VRAĆANJE OSNOVAMA– ASPEKTI LOKALNE CRKVE –

Osam lekcija o aspektima lokalne crkve

2019.

Čarls Blajt

Molitvena sedmica za mlade 2019.VRAĆANJE OSNOVAMA– aspekti lokalne crkve –Osam lekcija o aspektima lokalne crkve

Autor:Čarls Blajt

Za izdavača:Đorđe Trajkovski

Tehnički urednici:Saša TodoranNikola Grujić

Prevod:Olga Šušak

Lektura i korektura:Nebojša Laketa

Dizajn korice i prelom:Gordana Ardeljan

Izdaje:»Preporod«, Beograd

Štampa:»EURO DREAM«, Nova Pazova

Odgovara:Dragan Grujičić

Tiraž: 900

Za internu upotrebu

VRAĆANJE OSNOVAMA– ASPEKTI LOKALNE CRKVE –

Osam lekcija o aspektima lokalne crkve

SADRŽAJ

Zamislite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Prvo pročitajte ovo! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Kako koristiti ovu knjigu u maloj ili velikoj grupi . . . . . 11

Aspekti lokalne crkve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Neka najvažnije stvari budu na prvom mestu . . . . . . . . . . . . 14

1. dan – SubotaPOZVANI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

2. dan – NedeljaMISIONARI KOD KUĆE I VAN ZEMLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

3. dan – PonedeljakNEGOVANJE MOG DARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

4. dan – UtorakKOD KOGA JE BOŽJI NOVAC? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

5. dan – SredaSLEDITI VOĐU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

6. dan – ČetvrtakJEDINSTVENOST U NAČINU OBOŽAVANJA . . . . . . . . . . . 67

7. dan – PetakPRIHVATANJE NAŠEG IDENTITETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

8. dan – SubotaSVADBENA VEČERA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

7

Pako Edson Mokgvane, diplomirani pas­tor i kapelan, radi kao direktor Odeljenja za službu mladih pri Generalnoj konfe­renciji adventista sedmog dana u Silver­springu, Merilend, SAD. Može se kontak­tirati putem MokgwaneP@gc.adventist.org ili veb­sajta youth.adventist.org.

ZAMISLITE!Zamislite veru bez zajedništva. Zamislite svet bez zajednič­ke hvale i obožavanja. Zamislite crkvu gde nema sestrinstva i bratstva. Zamislite crkvu kao društveni klub. Verovatno da od vas tražimo nešto nemoguće. Teško je zamisliti takav svet.

Lokalna crkva je organizovani skup vernika čija je osnov­na svrha da objavljuje, čuva i prikazuje jevanđelje i Hristov lik. Ne iznenađuje da je na Svetskom savetu omladine 2016. doneta odluka da se posveti pažnja popravljanju položaja lo-kalne crkve – da ona postane objedinjavajući duhovni dom naše omladine. Mada ne osporavamo značaj velikih zajednič­kih događaja poput letnjih kampova, skupova, logorovanja i kongresa, koji podstiču šire druženje mladih i omogućuju donošenje odluka i širenje ideja, mi smo se opredlili za to da služenje mladima u lokalnim crkvama bude u središtu naših prioriteta i postupaka. Naše obrazloženje jeste da lokalna cr-kva predstavlja duhovni dom naše omladine.Važno je njiho­vo članstvo u lokalnoj crkvi – ne u oblasti, misiji ili uniji, već u lokalnoj crkvi.

Mladi ljudi se u svojim porodicama i svojim lokalnim cr-kvama duhovno hrane, obavezuju se da slede Isusa, prihva­taju Njegov poziv da Mu budu učenici i nađu svoje mesto u službi Bogu. Mada mnogi među njima donose odluke tokom

8 Molitvena sedmica za mlade 2019.

širih crkvenih događanja, mesto gde se oni uče da postanu odani sledbenici Isusa i dožive svoje hrišćansko iskustvo je­ste lokalna crkva. Međutim, upravo je lokalna crkva – a ne oblast ili unija – ta koja doživljava osipanje. Zbog toga je naš cilj da pokrenemo i ohrabrimo mlade da se potpuno uključe u misiju crkve, počevši od svoje lokalne crkve.

Razmišljajte o lokalnoj crkvi!

9

PRVO PROČITAJTE OVO!Planiranje molitvene sedmice1. Počnite odmah da planirate. Znamo da se vođe ponekad

menjaju krajem godine, ali molim vas, ako naredne godi­ne ne želite da budete vođa adventističke omladine (AY), ne dozvolite da vas to spreči u planiranju za ovu posebnu sedmicu. Počnite s planiranjem, postavite sebi cilj, okupi­te svoj tim i postarajte se da vaš pastor bude deo tog tima.

2. Informacije o Globalnom danu mladih. Pribavite in­formacije o projektu Globalni dan mladih (Global Youth Day). Taj dan će označiti početak Molitvene sedmice za mlade. Molim da posetite naš sajt youth.adventist.org ili kontaktirate svog lokalnog vođu mladih da biste saznali kako možete da učestvujete.

3. Angažujte svoje molitvene borce. Sakupite tim odraslih koji će se posvetiti redovnim molitvama za vas i za vašu službu. Postarajte se da to bude grupa s kojom možete u poverenju deliti kako svoje lične, tako i službene molitve­ne potrebe.

4. Planirajte dan posta. Šta bi molitvena sedmica bila bez molitve i posta. Molimo da se pripremite za barem jedan dan posta u toku sedmice. Mi predlažemo sredinu sedmi­ce, sredu. Post možete početi od prethodne večeri (ili od bilo kog poslednjeg obroka) i držati ga se do samog počet­ka susreta. Ako ste u crkvi gde post nije redovna pojava, onda ćete možda želeti da počnete sa postom od 12 sati. Počećete da postite 12 sati pre sastanka i prekinuti pred sastanak. Na primer, ako vaš sastanak počinje u 7 uveče, onda počnite post u 7 ujutro. Postoje tri glavne vrste posta: na vodi, kad se uzdržavate od svake hrane i sokova; delimi­čan post, kad izbacujete neke vrste hrane ili pojedine obro­

10 Molitvena sedmica za mlade 2019.

ke; post sa sokovima, kad pijete samo voćne ili povrtne sokove u vreme obroka. Molimo da posetite našu internet stranicu posle 15. februara radi saveta o postu i tome kako da prekinete s postom. Nastojte da obezbedite neko lako, zdravo osveženje za one koji prekidaju post u crkvi.

5. Izaberite tematsku pesmu. Uključite svoj omladinski hor. Ako vaša crkva nema takav hor, ovo je odlična prilika da ga osnujete. Izaberite pesme koje svi volite i koje odgova­raju temi večeri ili izaberite neku pesmu za celu sedmicu.

6. Oformite tim za razvoj i nadziranje molitvene sedmice. Zavisno od veličine vaše crkve, u toj grupi može biti od četi­ri do osam osoba koje će s vama proći svih osam izlaganja. U svoj tim uključite samo zainteresovane i posvećene mla­de odrasle ljude i vođe službe za mlade (izviđači, subotnja škola, vaš pastor ili pastori); to je važno jer daje pravo celoj grupi, a ne samo vama i vašem pomoćniku. Tražite od gru­pe da se posveti sastajanju barem tri sedmice – najmanje jednom sedmično za četiri lekcije, i još jedna sedmica da se stvari zaokruže. Obavezno odredite cilj i pravac kojim želi­te da idete, po mogućnosti još na prvom sastanku i svakog dana izaberite neku mladu osobu koja će govoriti.

7. Uključite Globalni dan mladih (GYD) u svoje planove za molitvenu sedmicu. Idealno bi bilo da Globalni dan mladih bude vreme učenja omladine tome kako da se po­žrtvovano daje tako što će joj se pružiti mogućnost za to u crkvi i okruženju. Ako ste mala grupa mladih i nemate sredstva da organizujete Globalni dan mladih u zajednici, možete iskoristiti ovu priliku da srušite barijere između raznih denominacija u kraju time što ćete postati partneri i udružiti sredstva i ideje s grupama mladih iz drugih crka­va u svom okruženju.

11

KAKO KORISTITI OVU KNJIGU U MALOJ

ILI VELIKOJ GRUPI1. Prostor za vođenje dnevnika. Ova knjiga je predviđena

da bude ispunjena vašim mislima. Koristite predviđe­ni prostor da zabeležite svoje reakcije na nešto što ćete možda čuti u propovedi i za pitanja na kraju svakog dana. On se takođe može upotrebiti za pisanje molitvene želje ili hvaljenje Gospoda. Podstaknite učesnike da ga koriste na bilo koji način, po želji. To je njihov dnevnik! Kažite im da nema pravila, već postoje samo smernice. Važno je slušati Gospoda i otvoriti svoje srce u odgovor na Njegovo vođstvo. Vođe, ako odvojite vreme da dnevna predavanja obavljate kao molitve i očekujete da vam Bog otkrije nove stvari, bićete iznenađeni šta će iz vašeg pera ili olovke po­teći na stranice ovih dnevnika.

2. Počnite da pišete molitveni dnevnik. Ništa nije značajni­je za vaš duhovni rast od vremena provedenog u molitvi. Vaša grupa mladih razvijaće se uporedo s vama. Vođenje molitvenog dnevnika pomoći će vam da se sretnete s Bo­gom na nove i uzbudljive načine. Moći ćete da pratite svoj hod s Bogom kad se osvrnete i pogledate koje su molitve uslišene i da vidite kako vas je On vodio korak po korak svakog dana. Nove, sveže ideje pašće vam na pamet dok provodite vreme u Njegovom prisustvu beležeći u dnev­nik svoje molitve. Možete na internetu naći mnogo ideja o tome kako da počnete i dalje vodite svoj molitveni dnev­nik. Idite na Gugl i ukucajte reči ’starting a prayer journal’ (započinjane molitvenog dnevnika).

12 Molitvena sedmica za mlade 2019.

1. Svakodnevna pitanja. Na kraju svake propovedi nalaze se pitanja i izjave predviđeni da vas navedu na razmišljanje u malim grupama i diskusiju o njima. Razmislite dobro o onome što vas pitaju. Slušajte glas Svetog Duha dok vas uči kroz Sveto pismo. Podstaknite učesnike da beleže sop­stvene misli u svojim dnevnicima.

1. Globalni dan mladih ustanovljen je da bi se pokrenula zvanična sedmica sastanaka Omladinske sedmice molitve (Youth Week of Prayer). Pre toga, molim vas da kontakti­rate svog pastora ili omladinskog vođu oblasti da vidite u kakve će projekte biti uključena vaša crkva tog dana, 16. maja. Ako planirate celodnevni događaj, Adventistič­ka agencija za razvoj i pomoć (ADRA) ima divnu akciju pod nazivom In Their Shoes (U njihovoj koži), koja se može obavljati posle podne u vašem omladinskom programu.Akcija U njihovoj koži interaktivni je projekat koji tinejdže­

re vodi na dvadesetčetvoročasovno putovanje u živote tinej­džera iz drugih zemalja širom sveta. Gledajući očima tog svog novog identiteta, oni će početi da shvataju izazove s kojima se svakodnevno suočavaju milioni ljudi u nerazvijenim zemlja­ma. Otkrićete šta ADRA radi da im pomogne i šta Biblija ima da kaže o životu bolje hrišćanske službe.

Uputstva u PDF formatu mogu se skinuti sa sajta: https://youth.adventist.org/GYD/ItemId/745#bottom

13

ASPEKTI LOKALNE CRKVE1. Subota: teologija crkve (ekklesia) – kako Biblija iznosi na sve­tlo dana ideju o lokalnoj crkvi.

2. Nedelja: misija lokalne crkve – kako omladina i mlađi odrasli mogu biti uključeni u misiju.

3. Ponedeljak: funkcije lokalne crkve Tela Hristovog (lokalna cr-kva) – duhovni darovi; kako mladi mogu da se uključe u rad crkve.

4. Utorak: pristavska služba mladih i mlađih odraslih – kako se mladi i mlađi odrasli članovi mogu uključiti u finansijsko po­slovanje lokalne crkve. Kako mlađi odrasli mogu biti duhovno odgovorni za finansijska sredstva kojima ih je Bog blagoslovio.

5. Sreda: paradigma liderstva lokalne crkve – objašnjenje struk­ture lokalne crkve; kako mladi mogu imati koristi od toga da dobro sarađuju sa svojim mentorima.

6. Četvrtak: važnost obožavanja – kako izraziti odanost Bogu; jedinstvo u različitosti.

7. Petak: adventistički identitet – šta vas određuje kao mladog adventistu.

8. Subota: crkva kao nevesta – kako mladi treba da se pripreme za Hristov dolazak.

14 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Marija Manderson radi kao pomoćnk urednika u Odeljenju za službu mladih pri Generalnoj konferenciji adventista sedmog dana, Silverspring, Merilend, SAD. Može se kontaktirati putem Man-dersonM@gc.adventist.org ili veb­sajta youth.adventist.org.

NEKA NAJVAŽNIJE STVARI BUDU NA PRVOM MESTUObjavljujte, čuvajte i promovišite jevanđelje onako kako Bog traži

Mnogo puta kad pitate ljude o ulozi hrišćanske crkve, oni o tome misle na osnovu učenja iz Novog zaveta, a prvo što im padne na pamet jeste Matej 28,18–20, gde Isus govori aposto­lima da objavljuju jevanđelje svim narodima.

Međutim, da li je to sve što je crkva pozvana da radi?Ne, Biblija kaže da crkva pripada Bogu i da joj je poverena

jedinstvena misija da objavljuje, štiti, promoviše i čuva jevan­đelje.

Pogledajmo šta Biblija (Stari i Novi zavet) kaže o ulozi lo­kalne crkve.

15

Isaija 12,14 Ovde vidimo da Bog daje Judi priliku da drugima govori šta je Gospod učinio da izbavi narod (Izrael) od njegovog greha.

Isaija 45,22 Zauzvrat, oni treba da ob­znane nevernicima (van crkve) u svim narodima šta je Bog učinio za njih i da ih usmere ka jedinom pravom Bogu.

Jezekilj 3,17–19 Odgovornost lokalne crkve jeste da svima prenosi poruku o spasenju. U ovom tekstu Bog poverava Jezekilju zadatak da prenosi Njegovu poruku i upozorenja. Ako ne propovedamo / ne preno­simo Njegovu poruku i ne upozoravamo ljude, oni neće imati mogućnost da biraju/prihvate tu poruku, te će um­reti, a to će biti naša krivica. Ona će nam pasti na pleća.

Jezekilj 38,23 Lokalna crkva obznanjuje koliko je Bog velik.

Malahija 1,11 Lokalna crkva sa svima će podeliti saznanje o tome koliko je Bog velik.

Tako vidimo da se Stari zavet završava s Malahijom, koji podseća ljude da sa svima podele saznanje o tome koliko je Bog dobar. Sada razmotrimo ulogu lokalne crkve u Novom zavetu.

Je li ona drugačija ili je ista?

16 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Matej 9,35–38 Isus ističe značaj molitve u službi/misiji za širenje je­vanđelja po svetu.

Dela 13,47 Hrišćani/članovi crkve deo su Božjeg cilja da za sebe spase celi svet.

2. Timotiju 2,15; 4,2; 2. Timotiju 3,16; Rimljanima 10,10–17.

Objava jevanđelja u središtu je misije crkve i to je neopho­dan deo procesa spasenja.

Rimljanima 10,10–17 Lokalna crkva je svetlost sveta i neophodan deo pro-cesa spasenja. Crkva je tu da spasava ljude.

Matej 28,19–20; Dela 2, 42; Efescima 4,12; Kološanima 1,28

Članovi treba da se pripreme za služenje, kako bi se cr-kva mogla izgraditi. Naše redovne službe treba prven­stveno da su usmerene ka podučavanju i obuci članova „da se sveti priprave za djelo službe, na sazidanje tijela Hristova” (Efescima 4,12).

Galatima 2,1–10; 1. Timotiju 1,3–4 i 3,15;Titu 1,9; 2. Timotiju 1,13

Sačuvati jevanđelje. Pavle govori o crkvi kao o osloncu i kamenu­temeljcu istine. Jedna od njenih dužnosti jeste da sačuva istinu o Isusu. Crkva mora verno da prenosi jevanđelje, da se protivi lažnom učenju i održava čistotu doktrine i morala kod svojih članova.

17

Efescima 3,10; 1. Korinćanima 12,12–26

Živeti jevanđelje i promovisati ga. Pavle kaže da preko crkve Bog obznanjuje svoju mudrost vladarima i vlastima na nebu. Zahvaljijući svetom životu svojih članova i svom jedinstvu u različitosti, crkva je pozvana da bude kaleidoskop jevanđelja koje propoveda.

Dela 13,47 Hrišćani su deo Božjeg cilja da ceo svet spase za sebe.

Nalog da bude misionar dat je svakom hrišćaninu, ali u drugom smislu, on je pre svega dat lokalnim crkvama. Narav­no da je dobro da crkva ispunjava naše društvene potrebe (pronalaženje prijatelja, mreža) i društveno korisne poslove (pomaganje beskućnika, davanje krvi, učešće u podeli hrane siromašnima itd.), ali ako ne sledimo Božju zapovest da objav­ljujemo, branimo, čuvamo i promovišemo jevanđelje, kao i da disciplinujemo i zadržavamo vernike, onda smo neuspešni u svojoj hrišćanskoj misiji.

Molitva je, prema Bibliji, prioritet broj jedan za dolaženje do ljudi i njihovo usmerenje prema spasenju.

Ukratko, crkva pripada Bogu i mora da radi onako kako On traži.

Ove tri stvari treba istaći u kućicama1. Postoje dve stvari koje lokalna crkva treba uvek da radi: da

pridobija duše nespasenih i da izgrađuje duše članova. Mi dopiremo (do nespasenih) i učimo (spasene).

2. Ako čitamo Bibliju, stih po stih, i knjigu po knjigu, mi je­demo neku vrstu duhovne hrane koja će nas jačati kako

18 Molitvena sedmica za mlade 2019.

bismo bili dobri Isusovi sledbenici. Bićemo prožeti Bož­jim planovima za naš život i za Crkvu.

3. Jeste li znali da ukoliko pročitate sva petogodišnja izda­nja serije Revival and Reformation Morning Watch (Jutarnji pogled na oživljavanje i reformaciju) na našem sajtu, to je kao da ste pročitali celu Bibliju. Da, u pet godina, malo po malo, možete pročitati celu Bibliju. To je hrana za dušu. Posetite sledeći link da biste skinuli Revival and Reforma-tion Morning Watch: https://youth.adventist.org/Resour­ces/Bible­readings.

19

Zapamtite, Molitvena sedmica je nešto više od obične sedmi­ce s propovedima. To je sedmica za ponovno duhovno povezi­vanje, a molitva i post jesu dva isprobana i ispitana načina da se približimo Bogu i razumemo Njegovu volju i svrhu svojih života.

Predloženi redosled bogosluženja1. Molitva2. Pesma3. Dobrodošlica i uvod4. Vreme za individualne molitve5. Pesma cele crkve / posebna pesma6. Propoved7. a) Grupna diskusija i molitva b) Podela u grupe od 7 do 10 članova i diskusija o pitanjima koja se nađu na kraju propovedi svakog dana c) Prihvatanje zahteva za molitvom i uzajamne molitve11. Pesma cele crkve12. Završne napomene13. Molitva (zajednička)

Prvi dan

SubotaPOZVANI

Tema: teologija crkve (ekklesia) – kako Biblija iznosi na svetlo dana ideju o lokalnoj crkvi

Pesma: 348 (Crkva ima jedan temelj)

Ključni tekst: Matej 16,18„A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovome kamenu sazida-

ću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.”

Ključna misao: Božja crkva je čvrsto sagrađena na jednom te­melju, koji je Isus Hristos, njen Gospod.

UvodDanas ćemo govoriti o teologiji crkve (ekklesia). Videćemo kako Biblija iznosi ideju o crkvi i njenoj odgovornosti da po­deli sa svima dobru vest o Isusu Hristu. Videćemo da je crkva skup ljudi koji su pozvani iz sveta za posebnu misiju – da po­zovu i druge i učine ih Isusovim učenicima. Naučićemo da je crkva utemeljena na Isusu i da je vrata paklena neće nadvla­dati. Otkrićemo da crkva nije samo građevina, već mesto na koje je Bog pozvao ljude da se okupljaju radi druženja, oboža­vanja i služenja.

Kao deo Hristovog tela, ljudi pozvani od strane Boga na­stoje da budu u Njegovom prisustvu i da ispunjavaju Njegovu

22 Molitvena sedmica za mlade 2019.

volju. Oni čeznu za međusobnim druženjem. Oni se redovno sastaju da osmisle i organizuju misiju i svedočenje kako bi mogli i dalje stvarati nove učenike i pozivati ih da postanu deo tela Isusa Hrista. Ljudi pozvani od Boga deo su Njegovog tela i predstavljaju Njegovu crkvu na Zemlji.

Današnja propoved uči:a) da je crkva više od obične građevine;b) da crkvu čine ljudi svih uzrasta koje je Bog pozvao;c) da je crkva utemeljena na Isusu Hristu;d) da ljudi koje je Bog pozvao imaju odgovornost da razvijaju

Njegovu crkvu tražeći druge ljude i pozivajući ih da budu deo Njegove crkve.

PropovedNeki Ga zovu učiteljem, neki Gospodom, a neki spasiteljem. Ali ko je On? Je li On bio samo učitelj? Je li bio iscelitelj? Ili je bio samo običan drvodelja? Pa, sve zavisi od toga koga pitate. taj skromni učitelj iz Nazareta bio je toliko toga za toliko ljudi...

Njegova majka rekla bi vam da je On bio njen obećani dar koji je negovala i čuvala od samog rođenja. Crkvene vođe mo­gle bi vam reći da ih je On uplašio svojom mudrošću i autori­tetom. Obični ljudi rekli bi vam da je On bio skromni učitelj iz Galileje, iscelitelj i čudotvorac koji je govorio kao neko ko ima autoritet, a ne kao književnici. Njegovi prijatelji rekli bi vam da je On bio njihov mentor, učitelj i prijatelj.

Ali kako neko tako skromnog porekla može posedovati takav autoritet? Šta Ga je to učinilo tako drugačijim? Zašto je imao toliko sledbenika?

Odgovor je jednostavan. On nije bio samo prorok, učitelj ili iscelitelj. On je bio i dalje jeste Sin Božji. Sve je u Njemu sadržano. Taj drvodelja iz Galileje bio je osnivač hrišćanske

23Prvi dan

crkve. On je Sin Božji. On je tvorac i svedržitelj i razlog iz kog Ga mi obožavamo i molimo Mu se i slavimo Ga.

Posle Njegove sramne smrti na krstu i Njegovog vaskrse­nja iz mrtvih, On je dao snagu i ovlašćenje svojim sledbeni­cima, zapovedio im da svuda objavljuju radosnu vest i da od svih ljudi čine učenike (Matej 28,18–20). Ti muškarci i žene, ispunjeni Svetim Duhom, zapalili su plamen koji se nikad neće ugasiti.

Išli su od sela do sela, od grada do grada, od zemlje do ze­mlje, propovedajući i učeći ljude. Dizali su crkve kuda god su išli. Uskoro se broj vernika i crkava toliko povećao da im je bila potrebna neka vrsta strukture i organizacije. Pitanjem strukture i organizacije pozabavićemo se u sredu.

Najvažniji koncept crkve, koji stalno moramo imati na umu, jeste da je ona utemeljena na Isusu. Crkva se dešava i postoji zbog Isusa. Kad god se fokus pomeri s Isusa na bilo šta drugo, onda to postaje samo još jedno obično društveno oku­pljanje. Nikad ne treba da izgubimo iz vida taj fokus. Nikad ne treba da dozvolimo da se značenje crkve izvitoperi ili iskoristi u neke druge svrhe, već treba da služi veličanju Isusa, koji je jedini tvorac i usavršitelj naše vere.

Danas ćemo nešto vremena posvetiti razumevanju pore­kla hrišćanske crkve i značenju reči ’crkva’ u njenom prvo­bitnom kontekstu. Vrlo je važno da taj temelj položimo na samom početku jer ako naša teologija ili učenje ili verovanje budu pogrešni, i naša praksa, ponašanje ili način na koji gra­dimo crkvu biće pogrešni.

Džared je bio odani član Hrišćanske adventističke crkve i pohađao je sekularni univerzitet u jednom malom gradu. On bi redovno pozivao svoje kolege na sedmično proučavanje Bi­blije, koje se održavalo u kući jednog člana lokalne crkve blizu studentskog naselja. Svaki put prijatelji bi cinično reagovali

24 Molitvena sedmica za mlade 2019.

na njegov poziv, podsmevajući se i izražavajući potpuni pre­zir prema religiji i uopšte prema ljudima koji idu u crkvu.

Jedan kolega bio je posebno skeptičan jer mu se činilo da su ljudi koji idu u crkvu neosetljivi za socijalne potrebe svoje zajednice i udaljeni od nje. Džared i još neki od njegovih prija­telja iz crkve počeli su da traže način na koji Isusovo jevanđe­lje u potpunosti može da se primeni na svetovno okruženje. Složili su se da prvo naprave procenu potreba. Ustanovili su da se mnogi studenti bore da zadovolje osnovne potrebe i da su previše zauzeti usklađivanjem dnevnih poslova s progra­mom studija, tako da im ne ostaje vremena za crkvu.

Uz pomoć članova njegove grupe za proučavanje Biblije oni su osmislili projekat „Hajde da operemo vaš veš”. Razni članovi crkve dobrovoljno su otvorili svoje domove da bi po­mogli studentima univerziteta time što će im svake sedmice oprati rublje. Džaredove kolege ne samo da bi dobile opran veš, već bi im se servirao i topli obrok i dobijali bi pakete hra­ne zahvaljujući članovima lokalne adventističke crkve.

S vremenom, Džaredu više nije bilo teško da pridobije neke od tih studenata da mu se pridruže u proučavanju Bi­blije. Na kraju je Džaredov projekat prerastao u novu crkvenu jedinicu koja se tako brzo širila da je angažovan jedan mladi pastor da podučava i brine se o toj grupi, većinom studentima univerziteta. Ta grupa je i dalje aktivna u društvenoj zajedni­ci i predstavlja klasičan primer za ono što je moguće ostvari­ti kad je crkva više usmerena ka potrebama ljudi umesto da bude samo fizički centar za bogosluženje.

Mnoge mislioce i učenjake mučili su koncepcija i pojam religije i crkve. Svetovni um i društvo uopšte bore se s uobiča­jenim shvatanjem crkve kao fizičkog centra za bogosluženje. Tako sam ja nedavno bio pastor crkve u jednoj naprednoj za­jednici. Preko puta crkve skupljala se grupa mladih ljudi sred­njeg imovnog stanja radi druženja s prijateljima. Oni nikad

25Prvi dan

nisu reagovali na naše pozive da učestvuju u tradicionalnim verskim aktivnostima. Jedan mladi par s univerziteta, koji je pripadao našoj crkvi, organizovao je akciju pomoći zajednici na početku školske godine. Tada su se pojavili neki od onih koji nikad nisu hteli da prisustvuju bogosluženju. Pretežno konzervativni članovi crkve izrazili su nezadovoljstvo što ti ljudi „van crkve” koriste darežljivost ostalih članova crkve. Dovoljno je reći da je to značilo i kraj tog projekta.

(Čitalac ovde treba malo da zastane, a zatim da nastavi s pi-tanjima u daljem tekstu.)

I onda, šta je crkva? Ili možda – gde je crkva? Da li moramo da idemo u crkvu, i ako je tako, kuda? Da li je crkva samo gra­đevina u koju odlazimo?

Ovo je nekoliko od mnogih pitanja kojima želimo da se pozabavimo u današnjoj pouci. Proučićemo poreklo i defini­ciju crkve da bismo dobili jasno biblijsko shvatanje crkve, ka­kvo je Isus od početka tražio.

Reč ’crkva’ potiče od grčke reči ekklesia. Ekklesia jednostav­no znači ’oni koji su pozvani’. U ranoj crkvi ili novozavetnoj crkvi, crkva se nikad ne pominje kao neka građevina s uspo­stavljenim bogosluženjem u određeno vreme.

Mi smo usvojili lošu teologiju za crkvu koja je svodi samo na fizičku lokaciju ili građevinu u koju ljudi dolaze. Moja sopstvena slika crkve iz detinjstva jeste mala drvena zgrada u selu ili zajednici s ogromnim zvonom koje zvoni u nedelju ujutro kako bi ljudi znali da je vreme da se počnu okupljati na bogosluženju.

U našoj porodici rasli smo kao adventisti sedmog dana. Mi nismo imali takvo zvono sa spoljne strane koje ljude poziva da dođu u crkvu. Međutim, imali smo manju verziju zvona u unu­trašnjosti crkve, koje je označavalo početak bogosluženja ili pre­lazak s jedne službe na drugu. Čak smo imali i pesmu o tome.

26 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Ima jedna crkva u dolini pored šumeNema lepšeg mesta u toj doljiNijedno mesto nije mom detinjstvu dražeOd male drvene crkve u dolini.Kako je slatko u vedro subotnje jutroSlušati reski zvuk zvonaOno tako slatko pozivaO, dođite u crkvu u dolji.

I tako je u naše učenje i teologiju usađen taj koncept crkve samo kao građevine u koje se ide. Crkva je samo mesto gde smo fizički prisutni u predviđeno vreme svake sedmice.

U ranoj crkvi i u mislima crkvenih otaca mi nismo išli u crkvu ili dolazili do crkve, stvarne građevine, mi nismo išli na službu u 9.15 ili 11.00, već smo činili crkvu.

Crkva je skup vernika (pozvanih ljudi) koji idu od kuće do kuće, od zajednice do zajednice učeći nove vernike i stvaraju­ći još više učenika koji će ići od kuće do kuće i od zajednice do zajednice učeći nove vernike da rade to isto. I tako se ciklus nastavlja uvek iznova do u beskraj.

Evo šta piše u Delima 2,42–47:„I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u

lom ljenju hljeba, i u molitvama. I uđe strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu. A svi koji vjerovaše bijahu zajedno, i imahu sve zajedno. I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše. I svaki dan bijahu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hljeb po kućama, i primahu hranu s radosti i u prostoti srca. Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umno­žavaše društvo onijeh koji se spasavahu.”

To je biblijska teologija crkve; to je model iz Novog zaveta.Koncept učenika u Novom zavetu podrazumeva da je sva­

ki član učenik ili sluga ili propovednik.

27Prvi dan

U danima reformacije bilo je vrlo teško, ako ne i nemo­guće, za pozvane, ili one koji su pripadali telu Hristovom, da ostanu na nekom određenom mestu. Ljudi koji su prihvatali učenja Svetog pisma bili su progonjeni i lovljeni kao divlje ži­votinje koje treba ubiti.

Ti rani reformatori našli su utočište u planinama, među stenama i u pećinama. Oni bi se držali zajedno u tim pećina­ma ili među stenama, moleći se i čitajući Sveto pismo. Pošto je Biblija bilo malo, decu i mlade su učili da pamte velike delove Svetog pisma, kako bi ih mogli ponavljati po sećanju. Oni nisu imali neku građevinu u koju bi išli, kao što mi imamo danas.

Crkva je bila vrlo jaka i živa, i u dobrom stanju, ali je njiho­vo mesto okupljanja bilo svako mesto u koje su mogli da po­begnu od gonilaca. U mnogim delovima sveta vernici se čak i danas okupljaju pod drvećem ili u kućama, ili bilo gde drugde, samo da bi iskusili jedinstvo i druženje s Bogom. Oni idu od mesta do mesta, od sela do sela, ponekad pešice prevaljujući velike razdaljine kako bi svima doneli dobru vest Hristovog jevanđelja.

Biblija jasno kaže da kao sledbenici Hristovi upravo to tre­ba da radimo kad se naša srca preobraze i kad dostignemo ispravno razumevanje crkve. Proučite sledeći iskaz Elen Vajt:

„Crkva je od Boga određeno sredstvo za spasenje čoveka.Ona je organizovana za službu i njena misija je da svetu obja­vi jevanđelje. Od samog početka Bog je želeo da Njegova crkva pokaže svetu Njegovu puninu i Njegovu dovoljnost. Vernici Crkve, oni koje je pozvao iz tame k čudesnom videlu svome, treba da odražavaju Njegovu slavu” (Dela apostolska, str. 9).

Biblija takođe kaže da su ti novi vernici dodavani crkvi kroz svakodnevna krštenja i da su postali učenici Isusa Hri­sta. Oni su pozivani iz svog uobičajenog načina života u novi život s Isusom. To je takođe uključivalo službu ljubavi i sao­sećanja s drugima.

28 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Kad bi se novi vernici pridružili crkvi, oni bi zauzvrat bili podučavani kako da idu i stvaraju nove učenike, tako da su po­zvani bili stalno zauzeti pozivanjem drugih. Danas neki ljudi taj proces nazivaju rasađivanjem crkve. Oni su vodili brigu o novim članovima crkve i učili ih kako da i sami ponavljaju taj model stvaranja novih učenika idući od kuće do kuće, od sela do sela, od grada do grada, pozivajući, podučavajući, odgaja­jući ljude, da bi potom otišli dalje do sledećeg grada ili sela.

To je novozavetni model crkve (ekklesia): skup ljudi koji su pozvani iz sveta za posebnu misiju – da zovu i druge i vode ih dok ne postanu Isusovi učenici. To je biblijska teologija crkve. Kao omladina i mlađi odrasli, hajde da se ove sedmice moli­mo da nam Bog pokaže kako se možemo bolje uključiti u taj model stvaranja učenika. U narednih sedam dana istražiće­mo razne koncepte kako bismo došli do praktične primene u svom životu.

Videćemo kako možemo iskoristiti svoje različite darove i talente za rast i širenje crkve. Ustanovićemo da biti član crkve znači mnogo više od okupljanja ljudi jednom sedmično radi bogosluženja ili druženja. Otkrićemo pravu suštinu i radost i uzbuđenje koji dolaze od ličnog, praktičnog uključivanja u proces stvaranja učenika.

Želim da se vratim na sâm početak ovog predavanja. Neki Ga zovu učiteljem, neki Gospodom, a neki spasiteljem. Ali ko je On? Je li On bio samo učitelj? Je li bio iscelitelj? Ili je bio samo običan drvodelja?

Isus je postavio ista ta pitanja svojim učenicima dok su razgovarali jednog dana. Biblija kaže da ih je pitao sledeće: „Šta ljudi kažu da sam ja?”, a oni su Mu davali različite odgo­vore. Neki su Ga zvali učiteljem, neki Gospodom, a neki spa­siteljem. Ali ko je On zaista bio? Da li je bio samo učitelj? Da li je bio iscelitelj? Ili samo jedan običan drvodelja? Pa, sve zavisi od toga koga pitate. Taj skromni učitelj iz Nazareta bio je to­

29Prvi dan

liko toga tolikim ljudima... „Neki kažu da si prorok, neki kažu da si Ilija, a neki da si Jeremija.”

Ali tada se Isus vrlo direktno obratio svojim učenicima. Upitao je: „A šta vi mislite, ko sam ja?” A Petar, kao i obično, progovori: „Ti si Hristos, sin Boga živoga.” Na šta je Isus od­govorio: „Blago tebi, Simone, sine Jonin! Jer tijelo i krv nijesu tebi to javili, nego otac moj koji je na nebesima.” On je po­hvalio Petra za njegovo shvatanje i dao jednu od najsnažnijih odrednica za svoju crkvu.

On je rekao: „Na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju, i vra­ta paklena neće je nadvladati.” Božja crkva sagrađena je na Isu­su. On je temelj svoje crkve. To je istina koja je otkrivena Petru. Isus je Hristos. On je sin Božji. Bog gradi svoju crkvu na svom sinu Isusu. Zbog toga je ta crkva jaka i biće uvek jaka. Sâm Bog je začetnik i usavršitelj naše vere. On je početak. On je kraj.

Božja crkva čvrsto je sazidana na jednom temelju, a to je Isus Hristos, njen Gospod. Pozvani smo da budemo deo takve crkve. Kad prihvatamo Isusa Hrista, ne samo da postajemo deo Njegove crkve, već i deo Njega. Mi smo udovi Njegovog tela i postajemo delom Njegove božanske prirode.

Nije ni čudo da radosno pevamo s pesnikom: „Tako mi je drago što sam deo Božje porodice.” Radujmo se i budimo za­dovoljni što smo deo Božje porodice. Prihvatimo svoj identitet kao deo ovog svetskog pokreta koji je zasnovan na Isusu Hristu.

Provedimo neko vreme svakog dana u sedmici tražeći od Boga da nas ispuni svojim Duhom i u naša srca usadi potrebu da budemo aktivni učesnici njegovog modela stvaranja uče­nika. Potražimo Njegovu silu i vođstvo da bismo ponovili rev­nost rane crkve u odlasku od mesta do mesta, pozivajući nove ljude i učeći ih da nastave ciklus stvaranja drugih učenika, koji će sa svoje strane dalje pozivati druge, sve dok ne dođe do bujnog rasta i žetve u Božjem carstvu.

30 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Pitanja za diskusiju1. Šta znači reč ekklesia?2. Zašto se kaže da mi činimo crkvu, a ne da idemo u crkvu?3. Šta je odgovornost onih koji postanu članovi crkve?

Drugi dan

NedeljaMISIONARI KOD KUĆE

I VAN ZEMLJETema: misija lokalne crkve – kako omladina i mlađi odrasli mogu biti uključeni u misiju

Pesma: »Gledam u Hrista«, Pesmarica Hrišćanske adventističke crkve, br. 183.

Ključni tekst: Matej 28,19–20

Ključna misao: Život koji živimo svakog dana moćno je sve­dočanstvo o preobražujućoj moći Isusove blagodati.

UvodDanas ćemo učiti o misiji crkve. Videćemo kako se omladi­na i mlađi odrasli članovi mogu uključiti u misiju. Za svakoga uvek postoji neka uloga u ispunjavanju misije koju je Bog dao svojoj crkvi. Mnoge organizacije i firme danas izlažu svoju misiju u holu ili u prijemnom delu kancelarije. Neke su napra­vile kompletan dokument koji obuhvata viziju i opis misije, kao i strateške ciljeve kompanije.

Biblija je zvanični Božji dokument koji iznosi Njegov plan za spasenje čoveka. Taj plan spasenja u suštini je sveobuhvat­

32 Molitvena sedmica za mlade 2019.

ni Božji strateški plan. Svaka knjiga i poglavlje Biblije detalj­no otkrivaju i objašnjavaju Božji plan za spasenje čoveka.

Kad je Isus došao na Zemlju, dao je sažetiji i konkretniji opis misije svoje crkve. On se može naći u Mateju 28,19–20. Danas ćemo malo vremena posvetiti razmatranju sledećeg:a) Koja je Hristova misija za Njegovu crkvu?b) Kako omladina može doprineti sveobuhvatnoj misiji Bož­

je crkve?c) Predstavićemo konkretne mogućnosti i projekte za misiju

u koju su uključeni i mogu biti uključeni mladi hrišćani.d) I najzad, uputiće se poziv svakom mladom čoveku da se po­

sveti aktivnijem učešću u lokalnoj ili prekomorskoj misiji.

PropovedVećina vas koji ovo čitate premlada je da bi se sećala vremena kada se adventistička omladina nazivala misionarskim do­brovoljcima. Neki od starešina možda se sećaju pesme koju smo tada pevali. Ona glasi ovako:

Misionarski dobrovoljci predstavljaju pravu službu,Dok prenosimo poruku jevanđelja po celom svetu.Dobrovoljci, dobrovoljci, kako volim taj naziv,Dobrovljci, dobrovoljci, koji objavljuju Isusa.Odano, mi radimo svakog dana,Neprestano i u godinama koje dolaze.M – znači da smo misionariV – znači da smo volonteri.

To je bio poziv na okupljanje u svakom programu za mla­de. Mladi su se zagrevali i motivisali da učestvuju u Božjoj službi svaki put kad bismo zapevali našu tematsku pesmu. Danas ćemo posvetiti malo vremena obrazloženju toga kako mladi mogu da budu aktivni misionari u lokalnoj crkvi.

33Drugi dan

Juče smo dali biblijsku definicuju crkve. Prema toj defini­ciji, oni koji su članovi crkve pozvani su da idu i stvaraju nove članove. Na početku jučerašnjeg izlaganja ustanovili smo da je osnivač crkve Isus Hristos. Drugim rečima, crkva se temelji na Isusu Hristu.

To znači da svi koji postanu članovi hrišćanske crkve au­tomatski postaju i deo Hristovog tela i da, prema tome, naloge dobijaju od Njega, koji je poglavar i temelj naše crkve. Posle Njegovog vaskrsenja iz mrtvih, a pre vraćanja na nebo, Hri­stos je svojim učenicima dao jasan i konkretan zadatak.

Taj nalog nalazimo u Mateju 28,19–20:„Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime oca i sina

i svetoga Duha. Učeći ih da sve drže što sam vam zapovijedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka. Amin.”

Ovaj pasus Svetog pisma obično se naziva Velikim nalo­gom. Drugim rečima, to je Hristova izjava o misiji Njegove crkve. Pošto je crkva skup pozvanih vernika, a ne samo gra­đevina, ovaj nalog se odnosi na sve nas koji smo pozvani. To je opis misije za sve one koji pripadaju telu Hristovom, bez obzira na godine.

Kako to znamo? Jer On kaže: „[...] i evo ja sam sa vama u sve dane do svršetka.” Hristos očekuje da Njegovi odani sled­benici vrše ovu važnu misiju sve dok svet postoji, i sve dok postoji bar jedna preostala duša koju treba načiniti učenikom i spasti.

Sada dopustite da ponovo istaknem jedan važan detalj koji postoji u našoj teologiji.

Vidite, ako su naša teologija ili učenje ili verovanje po­grešni, onda će i naša praksa, ponašanje i odnos prema crkvi takođe biti pogrešni. Taj nalog nije dat izabranoj nekolicini u crkvi. To nije bio nalog samo apostolima ili evanđelistima ili pastorima ili crkvenim vođama. To je misija crkve, pozvanih, svih koji pripadaju telu Hristovom.

34 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Uputstva su data pozvanima da idu i stvaraju učenike ili sledbenike koji će nastaviti da stvaraju nove učenike sve do kraja sveta. To je za mene uzbudljiva i intrigantna vest. Uzbu­đuje me saznanje da je razlog što sam ja danas član crkve taj što je neko pre mene bio odan toj misiji i sledio nalog koji je Isus ostavio pre toliko vekova.

Zamislite šta bi se dogodilo da je pre petsto godina jed­na grupa učenika rekla da to više nije potrebno, niti da se to traži od njih. Imamo dovoljno učenika i nalog više ne važi. Zaustavimo dalje podučavanje i propovedanje jevanđelja. Svi koji treba da budu spaseni, već su spaseni. Sada možemo da prestanemo sa stvaranjem novih učenika.

Nadam se da shvatate šta sam hteo da kažem. Ne postoji trenutak u istoriji našeg sveta kad taj nalog postaje nevažan ili zastareo. U protivnom, vi i ja nikada ne bismo imali privi­legiju da budemo deo ovog ogromnog pokreta koji obuhvata telo Hristovo. I još važnije od toga, bili bismo izgubljeni ljudi, bez nade ili mogućnosti da se spasemo.

Postoji li danas uloga za pastore i starešine crkve u Veli­kom nalogu? Naravno da postoji. Postoji li uloga za đakone i đakonice, evanđeliste i one koji rade s Biblijom? Naravno. Postoji li uloga za literarne evanđeliste, učitelje i lekare? Si­gurno. A postoji li uloga omladine i mlađih odraslih članova crkve u ispunjavanju ovog velikog naloga? Pogodili ste. Da, imate takvu ulogu. Ja imam ulogu i mi svi imamo da odigramo važnu ulogu u ispunjavanju Hristove misije.

U stvari, mladi ljudi mogu da utiču na druge mlade ljude onako kako pastori i starešine crkve nisu u stanju. Omladina i mlađi odrasli članovi imaju uticaj na svoje vršnjake kakav nema nijedan odrasli član ili evađelista. Kao članovi Hristo­vog tela vi imate jedinstvenu i zavidnu prednost koju niko drugi nema. Ne samo da imate pristup svojim prijateljima i vršnjacima, već vam je na raspolaganju i široki svet tehnologi­

35Drugi dan

je i društvenih mreža. Imate uticaj i sredstva koja su najvećim delom nedirnuta i neiskorišćena.

„Ma kakvi bili vaši talenti i ma koliko ih imali, setite se da ste vi samo upravitelji darova. Bog vas stavlja na probu, daje vam mogućnost da pokažete svoju vernost. Njemu dugujete sve svoje sposobnosti. Njemu pripadaju vaše snage, fizičke, umne i moralne, i za Njega treba da ih upotrebite. Vi ćete mo­rati položiti račun Onome koji vam je sve dao: vreme, uticaj, sposobnosti, veštinu. Ove darove možemo najbolje upotrebiti ako se ozbiljno trudimo da izvršimo veliki Božji plan u cilju podizanja čovečanstva.” (Poruka mladim hrišćanima, str. 48)

Mnoge crkve krvare i guše se jer ili nemaju podmladak ili u klupama sede neiskorišćene mlade snage. Zar ne bi bilo uz­budljivo kad bi vođe mladih nadahnule i okupile te učenike kako bi i oni bili uključeni u nalog koji je Isus ostavio svim svojim sledbenicima? Zar sada nije pravo vreme da se mladi ljudi vrate poukama iz Svetog pisma i nadahnu da iskoriste svoje darove kako bi pomogli u ispunjavanju Velikog naloga?

„Sa takvom armijom radnika kao što su naši mladi, pravil­no obučeni, vernici, koliko bi se brzo poruka o razapetom, va­skrslom i uskoro dolazećem Spasitelju moglo preneti celom svetu!” (Vaspitanje, str. 271).

Omladino, vi ste podjednako deo tela Hristovog, pozva­nih, crkve, kao i svi drugi. Sada provedite malo vremena po­novo čitajući Veliki nalog, koji je dao naš zapovednik i prija­telj Isus Hristos.

„Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime oca i sina i svetoga Duha. Učeći ih da sve drže što sam im zapovijedao; i evo ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka.” (Matej 28,19–20).

Veliko pitanje koje danas postavljamo jeste kako to ura­diti. Kako omladina i mlađi odrasli postaju aktivni učesnici

36 Molitvena sedmica za mlade 2019.

misije crkve? Gde možemo naći korisnu službu? Kako se mo­žemo angažovati?

Ja takva pitanja dobijam mnogo puta. U stvari, ja sam kao lokalni pastor osoba na koju upućuju ljude koji postavljaju takva pitanja. Za svako pitanje na koje starešine nemaju od­govor, najlakše je čoveka poslati da pita pastora. I to s pravom jer pastor kao duhovni vođa tela Hristovog treba sebi kao pri­oritet da postavi ponudu raznih mogućnosti za uključivanje svakog člana u misiju crkve.

Pa kako se onda omladina može angažovati u misiji crkve? (Svestan sam da ne mogu svi imati iste duhovne darove ili talente. Sutra ćemo se na predavanju pozabaviti duhovnim darovima.)

Ali sada, dok se okupljamo radi molitve, ima mnogo omla­dine i mlađih odraslih članova koji se osećaju posebno pozva­nima za misije i koji su odlučili da tokom jedne ili dve godine napuste udobnost svog doma kako bi putovali u razne zemlje i prenosili jevanđelje. Neki možda neće preći okean, već na­meravaju da služe u svojoj zemlji, tamo gde se njihovi talenti mogu najbolje upotrebiti za određenu službu.

Mnogi mladi rade zajedno s pastorima i laicima u raznim misionarskim poduhvatima. Neki talentovani muzičari šire jevanđelje kroz muziku ili pesmu. Omladina i mlađi odrasli članovi koji poznaju medicinu i zdravstvenu zaštitu rade za­jedno s propovednicima nudeći niz usluga, počev od časova kuvanja do predavanja o zdravlju ili vođenju zdravstvenih klinika.

Mladi članovi s veštinom građenja mnogo putuju, dobro­voljno učestvujući u izgradnji mesta za bogosluženje u uda­ljenim selima i gradovima, po celom svetu. Jevanđelje se ne širi samo kroz propovedi. Mladi ljudi, vešti u tehnologiji, do­brovoljno nude svoje usluge u prenošenju jevanđelja preko radija, televizije ili raznih platformi na internetu.

37Drugi dan

Vi možda osećate da za vas kao mladu osobu nema mesta. Ne znate da svirate neki instrument, niti da pevate, niti da dr­žite predavanja o zdravlju, niti da gradite, ali ste učitelj, savet­nik ili znate kako se usrdno moliti Bogu. Onda jednostavno, kao Aron, možete nositi alat; ili sređivati materijal, ili pozivati iz društvene zajednice. Ima toliko načina da budemo korisni u izvršenju naloga za širenje jevanđelja.

Još je važnije da mladi budu moćno svedočanstvo o Božjoj blagodati i spasenju svojim stilom života. Naš svakodnevni život je svedočanstvo, živi dokaz snage obraćenja kroz Isuso­vu blagodat. Kuda god idemo, mi propovedamo jevanđelje, mi utičemo na druge svojim ponašanjem, svojim rečima i onim šta radimo. Jevanđelje je daleko moćnije kad se proživljava i primenjuje u praksi nego kad se izgovara ili podučava.

Uz toliko mutnih stvari kod današnjih ljudi na visokim položajima – integritet, poštenje i profesionalizam na rad­nom mestu predstavljaju moćno svedočanstvo za Hrista. Sâm naš govor i izgled, kao i razlika u odnosu na ono što jedemo ili ne jedemo za ručak mogu biti početak prilike za svedočenje. Nikad ne treba da potcenjujemo uticaj svojih navika i svakod­nevnog načina življenja. Mi smo Božji svedoci i propovednici gde god živeli, radili ili svirali. Propovedi koje imaju najduži uticaj jesu one koje se vide, a ne one koje se izgovore.

Zbog toga je 2013. Odeljenje za mlade pri Generalnoj kon­ferenciji realizovalo projekat pod nazivom Globalni dan mla­dih (GYD). To je poduhvat koji uključuje mlade u akcije dobre volje i ljubaznosti treće subote u martu svake godine. Stotine i hiljade mladih ljudi širom sveta šire jevanđelje po ulicama na konkretan način. Na veb­sajtu GC Youth (Odeljenje za mlade pri Generalnoj konferenciji) rečeno je sledeće:

„Vizija Globalnog dana mladih jeste da se adventistička omladina ponovo ostvari kao globalni pokret za službu, dopri­noseći širenju večnog jevanđelja i pripremi za drugi dolazak

38 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Isusa Hrista. Vera je mnogo više od običnog odlaska u crkvu i slušanja propovedi. Istinsko upražnjavanje vere uključuje otkrivanje Božje ljubavi kroz proživljavanje Isusovog naloga za širenje jevanđelja, koji nam je dao pre nego što se uzneo na nebo: kroz sve vrste nesebičnih dela koja očajnim ljudima ukazuju na nadu u bolji svet koji nam je On omogućio. Zasno­vana na završnim Isusovim rečima u priči o dobrom Samarja­ninu: ’Idi i ti čini isto’ (Luka 10,25–37), tema Globalnog dana mladih jeste ’Budi (i sâm) propoved’.”

Te jedine subote u godini mladi predstavljaju propoved umesto da slušaju ili govore tradicionalnu propoved. To je prava ljubav na delu. To je ispunjavanje u praksi Velikog na­loga Isusovog da se jevanđelje propoveda po celom svetu. Nema veće radosti nego ići Isusovim stopama, biti Njegove ruke i noge delujući na ljude i menjajući im život nabolje.

Mladi ljudi takođe redovno služe svake subote da doče­kaju i pozdrave one koji dolaze u crkvu. Neki su odlični u pri­premi i podeli obroka. Kao što kaže mudri Solomun, sve što ti dođe na ruku da činiš, čini po mogućnosti svojoj. Nema gra­nica tome koliko neko može biti od koristi ako sebe ne stavlja na prvo mesto, već pusti da ga Duh Sveti upotrebi za nešto.

Ja se molim da Hristov nalog za misiju učinite svojim lič­nim nalogom. Ukratko, nikad ne zaboravite da je razlog što ste danas deo Božje velike porodice taj što su učenici pre vas bili posvećeni ispunjenju Velikog naloga. Oni su ga podelili s nekim ko ga je dalje delio s vama kako biste vi bili spaseni Božjom blagodaću.

Neko ko je ovu dobru vest podelio s vama mogao je biti vaš otac ili majka, ali znate šta? Oni su je delili. Ta osoba mo­gla je biti vaš prijatelj ili sused, ali znate šta? Oni su je podelili s vama. To je mogao biti vaš drug iz razreda ili učitelj. I oni su je delili. To je mogao biti i pastor ili evanđelista. I oni su je delili. Bog je uvek imao verne, voljne, poslušne učenike koji

39Drugi dan

su nesebično delili poruku o spasenju koju i mi imamo prei­mućstvo da dalje delimo.

Da li znate nekoga, bilo koga iz svog okruženja, zajednice, škole ili bilo kog drugog mesta ko treba da bude spasen? Zna­te li nekoga čiji se život može promeniti nabolje kad bi samo znao šta Bog može da učini za njega, kao što je već učinio za vas? Imate li neki dar ili talenat ili bilo šta što možete upotre­biti da pomognete toj osobi da postane Isusov učenik?

Hajde da sada provedemo nekoliko minuta u molitvi i da od Boga tražimo da stavi na vaše srce nekoga koga biste upu­tili ka Njemu.

Pitanja za diskusiju:1. Zašto se tekst iz Mateja 28,19–20 naziva Velikim nalo­

gom?2. Koja je uloga onih koji su sledbenici ili učenici Isusa u mi­

siji?3. Razgovarajmo o tome šta vama znači Isusovo obećanje da

će biti sa nama do svršetka veka?

Treći dan

PonedeljakNEGOVANJE MOG DARA

Tema: funkcije lokalne crkve Tela Hristovog (lokalna crkva) – duhovni darovi; kako mladi mogu da se uključe u rad crkve

Ključni tekst: Joilo 2,28–29

Ključna misao: Svako od nas, bez obzira na to koliko je mlad ili star, ima neki duhovni dar koji se mora podsticati i razvijati radi građenja tela Hristovog i rada misije.

UvodDanas ćemo pažnju usmeriti na rad crkve ili tela Hristovog koji se odnosi na duhovne darove i način na koji mladi mogu da se iskoriste za služenje u okviru rada crkve. Božji Sveti Duh dat je svakom učeniku Isusa Hrista. Na Pedestnicu je došlo do neviđenog izlivanja Duha Svetoga, kao ispunjenja proročan­stva koje je dao Joilo u svojoj knjizi (2,27–28).

Bog, Duh Sveti, daje duhovne darove svakom članu Božje crkve. Te darove treba upotrebiti za izgradnju tela Hristovog i rad propovednika. Svi darovi i veštine potrebni su kako bi se ispunila misija. Mladi imaju neke posebne darove i veštine koji mogu biti vrlo korisni za rad propovednika.

Neke osobe osećaju da nemaju nikakve darove ili talente ili ne znaju da prepoznaju svoje darove. Mladi mogu koristiti spoznaje svojih duhovnih mentora kao pomoć u prepoznava­

41Treći dan

nju svojih duhovnih darova. Postoji niz duhovnih sredstava koja mogu pomoći u tom procesu. Jedno takvo je na kraju da­našnje prezentacije.

Danas ćemo odvojiti malo vremena da:a) naučimo nešto više o ulozi Duha Svetoga;b) prepoznamo darove i veštine u lokalnoj crkvi;c) shvatimo zašto su potrebni svaki dar i svaka veština da bi

se ispunila misija;d) napravimo popis duhovnih darova kako bismo među nji­

ma prepoznali sopstvene specifične duhovne darove.

PropovedUzbudljivo je znati da je On prilikom izbora muškaraca i žena za svoj pokret širom sveta uzimao obične muškarce i žene da čine telo Hristovo, crkvu ili takozvane pozvane. Bilo da živi­mo u malim ili velikim gradovima, skromnim selima ili seo­skim područjima, gde god je neka grupa vernika koji čine telo Hristovo, uvek postoji i pomazanje našeg života Svetim Du­hom da bismo postali aktivni učesnici u Njegovom pokretu u celom svetu.

Ali u koju svrhu? Zar Bog nije mogao sâm da obavlje sve funkcije u svojoj crkvi? Zašto sam Mu potreban ja da igram ulogu u spasavanju ljudi? Zar to nije ekskluzivno Božje pra­vo? Da li sam zaista potreban Bogu kao aktivni učesnik u svo­joj lokalnoj crkvi? To su neka od pitanja kojima ćemo se baviti u nastavku svoje priče o Božjoj crkvi.

Recite mi na šta bi to ličilo kad bi se jednog dana grupa uz­gajivača krompira iz nekog obližnjeg sela pojavila u vašoj gi­mnaziji ili univerzitetskom naselju da bi održala predavanje o Ajnštajnovoj teoriji relativiteta ili Njutnovim zakonima kre­tanja ili nekoj sličnoj temi? Kakva bi bila vaša prva reakcija? Možda biste bili šokirani. U neverici. Nema šanse. Nemoguće da se ovo događa. Verovatno bih i ja tako reagovao.

42 Molitvena sedmica za mlade 2019.

E sad, da li možete zamisliti sebe kao mlađu odraslu oso­bu iz Egipta, koja hoda ulicama Jerusalima jednog jutra i čuje grupu većinom ribara, bez formalnog obrazovanja, kako go­vori tečno vašim maternjim jezikom. Uzgred, to i nisu bili Egipćani, već Jevreji iz Jerusalima koji uglavnom govore grčki ili hebrejski, a ne arapski ili aramejski. Upravo to čitamo u De­lima, poglavlje 2, gde su neki ljudi baš tako radili. U vreme Pe­desetnice, Duh Sveti se izlio na malu grupu vernika okuplje­nu u gornjoj sobi. Petar je ustao i počeo da propoveda velikoj grupi ljudi koja je doputovala u Jerusalim radi proslave Pashe. Biblija kaže da su, dok je on govorio, ostali učenici, uglavnom neobrazovani ribari, počeli da prevode Petrovu propoved na jezike ljudi koji su stigli iz raznih zemalja na praznik Pashe.

U svom izlaganju On je ovako citirao proročanstvo iz knji­ge Joilove:

„I poslije ću izliti duh svoj u svako tijelo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare. I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj” (Joilo 2,28–29) .

Prorok Joilo predvideo je do tada neviđeno ispoljavanje Duha Svetoga u poslednjim danima. Zadivljujuće i uzbudljivo otkrivanje talenata desiće se kad mladi i stari dožive izlivanje Božjeg Duha kao što je prorekao Joilo. Do tada neviđeni talen­ti, darovi i sposobnosti pokazaće se kod onih koji su ih dobili od Boga. Prema rečima proroka mladi ljudi će imati uzvišene vizije i otkrivenja o tome šta je Božja namera za njihov život. To će se potvrđivati i podupirati mudrošću datom starijim hri­šćanima u snovima.

IspunjenjeOvo proročanstvo Petar je naveo kao delimično ispunjeno u vreme Pedesetnice, ali kao i mnoga druga proročanstva iz Biblije, ono se može dva puta primeniti i vrlo je relevantno i

43Treći dan

primenljivo i na ove poslednje dane. Apostol Pavle potvrdio je ulogu Duha Svetog u obezbeđivanju i deljenju darova u Božjoj crkvi. U 1. Korinćanima 12,4–11, on navodi niz darova koje je Duh Sveti doneo hrišćanskim vernicima. Tu su između ostalih darovi učitelja, vođa, pastora i njihovih pomagača.

Elen Vajt piše:„Bog je crkvi dao različite darove. Oni su dragoceni na

svom pravom mestu i svi mogu delovati kao deo pripreme lju­di za skori Hristov dolazak” (Evanđeoski radnici, str. 481).

Iz Svetog pisma jasno se vidi da Bog nikad ne namerava da svi duhovni darovi budu objedinjeni u jednoj osobi. Isto tako, vrlo je jasno da Bog želi i garantuje da će svi koji su nanovo rođeni zahvaljujući Njegovom Duhu Svetom postati korisnici jednog ili više duhovnih darova. Imajte na umu da duhovni darovi nisu isto što i prirodni darovi, nešto što svako ima, već da samo ponovo rođeni hrišćani imaju te duhovne darove. Svi darovi, uključujući darove vere i blagodati, dati su čove­čanstvu od strane Božjeg Svetog Duha. Mi smo počastvovani time što ih primamo i koristimo u svrhe koje Bog odredi. Kao hrišćanski učenik, svaki mladi adventista može biti siguran da mu je taj dar već na raspolaganju kao i svakom drugom hrišćaninu, mladom ili starom, zrelom ili nezrelom.

ObećanjeIsus je obećao svojim učenicima pre nego što je napustio ovaj svet da će im poslati drugog utešitelja, koga je označio kao Duha Svetog. Prema Isusu, Duh Sveti će, između ostalog, „po­karati svijet za grijeh, i za pravdu i za sud”. Duh Sveti deluje i radi u svakodnevnom životu svakog pojedinca, bez obzira na to da li Ga prepoznajemo ili ne. Jedna od uloga Svetog Duha jeste da Božjoj deci donosi darove. Ti se darovi razlikuju shod­no našim sposobnostima i hrišćanskoj zrelosti. Svi darovi se

44 Molitvena sedmica za mlade 2019.

daju da bi se izgradila Božja crkva i da bi se svaki učenik spre­mio za službu.

„Vi ste telo Hristovo. Zato se Sveto pismo i pretpostavke crkve često međusobno razilaze; čini se da je skup vernika bez darova, dok Sveto pismo govori: ’Nije tako! Vi ste telo Hri­stovo!’ Ako verujemo u Božju reč, onda moramo verovati da je On obdario, ili barem da želi da obdari, svaku lokalnu crkvu svim darovima koji su joj potrebni za život, zdravlje, razvoj i službu.” (Džon Stot)

Pa, stoga, kako da znam koji je moj dar? Da li uopšte imam neki dar? Šta ako nisam korisnik dara Svetog Duha? Je li mo­guće da imam neki duhovni dar ako nisam ispunjen Svetim Duhom?

Jednostavan odgovor na sva ova pitanja jeste sledeći: kad postanete deo tela Isusa Hrista, mora se pretpostaviti da ima­te Svetog Duha. Božji Sveti Duh je taj koji u srca muškaraca i žena usađuje potrebu da prihvate Isusa i postanu deo Njego­vog tela, koje čine pozvani. Drugim rečima, Isus nas vodi sebi pomoću Svetog Duha. Duh je taj koji muškarce i žene privlači k Isusu. Isus kaže: „Duh je ono što oživljava; tijelo ne pomaže ništa. Riječi koje vam ja rekoh duh su i život su” (Jovan 6,63). U Jovanu 16,8 On kaže da će Sveti Duh „pokarati svijet za gri­jeh”. Kad jednom prihvatite Isusa Hrista kao Gospoda i spa­sitelja i odlučite da postanete delom Njegovog tela, Njegove crkve, vi primate dar Svetog Duha. Druga istina je da svi oni koji imaju Sveti Duh imaju barem jedan dar koji im je doneo taj Duh.

Duhovni darovi prepoznaju se na više načina, ali najčešći i najjednostavniji jeste potvrda od strane drugih članova tela Hristovog. Želeo bih da ohrabrim sve naše mlade članove da pažljivo prouče temu Procena duhovnih darova (Spiritual Gifts Assessment). Možete je naći na sajtu Službe za mlade pri Gene­ralnoj konferenciji (https://youth.adventist.org/Resources/

45Treći dan

Spiritual­Gifts­Assessment). Ovo sredstvo mnogo pomaže pri proceni vaših duhovnih darova i otkriva vašu snagu za misiju u koju ste pozvani da se uključite.

Svako od nas, bez obzira na godine, poseduje neki duhov­ni dar. Te darove treba podsticati i razvijati radi izgradnje tela Hristovog i rada misije. Mnogo pre postojanja sredstava za procenu duhovnih darova, članovi Božjeg tela koristili su svo­je darove za izgradnju Njegove crkve. U mnogim slučajevima te darove su prepoznali i drugi članovi tela Hristovog. Jedini popis duhovnih darova koji im je bio na raspolaganju bio je dar prepoznavanja. Neke darove je bilo lakše uočiti od drugih. Kad otkrijete svoje duhovne darove i koristite ih u svojoj lo­kalnoj crkvi, doći će do napretka u vašem životu i u crkvi kojoj služite.

Vrlo je lako uočiti one koji su daroviti pevači ili muziča­ri. Osobe koje su gostoljubive uvek su tople, prijateljski na­strojene i rado dočekuju goste. Neki ljudi su rođeni kuvari ili kuvarski majstori i uživaju da pripremaju obroke za svakoga. Drugi imaju dar podučavanja i širenja Božje Reči. Ima i onih koji samo temeljno proučavaju Sveto pismo da bi ga pravilno razumeli i tumačili.

Neki ljudi su rođene vođe i imaju dar za organizaciju i po­delu zadataka. Bog je pak neke druge blagoslovio darom isce­ljivanja i medicinskim veštinama. Danas je sve više darova i talenata koji se koriste za širenje jevanđelja.

Mladi ljudi koji su obdareni za rad na društvenim mreža­ma i rad s audio­vizuelnom tehnologijom veliki su blagoslov za telo Hristovo. Mnogi od njih su svoju obdarenost za ruko­vanje modernim tehnologijama iskoristili da uživo prenose crkvene službe preko interneta. Drugi pak stvaraju sajtove i video­prezentacije. Jednostavno, nema granice raznolikosti i mogućem broju darova i talenata koje mladi koriste da pomo­gnu Božjoj crkvi.

46 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Jednostavno, ne bi bilo moguće da jevanđelje stigne do ne­kih mesta na Zemlji da nema divnih darova i talenata mladih poput vas, koji su posvetili svoje vreme i talente Božjem delu.

Sva Božja deca pozivana su da budu propovednici. Od pa­stira postaju pastori. Koja je uloga pastira? Oni se brinu o svo­jim ovcama. Njihov glavni zadatak jeste da stado drže u redu. Propovednik je, s druge strane, sluga. Znači, Bog je svakom članu dao konkretne zadatke kao pomoć pastoru u njegovoj ulozi pastira nad stadom.

Starešine, crkvene vođe i službenici rade više kao propo­vednici, asistenti i pomoćnici pastora; svaki član novozavetne crkve preuzimao je na sebe takvu ulogu. Oni nisu kontrolori ovlašćeni da ispravljaju braću i obuzdavaju pastora; to je loša teologija, to nije biblijski.

Deo funkcije crkvenih vođa i pastora jeste da obučavaju članove da efikasno koriste svoje darove i talente u misiji cr­kve. Mada darove deli Duh, oni se moraju ispravno usmeriti kako bi se maksimalno iskoristili za lokalnu crkvu. Darovi i talenti mladih od velike su važnosti za ispunjenje misije.

Pa, kako onda možete koristiti svoje darove da biste po­mogli razvoju svoje lokalne crkve?

Imajte na umu da duhovni dar nije prirodni talenat (svako ima prirodne talente, ali samo nanovo rođeni hrišćanin ima duhovne darove).1. Napravite procenu duhovnih darova (https://youth.ad­

ventist.org/Resources/Spiritual­Gifts­Assessment).2. Potražite savet i vođstvo od mudrih i taktičnih mentora

dok oni nastoje da iskoriste svoje Bogom dane talente u lokalnoj crkvi.

3. Posvetite malo vremena ove sedmice u molitvi Bogu da vam pomogne da prepoznate svoje darove i da potražite prilike za doprinos Hristovoj misiji. Molite Ga da vam po­

47Treći dan

mogne da uočite razliku između pravih duhovnih darova i onih lažnih.

4. Nađite nekoga kome verujete u svojoj lokalnoj crkvi da sa vama podeli vaš žar ili probleme u služenju Bogu. Pitajte da li ima nekih postojećih prilika gde bi se vaši darovi mo­gli dobro iskoristiti.

5. Molite se za vođstvo i ispunjenje Svetim Duhom kako bi od vas postao efikasan radnik u crkvi.

6. Ako u početku nema pozitivnog odgovora ili povratnih informacija, nemojte se obeshrabriti. Vrlo retko se mladi ljudi odmah prijave za oblasti za koje su najtalentovaniji. Budute strpljivi i nastojte da se molite Bogu da otvori vra­ta vašeg dara kako bi se mogao koristiti. To ponekad može potrajati više sedmica ili meseci, pa čak i godina, ali Bog vam je odan i poslaće nekoga ko će prepoznati vaš dar i omogućiti da se on upotrebi kako treba.Moguće je da vi imate više od jednog duhovnog dara. Ako

je tako, Bog od vas očekuje da koristite sve darove koje vam je dao da Mu služite. Ima posla za svakoga u velikoj Božjoj misiji spasavanja izgubljenih duša.Vi imate poseban zadatak koji niko drugi ne može da obavi. Mladi moj prijatelju, znaj da šta god ti je Bog odredio da uradiš, nema nikog drugog ko bi to mogao uraditi. Nikad ne odbijaj neku priliku za služenje. Tvo­je talente si dobio od Boga da bi ih koristio u Njegovoj službi. Želim ti da pronađeš pravo mesto gde se taj dar može najbolje razviti služeći Njemu.

Pitanja za diskusiju:1. Prorok Joilo opisao je trenutak kad će se Božji Duh izliti na

mlade i stare. Razgovarajmo o pojedinostima ovog proro­čanstva.

2. Koji su neki od načina na koje možete odrediti svoje du­hovne darove?

48 Molitvena sedmica za mlade 2019.

3. Odvojite malo vremena da napravite popis duhovnih da­rova u Svetom pismu. Napravite popis sopstvenih duhov­nih darova.

Popis duhovnih darovaSajt:https://youth.adventist.org/Resources/Spiritual­Gifts­Asse­ssment. To je test koji pomaže da se prepoznaju duhovni darovi.

Četvrti dan

UtorakKOD KOGA JE

BOŽJI NOVAC?Tema: pristavska služba mladih i mlađih odraslih – kako se mla­di i mlađi odrasli članovi mogu uključiti u finansijsko poslo­vanje lokalne crkve; kako mlađi odrasli mogu biti duhovno odgovorni za finansijska sredstvaKljučni tekst: 2. Korinćanima 9,7Ključna misao: Najvažnija lekcija kod hrišćanske pristavske službe jeste da me Bog voli. Druga je da me je Bog stvorio, kao i sve što vidim oko sebe.

UvodBog je dao sve od sebe kada je dao Isusa, svog Sina, kao žrtvu za naš greh. Čak i pre toga On nam je dao sve na svetu što je stvorio, uključujući i vazduh koji udišemo i Sunčevu svetlost svakog dana. Prosto ne postoji način da mi damo nešto više od Njega. Davanje je za Boga nešto prirodno, kao i za one koji imaju koristi od Njegovih svakodnevnih blagoslova.

Danas ćemo neko vreme posvetiti razmatranju koncep­ta hrišćanske pristavske službe. Govorićemo o odgovornosti mladih i mlađih odraslih vernika za održavanje lokalne crkve. Biblijski koncept hrišćanske pristavske službe ponekad se po­grešno shvata, što je posledica nedovoljnog usredsređenja na tu temu.

50 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Danas ćemo naučiti da je Bog vlasnik svega. On je stvorio nas i sva živa bića. Ljudi su najinteligentnija bića od svega što je Bog stvorio. Bog nas je zadužio da umesto Njega mudro vo­dimo brigu o svemu stvorenome. To uključuje sve što smo od Njega dobili, kao i naše vreme, talente i materijalna sredstva.

Kakve prioritete imamo pri korišćenju tih sredstava umno­gome zavisi od toga koliko vrednujemo i cenimo sve ono što je Bog učinio za nas. Malo ćemo se pozabaviti ispitivanjem toga kako mladi i mlađi odrasli vernici mogu da pomognu lo­kalnoj crkvi svojim vremenom i talentima, i na koji način se mogu uključiti u finansije lokalne crkve.

Današnja poruka istražuje:a) ključne komponente hrišćanske pristavske službe;b) kako mladi mogu davati svoje vreme i talente radi pomoći

misiji;c) zašto je Bogu potreban novac;d) kako se mladi i mlađi odrasli vernici mogu uključiti u fi­

nansiranje lokalne crkve i njene misije.

PropovedU drugoj polovini 17. veka nemački propovednik August H. Franke osnovao je sirotište koje se brinulo o deci bez roditelj­skog doma u Haleu. Jednog dana, kad su Frankeu očajnički bila potrebna sredstva da nastavi svoj rad, jedna uboga hri­šćanka došla mu je na vrata moleći za dukat ili zlatnik. Zbog svoje finansijske situacije on je učtivo ali sa žaljenjem rekao da ne može da joj pomogne.

Očajna žena počela je da jeca. Dirnut njenim suzama, Franke ju je zamolio da pričeka dok on ode u svoju sobu da se pomoli. Pošto je potražio savet od Boga, osetio je da Sveti Duh želi da on promeni svoju odluku. I tako je, verujući da će se Gospod pobrinuti za njegove sopstvene potrebe, on ženi dao novac. Dva jutra kasnije primio je pismo zahvalnosti od

51Četvrti dan

udovice. Ona je pisala da je zbog njegove darežljivosti molila Boga da sirotište obaspe darovima. Tog istog dana Franke je dobio 12 dukata od jedne bogate dame i još dva od prijatelja iz Švedske. Pomislio je da je tako obilato nagrađen zato što je pomogao udovici, ali je uskoro obavešten da će sirotište dobi­ti još 500 zlatnika od princa Lodevika van Vurtenburga.

Kad je to čuo, Franke je zaplakao od zahvalnosti. Time što se žrtvovao za udovicu u nevolji, on je bio na dobitku, a ne na gubitku.

V. A. Krisvel, Vodič za pastore, str. 154L. Kraft, čelnik korporacije „Kraft Cheese”, koji je mnogo godi­

na davao oko 25% svojih ogromnih prihoda kao pomoć hrišćani­ma, rekao je: „Jedino ulaganje koje mi je stalno donosilo sve veće dividende bio je novac koji sam davao Gospodu.” Dž. D. Rokfeler kazao je: „Ja nikad ne bih mogao da od svojih prvih milion dolara dam desetak u dobrotvorne svrhe da nisam od svoje prve plate, koja je iznosila 1,5 dolara sedmično, odvajao taj desetak.”

Nikakvo ulaganje vremena ili talenata ili novčanih poklo­na koje dajemo Bogu ne mogu se porediti s obilnim blago­slovima koje od Njega primamo svakog dana. Bog poseduje sve na svetu. Njegova sredstva su neograničena. On je taj koji zadovoljava sve naše potrebe svakog dana. Danas ćemo malo vremena posvetiti Božjoj vernosti prema nama i načinu na koji Mu uzvraćamo.

Mnogi ljudi se pitaju zašto je Bogu ili crkvi uopšte po­treban novac. Pošto je Bog vlasnik svega, zar On ne može da obezbedi sva sredstva potrebna za vođenje svog posla? I šta zapravo crkva zaista radi s mojim novcem? Kakva je razlika između davanja i nedavanja novca? Da li moj prilog ili iznos koji dajem znatno doprinosi ispunjenju Božje namere ili mi­sije u Njegovom delu na Zemlji?

Jedan događaj iz života engleskog propovednika i teolo­ga Endrua Fulera dobar je primer za ovo. Džems Daf u svojoj

52 Molitvena sedmica za mlade 2019.

knjizi Flashes of Truth (Bleskovi istine) govori o vremenu kad se Fuler vratio u svoj rodni grad da prikupi novac za misije u inostranstvu. Jedan od ljudi kojima se obratio bio je njegov stari prijatelj. Kad je čuo za davanje priloga, taj čovek je rekao: „Pa, Endru, s obzirom na to da si ti u pitanju, daću ti 5 dolara.” „Ne”, rekao je Fuler, „ne mogu da uzmem tvoj novac za moju misiju pošto ga vezuješ za mene”, i vratio čoveku novac. Čo­vek je shvatio o čemu je reč. „Endru, u pravu si. Evo ti deset dolara, s obzirom na to da je to za Isusa Hrista”, zaključuje Daf. „Ne zaboravimo da to nije novac koji dajemo kao pomoć Gospodnjem delu; važan je motiv koji On vidi.”

Evo šta kaže Biblija: „Dostojan si, Gospode, da primiš sla­vu i čast i silu; jer si ti sazdao sve, i po volji tvojoj jest i stvo­reno je” (Otkrivenje 4,11). Potrebni smo Mu mi svi, a ne samo naš novac i naši talenti i veštine; potrebno Mu je i celo naše biće, naša duša, da budu s Njim zauvek.

„Gospodnja je zemlja i što god je u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj.” (Psalam 24,1)

Kad je Bog stvorio čoveka, dao mu je sve što je potrebno da bude srećan i zadovoljan na Zemlji. Dao nam je reke i oke­ane, Sunce i zvezde, drveće i voće – sve. Bogu nije potrebno ni­šta jer je on vlasnik svega. Međutim, Bogu je potrebno da svi i sve budu uključeni u ispunjenju Njegovog plana na Zemlji.

Već smo ustanovili da je Božja misija ili plan za nas da idemo i stvaramo nove učenike koji će sa svoje strane dalje stvarati učenike, a ovi će taj posao nastavljati sve dok ne budu spaseni svi koji to žele. Dokle god na Zemlji postoje ljudi koji nisu deo Božje crkve, ta misija je važna. I dokle god je ta misija na snazi ili je neophodna, Bogu će biti potrebna naša pomoć. Potrebni smo Mu mi, celo naše biće, naš život, naše vreme, naši talenti, naše veštine i, da, naš novac.

Najvažnija lekcija u hrišćanskoj pristavskoj službi jeste da me Bog voli. Druga je da me je On stvorio, kao i sve što vidim

53Četvrti dan

oko sebe. Ne samo da me Bog voli i da me je stvorio, već je on i vlasnik svega, uključujući i mene. Još je važnije od toga da mi On obezbeđuje sredstva za život, štiti me, brine o meni i daje mi život u svakom trenutku koji proživljavam. On daje vazduh koji udišem, tako da je svaki moj dah isto tako i Njegov.

Oči koje koristim za gledanje, stvorio je Bog. Mozak koji koristim da mislim i učim, stvorio je Bog. Ruke koje koristim da pišem i radim takođe je stvorio Bog. Noge koje koristim da trčim i skačem u igrama koje igram, takođe je dao Bog. Prste i oči koje koristim da kucam na svom kompjuteru ili šaljem tekstove preko svojih elektronskih uređaja, takođe sam dobio od Boga; a intelektualna snaga i znanje koje su pronalazači koristili za nove pronalaske, takođe pripadaju Bogu.

Mislim da je pravo pitanje: šta ja to imam ili posedujem što ne pripada Bogu ili ne dolazi od Boga? Pravi i jedini od­govor je: ništa. Tako je to: onaj ko nešto napravi ili stvori ima pravo na tu svoju kreaciju. Takva osoba takođe dobija pravo da diktira kako će se ta imovina koristiti. Danas mnogo sluša­mo o autorskim pravima. Bilo da je reč o industrijskom proi­zvodu ili intelektualnoj svojini ili softveru ili naučnom radu, njihov autor ili kompozitor ima pravo na tu svojinu i određuje kako se ona može ili ne može koristiti.

Bog je vlasnik svega na Zemlji i ima pravo da određuje kako će se Njegova svojina koristiti. On može tražiti sve, neki njen deo ili ništa. Šta god On odluči da uradi, On je i dalje vla­snik i zadržava pravo da određuje na koji način želi da se ono što je stvorio koristi.

Bog je stvorio čoveka da Mu služi, da Ga voli, poštuje i slu­ša. Ali On se tu nije zaustavio: kad se čovek pobunio i okrenuo protiv Boga, On je dao svog jedinog Sina da spase ili iskupi čo­veka da Mu se vrati. Na taj način, u stvari, čovek pripada Bogu po dva osnova – po stvaranju i po iskupljenju.

54 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Sve što Bog traži zauzvrat jeste da Ga poštujemo kao svog tvorca i spasitelja tako što ćemo Mu se dati u celosti. Kada Mu predamo sve svoje, onda je prirodno da sve što imamo i što jesmo pripada Njemu i da On to može koristiti. Ali Bog nam daje slobodu da koristimo sve što nam On daje. On samo traži da radi priznanja Njegove svojine damo neke od darova i tale­nata, vremena i novca da se iskoriste u Njegovoj misiji.

Ima toliko drugih mladih ljudi koji još ne znaju koliko ih Isus voli i koliko Mu je stalo do njih. Bogu smo potrebni svi mi da bismo od njih učinili Njegove učenike. Potrebni su Mu svi naši talenti, naše vreme i naša sredstva kojima bismo do­prli do njih na isti način kao što je neko drugi dao svoje da bi dopro do nas. On od nas ne traži ništa što nam već nije dao. I ne traži baš sve.

Bog kaže: „Dajte mi najbolje. Ja ću uzeti šta god vi smatrate najboljim, najboljim delom svog vremena, najboljim delom svog talenta, najboljim delom svog novca, najboljim delom svog života. Na kraju kajeva”, kaže On, „ja sam vam dao samo najbolje. U stvari, dao sam vam sve.”

Kad je Bog dao svog sina Isusa Hrista kao žrtvu za naše grehe, On ne samo da je dao svoje najbolje što ima, On je dao sve. Dajući Isusa, Bog je doslovno davao samog sebe. Taj Božji dar dat je svima koji su Ga prihvatali. Biblija kaže: „Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni” (Jovan 3,16).

Zbog te velike žrtve, svi koji prihvataju taj dar imaju pravo da postanu sinovi i kćeri Božje. „A koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji vjeruju u ime njegovo” (Jovan 1,12). To je najdragoceniji Božji dar, koji nam je svima dao be­splatno. Zbog tog skupocenog poklona, mi smo počastvovani da se nazovemo sinovima i kćerima Božjim, naslednicima i sunaslednicima s Isusom.

55Četvrti dan

Iako je tek oktobar, moja me je kći podsetila da je Božić skoro tu. U stvari, rekla je ona, Božić je. Božić za mnoge znači davanje i primanje poklona. Većina se raduje primanju poklo­na, ali primer i princip dati od strane našeg nebeskog Oca go­vore da davanje donosi daleko više zadovoljstva od primanja.

U stvari, kad dajemo Bogu svoje vreme, talente i sredstva mi jednostavno vraćamo ono što nam je On već dao ili što smo već primili. Mi Bogu ne dajemo da bismo nešto dobili. Mi Mu dajemo iz obilja onog što smo već primili. Bilo da je reč o našem vremenu ili talentima ili materijalnim sredstvima, sve je to došlo od Njega i mi Mu vraćamo nešto od Njegovih blago­slova. Pavle podvlači taj princip kad u Delima 20,35 kaže: „[...] Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.” U 2. Korinćanima 9,7 on kaže: „Bog ljubi onoga koji dragovoljno daje.” Davanje je radost za one koji osećaju Božje blagoslove.

Čin davanja našeg vremena, talenata i materijalnih sred­stava isto je tako deo služenja Bogu kao što su molitva, peva­nje ili čitanje Biblije. Svaki put kad dođemo u Božju prisut­nost, gde god to bilo, mi treba da Mu damo svoje najbolje što imamo. Najbolje od našeg vremena, najbolje od naših talena­ta i najbolje od naših materijalnih sredstava.

Pavle, opet, kaže „svaki po volji svojega srca” (2. Korinća­nima 9,7). Kao korisnici Božjih blagoslova – treba da dajemo s radošću.

Kad pomislite šta vam je sve Bog dao, ima li nečega što je previše dragoceno ili sveto da bi se dalo Bogu?

Sve što Bog traži od nas malo je u odnosu na ono što nam je On već dao. Na primer, Bog traži da Mu dajemo sedminu svog vremena jednom sedmično u vidu odmora i služenja. To nije mnogo s obzirom na to da nam je On već dao šest dana za naše lične potrebe. Sve vreme pripada Njemu. On bi mogao reći da traži bilo koji broj sati svakog dana za sebe. Umesto toga, On samo kaže: „Sećaj se dana od odmora da ga svetku­

56 Molitvena sedmica za mlade 2019.

ješ.” Ovaj dvadesetčetvoročasovni period jeste sve što Bog tra­ži samo za sebe, a istina je i činjenica da sve vreme pripada Njemu i da ga treba koristiti za Njegovo proslavljanje.

Isto tako, Bog kaže da desetina svih naših finansijskih ili materijalnih sredstava pripada Njemu. Sva naša zarada i svi naši prihodi u stvari pripadaju Njemu. On bi mogao lako reći da Mu treba više od jedne desetine, ali On nam dozvoljava da zadržimo devet desetina i da ih iskoristimo kako mi mislimo da je najbolje. Kad bi nam Bog oduzeo sposobnost da zarađu­jemo ili odlučio da od nas uzme dodatna finansijska sredstva, mi ne bismo mogli da Mu se suprotstavimo jer sve to pripada Njemu. Ako On odluči da umnoži susedova finansijska sred­stva više nego naša, ne možete se s Njim raspravljati. To je Njegovo isključivo pravo. On je vlasnik svega i On odlučuje kako će deliti svoja sredstva.

Međutim, to nije sve. Ne samo da Bog poseduje sve i da traži deo naših sredstava za sebe, već kaže i da će, ako Ga slušamo i odano Mu vraćamo ono što traži, umnožiti ono što ostane, i to mnogo više nego što možemo i zamisliti. Pogle­dajmo dva pasusa iz Biblije u kojima Bog to obećava. Prvi se nalazi u Malahiji 3,8–10:

„Eda li će čovjek zakidati Boga? A vi mene zakidate; i govo­rite: u čem te zakidamo? U desetku i u prinosu.

Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod. Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj

kući, i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.”

Kakvo divno obećanje onima koji odano vraćaju Bogu ono što je s pravom Njegovo. Ali uočite da tu postoji i prokletstvo za one koji nisu odani.

Drugo obećanje nalazimo u Isaiji 58,13–14:

57Četvrti dan

„Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, svaki dan Gospodnji slavnijem, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima i ne čineći što je tebi drago, ne govoreći riječi, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega; jer usta Gos­podnja rekoše.”

Poslušnost Bogu uvek donosi velike dividende. Ako pove­rujemo Bogu na reč i verno Ga poštujemo kao dobri pristavi, On će daleko uveličati blagoslove koje nam je već dao. Bog je dao svoje najbolje i sve što ima kad je dao Isusa da plati za naš greh.

Današnje pitanje glasi šta je za mene previše ili suviše dra­goceno da bih to vratio Bogu posle svega što mi je On dao. Jesu li desetina mog prihoda i prinosi iz ljubavi previše za vraćanje Bogu? Je li nekoliko sati mog vremena svakog dana ili svake sedmice previše da bi Mu bili dati? Je li previše koristiti moje darove i talente u Njegovoj službi da bi neko primio blagoslov ili da bih ja svedočio za Njega? Jesam li voljan da podnesem žrtvu ljubavi za Njega posle svega što je On za mene učinio?

Zapamtite: Dobar pristav upravlja vremenom, sposobno­stima, sredstvima i novcem dobijenima od Boga.

Pitanja za diskusiju:1. Na čemu se zasniva hišćanska pristavska služba? Zašto

Bog zadržava pravo da od nas traži da mu damo deo svog vremena, talenata i sredstava?

2. Za koji deo našeg vremena i finansijskih sredstava Bog kaže da Mu pripada?

3. Nebo je dalo svoj najveći dar kad je dalo Isusa kao žrtvu za naše grehe. Razgovarajmo o tome.

Peti dan

SredaSLEDITI VOĐU

Tema: paradigma liderstva lokalne crkve – objašnjenje struk­ture lokalne crkve; kako mladi mogu imati koristi od toga da dobro sarađuju sa svojim mentorima

Ključni tekst: Dela apostolska 6,3–4

Ključna misao: Crkvena organizacija i dalje doprinosi rastu i razvoju današnje Božje crkve.

UvodNa nebu postoji red i određena struktura. Pošto je Božja cr­kva na Zemlji Njegov odraz, On očekuje isti takav red u svako­dnevnom radu svoje crkve. Bog je uspostavio organizacionu strukturu svoje crkve još u vreme patrijarha i proroka. On je uvek birao muškarce i žene da služe kao vođe tokom cele isto­rije Njegovog izabranog naroda.

Ni danas nije drugačije. U stvari, kad je Isus došao, a zatim se vratio na nebo, crkva se tako brzo razvijala da je nastala po­treba za stvaranjem određene strukture i organizacije. Posle mnogo molitvi članovi crkve izabrali su osobe za razne vode­će uloge u novozavetnoj crkvi. To se pokazalo vrlo korisnim za dalji rast i razvoj.

Danas ćemo neko vreme posvetiti pojmu vođenja lokalne crkve i načinu na koji to doprinosi njenom redu i rastu. Da­

59Peti dan

našnja crkva ima mnogo različitih službi koje su usmerene ka raznim grupama i projektima. Kako potrebe crkve rastu, tako raste i nužnost da joj se pomogne u svim oblastima misije.

Omladina i mlađi odrasli članovi mogu imati ogromne ko­risti od iskustva crkvenih vođa, koje im mogu služiti kao men­tori. Ako s njima sarađuju, mladi ljudi mogu mnogo naučiti i dobiti.

Današnja poruka pozabaviće se sledećim:a) redom i strukturom lokalne crkve;b) načinom na koji Bog bira vođe za služenje u svojoj misiji;c) ulogom pastora, starešina i drugih mentora u lokalnoj cr­

kvi;d) načinom na koji mladi mogu imati koristi od svojih men­

tora;e) objašnjenjem strukture lokalne crkve.

PropovedJedan od razloga što je crkva uspela da preživi i nastavi da se razvija tokom vekova jeste čvrst temelj na kom je sagrađena. Ako se vratimo prvobitnoj definiciji i konceptu crkve, setiće­mo se da se pojam crkve ne odnosi na neku zgradu ili prostor. Crkvu čine ljudi, ekklesia, ili pozvani. Crkva je telo Hristovo, oni koji Ga prihvataju i veruju u Njegovo učenje, pa idu i pozi­vaju druge da Ga slede.

Drugim rečima, Isus Hristos je osnivač i temelj crkve. To nije samo neki koncept ili teorija. Evo šta sâm Isus kaže: „[...] i na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati” (Matej 16,18). Mnogi su tokom svih ovih godina pokušali da unište Božju crkvu ili podignu lažne, ali crkva na­stavlja da cveta i raste uprkos svim neprilikama i napadima.

Sećam se da smo, kad sam bio mali, često čuli izraze po­put Pastirovih štapova (Shepherd’s Rods) i Brinsmida (Brinsme-ad). Tada mi je samo bilo poznato da oni nisu deo prvobitnog

60 Molitvena sedmica za mlade 2019.

tela Hristovog ili pozvanih. Oni su bili izdanci ili otpadnici od adventističke crkve sedmog dana. Kako su godine prolazile, saznao sam da je bilo mnogo drugih otpadnika od svetske adventističke crkve sedmog dana. Većina se s vremenom ras­pada ili radi s vrlo malo uticaja, iz raznih razloga, a jedan od ključnih faktora jeste nedostatak strukture i organizacije.

Ima mnogo različitih verskih denominacija u svetu koje za sebe tvrde da su crkva Boga živoga ili prava Božja crkva. Sve one tvrde da vode poreklo od Isusa Hrista Nazarećani­na. Kao mladi hrišćanin imao sam tu privilegiju da me vode posvećeni duhovni mentori koji su mi pomogli da iz Svetog pisma naučim kako da prepoznam pravu Božju crkvu. Jedna stvar koja je neosporna i ne dovodi se u pitanje jeste da je crkva, kao organizacija, zasnovana i sazidana na Isusu Hristu. To je upravo ono što On govori.

Drugim rečima, Sin Božji, spasitelj sveta, lično izjavljuje da je crkva sazidana ili zasnovana na Njemu, po Njegovom, i samo Njegovom ovlašćenju. Novozavetna crkva nastavila je da raste i razvija se pod vođstvom apostola još mnogo vreme­na posle Isusovog povratka na nebo. Kako je crkva rasla, po­stalo je očigledno da je potrebna neka vrsta strukture i organi­zacije. Tada je organizovanje crkve postalo nužnost, a detalji njenog rada opisani su u Delima apostolskim.

Verujem da će biti od pomoći da o detaljima tog razvoja saznamo iz knjige Dela apostolska (Acts of Apostles), koju je na­pisala Elen Vajt:

„Hristovi učenici sada su se suočili s krizom u svom isku­stvu. Pod mudrim vođstvom apostola, koji su složno radili u sili Svetoga Duha, delo povereno evanđeoskim vesnicima brzo se razvijalo. Crkva je stalno širila svoje redove, a umno­žavanje broja vernika postajalo je sve teži teret onima koji su bili zaduženi da se brinu o njima.

61Peti dan

Pojavila se potreba za daljom preraspodelom odgovor­nosti, koje je tako savesno ispunjavala nekolicina vernika u ranim danima postojanja crkve.” (Acts of Apostols, 88,2)

„Postavljanje sedmorice da obavljaju nadzor nad poseb­nim granama dela pokazalo se kao veliki blagoslov za crkvu.” (89,2)

Prethodni pasusi daju vrlo detaljan prikaz krize s kojom se suočila novozavetna crkva. Crkva je na tu krizu reagovala tako što je kroz molitvu tražila savet od Boga, kome je pre­pustila taj problem. Posle mnogo molitvi i detaljnog razma­tranja, vođstvo, na čelu s apostolima, složilo se da imenuje đakone koji će nadgledati konkretne aspekte posla. Đakoni nisu bili odgovorni samo za raspodelu namirnica siromašnim članovima, već su bili uključeni i u propovedanje jevanđelja.

Nije nam poznato koje su druge dužnosti oni imali i da li se govorilo i o nekim drugim položajima koji bi omogući­li nesmetan rad novozavetve crkve. Sigurno da je postojala potreba za nekim finansijskim nadzorom i drugim oblicima administracije. Dok su đakoni bili zaduženi da nadgledaju raspodelu, neki drugi članovi su bili potrebni da pomognu u prikupljanju hrane i novčanih darova. Takođe je jasno da je za zbrinjavanje svih siromašnih vernika bilo potrebno i neka­kvo vođenje dokumentacije. Činjenica da su nam čak poznata imena onih koji su izabrani za đakone govori o tome da je neko bio zadužen da vodi crkvenu arhivu, a možda čak i spi­sak članova.

Mada ne znamo sve pojedinosti, možemo pretpostaviti da je bilo drugih članova koji su radili s đakonima i apostolom u tom procesu zadovoljavanja mnogobrojnih i različitih potre­ba crkve. U navedenom pasusu koristi se termin ’službenici’, što govori o tome da je imenovano dosta istaknutih vernika za obavljanje različitih dužnosti u tadašnjoj crkvi. Elen Vajt dalje piše o tom važnom procesu:

62 Molitvena sedmica za mlade 2019.

„Da je ovaj korak bio u skladu s božanskim redom, poka­zali su dobri rezultati koji su odmah postali vidljivi. ’I Riječ Božja rastijaše i množaše se vrlo broj učenika u Jerusalimu; i sveštenici mnogi pokoravahu se vjeri.’” (89,3)

„Rukopoloženje Dvanaestorice označilo je prvi korak u organizaciji crkve koja je posle Hristovog odlaska trebalo da nastavi Njegovo delo na Zemlji.” (18,1)

Iz tog nadahnutog teksta vidimo da je vrlo rano u službu Isusu uveden koncept rukopoloženja. Sâm Isus rukopoložio je svojih dvanaest apostola. Rukopoloženje odabranih crkve­nih službenika vrši se i danas. To je čin posvećivanja koji iz­dvaja odabrane pojedince za vršenje važnih svetih dužnosti u Božjoj crkvi.

Konkretno, u Hrišćanskoj adventističkoj crkvi postoje tri kategorije crkvenih službenika na koje se ovo odnosi. To su pastor, starešine, đakoni i đakonice. Muškarci i žene koji služe u Božjoj crkvi odvojeni su za ove svete dužnosti – sve s ciljem da se podstakne i unapredi misija koju je Bog dao svom naro­du. Osim tih rukopoloženih, postoje i brojne druge kategorije dužnosti koje su postajale neophodne kako je crkva rasla i ra­zvijala se u svetski pokret.

Među brojnim crkvenim položajima i pomoćnim odelje­njima danas je jedno posebno posvećeno mladima i mlađim odraslim članovima. Ovom odeljenju dat je zadatak da obuča­va i razvija mlade vernike za služenje u raznim poslovima koji utiču na lokalnu crkvu i na kraju na širu crkvenu porodicu. Odeljenje za mlade omladini obezbeđuje mentore i pojavlji­vanje u javnosti koje je specifično za njihove potrebe. Mi smo zahvalni viziji pionira Harija Fenera i Lutera Vorena, koji su prvi okupili mlade 1879. godine. Danas stojimo na čvrstim temeljima koje su oni položili, dok nastavljamo da igramo važnu ulogu u misiji širom sveta. Crkvena organizacija još do­prinosi rastu i razvijanju Božje crkve. Bilo bi korisno kad biste

63Peti dan

vi, mladi, uključili svog lokalnog pastora i crkvene vođe u raz­govor o organizaciji crkve. Osim toga, ja ohrabrujem mlade da se aktiviraju i učestvuju u misiji i programima svoje lokalne crkve.

Da li je svakome potreban uzor?Pre nekoliko godina, dok sam služio kao vođa mladih na

Karibima, pokrenuli smo akciju pod nazivom „Mladi u me­secu vođstva”. To je upravo to, da mladi članovi mesec dana svake godine dođu na vodeće položaje u svojim lokalnim cr­kvama. Mentori bi im bili rukovodioci raznih odeljenja crkve, i dobili bi mogućnost da se iz prve ruke upoznaju s radom i ovlašćenjima u lokalnoj crkvi. Naročito je uzbudljivo videti mlade članove i redovne službenike kako prisustvuju sastan­cima crkvenih odbora, sa zajedničkim ciljem planiranja misi­je njihove lokalne crkve. Ova se akcija još odvija u mnogim od tih crkava.

Taj program je stvoren da mladima pruži priliku da im mentori budu odrasli crkveni službenici na područjima poput crkvene administracije, baštine i doktrine. Tokom jednog me­seca mladi službenik i stariji rukovodilac odeljenja zajedno bi provodili kvalitetno vreme učeći jedan od drugoga kako da podstaknu i poboljšaju ciljeve odeljenja u lokalnoj crkvi. Vrlo je važno da iskustvo i mudrost starijih članova naše crkve budu preneti na sledeću generaciju, planski i sistematično. Mladi službenici uče o strukturi i organizaciji crkve i sagle­davaju proces donošenja odluka na raznim nivoima crkvene organizacije.

I šta sada?Uticaj, koristi i blagoslovi ove inicijative osećaju se i po

isteku tih mesec dana. Mladi službenici učestvuju na sastan­cima crkvenih odbora pre, u toku i posle tog perioda. Oni uče­stvuju na završnom sastanku, gde govore o svojim iskustvima i uticaju koji je na njih izvršen. Svedočenja onih koji služe po­

64 Molitvena sedmica za mlade 2019.

mažu da se mladi motivišu i ohrabre da se aktivno uključe u razne službe i inicijative u svojoj lokalnoj crkvi. Dok odrasle vođe prenose zaveštanje i organizacionu strukturu, oni ostav­ljaju u nasleđe sledećoj generaciji trajan uticaj koji će živeti dugo posle njih.

Dok uče od svojih odraslih mentora, mladi službenici tako­đe svojom bogatom kreativnošću i raznovrsnošću doprinose jačanju misije lokalne crkve. Crkva je blagoslovena talentova­nim mladim ljudima čiji duhovni darovi umnogome podstiču službu svakog odeljenja lokalne crkve. Njihovo poznavanje tehnologije, na primer, može biti veliki dobitak za način na koji se jevanđelje prenosi, čineći ga privlačnijim i pristupačni­jim, posebno za njhove vršnjake ili mlađu generaciju.

Verujem da bi to bio dobar model koji treba slediti u ad­ventističkoj crkvi širom sveta. Mnogi od tih mladih ljudi koji su učestvovali u programu jednomesečnog mentorstva i dalje služe crkvi na izuzetan način. Oni su imali privilegiju da sede s iskusnim vođama na sastancima i da posmatraju i učestvu­ju u procesu donošenja odluka u crkvi. Oni su prednjačili u bogosluženjima i držali propovedi – u mnogo slučajeva to­kom celog tog meseca.

Kako je program mentorstva uticao na njihova osećanja prema crkvi?1. Sve što se tiče njihove crkve dobilo je novo značenje zato

što sad postoji otvoreni forum i jasnije razumevanje misije.2. Učešće u svakom procesu donošenja odluka dobija više

smisla.3. Mladi počinju više da cene poslovne sastanke crkve i sve

druge službe i susrete u crkvi.Mladim ljudima, kao i odraslima, potrebno je postojanje

uljudnosti i jedinstva u strukturi lokalne crkve. Veliki je bla­goslov i dobitak za crkvu na svim nivoima kada mladi koriste mentorstvo odraslih vođa. Mladi nikad ne treba da se plaše od

65Peti dan

vođstva kad ih pozovu da ga preuzmu. Naše veštine i talenti potrebni su za potpuno uključivanje. Bog obećava da će opre­miti sve one koji su pozvani i voljni da Mu služe.

Čuo sam nadahnuta svedočenja mladih ljudi o pozitivnom uticaju i spoznaji koju su dobili izlaskom u javnost i iskustvom stečenim u programu mentorstva. Ohrabrujem mlade ljude da budu skromni učenici, željni znanja. Toliko toga se može dobi­ti od slušanja glasa iskustva. Uvek se držite prvobitnog modela i koncepta crkve. To je telo vernika koji su pozvani da uče dru­ge vernike da postanu deo crkve ili pozvani.

Ima toliko toga što možemo naučiti jedni od drugih, a na­ročito od onih koji su bili tamo i radili to. Jedan od najboljih načina da se to uradi jeste da od iskusnih učenika čujemo kako stvarati nove učenike – to je upravo ono što program mentorstva radi. Ja sam ponosni korisnik programa stvaranja učenika i mentorstva svoje crkve, kako na lokalnom, tako i na višim organizacionim nivoima. Mogu se jasno setiti nadahnu­ća i motivacije koje sam dobio od vođe mladih u svojoj maloj seoskoj crkvi na Jamajki. Bio sam toliko ohrabren i nadahnut od strane vođe svojih dobrovoljnih misionara (MV). Stalno ponavljam ovu priču jer je on ostavio trajni utisak na mene.

Od tih skromnih početaka popeo sam se do mesta vođe adventističke omladine (AY) i crkvenog starešine. Od tih ra­nih dana nadahnut sam da posvetim svoj život potpunom služenju Božjoj crkvi. Tokom mojih godina na fakultetu Bog mi je dao odlične mentore. Kad sam započeo službu kao pa­stor, blagosloven sam što sam imao starije pastore koji su mi omogućili da razvijem svoje darove potrebne za ovaj poziv.

Kad sam pozvan da služim kao predsednik oblasti, a za­tim i kao unijski vođa mladih, stalno sam se prisećao gde sam počeo: tamo u svojoj maloj seoskoj crkvi na Jamajki, a zahva­ljujući svom odanom i motivisanom vođi mladih.

66 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Ohrabrujem naše mlade da pristupe mentorskoj služ­bi koju obezbeđuje svetska crkva, konkretno u programima Istraživači i Izviđači. Imao sam privilegiju da vidim iz prve ruke moćan uticaj koji su oni imali na život toliko mladih lju­di. Verujem da je jedan od najvećih blagoslova Hrišćanske ad­ventističke crkve služba Izviđača. Mogu da prepoznam stotine i stotine mladih koje sam godinama gledao kako se kreću ka sve višim rukovodećim položajima u crkvi zahvaljujući čvr­stom temelju koji su dobili u programima Istraživači i Izviđači.

Mnogi su išli dalje i postali glavne vođe i omladinski ru­kovodioci, a mnogi sada služe kao starešine ili na drugim ključnim položajima u lokalnoj crkvi i na višim crkvenim pozicijama. Božanski plan crkvene organizacije bio je veliki blagoslov za stabilnost i rast Hriščanske adventističke crkve sedmog dana širom sveta.

Mladi ljudi, sada je čas da odigrate svoju ulogu, da date sve od sebe u službi. Jeste li blagosloveni nekim jedinstvenim darom ili talentom? Da li biste želeli da odigrate aktivnu ulo­gu u misiji svoje crkve? Onda se aktivirajte u svojoj lokalnoj crkvi. U lokalnoj crkvi sve počinje. Bog računa na vas, dragi omladinci – hoćete li se odazvati Njegovom pozivu?

Pitanja za diskusiju:1. Šta je navelo apostole da imenuju đakone u novozavetnoj

crkvi i kako su se birali đakoni?2. Zašto je potrebna organizacija crkve?3. Razgovarajte o nekim načinima na koje smatrate da je

moguće uključiti više mladih u proces donošenja odluka i u misiju crkve?

Šesti dan

CetvrtakJEDINSTVENOST

U NAČINU OBOŽAVANJATema: važnost obožavanja – kako izraziti odanost Bogu; jedin­stvo u različitosti

Ključni tekst: Psalam 100

Ključna misao: Moramo uvek uzeti u obzir ko je predmet našeg obožavanja, shvatiti svrhu obožavanja i uživati u tom iskustvu.

UvodLjudska bića uvek traže nekoga ili nešto za obožavanje. U sve­tu u kome živimo, a koji je toliko raznolik, obožavanje može imati različita značenja. Neke osobe obožavaju životinje, neke druga ljudska bića, a neke materijalne stvari.

Ali šta je pravo obožavanje i zašto je potrebno i važno obožavati? Danas ćemo malo vremena posvetiti učenju toga kako da izrazimo odanost Bogu. Razmotrićemo važnost obo­žavanja i njegov značaj, posebno za život mladih ljudi.

Postoji li neki poseban način obožavanja? Da li treba da se pridržavamo nekih posebnih pravila u obožavanju? Da li kultura ima neku ulogu u tome? Šta jedinstvo u različitosti

v

68 Molitvena sedmica za mlade 2019.

znači? Ovo je nekoliko od mnogih pitanja kojima ćemo se da­nas baviti.

Obožavanje nastaje iz ličnog iskustva s Bogom. Na čo­vekovo reagovanje na Boga uticaće odnos koji oni dele i uti­sak koji Bog na njega ostavlja. Dobar deo tog iskustva potiče iz okruženja ili ličnih susreta svakog pojedinca.

Danas ćemo otkriti:a) da predmet obožavanja mora uvek biti jedan istiniti Bog;b) da je svrha obožavanja slavljenje Boga i negovanje zajed­

ništva sa svom Božjom decom;c) da iskustvo obožavanja nastaje iz naših ličnih i pojedinač­

nih iskustava;d) kakva je uloga kulture ili pojedinačnih iskustava u isku­

stvu obožavanja;e) kako možemo postići jedinstvo u svojim različitim načini­

ma obožavanja.

PropovedDavid i ostali psalmisti bili su vatreni obožavaoci. Nemoguće je čitati psalme i ne osetiti hvaljenje, obožavanje i divljenje prema Bogu. Uzmimo psalam 100 za primer.

„Raduj se Gospodu, sva zemljo! Služite Gospodu veselo; idite pred lice njegovo pjevajući! [...] Ulazite na vrata njegova sa slavom, u dvore njegove sa hvalom [...]”

Onda je tu psalam 150:„Hvalite Boga u svetinji njegovoj, hvalite ga u tvrđi slave njegove.Hvalite ga prema sili njegovoj, hvalite ga prema visokom ve­

ličanstvu njegovu.Hvalite ga uz glas trubni, hvalite ga uz psaltir i gusle.Hvalite ga s bubnjem i veseljem, hvalite ga uz žice i organ.Hvalite ga uz jasne kimvale, hvalite ga uz kimvale gromovne.Sve što diše neka hvali Gospoda! Aliluja!”

69Šesti dan

Zavisno od toga odakle dolazimo i s kakvim smo se isku­stvima susretali, čin obožavanja i divljenja Bogu može biti od ozbiljnog i mirnog iskustva do ushićenog i dramatičnog. Pošto smo već ustanovili da crkva nije samo neka građevina, već telo sačinjeno od „pozvanih” ili Božjeg odabranog naroda, onda takođe moramo pretpostaviti da tih osoba ima svuda, na svakom kontinentu, u različitim kulturama.

Obožavanje na taj način poprima stilove i norme koji važe u tim različitim kulturama. Obožavanje nastaje posle iskustva s Bogom u kontekstu načina na koji Ga svako od nas doživlja­va. Možemo se setiti priče o Mojsiju i gorućoj kupini; on je tako video Boga kroz kupinu koja gori ali ne sagoreva. Bog je govo­rio Mojsiju iz grma. Odgovarajući na Božja uputstva, Mojsije je skinuo obuću iz poštovanja prema Božjem prisustvu.

Nedavno sam prisustvovao jednom bogosluženju gde je propovednik skinuo cipele kao znak poštovanja, sećajući se susreta s jednom kulturom, koji je doživeo nekoliko godina ra­nije. Jasno mi je da bi ljudi koji su imali takva iskustva ili koji ne znaju ništa drugo osim te kulture, pretpostavili da, pošto je to Bog tražio od Mojsija, onda to automatski važi za svako ljudsko biće, da je to opšti oblik ili način obožavanja. Isto tako, ima dosta zabuna i dugih i praznih rasprava u pogledu isprav­nog ili prihvatljivog izraza obožavanja. U kojoj kulturi se obo­žavanje najbolje izražava? Koje je Bogu prihvatljivije i više Mu se dopada? Koje će Bog prihvatiti, a koje odbaciti? To je postala tako sporna tema da su mnogi ljudi, a naročito mlađi vernici, izgubili oduševljenje, viziju i hrabrost. Neki se čak udaljavaju od tela Hristovog jer su ih naveli da počnu da se osećaju straš­no grešnima i bezbožnima zbog načina na koji iskazuju svoju ljubav prema Bogu, koji ih pak voli bezuslovno.

Postoje tri osnovna elementa koje treba imati na umu kad je reč o obožavanju. Prvo, uvek moramo da znamo ko je pred­

70 Molitvena sedmica za mlade 2019.

met obožavanja. Drugo, moramo shvatiti svrhu obožavanja; i treće, moramo razmotriti sámo iskustvo obožavanja.

Otkrivenje 14,6–7 jasno govori ko je predmet našeg obo­žavanja. Tu je rečeno: „[...] Bojte se Boga i podajte mu slavu [...]”. Ranije – u Otkrivenju 4,11 – zapisano je: „Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu; jer si ti sazdao sve, i po volji tvojoj jest i stvoreno je.”

Bog je jedini predmet obožavanja jer je On sve stvorio. Mi živimo i krećemo se i dišemo zahvaljujući Njemu. Mi sve du­gujemo Bogu. On je taj koji nas je stvorio. On je taj koji nas održava u životu i koji nas spasava. Mi slavimo Boga jer je On jedini koji zaslužuje sve naše poštovanje i hvalu. Mi Ga obo­žavamo jer niko drugi nema tu moć da stvori i da uništi. Jedi­no Bog. On je jedini svemoguć, sveprisutan i sveznajuć. Bog i jedino Bog zaslužuje svu slavu, poštovanje i hvalu.

Drugi važan element obožavanja jeste svrha. Zašto mi ne­koga obožavamo? Ljudska bića uvek teže tome da nekoga ili nešto obožavaju. Urođeni deo naše prirode jeste da nekome ili nečemu odajemo počast, poštovanje. Zbog toga nalazimo mnoge nacije, daleko u zabeleženoj istoriji, koje su imale ra­zne bogove kao predmet obožavanja. U nekim slučajevima bilo je onoliko bogova koliko je trebalo za svaku potrebu ili situaciju. Ti bogovi su obično ručno izrađivani, dok su neki drugi bili jednostavno predmeti iz okruženja koje je stvorio Bog. Svaki takav bog imao je svoju posebnu namenu i bio je pozivan u nekoj konkretnoj prilici. I zato se prosto nameće pitanje: zašto se ljudi klanjaju bogovima?

Obožavanje ima razne namene. Ono služi da veliča i sla­vi Boga koji nas je stvorio. Obožavanje služi da nas dovede u Njegovo prisustvo. Osim što nas dovodi u dublju vezu s Bogom, obožavanje takođe produbljuje i jača naš odnos s bli­žnjima. Ono nas približava Bogu i jedne drugima. To je vreme zajedništva s istomišljenicima, činiocima tela Hristovog. Ali

71Šesti dan

još više od toga, obožavanje ide dalje od crkve na celu zajed­nicu, gde mi služimo kao što je Hristos služio. Svako delo hri­šćanske službe sámo je po sebi čin obožavanja.

Obožavanje je naše potpuno posvećivanje proučavanju Biblije, molitvi, našim prinosima, službi. Zaista, obožavanje je iskustvo i susret s Bogom i čovekom, svakog dana. Gde god se nalazili, i šta god radili, treba da nastojimo da delimo Bož­ju dobrotu i blagoslove u svemu što činimo. Ti svakodnevni činovi služenja dostižu vrhunac u okupljanju zajednice, kad srećemo istomišljenike radi slavljenja Božjih blagoslova.

I na kraju, važno je da shvatimo sâm doživljaj obožavanja. Svako Boga doživljava na svoj način. Isto tako, svako izražava svoju odanost Bogu na osnovu tog doživljaja. Većina crkava drži se propisanog redosleda u bogosluženju. U većini crkava adventista sedmog dana taj redosled je sličan širom sveta, s ponekom razlikom tu i tamo. Vrlo često se mešaju oblik i na­čin bogosluženja sa samim doživljajem obožavanja.

Način ili oblik bogosluženja imaju malo sličnosti s doživ­ljajem obožavanja. Upravo kreativnost vođa bogosluženja i iskrenost svakog vernika određuju, najvećim delom, taj način na koji doživljavamo obožavanje. Božja reč nas hrabri da do­đemo u Njegovo prisustvo odajući Mu hvalu, i u Njegove dvo­re slaveći Ga. Verovatnije je da ćemo iz doživljaja obožavanja izvući ono što smo tamo uneli. Dok pastor i vođe bogosluže­nja imaju svoju ulogu koju treba da odigraju, svaki vernik je odgovoran za svoje konačno ispunjenje u obožavanju.

Ovaj Psalam govori da obožavanje ne počinje na mestu okupljanja ili u vreme zajedničkog druženja. Obožavanje je više stanje uma, životni stil, odvijanje naših svakodnevnih aktivnosti i doživljaja. Što su um i srce svakodnevno više usmereni ka Bogu i Njegovoj reči, verovatnije je da ćemo ima­ti koristi od zajedničkog doživljaja obožavanja. Vrlo je teško doživeti jedno bez drugog. Kako zajednički, tako i individual­

72 Molitvena sedmica za mlade 2019.

ni doživljaj obožavanja, imaju ulogu u našem ukupnom do­življaju.

Ohrabrujem svakoga od vas da se odlučno i namerno po­sveti svojim ličnim susretima s Bogom. To je nešto lično. Naši roditelji i crkva mogu toliko toga da urade. Ali kao pojedinci moramo preuzeti vlasništvo i odgovornost za svoj duhovni odnos. Ova sedmica je posvećena mladim ljudima kao jedna od prilika za zajedničko obožavanje i kao podrška vašem du­hovnom susretu s Bogom. Nijedan broj molitvenih skupova, niti bogosluženja, ne može da garantuje čvrst hrišćanski te­melj. Međutim, svaki doživljaj zajedničkog ili individualnog obožavanja pomaže našem duhovnom razvoju. I na kraju, svako od nas je odgovoran za održavanje tog odnosa s Bogom kroz svakodnevno zajedništvo s Njim.

Kad se težište obožavanja pomeri s predmeta obožavanja na stilove i oblike obožavanja, uvek dolazi do beskrajnih pra­znih rasprava i zbrke. Ako se vratimo novozavetnom mode­lu, videćemo da su pozvani, ili vernici Božje crkve, prilagodili svoje obožavanje svakom mestu ili okruženju u kome bi se našli. U nekim slučajevima bili su pored reke, drugi put u svo­jim domovima, ili u sinagogi, pa čak i u zatvoru. Činjenica je da obožavanje nije toliko zavisilo od nekog posebnog mesta ili načina ili posebnog oblika, već se prilagođavalo situaciji ili okruženju u kom bi se vernici našli, a u nekim slučajevima posebnim potrebama te grupe ili situacije.

Još uvek se sećam svog prvog susreta s Bogom, kad sam bio tinejdžer. Bio je početak osamdesetih godina prošlog veka i ja sam čitao propoved iz Molitvene sedmice za mlade, sličnu ovoj. Kao i većina tinejdžera, imao sam neke ozbiljne proble­me sa svojim identitetom. Sećam se da sam čitao i upijao sva­ku reč uputstava iz knjižice izdate povodom Molitvene sedmice za mlade, a pod nazivom Naglasak (Accent). Njen autor je re­kao da možemo stvarno pristupiti Bogu i razgovarati s Njim

73Šesti dan

kao s bliskim prijateljem. Bog ionako već zna šta mi mislimo, pa bilo da to izgovorimo ili ne, On nam čita misli. On vidi i poznaje čak i neke strašne misli koje imamo prema drugima. Ja sam te reči shvatio doslovno. Imao sam neke stvarno nega­tivne misli i osećanja prema skoro svima oko sebe, što je bila posledica moje tinejdžerske krize identiteta.

U nastavku knjige autor je predlagao da nađem neki otvo­reni prostor gde bih mogao direktno da gledam prema nebu i da se obratim Bogu kao da s Njim razgovaram neposredno. Uputstvo je bilo da se molim Bogu, da razgovaram s Njim i iznesem sve negativne misli i osećanja koje imam prema svim onim ljudima za koje sam verovao da su protiv mene. I po­novo sam doslovno shvatio ova uputstva, i naoružan svojom Biblijom i knjigom Naglasak na službi mladih (Youth Ministry Accent), pronašao sam otvoreni prostor na farmi svoga oca i tamo, u voćnjaku, istresao pred Boga sve svoje frustracije i bes i povređenost koje sam osećao prema svima, uključujući i svo­je roditelje i crkvenu porodicu. Sećam se, kao da je bilo juče, kakav sam mir osetio posle tog susreta. To je bilo tako bogato iskustvo da mi je postala navika da na to mesto često odlazim ujutro i hvalim Boga, iznoseći Mu sve što me je mučilo.

Ti intimni susreti s Bogom bili su moja najpodsticajnija iskustva obožavanja. U stvari, tokom tih doživljaja na otvo­renom, među voćkama i žbunovima na očevoj farmi, potvr­đen je moj poziv da se potpuno posvetim službi u Božjoj cr­kvi. Oduvek sam želeo da budem pastor, ali sam tu strast i vatrenost izgubio tokom svoje tinejdžerske krize identiteta. Počeo sam da istražujem druge moguće puteve za stvaranje karijere. Moje iskustvo tinejdžerskog vođe mladih u lokalnoj crkvi postalo je tako težak izazov da sam skoro izgubio volju za pozivom pastora. Tek u tim vrhunskim doživljajima i oz­biljnim poštenim razgovorima s Bogom, kada sam doslovno iskazao sva svoja negativna osećanja prema svima, uključu­

74 Molitvena sedmica za mlade 2019.

jući i samog sebe, po prvi put sam osetio šta je zaista istinsko obožavanje.

To ni u kom slučaju nije formula koja se mora prilagođa­vati i primenjivati na svaki doživljaj obožavanja. Od tada sam služio kao direktor za mlade, kako na nivou oblasti, tako i na nivou unije, i bio sam izložen svim vrstama, oblicima, forma­ma i stilovima obožavanja koje ste vi koji ovo čitate doživlja­vali. I iz svakog takvog doživljaja izašao sam s blagoslovom i velikom zahvalnošću za divnog Boga koji uživa u našim naj­različitijim oblicima hvaljenja i obožavanja.

Kao pastora i vođu mladih začuđuje me da vidim kako so­toni, izgleda, uvek uspeva pokušaj da nas razdvoji koristeći naše različitosti. Vidim kako je sotona skrenuo težište oboža­vanja s Boga na lična opredeljenja i forme. Namena obožava­nja jeste da se Bogu dâ hvala, i postigne bratstvo s ostalim ver­nicima. Ali neprijatelj naših duša prouzrokovao je da mnogi iz tela Hristovog postanu nezainteresovani, da skrenu s puta i ostanu obeshrabreni – jer težište stavljamo na stilove i lična opredeljenja umesto na Boga.

Bog uživa u raznolikosti i različitosti. On nas je takvima stvorio. Bilo da je reč o muzičkom izražavanju ili kreativnim dramskim formama. U svakoj kulturi i svakom jeziku i u svakom narodu postoji mnogo muzičkih i drugih kreativnih oblika kojima se izražava obožavanje. Bog želi da sve te razli­čite oblike usmerimo ka jednom skladnom činu obožavanja. Svaki muzički instrument proizvodi poseban zvuk. Bilo da se svira zasebno, ili kao deo orkestra, ili nekog sastava, bogat­stvo tih instrumenata, kad se usmeri k istinskom predmetu obožavanja, uzdiže dušu i slavi Boga.

Verujem da ima mnogo mladih ljudi, uključujući tu i one rođene osamdesetih godina prošlog veka i one iz narednih ge­neracija, koje je Bog obdario najrazličitijim talentima, a koji bi mogli mnogo doprineti našim različitim iskustvima obo­

75Šesti dan

žavanja. Neki bi više odgovarali jednoj, a neki drugoj kulturi, ali svi hvale i obožavaju Onoga koji je pozvao svoje vernike iz celog sveta. Bog uživa da stvara nešto novo. Ja verujem da se On oduševljava kreativnošću, raznolikošću i različitošću obo­žavanja u kulturama.

Obožavanje angažuje i naše misli i naša osećanja; znači, i ono intelektualno i ono emocionalno. U stvari, obožavanje zahvata celo naše biće, kako fizičko, tako i društveno. Sa svim našim izrazima i kulturnim tumačenjima i iskustvima. Bog nas poziva da učinimo celo svoje biće, cele sebe, kao žive pri­nose, u potpunosti prihvatljivima za Njega. To je naša razu­mna služba. Neka sve što diše u svakoj naciji, rodu, jeziku i narodu, hvali Boga. Aliluja!

Pitanja za diskusiju:1. Ljudska bića uvek traže nekoga ili nešto za obožavanje.

Da li se slažete s time?2. U večerašnjoj pouci težište smo bacili na predmet, svrhu i

doživljaj obožavanja. Proširimo ove koncepte.3. Kakvu ulogu imaju kulturna ili individualna iskustva u

načinu na koji doživljavamo obožavanje?

Sedmi dan

PetakPRIHVATANJE NAŠEG

IDENTITETATema: adventistički identitet – šta vas određuje kao mladog ad­ventistu

Ključni tekst: Otkrivenje 12,17.

Ključna misao: Adventisti sedmog dana su hrišćani koji pri­hvataju sva učenja iz Biblije, uključujući deset zapovesti, su­botu kao sedmi dan, i koji doslovno očekuju drugi dolazak Isusa Hrista.

UvodAdventisti sedmog dana imaju jedinstven i jasan identitet. Mada delimo dosta osnovnih verovanja s drugim hrišćan­skim denominacijama, ima nekih posebnih učenja koja nas izdvajaju i čine drugačijima na mnogo načina.

Na primer, naše shvatanje biblijskog proročanstva i njego­va veza sa sadašnjim stanjem stvari jako su uticali na naš po­gled na biblijsku eshatologiju. Kao i većina hrišćana, adven­tisti sedmog dana očekuju drugi Isusov dolazak. Međutim, tu postoji izvesno osećanje hitnosti koje je zasnovano na biblij­skom proročanstvu ne toliko uvažavanom od strane drugih hrišćanskih denominacija.

77Sedmi dan

Osim toga, naše shvatanje suda prema poruci tri anđela iz Otkrivenja 14 i proročanstvo o 2.300 dana na mnogo načina jedinstveni su u odnosu na ono što drugi ljudi veruju i shva­taju. Istovremeno, mi ne smatramo da nas ta jedinstvenost na bilo koji način čini superiornijima ili boljima od drugih hrišćana.

Kao i svi drugi vernici, mi prihvatamo da se spasenje ne postiže dobrim delima ili držanjem zakona. Adventisti veruju da je spasenje blagodat dobijena kroz veru u našeg Gospoda Isusa Hrista. Taj besplatni dar blagodati koji se daje svima je­dini je preduslov za spasenje.

Odgovarajući na taj dar blagodati, mi sledimo Isusa u pot­punoj poslušnosti prema svim Njegovim zapovestima. Zbog ovog izliva Božanske ljubavi prema grešnicima, ne možemo a da Ga zauzvrat ne volimo, i da tu ljubav ne delimo sa svojom braćom. Prepuštamo se Božjoj volji birajući da živimo u skla­du sa svim Njegovim zapovestima na isti način na koji se Isus prepustio volji svog Oca i poslušao sve Njegove zapovesti.

Danas ćemo malo vremena posvetiti ukazivanju na ove suštinske razlike i sagledati kako nas ta verovanja odvajaju od ostalih hrišćanskih denominacija, kao i tome ko smo mi, mladi adventisti.

PropovedU vreme kad sam bio vođa omladine imali smo tematsku pe­smu koja jednostavno kaže:

Mi smo mladi adventisti, iz svake zemlje i mora,Zajedno se molimo, i radimo, i igramo u savršenom skladu,Imamo veru koju delimo, s ljudima na sve strane,Poruku ljubavi, od Boga s nebesaDa svetu pokažemo da nam je stalo do Njega. Mladi adventisti.

78 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Ko su ti mladi adventisti? U šta oni veruju? Kako ih pre­poznajemo? Često mi postavljaju to pitanje kad se predsta­vim ljudima kao adventista sedmog dana. Takođe sam do­bio obilje zanimljivih definicija i tumačenja toga ko smo mi, zasnovanih na ličnim iskustvima i saradnji s članovima ove posebne grupe vernika. Siguran sam da ste i sami čuli razne definicije i izraze od raznih ljudi. Oni se kreću od etiketiranja da smo sekta, do toga da smo čudni, ili da smo ljudi koji bo­gosluženja imaju subotom i ne jedu svinjetinu.

Poznajem mnoge članove Hrišćanske adventističke crkve kojima je jako teško da u jednoj rečenici objasne ko smo mi i u šta verujemo. Za to postoje brojni razlozi, i ja razumem za­što je to tako teško. Nastavljajući ono što smo počeli juče, do­sta toga što znamo i shvatamo kao adventisti potiče iz naših pojedinačnih kulturnih iskustava. Mi najčešće jednostavno prihvatamo ono što vidimo i znamo iz lokalnog iskustva, i to koristimo kao merilo za ceo skup vernika širom sveta.

Nekad su ta tumačenja ili iskustva pozitivna i dobra, ali neki put možda baš nisu tako pozitivna i čak mogu biti po­grešna. Nemam pretenzija da budem stručnjak ili imam samo jedno pravo objašnjenje/definiciju za identitet adventista. Međutim, razumem ono u šta adventisti veruju zahvaljujući proučavanju Svetog pisma i vremenu koje sam proveo na teo­logiji i radeći kao rukopoloženi propovednik.

I zato, pre nego što počnem da govorim o problemu iden­titeta, dozvolite mi da s vama podelim jednu rečenicu koja iznosi moje lično shvatanje o tome ko su adventisti. Adven-tisti sedmog dana su grupa hrišćana koji veruju Bibliji i koji prihvataju sva učenja iz Svetog pisma, uključujući deset za-povesti i subotu kao sedmi dan, i koji očekuju doslovni drugi dolazak Isusa Hrista.

Ima mnogo toga što se može zaključiti i protumačiti iz ove definicije. Većina ljudu koristi skraćenu verziju definicije

79Sedmi dan

adventista kad govori o ovoj grupi vernika, bez punog naziva ’adventisti sedmog dana’. Ja ću uglavnom koristiti ovu skraće­nu verziju. Kad se koristi prethodno pomenuta definicija, ima toliko osnovnih istina koje se javljaju kao suštinska verovanja ili principi određivanja.

Verovanje BiblijiVerovanje Bibliji znači da mi prihvatamo celo Sveto Pismo kao otkrivenu Božju volju. Adventisti veruju da je „celo pi­smo od Boga dano” (2. Timotiju 3,16–17). To znači da je Bibli­ja Božja reč, preneta kroz muškarce i žene koje je nadahnuo Bog. Ti muškarci i žene bili su direktno nadahnuti Svetim Du­hom i govorili su i pisali ono što im je Bog kazivao (pročitajte 2. Petrovu 1,20–21). Celo Sveto Pismo je podjednako nadah­nuto i zato ono u potpunosti, od Prve knjige Mojsijeve do Ot­krivenja, sadrži Božju nadahnutu istinu i uvek je primenljivo i značajno za sve ljude na svim mestima.

Biblija je Božja sveta, nepogrešiva Reč. Mi ne verujemo da ona sadrži sve Božje poruke čoveku jer Bog i danas nadahnju­je ljude i stalno želi da govori svoju istinu. Međutim, mi veru­jemo da se sve istine i poruke koje se pripisuju Bogu moraju ispitati kroz istine koje su već otkrivene u Bibliji. To je ono što je Petar hteo da kaže kad je rekao: „[...] nijedno proroštvo književno ne biva po svome kazivanju” (2. Petrova 1,20).

Bog se već jasno otkrio u Bibliji. Svako drugo otkrivenje ili tumačenje koje bi došlo mora biti u potpunom i savršenom skladu s onim što je On već otkrio. Kao hrišćani koji veruju Bibliji, adventisti sedmog dana priznaju da nemaju isključivo pravo na istinu ili na ono što je napisano. Mi smo potpuno svesni da ima mnogo drugih hrišćanskih denominacija koje prihvataju i veruju Bibliji kao Reči Božjoj.

Međutim, takođe smo svesni da ima mnogo različitih tu­mačenja i shvatanja Svetog Pisma, kako unutar tako i van cr­

80 Molitvena sedmica za mlade 2019.

kve. Bogu nije potrebna nikakva pomoć da sebe objasni. Što god On želi da saopšti ljudima, sposoban je da to učini lično i nije to prepustio našim tumačenjima i shvatanju. Ljudi greše, a samo je Bog nepogrešiv.

Sveznajući i premudri Bog zna da bi ljudi iskrivili i pogreš­no protumačili Njegove Reči. Zato je izabrao odane muškarce i žene u raznim generacijama tokom stotina godina da jasno govore i zapisuju Njegove poruke, i da ih tako objasne da niko ne dođe u zabunu ili da pogrešno navodi ili tumači ono što je On hteo da kaže. Ljudi moraju paziti da na Sveto pismo ne primene sopstvena shvatanja i shvatanja kulture iz koje dola­ze. Bogu nije potrebna naša pomoć. Mi uzimamo Njegove reči zdravo za gotovo. Mi verujemo Njegovoj Reči jer je samo On savršen i svet i pravedan i dobar.

HrišćaniBiti hrišćanin znači slediti Hrista. To znači da adventisti, kao većina hrišćanskih denominacija, prihvataju da je Isus Hri­stos došao ovaploćen, da je živeo bezgrešnim životom, da je razapet i da je vaskrsao. Adventisti veruju da je spasenje mo­guće jedino kroz Isusa Hrista. Njegova smrt na Golgoti isku­pila je naše grehe i potpuno rešila problem greha. „Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojijem bi se mi mogli spasti” (Dela 4,12).

Kao skup hrišćanskih vernika mi se pridržavamo svih uče­nja i dela Hristovih, uključujući i prihvatanje svih ljudi kao naše braće i sestara, bez obzira na rasu, verovanja ili religiju. Bog ne gleda ko je ko. Gde god su ljudi u nevolji Isus i njegovi sledbenici treba da nude ljubav i nadu i pomoć. Zbog toga su adventisti širom sveta aktivni u humanitarnim misijama. Mi učestvujemo u razvojnim i obrazovnim programima i reagu­jemo širom sveta kad god se desi neka velika nesreća.

81Sedmi dan

Mladi adventisti, poput vas, odazvali su se Hristovom po­zivu za misije u udaljenim krajevima sveta. Oni mesecima i godinama odsustvuju iz škole ili s posla kako bi bili Isusove ruke i noge ljudima kojima je potrebna pomoć. To je pravi ad­ventistički identitet. Upravo kroz izažavanje samilosti i brige za potlačene i siromašne hrišćani nalaze svoj istinski identi­tet. To što smo hrišćani znači da smo Hristovi sledbenici. Sva­ko može sebe zvati kako hoće, ali to što mi radimo i kako se ponašamo daje nam pravi identitet i autentičnost.

Adventistički hrišćani pozvani su da odražavaju život i dela Isusova gde god idu. To nije ograničeno na neko odre­đeno vreme ili mesto okupljanja. Samo pogledajte kako je Isus živeo. Većina Njegovih najmoćnijih učenja i čuda nikad se nije desila u nekoj zgradi. On je uvek bio u pokretu. On je uvek tražio priliku da popravi nečije stanje ili nekome olakša patnju. To je hrišćanstvo u svom najboljem izdanju. Isusovo služenje, kao i ono Njegovih sledbenika, bilo je najuspešnije tamo gde su ljudi najviše patili. Isus je skretao sa svog puta da bi došao do mesta gde bi mogao učiniti najviše dobra onima kojima je to bilo najpotrebnije. To je istinsko hrišćanstvo.

Subota kao sedmi danSubota je ključni element adventističkog identiteta. Adventisti veruju da sve Božje zapovesti važe i danas jer su to večni prin­cipi koji se sprovode u svim sudovima pod suncem. Kao takvi, mi ne možemo sebi priuštiti luksuz da odlučujemo koje su obavezujuće, a koje nisu. Sve Božje zapovesti su obavezujuće za sve ljude, na svim mestima, u svakom trenutku. Subota je samo jedan od večnih principa koji su dati čovečanstvu širom sveta i predstavlja znak hrišćanske poslušnosti i identiteta.

Adventisti ne uče, niti smatraju, da zapovesti ili subota mogu da spasu čoveka od greha. Naprotiv, zakon osuđuje one koji ga krše. Međutim, kad se prekrši bilo koji zakon u bilo ko­joj zemlji, to ima svoje posledice. Kad se prekrše Božji zakoni,

82 Molitvena sedmica za mlade 2019.

postoje i posledice i ispravke. Biblija kaže: „Ako priznamo gri­jehe svoje, vjeran je i pravedan da nam oprosti grijehe naše, i očisti nas od svake nepravde” (1. Jovanova 1,9). Spasenje nije u zakonu ili suboti. Spasenje je samo u Isusu. To je pravi ad­ventistički identitet.

Adventisti veruju da svi koji budu spaseni blagodaću Isu­sa Hrista doživljavaju kako unutrašnju, tako i spoljnu tran­sformaciju. Ne može biti istinskog obraćenja bez potpunog preobraženja. To je svakodnevno i postepeno iskustvo koje se ponekad naziva posvećenjem. To je svakodnevni sve jači pro­ces vezivanja za Isusa kroz pobedu nad grehom i iskušenjem.

Adventisti sedmog dana veruju da kao Božji narod posled­njeg vremena imaju jasnu poruku koja je po svojoj prirodi dvoznačna. Ona poziva ljude da napuste lažno obožavanje i učenje i usmerava ih ka obožavanju jedinog istinskog Boga živoga. U odgovoru na taj poziv da odustanu od lažnih učenja, ljudi će uvek naići na protivljenje sotone, koji se suprotstavlja pravom Bogu.

Prema Otkrivenju 12,7–12, posledica toga je rat ili borba koja je u stvari počela još na nebu. Kasnije u tom poglavlju, preživeli ili Božji narod poslednjeg vremena, označavaju se kao oni koji se pridržavaju Božjih zapovesti i imaju svedočan-stvo Isusa Hrista. Ukratko, istinska Božja crkva ili pozvani uvek će biti verni Njegovim zapovestima i biće vođeni svedo­čanstvima njegovih proroka kroz celu istoriju. To je osnovni aspekt adventističkog identiteta.

AdventistiPoslednji deo našeg identiteta o kome ću danas govoriti jeste naše verovanje u doslovni i vidljivi drugi Isusov dolazak. Ad­ventisti veruju da je Isus prvi put došao kao beba, baš kao što je i rekao. Posle Njegovog raspeća i vaskrsenja, On se vratio da bude sa svojim Ocem na nebu, kao što je takođe rekao. Reč

83Sedmi dan

adventista dolazi od reči advent, koja znači pojavljivanje ili do­lazak. Prvi dolazak bio je kad je On došao kao beba. Drugi do­lazak će biti kad se On vrati u sili i slavi, baš kao što je i rekao.

Adventisti svoju nadu čvrsto polažu u verovanje da će se taj isti Isus koji je došao kao beba, koji je hodao među ljudima isceljujući i podučavajući, uskoro vratiti jednog dana da okon­ča svu patnju i bol na Zemlji. On će zauvek uništiti smrt. Oni koji Ga sada prihvataju i veruju živeće i vladati s Njim zauvek. To je pravi adventistički identitet.

Nažalost, kad je reč o adventističkom identitetu, većina ljudi težište stavlja na navike, običaje i norme koji prvenstve­no pripadaju kulturi. Te navike i običaji razlikuju se od jedne kulture do druge, i oni su tradicija. Tu spadaju načini obožava­nja, muzika, način oblačenja, pa čak i način ishrane. Autentič­ni identitet adventističkih hrišćana ne počiva na tradiciji, već na osnovnim principima spasenja u Isusu Hristu.

Tradicija i kulturne norme podložni su individualnim tu­mačenjima i dovode do zabuna, jednostavno zato što se ne mogu upražnjavati na isti način na svakom mestu i u svako vreme. U tom lavirintu raznih tumačenja lako je izgubiti svoj pravi identitet. Adventisti snažno veruju da ćemo, ako se dr­žimo Božje volje iskazane u Svetom pismu, izbeći svaku za­bunu i sačuvati svoj pravi identitet onakvim kakav je u Isusu.

Pitanja za diskusiju:1. Podelite svoju ličnu definiciju adventističkog identiteta sa

svojom grupom.2. Kako naziv ’adventisti sedmog dana’ govori o našem iden­

titetu kao telu (Hristovom)?3. Šta oni koji nisu članovi naše crkve govore o tome u šta

adventisti veruju?

Osmi dan

SubotaSVADBENA VEČERA

Tema: crkva kao nevesta – kako mladi treba da se pripreme za Hristov dolazak

Ključni tekst: Otkrivenje 19,9

Ključna misao: Isus je mnogo ranije predvideo ponovni su­sret sa svojom izabranom nevestom, crkvom, i priprema sjaj­nu svečanost.

UvodNajveća želja Isusova bila je da se ponovo sretne sa svojom crkvom. Greh je razdvojio Boga i čoveka. Kroz Isusa Hrista taj jaz je premošćen. Hristos je ispunio zahteve zakona time što je umro na Golgoti. To je stvorilo mogućnost za kompletno obnavljanje veze s buntovnim ljudskim bićima.

Pre nego što se Isus vratio svom Ocu, On je svojoj crkvi dao jedno obećanje. Rekao je da će ponovo doći da sa sobom povede svoju crkvu, svoj verni narod, da budu s Njim. Otkri­venje 19 opisuje taj događaj kao svadbenu svečanost na kojoj je Isus Hristos mladoženja, a Njegova crkva nevesta.

Isus će uskoro doći u sjaju i slavi da sa sobom povede svo­ju nevestu da s Njim bude zauvek. To će biti veliki susret. To će biti radosna i sjajna svečanost, kad će se Božji ljudi svih go­

85Osmi dan

dina ponovo sjediniti sa svojim spasiteljem, da se više nikad ne odvoje od Njega.

Neće više biti greha, ni grešnika. Doći će svadbena večera jagnjetova, i Njegova nevesta, crkva, već se spremila. Ali sve je to omogućeno samo zahvaljujući blagodati Isusovoj, koji je sebe žrtvovao za svoj narod.

Adventistička omladina imaće tu čast da se sretne sa dru­gim mladim ljudima koji su svoje živote žrtvovali za Isusa Hrista. O, kako će to biti radostan događaj!

Danas ćemo malo vremena posvetiti proučavanju Isuso­vih obećanja i potvrđivanju svoje vere u ta obećanja. Ali je još važnije što ćemo isticati koliko je bitno da svaki mladi vernik i svaki mlađi odrasli vernik žive u stanju pripravnosti i spre­mnosti za skori dolazak Isusa i svadbenu večeru jagnjetovu. Maranata! Isus dolazi uskoro!

PropovedKao dete koje je odrastalo u jednom malom selu na Jamajki, nosim uspomene na putovanja koja su većinom bila orga­nizovana od strane crkve do nekog duhovnog skupa ili radi rekreacije. Nije bilo toliko toga da se radi u našoj maloj za­jednici, naročito noću, tako da nam je mnogo značila svaka prilika da prisustvujemo sastancima pod šatorima, omladin­skim okupljanjima ili izletima na plaži. Sećam se kako bismo morali da ustanemo rano ujutro da uhvatimo jedini prevoz do svojih rođaka u Kingstonu kad bismo im išli u posetu. To je bivalo vrlo retko, ali pošto smo morali da ustanemo tako rano, a uzbuđenje je bilo veliko, jedva da bih uhvatio malo sna. Spavao bih otvorenih očiju. U stomaku sam osećao lep­tiriće. Zaspao bih na nekoliko minuta i sanjao da je autobus već bio stigao i ostavio me za sobom. Skočio bih iz kreveta i shvatio da je to bio samo san i da je do toga došlo zbog mog prevelikog uzbuđenja i iščekivanja.

86 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Juče smo naučili da je jedna od odlika ili posebnosti našeg adventističkog identiteta ta što je naše verovanje zasnovano na Isusovom obećanju da će opet doći. Više nego mnoge dru­ge denominacije i religije mi ovu poruku širimo vekovima. Naši pioniri početkom devetnaestog veka sve svoje nade i veru vezivali su za to obećanje.

Ali čak i pre devetnaestog veka, mnogo pre nastanka je­vrejske nacije, nalazimo patrijarhe koji traže ovo dugo očeki­vano obećanje. U Jevrejima 11,10 piše da Avraam „čekaše grad koji ima temelje, kojemu je zidar i tvorac Bog”. Enoh je takođe predskazao da će doći „Gospod sa hiljadama svetijeh anđela svojijeh” (v. Juda 14 i 15). Jov u poglavlju 19,25–27 kaže: „Ali znam da je živ moj iskupitelj, i na pošljedak da će stati nad prahom. I ako se ova moja koža i raščini, opet ću u tijelu svom vidjeti Boga. Ja isti vidjeću ga, i oči moje gledaće ga [...]”

U našoj prvoj lekciji na početku ove sedmice naučili smo da crkvu čine ljudi svih godina koje je Bog pozvao. Već od sa­mih početaka, kad je čovek zgrešio, Bog je imao nameru da ga ponovo vrati sebi. Iz tog razloga došao je Isus da nas spase od naših greha. Pre nego što je Isus došao, Bog je napravio jedan privremeni plan, sistem prinošenja žrtava, kao podsetnik na svoje obećanje da će poslati sopstvenog sina kao žrtvu koja će platiti cenu svih čovekovih prestupa. Bog je oduvek plani­rao da čoveka zauvek vrati sebi. On želi da se Njegov pozvani narod, njegova crkva, ponovo i zauvek sjedine s Njim. Greh nikad nije bio deo Božjeg plana, ali kad je čovek izabrao da pogreši, Bog je započeo s planom da ga iskupi i pruži mu novi i večni dom.

Kroz celo Sveto pismo nalazimo proročanstva koja ukazu­ju na taj dugo očekivani događaj. Ima preko 400 biblijskih pro­ročanstava o drugom dolasku Isusa Hrista. Poruka o drugom Isusovom dolasku bila je tema mnogih tekstova patrijarha i

87Osmi dan

proroka. Pomisao da će se Bog vratiti kako bi se sjedinio sa svojim narodom oduvek je izvor najveće radosti i uzbuđenja.

Ranije sam pomenuo svoja putovanja iz detinjstva. Među najdražim uspomenama su mi putovanja u organizaciji crkve radi prisustva na sastancima pod šatorima. To je bilo u dani­ma kad su pastori imali mnogo crkava. Sastanci pod šatorima bili su vrlo popularni i uzbudljivi, naročito zato što su dava­li priliku da noću izađemo iz svoje zajednice i doma. Za nas decu to je bila retka prilika za društvene veze i mogućnost upoznavanja novih prijatelja.

Jedna od odlika tih crkvenih putovanja bila je živahna i vesela atmosfera koja se uglavnom ogledala u horskom pe­vanju tokom vožnje. Mnoge od tih pesama koje smo pevali imale su eshatološku tematiku. Još mogu da čujem i zamislim neke članove crkve kako pevaju pesme poput Biće nam odlično na nebu. Druga popularna pesma bila je Kad sveci marširaju. Ponekad bismo pevali crkvene pesme poput Mi marširamo prema Sionu, predivnom, predivnom Sionu ili Kad svi dospemo na nebo.

Pesma koja je bila najpopularnija i neizbrisivo mi se ure­zala u sećanje jeste ona koju jedva da sam čuo ili zapevao od detinjstva. Njene reči glase otprilike ovako:

Stupi na životni put slave, nebo je sad na vidiku,Iako je taj put težak, Isus će ti pomoći,On će te uzeti za ruku, vodeći te kroz tu zemlju,Stupi na taj životni put slave.

Siguran sam da su do sada moji mladi prijatelji shvatili koliko ja volim pesme. One mi prenose poruku jevanđelja onako kako ništa drugo ne može. Uživam da pevam dobre stare adventističke pesme, a naročito one koje za temu imaju drugi Hristov dolazak ili odlazak kući da bismo bili s Isusom.

88 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Naša planeta je dugo bila pobunjena. Svako od nas je ose­tio bol i srčane smetnje, bolest i smrt voljenih osoba. To nikad nije bio Božji plan za Njegovu crkvu, Njegovu nevestu, Njegov pozvani narod. To je učinio jedan neprijatelj. Greh je doveo do odvajanja Boga od Njegovog naroda. Isus je napustio slavu i sjaj neba da bi došao na Zemlju u misiju spasavanja. Njegova inter­vencija kroz plan spasenja omogućuje grešnicima da se poprave i ponovo sjedine s našom nebeskom porodicom jednom zauvek.

Zbog toga se tema Biblije i mnogih pesama koje pevamo fokusiraju na ono što je Isus učinio da nas iskupi za sebe. Zbog toga ja lično uživam u crkvenim pesmama koje govore o tom iskupljenju i Isusovom povratku da konačno ponovo sjedini čoveka s Bogom. To će biti veliko i sjajno sjedinjenje, i ovaj put se nećemo više nikad rastajati. Ovaj put će greh i so­tona biti zauvek uništeni. Ovaj put tuga, i bol u srcu, i bolest, i smrt – biće potuno prognani.

Sada mogu potpuno da shvatim značenje i poruke pesa­ma koje smo pevali u mom detinjstvu na tim retkim crkvenim putovanjima, kao i pesama u kojima i danas uživam. Poruke su moćne i nadživele su sva vremena i generacije. Pomislite šta one mora da su značile mom sada pokojnom ocu i njego­vim savremenicima dok su ih pevali.

Mi govorimo o carstvu blaženih,Toj zemlji tako sjajnoj i lepoj,I često joj se priznaje njena slava,Ali kako li je tek biti tamo.

Ili:

Zapevajmo pesmu koja će nas veseliti na putu,Još malo, dok idemo kući.

Ili:Kako nas veseli hrišćanska nada

89Osmi dan

Dok se mučimo ovde dole,Ona nas drži dok prolazimoKroz ovu pustinju patnji.

Ili:

„Koliko je još do kuće?”, pitao sam stalnoDok su mi koraci posustajali, stražar je progovorio:Duga tamna noć je skoro prošla,Jutro će uskoro osvanuti...Nismo daleko od kuće! O, kakva blažena misao!Da razveseli usamljeno srce putnika:Koja je donela isceljujući melem,I osušila suzu tugujućeg.Onda nemoj više plakati jer ćemo se srestiTamo gde ne lutaju umorne noge –Naše muke su prošle, naša radost je potpuna,Bićemo bezbedni u domu Oca svoga.

Biblija je puna dragocenih Isusovih obećanja. On nam je dao svoju reč i mi Mu verujemo. Mi mu verujemo jer je održao svoje obećanje da će doći i ponuditi sebe umesto nas za naše grehe. Ostavio je krasotu i slavu neba da bi sišao nama u po­moć. On je dao svoj život radi potpunog otkupa i žrtve za naše grehe. Bog je u Hristu održao svoju reč da će čoveka iskupiti od greha. Kroz svoje žrtvovanje On je otvorio put ka slavi do koje svako ko želi može stići.

Danas govorimo o ljudima koji imaju dobru biografiju, što znači da su bili istrajni u nekoj veštini ili karijeri. Oni su uvek radili ili izvršavali ono što se od njih tražilo. Bog je potvrdio da On sâm ima besprekornu radnu prošlost. On je svoju reč održao prvi put. Održao je obećanje time što je poslao Isusa da plati cenu našeg greha. Na osnovu tog prošlog čina mi mo­žemo biti sigurni da će On ispuniti i obećanje da će ponovo doći da nas sa sobom sjedini zauvek.

90 Molitvena sedmica za mlade 2019.

U 1. Solunjanima 4,16–17, jedan od velikih pisaca Novog zaveta, apostol Pavle, kaže sledeće:

„Jer će sam Gospod sa zapoviješću, s glasom aranđelovi­jem, i s trubom Božijom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskr­snuće najprije; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s nji­ma bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.”

Jovan 14,1–3 beleži obećanje koje je sâm Isus dao pre nego što se vratio na nebo:

„Da se ne plaši srce vaše, vjerujte Boga, i mene vjerujte. Mno­gi su stanovi u kući oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mjesto. I kad otidem i pripravim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gdje sam ja.”

Jovan, pisac Otkrivenja, bio je proganjan zbog propoveda­nja jevanđelja o Isusu Hristu i izgnan na ostrvo Patmos, gde je stavljen u kotao sa vrućim uljem. Ali mu se Hristos javio u viziji i on je video veliku svadbenu večeru koju jasno opisuje u Otkrivenju 19,7–9:

„Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu njemu; jer dođe svadba jagnjetova, i žena njegova pripravila se; I dano joj bi da se obuče u svilu čistu i bijelu: jer je svila pravda sve­tijeh. I reče mi: napiši: blago onima koji su pozvani na večeru svadbe jagnjetove. I reče mi: ove su riječi istinite Božije.”

Jovan koristi sliku svadbe da ilustruje radosno slavlje Bož­jeg naroda kad Isus dođe drugi put. Isus, Jagnje Božje, opisuje se kao carski mladoženja. On je odavno predvideo sjedinjenje i slavlje sa svojom izabranom nevestom, crkvom. Slika govori o nevesti u beloj svili koja predstavlja pravednost svetih.

Svaka svadba je proslava ljubavi i vezivanja između mla­de i mladoženje. To su osnovni principi svake veze, a naročito braka. Isus Hristos, naš Gospod i spasitelj, vrhunski je primer istinske ljubavi i vezivanja. Kao mladi ljudi, razmišljajte o ovoj važnoj odluci koja vam menja život jer je važno shvatiti

91Osmi dan

da se uspešni brakovi grade na temeljima Božje ljubavi i me­đusobne posvećenosti.

Dok se pripremamo i očekujemo Isusov povratak, prepo­ručujem vam da se uvek iznova zaljubljujete u Isusa. Mi Ga volimo jer je On prvi voleo nas. Isus gaji žarku ljubav prema nama i mi Mu na to odgovaramo posvećujući Mu se u pot­punosti i do kraja. Mi zalažemo svoju ljubav prema Njemu dok Mu kao žrtvu prinosimo najbolje što imamo.

Isus, naš mladoženja, takođe je veran, On poštuje svoju reč i drži se svojih obećanja. Vernost je osnova u bračnoj vezi. Ne kršiti ovaj sveti zavet jemstvo je poverenja koje supružni­ci stvaraju da bi sprečili bilo kakvo spoljno zadiranje u svoj brak. Kad se Isus oženi svojom nevestom, to će biti zauvek.

Brak je nešto trajno. U Božjem planu nikad nije bilo rasta­ve ili razvoda. Ako brak treba da traje, onda supružnici moraju posedovati vrline strpljenja, ljubaznosti, nežnosti i praštanja, baš kao što ih Isus ima prema svojoj nevesti, crkvi. Pavle kaže u Efescima 5 da je brak simbol Hrista i Njegove crkve. Hristos želi da sa svojom crkvom bude zauvek, a takva treba da bude i naša bračna veza.

Baš kao i neki današnji brakovi, tako izgleda da se i Božja crkva, Njegov pozvani narod, bori i pati. Neprijatelj duša na­stoji da obeshrabri, odvuče pažnju i uništi ljude koje je Bog izabrao. Ali ja imam dobru vest za svu Božju decu: izdržite još samo malo. Božja obećanja su istinita i sigurna. Putovanje će se možda odužiti, borba može biti velika, ali Bog ima bespre­kornu prošlost. On drži svoju reč. Hristova nevesta jednog dana spojiće se s Njim.

Prema rečima još jedne dobre stare adventističke pesme:

Pevajmo pesmu koja će nas usput razgaljivati,Uskoro krećemo kućiJer će posle noći doći večiti dan,Uskoro krećemo kući.

92 Molitvena sedmica za mlade 2019.

Dok strpljivo čekamo da se ispuni Obećanje, uživajmo na putu. Čvrsto se držimo svoje vere, ne skrećući od nje. Onaj koji obećava je veran. Njegova Reč je istinita. Obećanje je sigurno.

U Otkrivenju 22,12 On kaže:„I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svako­

me po djelima njegovijem.”On će doći baš kao što je obećao. On je svoje obećanje odr­

žao prvi put, On će ga sigurno održati i drugi put. I zato, „do tada, moje srce će i dalje pevati, do tada, od radosti koju no­sim sa sobom, sve do dana kad budem ugledao grad, do dana kad me Bog pozove kući”.

Budimo verni dok se to obećanje ne ispuni. „Da, dođi Gos­pode Isuse, dođi skoro!” (Otkrivenje 22,20)

Pitanja za diskusiju:1. Zašto smatrate da je obećanje o drugom dolasku toliko

značilo vernicima kroz sve ove vekove?2. Na čemu se zasniva naše verovanje u obećanje da će Isus

ponovo doći?3. Kao Hristova nevesta, crkva je odavno predvidela Isusov

povratak. Šta najviše očekujete kad se Isus vrati?

beleške

beleške

beleške

beleške