VODIČ KROZ ONKOLOGIJU

32 Moje Zdravlje 4/18

4/181/18

1/18

Polip se postepeno pretvara u rak i taj proces obično traje između osam i 10 godina. Polipi uglavnom ne izazivaju nikakve tegobe i zato je veoma važno da se redovnim pregledima otkriju na vreme i otklone. Osim pregleda, najbolja prevencija je ishrana bogata vlaknima i puno kretanjaTEKST: RADENKA MARKOVIĆ

Ishrana, a naročito ona bogata me-som, namirnicima od belog brašna i koncentrovanim šećerom, jedan je od najvažnijih, ako ne i najvažniji

faktor rizika za nastanak raka debelog creva. To su, ističe dr Milena Stoja-nović, specijalista opšte hirurgije na Klinici za hirurgiju Kliničko bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“ pokazala i brojna istraživanja, koja su se složila u jednom: treba smanjiti unos mesa i mesnih prerađevina i povećati unos voća, povrća i žitarica bogatih nerastvorljivim vlaknastim materijama. „Tradicionalna srpska kuhinja u kojoj preovlađuje crveno meso, ono sa roštilja, zatim dimljeno i slano meso, pržena i pečena hrana uz povećan unos namirnica od belog brašna i koncentrovanog šećera, a

uz minimalno unošenje voća i povrća kao i žita-rica bogatih vlaknima, znatno doprinosi sve če-šćoj pojavi raka debelog creva kod nas. Za razliku

od ovoga, zdrav način ishrane podra-zumeva unošenje što većih količina sirovog povrća ili povrća kuvanog na nižim temperaturama, naročito lisna-tog zelenog povrća, kelja, kupusa, prokelja, brokolija, kar� ola i slično“, kaže ona i dodaje da kada je reč o hle-bu i pekarskim proizvodima, treba što manje jesti one od belog pšeničnog brašna, a od žitarica konzumirati vrste bogate vlaknima, kao što su meki-nje i raž i one sa dodacima lanenog semena, jer se na taj način podstiče rad creva

Vlakna blagotvorno deluju na ćelije debelog crevaDr Milena Stojanović kaže da su glavni uzrok nastanka kancerogenih ćelija u debelom crevu sekundarne žučne kise-line koje nastaju nakon unošenja hrane bogate masnim kiselinama i normalno izlučenih primarnih žučnih kiselina iz jetre, koje se potom u debelom crevu pretvaraju u sekundarne žučne kiseline. Što je veći unos zasićenih masnih

kiselina veća je i koncentracija sekun-darnih žučnih kiselina u debelom crevu, a time i njihov uticaj na ćelije debelog creva. „Zato je unos većih količina mesa, naročito crvenog, potom dimljenog, prženog, suviše usoljenog i konzer-viranog, izuzetno štetan i rizičan za nastanak raka debelog creva. S druge strane, voće i naročito povrće bogato vlaknima blagotvorno deluju na ćelije debelog creva. Prvo time što vlakna ubrzavaju pražnjenje creva i smanjuju dužinu kontakta kancerogena koje unosimo hranom i ćelija debelog creva, a drugo zato što vezuju za sebe sekun-darne žučne kiseline i tako poboljšavaju njihovo izbacivanje iz organizma. Voće i povrće sadrže i folnu kiselinu, antioksi-dante, vitamine C, E, likopen, kalcijum i slično koji preveniraju nastanak raka na svim organima za varenje“.Doktorka navodi da na sličan način kao vlakna, i kalcijum vezuje za sebe sekundarne žučne kiseline zbog čega je hrana bogata kalcijom blagotvorna

Crveno meso i belo brašnoneprijatelji debelog creva

4/18

4/181/18

1/18 Moje Zdravlje 33

druge strane omogućava otkrivanje bolesti u premalignoj fazi ili ranoj fazi bolesti, kada je rak debelog creva ap-solutno izlečiva bolest“, kaže doktorka uz objašnjenje da pozitivan test sam po sebi ne znači potvrdu raka, jer postoje i druga stanja koja mogu dovesti do po-zitivnih rezultata. Međutim, pozitivan test zahteva obavezne dalje preglede i dijagnostiku, a što se dijagnostikovanja kancera debelog creva tiče, jedina ade-kvatna metoda jeste kolonoskopija.

Brži oporavak posle laparoskopskih operacijaLečenje raka debelog creva zavisi od faze bolesti. U fazi polipa ili veoma rane pojave karcinoma, tzv. karcinoma in situ, radi se endo-skopsko uklanjanje promene putem kolonoskopije, a u svim ostalim fazama bolesti primarno lečenje je i dalje hiruško. „Obim hiruške intervencije zavisi od faze bolesti i mesta gde je rak na-stao. U svakom slučaju se odstranjuje deo debelog creva na kome se nalazi tumor i pripadajuće žlezde. U slučaju uznapredovalih promena operacija nekada mora da se proširi i na okolne strukture ili organe. Cilj svake opera-cije jeste da se u potpunosti odstrani promena, a nakon operacije da se očuva što kvalitetniji način života. Na našoj Klinici se poslednjih godina veoma uspešno izvode laparoskop-ske operacije raka debelog creva, koje su minimalno invazivne. Ovim pristupom način i radikalnost opera-cije ostaje ista, ali je postoperativni

oporavak umnogome brži, lakši i komforniji za pacijente, sa mnogo manje komplikacija.“

Nakon operacije, neophodna hemioterapijaPosle hirurškog lečenja je veoma često neophodno sprovoditi he-mioterapiju. Međutim, ona nosi sa sobom i niz neprijatnih neželjenih pojava. Prema rečima naše sagovor-nice najznačajnija i najopasnija jeste smanjena otpornost organizma, zbog

čega pacijenti moraju da izbegava-ju kontakte sa većim brojem

ljudi i smanje izloženost bakterijama i virusima.

Moguće tegobe su i malokrvnost, umor, prolivaste stolice, mučnina i povraćanje, opadanje kose, peckanje i žare-

nje kože, gubitak koncentracije.

„Veoma je važno da posle operacije pacijen-

ti vode računa o ishrani, jer je potrebno uspostaviti ade-

kvatne crevne funkcije i nadoknaditi kalorijske i proteinske gubitke nastale nakon operacije i zbog osnovne ma-ligne bolesti. Zato se savetuje unos većeg broja količinski manjih obroka u toku dana, povećan unos proteina konzumiranjem ribljeg mesa, izbega-vanje masnih mesa kao što je crveno meso, te mlečnih proizvoda i pečura-ka. Preporučljivo je unositi sveže voće i povrće a koncentrovane šećere, konzerviranu hranu, mesne prerađe-vine, slanu i začinjenu hranu, fast fud obroke, suplemenate u obliku vitami-na, � toproteina bi trebalo zaboraviti“, savetuje dr Milena Stojanović.

Najštetnije je crveno, prerađeno meso, kao i pekarskim proizvodi

od lisnatog testa, belog brašna i sa dosta

masnoća

Brži oporavak posle laparoskopskih Brži oporavak posle laparoskopskih Brži oporavak posle

Lečenje raka debelog

bolesti primarno lečenje

„Obim hiruške intervencije zavisi

čega pacijenti moraju da izbegava-ju kontakte sa većim brojem

ljudi i smanje izloženost bakterijama i virusima.

Moguće tegobe su i malokrvnost, umor, prolivaste

peckanje i žare-nje kože, gubitak

koncentracije. „Veoma je važno da

posle operacije pacijen-ti vode računa o ishrani, jer

je potrebno uspostaviti ade-

Stariji od 50 godina trebalo bi da urade test na skriveno, nevidljivo

krvarenje u stolici, koji otkriva bolest

u ranoj fazi, kada je rak debelog creva apsolutno izlečivpo zdravlje creva.Na nastanak raka

debelog creva utiču i nasleđe i neka hronična oboljenja ovog creva, na šta ne možemo da utičemo, ali i te kako možemo na kretanje i redovnu � zičku aktivnost, te gojaznost kao i preteranu upotrebu alkoholnih pića i pušenje. Re-dovna � zička aktivnost, objašnjava naša sagovornica, znatno doprinosi boljem i bržem radu creva čime se smanjuje dužina izloženosti ćelija debelog creva štetnim materijama.

Samo jedna vrstapolipa se razvija u rakRazvoj kancera debelog creva počinje od polipa, benignog izraštaja na sluzo-koži debelog creva koji štrči ka lumenu creva. Dr Milena Stojanović navodi da su polipi u najvećem broju slučajeva bezopasni, ali neki mogu da se tran-sformišu u maligne promene.„Postoji tri vrste polipa, a samo jedna od njih ima potencijal da se razvije u rak debelog creva i upravo njome po-činje evolucija svakog kancera debelog creva. Polip se postepeno pretvara u rak i taj proces obično traje između osam i 10 godina. Polipi uglavnom ne izazivaju nikakve tegobe i zato je veo-ma važno da se redovnim pregledima otkriju na vreme i otklone. U tu svrhu se među zdravom populacijom radi skri-ning, odnosno testovi uz čiju pomoć bi se otkrilo eventualno prisustvo polipa, kao prekancerogenih faza. Stariji od 50 godina trebalo bi da urade test na skriveno, nevidljivo krvarenje u stolici. On je veoma jednostavan, pristupačan, bezbolan, komforan i lako izvodljiv. S

POSLE OPERACIJE RAKA DEBELOG CREVA SAVETUJE SE: unos više manjih obroka u toku dana povećan unos proteina konzumiranjem ribljeg mesa izbegavanje masnih mesa kao što je crveno meso, te mlečnih proizvo da i pečuraka. unošenje svežeg voća i povrća ne konzumirati koncentrovane šećere, konzerviranu hranu, mesne prerađevine, slanu i začinjenu hranu, fast fud obroke ne unositi suplemenate u obliku vitamina, fi toproteina