vodiČ kroz pravo evropske unije - …diplomacy.bg.ac.rs/pdf/vodic_br1.pdf · vodiČ kroz pravo...

VODIČ KROZ PRAVO EVROPSKE UNIJE

INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU

VODIČ KROZ USTAVNO PRAVO

• Izgradnja ustavnog poretka Evropske unije

• Novine u Ustavu za Evropu u pogledu organa Evropske unije

• Povelja Evropske unije o osnovnim pravima

• Pravo Evropske unije i Ustavna povelja Srbije i Crne Gore

• Ratifikacija Ugovora o Ustavu za Evropu

INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLI-TIKU I PRIVREDU, osnovan je pre 55 godina.Njegova misija je sistematsko istraživanjeosnovnih procesa u međunarodnoj zajednici ielemenata političkog, ekonomskog, vojnog,tehnološkog i kulturno-socijalnog karaktera usavremenom svetu. Pružajući naučnu osnovu zautvrđivanje i predlaganje strategijskih osnovaspoljne politike zemlje, Institut je u radnomsmislu najtešnje povezan sa organima kojisprovode spoljnu politiku (Ministarstvo spoljnihposlova SCG). Poseban zadatak Instituta jedoprinos edukaciji šire javnosti o osnovnimtokovima međunarodnih odnosa, što se ostvaru-je bogatom izdavačkom delatnošću, organizaci-jom skupova i istupanjima istaknutih političkihličnosti, stručnjaka i diplomata na tribinamaInstituta. Od svog osnivanja Institut je bio iznačajan izvor kadrova za diplomatsku službuili druge političke funkcije na unutrašnjem imeđunarodnom planu. Osim naučnoistraži-vačkog sektora u kome radi 45 naučnih radnika,Institut raspolaže jednom od najbolje oprem-

ljenih specijalizovanih biblioteka u Jugoistočnoj Evropi koja je, takođe,ekskluzivna depozitarna biblioteka edicija i dokumenata UN, Evropskeunije i NATO. Pored Međunarodne politike (na srpskom i engleskomjeziku) Institut objavljuje periodične publikacije Međunarodni problemi(na srpskom i engleskom jeziku) i Evropsko zakonodavstvo.

VODIČ KROZ PRAVO EVROPSKE UNIJE

INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU

Institut za međunarodnu politiku i privredu, Makedonska 25, 11000 Beograd, Poštanski fah 750, Tel. +381 11 3373633, 3373 824, Fax: +381 11 3373 835; Web site:www.diplomacy.bg.ac.yu ; E-mail: [email protected]

Izdavač: Institut za međunarodnu politiku i privredu; Za izdavača: prof. dr Vatroslav Vekarić, direktor; Redakcioniodbor: prof. dr Blagoje Babić (urednik), dr Duško Lopandić, prof. dr Vatroslav Vekarić; Kompjuterski prelom:Snežana Vojković; Štamparija: “Borba”, Beograd, Kosovska 26.

Štampanje podlistka omogućeno je finansijskom podrškom Evropske agencije za rekonstrukciju – Fond za evropske integracije.

Vodič kroz Pravo Evropske unije 3

Dva su razloga učinil posebno aktuel-nim Vodič kroz pravo Evropske unije: Stu-dija o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru ineizvesnost ishoda postupka ratifikacijeUgovora o Ustavu za Evropu.

Usvajanjem Studije o izvodljivostiEvropska unija je ocenila da je državna za-jednica Srbija i Crna Gora stvorila osnovupotrebnu za otpočinjanje pregovora za za-ključenje Sporazuma o stabilizaciji i pri-druživanju. Jedna od najvažnijih i najvećihobaveza koju će Srbija i Crna Gora preuze-ti potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji ipridruživanju je preuzimanje “pravnih te-kovina” (acquis commurtauiaires) Evrop-ske unije.

Svrha “Vodiča kroz pravo Evropske uni-je” je da našu javnost. posebno učesnike upravnom saobraćaju – građane i pravna lica– obaveštava o potrebama i toku približava-nja (approximation) našeg zakonodavstvazakonodavstvu Evropske unije kao i o sme-ru razvoja Prava Unije. Koliki posao pred-stoji našoj državi dovoljno rečito govori po-datak da naša zemlja potpisivanjem Spora-zuma o stabilizaciji i pridruživanju preuzimaobavezu da prevede na domaći jezik oko100.000 strana propisa Evropske unije.

Čak i da se naša zemlja nije zvaničnokandidovala za učlanjenje, budući okruže-na Evropskom unijom, morala bi da se pri-lagođava njenom institucionalnom sistemu.Činjenica je da se i zemlje koje ne računa-ju s učlanjenjem u Uniju, kao što je RuskaFederacija, prilagođavaju Pravu Unije. Onoje nadgradnja koja sintetizuje vekovnaiskustva u tržišnom privređivanju. Upravo

u okviru Unije ovo iskustvo je dopunjenosnažnom socijalnom komponentom. Za-hvaljujući tome, područje EU uspeva da serazvija ekonomski i tehnološki uz očuvanjeunutrašnje političke i socijalne stabilnosti.Za nas je približavanje domaćeg zakono-davstva Pravu Evropske unije utoliko nu-žnije Što je, s najnovijim proširenjem, Uni-ja postala neposredni sused naše zemlje.

Predgovor

Valja imati u vidu da naša zemljanije nespremna dočekala zakonodavniposao koji joj predstoji. Naša pravna iekonomska nauka od osnivanjaEvropske ekonomske zajednice pratetok njenog razvoja. Na svim našimpravnim fakultetima Pravo Evropskeunije postalo je deo nastavnih planovai programa.

Naši zakonodavci su odavno počeli dauzimaju u obzir zajkpnodavna rešenjaEvropske unije.

Institut za međunarodnu politiku i pri-vredu, u skladu sa svrhom za koju je osno-van, istraživanje Evropske unije odavno jestavio u središte svoje naučno istraživačkedelatnosti. Centar za evropsko zakonodav-stvo je istraživačka jedinica Instituta speci-jalizovana upravo za praćenje razvoja zako-nodavstva EU. U tu svrhu od 1998. godineInstitut izdaje specijalizovani časopis “Ev-ropsko zakonodavstvo”.

Istovremeno, anticipirajući Sporazum ostabilizaciji i pridruživanju, Institut je od

4 Vodič kroz Pravo Evropske unije

Komisije EU dobio licencu za prevođenjeterminologije Evropske unije na srpski jezik,budući da će to biti pravna obaveza SCG.

Razume se, u u dnevnom listu ne možebiti celovito predstavljeno ogromno zakono-davno delo Evropske unije. Zato je “Vodičkroz ptavo Evropske unije” nužno selekti-van. Odabrane su one oblasti i oni propisikoji su od posebnog značaja za naše društvo.

S obzirom na izuzetnu važnost i aktuelnostUgovora o Ustavu za Evropu, posle ishodareferenduma u Francuskoj i Holandiji, Re-dakcioni odbor je smatrao da čitaocima naj-pre treba predstaviti “Vodič kroz PravoEvropske unije”.

Beograd, jul 2005.

Redakcioni odbor


Tajna uspehaMožemo odmah na početku da posta-

vimo pitanje zašto je baš Evropska unija(EU), od desetak i više raznovrsnihmeđunarodnih organizacija osnovanih na-kon Drugog svetskog rata u Evropi, posta-la glavni politički i ekonomski centar ko-me se okreću i kome danas teže sve zemljekontinenta?

Odgovor verovatno leži u jedinstvenomkarakteru i originalnosti Evropske zajedni-ce/unije, u kombinaciji pragmatičnosti ifleksibilnosti u njenom radu i razvoju uzstalno poštovanje njenih osnovnih načela, aposebno u jedinstvenom ustavno-pravnomkarakteru Evropske unije.

U prvom redu, Evropska unijadanas igra ovakvu ulogu jer je po-kazala velike rezultate u praksi. NAprimer, EU je velikim delom za-služna za istorijsko pomirenje Ne-maca i Francuza, kao i za činjenicuda su nasilni sukobi među njenimčlanicama postali nezamislivi. EU jetako postala zajednica mira i stabil-nosti.

Drugim rečima, jedan od razlogadosadašnjih uspeha EU je speci-fičnost njenog ustavno-pravnog si-stema, koji je postojao i razvijao sebez obzira što Unija sve do sada nijedobila Ustav u pravom smislu to reči.

rast standarda stanovništva. Uz to, politikeEU su omogućile i manje razvijenim člani-cama, poput, recimo Grčke ili Irske, daostvare brz razvoj, pa čak i da u pojedinimslučajevima prevaziđu prosečan nivo razvi-jenosti Unije.

EU je bila uspešna i u pojedinim speci-fičnim politikama, poput regionalnog raz-voja, poljoprivredne politike, nauke i teh-nologije, poštovanja konkurencije i drugo.

Izgradnja ustavnog poretka Evropske unije

Dr Duško Lopandić*

* Ministarstvo za ekonomske odnose s inostranstvom Srbije,Beograd

Pored toga, EU je omogućila i podsta-kla izuzetan razvoj zapadnoevropskih eko-nomija, njihove međusobne trgovine, kao i

Sve ovo je ostvareno zahvaljujući spe-cifičnom načinu rada i organizacije Evrop-ske unije, načinu učešća država članica ufunkcionisanju njenih oigana, kao i načinuna koji se pravne odluke sa nivoa Unijeprenose u pravne sisteme njenih članica.

Evropska unija nema svoju policiju,škole, carine ili tržišne inspekcije, to jest sveone organe koji predstavljaju fizički izrazdržavne vlasti sa kakvim raspolaže svakadržava. Ono što EU ima – osim nekoliko hi-ljada službenika u Briselu i budžeta - to jeefikasan pravni sistem koji poštuju i direkt-no sprovode organi i administracije državačlanica. Drugim rečima, Evropska unija po-stoji i funkcioniše samo u onoj meri u kojoj


se njeno pravo primenjuje unutar pravnihsistema država članica.

U tom smislu, Evropska unija predsta-vlja novu formu dobrovoljne, miroljubive ipostmoderne imperije, koja će opstajati sa-mo u meri u kojoj to budu dozvolile i omo-gućile njene konstitutivne države članice.Ovo je osnovni i suštinski razlog zašto se upregovorima o ulasku u Članstvo EU toli-ko insistira na pravu, a posebno na prime-ni i poštovanju propisa.

Između države i međunarodne organizacije

Evropska unija je specifična državnazajednica ili međunarodni “entitet” koji ni-je ni prava država, niti obična međunarod-na îrganizacija, ali ona ipak ima istovreme-no elemente konfederacije, kao i međuna-rodne organizacije.

Ono što je danas Evropska unija, za-počelo je još pre više od pet decenija, dale-ke 1951. godine, kada je osnovana prva“Evropska zajednica”, zadužena za trgovi-nu ugljem i čelikom u tada razrušenoj Za-padnoj Evropi. U kasnijim godinama i de-cenijama, Evropska zajednica je stalno do-građivana i proširivana. Tako su krajempedesetih godina XX veka nastale Evrop-ska ekonomska zajednica (EEZ) i Evrop-ska zajedmca za atomsku energiju.

Početkom sedamdesetih godina prvo-bitnih šest država osnivača EEZ (Francu-ska, Savezna Republika Nemačka, Italija,Belgija, Holandija i Luksemburg) saglasilose da se u njeno članstvo prime još tridržave - Velika Britanija, Irska i Danska. Uosamdesetim godinama nastavlja se fizičkoširenje Zajednice (prvo deset, pa dvanaestzemalja). Istovremeno dolazi i do produ-bljavanja ekonomske integracije (razvija seplan o “unutrašnjem tržištu” EEZ do 1992.godine), a ona i institucionalno dalje jača(novi ugovori, nove nadležnosti, nova telaza saradnju...).

Međutim, prava institucicionalna “re-volucija” u toku integracije nastaje u po-slednjoj deceniji prošloga veka, kada se triEvropske zajednice transformišu u Evrop-sku uniju, kada se realizuje plan o mone-tarnoj uniji i uvođenju zajedničke valute -evra, kada se EU dalje širi (Austrija, Šved-ska, Finska) i kada svake tri do četiri godi-ne evropsku pravnu “katedralu” nado-građuju sa još po nekim novim ugovorom(ugovori iz Mastrihta 1993, Amsterdama1997. i Nice 2001).

Najzad, u prvoj polovini ove decenije,Evropska unija prolazi novu transformaciju- od pomalo ekskluzivnog kluba zapadnoe-vropskih razvijenih zemalja ona se proširu-je i na deset novih članica iz Centralne iIstočne Evrope i sa Mediterana. Danas EUobuhvata gotovo celu Evropu, uz izuzetakBalkana i republika bivšeg SSSR-a.

Međutim, bez obzira na sve nabrojane,i mnoge druge, nepomenute promene,Evropska unija je od samih početaka pasve do danas bila zasnovana na nekolikojasnih principa i ciljeva.

Prvi princip je bio da će se trajan mir ipomirenje, u Drugom svetskom ratu teškozakrvljenih evropskih naroda, ostvariti pu-tem izgradnje posebnih “nadncionalnih”institucija za saradnju (tj. Evropskih zajed-nica) koje će se u prvo vreme baviti samoekonomskom integracijom

Drugi princip je bio da je ovakva eko-nomska saradnja otvorena za članstvo zasve evropske zemlje koje dele iste ili sličnepolitičke vrednosti sa njihovim osni-vačima, poput zalaganja za demokratiju,poštovanje ljudskih prava, razvoj pravnedržave i drugo.

Treći princip je bio da je saradnja uokviru evropskih zajednica zasnovana napunoj dobrovoljnosti učešća država u pro-cesu evropske integracije, kao i u miroljubi-vom karakteru ciljeva saradnje (razvoj pri-vrede, tržišta, poljoprivredna politika i dr).


Debata oko novog “Ustava” EU se jošvodi. Unija je ušla u krizu nakon neus-pešnih referenduma u Francuskoj i Holan-diji. Ali ne treba zaboraviti da je tokomprethodnih decenija Unija već izgradila so-lidnu pravnu strukturu koja ima ustavno-pravne elemente iako do sada nije dobila ispecifičan Ustav.

Unija u prvom redu ima osnivačka ak-ta, ona ima izvore prava (primarnog i se-kundarnog karaktera), ima svoje institucijekoje deluju nezavisno od država članica –ali uz njihovu saradnju, ima parlament –Evropski parlament – koji je izabran naopštim i direktnim izborima u svim ze-mljama članicama.

Najzad, EU ima i organe koji se brinu opoštovanju i zaštiti ustanovljenog i harmo-nizovanog pravnog sistema. To je s jednestrane Komisija EU, koja nadzire poštova-nje i primenu prava EU u državama članica-ma. Ona može, ako je potrebno, da opome-ne države članice, pa čak i da ih tuži SuduEvropskih zajednica u Luksemburgu. Ipak,ključni garant usklađene primene prava EUu celoj Uniji je Sud Evropskih zajednica ko-ji tumači pravo i čije presude predstavljajujedan od najvažnijih pravnih izvora.

Sud EU je tokom decenija ne samo tu-mačio, nego i kreativno dograđivao pravnisistem Unije, u koji je uneo nekolikovažnih pravnih načela na kojima se danaszasniva cela ustavnopravna konstrukcijaUnija, odnosno njen pravni sistem. Tako jeovaj Sud utvrdio da u sukobu između nor-mi EU i pravnih normi država članica, oneprve imaju prvenstvo.

Nakon više od decenije intenzivnihpromena, reforma EU je sada, u svojoj naj-novijoj fazi zaustavljena i bar privremenodošla u ćorsokak. EU, doduše, može i da-lje da funkcioniše kao i do sada, odnosnona bazi poslednjeg ratifikovanog Ugovoraiz Nice. Osim toga, ovakve krize nisu neo-bične u istoriji Unije. Podsetimo se samoodbijanja da se ratifikuje ugovor o Evrop-

skoj odbrambenoj zajednici iz pedesetihgodina XX veka, bojkota Saveta EZ odstrane Francuske u šezdesetim godinama,krize oko britanskog budžeta u sedamde-setim itd.

Zastoj na putu ka UstavuIpak, nema sumnje da je sadašnji za-

stoj u izgradnji ustavnog početka ozbiljanudarac višegodišnjem naporu uloženom uzaokruživanje pravnog sistema Unije.Često se podseća da Unija opstaje i napre-duje tako što se stalno menja i prilagođava- poput bicikliste koji se kreće napred dane bi pao. U tom smislu, zaista je šteta štopredlogo “Ustavu za Evropu” nije“prošao” na referendum ima u Francuskoji Holandiji. Radi se o tekstu koji jenačinjen nakon tri godine veoma širokihkonsultacija svih vodećih segmenataevropskog društva, kojim je na izvestannačin dosadašnji razvoj Unije trebalo dadobije svoju konačnu formu u okviru samojednog (umesto desetine) ugovora ustava,sa ciljem uspostavljanja jednostavnijeg irazumljivijeg sistema.

Ostaje otvoreno pitanje na koji načinće ova kriza biti prevaziđena i kako će onauticati na dugoročnu evoluciju Unije sasta-vljene od dvadesetpet ili više zemalja.

Možemo, na kraju. da postavimo i pi-tanje na koji način “ustavna kriza” Evrop-ske unije može uticati na položaj naše ze-

Drugim rečima, u slučaju da dvasuprotstavljena propisa regulišu istustvar, primenjuje se onaj koji je usvo-jen na nivou Unije. Sud je takođeuveo načelo direktnog dejstva. Ovoznači da sudovi i organi država člani-ca imaju obavezu da direktno prime-njuju pravne norme Unije koje proiz-vode neka prava ili obaveze za fizičkaili pravna lica u državama članicama.


mlje. Ukratko, kratkoročne posledice ovesituacije gotovo i da ne postoje kada se rŕdio našim odnosima sa Unijom: Naime, mismo još daleko - bar pet ili više godina –od članstva u EU da bi nas aktuelne deba-te o tempu, karakteru i obimu daljegproširenja EU direktno pogađale. Još nampreostaje da pređemo mnoge međuetapeęoĽĺ su već jasno određene i utvrđene -po-put zaključenja Sporazuma o stabilizaciji ipridruživanju sa EU, realizacije “Evrop-skog partnerstva” i niza drugih bilateralnihprograma saradnje.

Nakon dugotrajnog iščekivanja i oteza-nja, čini se da je u zadnje vreme evropski

vetar počeo da jače duva u jedra procesaevropske integracije Srbije i Crne Gore.Nadajmo se da će se ovaj tempo nastaviti ida ćemo bar delimično moći da nadokna-dimo izgubljene godine i decenije.

Dugoročnije, pred nama se nala-zi i složen zadatak prevođenja iusvajanja u našem sistemu "acquiscommunautaire", odnosno celokup-nog pravnog korpusa Unije, koji iz-nosi više hiljada propisa i preko100.000 strana pravnih tekstova.

Novine u Ustavu za Evropu u pogledu organa Evropske unije

Prof. dr Zoran Radivojević*Prema slovu Ustava za Evropu, jedin-

stvenu institucionalnu strukturu EU čineEvropski savet, Evropski parlament, Savetministara, Evropska komisija i Sud pravde.Zadržavajući ove glavne organe, Ustav de-limično menja njihovu nadležnost imeđusobni odnos. Kao glavni dobitnici utim promenama mogu se označiti Evropskisavet i Evropski parlament, dok se, uslov-no rečeno, gubitnicima mogu smatrati Sa-vet ministara i u određenoj meri Evropskakomisija. Za razliku od njih, Sud pravdezadržao je osnovnu funkciju “obezbeđiva-nja poštovanja prava u tumačenju i prime-ni osnovnih ogovora”.

Evropski savet - Evropski savet, iakonajglamurozniji organ EU koji okuplja

šefove država i vlada, do sada je bio za-dužen samo da daje podsticaje za dalji raz-voj i usvaja pravno neobavezujuće stavovei smernice. Nasuprot tome, prema odred-bama Ustava, on postaje jedan od učesnikau procesu odlučivanja sa pravom da dono-

Važnu novinu predstavlja uvo-đenje funkcije predsednika Evrop-skog saveta umesto dosadašnjegšestomesečnog predsedavanja po si-stemu rotacije. U funkciji predsedni-ka Evropskog saveta, koji se bira naperiod od dve i po godine, EU dobijaličnost kvalifikovanu da je predsta-vlja na međunarodnim odnosima pouzoru na šefove država.

* Pravni fakultet, Niš.


si “evropske odluke”. Na taj način se ko-načno otklanja ironična primedba HenrijaKisindžera da ne zna čiji broj telefona tre-ba da okrene da bi saznao stav EU po od-ređenom pitanju.

Evropski parlament. - Nastavljajućitrend jačanja uloge Evropskog parlamentau kome su neposredno predstavljenigrađani EU, Ustav proširuje njegovaovlašćenja u postupku usvajanja zakona ibudžeta.

Savet ministara. - Savet ministara, ko-ji čine predstavnici država članica na nivouministara inostranih poslova, odnosno od-govarajućih resornih ministara, predstavljanajvećeg neto gubitnika predloženih ustav-nih promena. On ne samo da gubi ulogu

Međutim, sada se uz nju kao novi akter uovoj oblasti pojavljuje i Evropski savet.Komisiji, ipak, ostaje skoro nedirnuta ulo-ga isključivog predlagača zakonskih akata(tzv. zlatni standard).

Parlament postaje potpuno rav-nopravan sa Savetom ministara, ka-ko prilikom donošenja evropskihzakona, tako i prilikom usvajanjabudžeta Evropske unije.

Ustav predviđa i potpuno novufunkciju ministra inostranih poslo-va. Time se prevazilazi dosadašnjirivalitet između funkcije visokogpredtavnika EU za spoljnu i bezbed-nosnu politiku i komesara za-duženog za spoljne poslove.

Zadržavajući kvalifikovanu ve-ćinu kao osnovni način odlučiva-nja, Ustav drugačije definiše njenustrukturu, tako da ona sada podra-zumeva 55% članova Saveta kojiobuhvataju 15 država članica i ko-ji predstavljaju 65% stanovništvaUnije (pravilo "dvostruke većine).

glavnog zakonodavca EU, već prestaje dabude i telo koje pravno uobličava političkestavove i zaključke šefova država i vladaokupljenih u Evropskom savetu. Osim to-ga, posle punih 50 godina suštinski je iz-menjen način glasanja u ovom organu -umesto tzv. ponderisanog glasanja, kojeznači da svaka država članica raspolaženejednakim brojem glasova (koji se krećeod 3 do 29), uvodi se princip da svakadržava ima samo jedan glas.

Evropska komisija. - Komisija, koja sesastoji od 25 članova (komesara) iz svakedržave članice i čiji je zadatak da štite inte-rese EU kao celine (a ne države iz koje po-tiču), ostaje glavni nosilac izvršne funkcije

Ministar će predsedavati Savetomspoljnih poslova i istovremeno vršiti funk-ciju potpredsednika Ęîmisije. Biće za-dužen za međunarodno predstavljanjeUnije zajedno sa predsednikom Evropskogsaveta, za vodenje pregovora, kao i zafunkcionisanje spoljne službe EU.

Sud pravde. – Zadržavajući najvećideo postojećih rešenja u pogledu Sudapravde (koji sačinjava po 1 sudija iz svakedržave članice) Ustav olakšava pojedinci-ma pokretanje postupka za ocenu zakoni-tosti pravnih akata organa EU. Uz to, sa-dašnji Prvostepeni sud preimenovan je uSud opšte nadležnosti, a postojeća sudskaveća zameniće specijalizovani sudovi.


Osnovna prava“Povelja Evropske unije o osnovnim

pravima” je prvi pravni akt koji objedinju-je osnovna građanska, politička, ekonom-ska i socijalna prava građana Unije i licakoja u njoj imaju prebivalište (residents).Povelja štiti prava na: dostojanstvo, slobo-du, jednakost, solidarnost, građanska pravai sudsku zaštitu.

Pravo na dostojanstvo uključuje pravo naživot i fizički i psihički integritet. Zabranjujuse eugenika, to jest “popravljanje rase”, trgo-vina organima ljudskog tela, reproduktivnokloniranje ljudi. mučenje i drugi ponižavajućipostupci, ropstvo i njemu sličan odnos, trgo-vina ljudima i prinudni rad.

Područje sloboda obuhvata pravo naslobodu i bezbednost, privatnost, brak i po-rodicu, nepovredivost stana, tajnost ličnihpodataka; slobodu mišljenja, savesti i vero-ispovesti i pravo na prigovor savesti; slobo-du izražavanja i pravo na obaveštenost,udruživanje, obrazovanje i naučno i umet-ničko stvaralaštvo. Osnovno obrazovanje jebesplatno. Roditeljima se jemči pravo da zadecu obezbede obrazovanje koje odgovaranjihovim uverenjima. Zajemčeno je pravona rad, izbor zanimanja i zasnivanje poslo-vanja i pravo na svojinu uključujući inte-tektualnu svojinu.

na kazna, mučenje ili drugi ponižavajućipostupak ili kazna.

Jednakost znači da su svi jednaki predzakonom; Zabranjena je diskriminacija posvim osnovima – polu, rasi, boji kože, et-ničkom i socijalnom poreklu, genetskimosobinama, jeziku, veri, uverenju, poli-tičkom ili drugom mišljenju, državljanstvu,imovini, rođenju, invalidnosti, godinama ilipolnom izboru. Jednakost polova važi usvim oblastima uključujući zaposlenje, rad izaradu. Dozvoljena je blagonaklona diskri-minacija u korist zanemarenog ili manje za-stupljenog pola, dece, starih lica i invalida.

Solidarnost uključuje pravo radnika dabudu obavešteni i pitani u preduzeću, pra-vo na organizovanje radnika i poslodava-ca, kolektivno pregovaranje, štrajk, pra-vične uslove rada, zaštitu u slučaju ot-puštanja, dnevni, nedeljni i plaćeni go-dišnji odmor.

Zabranjen je dečji rad. Mladi u radnomodnosu moraju imati uslove u skladu sa nji-hovim dobom, zaštitu od eksploatacije i ra-da koji bi ugrozio njihovu bezbednost,zdravlje ili fizički, mentalni ili društvenirazvoj ili bi nepovoljno uticao na njihovoobrazovanje. Ovde spada i pravo na poro-dični i profesionalni život, što uključujezaštitu od otpuštanja s posla zbog materin-stva, pravo na plaćeno roditeljsko odsu-stvo, socijalne pogodnosti u slučaju mate-rinstva, bolesti, nesreće na poslu, starosti igubitka posla. Zajemčeno je i pravo na pre-ventivnu zdravstvenu zaštitu. Unija se starai o zaštiti životne sredine i potrošača.

Povelja Evropske unije o osnovnim pravima

Ivona Lađevac, dipl, politikolog*

Lica iz trećih zemalja, koja zako-nito rade u članicama Unije, imajupravo na iste radne uslove kao igrađani Unije.

* Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd.

Pravo na socijalne povlasticeimaju i državljani trećih zemaljakoji zakonito prebivaju i kreću seEU.

Priznaje se pravo na azil. Zabranjuju sekolektivna izručenja. Niko ne sme biti ra-seljen, proteran ili izručen drugoj državiukoliko postoji opasnost da mu preti smrt-


Građanska prava dbuhvataju pravagrađana EU da biraju i budu birani na izbo-rima za Evropski parlament i na lokalnimizborima u državi članici u kojoj boravepod istim uslovima kao I državljani tedržave. Svaki građanin ima pravo na dobruupravnu uslugu – da mu se predmetirešavaju nepristrasno i u razumnom roku ina obrazloženje upravne odluke. Za slučajda mu upravni organi nanesu štetu, imapravo na naknadu od EU. Svako ima pra-vo da se organima EU obrati na bilo komjeziku EU i da na istom jeziku dobjje od-govor, pravo na pristup dokumentima or-gana EU i na zaštitu od narodnog pravo-branioca (ombudsman). Pravo kretanja iboravka važi u svim državama članicama.

Sudska zaštita znači pravo na ob-raćanje sudu i na pravičan i javan postupaku razumnom roku pied nezavisnim i nepri-strasnim sudstvom, s pravom na odbranu, ipravni lek. Besplatnu pravnu pomoć imalice koje nema znači da se optuženi smatranevinim dok se u zakonitom postupku nedokaže da je kriv. Nullum crimen nulla po-ena sine lege: Niko ne može biti optuženza prestup koji nije bio propisan kada jeučinjen. Niko se ne može osuditi na kaznuveću od propisane u vreme počinjenog de-la. Niko ne može biti dva puta osuden zaisto delo (Ne bis in idem).

Odredbe Povelje su upućene organi-ma i članicama Unije. Prava propisanaPoveljom mogu se ograničavati samoukoliko je to neophodno da se zaštite pra-va i slobode drugih.

PrimenaSa stanovišta primene Povelje ključna

su sledeća tri pitanja: prvo, ko ima pravoda se poziva na Povelju; drugo, kakva jepravna priroda Povelje; treće, da li će Po-velja biti mrtvo slovo na papiru ako se neratifikuje Ugovor o Ustavu za Evropu.

Na Povelju se mogu pozivati, prvo,“evropski građani”, to jest lica koja imaju“građanstvo” (citoyennete, citizenship)EU, odnosno svi državijani svih državačlanica Unije; drugo, sva lica koja imajuprebivalište u nekoj državi članici Unije.

Povelja je doneta po “ustavnom” po-stupku. Predsednici Evropskog Saveta,Evropskog Parlamenta i Evropske Komisi-je na sastanku u Nici 7. decembra 2000. suje potpisali i svečano proglasili. Povelja jepotom uključena u Ugovor o Ustavu zaEvropu, potpisan 29. oktobra 2004. u Ri-mu. Ratifikacijom Ugovora Povelja trebada postane deo ustavnog poretka ne samoUnije, nego i svih njenih članica.

Čim je potpisana i svečano proglašena,Povelja je postala propis koji moralno oba-vezuje Uniju i članice. Sudovi država čla-nica već je priznaju za izvor prava. Najzad,Povelja samo kodifikuje osnovna pravakoja su zaštićena i pre njenog usvajanjapravnim aktima kao što su: Evropska kon-vencija o ljudskim pravima, Socijalna po-velja Saveta Evrope, Povelja Zajednice oosnovnim socijalnim pravima radnika,Ugovori o Evropskoj zajednici odnosnouniji, drugi međunarodnoj ugovori čiji supotpisnici EU ili njene članice, ustavidržava članica.

Prema tome, čak i ako Ugovor o Usta-vu za Evropu ne bude ratifikovan, osnovnaprava predviđena Poveljom biće zaštićena.

Ovo pravo mogu imati i državlja-ni trećih zemalja koji zakonito boravei nekoj članici EU. Ova lica imaju ipravo na diplomatsku zaštitu matičnedržave.

To znači da zaštitom prava iz Po-velje mogu da se koriste i svi našidržavljani na privremenom radu usvim državama članicama Evropskeunije.


Šta je, pravno, Evropska unija?U doktrini i, još više, u političkoj prak-

si je sporna priroda Evropske unije. RazvojEvropske unije kreće se od tri nadnacio-nalne međunarodne organizacije kasloženoj državi. Nesporno je, međutim, daje ona i sada zadržala neke odlike međuna-rodne organizacije. Ona se konstituišemeđunarodnim ugovorom, dok država točini ustavom. Ustav za Evropu iz 2004.godine, koji nije prihvaćen na referendu-mima u Francuskoj i Holandiji, je međuna-rodni ugovor. Pored toga, predlogom Usta-va za Evropu predviđena je mogućnostistupanja iz Unije.

Međutim, EU nije klasična međuna-rodna organizacija, nego međunarodna or-ganizacija s elementima nadnacionalnosti.To određuje pravnu snagu njenih odluka.

Odluke međunarodnih organizacija sunajčešće preporuke, dakle pravno ne oba-vezuju, a kada obavezuju, one obavezujudržave članice organizacije, a ne i subjektepod jurisdikcijom ovih država. Države čla-nice svojim internim pravnim aktima,obezbeđuju dejstvo obavezujućih odlukameđunarodnih organizacija prema subjek-tima na svojim teritorijama.

Odluke nadnacionalnih međunarodnihorganizacija dejstvuju direktno prema su-bjektima na teritorijama država članica bezikakvog dodatnog pravnog posredovanjadržava članica. Zato su to nadnacionalnemeđunarodne organizacije, kakve su bileEvropska zajednica za ugalj i čelik, Evrop-ska ekonomska zajednica i Evropska za-jednica za atomsku energiju.

“Evropsko državljanstvo”Za državu je karakteristična socijalna i

pravna veza koja postoji između nje i njenihdržavljana, dakle državljanstvo. Takvapravna veza ne postoji u slučaju klasičnih ilinadnacionalnih međunarodnih organizacija.

Za državu je karakteristično i nacional-no sredstvo plaćanja i centralna (nacional-na) banka države. Većina država Evropskeunije se odrekla ove državne funkcije radizajedničke koristi i prenela je ovu nad-ležnost na Uniju, prihvatajući evro.

Uticaj učlanjenja u EU na domaći pravni poredak

Zaista, pojedine države članice Evrop-ske unije menjale su svoje ustave jednom iliviše puta kako bi ih prilagodile zahtevimakomunitarnog prava. Ovim izmenama onesu, između ostalog, obezbeđivale pravnu

Pravo Evropske unije i Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora

Prof. dr Rodoljub Etinski*

Mastrihtskim ugovorom iz 1992.godine, o osnivanju Evropske unijeustanovljeno je “evropsko državljan-stvo” (“evropsko građanstvo”, cito-yenneté européenne”, “European citi-zenship). Državljani država članicaEvropske unije zadržavaju svoje naci-onalno državljanstvo i dobijaju novo,evrosko, koje im donosi dodatnu diplo-matsku zaštitu, pravo da glasaju na iz-borima za Evropski parlament i kadase nalaze van svoje države u drugojdržavi članici kao i pravo da učestvujuu lokalnim izborima u državi članici ukojoj žive iako to nije država njihovogdržavljanstva. Oni su, međutim,potčinjeni i direktnom vršenju vlastievropskih institucija.

* Pravni fakultet, Novi Sad.


osnovu za članstvo u Uniji, dakle ustavnoovlašćenje na osnovu, koga su određenidržavni organi prihvatali, putem zaključiva-nja ugovora o pristupanju, da izvesne držav-ne nadležnosti ta država neće vršiti is-ključivo sama već zajedno sa drugim člani-cama Unije u okviru institucija Unije.

Skupštine u procesu pridruživanja i, kasni-je, pristupanja Evropskoj uniji.

Približavanje pravnom poretku EUIpak, postoji jedna ustavna smetnja ko-

ja može da komplikuje primenu ovog ugo-vora, kada on stupi na snagu. Ustavna po-velja državne zajednice obezbeđuje direkt-nu primenu međunarodnih ugovora o ljud-skim i manjinskim pravima. Ovom ustav-nom odredbom je isključena direktna pri-mena drugih međunarodmh ugovora. Stavje Suda Evropskih zajednica da su ugovo-ri o pridruživanju deo komunitarnog pravate da se njihove odredbe direktno prime-njuju. Ugovor o stabilizaciji i pridruživa-nju izlazi iz kruga ugovora o ljudskim imanjinskim pravima i on, dakle, ne bi biodirektno primenjiv u Srbiji i Crnoj Gori.

U momentu stupanja na snagu ovogugovora Srbija i Crna Gora neće postatidržava članica Unije i neće morati da udo-voljava svim zahtevima komunitarnogprava ali bi bilo svrsishodno da se obezbe-di jednako dejstvo Ugovora o stabilizaciji ipristupanju u Uniji i u Srbiji i Crnoj Gori.I bez ovog razloga, odredbu iz člana 10.Ustavne povelje o neposrednoj primenimeđunarodnih ugovora iz oblasti ljudskih imanjinskih prava treba menjati jer nepo-trebno komplikuje primenu drugihmeđunarodnih ugovora.

Jasno je da pristupanje Evropskojuniji donosi značajne promene u unu-trašnjem pravu države koja pristupa.Kako države svojim ustavima ure-đuju normativnu hijerarhiju, dakle iodnos međunarodnog i nacionalnogprava, državljanstvo, izbore, nacio-nalno sredstvo plaćanja i drugaosnovna pitanja od najvećeg značajaza konkretnu državu, pristupanjeEvropskoj uniji zahteva određeno us-klađivanje nacionalnog ustavnog pra-va sa pravom Evropske unije.

Ustavnu povelja SCG i pravni poredak EU

Ustavna povelja državne zajednice Sr-bija i Crna Gora jasno izražava evropskuorijentaciju ove zajednice. Jedan od ciljevadržavne zajednice, naveden u članu 3.Ustavne povelje jeste “uključivanje uevropske strukture, a naročito u Evropskuuniju”. Neki najnužniji pravni instrumentiza postizanje ovog cilja obezbeđeni suUstavnom poveljom. Ministar za međuna-rodne ekonomske odnose je ovlašćen zapregovaranje i koordinaciju implementaci-je međunarodnih sporazuma, uključujućiugovorne odnose s Evropskom unijom.Skupština Srbije i Crne Gore je ovlašćenada odlučuje o članstvu Srbije i Crne Goreu međunarodnim organizacijama uz pret-hodnu saglasnost nadležnih organa državačlanica. Iako je ovde reč o međunarodnimorganizacijama, a ne o složenoj državi, ovone mora da bude prepreka za odlučivanje

Uslov koji nameće državi Evrop-ske unije nacionalnom pravu je pri-mat komunitarnog prava nad nacio-nalnim pravom i njemu je, u izvesnojmeri, udovoljeno odredbom Ustavnepovelje o primatu međunarodnogprava. Nema prepreka u Ustavnoj po-velji da u oktobru počnu pregovori saEvropskom unijom o sklapanju ugo-vora o stabilizaciji i pridruživanju.


Postupak ratifikacijeUgovor o Ustavu za Evropu, koji su

potpisali najviši predstavnici 25 zemaljačlanica Evropske unije 29. oktobra 2004. uRimu, formalnopravno je međunarodniugovor. Zbog toga njegovo stupanje nasnagu pretpostavlja da ga ratifikuje svihdvadesetpet država članica. U članu IV-447, stav 2. predviđeno je da Ugovor trebada stupi na snagu 1. novembra 2006, poduslovom da do tada svih dvadesetpet člani-ca Unije deponuje ratifikacione instrumen-te kod vlade Italije.

Sam postupak ratifikacije Ugovora oUstavu za Evropu nije ovim aktom propi-san. U članu IV-447, stav 1. stoji: “Visokestrane ugovomice će ratifikovati Ugovor uskladu sa sopstvenim ustavima”. Ostalo jeda svaka država članica sama odluči o po-stupku po kome će ga ratifikovati. Nekedržave članice opredelile su se za postupakuobičajen za ratifikaciju međunarodnihugovora, to jest izglasavanjem u zakono-davnom telu. Vlade u nizu zemalja smatra-le su da o tako važnoj odluci, kao što je“Evropski Ustav”, treba da se izjasni sta-novništvo na referendumu.

Do kraja prve polovine 2005. Ugovoro Ustavu za Evropu ratifikovale su Grčka,Mađarska, Italija, Litvanija, Slovačka, Slo-venija. Španija, Austrija, Belgija, Ne-mačka i Letonija. Ratifikacija Ugovora uzakonodavnom telu treba da se izvrši I naKipru, u Estoniji, Finskoj i Malti U ostalimčlanicama Unije – Španija, Francuska, Ho-landija, Luksemburg, Poljska, Danska,Portugalija, Češka Republika, RepublikaIrska i Velika Britanija – izjašnjavanje oUgovoru treba da se izvrši na referendu-mu. Referendumi su sprovedeni u Španiji,Francuskoj i Holandiji.

“Kriza ratifikacije”U Španiji se na referendumu (20. fe-

bruara 2005) većina građana koji su izašlina glasanje izjasnila za “Evropski Ustav”.Na referendumima u Francuskoj (29. maja2005) i Holandiji (1. juna 2005) većinagrađana koji su glasali izjasnila se protiv“Evropskog Ustava”. Tako je nastala “rati-fikaciona kriza”.

Ovde nije mesto za ulaženje u analizupolitičkih, ekonomskih i socijalnih razlogakoji su uticali na izjašnjavanje glasača. Ali,i na čisto pravnoj ravni postoji razlog kojije doprineo “ratiflkacionoj. krizi” i koji bimogao biti uzrok trajne ustavne krize uUniji čak i ako sadašnji predlog Ugovora oUstavu za Evropu ipak na kraju bude usvo-jen. To je samim Ugovorom propisani po-stupak za njegove buduće izmene i dopune.

Prema odredbama članova IV-433. iIV-444. za svaku izmenu Ugovora nužnaje jednoglasnost svih država članica Unije,a to danas znači 25 država. Protivljenje bi-lo koje države članice može predupreditisvaku promenu. Tako je “Evropski Ustav”svrstan u “krute ustave”. On je praktičnonepromenjiv. To u stvarnosti znači da surešenja sadržana u predlogu Ugovoraustavno učinjena “večitim”, a samim tim isocijalni model koji je “Evropskim Usta-vom” ozakonjen. To je glavno uporište ne-zadovoljnika na referendumima.

Na dnevnom redu je nedoumica okoposledica “ratifikacione krize”. S našeg

Ratifikacija Ugovora o Ustavu za Evropu

Prof. dr Blagoje Babić*

* Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd.

Drugim rečima, izlazi da seEvropska unija odrekla tekovinezbog koje je jedina uspešna dobro-voljna integracija u istoriji sveta –trajna prilagodljivost.


stanovišta najvažnija su sledeća dva pitanja:

Da li je Evropska unija zbog ove krize zapala u paralizu?

Odgovor na ovo pitanje je odričan.“Kriza ratifikacije” Ugovora o Ustavu zaEvropu nije proizvela nikakve pravne po-sledice po funkcionisanje institucionalnogsistema Evropske unije. Kao i do sada, tajsistem dejstvuje na osnovu Ugovora oosnivanju unije s izmenama i dopunamausvojenim u Nici (“Ugovor iz Nice”). Bezobzira na to što je taj pravni akt formalno-pravno međunarodni ugovor, on ima uloguustava Evropske unije. To potvrđuje i sud-ska praksa Evropskog suda.

Sudeći po izjavama zvaničnika Evrop-ske unije, “kriza ratifikacije” “EvropskogUstava” neće dovesti do napuštanja name-re o prijemu novih članica. To znači daostaje na snazi projekt “produbljivanja iproširivanja” (“approfondir et elargir”).Nije, međutim, izvesno da neće doći dousporavanja u njegovom ostvarivanju.

Šta dalje?“Kriza ratifikacije” nije ni prva ni naj-

veća kriza s kojom se Evropska unijasuočila. Ni neuspeh referenduma o“Evropskom Ustavu” nije prvi neuspeh ra-tifikacije jednog akta o integraciji.

Prva “kriza ratifikacije” izbila je još1954. Tada je Narodna skupština Francu-ske odbila da ratifikuje Sporazum o Evrop-skoj odbrambenoj zajednici. Ovaj neuspehnije zaustavio proces integracije nego ga jepreusmerio. Ishod je bio osnivanje Evrop-ske ekonomske zajednice 1957. U Dan-skoj je 1992. na referendum u odbijenUgovor iz Mastrihta, a u Irskoj 2002. Ugo-vor iz Nice. U obe ove zemlje su ponovlje-ni referendumi uspeli.

Evropska unija je u skoro poluvekov-nom razvoju rešila mnoge druge krize skojima se suočavala. Sada je na redu nova“ratifikaciona kriza”. Prvi korak u njenomrešavanju je već napravljen. Na sastankuna vrhu održanom u Briselu sredinom juna2005. odlučeno je da se napravi predah upostupku ratifikacije predloga Ugovora oUstavu za Evropu, da bi se u međuvreme-nu iznašlo rešenje prihvatljivo za svih 25č1anica. Da li će to biti ponavljanje refe-renduma u Francuskoj i Holandiji, izmeneu predlogu Ugovora o Ustavu za Evropu ilinešto treće, pokazaće vreme.

Drugim rečima, neuspeh referen-duma u Francuskoj i Holandiji nije“ustavna kriza”, nego samo “krizaratifikacije”.

Kakve su posledice po Srbiju i Crnu Goru?

“Ratifikaciona kriza” ne proizvodipravne posledice za Srbiju i Crnu Goru.Ona ne utiče na pripreme za otpočinjanjepregovora o zaključenju “Sporazuma ostabilizaciji i pridruživanju” između držav-ne zajednice i Evropske unije s pravnogstanovišta između tih događaja ne postojinikakva pravna veza.

Istina, sprovođenje referenduma u Ev-ropskoj uniji imalo je, posredno, odraza napolitičkoj ravni u našoj zemlji. To je zaoš-travanje rasprave o mogućem, sprovođenjureferenduma predviđenog u Ustavnoj pove-lji državne zajednice Srbija i Crna Gora.Razmišlja se o iskustvu u korišćenju refe-renduma u postupku rešavanja određenihpitanja u okviru Evropske unije. Ali, to nijesamo pravno nego i političko pitanje.

Dakle, odlaganje usvajanja “Ev-ropskog ustava” nema pravnih posle-dica po postupak koji se vodi povo-dom “Studije o izvodljivosti”.

IZBOR IZDANJAINSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU

ČASOPISI:

MEĐUNARODNA POLITIKARevija za međunarodne odnoseIzlazi tromesečno

REVIEW OF INTERNATIONAL AFFAIRSRevija za međunarodne odnose (na engleskom jeziku)Izlazi tromesečno

MEĐUNARODNI PROBLEMINaučni časopis na srpskom i engleskom jezikuIzlazi tromesečno

EVROPSKO ZAKONODAVSTVONaučno-stručni časopis za pravo Evropske unijeIzlazi tromesečno

KNJIGE:

SOUTHEASTERN EUROPE AND CHANGINGNATURE OF RELATIONS – Essays and Articles,Vatroslav Vekarić, broširano, 2005, 350 str. (u pripremi)

INDIA AND SERBIA AND MONTENEGRO RE-ENGAGEMENT REGIONAL AND BILATERALDIMENSIONS – Charan Wadhva and Vatroslav Vekarić(Eds.), Centre for Policy Research (CPR), New Delhi andthe Institute of International Politics and Economics(IIPE) Belgrade, A.P.H. Publishing Corporation, NewDelhi, 2005, pp. 380.

POJMOVNIK – INSTITUCIJE, POLITIKE I PRO-ŠIRENJE EVROPSKE UNIJE (GLOSSARY). U anek-su: EVROŽARGON (EUROJARGON), 2005, 256 STR.

EVROREČNIK – Prevod vičejezične terminologijeEvropske unije (EUROVOC THESAURUS) na srpskijezik s istovremenim prevodom sa srpskog na engleski,francuski, nemački, italijanski i španski jezik (u pripre-mi), 2004, 700 str.

POLOŽAJ SRBIJE U SAVREMENIM MEĐUNA-RODNIM EKONOMSKIM PROCESIMA – Zbornikradova priređivač dr Vladimir Grečić, broširano, 2004,250 str.

ISTORIJA LATINSKE AMERIKE, dr Ljubomir Pali-gorić, broširano, 2003, 480 str.

EKOLOŠKA KRIZA U SVETU I ODGOVORIMEĐUNARODNE ZAJEDNICE, 2002,dr Vid Vukaso-vić i dr Dragoljub Todić, broširano, 602 str.

SVETSKA PRIVREDA U INFORMATIČKOJ ERI,Predrag Bjelić, Dejan Gajić, Ivana Popović, MiroslavGnjatović, broširano, 2002, 206 str.

EU, NATO AND SOUTHEASTERN EUROPE, Zbor-nik radova na engleskom jeziku, priređivač PredragSimić, zajedničko izdanje IMPP i Konrad AdenauerStiftung, broširano, 2002, 195 str.

REGIONALNE INICIJATIVE U JUGOISTOČNOJEVROPI – INSTITUCIONALNI OBLICI I PRO-GRAMI MULTILATERARNE SARADNJE NA BAL-KANU, dr Duško Lopandić, broširano, 2001, 258 str.

POSTBIPOLARNI SVET I JUGOSLAVIJA, Zbornikradova, priređivač Vladimir Grečić, broširano, 2000, 318 str.

YUGOSLAV CRISIS AND THE WORLD –CHRONOLOGY OF EVENTS, JANUARY 1990 –DECEMBER 1995, dr Brana Marković, broširano, trećeizdanje na engleskom, 2000, 225 str.

LJUDSKA PRAVA: PET DECENIJA OD USVAJANJAOPŠTE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMAPOD OKRILJEM OUN, OEBS I SAVETA EVROPE,Priređivači dr Obrad Račić, dr Branislav Milinković i drMilan Paunović, broširano, 1998, 263 str.

JUGOSLAVIJA I SVET U POSTBIPOLARNOJ ERI, drRanko Petković, broširano, 1998, 398 str.

MEĐUNARODNO PRAVO I JUGOSLOVENSKAKRIZA, Zbornik radova, priređivač dr Milan Šahović,broširano, 1996, 463 str.

MULTIMEDIJALNA IZDANJA:

POJMOVNIK – INSTITUCIJE, POLITIKE IPROŠIRENJE EVROPSKE UNIJE (GLOSSARY). Uaneksu: EVROŽARGON (EUROJARGON), CD

EVROREČNIK – Prevod vičejezične terminologije Ev-ropske unije (EUROVOC THESAURUS) na srpski jeziks istovremenim prevodom sa srpskog na engleski, fran-cuski, nemački, italijanski i španski jezik (u pripremi CD.

MEĐUNARODNA POLITIKA 2002-2003, CD.

REVIEW OF INTERNATIONALAFFAIRS 2002-2003,CD.

MEĐUNARODNI PROBLEMI 2002-2003, CD.

EVROPSKO ZAKONODAVSTVO 2002-2003, CD.

vodiČ kroz pravo evropske unije - …diplomacy.bg.ac.rs/pdf/vodic_br1.pdf · vodiČ kroz pravo...

Documents