mnogo oåekuje od svognovog filma. Da raporti iz Kana, åiji jenoñni æivot pomalo zamro zbog stalnihkiãa, zavrãimo paralelom sa "Hamletom"Keneta Brane, åija je integralna åetvoro-satna verzija prikazana izvan konkuren-cije: predug je pa, iako ima mnogo zvezda,ne dræi paæçu, ali baã kada æelite da ga na-pustite, desi se neãto ãto vas prikuje za

stolicu. Takav je, naæalost, i pedeseti Kans-ki festival. s

DINKO TUCAKOVIÑ

Andrej Koãak, Davor Jaçiñ: Rediteý i glumac

Dva marginalca"Mi smo Autsajdera pravili bez velikih pretenzija, i da serazumijemo, ovo nije nekakav veliki film, nego je poãten film"

delo iz recentne slovenaåke produkcije kojeñe biti zvaniåno prikazano u Srbiji nakonraspada zajedniåke dræave. Uvoznik i dis-tributer filma u SRJ je VANS, koji, sudeñipo reåima direktora Dejana Vraæaliña, od"Autsajdera" oåekuje pristojan komercijalniefekat. To je dosta neobiåno ako se zna daslovenaåki filmovi nisu baã sjajno prolazilikod ãiroke publike juæno od Sutle ni uvreme SFRJ, ali Koãakovo debitantsko ost-vareçe je sasvim netipiåan proizvod, dale-ko od tradicija i standarda tamoãçe produk-cije. U matiånoj zemýi, ovaj film je najgle-danije domañe delo u posledçih petnaestgodina, iako ga deo filmskog establiãmentanije primio naroåito srdaåno. Taj paradoksilustruje åiçenica da su "Autsajderu" izma-

kle sve nagrade struånog æirija na festivaluslovenaåkog filma u Portoroæu, ali je zatonadmoñno osvojio nagradu publike, "jedinukoja je zaista bitna", kako je u razgovoru za"Vreme" rekao Andrej Koãak.

MITSKO VREME: Radça filma sme-ãtena je u Ljubýanu u sezoni 1979-80, uvreme panka, ali i Titovog bolovaça i umi-raça u tom gradu. Bosanac podoficir JNA(Zijah Sokoloviñ) biva prekomandovan uLjubýanu; s çim dolaze i supruga i sin Se-ad, tinejdæer koji je navikao na veåito seý-akaçe, ali za koga je Slovenija neãto sas-vim novo. Kao smotani "juæçak", on u ãko-

li postaje usamýeni marginalac i jedini likkoji prema çemu pokazuje naklonost je au-tsajder druge vrste: panker, buntovnik i po-navýaå Kadunc (zvan Bomba). Oni postajuprijateýi, i Bomba uvlaåi neduænog Seada ubizarni svet ýubýanskog pank-podzemýa, utom mitskom vremenu Pankrta, Buldoga, Lublanskih pasa... I sve bi bilo divno da toSeada ne odvodi u sve ozbiýnije sukobe socem, autentiånim "detetom titoizma" u100% rastvoru, kako je to samo Bosanacstareãina JNA mogao da bude – ali i sa ãko-lom i "ãirom druãtvenom zajednicom". Pa-ralelni tok naracije daruje gledateýstvu prvo

idiliånu, a naposletku tragiånu Seadovu lovestory, jednu od onih kakve bi "Paloma", zavlastito dobro, trebalo da sponzoriãe. Prob-

lemi svih vrsta kulminiraju tragiånim fina-lom, u odliåno reæiranoj katarziånoj sceniobjavýivaça Titove smrti, istovremenogSeadovog samoubistva pred ocem (koji muobznaçuje da je ponovo dobio prekoman-du) i oåevog totalnog sloma, raspada porod-ice i smrti personifikacije çegovog creda.

POSVETA MLADOSTI: Andrej Ko-ãak nam u razgovoru "priznaje" da je çe-gov prvi film na nekoj drugoj strani od slov-enaåke tradicije hermetiånog i "artistiåkog"(ãta god to znaåilo) poimaça umetnosti, i toobjaãçava åiçenicom da je mnogo viãenauåio od jugoslovenskog filma: "Redovnosam iãao u Pulu, bio sam asistent Rajka Gr-liña i u ovom filmu ima i posveta i citata ve-likana YU-kinematografije poput ÆivojinaPavloviña. Mislim da je krajçe vreme zapreokret u slovenaåkoj kinematografiji, i topokazuje i åiçenica da smo sjajno primýeni

od publike". Koãak rado priznaje da je ýub-ýanska "pank-revolucija" deo çegovog"sentimentalnog vaspitaça", i da je ovajfilm pomalo i posveta vlastitoj mladosti isenzibilitetu jedne "prelazne" generacije.Upitan ãta oåekuje od beogradske publike,Koãak kaæe: "Mislim da ñe film veoma do-bro proñi, jer Beograd je uvek voleo fil-move o rokenrolu. Tu je ýubavna priåa,Saãa Loãiñ (autor muzike), Davor Jaçiñ,pank i sve ono ãto ste uvek voleli kod Slov-enaca..." Novinar skromno dopuçuje Koãa-kov spisak "Zlatorog" pivom, ãto ovaj en-ergiåno potvrðuje...

TONSKI ZAPISI:

Tumaå "naslovne"uloge Davor Jaçiñ ispriåao nam je bizarnuanegdotu: i on je, u stvarnom æivotu, detezastavnika JNA, samo ãto je çegov otac biotoliko liberalan da je, po sinovýevoj narudæ-bi, uãao u uniformi u prodavnicu ploåa uLjubýani i kupio istorijski album Pankrta"Dræavni ýubimci". Prodavaåica nije moglada se oporavi od ãoka... Onda je Davorpresluãavao s najboýim drugom sve dok jenisu uniãtili...

Ãiroka publika svugde ima otpor premafilmovima koji çenu sredinu prikazuju kaomalo (ili malo viãe) ksenofobiånu, a film je

ipak u Sloveniji veoma gledan; DavorJaçiñ: "Sa Slovenijom se dogaðaju nevje-rovatne stvari, i zato sam tamo doãao æivje-

v

K rajem maja ili poåetkom juna ubeogradske bioskope stiñi ñe filmAndreja Koãaka "Autsajder", prvo

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


VREME s 17. MAJ 1997.46

Izloæbe

Prisvajaçe RenoaraAdvokat Ãlomoviñevih naslednika tvrdi da Narodni muzej nijesmeo da organizuje ovu izloæbu

kola Kusovac, ãef Odeýeça za istorijuumetnosti u Narodnom muzeju, izjavio je“Vremenu” (broj 303) da bi “predsednik

vlade trebalo da pozove predsednika Suda”i tako reãi spor, kao i da ga åudi ãto “najviãiorgani u zemýi nisu reagovali.” U istomrazgovoru oåekivao je da ñe protiv onihkoji æele da uzmu Ãlomoviñevu zbirku nar-od reagovati po sistemu “motku u ruke, pa

brani!”Da je Narodni

muzej, uz objaãçeçeda izlaæe zbirku Re-noara povodom zavr-ãetka restauracije“Kupaåice” i povo-dom svoje 150. go-

diãçice naznaåio da je vlasnik tih radovatrenutno sporan, pos-tigao bi dve stvari:

zadovoýio bi istinu i postigao bi dobar i be-splatan marketinãki potez. Nakon kra]e“Kupaåice”, posle koje je slika vrañena teã-ko oãteñena, Narodni muzej je imao prilikuda uvidi da takva vrsta intriga, naæalost,privlaåi publiku. Pre toga su samo malo-brojni znali da u Narodnom muzeju uopãtei postoji Renoar. Mora se priznati, ovoneznaçe je donekle i zasluga samog Muze- ja. Jer, tek je ovog 10. maja iz muzejskogdepoa prvi put otkriveno svih 76 Reno-arovih slika. s

SONJA ÑIRIÑ

poverena ova dræavna im-ovina, nije smeo da organi-zuje takvu izloæbu. Razmis-liñu ãta da preduzmem”, ko-mentariãe za "Vreme" Ale-ksandar Lojpur, advokat

Anat Pijamente i JaronaBloha, Ãlomoviñevih nas-lednika iz Izraela. GospoðaBoriñ-Breãkoviñ, v.d. direk-tor Muzeja za naã list kaæe: "Mi smo Ãlo-moviñevu zbirku izlagali posledçih 50 god-ina u naãoj stalnoj postavci. Takoðe, mi nis-mo ni u kakvom sporu sa Ãlomoviñevimnaslednicima, ãto ñe naãa pravna sluæbauskoro objaviti".

Drugostepeni sud je inaåe odredio dapredmet da drugom sudiji Marini Govedari-ci, bez obrazloæeça. “Tako neãto je protivnosudskoj praksi, pa ñu moæda traæiti izuzeñesudije. Ne postoji nikakva zvaniåna primed-

ba Republike Srbije na rad prethodnog sud-skog veña”, kaæe Lojpur. Da podsetimo: Ni-

Povod izloæbi Pjera Ogista Renoara bilisu zavrãetak restauracije çegove “Ku-paåice” i 150. godiãçica Narodnog muzeja. Na otvaraçu (10. maj), pred masom ok-upýenih govorili su mnogi, a niko nijepomenuo da na izloæbi samo tri eksponata:

“Kupaåica”, “Usnula kupaåica” i “Igraåicesa dairama” nisu pod sudskim sporom. Os-tala 73 izloæena Renoarova rada deo suzbirke Eriha Ãlomoviña, deo zaostavãtineod 359 umetniåkih dela Pikasa, Gogena,Degaa, Utrila i drugih isto toliko vaænih au-tora, zbog koje se sude Ãlomoviñevi nasled-nici i Republika Srbija.

“Letos je Prvi opãtinski sud u Beogradupresudio da Ãlomoviñevu zaostavãtinu åineradovi koji se nalaze u Narodnom muzeju.Republiåki javni pravobranilac æalio seprotiv takve odluke, i sad je predmet nadrugostepenom sudu. Ukratko, izloæeniRenoarovi radovi su u sporu i dok sud ne

odluåi da je Republika Srbija çihov vlasnika ne moji klijenti, Narodni muzej, kome je

ti. Slovenija 1993. i ova danas su dvije ra-zliåite zemýe. Posýedçih dana sam bio uSarajevu, Parizu, Ãvajcarskoj, Njemaåkoj,Austriji i garantujem da je u Sloveniji na- jboýe. Ljudi su se opustili, postali su toler-

antniji: ipak su Sloveni i imaju slovenskuopuãtenost, ali na najmaçem moguñem ni-vou, ãto je nama ranije uvijek smetalo jersmo bili previãe opuãteni. Oni su tu sadanaãli neku mjeru".

Davor Jaçiñ se ne sekira mnogo oko pr-ijema kod beogradske publike, jer je uverenda ovaj film sam sebe "brani": "Mi smo Au-tsajdera pravili vrlo skromno, bez velikihpretenzija, i da se razumijemo, ovo nije ne-

kakav veliki film, nego je poãten film. Nis-mo ga pravili tako da mora dobro da se pro-da, nego smo htjeli reñi nekoliko stvari, iako to ýudi prihvate – dobro je, ako ne –idemo daýe. Ja bih, naravno, volio da se

film gleda".Pored autentiånih tonskih zapisa svirkeprvoboraca slovenaåkog panka, u filmu imai dosta "namenske" muzike Saãe Loãiña,nekadaãçe tinejdæerske vedete SFRJ, danastakoðe muziåkog gastarbajtera u Sloveniji.Loãiñu je poãlo za rukom da sreñno spojisenzibilitet sarajevskog roka a la Zabraçeno puãeçe i tvrdog ýubýanskogpanka, pa åak i da u pank ruho odene svoj

nekadaãçi veliki hit zamlaðe od 14 godina "Good-bye teens", za ãta bi se svakonormalan – poåev od piscaovih redova – zakleo da je

nemoguñe i neizvodýivo.Skoro svi glumci u filmu,osim Sokoloviña, Jaçiña iliMirande Caharije (igra Se-adovu majku), naturãåici suili poåetnici, ali to "Autsa- jdera" nikako ne optereñuje."Bilo je odliåno raditi sçima", kaæe Jaçiñ, "poãto

nemaju iskustva, nisu ni pravili probleme.To im je bio prvi film, pa im je bilo normal-no da rade po sedamnaest sati. Dakle, isko-ristili smo çihovu mladost i neiskustvo...".Sigurno je da niko od çih nije zaæalio zbog

toga."Autsajder" uskoro, dakle, stiæe u biosk-op blizu vas. Okruæen gomilom konfekcij-skog ðubreta punog specijalnih (d)efekatana koje su spiskani milioni dolara, moæda ñezaista i proñi kao autsajder. Ipak, Beograd jeuvek imao duha i smisla za pravi bioskops-ki dogaðaj, pa nema razloga da tako nebude i ovoga puta. s

TEOFIL PANÅIÑ

D E J A N T

A S I Ñ

SENZIBILITET "PRELAZNE" GENERACIJE: Andrej Koãak i Davor Janjiñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 4 717. MAJ 1997.

42. Sterijino pozorje

Izlazakiz krize

onim ãto nam se deãava.DOMINIRAJUÑI REALIZ-

AM: Na formalnom planu, selekcija koju nudi Darinka Nikoliñ utem-eýena je pre svega ne realistiåkim

rediteýskim prosedeima, a ukolikou pojedinim predstavama çenogizbora i postoji stilizacija, onda ñeto biti ili na tragu rediteýevog poi-gravaça formom bajke (MilanKaradæiñ u "Noveli od ýubavi"), ilise pak radi o rediteýskom "odgovo-ru" stilizaciji koja proistiåe iz liter-arnog postupka pisca (Goråin Sto- janoviñ – "U plamenu strasti" i Lju-boslav Majera u "Putovaçu za

Nant"). S obzirom na to iz kojih naãih teatara stiæu predstavena 42. Sterijino pozorje, jasno je da ni tu neñe biti velikihnovina i iznenaðeça. Opet su u prvom planu beogradska po-

zoriãta, a meðu çima, kao i obiåno, Jugoslovensko dramsko,te Zvezdara teatar, zatim novosadsko Srpsko narodno, a svojvisok rejting u naãem teatarskom æivotu i ovoga puta je

potvrdilo somborsko Narodno po-zoriãte. O lane konstatovanombuðeçu crnogorskog teatra sve-doåe produkcije Djeåijeg pozoriãtaiz Podgorice, kao i budvanskogGrada teatra. Znaåajno je i konsta-tovati da se, posle mnogo godinaodsustvovaça s Pozorja, za put uNovi Sad priprema Ateýe 212.

Na ovogodiãçem Pozorju po- javiñe se åak ãest novih savre-menih dramskih tekstova, a i preo-stala dva komada dela su naãihsavremenika – Borislava Mi-

hajloviña Mihiza ("Banoviñ Strahiça") i nedavno preminu-log Aleksandra Popoviña ("Mreãñeçe ãarana"). Od pome-nutih ãest novih drama tri su napisali debitanti. Vaýapomenuti çihova imena: Biýana Srbýanoviñ ("Beogradskatrilogija"), Goran Markoviñ ("Turneja") i Eugen Koåiã ("Pu-tovaçe za Nant"), dok je "U plamenu strasti" tek druga iz-vedena drama Ivana M. Laliña. Tome treba dodati i podatakda se "Lari Tompsonom" u ovdaãçi dramski æivot, posle petgodina odsustvovaça, vratio Duãan Kovaåeviñ.

MLADI SU DOÃLI: Predstojeñe Pozorje pokazañe joã jednu znaåajnu karakteristiku aktuelnog staça naãeg teatra –mladost. Autori veñine predstava (pisci i rediteýi), pre svegaizrazito su mladi, a ogromna veñina ponuðene produkcije zas-novana je na angaæmanu mladih glumaåkih snaga.

Uostalom, nije sluåajno doneta odluka da åetrdeset drugopo redu Sterijino pozorje otvori mladi dramski umetnikDragan Miñanoviñ, a da program u åast nagraðenih bude glu-maåki ãou Ane Sofrenoviñ, tako da ñe se i na taj naåin skre-nuti paæça na mlade snage, na dvoje dramskih umetnika kojisu, svako na svoj naåin, obeleæili proteklu pozoriãnu sezonu.

Ako je taåna teza da se vitalnost i kvalitet pozoriãne stvar-nosti izvesne sredine sagledava ponajpre na osnovu procenestaça çenog dramskog stvaralaãtva, onda jugoslovensko po-zoriãte krupnim koracima izlazi iz krize, a predstojeñe Ster-

ijino pozorje ñe to samo da potvrdi. sALEKSANDAR MILOSAVLJEVIÑ

Svaka priåa o krizi pozoriãtauvek moæe da bude relativi-zovana konstatacijom da tea-

tar æivi i pored æalopojki i kritiåarakoji veñ viãe od dve hiýade godina

neumorno priåaju o ogromnimproblemima i mukama kojepritiskaju teatarsku umetnost. Paipak, mnogi pokazateýi su govorilida je tokom posledçih nekolikogodina naãe pozoriãte, baã kao inaãe druãtvo i dræava, prolazilokroz æestoke krize. Produkcija kojusu, meðutim, ovdaãça pozoriãtaponudila tokom minule sezone, kaoizbor koji je naåinila Darinka Ni-koliñ, pozoriãni kritiåar iz Novog Sada i ovogodiãçi selektorSterijinog pozorja, dokaz su da je jugoslovenski teatar na do-brom putu da izaðe iz mraka. A dræavi neka je Bog u pomoñi.

TAÅAN IZBOR: Osam predstava koje je selektorka poz-vala na Pozorje ne samo da su uistinu dobre nego i taånopokazuju staçe u naãem pozoriãtu. Istini za voýu, DarinkaNikoliñ u svom izveãtaju nag-laãava da nije uoåila pojavunovih tendencija; ãtaviãe, kon-statuje da u jugoslovenskom te-atru, ne samo na planu dram-skog teksta veñ i kada su u pi-taçu scenske forme, nemaniåeg novog. I zaista, kao da je jedina prava novina, ostvarenana tematskom planu, zapravodonekle radikalizovane tenden-

cije koje su, mada diskretno,bile prisutne i ranijih sezona.Reå je, naime, o inscenacijamatekstova koji se direktno bave ovom i ovakvom naãom stvar-noãñu, taånije najbolnijim çenim aspektima. Pre nekolikogodina u takve komade je, r ecimo, spadao "Janez" SiniãeKovaåeviña ili dramatizacija romana Vladimira Arsenijeviña"U potpalubýu", a ove sezone u selekciju su, od nekolikoponuðenih, uãle sledeñe inscenacije dramskih tekstova kojibez zazora i zadrãke zaraçaju u ono ãto i daýe oseñamo kaosvoje rane: "Lari Tompson, tragedija jedne mladosti" DuãanaKovaåeviña (Zvezdara teatar, u reæiji autora), "Turneja"Gorana Markoviña (Ateýe 212, u postavci Milana Ka-radæiña), "Beogradska trilogija" Biýane Srbýanoviñ(Jugoslovensko dramsko pozoriãte, reæija G. Markoviñ), aovoj grupi tekstova, kao i predstava, pripada i "Novela odýubavi" Stevana Koprivice (podgoriåko Djeåije pozoriãte,reæija M. Karadæiñ). Istovremeno, selektorka je i u projekti-ma kao ãto su "Putovaçe za Nant" Eugena Koåiãa (sombor-sko Narodno pozoriãte, reæija Ljubomir Majera), ili "Uplamenu strasti" Ivana M. Laliña (Zvezdara teatar, postavkaGoråin Stojanoviñ), dakle u dramama i posebno u predstava-ma koje se poigravaju eskapizmom, mogla da prepozna jas-no artikulisan angaæman pisaca i rediteýa prema vlastitojsavremenosti ali i da u novom scenskom "åitaçu" Mihizo-vog "Banoviñ Strahiçe" (Grad teatar Budva, reæija NikitaMilivojeviñ) ili "Mreãñeçu ãarana" Aleksandra Popoviña

(Srpsko narodno pozoriãte, Novi Sad, reæija Egon Savin)konstatuje nepristajaçe rediteýa da ñute i zatvaraju oåi pred

M .

M . K

E S K E N O V I Ñ

REDITELJSKI ODGOVOR: "Putovanje za Nant"

Pozoriãte åvrsto staje na svoje noge.A dræavi neka je Bog u pomoñi

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


VREME s 17. MAJ 1997.48

Reå kritike KÇIGE: "OÆIÝCI TIÃINE"

Åeæça i priåaU temeýu novog Saviñevog dela nalazi se tajna – i ona je naroåiti pokretaå romana koji se åita lako i s uæivaçem

(Milisav Saviñ: "Oæiýci tiãine", "Svetlost kçiga" i "Raãka ãkola", 1997)

fere prolaznih erotskih zanosa i olovni ter-et prolaznosti – sve to u mozaiåkom tkaçuOæiýaka tiãine Milisav Saviñ vodi roman-sijerskim stilom i sigurnoãñu koji impo-nuju.

"Nema åvrste i celovite priåe veñ samonaãe åeæçe da se ona – bez klasiånog lika i jedinstvenog pripovedaåkog glasa, razlo-mýena sa mnogo poåetaka i zavrãetaka,koãmarna, nalik snu, satkana od neart-ikulisanih krikova i duboke tiãine – uhvatiu svom prvobitnom i gotovo neizgovo-rýivom obliku", kaæe Saviñev bezimeni junak. Te reåi, koje ñe joã mnogo puta citi-rati kritiåari, najpreciznije oznaåavaju pr-irodu Saviñevih autorskih ambicija i çe-govog novog ostvareça. One potvrðuju ida je patetiåni naslov romana nedovoýnoprecizan: jer sem tiãine, oæiýke na nama

ostavýaju i buka, i bes, i kraj (teksta). sVASA PAVKOVIÑ

tupak, reñi da se Oæiýci tiãine zaåiçu av-gusta 1995. u istanbulskom zatvoru i daglavnina romana protiåe u ispovesti kojupomenuti glavni (muãki) lik priåa turskom

isledniku. Kada bi to ostao jedini transfera-cioni nivo romana, suoåili bismo se sa tip-iånim "stvarnosnim" proizvodom. Saviñ je, naravno, åitao Jerkova (kao ãto je åitao idruge mlade pisce i kritiåare), pa je rela-tivno problematiåan intelektualni horizontsvog poluintelektualca, ostarelog ãezdese-tosmaãa "dopunio" fikcijom o posledçimgodinama æivota Miloãa Crçanskog ipismima koje dugo vremena neidentifiko-vani åovek ãaýe prvo Ivi Andriñu, a doc-nije novinaru, kçiæevnom biografu Rado-vanu Popoviñu, te nekolicinom efektnihmitskih priåa koje alegorizuju osnovnupriåu i çene "digresije" obasjavajuñi ihvanvremenim svetlom sveistorije. Priåa oCrçanskom, çegovoj poznoj, nameãtenojýubavi u Londonu i çegovom poznom,odocnelom povratku u Jugoslaviju i Beo-grad ispriåana je efektno sa nizom bizarnihi provokativnih detaýa i epizoda, koje ñekako nervirati deæurne moraliste tako i(istodobno!) privlaåiti paæçu ãire publike.Ali i opet, priåa u pismima o Andriñu i po-vodom Andriña nije samo pogodan medijza problematizaciju smisla umetniåkog an-gaæmana (u æivotu i kçiæevnosti) veñ je i

zgodan prostor da se fiktivni piãåev "prýavveã" predoåi znatiæeýnom plebsu, tj. puåi-ni. Slutim da ñe posebno u tim delovimaOæiýaka tiãine neki kritiåari i neki åitaocibiti u nesporazumu s romanom, stoga ãtoneñe voditi raåuna o duhovnom habitusuonoga ko u romanu priåa ove i sliåne bule-varske storije.

TAJNA: Iz ovog perifrastiåkog opi-sivaça biñe, åini mi se, jasno da se u tem-eýu novog Saviñevog dela nalazi tajna – iona je naroåiti pokretaå romana koja seåita lako i s uæivaçem, dok åitalac nepre-kidno æudi da sazna "ãta je daýe bilo" i "ãta

ñe se potom zbiti". Elemente erotske prozei trilera na jednoj strani, ali i esejistiåkepasaæe na drugoj; intimne scene i atmos-

miãýeçe da je on stvarnosni pisac koji je

najagilnije pratio savremenu kçiæevnost imeçao (åitaj: unapreðivao) vlastiti kçi-æevni svet. Iz kçige u kçigu, posebnovidýivo od Ñupa komitskog vojvode(1990), kratkog romana Hleb i strah(1991) i Fusnote (1995), Saviñ je, slaæemose sa miãýeçem generacijskih kolega,presno realistiåku ãifru svojih prvih kçiga,koje, ne zaboravimo, i danas moæemo åi-tati sa dosta zadovoýstva, meçao, ko-risteñi razna iskustva postmoderne kçi-æevnosti. Vidýivo je to najpre na formaln-om planu çegovih romana u ukrãtaçuraznovrsnih pripovednih æarnova (zapisi,dnevnici, pisma, kratke priåe, citati, bib-liogafski spiskovi etc.), ali i na znaåeç-skom i smisaonom: u maksimalnoj aktuel-izaciji tema i motiva, upotrebi (pseu-do)biografskih i (pseudo)istorijskih åiçen-ica, konaåno u sumçi u priåu – koja je lajt-motiv novijih Saviñevih proza. Ali i ipak,uprkos postmoderni, Saviñ i nadaýe kaokonstantu åuva angaæman svog pripov-edaça, aktivno komentariãe i proceçujeistorijsku i socijalnu situaciju, oåito veru- juñi da postoje i åeæça za priåom (pisca iåitaoca) i sama priåa (ranija i çegova,

sadaãça) – ali i da priåa ima puni smisaoako je povezana sa savremenim æivotom.Sve ovo moæe biti i formalno-sadræins-

ki opis Oæiýaka tiãine, najnovijeg romanaMilisava Saviña, kojim je nova romanesk-na sezona u srpskoj kçiæevnosti otvorena(bar ãto se çenog kvalitetnog, relevant-nijeg dela tiåe).

IDENTITET JUNAKA: Kada bi ovajkritiåar hteo da vam preciznije prikaæe fab-ulu Oæiýaka tiãine, odnosno da reýefnijeoznaåi karakter i identitet glavnog junaka(koji je istovremeno i narator), odnosnoçegov odnos sa M. i S., kao heroinama

romana onda bi najveñi deo magije kojukçiga nesumçivo nosi bio uniãten. Zbogtoga ñu, zanemarujuñi svoj uobiåajeni pos-

Meðu piscima i kritiåarima gen-eracija koje su u srpsku kçiæev-nost stupile posle Saviñeve vlada

IZLOÆBE:CRTEÆI L JUBICE SOKIÑ

Zapis o

emocijamaCrteæ je suãtinski temeý, vaæan prostor u celokupnom

stvaralaåkom opusu slikarke

niåkoj biografiji ove ugledne umetnice –ãezdeset godina od çenog prvog izlagaça;bilo je to u Parizu 1937. u Galerie de Parissa grupom jugoslovenskih umetnika. Ju-bilej je svakako redak, nesvakidaãçi unaãem likovnom æivotu, ali i izazovan pov-od da se osvrnemo i na ovaj segmentçenog stvaralaãtva i tako upotpunimokrug koji su ostavile tri izloæbe iz 1995,naroåito velika retrospektiva slika u Galer-iji SANU.

Duhovna ãetça kroz vreme, ideje, uku-se, estetske principe, mode, kulturne idruãtvene prilike nekoliko decenija unazadotkriva umetnicu uvuåenu u svoj svet, izd-vojenu iz opãtih tokova likovne svesti,

zaãtiñenu tiãinom i mirom, sopstvenom sk-romnoãñu i asketizmom od talasa promenai burnih zbivaça, posveñenu stvaraçu i

Izloæbom crteæa Ljubice Cuce SokiñGalerija HAOS, tokom maja 1997,obeleæava znaåajan datum u umet-

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 4917. MAJ 1997.

SCENA

Festivalkoreografskih

minijaturaPrvi Festival koreografskih minijatura, uorganizaciji UBUS-a, odræan je 12. majaove godine na Maloj sceni Narodnog pozo-riãta u Beogradu.

Ovo je i prva smotra mladih baletskihsnaga kod nas – posle duge pauze (posledçidogaðaj ove vrste bio je 5. jugoslovenskobaletsko takmiåeçe, odræano 1991. u No-vom Sadu) – åemu se najviãe ima zahvalitinesvakidaãçem trudu "osveæenog" Udruæe-ça baletskih umetnika Srbije, na åelu saViãçom Ðorðeviñ.

Festival je zamiãýen kao takmiåeçe ko-

reografskih ostvareça u trajaçu od 4 do 10minuta, koja se izvode premijerno. Petnaestprijavýenih radova dela su autora iz Beogra-da, Novog Sada, Skopýa, Francuske, åime jeovaj festival dobio i internacionalni karakter.Novosaðani su odustali, nekoliko radova jeeliminisano, tako da je tokom takmiåarskeveåeri, 12. maja, izvedeno 9 koreografija.Visoki koreografski i igraåki dometi, viðenina ovom Festivalu, oceçeni su burnimreakcijama publike i pohvalama æirija.

Petoålani æiri (Duãan Trniniñ – predsed-nik, Radomir Vuåiñ, Zoja Begoli, KrunoslavSimiñ i Anðelija Todoroviñ) proglasio je tri

najboýa koreografska ostvareça. Prvu na-gradu osvojila je izuzetna koreografija Bo- jane Mladenoviñ, iz Beograda, "Miloã i dveloãe (od miloãte)". (Muzika: Cold Cut vs DJFood Fighter i Amanda Leer.) Ovu veãto iz-vedenu, maãtovitu i ãaýivo komponovanupriåu "ispriåali" su nam Bojana Mladenoviñ,Isidora Staniãiñ i akrobatski raspoloæen åu-desni Duãan Muriñ. Druga nagrada pripala

je Dragani Stanisavýeviñ i Eleni Ãariñ, izBeograda, za koreografiju "Prilagoðavaçesnu" (muzika: Vlada Barjaktareviñ), koju iz-vode Dragana Stanisavýeviñ i grupa igraåi-ca. Bogatstvo "snevaåkih" pokreta i dinami-

ka rasporeda na scenskom prostoru åineovaj rad zaista posebnim. Treñu nagradu do-bila je Gordana Dean Pop Hristova, iz Sko-pýa, za rad "Ãta to tera ýudsko biñe...?"(muzika Ljubomira Brandæolice), u iz-voðeçu nadasve energiåne Tamare Anastas-ove, koja je ujedno i asistent koreografa.

No, ne treba zaboraviti ni Veronik Mar-ko iz Francuske, iskusnu Iskru Ãukarovu izSkopýa, sigurnu i izuzetnu Daliju Danilo-viñ...

I kao ãto velikani (svaki na svoj naåin)naãeg baleta Milica Zajcev i Duãan Trniniñpoæeleãe, ovaj festival, kao jedinstven doga-

ðaj od dalekoseænog znaåaja, poæiveñe, na-dajmo se, i u naãoj baletskoj buduñnosti. sI. M.

boja", izjavila je jednom prilikom ova vrs-na slikarka evropskog duha. Najpre jecrteæ bio definicija forme i elemenat ko-mpozicije. Potom blaga iluzija oblika ilisamo trag inspiracije. Katkad putopis ili

samo apstraktni pejzaæ.HARMONIJA: Crteæ u stvaralaãtvuLjubice Sokiñ vidimo najåeãñe kao prilogopãtoj harmoniji ili samo kao konturnupodlogu, put ka slici. Ipak, preko ovog lik-ovnog izraza ona je gradila i proåiãñavalasvoj likovni rukopis. Uradila je veliki brojilustracija, studija, zapisa, malih pejzaæa,stilskih veæbi, aktova, portreta, skica, be-leãki za svoja uýa, tempere, pastele. Nika-da nije izgubila autonomnost svoga crteæa.Crteæ Ljubice Sokiñ odiãe lakoñom uizraæavaçu, jednostavnoãñu u izboru mo-tiva, majstorstvom u postupku, merom u

ukupnom iskazu. Istiåe prefiçen senzibi-litet, oseñaj za lepo i jednostavno, magiånoi istovremeno istinito. Joã davno sukritiåari visoko ocenili çen kreativnidoprinos u crteæu. Dobila je dve nagradeza ilustraciju i otkupnu nagradu JAZU zacrteæ, pored drugih visokih priznaça zaslikarstvo. U nedostatku prostora (ateýea),dugi niz godina bila je prinuðena da seposveti ilustraciji za deåje kçige i åaso-pise, maçim formatima i crteæu. Nije ganegovala kontinuirano i uvek kao samo-stalno delo. Vrañala mu se povremeno iuvek s razlogom. Kroz analizu ovog lik-

ovnog izraza moæe se pratiti razvoj i sazre-vaçe celokupnog likovnog govora, uoåitiumeãnost, kao i stalna teæça za jed-nostavnoãñu, sintezom, saæimaçem jezi-ka. I kad se uåini da je reå o veoma hetero-genim delima iz raznih perioda kao ãto sucrteæi u Galeriji HAOS, ipak oseñate svevreme rukopis iste osobe. Ljubica CucaSokiñ sledi svoj put i u toj doslednostideãavaju se promene koje zapravo zad-ræavaju bitne i trajne osobenosti svojstveneçenoj umetnosti. "Sazrevaçe je stalno od-bacivaçe nepotrebnog", çen je kratak ko-mentar o sopstvenom putu.

Ovom izloæbom crteæa retrospektivnogkaraktera, od kojih su neki retko ili nikaddo sada izlagani, beogradska publika imaprilike da upotpuni likovni doæivýaj vezanza stvaralaãtvo Ljubice Cuce Sokiñ. Svojepoãtovaçe za ovu krhku damu i çenuumetnost, dobrotu, jednostavnost i gos-podstvenost kojom zraåi iskazañemo cita-tom Nedeýka Gvozdenoviña koji nam seåini po meri za zakýuåak ovog teksta."Ona se izdvaja po mnogo åemu, a najprepo svojoj kulturi, åestitosti i oãtroumnos-ti... Proãla je jedan razvojni put koji im-

ponuje po svojoj doslednosti i po svojojlogici." s

BORKA BOÆOVIÑ

teæçi da se sluæi apsolutno åistim likovnim jezikom. Crteæ je prvi znak u abecedi lik-

ovnog jezika. Govor o crteæu je nemi-novnost tim pre ãto je on zaista ,"projekcija svojevrsnog autobiografskog otiskaumetnikove liånosti," (Ljiýana Ñinkul).Crteæ je suãtinski temeý, vaæan prostor ucelokupnom stvaralaåkom opusu LjubiceSokiñ, osnova prvih zapisa umetniåkogrukopisa ove istaknute slikarke.

ARTIKULACIJA: Nagoveãtaj i do-kaz talenta uoåýiv je veñ na prvom Auto-portretu iz 1929. godine. Raðen ugýenom,ãkolskim rukopisom, sa finim oseñaçemza formu kroz svetle i osenåene povrãine,sveden na bitno, zraåi sveæinom i ýup-

koãñu. Taj autoportret, raðen sa nepunihpetnaest godina, deluje kao putokaz kaUmetniåkoj ãkoli, pa potom Akademskomteåaju i profesorskom krugu u kome seformirala mlada umetnica. U gimnaziji joj je crtaçe predavala – pomenimo i to –naãa istaknuta slikarka Zora Petroviñ. Aka-demsku nastavu, pored Bete Vukanoviñ,dræali su vrsni crtaåi Ljuba Ivanoviñ i IvanRadoviñ.

Crteæ je za Ljubicu Sokiñ bio prva igra,prvo oslobaðaçe sopstvenih stvaralaåkihporiva. Saopãtavaçe sagledanog. Miãýe-çe linijom. Duboka i iskrena artikulacija

likovnog govora. Crteæ je takoðe jedan odnaåina da se prodre do utiska o predmetu,o pojavi, emociji, predstavi neåega izstvarnog sveta, i taj utisak transponuje, toduhovno shvataçe pretvori u likovnu real-nost, odnose linija i povrãina, razliåite ko-mpozicije, nove harmonije, zvuk suptilnihlikovnih melodija. Crteæ je za çu, kao zaveñinu umetnika, suãtina señaça, zapis oemocijama, åulima, svedoåanstvo o karak-teru i temperamentu, tajnovita poruka inasluñena asocijacija, osnova za portretsvake ideje, dokaz umeña i talenta.

"Ja crteæ smatram jednim od ravno-pravnih elemenata u graðeçu slike i kodmene on uåestvuje u istoj meri koliko i

ARTIKULACIJALIKOVNOG GOVORA:

Rad Ljubice Sokiñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 5117. MAJ 1997.

Zemun pod radikalima

"New Deal" dr ÃeãeýaNova radikalska vlast u Zemunu suoåila se sa istim problemima kao i nove vlasti

u opozicionim opãtinama ãirom Srbije i Vojvodine. Radikali ih, meðutim,reãavaju na oåekivan naåin: veselom kombinacijom ekonomskog laissez-faireliberalizma, socijalnom demagogijom i agresivnim politiåkim marketingom

Zemunac. Taj lokalpatriotski izliv bio jezakýuåak priliåno strasne diskusije onaåinu na koji nova radikalska vlast upra-výa Zemunom. Naime, vaã je reporterprimetio da su se oko te teme Zemuncipodelili u dve grupe: jedni pozdravýaju ipodræavaju opãtu deregulaciju i podsti-caçe privatne inicijative, efikasnost ad-ministracije na ãalterima, odsustvo ko-

rupcije i uopãte tajlaissez-faire

pristup kojiobeleæava ekonomsku doktrinu dr Ãeãeýa,novog gradonaåelnika Zemuna. Drugi, kao

naã citirani sagovornik, besni su zbog ha-otiånog uniãtavaça urbanog lica Zemunakao jedne uredne i stare panonske varoãi,upozoravaju na socijalnu demagogiju,"balkanizaciju" i joã gore ("Anadolija!"),na teritorijalni ekspanzionizam i nazloupotrebu Zemuna kao "uzor-opãtine",radikalskog izloga za predizbornu kam-paçu ("Dobio igraåku, pa se igra").

Treba se – pre svega – podsetiti da po-raæeni socijalisti nisu prema novoj radikal-skoj vlasti imali mnogo obzira, uprkosdugotrajnom politiåkom flertu (koji i daýetraje); zato su izmeðu 3. novembra i preda-

je vlasti imali dovoýno vremena da sesnaðu. Kao i u drugim opãtinama, dugotra- jna vlast ih je razmazila i uåinila neoprezn-

ima. Zemunci kaæu da su samo od 3. do17. novembra na brzinu podelili 19 opãtin-skih stanova. Onda su se setili da zgradaadaptirana za potrebe buduñeg Radio Ze-muna, po ceni od oko 100.000 maraka, neodgovara urbanistiåkom planu i sruãili je –samo da ne ostane Vojislavu Ãeãeýu. Mla-di socijalisti imali su na raspolagaçu nekih600 kvadratnih metara poslovnog prostorakoji su davali u zakup po mnogo viãim ce-nama, a pare su iãle samo çima. Novac zapartijske potrebe, osim ãto se pumpao izprivrede po poznatom postupku odre-ðivaça haraåa preduzeñima (a ona nek

smisle kako ñe to pokriti i provuñi krozkçigovodstvo), pumpao se åak i iz opã-tine: ekskluzivni snabdevaå kancelarijskim

v

"K ad je Zemun bio evropskavaroã, Beograd je bio za-baåena turska pograniånapalanka, koju su u Carigraduzaboravili", kaæe jedan stari

D E J A N

T A S I Ñ

ÆIVOT

OBELEÆJE VAROÃI: Kiosci svih vrsta i namena

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


VREME s 17. MAJ 1997.52

materijalom bila je firma pod kontrolomSPS, koja je naplañivala od opãtine ceneveñe od træiãnih.

Zemun je – kao i ostali gradovi u bivãojdræavi – decenijama bio ærtva pogreãne ur-banistiåke politike. Kao i u drugim gra-dovima, urbana infrastruktura raubovana je i zanemarivana; ãtedelo se gde se nijesmelo ãtedeti; pojam gradske rente bio jenepoznat svuda. Rezultat je bio staçe kojesu radikali zatekli: problemi sa kanalizaci- jom i vodovodom, saobrañajnicama, tele-fonima, investicionim odræavaçem pos-lovnog i stambenog prostora i uopãte – re-alsocijalistiåki tuæni haos. Opãtina Zemun,osim toga, obuhvata i nekoliko sremskihsela koja su se naglo ãirila, postajuñi prak-

tiåno predgraða ãireg Beograda; kao i uostalim sliånim predgraðima, komunalnainfrastruktura bila je zaboravýena, tako dase sada desetine hiýada stanovnika tihpredgraða muåi sa nedostatkom vodovoda,kanalizacije, telefona i saobrañaja. U nor-malnim dræavama razvoj grada i çegoveinfrastrukture stvar je od javnog interesa,pa dræava u gradove investira: saobraña- jnice, vodovod, kanalizacija, telefon, grad-ski saobrañaj smatraju se investicijama naduæi rok, koje donose veoma opipýiv prof-it druãtvu u celini. Da bi se tako radilo,meðutim, treba da postoji svest o opãtojkoristi, koja je ovdaãçoj dræavi uvek bilastrana.

Tako su, dakle, radikali dobili u ruke jedan lep panonski grad, koji je za Aus-trougarske bio boýe uravnoteæen i boýe je

funkcionisao nego sada (kao i drugi aus-trougarski gradovi, uostalom). Doãao jetrenutak da dr Ãeãeý u praksi pokaæe supe-riornost svoje Srpske radikalne stranke içenog programa, kada je lokalna samoup-rava u pitaçu. Razume se da je – kao prvo– do izraæaja doãao radikalski smisao zapolitiåki marketing i propagandu. Nijeproãlo ni dvadesetak dana, a dr Ãeãeý je nasav glas (dakle veoma glasno) vikao kako je "uveo red u Zemun". Prvi potezi bili supopulistiåko-demagoãke prirode: "uteriva-çe u red" ãalterskih åinovnika i opãtinskihsluæbi, tragaçe za aferama i muvaçima

prethodne vlasti, proglaãavaçe politike"åistih ruku" i politiåko-demonstrativnarasprodaja komunistiåkih kçiga u opãtin-skom vlasniãtvu (prihod: 40.000 dinara).Dr Ãeãeý je maltene proglasio – kao F.D.Ruzvelt u svoje vreme – "New Deal", novidruãtveni ugovor...

Kaæu Zemunci da je na planu opãtinskeadministracije dr Ãeãeý postigao izvesnerezultate: åinovnici su postali uýudniji,predmeti se primaju brzo i efikasno – ali sebrzo i efikasno reãavaju samo u okviru na-dleænosti opãtine; u ovoj centralizovanojdræavi republiåku vlast i daýe dræe istiýudi i tu ostaje moguñnost saplitaçaopozicionih opãtinskih vlasti na nivou

raznih ministarstava. Novac je tu kýuåan,to jest pitaçe koliki procenat poreza kojistanovniãtvo i privreda plañaju nalazi puta

natrag ka opãtini i gradu? Tu pomoñinema: republika i vladajuña strankauåiniñe sve da taj procenat bude ãto maçiza opãtine pod opozicionom vlaãñu, kaoãto svakodnevno åujemo. Neke se stvari,meðutim, mogu postiñi: vaãem je reporterunavedeno nekoliko primera u kojima suradikalski funkcioneri olakãali i ubrzali ad-ministrativne procedure za dobijaçeraznih dozvola. Izgleda da je nova zemun-ska vlast shvatila opasnost od opstrukcijeadministrativnog aparata koji je godinamabio preplavýivan kadrovima vladajuñestranke i da je na oprezu. Recimo, kada je

"Adrija", firma koja dræi cirkuse i zabavneparkove, zatraæila dozvolu da otvori luna-park u Ulici Save Kovaåeviña, poåelo jeklasiåno otezaçe ("ne moæe, druæe, doðitesutra", i sl.); obaveãten o tome, jedan viso-ki opãtinski funkcioner naredio je åi-novnicima da dozvolu izdaju smesta.

Izgleda da je to u Zemunu pravilo: raz-ni poslovni ýudi s kojima je vaã reporterrazgovarao istiåu – povremeno uz izvesnuzabrinutost – da nova opãtinska uprava nefunkcioniãe ni na mito, ni na veze. Po on-ome ãto smo mogli da saznamo, dr Ãeãeý je tu odræao obeñaçe da ñe iskoreniti ko-rupciju. Jedan zemunski biznismen iz "sivezone" priåa kako je podneo zahtev za neãto

D E J A N

T A S I Ñ

ZAKUP: Vojvoda od Velikog ratnog ostrva

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 5317. MAJ 1997.

i otiãao kod dugogodiãçeg prijateýa,izbornog funkcionera u opãtini, da traæiprotekciju; dobio je odgovor da je 3001. naredu i da tu pomoñi nema. "Ãto se meneliåno tiåe", kaæe taj biznismen, "ovaj haos

mi odgovara potpuno: za dve-tri godineobogatiñu se dovoýno da se povuåem. Alimi se dopalo ãto su ovi u Zemunu princip-ijelni: u ovu dræavu treba neko da uvedered i glasañu za Ãeãeýa". Nova gradskavlast raåuna na to: pet stotina opãtinskihstanova dodeýeno je stanarima, a bivãivlasnici i drugi pretendenti upozoreni su dana te stanove ne raåunaju.

Sledeñi korak bila je prodaja placeva nateritoriji opãtine izbeglicama, gest koji jetrebalo da ilustruje "patriotski" karakterstranke. Graðevinsko zemýiãte od 6 ariprodavano je za 2500 maraka; kupcima je

obeñana kompletna infrastruktura (struja,voda, kanalizacija, telefon, saobrañajnice).Postavýa se, meðutim, pitaçe da li je drÃeãeý gledao u opãtinski novåanik dajuñito obeñaçe... Naime, teãko da se komplet-na komunalna infrastruktura na utrinamaSrema moæe obezbediti po toj ceni i tu sustruåçaci sumçiåavi. To, pretpostavýa-mo, nije neki naroåito znaåajan problem zadr Ãeãeýa: olako obeñana brzina ovde jeprihvañena politiåka moneta, kao i praznaobeñaça... Vaæno je da se od Zemuna na-pravi uzor-opãtina, model "in vitro"buduñe radikalske vlasti za koju dr Ãeãeý

tvrdi da ñe biti vaspostavýena koliko naleto, åim on pobedi na predsedniåkimizborima i sve se naglo popravi.

Ako se tako neãto i desi, dr Ãeãeý ñe sesukobiti sa istim ili sliånim problemimakao i u Zemunu: razvojnokoncepcijskim ifinansijskim, pre svega. Naime, radikali suu Zemunu nasledili posle decenija loãe up-rave i sankcija prirodno siromaãnu, aveãtaåki joã viãe osiromaãenu opãtinu;vaýalo je negde namañi neãto para za daýevladaçe. Titova sabrana dela, biste i slikemogu se prodati samo jednom; ostaju pri-hodi od opãtinskih poreza, poslovnog pros-tora, eventualnih samodoprinosa (ako ihnarod izglasa) i ono poreza ãto se iãåupaod republike. Deo para namaknut je proda- jom placeva, ali je u Zemunu najveña gala-ma nastala oko prodaje dozvola za kioske.Radikalska vlast u Zemunu prodala je oko2000 dozvola za kioske po ceni od 100 di-nara jedna, mada je gradskom odlukom(Beograda) imala pravo na samo 50. Istogatrenutka poåeli su da niåu kiosci ãirom Ze-muna, od åega su starim i urbanizovanimZemuncima namah porasli rogovi odmuke. Naime, proteklih godina stambene

zgrade bile su ruãene zbog restauracije ioåuvaça urbanog lika grada Zemuna; ze-lene povrãine i prostori od kulturnoistor-

ijskog znaåaja bili su ãtiñeni svim mera-ma; mnoge graðevinske dozvole usk-rañene su iz istih razloga. Sada su se – odjednom – po zemunskim ulicama, trgovi-ma i parkovima pojavile desetine na brza-

ka sklepanih kioska, haotiåno razbacanihili nabijenih u nizove kroz koje se jedvaprolazi. Zemunci su pobesneli: istorijskilik grada upropaãñen je za nekolikonedeýa onim ãto jedan naã sagovornikzove "anadolski bazar", neãto najviãe na-lik na buvýak, ili na okolinu beogradskeautobuske stanice. Istini za voýu, to tako iizgleda: svi ti kiosci maçe-viãe prodajuistu robu, miris roãtiýa diæe se u nebesa sasvih strana i cela scena izgleda definitivnoorijentalski.

Zemunski poslovni ýudi ozbiýnijegtipa, privatnici sa debelim iskustvom,

sumçiåavi su u pogledu buduñnosti telaissez-faire "male privrede": da li je ze-munsko træiãte dovoýno bogato i dovoýno

æeýno pýeskavica, ãvercovanih cigareta iostalih droñki koje se u tim kioscimaprodaju, pitaju oni, da bi ti kiosci preæive-li? Naime, da li se koncept razvoja gradakakav je Zemun moæe graditi na "kiosk-ekonomiji", kako je to nazvao jedan naãsagovornik? "Sve ti je to, brate, sivaekonomija", kaæe on. "Ubrzo ñe doñi dankada ñe ova dræava uvesti legalni monopolna duvan; tog trenutka dve treñine tihkioska nestaje sa ulice, a ostalima se loãepiãe. Pojeãñe se izmeðu sebe konkurenci- jom i obaraçem cena: nije ovo

Hongkong, brate". Uvid u strukturu po-troãçe Zemunaca – kao i ostalih graðanaove dræave – potvrðuje takve pesimistiåke

procene: u samoposlugama se kupuju samoelementarni prehrambeni proizvodi.Radikali moæda mogu da ubrzaju opãtinskuadministraciju i uåine je uýudnijom; moædamogu i da suzbiju sitnu korupciju (za krup-

nu se niko ne bi zakleo...); ono ãto ne mogu jeste da podignu æivotni standard i da odZemuna naprave grad kakav bi Zemunciæeleli – i kakav je nekad bio. To ãto opãtin-ske sluæbe imaju radno vreme pogodnije zastanovniãtvo i to ãto bazen kod g. Vuåiñaradi i uveåe za svaku je pohvalu; takoðe i toãto su opãtinski izborni funkcioneri iz SRSvolonteri; ali sve je to od male koristi usistemu koji je vodio raåuna da lokalnasamouprava ostane na samo tom nivou.

"New Deal" dr Ãeãeýa, ovakav kako jeprezentovan u Zemunu, uzor-opãtiniradikalske vlasti, ostavýa objektivnom pos-

matraåu dosta pomeãane utiske. Objektivneteãkoñe nove vlasti razumýive su i poznatei iz drugih sluåajeva; priroda sistema tak-

oðe. S obzirom na to, Zemun teãko damoæe da odigra ulogu uzorka buduñeradikalske vlasti u Srbiji – ako su napori drÃeãeýa u Zemunu bili usmereni k tome, aizgleda da jesu. S druge strane, ako je veñ olokalnoj samoupravi reå, moæe se pret-postaviti da ñe primer Zemuna biti priv-laåan radikalskim glasaåima i na drugimmestima. Potrebno je samo da potraje:naime, lako se moæe desiti da predstojeñaizborna kampaça skrene paæçu radikalaka vaænijim stvarima i veñim aspiracijma,pa da Zemun zaborave kao stvar obavýenu

i iskoriãñenu. Ali, tako neãto nije svojstvenosamo radikalima... s

MILOÃ VASIÑ

PRAVOSLAVLJE: Vera da ñe samo Bog da im sudi Z O R A N

S I N K O

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


54 VREME s 17. MAJ 1997.

nedeýe da su naãli joã jednu slabu taåkuorganizacije Koza nostra iz grada Korle-

one, sicilijanske najmoñnije i najbru-talnije "familije". Policija je otkrilamreæu od 11 mafioza, takozvanih "ýudiod åasti", starih izmeðu 27 i 67 godina,åije su veze s Koza nostrom otkrili "tast-eri", mafijaãi koji su pristali dasaraðuju s policijom.

Meðu uhapãenima je MarioGrizafi (31), neñak SalvatoreaRine, zvanog Zver, "bosa svihbosova" ("kapa di tuti kapi"),åije je hapãeçe pre åetiri god-ine u januaru 1993, posle åetvrtveka vladavine na åelu mafije

na Siciliji, imalo veliki public-itet. Grizafi je prisustvovaonizu podzemnih mafijaãkih"samita" posle hapãeça çego-vog ujaka Rine, ostali su pose-dovali oruæje, ili su uceçivalibiznismene... Sudski izvori ka-æu da je Grizafi uåestvovao umafijaãkim "samitima" zajednos Rininim dvadesetjednogodiã-çim sinom Ðovanijem, koji jeuhapãen proãle godine i sada leæi uzatvoru zbog ålanstva u mafiji. Rinin sinÐovani je igrao neku veliku ulogu, alineñak Grizafi je, kako izgleda, u hijerar-hiji bio stariji. Mafiozi iz Korleonea,poýoprivrednog grada blizu Palerma, us-peli su se na vrh organizacije Koza nos-tra posle åetvorogodiãçeg "civilnograta", koji je poåeo 1958. i odneo 140 ær-tava. Ta borba inspirisala je Marija Pucada napiãe roman "Kum", koji je kasnijeuzet za osnovu istoimenog filma Fransi-sa Forda Kopole. "Korleonezi" su pono-vo preuzeli kontrolu nad Palermom, pos-le serije klaça osamdesetih. Njihov klan,iz grada na vrhu brda Korleone, ovek-

oveåen je i donekle romantizovan u Ko-polinom "Kumu", koji je postao kultnasaga o mafiji. Film "voli" mafiju. Reci-

mo, Al Pañino je zaradio 34.500 dolaraza prvog "Kuma", a Dajana Kiton 6000.Za "Kuma III", Al Pañino je dobio 4,5miliona i 10 odsto od profita, a DajanaKiton 2,25 miliona. Inaåe, posloviåno

najboýa uloga æene gangstera jeste ulogaFej Danavej u "Boni i Klajd" (1967), anajboýa uloga deteta gangstera verovat-no je Dæodi Foster u "Bugsy Malone"(1976). I mafija voli film. Odbegli ma-

fiozo tridesetogodiãçi Santo Vitaleuhapãen je zimus dok se obuåen kao Ru-dolf Valentino, filmski "latinskiýubavnik" iz dvadesetih godina, voziona karneval u Kataniji, u istoånoj Siciliji.

Priliåno razliåito od filmskih verzija,"zemýaci" iz Korleonea dræali su svojdominantni poloæaj meðu familijamaPalerma od 70-ih u carstvu drastiånog ine baã filmiånog terora koji je ãokiraoåak i gangstere, ãto je neke od mafioza inavelo da zatraæe zaãtitu od same dræave,dajuñi za uzvrat informacije policiji.

U zabludi da moæe pobediti italijan-sku dræavu, Rina je naredio da se vrãe at-entati na vodeñe javne liånosti, meðu

kojima je najspektakularnije bilo ubistvosudija koje su se upustile u suðeçe mafi- jaãima: Ðovanija Falkonea i Paola

Borselina 1992. Posle toga, "korleonezi-ma" je loãe iãlo, Rinu je izdao çegovsopstveni vozaå , a çegov zet LeolukaBagarela i çegov oficir Ðovani Bruskasu "pali" 1995, a 1996. çegov sin je do-

bio 56 meseci robije... Neki izvori kaæuda je ova akcija protiv mafije najveñaakcija joã od vremena Benita Musolinija.

Koliko su korleonezi i daýe uticajniostaje problematiåno i posle serije na- jnovi jih hapãeça. Speci jalne snageuhapsile su i Rozarija Lo Bua, a vandomaãaja je ostao jedino BernardoProvencano, poznat kao Traktor, zbogsvoje tendencije da skloni svakoga komu se naðe na putu. Meðutim Proven-cano je star åovek, koji moæda i nije viãeu Italiji i moæda se, kruæe glasine, krije uLondonu. Neki policajci veruju da je

Provencano preuzeo Rininu ulogu "kapodi tuti kapi", drugi kaæu da je voðstvovrañeno nekome od ãefova u Palermu,nekome ko je maçe umeãan u unu-traãçe obraåune u mafiji i ko je maçe u

sukobu s dræa-vom.

Ðuzepe Mi-kalicio, zame-nik ãefa anti-mafijaãkih po-licijskih sna-ga, izjavio jeda je hapãeçeorganizovanona osnovu de-n u n c i j a c i j aåak i iz Rini-nog klana.Grizafi i peto-rica drugihuhapãenih ni-su imali po-licijski dosije.Neki od çih

su za javnost bili farmeri, neki od çihumetnici, a drugi su bili trgovci zemý-

om.Zaãtiñena kodeksom "omerta", za-konom ñutaça, sicilijanska mafija jenaoko funkcionisala legalno. Vlasnikgraðevinske firme Vinñenco Pjaca, trigodine u zatvoru zbog veza s mafijom,zvaniåno je prijavio prihod od samo 1,8miliona lira (hiýadu dolara) u 1989, azaplenili su mu pola miliona dolara. Rinase u trenutku hapãeça predstavýao kao"obiåni seýak".

Desetak dana pre serije hapãeça ugradu Korleone, 50 italijanskih policaja-ca uhapsilo je u zoru 29. aprila Ðuzepea

Mankuza (48), jednog od 30 na- jtraæenijih kriminalaca s vladine liste.Posle tri godine potrage, Mankuza su ot-

Mafija

Gori KorleoneSerija hapãeça mafijaãa u Italiji ilustruje kako dræavauzvraña udarac i kako naåiçe kultnu organizaciju

NAJMOÑNIJI I NAJBRUTALNIJI: Korleone

S erija vesti govori da je italijanskojmafiji loãe krenulo. Italijanski is-traæni organi saopãtili su proãle

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 5517. MAJ 1997.

krili u vili nekog prijateýa blizu mestaVibo Valentia, na samom prstu "italijan-ske åizme". Mankuzo je od 1993, ãef Ndrangete, kalabrijske verzije sicilijan-ske mafije.

Mankuzo je bio ãef Ndrangetinogvladajuñeg tela "Kvintino", koje pred-stavýa skup bosova, sliåno onome ãto usicilijanskoj mafiji predstavýa Kapola.Magistrati iz Kalabrije i iz Milana traæilisu Mankuza zbog ubistava, ãverca drogei oruæja.

U jednoj odvojenoj operaciji tokomistrage o praçu novca u Brindizijupolicija je uhapsila 34 åoveka os-umçiåena da su povezana s lokalnommafijom u regiji istoåna Puýa. Specijalniantimafijaãki tuæilac Pjer Luiði Viça up-ozorio je da albanska mafija kontroliãe

brodove u Draåu i da postoji bojazan daiz ruku albanske mafije oruæje moæe dadoðe u ruke italijanske mafije. Albanskamafija, kako izgleda, transportuje u Ital-iju izbeglice uz veoma visoku proviziju,ãto se uz ãverc droge i oruæja pokazujekao unosan posao.

Mesec dana pre toga, italijanskapolicija uhapsila je petnaestak lica os-umçiåenih da su ålanovi ruske mafije,tokom prepada na "mafijaãki samit" u jednom skijaãkom centru Madona di Ka-mpiýo u Dolomitima.

Italijanska policija veruje da je Italijapostala omiýena lokacija ruske mafije zapraçe profita od droge oruæja i drugihoperacija. Eksperti kaæu da je ruska ma-fija u Italiji dosta uloæila u proizvodçu,turizam i u nekretnine. Suma se pro-ceçuje na 4 do 6 milijardi dolara. Nekediplomate smatraju da je ruska mafijauzrok poveñane zabrinutosti ãirom svetai æele da omoguñe Rusiji da uåestvuje udiskusiji o tom problemu.

U martu je brazilska policija poåelaistragu o najveñem korupcionaãkomskandalu koji se u ovoj zemýi pamti,

poãto je otkrila da ubijeni prijateý os-ramoñenog predsednika Fernanda Sala-ra, koji je podneo ostavku 1992. i kojisada æivi u Majamiju, ima poslovne vezes italijanskom mafijom. Policijski agentiispituju pozadinu novåanih t ransakcijaizmeðu Salarovog bivãeg ãefa kampaçePola Sizara Ferijasa i nekih poznatih ital-ijanskih ãvercera droge. Sumçivi raåunisu registrovani u Holandiji, a italijanskapolicija je posle åetvorogodiãçe istragepronaãla i podatke o ãest raåuna na Feri- jasovo ime u Ãvajcarskoj i nekolikoraåuna u SAD.

U februaru je sud u Foði osudio devetgangstera na doæivotnu robiju zbogubistava i ucena, i joã 47 drugih ålanova

grupe na razliåite vremenske kazne zbogãverca, iznude i kidnapovaça. Ta grupaotkrivena je juna 1994, a na suðeçu koje je poåelo decembra 1995. otkriveno je da je ona kriva bar za pet ubistava.

Ãest ålanova moñnog klana Ðenovezeosudio je zimus jedan sud u Njujorkuzbog iznude novca i reketiraça. Meðuãestoricom osuðenih je i ãef te grupeåetrdesetogodiãçi Liborio Barni Bela-mo, osuðen na deset godina zatvora.Grupa je kontrolisala godiãçi festivalSan Ðenaro u Njujorku, koji se odræavana Menhetnu u takozvanoj Maloj Italiji,a koju organizuje neprofitna grupa SanÐenaro Napuý i predgraða, koja sak-upýa novac za crkve i za dobrotvornesvrhe. Tuæilac smatra da su Belamo idruæina uzeli bar 20 miliona dolara.

Zamenik upravnika åuvenog zatvoraUkardone, koji se nalazi u staroj tvrðaviu Palermu, Franåesko Federiko os-umçiåen je da je bio mafijaãki "poãtar",da je prenosio poruke, omoguñavaonoñne susrete mafijaãa u zatvoru i da jepuãtao mafijaãe iz zatvora da bi izvrãiliubistva rivala.

U januaru je uhapãen Salvatore Kan-torno, jedan od mafijaãa koji je sarað-ivao s policijom, osumçiåen za ãvercdroge dok je bio pod zaãtitom kao sve-dok, takozvani pentito, åije je svedoåeçepomoglo hapãeça stotinak mafioza.Kantorno je saraðivao i sa ameriåkompolicijom tokom suðeça mafiji. Sicili- janska mafija ubila je viãe çegovihroðaka u znak osvete i pokuãala je daubije Kantorna u 1993, dok je on æiveobezbedno u jednoj kuñi u blizini Rima.Njegov sluåaj posluæio je kao primer uraspravi koja je u Italiji voðena o zakonuo zaãtiti svedoka. Poåetkom marta italijanska vlada predloæila je izmene zakonao zaãtiti svedoka, pogotovu onih koji od-luåe da govore o mafiji. Zvaniåni podacigovore da je 1244 bivãih kriminalaca,

plus çihovi roðaci, obuhvañeno italijan-skom ãemom zaãtite svedoka i da to koã-ta dræavu 100 milijardi lira, odnosno oko650 miliona dolara godiãçe.

Moguñe je da je ova serija vesti o ma-fijaãkim nevoýama povezana s poveñan-om meðunarodnom koordinacijom uborbi protiv kriminala, a moæda i zbogåiçenice da je mafija atentatima nasudije i tuæioce u Italiji stupila u rat sdræavom. U januaru je italijanska policija otkrila i uhapsila osam mafijaãa koje je prisluãkivala u nekoj mesari kada susreli vozaåa koji je radio u tuæilaãtvu u

Palermu od koga su traæili da podmetnebombu u kola tuæioca Ðankarla Kaselija. s"VREME" I ROJTER

Predsednik Srbije Slobodan Miloãe-viñ primio je povodom 13. maja – Danabezbednosti – "predstavnike organa unu-traãçih poslova i sluæbi bezbednosti"predvoðene ministrom unutraãçih pos-lova Srbije Vlajkom Stojiýkoviñem, na-åelnikom Dræavne bezbednosti JovicomStaniãiñem i naåelnikom Uprave bez-bednosti Vojske Jugoslavije generalomAleksandrom Dimitrijeviñem.

Prethodno su u zgradi MUP-a Srbijenajboýim policajcima uruåene tri nagra-de "Radovan Stojiåiñ", koje je nedavnoustanovila vlada Srbije na inicijativu pre-dsednika Republike. Laureati su pukov-

nik Stojan Petkoviñ, komandant Brigadepolicije SUP Beograd (istakao se koman-dovaçem kordonima tokom zimoãçihdemonstracija), kapetan Nikola Ivoãeviñ,zamenik naåelnika SUP Subotice, i ma-

jor Radisav Stajeviñ, komandant Speci- jalne antiteroristiåke jedinice iz Priãtine.Pored ove nagrade, najuspeãnijim polica-

jcima je dodeýeno 87 piãtoýa i 177 nov-åanih nagrada.

Ko na jednom, a ko i na oba prijema,bili su republiåki premijer Mirko Marja-noviñ, predsednik Skupãtine Dragan To-miñ, savezni ministar unutraãçih poslovaZoran Sokoloviñ, naåelnik Generalãtaba

VJ general Momåilo Periãiñ, direktor"Politike" Hadæi Dragan Antiñ i drugi.Najviãe policijske delegacije poloæile

su tradicionalne vence na grobove Aleks-andra Rankoviña, Slobodana Peneziña Kr-cuna i Svetolika Lazareviña. Venci su po-loæeni i na grob Radovana Stojiåiña Ba-dæe, naåelnika Javne bezbednosti MUPSrbije, ubijenog pre mesec dana. Ovo,oåito profesionalno ubistvo i daýe je ne-rasvetýeno, kao i sva ostala pre çega.

D. C. V.

Dan bezbednosti

Sveåani Badæa

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


56 VREME s 17. MAJ 1997.

Kremaýske tajne

Mrtvac na prestoluDa li je Andropova ubilo sedeçe na kamenu u senci, aÅerçenka, çegovog naslednika, pokvarena riba

genije Ivanoviåu", sluãao je glas Krjuåkovaiz Ljubjanke. "Neñu da tratim vrijeme. He-likopter iz Berlina veñ je poslat po vas. Navojnom aerodromu åeka spreman IL-62."

Vrativãi se na univerzitet, Åazov je

poslije nekoliko minuta napustio sveåanudvoranu. Nije smio objasniti razlog iznenad-nog odlaska. Sve ãto se ticalo zdravýa na-

jviãeg partijskog rukovodstva bila je strogadræavna tajna.

Tek kada je sletio na Krim, Åazovu surekli da je Andropovu veoma loãe. Lijeånikkoji ga je saåekao duboko je uzdahnuo:proãlo je svega deset mjeseci otkako je An-dropov izabran za genseka.

Detaýe je saznao tek kada je stigao nalice mjesta. Osjeñavãi se dobro, Andropov jeodluåio da se proãeta po ãumi kako bi ola-bavio bolniåka pravila u "prvoj daåi". Ãeta-

juñi se, sjeo je na kamen u hladovini... Ubrzo je osjetio da mu je hladno i zatraæio je toplu

gorçu odjeñu. No, bilo je kasno. Pregle-davãi svog pacijenta, Åazov i kirurg Fjedor-

ov sloæili su se da je neophodna hitna kirurã-ka operacija, pa je Andropov istoga åasaprebaåen u Moskvu.

Operacija je bila uspjeãna, no organizam je bio toliko slab da rana nikako nije zarasta-la. S vremena na vrijeme, Andropov je pri-mao svoje pomoñnike i åitao spise. Osjeña-

juñi da su çegovi dani okonåani, nije ga za-nimala bolest Åerçenka i nije odgovarao napitaça o çegovom iskýuåivaçu iz Polit-biroa.

FEDORÅUKOVA RIBA: Åerçenkose jako åudno razbolio. August 1983. Drugiåovjek partije – Åerçenko. Iako se Androp-

ov distancirao od ovog bivãeg ýubimca iliånog prijateýa Leonida Iýiåa Breæçeva,çegova pozicija u Kremýu joã je bila

nosti, Åerçenko proglaãava invalidom ipredlaæe da se na prvom plenumu oslobodiålanstva u Politbirou.

HITAN POZIV: Septembra 1983.naåelnik Åetvrte glavne uprve pri Ministar-stvu zdravýa SSSR Jevgenij Ivanoviå Åazov

jedva je naãao malo vremena da ode u Jenukako bi na tamoãçem univerzitetu dobiopoåasni doktorat. Nekoliko veñ dogo-vorenih termina posjete morao jeodgaðati najprije zbog Breæçeva, aposlije zbog Andropova.

Jurij Vladimiroviå Andropov imao je bolesne bubrege. Zato je çegovodmor na Krimu bio skopåan salijeåeçem.

Veñ nakon nekoliko danaprovedenih u krimskoj daåi, Andropovse preporodio. Zacijelo, tamoãça klimablagotvorno je djelovala na çega. Åak

se smijao i ãalio, ãto se ranije tjednimanije dogaðalo. Osjeñajuñi se dobro, An-dropov je pustio Åazova na nekolikodana u Njemaåku.

Pola sata prije sveåanosti u Jeni, dok je Åazov u smokingu nestrpýivo gledaosebe u ogledalu, netko je zakucao navrata:

"Druæe Åazov? Hitno traæe da se javite Moskvi."

Na vratima je stajao visok åovjek uçemaåkoj vojnoj uniformi. Åazov nijeshvatao:

"Tko traæi? Tko konkretno u Moskvi. I

kako da se javim?""Razgovarañete specijalnom vezom",reåe Njemac. "Nije daleko. Brzo ñu vasodvesti".

Za dvadesetak minuta Åezov je veñrazgovarao sa Krjuåkovom.

"Jevgenije Ivanoviåu", åuo se daleki glasiz Ljubjanke. "Morate hitno odletjeti zaKrim. Pravo iz Jene".

"Pravo iz Jene?", prenerazio se Åazov."Bez zadræavaça u Moskvi? Vladimire Ale-ksandroviåu, ãto se dogodilo?"

"Detaýe ne znam", reåe Krjuåkov."Lijeånici kaæu da trenutno nije niãta opas-

no, ali traæe da hitno doðete."Åazov je shvatio da je rijeå o Andropovuiako çegovo ime nije izgovoreno. "Jev-

oslije smrti geneseka KPSS Åerçen-ka u martu 1985, omiýen je bio sýe-deñi vic:

Pred novembarske praznike ãef pogonarazmiãýa tko ñe od radnika nositi zastavu ustroju na Crvenom trgu.

"Ti, Ivanove, ti ñeã je nositi", odluåi ko-naåno.Slijedeñe godine ponovo:"Ivanove, ti!"Naredne godine, opet:"Ivanove, ti ñeã nositi zastavu!""Uvijek ja", pobuni se radnik, "u

Breæçevýevo vrijeme – ja, u Andropovýe-vo – ja, u Åerçekovýevo – ja, svake godine– ja...

"Nosiñeã, nosiñeã, Ivanove, u tebe je lakaruka!"

Svi su bili razoåarani novim liderom åiji je portret "krasio" zidne novine i ekrane

televizije. Tek izabrani gensek "uæivo" sepojavýivao izuzetno rijetko. Pogrbýen,sijed, zadihano gutajuñi rijeåi i kaãýuñi, nijemogao privuñi simpatije javnosti.

Muåan dojam ostavilo je çegovo istu-paçe na sahrani Andropova. Televizija jeprenosila ceremoniju i svi su vidjeli kako jeneveliki posmrtni govor Åerçenko odræaosa velikom mukom. Teturao je kao da munedostaje zraka, brisao maramicom åelo iusta...

I svima koji su gledali TV bilo je jasnoda je na najviãem poloæaju beznadeænobolestan starac. Bilo je oåigledno i da neñe

dugo.Æalili su Andropova – dobro je zapoåeo,no sudbina mu nije dala da duæe dræi kormi-lo dræave, svega petnaestak mjeseci. Nijebilo jasno zaãto su za genseka izabrali baãÅerçenka?

Kruæile su glasine o nesuglasicama u Po-litbirou povodom çegove kandidature. Ustvari, nikakvih borbi nije bilo. Zapisnik sazasjedaça Politbiroa od 10. februara 1984.osvjetýava atmosferu u kojoj je jednoglasnoizbran za genseka.

Govorili su gotovo svi. Nitko se nijedn-om rijeåju nije osvrnuo na zakýuåni lijeåniå-

ki izvjeãtaj dostavýen Politbirou åetirimjeseca ranije, u kome se konstatiraÅerçenkov potpuni gubitak radne sposob-

P

Åernjenko

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 5717. MAJ 1997.

izuzetno jaka. Kao i obiåno, Konstantin Us-tinoviå se zaputio na odmor na Krim. Saçim je otiãla supruga Ana Dimitrijevna, sinVladimir sa æenom, te dvogodiãçi unuk koji

je dobio ime po djedu Kostji. Pozvan je i

Åerçenkov savjetnik Viktor Pribitkov.Odmor drugog åovjeka u partiji nije serazlikovao od odmora obiånih smrtnika. Åi-tav dan na plaæi – kupaçe, sunåaçe.

Bolesna nemoñ, koja ñe za pola godinedjelovati tako porazno na TV gledaoce An-dropovýevog pogreba, kako je kasnijenapisao Pribitkov, nije se mogla ni naslutiti.Iako je imao 72 godine, Åerçenko je dugo iodliåno plivao. Tjelohraniteý Markin jedvaga je slijedio.

Kako su obojica zajedno izlazila iz vodei potom leæala na vruñem pijesku, Pribitkov

je imao moguñnost da usporedi fiziåki iz-

gled svog ãefa sa miãiñavim tjelohranit-eýem. Iako je razlika u godinama bila veli-

ka, Åerçenko uopñe nije izgledao loãe.Vlaæni morski zrak mu je koristio poãto je

imao bronhijalnu astmu.Odmor se bliæio kraju. Razmiãýalo se opovratku. I tada, jedne prekrasne ýetneveåeri, pojavio se u rezidenciji Åerçenkaçegov stari poznanik, toånije, kako ñe sekasnije utvrditi, prijateý. U rukama je dræaopaket.

"Uzmi, Konstantine Uýanoviåu, pok-lon", pruæio je gost domañinu paket. "Liånosam je ulovio".

Iz otvorenog paketa raãirio se åarobanmiris. Riba je zaista bila odliåna – svjeæa,masna...

I gost i poklon obradovaãe domañine.

Vitalija Vasiýeviå Fedoråuka poznavala jeporodica Åerçenko i dugo i dobro. Uzdigaose u KGB Ukrajine, a kada je Andropov

postao gensek, uklonio ga je sa mjesta ãefaKGB SSSR-a. U opisanom momentu, Fe-doråuk je bio "samo" ministar unutraãçihposlova SSSR-a i odmarao se nedaleko odÅerçenkove daåe... Imao je vremena za ri-

bolov.Kada je gost otiãao, riba je pripremýena.Jela ju je cijela porodica i svima je izuzetnoprijala.

Horor je nastupio u toku noñi. Konstan-tin Ustinoviå se probudio od neizdræýivihbolova u æelucu. Nastala je jurçava i velikapanika. U krajçe teãkom staçu Åerçenko

je prebaåen u Moskvu. I to tako brzo da jePribitkov – bliski suradnik – åuo ãto se desi-lo tek ujutro.

I on je otiãao u prestonicu. Rekli su muda je razlog bolesti – riba. No cijela porodica

ju je jela! Svi su zdravi, a Åerçenko je na

kremaýskoj reanimaciji!?"Zadivýujuñe precizno ribýe 'bombardo-vaçe'", uzviknuo je bivãi pomoñnikgenseka.

"Na nesreñu, riba je bila pokvare-na...", piãe Åazov u svojoj kçizi "Zdra-výe i vlast" 1992. "Kod Åerçenka jenastupilo teãko trovaçe sa komplikaci-

jama na srcu i pluñima. Njegovo staçe je bilo toliko teãko da su se naãi vrhun-ski specijalisti bojali za ishod".

Åazov navodi da je informirao gen-eralnog sekretara u kakvom je staçuÅerçenko. Andropov je rekao da neñe

prekidati odmor:"Ja mu ne mogu pomoñi. A u CK jeGorbaåov koji je u toku sa svimposlovima..."

Greãka?U ovoj istoriji ne fali nedoumica.Pribitkov: paket sa ribom dostavio

je liåno ministar Fedoråuk.Bivãi glavni lijeånik u Kremýu Åa-

zov: "Fedoråuk je poslao Åerçenku napoklon ribu"...

Ovo je izuzetno vaæno. Ako je paketdonio netko drugi, to bi bilo grubo krãeçesvih pravila koja propisuju strogu kontrolu

prehrane rukovodstva. A nije provjeravanasamo hrana. Åak i suveniri koje su rukovodi-oci primali na Krimu, slani su u Moskvu naprovjeru.

Kako se onda Fedoråukova riba, mimosvih pravila, naãla na Åerçenkovom stolu?

Postoje dva objaãçeça. Prvo – ribu jedonio liåno ministar unutraãçih poslova idao je na ruke domañinu ili domañici. U tomsluåaju riba je mogla zaobiñi laboratorijskoispitivaçe. Drugo – obezbjeðeçe je na-pravilo greãku, nije onako kako je trebaloispitalo poklon. Stigao je, naime, od çiho-vog pretpostavýenog.

Pribitkov kaæe: "Kada je Gorbaåovdoãao na poloæaj, odstranio je Fedoråuka saposla i poslao ga u politiåku nedoðiju. Kao

da se postarao za kýuånog svjedoka."Izuzetno smio zakýuåak. Tendenciozno

se sukobýava sa karakteristikom Fedoråuka:"Ni u jednoj od sluæbi potåiçeni ga nisu

voýeli. Viãe od toga – bojali su ga se; zbog

neobuzdane naravi, pravolinijaãtva i sk-lonosti ka neobjaãçivim zabraçivaçima..."FOTELJA BROJA DVA: Ni za koga

nije bila tajna da su odnosi izmeðu Andropo-va i Åerçenka bili loãi. Dosta je napisano ikako se Andropov na svom putu do mjestagenseka sluæio KGB-om da diskreditira na-

jbliæe Breæçevýevo okruæeçe. No, Åerçen-ku niãta kompromitantno nisu mogli pronañi.

Postavãi gensek, Andropov je ulogudrugog åovjeka u partiji namijenio mladomrukovodiocu Gorbaåovu. Åerçenku je biloteãko takmiåiti se sa energiånimStavropoýcem. Tako se desilo i da nije poz-

van na neformalni sastanak partijskih veter-ana kome je predsjedavao Andropov, aotvorio ga Gorbaåov.

Poslije je Åerçenko otiãao na odmor,gdje se desio nareåeni sluåaj sa ribom. Izbolnice je iziãao kao invalid.

Oåekivalo bi se, smatra bivãi glavnilijeånik u Kremýu Åazov da se Andropovobraduje ãto je politiku napustio çegov staririval. No, gensek se nekako snuædio:

"Neñemo æuriti sa rjeãeçima. PustiñemoÅerçenka da se oporavýa, rasmisliñemo ãtoda se radi."

Ãto je to: potpuna nezainteresiranost, ili

vjeãto uklaçaçe svakog podozreça?Dok je Andropov leæao u kremaýskojbolnici, bjeãçela je bitka za partijsku foteýubroj dva. Bilo je jasno da ñe dok god gensekbude vezan za bolesniåku posteýu, dræavomupravýati drugi åovjek partije. On ñe zatimpostati i åovjek broj jedan.

De jure – foteýa broj dva pripadala jeÅerçenku. De fakto – Gorbaåovu.

TREBA MIJENJATI BANJU: Na pr-vom zasijedaçu Politbiroa poslije februar-skog plenuma 1984, na kome je za general-nog sekretara izabran Åerçenko, ovaj jepredloæio:

"Neka Mihail Sergejeviå vodizasijedaça Sekretarijata".Veliki meãtar igara u aparatu, Åerçenko

je rasuðivao: boýe je imati mladolikog Gor-baåova za saveznika nego za protivnika.Odluåio je da Gorbaåova pusti na mala vratau visoku politiku.

Nisu se svi veterani Politbiroa sloæili sazvaniånim priznaçem da je ministar poýo-privrede postao drugi åovjek partije.

"Nekako sumçam u predloæenu podjeluobaveza", iznenada reåe jedan od patrijarhaPolitbiroa, predsjednik Sovjeta ministaraTihonov.

"Gorbaåov ñe dok rukovodi Sekretarija-tom istovremeno morati biti u toku sa svimãto je vezano za poýoprivredu. Nemam niã-

v

Andropov

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


58 VREME s 17. MAJ 1997.

ta protiv Mihaila Sergejeviåa, no da li je ondobro rjeãeçe?"

Nepronicýiva pergamentna lica"nedodirýivih" oæivjeãe: Nikolaj Aleksijeviå

je u pravu; Gorbaåov ñe pretvoriti sjednice

Sekretarijata u kolegij ministarstva poýo-privrede; forsirañe samo agrarna pitaça itd.Protiv prigovora odluåno je istupio

marãal Ustinov:"Kostja je u pravu. Boýeg kandidata od

Gorbaåova nemamo."Politbiro se podijelio.I Åerçenko je inzistirao. Osjetivãi nepo-

pustýivost u çegovom glasu, ålanovi Polit-biroa donijeli su odluku da se voðeçe sjed-nica Sekretarijata prepusti Gorbaåovu.

A Mihail Sergejeviå je razmiãýao: boýebiti desna ruka teãko bolesnog genseka,nego çegov oponent. To je bio put ka visi-

nama od kojih zastaje dah i lupa srce.I tada se opet Åerçenku dogodio odmor.Pozove tako gensek svog pomoñnika i kaæemu:

"Viktore, zar nisi umoran? Spremi se,idemo u Kiselovodsk – to mi i Åazov i Gor-baåov preporuåuju. Planinski zrak! Pripremiolovku i papir... Æelim ti neãto izdiktirati".

Sigurno, Kiselovodsk je boýe mjesto zadiktiraçe sjeñaça od nemirne Moskve. No,gensek je imao astmu.

"Ali Konstantine Ustinoviåu", primijetio je pomoñnik, "Kiselovodsk je na hiýadumetara nadmorske visine".

"Odliåna baça", nasmije se Åerçenko."Jevgenij Ivanoviå i Mihail Sergejeviå hvale

je na sva usta".I tako su otiãli, nastavýa Pribitkov. Desetdana gensek nije iziãao iz zgrade. Åak se i uprostorijama teãko kretao. Jasno je bilo imedicinskom laiku da svaki dan "odmora" utoj baçi Åerçenko provodi napreæuñi svesnage. Na kraju se viãe nije mogao ni po-maknuti.

Iz Kremýa je hitno stigao Åazov:"Treba mijeçati baçu", rekao je nakon

ãto je pregledao bolesnika.I tada, kaæe Pribitkov, on direktno upita

Åazova zaãto su Åerçenka baã ovdje posla-li? Zaãto je to sam preporuåio?

"Usplahirio se", navodi Pribitkov."Gledao je u stranu i ñutao".TKO ZNA ISTINU: Odgovornost za

sluåajeve kada je Andropov sjeo na hladankamen i kada se Åerçenko najeo pokvareneribe, kremaýski lijeånici prebacuju naobezbjeðeçe.

Åini se da je bliæe istini bivãi zamjeniknaåelnika liånog obezbjeðeça Breæçeva, aposlije naåelnik liånog obezbjeðeça Gor-baåova, general Medvjedev:

"Ne smatram da je riba bila pokvarena.Pouzdano znamo da je ribu jela i suprugagenseka Ana Dimitrijevna i da nije imala ni-kavih smetçi. Nije mogla poturiti muæu baãtaj zalogaj koji bi izazvao trovaçe. Åerçen-

ko je imao velikih problema sa pluñima.Teãko je disao, teãko je hodao i govorio, pro-vodio je dane i dane po bolnicama. Tko znakoliko je godina æivota sebi skratio smrzav-

juñi se u lovu sa Breæçevom. Bojao se da ñepasti u nemilost ako odbije poziv ãefa.Foteýa mu je bila draæa od æivota.

Andropov je sjeo na kamen u hladu i jako se prehladio. Jeste, moæe se pitati gdjesu bili tjelohraniteýi, gdje su bili lijeånici?No, Andropov je bio sråani bolesnik, bu-brezi su mu bili u jako loãem staçu i nije mumnogo trebalo da se prehladi.

U oba sluåaja traæe se krivci. Istina je

jednostavna – starce ne dræe noge".Miãýeçe gerontologa, profesora Ãvem-berga:

"Svi oni bili su prepuãteni lijeånicima,medicinskim sestrama, tjelohraniteýima... Inajmaçi çihov propust, mogao je takvog"voýenog starika" poslati na onaj svijet.Zato je teãko reñi da li su u pitaçu greãkepersonala ili vjeãta ubojstva". s

NIKOLAJ HOTIMSKIJ("VEÅERÇAJA MOSKVA")PRIREDIO FILIP ÃVARM

oglasdhl

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 5917. MAJ 1997.

&

p r e d s t a v lj a j u

Vodiå kroz

Internet (5)

Internet

Sav taj VebAko je Internet bio "industrijska revolucija" u oblastiinformisaça, onda je ulogu parne maãine u çoj odigrao Veb

sve potrebne uslove u pogledu raåunara,programa, telefonske linije i provajdera, u

prilici smo da liåno proverimo kako izgle-da ta informaciona revolucija. E, sada sekonaåno suoåavamo sa çom.

Prvi susret sa Internetom najåeãñe imatri faze. Najpre ushiñeçe ãto smo tamo iãto se pred nama nalazi toliko mnogo mo-guñnosti. Onda razoåaraçe kada shvatimoda su te moguñnosti ograniåene, najpresame po sebi, a potom i zbog toga ãto suusmerene ka nekim drugim ýudima unekim drugim zemýama (uglavnom). I,najzad, povratak povereça kada Internetukonaåno naðemo odgovarajuñe mesto i ul-

ogu u svom æivotu.Upoznavaçe sa Internetom je po pr-irodi stvari intenzivan proces. Otprilikekao kada uåite da vozite. Neophodno je dana poåetku provedete mnogo vremena zavolanom da biste ovladali tehnikom i stek-li rutinu, a kasnije moæete da vozite i tek svremena na vreme. Sliåno je i sa Interne-tom. Na poåetku ñete imati potrebu da zakompjuterom sedite satima i pretraæujetenajrazliåitije sadræaje. Mnogi se uplaãeove faze misleñi da ñe zameniti sve drugeæivotne radosti beskonaånim gledaçem uekran, no, nema mesta panici. Æivot je sam

po sebi mnogo interesantniji od bilo kojesopstvene projekcije. Ta faza ñe, dakle,proñi relativno brzo i vi ñete se Internetuokretati samo kada vam je neka infor-macija sa çega zaista potrebna. Koliko jeto åesto, zavisi, naravno, od vas samih.Zato je moj savet: samo hrabro! Kupiteveliki broj sati kod svog provajdera i sme-lo se bacite u talase.

Stvar zbog koje ste se najverovatnijezainteresovali za Internet jeste Veb iliVorld Vajd Veb (World Wide Web – u slo-bodnom prevodu "svetski raãirena mre-

æa", najåeãñe se u literaturi pojavýuje uobliku skrañenice WWW). Veb je oblikprezentovaça sadræaja na Internetu i nas-

tao je 1990. godine u poznatom ãvajcar-skom nauånom institutu CERN, da bi pra-vu ekspanziju doæiveo nekih pet godinakasnije. Ako Internet ima neku formu, on-da je ta forma Veb. Pa, dobro, ãta je to u

stvari?Nastanak Veba omoguñio je hipertekst

ili hajpertekst (hypertext). Hipertekst jeoblik prezentovaça teksta na ekranu kojiomoguñuje da svaka napisana reå po po-trebi bude ulaz u neki novi dokument ukome se, opet, nalazi sadræaj povezan satom reåi. Na primer, åitate tekst o Pentiumprocesoru, u kome se pojam Pentium neobjaãçava posebno, a vi ne znate niãta oçemu. Zato kliknete miãem na reå Pen-tium i otvori vam se fajl u kome se de-taýno objaãçava ãta je Pentium zapravo.

Kada to proåitate, na sliåan naåin sevrañate åitaçu prethodnog teksta, ovogaputa bistrije glave. Ili åitate o krizi u Zairui nailazite na likove kao ãto su Mobutu iKabila o kojima ste neãto åuli, ali volelibiste da o çima saznate viãe. Naravno,potreban uslov je da je autor prezentacijeçihova imena obeleæio kao hiperlinkovekoji nas vode do strana sa potrebnim ob-

jaãçeçima. Hiperlink je ime za deo hip-erteksta koji se koristi kao most izmeðuraznih sadræaja u okviru Veb prezentacije.Hiperlinkovi su obiåno druge boje u odno-su na ostali tekst, åime nam se stavýa do

znaça da preko çih moæemo doñi do no-vog sadræaja.

Na neki naåin telefonski imenici pred-stavýaju preteåu hiperteksta, i to oni kojina ivici stranice imaju ispisana slova kojasluæe da se lakãe pronaðu æeýeni brojevitelefona. Ta slova bi se mogla tretirati kaohiperlinkovi u okviru telefonskog imeni-ka.

Hiperlink moæe biti formiran tako danam otvara narednu stranicu prezentacijena kojoj se nalazimo, a moæe voditi i dobilo koje druge prezentacije na Internetu.

Time se otvaraju nesluñene moguñnosti, jer posetioca vaãe Internet prezentacijemoæete uputiti na bilo koji sadræaj na In-

K onaåno, u petom nastavku ovogfeýtona, stigli smo i do samog In-terneta. Nakon ãto smo ispunili

ternetu bilo gde u svetu za koji smatrate daima veze sa temom o kojoj govorite, jed-nostavnim obeleæavaçem jedne ili viãereåi u okviru vaãeg teksta. Piãuñi o krizi uZairu, moæete obeleæiti reå Mobutu i na-praviti hiperlink do teksta o çemu koji jeobjavio, recimo, "Njujork tajms".

No, hiperlinkovi su bili samo poåetak.Veb je omoguñio da se na Internetu pojav-ýuju slike, reklame, video i audio zapisi ida sve to veoma lepo izgleda. Pre Veba In-

ternet je bio samo gola tekstualna infor-macija. Iako to nije bilo za potceçivaçe,za obiånog åoveka takav Internet nije bionimalo atraktivan. Internet je, otprilike, iz-gledao kao novine prekucane pisañommaãinom. Pojavom Veba sve se promeni-lo, prezentacije su postale atraktivne, in-teresovaçe za çih je poåelo da raste, ãto

je nagnalo firme u svetu da se Vebom ko-riste u reklamne svrhe, ãto je opet izazvalododatno interesovaçe kod korisnika, ondase zainteresovalo joã viãe firmi, pa je todonelo joã viãe korisnika, pa je... otpriliketo bi se moglo uzeti kao formula po kojojse Internet razvija. Svaki novi sadræaj namreæi predstavýa dodatni razlog za ýudeda se prikýuåuju na Internet.

Za toliki uspeh Veba zasluæan je,verovali ili ne, obiåan mali miã. Dobro, nebaã obiåan, nego onaj prikýuåen na vaãraåunar. Naime, Veb je potpuno orijenti-san na miãa, gotovo sve se na Vebu moæeuraditi pomoñu çega, tako da je manipu-lacija Veb prezentacijama krajçe jed-nostavna i brza. Jedina stvar koju morate svremena na vreme ukucati jeste neka novaInternet adresa, odnosno URL. A ãta je to,

objasniñemo u narednom nastavku. sZORAN STANOJEVIÑ

(U narednom broju: Ãta je to Internet adresa?)

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


60 VREME s 17. MAJ 1997.

Pogled sa dna bazena

Jezik zarðale kaãikeKo je koga ponizio: jugoslovenski vaterpolisti hrvatske iliovdaãçe novine svoje åitaoce

Vaterpolo savezu i smeçivaçe nepopu-larnog i nekompetentnog Æeýka Simiñasa funkcije predsednika, åiçenica je dase u sportskim savezima i Jugoslavije iHrvatske ove susrete doæivýavali mnogo

mirnije i realnije nego ãto se to predsta-výalo u delu javnosti. Dosadaãça odme-ravaça snaga srpsko/crnogorskih i hr-vatskih ekipa protekla su uglavnom ugranicama korektnog sportskog odnosa i jedini koji su se u takvim situacijamapreterano uzbuðivali i penuãili ododuãevýeça ili srdæbe bili su – sportskinovinari.

Veñ "istorijsko" komentarisaçeSrðana Kneæeviña (RTS) utakmice ruko-metnih reprezentacija na Evropskomprvenstvu u Ãpaniji, maja proãle godine,imao je pandane u oduãevýavaçu hr-

vatskih novinarskonavijaåkih klonova,tokom susreta vaterpolista na Olimpij-skim igrama u Atlanti. "Plavi" rukometa-ãi su, podsetimo se, pobedili Hrvate ukvalifikacijama EÃ (i, po Kneæeviñu,"osvetili krajinsku nejaå", da ne nabraja-mo daýe), ãto je åak i predsednika SRJZorana Liliña nagnalo da im poãaýe tele-gram-åestitku, kao da su postali evropskiprvaci. Meðutim, i pored te "istorijske"pobede, braña Peruniåiñ i drugovi nisuuspeli da se plasiraju za Olimpijadu (ãto

toji teorija da su hrvatski koãarkaãi naEvropskom ãampionatu u Atini 1995. ina Olimpijadi lane u Atlanti namernoizgubili susrete "na korak do Jugoslove-na", da ne bi – kako se to s ove stranedubokog jaza narcisoidno smatra – izgu-bili od "belog dream teama".

Naravno, koãarkaãke euforije su

mnogostruko slabijeg intenziteta od fud-balskih, a da ne govorimo o rukometu,vaterpolu ili stonom tenisu, tako da jeniz dosadaãçih susreta nacionalnih sele-kcija i ãampionskih ekipa u ovim sporto-vima mogao da posluæi samo kao predi-gra za situaciju kad ñe se jednom – uzvaniånim takmiåeçima – susresti iodgovarajuñe fudbalske ekipe.

Ako se izuzme to ãto je neuspeh jugoslovenskih reprezentativaca naolimpijskom turniru iskoriãñen za puå u

Nagovestivãi moguñnost da se udoigravaçu za Svetski fudbalskiãampionat (Francuska, 1998. go-

dine) sastanu reprezentacije Jugoslavije iHrvatske, u proãlom broju "Vremena"napomenuli smo da bi jedino Bejrutmogao, bez zazora, da se ponudi da budedomañin tih "majstorica" (uz realnu pret-

postavku da bi FIFA, bez velikogpremiãýaça, odluåila da se obe utakm-ice odigraju na neutralnom terenu).

Uostalom, i do sada su se sportisti isportaãi dve dræave, åiji su predsednici iministri vaçskih poslova potpisali nadesetine akata i sveåanih izjava o "punojnormalizaciji odnosa" – sastajali iskýu-åivo na obostrano tuðim igraliãtima iiskýuåivo u okviru zvaniånih takmiåe-ça, kad to nije bilo moguñe nikako izbe-ñi. Istina, kad je reå o "izbegavaçu", po-

rex

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


s VREME 6117. MAJ 1997.

jodvratnije poli-tike. To je jezikzarðale kaãike, to je pogled sa dna,odakle se teãko

moæe razaznati ko-liko je upravo takosamozavaravaçe uodnosu na prak-tiåno sopstvenusliku u balkans-kom ogledalu do-prinelo ukupnom jadu i bedi ovihprostora.

Proñi ñe joãmnogo vremenadok susreti jugo-slovenskih i hr-

vatskih sportista nepostanu neãto sas-vim obiåno, jer joãse nisu dogodiledve najgore i na- jp rob le ma tiå ni jesituacije: nije doã-lo do okrãaja ufudbalu i nije bilodirektnih susreta uSRJ, odnosno uRH. S druge strane

takve nevesele prognoze, stoji åiçenicada ni u Srbiji i Crnoj Gori, ni u Hr-vatskoj, opozicija/oporba nije operisanaod nacionalnog romantizma. Ako se veñne smatraju odgovornim za miloãevi-ñevsko-tuðmanovsko ratovaçe, ili zaparaga-ãeãeýevsko preterivaçe, mnogiod opozicionih lidera bi veoma radosportske rezultate pretvorili u sopstvenepolitiåke poene. Uostalom, tokom 88dana "koji su svetu pokazali jednu druguSrbiju" sa poznatog "vukoðinðomobila"proåitana je jedna jedina sportska vest:23. januara, da su rukometaãi Jugoslavijeu norveãkom gradu Trondhajmu pobedili– Hrvatsku!

To je proprañeno pevaçem i pu-caçem mnogo veñim nego kad susaopãtavane neke druge, za prirodu togprotesta mnogo znaåajnije vesti, ãto go-vori da ni demokratizacija unutraãçihprilika, sama po sebi, neñe omoguñiti"punu normalizaciju odnosa". Do-bronamernim ýudima s obe strane nes-reñnih balkanskih igraliãta u ovom tre-nutku izgleda da ne ostaje niãta osim dase trajno zaraze åekaçem boýih dana ida dotle niti åitaju novine, niti gledajuteleviziju. I, naravno, da mole Boga da

se uskoro ipak ne sastanu fudbaleriJugoslavije i Hrvatske. s

KREÃIMIR ZICER

vosti"), "Mi-Hrvati 12:6" ("Blic"), "Plavikonaåno savladali Hrvate" ("Demokrati- ja"), "Plavi boýi od Hrvata" ("24åasa")... naslovi su zbog kojih ni relativ-no miran tretman ovog dogaðaja u"Politici", "Naãoj borbi" i "Graðaninu"nije mogao da ublaæi opãti utisak opreterivaçu i neodmerenosti.

Novinari koji prate vaterpolo objas-niñe ovu egzaltiranost revanãom zasliåno ponaãaçe druge strane poslepobede Hrvata na Olimpijadi, ali time sezapravo niãta ne objaãçava, osim ãto sedodaje joã jedan argument za tvrdçu dasmo "jednaki po svemu". Oåekivati da

ñe, zarad nacionalnopatriotskog zanosa inadahnutih "komentara", "naãi" stalnotuñi "çihove" besmislica je, jer je reå ogotovo identiånim sportskim ãkolama,istim psiholoãko-motivacionim naboji-ma, istom temperamentu i veoma sliån-om sportsko-javnom ambijentu. Oni kojitako neãto traæe od jugoslovenskihsportista, a zaboravýaju da su prvacipreðaãçe Jugoslavije u fudbalu bili Di-namo i Hajduk, u koãarci Cibona, Jugo-plastika, Zadar i Ãibenka, u vaterpoluMladost i Jadran iz Splita, u rukometuZagreb, Medveãñak i Partizan iz Bjelo-

vara (muãkarci), te Lokomotiva kodæena – jednostavno nisu ni sportski, ninovinari, veñ propagandisti najgore i na-

im je, uzgred, bio najvaæniji ciý na tomãampionatu), a Hrvati su na istoj tojOlimpijadi uzeli – zlatnu medaýu.

Joã od prvih susreta koje su odigraleæenske rukometne reprezentacije u Bu-dimpeãti, poåetkom 1996. godine,pokuãavalo se da se u obiåne sportskerezultate ugura sve i svaãta, uglavnom izarsenala ratnohuãkaåkog i ratoýubivognovinarstva koga se nisu odrekli ni na jednoj strani. Ako je verovati "Politiciekspres", najboýa hrvatska rukometaãicaNataãa Kolega je, posle dvostrukog tri- jumfa çene ekipe u Budimpeãti, zaHTV doslovce izjavila: "Gledala nas je

cjela Hrvatska, mi smo igrale i morale dapobjedimo za sve naãe drage raçenike,mrtve, bojovnike na prvoj crti, za svedrage Hrvate". Komentator "Veåerçihnovosti" je posle veñ pomenute pobede jugoslovenskih rukometaãa zapisao iovo: "Od tih mladiña se traæilo da uSeviýi, pred oåima Evrope, po svakucenu, do nogu zgaze mrskog okupatora".

Zato nikog ne treba da åudi lavinaneukusa koja se ovih dana obruãila na åi-taoce dnevnih listova posle pobede jugoslovenskih vaterpolista nad selekci- jom Hrvatske na Otvorenom prvenstvu

SAD u Njuport Biåu. "Hrvati na dnu ba-zena" ("Sportski æurnal"), "Plavi poniziliHrvate" ("Sport"), "Hrvati na dnu" ("No-

Nereãeno06.03.1996. Rukomet, Budimpeãta, kvalifikacije za Evropski ãampionatJugoslavija-Hrvatska (æene) 17:2208.03.1996. Rukomet, Budimpeãta, kvalifikacije za Evropski ãampionatJugoslavija-Hrvatska (æene) 18:3028.05.1996. Rukomet, Seviýa, Evropski ãampionatJugoslavija-Hrvatska (muãkarci) 27:2426.07.1996. Vaterpolo, Atlanta, åetvrtfinale Olimpijskog turniraJugoslavija-Hrvatska 6:820.08.1996. Vaterpolo, Istanbul, Evropsko prvenstvo za omladinceJugoslavija-Hrvatska 5:309.01.1997. Koãarka, Pezaro (Italija), Evropska ligaPartizan-Kroacija osiguraçe 75:7610.01.1997. Rukomet, Segedin, Liga evropskih ãampiona – æeneBuduñnost (Podgorica) – Graniåar (Osijek) 21:1712.01.1997. Rukomet, Segedin, Liga evropskih ãampiona – æeneBuduñnost-Graniåar 23:23

23.01.1997. Rukomet, Trondhajm, Loto-kupJugoslavija-Hrvatska (muãkarci) 29:2506.02.1997. Koãarka, Solun, Evropska ligaPartizan-Kroacija osiguraçe 71:8205.04.1997. Vaterpolo, Napuý, polufinale Kupa evropskih ãampionaBeåej-Mladost (Zagreb) 5:626.04.1997. Stoni tenis, Manåester, Svetsko prvenstvoJugoslavija-Hrvatska (muãkarci) 3:111.05.1997. Vaterpolo, Njuport Biå, USA OPENJugoslavija-Hrvatska 12:6

UKUPNO (po "Blicu"): "Mi"-"Oni"13 6 1 6

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


62 VREME s 17. MAJ 1997.

REAGOVANJA

Posle frasa(Misliti umetnost, "Vreme" br. 340, Posle ubistva, br. 341;Reagovaça, br. 342)

Sve je poåelo tako nezlobivo, a ispalonaopako.

Vaýda u zlo doba politiziran, naivnosam poverovao da je najzad, u nedavnonastalim prilikama, moguñe, åak neophod-no, misliti slobodno, govoriti otvoreno,bataliti stil nezameraça zarad oåuvaça"harmonije". Da treba sastrugati mentalnu

buð. Da je to elementarna graðanskaduænost.Premisa je oåito bila 100 odsto pogreã-

na. Sudim po posledicama. Blaga razmenamiãýeça o likovnoj umetnosti urodila jefrasom u deåjem vrtiñu: devojåica trupkanogama, bacaka se po patosu, plaåe dozaceçivaça, zajapuri se; lete kocke, ig-raåke i noãe.

Badava je da sebi objaãçavam da tifrasovi nastaju da iznude ostvarivaçeæeýe, da ukinu uskrañivaça, da pokuãajuda nevaýalu stvarnost prispodobe detiçimfantazijama. Ãta mi vredi da sebe

ubeðujem da fras nije "dobar" za ærtvu, daometa percepciju, muti misao.Ja samo vidim da je Marini Martiñ teã-

ko. Prvi poriv moje pekmezaste duãe jeste:treba pomoñi M. M. Pogotovo poãto Hitnapomoñ malo-malo pa ãtrajkuje.

Dakle: uzdræanost, samozatomýavaçe,obiýe neænosti. Bilo bi nehumano (a åitao-cima dosadno) da iãta napomiçem uz sva-ki iz deåjeg vrtiña nasumce izabrani i lan-sirani projektil.

Boýe da nepromiãýeni urednik kulturei ja stojimo, okruçeni noãama, na stubovi-ma srama (prizor je, priznañete, kuriozan);

neka se na nas obruãi sva strogost Zakonao javnom informisaçu; neka nas zgromigðica Milentijeviñ, doletevãi u pomoñgðici Martiñ, kao vila (ili veãtica) iz "Åar-obçaka iz Oza". Boýe da nas dvojica um-remo muãki, a da gðici Martiñ lakne.

Bilo bi bezduãno da sad, u pokuãajudokazivaça vajne kompetentnosti, iz-

jaãem na belom koçu svog curriculum vi-tae (dosetka adaptirana po Majakovskom),pa da izvedemo nekoliko figura ãpanskevisoke ãkole jahaça. Nikad! Boýe da tajmoj lipicaner i ja ostanemo u ãtali (gdenam je, zapravo, i mesto) samo da kopiti-

ma ne nagazimo moju uznemirenu dobrupoznanicu i viãegodiãçu ceçenu sarad-nicu.

narodnoj kuhiçi.Ne nadajuñi se da sam okajao sve svoje

delikte miãýeça,BRANKO VUÅIÑEVIÑ

P.S. Da se ne pomisli da sam rasejano/ podmuklo "zaboravio" politiåki najsoånijisreñni pronalazak (u smislu: NALAZAÅUNAGRADA) u "Reagovaçu" gðice Martiñ.Naæalost, i taj coup de grace temeýi se naåetvrtobaveãtenosti. Razume se, nisam "us-peãno osmiãýavao" a joã maçe "vodio" ka-mpaçu "Lepãe je sa kulturom", kao "hon-orarni saradnik Ministarstva za kulturu Sr-bije". Kampaçi jesam infinitezimalno dopri-neo, pod izlikom da neñu da stvaram "zlukrv" prema åasopisu New Moment . I nije midugo trebalo da izvuåem pouku da trule ko-mpromise ne treba praviti ni iz "plemenitih

pobuda". Bojim se da je upravo zbogpridræavaça te pouke doãlo do ove pole-miåice koja toliko remeti mir gðice Martiñ.s

Kad je nevinost bez zaãtite, nijedna ært-va nije teãka. Stisnuñu zube i sloæiñu se da

je likovna umetnost (nek je ðavo nosi!) ek-skluzivni domen likumetnika i likkritiåaragde obiåan svet nema ãta da traæi. Kao ãto

je i politika domen politiåara i policije, a sviostali treba da budu kuã, u trpnom staçu.

Raskrinkañu sebe kao penzionera – ært-

vu staraåke demencije koji se batrga (Par-kinson, Alchajmer) Beogradom, noseñi unajlon kesi ãerpicu pasuýa isproãenog u

Ljiýani i ruæeOd kçiæevnosti u politici sreñe nema, a od politike u kçiæevnosti joã maçe

Donesi mi ýiýane, ýiýane

I ne zaboravi ruæe.Donesi mi ruæe, ruæeI ýiýane mi daj.

Fernando Pesoa

Opet se, u proãlom broju "Vremena", javila gospoða Zlata Dizdareviñ, ovogaputa da razreãi svaku misteriju i da se åi-taocima nedeýnika predstavi kao "graðan-ka åiji je hobi åitaçe", ali nije "viåna nipisaçu ni kucaçu". Oåito ponosna ãto se oçoj ne zna "apsolutno niãta", åak ni o "ste-penu çene obrazovanosti", gospoða Diz-dareviñ bi skromno mogla da primeti da jei to razlog da se govori o Danilu Kiãu, a ne

o çoj, ali je sada gnevna ãto mora samusebe da ispravi i napokon prizna, sasvimnevoýno, da je Kiã u najmaçu ruku pre1972. godine sebe video kao pisca koji pri-pada srpskoj kçiæevnosti. Buduñi da srps-ka kçiæevnost nije fakultativni kurs za"zaýubýenice u kçiæevnost" i "profesore upenziji", u çu se ne moæe "upisivati" ili"ispisivati" kako je kome voýa, niti se nekomoæe iz çe "izbaciti" iz politiåkih razloga.

Naæalost, i gospoða Dizdareviñ pristajena logiku po kojoj ono ãto je jugoslovenskomoæe biti i srpsko, ali ono ãto je srpsko nemoæe biti jugoslovensko. Tako gospoða

Dizdareviñ sada velikoduãno dozvoýava daKiã "pripada ãirem jugoslovenskom prosto-ru, samim tim i srpskom", ali ne vidi da

smestiti Kiãa u srpsku kçiæevnost ne znaåi

udaýiti ga od kçiæevnosti i kulture na pros-toru bivãe Jugoslavije, Evrope ili åitavogsveta. Tipiåno odsustvo logiånog ra-suðivaça reåito svedoåi kako se sve ipaksvodi na animozitet prema Srbima i Srbiji, ito gospoða Dizdareviñ ne moæe da prikrije.

Ne moæe gospoða Dizdareviñ dobro daprikrije ni svoj gnev. Zato je çeno drugopismo i maçe uåtivo i maçe logiåno negoprvo, te se ne bi moglo pomisliti da ga jepisala neka poznata koleginica. To sam, oåi-gledno neopravdano, pomislio åitajuñi citateiz Kiãovih intervjua, ali gospoða Dizdareviñnema nikakvog razloga da se zbog togaraduje, naprotiv. Citati, uzgred budi reåeno,moraju biti izvaðeni iz konteksta – drugaåijese nijedan navod ne bi zavrãio a da se neprenese åitav tekst iz koga potiåe. Citati sene smeju åitati izvan konteksta, a kçiæevnodelo se ne tumaåi na osnovu izjava, åak nipiãåevih. Tumaåi se samo kçiæevno delo, iod çega zavisi pripadnost srpskojkçiæevnosti. To nije "pomalo bizarna" sug-estija, kao ãto se åini gospoði Dizdareviñ,nego najneophodniji preduslov za bilo kak-vo tumaåeçe. Do tog saznaça se vrlo teãkoprobijaju ýudi zaslepýeni politikom,ideoloãkim i nacionalnim strastima, i svikojima nije do kçiæevnosti kao umetnosti.

Æelela bi gospoða Dizdareviñ da naraåun svoje neviånosti u pisaçu i kucaçuprebaci to ãto dva puta uzastopce netaåno

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


6317. MAJ 1997. s VREME

w

citira i oba puta izostavýa samo "ýiýan", averuje da to nipoãto ne treba da izazovepodozreçe, pa nudi joã i ruæe, kao da je odçih nekome lakãe. Neiskrena je skruãenostsa kojom sada uzvikuje "mea culpa", jer is-

tina ipak izbija na videlo. Govoreñi kako seu Bosni prisvaja delo Meãe Selimoviña iåak prevodi na "bosanski", gospoða Diz-dareviñ kaæe "oni ga smatraju svojim pis-cem". Eto muke i belaja, koji li su to "oni"?Rahat, lepo li se udesilo tako mehko i lah-ko "oni".

Od kçiæevnosti u politici sreñe nema, aod politike u kçiæevnosti joã maçe.Kçiæevnoãñu se, meðutim, vaýa bavitisreñe radi. Zato åitaocima "Vremena" koji-ma je stalo do kçiæevnosti vaýa ponuditineãto drugo osim prizemne politike. Umes-to domañih ýiýana, a i ruæa, vaýa åitatineãto mnogo boýe, samu kçiæevnost,

Kiãovo delo. Kome je do kçiæevnosti, a nedo ýiýana ili primitivnog viðeça "tumorana brdima", neka åita stihove u kojimaFernando Pesoa, na sreñu, ne misli niãta omuslimanima i socijalistima. U pesmi, izkoje su navedeni stihovi na poåetku ovogteksta, piãe Pesoa da "oboæava sve stvari",u çegovoj "ýubavi ima mesta za sve ãtoæivi". Zaãto, pitañe se zagriæýivi zagovor-nici politike. "Da sebe uveñam i oboga-tim", kaæe Pesoa u "Poznatom strancu".

Kada se svetu pristupa sa takvomýubavýu, onda nestaje primitivna opozicijagrada i "vrhova gora", kako je to lepo pre-

vela Jasmina Neãkoviñ:"Duhovni zanos sazdan od naãe krvi imesa,

Lakoña æivýeça ãto telu daje krila,Oduãevýeno iãåekivaçe novog dana,Radost ãto ñe nam se moæda desiti neãto

lepo,Sve su to oseñaça koja se jave u nama

kad posmatramo zoruGde lakim korakom osvaja vrhove goraIli sporo opseda ulice grada iz pravca is-

tok-zapad,Svejedno." (Fernando Pesoa) s

ALEKSANDAR JERKOV

POÃTA

Iza kulisa izbora"Srbi i u HDZ vladi", "Vreme" br. 342

Da dojuåeraãçe neprijateýstvo, kada je u

pitaçu vlast, moæe prerasti u partnerstvo,pokazuje sluåaj osjeåko-baraçskog æupanaB. Glavaãa i çegovog kompaçona RadetaLeskovca. Naime, na nekoliko susreta kojesu ova dva politiåara istoåne Slavonije,Baraçe i zapadnog Srema odræali u Republi-ci Maðarskoj na tzv. nadzornoj taåki u seluNemetin pali su dogovori oko podele poli-tiåke vlasti u regionu. Kako saznajemo izobaveãtenih izvora, Glavaã je Leskovcuobeñao mesto zamenika æupana (tzv. doæupa-na) za srpsku etniåku zajednicu. Zaãto Glavaãima povereçe baã u Leskovca?

Njihovo prijateýstvo seæe joã iz detiçst-va. Oba su odrasla u tzv. doçem gradu u Os-ijeku, i na koncu su postali kumovi. Kaotakvi su u posledçe vreme trgovali cigareta-ma (Marllboro), alkoholom i drugom defici-tarnom robom, a nesmetan prolaz robi prekotzv. linije razdvajaça obezbeðivala je hrvats-ka policija (poznato je da je Glavaãev kumãef osjeåke policije Dubravko Jezeråiñ).

Tako prokrijumåarenu robu prodavali suu Hrvatskoj zajedniåki poznanici i prijateýipomenutih aktera: Ãiriñ Æeýko, IvkoviñBoro, Jezeråiñ Kreão i Meãtroviñ Æeýko.Posledçe pomenuti Meãtroviñ Æeýko prodao je Leskovcu, preko punkta u Nemetinu, 64automobila za ãto mu je Leskovac ostao

duæan 460.000 DEM, a Leskovcu dugujeGlavaã 550.000 DEM.Da bi reãili meðusobne raåune, Glavaã je

Leskovcu za pomenuti iznos obeñao finansi-rati predizbornu kampaçu, uz dogovor da,ukoliko pobedi na izborima u oblasti,preuzme mesto zamenika æupana.

Meðutim, da je "kum ipak dugme" potvr-dio je Leskovac jer se nije angaæovao naizborima, a novac je zadræao.

Kriminalci rat poåeli, i kriminalom gazavrãavaju...

Dragan Vekiñ

Komisija za istinu"Oglaãavaçe o Vaskrsu",

"Vreme" br. 340

Dugo se pitam ãta je sa reåima pametnih,gde su hrabri?

Znam da se posle Memoranduma dogo-dio rat, a pitam se åemu sluæi Deklaracija.Znam i to da sam posle nekoliko danaprovedenih u koloni izbeglica zaboravila dapevam. Videla sam hiýade unesreñenih Srba,Hrvata i Muslimana.

Zar je neko od nas mogao da upravýa dali ñe biti Srbin, Hrvat ili Musliman.

Roditeýe i mesto roðeça ne moæemo dabiramo. To je åiçenica.

Åiçenica je i rat. Ono ãto bi za istorijuovog naroda trebalo utvrditi je: ko je krivza rat!

To zasluæujemo mi svi. Neñu da verujemda je drugaåije!

Zato pozdravýam predlog Biserko Soçe,iznet u TV emisiji BK "Gravitacija", koja sezalaæe za osnivaçe Komisije za istinu.

Kazne i dokumenti neka se sprovedu kas-nije!

Mira Karanoviñ, Zemun

Istina i lepe æeýe"Kiã i 'kiãovci'", "Vreme" br. 341

Poãtovani g. Jerkov, vaãim napisomu"Vremenu" br. 341, od 3. maja 1997. god-ine, napustili ste poýe kçiæevne kritike ipotpuno preãli na poýe dnevne politike.

Zato bih æelela da skrenem paæçu na nekevaãe stavove.

1. Kojim je jezikom Danilo Kiã pisao?Da li je to zaista srpskohrvatski? Kaæete "inajmaçe poznavaçe lingvistike dovoýno(je) da se pokaæe koja je to varijantasrpskohrvatskog, istoåna ili zapadna". Ãtañete sa nama koji smo ãkolovani na obevarijante i koji se sasvim komotno sluæimoobema? Da li moæda veñ smiãýate nekespecijalne testove kojima ñe nam se veñneãto osporiti? G. Jerkov, vi dobro znate,zar ne, koliko zla proistekne uvek kada setraæe bilo kakve razlike meðu ýudima, a

mnogo puta je to poåelo baã materçim jez-ikom.2. Davidu Albahariju se, kaæete, na

SVIM bosanskim planinama priviðaju "tu-mori koje nikakva terapija ili amputacijaneñe ukloniti". Dakle, po vaãem miãýeçu,treba da ñutimo i da se pravimo da ne zna-mo ko se nalazio na SVIM bosansko-her-cegovaåkim planinama?

3. Postavýate pitaçe kako ýiýan nijepomenut u pismu gospoðe Dizdareviñ. Upravu ste, trebalo je pomenuti ýiýan. Ljiý-an kao heraldiåki simbol dinastije Kotro-maniñ, kraýa Tvrtka I, "kraýa Srbije,Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja" –Mala enciklopedija Prosveta. (Navela samtaj izvor kao najkrañi moguñi prikaz o tomperiodu istorije Bosne.) Taj ýiýan koji sim-bolizuje nedeýivu, jedinstvenu i celovituBosnu i Hercegovinu.

4. Brinete o naãem mestu u Svetu. Konam brani "da u çemu (Svetu) æivimo nor-malno i sreñno?" Biñe, mi sami. Mora sereñi ko je ãta uradio, g. Jerkov. I kada sebipriznamo istinu, æiveñemo onoliko "nor-malno i sreñno" kao ostali narodi. ISTINA je ono ãto nam je potrebnije od vaãih lepihi pustih æeýa.

Izviçavam se ãto sam uopãte pomenu-

la ime Danila Kiãa.Neda Babiñ, Zemun

vojno

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


64 VREME s 17. MAJ 1997.

jalne patologije jednog kraja ili osobe, veñobiåne ekonomske pýaåke. A suãtina ekon-omske prednosti Vojvodine nad Srbijom jeupravo u tome ãto Vojvoðani znaju boýe darade i ãto im je nekadaãça napredna evrop-

ska carevina usadila disciplinu i odgovor-nost. Srbi mogu da se busaju u svoje junaåke grudi koliko hoñe, ali oni su danas jedan autistiåan narod, na margini istorije.Kad budu prestali da pýuju po svemu ãto jedrugaåije i strano, i da glorifikuju æivot bezrada, prestañe da iritiraju druge.

P.S. Bravo za tekst o Momi Kaporu.Takvi tekstovi naravno ne mogu vratitistvari u staçe pre puãtaça zlih duhova, aliim bar mogu pokazati veliåinu boce u kojumoraju da se vrate. Puno pozdrava joã jedn-om. Izuzetno piãete.

Natalija Trifunov, Beograd

Ãtafeta gadosti"Novinar koga sam voleo",

"Vreme" br. 342

Ãta se to deãava u Panåevu? Jel to nekadruãtvena igra, neka ãtafeta gadosti? Kadnovinar reaguje na neke, najblaæe reåeno,nedomiãýene izjave politiåki najaktivnijegPanåevca, na çega se, neprozvan, obrecnedrugi Panåevac, a kad isti novinar odgovoridræeñi se teme i povoda spora, prepisci seveselo pridruæi treñi Panåevac, nehajno(prema åiçenicama) razglabajuñi o novin-

arovom liku i delu. Pitam se da li je tu kraj,ili u rezervi imaju joã nekog poletnog pis-mopisca koji ñe stvar odvesti joã daýe odrasprave o (ne)suvislosti politiåkog diskur-sa koji se bazira na uvredama i predra-

sudama?Gospodin Kabadaja kabadahijski nem-arno piãe o mojoj malenkosti kao o "drån-om autonomaãu" (da sam dråan, jesam)koji se prodao "novim poslodavcima" izprestoniåkih "visokotiraænih listova", pasad, vaýda, piãe po çihovom diktatu,naravno, sav presreñan ãto se "doåepaoBeograda". Åiçenice stoje ovako: T. P. jebio stalni autor "Vremena" i "Vremena za-bave" u onom trenutku kada je objavio svojprvi tekst u novosadskom "Nezavisnom"(na poziv kolega Ramaåa i Petroviña), tetako nema pojma koji se to novi poslodav-ci priviðaju Panåevcu br. 3?! Ãto se tiåe

Beograda, çega se nikada nisam"doåepao" jer i daýe beriñetno æivim u Ze-munu, "glavnom gradu Srema" (D. Veseli-nov), i nameravam tamo i da ostanem.Nigde, dakle, nisam "preãao", ni fiziåki niprofesionalno, kao ãto nikoga nisam ni "na-pustio", pa ni svoje kolege i prijateýe iz"Nezavisnog". Oåekujem zato skromno iz-viçeçe od g. Kabadaje, poãto se ne sme javno lagati o bilo åijoj biografiji, pa takoni o nevaænom æivotu i radu dolepotpisan-og. A to je, uostalom, i neki red meðu"nama preåanima", zar ne?

Teofil Panåiñ

Ipak, drugaåiji..."Preko reke", "Vreme" br. 337

To da nismo svi isti, da se izmeðu ostalog,

obrazovaçem, disciplinom i odnosom premaradu razlikujemo kao pojedinci ili druãtva,odnosno da se druãtva razlikuju prema kul-turoloãkim modelima – to zaista znaju i deca,gospodine Teofile Panåiñu. Utopistiåku tezuda smo "svi jednaki" – koju je kao opasnuplatformu za ideju uravnilovke vrlo veãtoiskoristila komunistiåka ideologija – napuãta- ju zreli, odgovorni i realni ýudi i ne pro-glaãavaju ýude poput Dragana Veselinova zarasiste ili faãiste kada kaæu da jedan regionima viãi kulturni nivo i da je vredniji oddrugog, jer to se vrlo åesto dogaða. Tako su,recimo, Englezi ili Nemci mnogo vredniji idisciplinovaniji u svakom pogledu od Grka,Turaka ili Nigerijaca, i to je nepobitna åiçen-ica. To, naravno, moæe da zaboli one na åijuse ãtetu vrãi poreðeçe, ali to ne meça real-nost. Mi se moramo suoåiti sa åiçenicom dauvek ima onih koji neãto boýe znaju od nasili imaju neke druge kvalitete koje mi nema-mo, i moramo se neprestano uporeðivati sauzorima ako hoñemo da napredujemo.

U sluåaju Vojvodine i D. Veselinova,gospodin Panåiñ izgleda ne æeli da shvati dasuãtinu tzv. autonomaãtva u Vojvodini åiniodbijaçe da se pristane na daýe ekonomskoiscrpýivaçe jednog regiona od drugog, makakav da je. To, dakle, nije posledica soci-

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


6517. MAJ 1997. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplatni-

ka. U ovom broju obrañamo se privatnicima, vlasnicima preduzeñai radçi, i nudimo im da uz punu cenu polugodiãçe ili godiãçepretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Kada nam ovaj kupon stigne, naãa marketing sluæba kontaktirañesa vama i dogovoriti se oko saradçe. Dobro doãli u klub!

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nat pola godine (26 brojeva) t godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530 . Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

NEDJELJNIK MONITORNEDJELJNIK MONITORNEDJELJNIK MONITORNEDJELJNIK MONITORNEDJELJNIK MONITORU NOVOM BROJU DONOSI:U NOVOM BROJU DONOSI:U NOVOM BROJU DONOSI:U NOVOM BROJU DONOSI:U NOVOM BROJU DONOSI:

Obraåun u DPS-u - poraz, pobjeda i pomilovaçe:- KO POKUÃAVA DA SAKRIJE PARTIJSKI"PRLJAVI VEÃ"- KO NASTAVLJA BITKU ZA TAJNUPOLICIJU- KO ÑE OSVOJITI DRÆAVNE MEDIJE- ÃTA ÑE DONIJETI SKUPÃTINSKI DANI

Srpska politiåka scena - ko s kim i protivkoga:TAJNA MILOÃEVIÑEVOG KANABEA

Silovaçe "Kraýice Jadrana":KAKO SU IZGUBLJENE MILIJARDE

Za "Monitor" govore:- Æarko Puhovski: NAKON NEPRAVEDNOGPOSTJUGOSLOVENSKOG MIRA SLIJEDINEPRAVEDNA NORMALIZACIJA- Desimir Toãiñ: MILOÃEVIÑEV USTAV JEANTIJUGOSLOVENSKI- Stefano Mistreta, italijanski konzul u Baru:CRNOGORCI SE MORAJU PRIVIKAVATINA VIZE

BUDITE NEZAVISNIBUDITE NEZAVISNIBUDITE NEZAVISNIBUDITE NEZAVISNIBUDITE NEZAVISNIÅITAJTE MONITOR!ÅITAJTE MONITOR!ÅITAJTE MONITOR!ÅITAJTE MONITOR!ÅITAJTE MONITOR!

czkd

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


uæivanjaVREME

66 VREME s 17. MAJ 1997.

Ideja je veoma stara. Prvi put je ãahovska "maãina"

uzbudila svet zaslugom izvesnog barona joã krajem

18 veka: tabla sa figurama je bila postavýena na poveñu kutiju (sve sa bog-

te-pita-kakvom maãinerijom, ali i dosta

praznog prostora u

unutraãçosti) pored koje se nalazila figu-ra Turåina u narodnoj noãçi (vaýda da bise odvukla paæça posmatraåa kao pri mað-ioniåarskom triku), i to joã u prirodnojveliåini.

Kako bi publiku uverili da nikoga nemaunutra, prikazivaåi su, pre poåetka partije

"automata" protiv obiånog æivuñeg smrtni-ka, otvarali prvo figuru Turåina, pa bi, alinaravno tek poãto bi ãupýu åovekoliku fig-uru zatvorili, otvarali kutiju sa "mehaniz-mom". Za to vreme iskusni igraå omaçegrasta provlaåio se iz kutije u figuru Turåi-na da bi potom, tokom partije, pozajmiomaãini ne samo svoj mozak veñ, bogami, ioåi i ruke. Moæda ovolika naivnost (ili æeýada budu obmanuti?) ondaãçe publike isamih protivnika danas izgleda neverovat-no, ali pomenuta predstava je genijalnom"izumiteýu" donosila zaradu narednihnekoliko decenija!?

Otprilike dva veka kasnije stvari suotiãle predaleko od bilo kakve naivnosti,vrag je odneo ãalu: kompjuter (kojemnamerno neñu pomiçati ime iz pakosti), uãahovskom meåu od ãest partija po normal-nom turnirskom tempu pobedio je svetskogprvaka homo sapiensa (kome neñupomiçati ime iz uåtivosti), sa najveñimikad ostvarenim brojem rejting poena.Mada spadam u one koji veñ veoma dugo,uz podsmeh znalaca, zagovaraju tezu da jepitaçe trenutka kada ñe kompjuteri u ãahunadvladati åoveka (generalno), nije bilo

razloga za zadovoýstvo; naprotiv, i samsam se oseñao poraæeno. Isto popodneotvorih orman i obrisah praãinu sa svojestare dobre ãahovske maãine s kraja osam-desetih (nekoliko malko previãe modernihi jakih ãahovskih programa za PC povre-meno sklonih raznoraznim bezobrazlucima joã davno sam ubio prostom komandom"delete") i osvetih ýudski rod u osami svojespavañe sobe (da æena ne kibicuje). Beãetesan rezultat. Ono, jeste da to nije Onaj-ko-mpjuter-kojem-ime-neñu-pomiçati-iz-pa-kosti, ali ni ja nisam svetski prvak veñobiåan pacer, pa smo na istom – svako igra

sa sebi ravnim protivnikom.Dæaba sad ãto pomenutu bruku celog

nikakvo krãeçe fer pleja, jer u tom pogledui kompjuter vara: maãina ne troãi vreme napovlaåeçe poteza, a poteze u otvaraçukoje ima u memoriji "vuåe" trenutaåno. Zavaã nivo ãahovskog znaça slabaãnu maãinu

rasturite kao i obiånog dunstera (moæe ipred kibicerima), uz uobiåajeno åaãñeçeuvredama koje sleduju pacerima. Saosredçom maãinom (malo slabijim "ig-raåem" od vas samih) budite oprezni i neprezajte od vrañaça i po nekoliko potezaunazad. Eh, vreme za razmiãýaçe ipak os-taje obostrano potroãeno, a tu ste sebi veñdarovali stanovitu prednost te maãina po-lako zapada u cajtnot. Naravno, svaka pub-lika koja bi pri vrañaçu poteza prigovaralakrajçe je nepoæeýna. Sa jakom maãinom(vaã nivo i viãi) znatno je komplikovanije.Probajte da drastiåno smaçite vreme za

razmiãýaçe na "çenoj" strani, a onda kaobeli otvorite partiju (nasuprot ãahovskojteoriji) iviånim peãakom – daýe igrajte ot-varaçe belim figurama kao da ste crni.Najåeãñe upali – sva teorija otvaraça kojom je maãina nabiflana iskýuåuje se izigre. Naime, nisam naleteo na maãinu koja

ima pripremýenu varijan-tu u otvaraçu za potez 1.a3 ili 1.a4! Doduãe, izne-nadiñete se da ñe dobramaãina (rejting preko2000) igrati ignoriãuñi vaãpotez (åesto baã taj poået-ni potez presudi u vaãukorist – tempo!) i nas-taviñe kao da je ona ima-la poåetni potez, ali ñe nato troãiti veoma mnogovremena koje ñe joj i te

kako uspofaliti ako izjednaåeni stignete dozavrãnice. Ako ni to ne ide, izmenite poået-nu postavku figura – uostalom, za to sezalaæe i bivãi svetski prvak Bobi Fiãer – paåak dajte sebi i koju figuru fore (ako nistestidýivi, uvek upali). U krajçem sluåaju g.Efraim Kiãon savetuje da u presudnom tre-

nutku prebacite kompjuter na najniæi nivoigre: "I sreæem ga rang niæe i Bog spasikraýa. Vjerujte mi, veliko je veseýe igra-ti na taj naåin, iako se neki ne slaæu samnom... Sad joã samo æelim nabaviti joã jedan takav ãahovski kompjutor i ostvari-ti svoj veñ stari san: da ih pustim da igraju meðu sobom, pa konaåno ugrabim pri-liku da obiðem djeåicu i æenicu kod çezi-na tatice".

Ali, ako vam se stvarno igra ãah, tablupod miãku i vidimo se na klupi u parku. Jadonosim sat. Kibiceri dobrodoãli – maãine jok. Fer plej zagarantovan. Pa ýudi smo,

majku mu... Gens una sumus! s VOJ ISLAV MILOÃEVIÑ

Ãahovskamaãinaåoveåanstva pred maãinom, struåno tumaåe

raznorazni velemajstori: te igra je kukaviå-ka, te preterani respekt, te poåetniåka greã-ka u otvaraçu u odluåujuñoj partiji... Samporaæeni reåe da kompjuter pobedom nijedokazao niãta, da je bio iscrpýen, da bi gau pravom takmiåarskom meåu (ma ãta mireåe, zar 700.000 US dolara za pobednikau meåu nisu bili pravi?) pobedio... Nije-nego, ko gubi ima pravo da se ýuti. Da se

odmah razumemo, svaki pacer koji je ikadaigrao ãah protiv bilo kakve maãine zna da:a) kompjuter nikada nije iscrpýen; b) nika-da ne respektuje protivnika; c) nikada nepravi greãke u otvaraçu kojim je nakýu-kan, a to su sva poznata otvaraça; d) nika-da ne razlikuje prave od "krivih" takmiåar-

skih partija... kompjuter je maãina. S drugestrane, humani "ãah postoji samo zahvaýu- juñi greãkama". Nije da mislim da najboýamaãina boýe igra ãah od najboýeg åoveka.Daleko bilo (ali, avaj, sasvim je blizu)! Pagde je onda pogreãio svetski prvak koji sehrabro, u ime svih nas, sam samcijat suprot-

stavio najjaåoj ãahovskoj maãini? U pristu-pu! Jadnik, igrao je kao da igra protiv åove-ka, po istim pravilima, pa joã i javno predpublikom.

Ako je kojim sluåajem poãtovani åitalacmazohista koji ne moæe da odoli izazovu dase goloruk suprotstavi maãini, proveãñesilne neprospavane noñi u pokuãaju dapobedi. Dolepotpisani pacer, ali zato(neispavani) veteran borbe protiv ãahovskihmaãina veoma razliåite snage, u znak ýud-ske solidarnosti nudi nekoliko veoma prak-tiånih saveta. Uvek priuãtite sebi nekolikoputa duæe vreme za razmiãýaçe ali svaka-

ko vreme ograniåeno do kraja partije (anikako za odreðen broj poteza). To nije

7/29/2019 Vreme, 1997. május 17.


vreme, 1997. május 17

Documents