МАТЕРИЈАЛ У ОКВИРУ ТЕМПУС ПРОЈЕКТА: „ЈЕДНАКЕ МОГУЋНОСТИ ЗА СТУДЕНТЕ С ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА У ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ“

Дислексија у високом образовању

Материјал за подршку студентима с дислексијом и говорно-језичким поремећајима у високом образовању

Мирела ДурановићАлма Диздаревић

Мелиха Биједић

2012. година:Припремили

Проф.др.сц. Мирела ДурановићДоц.др.сц. Алма ДиздаревићДоц.др.сц. Мелиха Биједић

:Рецензенти

Доц. др. сц. Замир МркоњићДоц. др. сц. Амела Ибрахимагић

: Лектор Весна Хрсто

Текст прилагодила на српски језик: мр Тања Марић

:Издавач

ХарисМухић

World University Service of Bosnia Herzegovina (SUSBiH)

:Тираж

700 комада

: Графички дизајн иДТП

Фарук Бавчић

„ Материјал је настао у оквиру Темпус пројекта Једнаке могућности за студенте с “ ( Q PP) (2011-2517) ( : 516939-посебним потребама у високом образовању Е О Број пројекта

TEMPUS-1-2011-1-BA-TEMPUS-SMHES), . који финансира Европска комисија

. Овај материјал приказује гледишта партнера и не представља мишљење Комисије Европска комисија није одговорна за било какву употребу информација које се овдје

.налазе

ПРЕДГОВОР 7

1. ГОВОРНО-ЈЕЗИЧКИ ПОРЕМЕЋАЈИ 9

Напуштање комфорности дома 10

Предавања 10

Савјети наставницима 11

Прилагођавања 11

Подучавање студената с говорно-језичким поремећајима 11

Савјети наставном особљу како се односити према студентима који муцају: 12

2. ДИСЛЕКСИЈА 13

Дефиниција дислексије 13

Учесталост дислексије 14

Најчешћи знакови дислексије код одраслих 15

Профил студената с дислексијом 16

Теорије о дислексији 17

Биолошке теорије 17Генетски фактори 17Језичка подручја у мозгу 17Мали мозак 17Магноцелуларни/транзијентни системи 18

Когнитивне теорије 18Тешкоће у фонолошком процесирању 18Визуелне тешкоће 18Темпоралне тешкоће или тешкоће у временском прорачуну 18Аутоматизованост 18Радна меморија 19Модел „различитости“ 19

Социјалне интерактивне теорије 19

У чему се теоретичари слажу? 19Когнитивне разлике 19Процесирање информација 20Физиолошка основа 20Тешкоће фонолошког процесирања 20

3. ЕМОЦИОНАЛНЕ И СОЦИЈАЛНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 20

Социјалне и емоционалне тешкоће 21Самопоштовање 21

iv

Како се особе с дислексијом осјећају? 21Анксиозност 21Љутња 22Слика о самоме себи 22Депресија 22Проблеми у породици 23

Како родитељи и професори могу помоћи? 23

4. ПРОЦЈЕНА И ПРОЦЕС ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ 24

Препознавање студената с дислексијом 24

Идентифицирање студената с дислексијом 25

Поступци процјене 25

Профилер – тест у електронској форми 26Препознавање, вредновање и корист 28

Тест за откривање дислексије код одраслих – Профилер 281. Упитник за одрасле 282. Писање 293. Писање бесмислених ријечи 304. Разликовање гласова 315. Аудитивно памћење 316. Визуелно-просторни задаци 327. Тест лажних ријечи 33

Листе провјере 34

5. СТРУЧНА ПОМОЋ И ПОДРШКА 37

Локална подршка 37

Морате познавати своја права 37

Организовање предавања 38

Наставни материјали 38

Испити 38

Препоруке за подршку 39

Процедуре 39

Предавања 40

Практична настава – лабораторијске вјежбе 40

Семинарски рад 40

Оцјењивање писменог рада и писмених испита 41

Повратне информације за писмене задатке и писмене испите 41

Оцјењивање усмених испита 42

v

Продужење рокова за предавање радова 42

Посебне погодности за студенте с дислексијом у односу на полагање испита 42

Повјерљивост информација које се односе на студенте с дислексијом 43

6. ВЈЕШТИНЕ УЧЕNjА 43

Вјештине корисне за студенте с дислексијом 44

Писање извјештаја и есеја 45

Савјети за писање извјештаја/есеја 45

Корнел метода прављења забиљешки 46

Презентацијске вјештине 47

Циљеви вашег рада 48

Организација 49

Како учити 51

Мултисензорне технике 51

Вријеме 52

Полагање писменог испита 52

Препоруке за студенте с дислексијом 53Писање семинарског рада/есеја 53

Слушајте и разговарајте 54Прочитајте поново 54

Читање 55

Савјети за студенте с дислексијом 57

8. КОНЦЕПТУАЛНЕ МАПЕ 58

Меморисање – учење и испити 59

Објашњавање другима 59

Принципи 59

Бројање 61

Писање и правопис 62

Компјутерски засноване концептуалне мапе 63

8. АСИСТИВНА ТЕХНОЛОГИЈА 64

Дефинисање помоћне технологије 64Једноставна асистивна технологија 64

Самољепљиви листићи 64Оловке у боји 65Маркери 65Папир у боји 65

vi

Додатак за оловку 65Умјерена асистивна технологија 66

Лупа 66Дигитални снимачи или диктафони 66Текстови на касети 66

Сложена асистивна технологија 67„Reading pen“ 67Ручни електронички рјечник (Franklin) 67Livescribe smartpen 68„Dragon“ природни говор 68iPad: забавна играчка? Или веома важан образовни Toolbox? 68Ворд процесор 69Провјера правописа 69Аутоисправљање 70Провјера граматике 70Боје 71Линијар на екрану 71„Picpick“ 71Софтвер за превођење 71Typing tutors (Асистенти за kуцaњe) 72Инспирација 72„MindManager“ 72„Kurzweil 3000“ 73„Text help Read and Write” 73

ЛИТЕРАТУРА 73

Контакт детаљи по универзитетима: 77

vii

ПРЕДГОВОР

Дислексија је једна од специфичних тешкоћа у учењу која је везана уз читање и писање. Студенти који имају налаз логопеда, као доказ за специфичне тешкоће при учењу (дислексију), имају право на одговарајућу подршку.

Често смо свједоци траума дјеце у школи због неразумијевања наставника за њихове тешкоће. Неријетко, многа од њих заврше и средњу школу, а да дислексија не буде дијагностикована. Међутим, уколико се препозна и адекватно третира, њима се отвара могућност и за напредовање.

Овај материјал је, прије свега, намијењен студентима с дислексијом, али и свим другим студентима који требају и желе побољшати своје вјештине учења. Подијељен је на неколико поглавља. Није их неопходно читати према наведеном редослиједу. Могућ је прелазак с једног дијела на други. Кориштен је лако разумљив језик, у складу с потребама студената с дислексијом. Материјал је разрађен у мање цјелине, што омогућава прелазак с једног дијела на други, прескакање или задржавање само на најинтересантнијем подручју.

Циљ је да студенти схвате да добијање обиљежја дислексије може бити корисно и да им сама спознаја да имају дислексију помаже да боље схвате сами себе и пронађу одговарајуће стратегије за превазилажење властитих тешкоћа. Такође, циљ је и представљање начина самопомоћи и подршке за студенте с дислексијом.

У материјалу су прије свега наведене информације о говорно-језичким поремећајима, те начинима подучавања и прилагођавања за ове студенте. С обзиром да највећи проценат студената са језичким поремећајима у високом образовању јесу студенти са дислексијом, посебан осврт је дат на дефинисање дислексије, те начине процјене и подршке за ове студенте.

Материјал се састоји из осам дијелова. Први дио се односи на дефинисање говорно-језичких поремећаја, организовање предавања и прилагођавања за ове студенте. Такође, наведени су и проблеми с којима се студенти сусрећу када напусте удобност свог дома.

Други дио укључује дефинисање и преваленцу дислексије, основне карактеристике дислексије код одраслих, а представљене су и теорије које покушавају објаснити етиологију дислексије.

8

Поглавље три се бави емоционалним и социјалним тешкоћама студената с дислексијом, њиховим осјећањима, проблемима који се јављају у породици, те принципима помоћи родитеља и професора.

Кључ успјешне подршке јесте ефикасна процјена. Процјена треба помоћи у идентификовању подручја у којима особа има тешкоће, те у складу с наведеним одредити оптималан начин пружања подршке. У случају да је дијагноза дислексије постављена неквалитетно, особа може добити помоћ која не само да је бескорисна, него може бити и штетна. У четвртом поглављу објашњен је начин процјене студената с дислексијом, те су јасно наведене листе провјере и тест који се користи у раду с овом популацијом.

У петом поглављу објашњена је стручна помоћ и подршка која треба бити организована за студенте с дислексијом, укључујући њихова права, начин организовања предавања и испита. Такође, наведене су препоруке за подршку.

У шестом поглављу су детаљно објашњене вјештине учења и начини за њихово унапређење, укључујући писање извјештаја и есеја, презентацијске вјештине, читање и писање, те дати многобројни савјети како унаприједити вјештине учења.

У посљедња два поглавља наведени су начини израде концептуалних мапа, те помоћне технологије које могу бити од велике помоћи за студенте с дислексијом.

Желимо нагласити да је универзитет обавезан да осигура подршку за студенте с дислексијом. Студенти с дислексијом не смију бити дискриминисани. Веома је важно осигурати прихватљиву адаптацију за студенте с дислексијом како би им се омогућило школовање у складу с њиховим стварним способностима. Факултети имају обавезу да припреме стратегије и план у складу с потребама студената с дислексијом.

Аутори

9

1. ГОВОРНО-ЈЕЗИЧКИ ПОРЕМЕЋАЈИ

Америчко удружење логопеда (ASHA) дефинише комуникацијске поремећаје као тешкоће у способности примања, слања, процесуирања и схватања појмова или система вербалних, невербалних и графичких симбола. Наведено може бити евидентно у процесима слушања, језика, и/или говора. Надаље, ASHA дијели комуникацијске поремећаје у четири различите категорије: говорни поремећаји, језички поремећаји, оштећења слуха и поремећаји централног аудитивног процесирања.

Говорни поремећаји укључују артикулацијске поремећаје, поремећаје флуентности говора и поремећаје гласа. За њих су предвиђена прилагођавања намијењена студентима с комуникацијским поремећајима. Језички поремећаји односе се на поремећаје у разумијевању и/или кориштењу говора, писаних и/или других симбола и за њих су предвиђена прилагођавања намијењена студентима са специфичним тешкоћама у учењу.

Документација која потврђује да студент има говорно-језички поремећај укључује:- Налаз у којем је јасно наведена врста говорно-језичког поремећаја;- Јасно наведене симптоме који задовољавају критерије за постављање дијагнозе

одређеног комуникацијског поремећаја; - Информације које су повезане с потребама студента и тренутним статусом

оштећења, односно поремећаја (статичко или не) и његов утицај на захтјеве академског програма;

- Квантитативне и квалитативне информације о способностима студента које могу бити корисне за разумијевање профила студента;

- Приједлоге и прилагођавања која би одговарала нивоу високог образовања. Ова прилагођавања би требала бити у складу с дијагнозом говорно-језичког поремећаја.

Прилагођавања за студенте с говорним поремећајима прописује квалификовани логопед у зависности од врсте поремећаја. Прилагођавања за студенте са специфичним тешкоћама учења су детаљно наведена у овој публикацији.

Прилагођавања за студенте с говорним поремећајима је једноставно осигурати. Студентима треба дати прилику, али не и присиљавати их да говоре у групи. Студентима треба дати довољно времена да се изразе, без нежељеног пружања помоћи и попуњавања пауза у њиховом говору. Треба разговарати са студентима природно.

10

Многи студенти са говорно-језичким поремећајима нерадо учествују у активностима које захтијевају говор. Чак и ако је студент значајно побољшао свој говор, нове ситуације могу повећати анксиозност. Самоизражавање треба подстицати, међутим, вршити притисак на студента да говори вјероватно неће бити од помоћи. Говор пред групом може бити болан доживљај за студента с говорно-језичким поремећајем.

Разна комуникацијска помагала су доступна за студенте који имају тешкоће у говору. Студенти који знају куцати на тастатури могу користити преносна електронска помагала која производе компјутерске исписе, приказују ријечи на екрану, или имају синтетизовани аудио излаз. Студенти чије тешкоће онемогућавају потписивање, писање или куцање могу користити електронску опрему за гласовну синтезу.

Напуштање комфорности дома

Почетак студирања је изазован доживљај. Уколико студирате у другом граду остављате све што вам је познато код куће. То може бити посебно тешко за тинејџере који имају говорни поремећај, поготово за оне који муцају, јер остављају најближе, односно оне који разумију историју њиховог говорног поремећаја и који желе њихов успјех.

Међутим, почетак студирања може бити и велико растерећење, нови почетак. Колеге и професори неће имати никакве претходне претпоставке о вама и вашем говору. Ако, на примјер, имате благи облик муцања, они можда неће ни схватити да муцате! Такође, студенти на факултету мање осуђују своје колеге него они у средњој школи.

Међутим, важно је знати да се муцање може погоршати одмах на почетку студирања, без обзира на тренутни ниво флуентности говора. Долазите у нову средину, предавања и испити су стресни, а упознаћете и много нових људи. Ако сте били укључени у говорну терапију у средњој школи, помисао да сада морате самостално контролисати говор може бити застрашујућа. Требате предвидјети да ваш говор може бити мање флуентан и бити психички спремни уколико се то догоди.

Ако сте научили обликовати флуентност или технике модификовања муцања током терапије, наставите то и даље практиковати на факултету. Покушајте довољно дуго спавати, држати се здраве прехране, те пронаћи начине да се опустите. Најважније је остати позитиван и бити у контакту с онима који вас воле и брину за вас - породица, пријатељи, комшије, терапеут.

Предавања

Предавања на факултету се разликују од оних у средњој школи. Предавања су обично дужа, захтијевају самосталан рад и више критичког мишљења. Међутим, немају сви факултети велике учионице и студенти нису обавезни на свим предавањима да говоре наглас у групи. Међутим, важно је активно учествовати на предавањима и постављати питања, поготово ако је предмет тежак.

Иако студент има говорни поремећај, сигурно не жели заостајати за колегама само зато што се боји да говори. Ако ћете се осјећати угодније, можете се обратити својим

11

професорима након предавања и рећи им да муцате или имате неки други говорни поремећај и да вам треба више времена да усмјерите своје мисли током предавања.

Савјети наставницима

- Будите стрпљиви и слушајте.- Не говорите ријечи односно не завршавајте реченице за особу која муца или

говори с тешкоћом; нека особа сама доврши властиту мисао.- Пружите прилику студенту с комуникацијским поремећајем да учествује у

расправама колико год је то могуће, чак и ако је потребно одвојити додатно вријеме.

- Ако предмет захтијева усмену комуникацију, а студент не може комуницирати усмено, користите алтернативну методу, као што је писана комуникација, што може бити подијељено са остатком групе. Неки студенти ће за одређене прилике користити лаптоп с говорним синтисајзером за комуникацију.

- Подстичите учествовање, али не захтијевајте од студента с комуникацијским поремећајем да говори пред цијелом групом.

- Допусте студенту који није у могућности усмено комуницирати да користити програм за обраду текста или плочу са знаковима.

- Ако не разумијете оно што је рекао, не претварајте се да знате. Треба рећи студенту да га не разумијете и омогућити му да понови оно што је рекао.

Прилагођавања

Студенти с говорним поремећајима ријетко требају прилагођавање за вријеме провјере знања, као што то требају студенти с другим потешкоћама у учењу. Ипак, веома је важно размотрити сљедеће:

- Писани задаци или одговори на питања које неко други може прочитати наглас су алтернатива за усмена излагања.

- За студенте који се одлуче одговарати усмено професори требају показати стрпљење, нудити охрабрење и прилику да се развије самопоуздање.

- Дајте студентима питања за испите који приказују формат и садржај теста, као и објашњење шта чини добар одговор и зашто.

- Предложите студентима да лекторишу свој рад.- Продужите вријеме допуштено за рјешавање задатака када је то прикладно.- Направите алтернативне задатке у неким случајевима.

Подучавање студената с говорно-језичким поремећајима

Као и код других студената с инвалидитетом, прилагођавања за студенте с поремећајем говора ће се разликовати од студента до студента.

Наводимо опште смјернице које се могу користити у ситуацијама које укључују ове студенте:

12

- Спорији говор. Студенти требају имати једнаке могућности да изразе своје мишљење или поставе питања, чак и ако то значи додатно вријеме. Понекад студенту може требати додатни подстицај да учествује у расправама на предавању.

- Такође је важно да се превлада порив да прекинемо студента док говори или довршимо његову мисао.

- У ситуацијама гдје нисмо разумјели ријечи или фразе особе која има говорни поремећај, не треба губити стрпљење него се концентрирати на оно што особа покушава рећи. Не избјегавајте тражити да понови оно што је рекла јер ће студенти с говорним поремећајима радије поновити поруку, како би комуницирали, него прихватити да се њихов саговорник претвара да разумије оно што говоре. Резимирање поруке је често користан начин провјере да ли је студент схватио поруку.

- Чешћим комуницирањем са особама с говорним поремећајима повећаће се и способност разумијевања њиховог говора.

- Покажите став прихватања и подстичите студента како би се смањила нелагодност и повећало повјерење студента; не комуницирајте уз став симпатије или неугодности.

- Усмена излагања могу бити забрињавајућа за студента. Неки студенти би радије да неко други умјесто њих изнесе њихову презентацију, док други више воле то учинити сами. Треба слободно и отворено разговарати о томе са студентом.

Савјети наставном особљу како се односити према студентима који муцају:1. Не говорите студентима „успорите“ или „само полако“.2. Не довршавајте ријечи за студента или не говорите за њега.3. Помозите свим студентима у групи да науче да не разговарају и да слушају. Сви

студенти – посебно они који муцају – сматрају да је лакше разговарати када имају пажњу слушаоца.

4. Очекујте исти квалитет рада студената који муцају као и оних који не муцају.5. Када разговарате са студентима, не журите и често правите паузе. 6. Слушајте садржај поруке, а не начин на који је она изговорена.7. Обавите разговор „лицем у лице“ са студентима који муцају о прилагођавањима

током предавања. Поштујте њихове потребе. 8. Немојте представљати муцање као нешто чега се треба стидјети. Разговарајте о

муцању као о било којој другој теми.

13

2. ДИСЛЕКСИЈА

Дефиниција дислексије

Концепција проблема дислексије је предмет дугогодишњих дебата, те су различите дефиниције развијене током посљедњих неколико деценија.

Класична дефиниција је предложена од стране Свјетске федерације неуролога 1968. године, према којој је дислексија: „поремећај конституционалног поријекла који карактеришу тешкоће у учењу и читању, писању и спеловању, упркос конвенционалним инструкцијама, адекватној интелигенцији и социокултурним приликама“ (Brazeau-Ward, 1998). Ова дефиниција је заснована на критерију неуједначености између вјештине читања и генералних когнитивних способности, односно интелигенције. У истом духу је и дефиниција, која је најпрепознатљивија у литератури, наведена у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (DSM-IV, 1994). Према овој класификацији битно обиљежје поремећаја у читању је достигнути ниво читања (тј. тачност у читању, брзина и разумијевање мјерени индивидуализовано-стандардизованим тестовима) који је знатно нижи од очекиваног с обзиром на хронолошку доб особе, измјерену интелигенцију и образовање примјерено доби. Сметње у читању знатно утичу на достигнути академски ниво или свакодневне активности у којима се захтијева вјештина читања. Код особа с поремећајем у читању гласно читање карактерисано је искривљавањем, замјенама или испуштањима, спорошћу и грешкама у разумијевању.

Дефиниција дислексије која је широко прихваћена јесте дефиниција Европског удружења за дислексију (European Dyslexia Association – EDA, 2007) која гласи: “Дислексија је различитост која отежава стицање и кориштење вјештина читања, спеловања и писања. Ова је различитост неуролошког поријекла. Когнитивне тешкоће које су у позадини тих разлика могу утицати и на организацијске вјештине, способности рачунања и остале когнитивне и емоционалне способности. Може бити узрокована комбинацијом тешкоћа у фонолошкој обради, радном памћењу, брзом именовању, секвенционисању и аутоматизацији основних вјештина. Истраживачи сматрају да постоји много могућих узрока дислексије, укључујући и генетику. Нема повезаности између нивоа интелигенције, труда појединца или социо-економског

14

положаја и присутности дислексије. Поред ових проблема стални изазов за особе с дислексијом је сналажење кроз живот у свијету који није у великој мјери пријатељски окренут према дислексији. Разноликост језика и култура у Европи и могућности унутар образовања утичу на то како ће дислексију доживљавати дјеца, а затим и каква ће бити њихова будућност као одраслих особа (http://www.dyslexia.eu.com)”.

Такође, широка је и дефиниција Британског удружења за дислексију:

„Дислексија је специфична тешкоћа учења која углавном утиче на развој писмености и језичких вјештина које су с њом повезане. Она је присутна од рођења и њени учинци трајаће читав живот. Обиљежавају је тешкоће у фонолошкој обради, брзом именовању, радном памћењу, брзој обради и аутоматизацији вјештина које нису у складу с осталим когнитивним способностима појединца. Конвенционалне наставне методе не дају добре резултате, но посљедице се могу ублажити посебним поступцима, укључујући и примјену информационе технологије и подршке путем савјетовања” (http://www.bdadyslexia.org.uk).

Учесталост дислексије

Тачан број дјеце и одраслих који имају дислексију је непознат, због чињенице да је много дјеце процијењено прилично касно и да понекад развијају добре стратегије, што чини још тежим за наставнике и родитеље да разумију проблеме које имају. Ипак, Британско удружење за дислексију процјењује да у западном дијелу свијета 10% дјеце има специфичне проблеме, а око 4 % има озбиљне тешкоће.

У извјештају Националног радног тијела за дислексију у Великој Британији наводи се да је учесталост дислексије у високом образовању између 1,2-1,5%. Само 57% студената с дислексијом је знало да има дислексију у вријеме њиховог уписа на факултет. На подручју Босне и Херцеговине, Дурановић и сарадници (2011) су провели истраживање и утврдили учесталост тешкоћа читања од 3,23% међу ученицима основне школе од трећег до седмог разреда.

Број студената с дислексијом који уписују факултет се сваке године повећава. Синглетон и сарадници (1999) вјерује да су разлози за наведено сљедећи:

• Рана идентификација дјеце с дислексијом; • Организовање система подршке у високом образовању за студенте с дислексијом;• Већи приступ високом образовању.

У Великој Британији, од септембра 2002. године, високошколске институције су обавезне да организују одговарајућа прилагођавања за особе с инвалидитетом (укључујући и дислексију) и да их ускладе с њиховим потребама.

Студенти с дислексијом морају имати налаз са мишљењем стручњака за дислексију како би доказали да имају дислексију. Процјену врши обучен стручњак са искуством, а након процјене студент може аплицирати и захтијевати подршку универзитета.

15

Најчешћи знакови дислексије код одраслих

Студенти и одрасли с дислексијом могу имати сљедеће тешкоће: - споро читање с много грешака,- избјегавање читања и писмених задатака,- тешкоће сумирања информација,- тешкоће одговарања на отворена питања на тесту,- тешкоће учења страног језика,- лоше способности памћења,- могу бити веома спори,- усмјеравају мало пажње на детаље или се превише фокусирају на њих,- могу погрешно прочитати информацију,- имају неодговарајући рјечник,- неадекватно знање онога што се прочитало,- потешкоће с планирањем, организовањем времена, материјала и задатака.

Такође, могу:

- скривати проблеме у читању,- бити компетентни у оралном језику,

- имати изврсну меморију,

- бити просторно талентовани, најчешће професије су: инжињери, архитекте, дизајнери, умјетници, математичари, физичари, љекари (посебно хирурзи и ортопеди) и стоматолози,

- бити интуитивни,

- бити предузетници.

Притисак који носи студирање може водити ка високом степену анксиозности, а дислексија може изазвати велики стрес. Нови облик студирања може нагласити тешкоће које су претходно биле непримијећене. Особе с дислексијом другачије обрађују информације, тако да окружење у којем уче може изазвати додатни притисак и креирати анксиозност, посебно студентима који су имали тешкоће на нижим нивоима образовања. Суочавање с недостатком разумијевања је стресно и фрустрирајуће, а неки студенти се могу понашати и непријатељски. То се може погрешно протумачити као одраз љутње на систем.

Особе с дислексијом су често јако добре у рјешавању проблема. Ипак, потребно им је омогућити „простор“ гдје би то могли направити. Студенти требају сензитиван приступ: прилику да говоре, да знају да их слушате и разумијете.

16

Профил студената с дислексијом

Различитост тешкоћа у процесирању информација и утицај секундарних фактора, као што су окружење и самопоуздање, значајно доприносе индивидуалном профилу студената с дислексијом.

Професори могу сусрести студенте који:

- имају индивидуалан образац тешкоћа, различите стратегије учења и емоционалне одговоре на проблеме;

- имају развијен читав низ компензаторских стратегија. Наведено значи да је тешко примијетити тешкоће с обзиром на доста уложеног труда и времена како би постигли успјех;

- њихову потешкоћу никада није процијенило стручно лице, имају веома мало информација о природи властитих тешкоћа, али имају тешкоће у ситуацијама када се захтијевају вјештине читања и писања и организацијске вјештине изван претходног искуства;

- пишу писмене задатке који не рефлектују њихове стварне способности или природу њихових проблема. Рад који је добро презентован може бити доказ да студенту није потребна помоћ и подршка. Рад има доста грешака и недосљедности што може изгледати као немар или писање у журби, а уствари је то најбољи од неколико написаних радова.

Нагласак је најчешће стављен на писани рад. Међутим, писање је само један аспект у читавом распону тешкоћа, које се могу односити на:

- слушање и прављење забиљешки током предавања. Наведено се може превазићи тако што ће студент снимати предавања, при чему ће се моћи концентрисати на предавање и разумијевање онога што се предаје, а не на писање;

- ограничена радна меморија, што резултира да текст читају неколико пута како би га разумјели и запамтили. Наведено се може превазићи додатним временом на испиту;

- писање је значајно спорије, недостаје аутоматизованост, што доприноси правописним грешкама и/или изостављању ријечи;

- тешкоће у изговору вишесложних и/или непознатих ријечи;- успорено читање; изостављање ријечи, проблеми у разумијевању

прочитаног и потреба за поновљеним читањем. Наведено се може превазићи додатним временом на испиту;

- тешкоће при гласном читању;- погрешно тумачење или преписивање комплексних написаних или

изговорених инструкција;- тешкоће при понављању ријечи (изговорених или написаних); често

одају утисак неразвијеног језика у односу на комплексност идеја;- погрешна процјена времена, везано и за поштивање рокова и за дневну

рутину;- конфузија у погледу лијево/десно, што води ка тешкоћама у

оријентацији, нпр. у библиотеци;- замор као резултат додатне концентрације и енергије потребне како би

се задовољили захтјеви високог образовања;17

- тешкоће са основном математиком и статистиком. Наведено је посебно изражено код студената који се сусрећу с математичким садржајем унутар нематематичких дисциплина.

Теорије о дислексијиГенерално је прихваћено да су тешкоће повезане с дислексијом узроковане развојним абнормалностима. Међутим, не постоји консензус међу експертима око дефиниције дислексије, као нити око тачног узрока. Навешћемо различита мишљења о дислексији која покушавају објаснити овај комплексни проблем.

Приступ под називом „оквир каузалног моделовања” (Frith, 1997), који се широко користи, наводи три модела која су корисна за боље разумијевање дислексије:

- биолошки (генетика и неурологија),- когнитивни (процесирање информација),- бихевиорални (примарне карактеристике као што су читање и писање).

На бихевиоралном нивоу ови биолошки и когнитивни фактори могу резултирати у тешкоће са: учењем читања, фонолошким задацима, именовањем, развојем говора, равнотежом, прорачуном времена, меморијом, спеловањем, фоничким способностима, детекцијом емоција.

Биолошке теорије

Генетски факториРазличити истраживачи су настојали идентификовати генетску основу дислексије. Многа истраживања су се фокусирала на насљеђе субвјештина читања и на лоцирање гена за дислексију на одређеним хромозомима.

Језичка подручја у мозгуРана истраживања укључују посмртна истраживања мозга код особа с дислексијом, посебно језичких подручја, у односу на особе без дислексије. Нове технологије као што су позитронска емисијска томографија (PET) i магнетна резонанца (MRI) oмогућиле су идентифицирање разлика у структури мозга и другачије активирање процеса унутар мозга.

Мали мозакНовија теорија наводи да разлика у структури или дисфункција малог мозга („стражњи мозак“, сматра се да је одговоран за спретност и аутоматичност) нуди објашњење за све манифестације дислексије. Дислексија утиче на процесирање говора, као и процесе генералне моторне контроле, укључујући процјену времена и равнотежу. Информације из језичког подручја мозга и магноцелуларних региона мозга су процесуиране кроз мали мозак и слабости у било којем од ових подручја могу довести до различитих типова и степена дислексије.

18

Магноцелуларни/транзијентни системиТешкоће у читању и писању могу бити резултат тешкоћа у развоју система бројних неурона у мозгу који су одговорни за временско подешавање сензорних и моторичких догађаја. Било која слабост у визуелном магноцелуларном систему може водити ка визуелној конфузији у редослиједу слова и лошој визуелној меморији писане ријечи. Овдје, такође, може бити аудитивни еквивалент који је важан за упознавање с фонолошким захтјевима читања. Слабост у овом подручју може довести до тешкоћа у разликовању гласова.

Когнитивне теорије

Тешкоће у фонолошком процесирањуИако се дислексија може манифестовати на различите начине, може постојати један узрок: фонолошки дефицит. Неки истраживачи наводе да су тешкоће у фонолошком процесирању фундаменталне за дислексију и могу се пронаћи код свих особа с дислексијом. Други истраживачи прихватају теорију фонолошког дефицита, али виде фонолошке проблеме као симптом дислексије, док узрок везују за саму структуру мозга.

Визуелне тешкоћеОсобе с дислексијом могу бити неспособне да процесирају брзу долазећу сензорну информацију на одговарајући начин, што објашњава визуелне тешкоће, као што је нестабилан бинокуларни вид и нестабилна фиксација за вријеме читања. То може резултирати визуелном конфузијом редослиједа слова, што онда води у лошу меморију визуелне форме ријечи. Ипак, наведено може бити симптом и дубљег узрока.

Темпоралне тешкоће или тешкоће у временском прорачуну Фонолошке, визуелне или моторичке тешкоће могу указивати на скривене темпоралне тешкоће или тешкоће у временском прорачуну, прије него на алтернативно објашњење дислексије. Тешкоће у временском прорачуну могу, такође, имати поријекло у структури мозга.

АутоматизованостНеки задаци могу бити мање аутоматски за особе с дислексијом и захтијевати више концентрације и пажње у односу на особе које немају дислексију. Недостатак аутоматизованости у основним вјештинама, као што су читање и писање те рачунање, указује да особе с дислексијом доживљавају преоптерећење у процесирању када се од њих тражи да изврше нови или комплексан задатак. Требаће више праксе за било коју способност прије него што је аутоматизују. Ово стање се везује за разлике у структури малог мозга.

19

Радна меморијаРадна меморија се користи за задржавање нове информације у свијести на кратко вријеме, прије него што буде одбачена или пребачена у дуготрајну меморију. Неки теоретичари сматрају неефикасну радну меморију као кључни фундаментални фактор за дислексију.

Модел „различитости“Велики број истраживача фокусира се на дефиците повезане с дислексијом, што може бити и корисно ако се односи на когнитивне тешкоће. За разлику од дефицита, ове разлике могу омогућити особама с дислексијом да имају одређене јаке стране, као што су добре концептуалне и креативне способности мишљења.

Социјалне интерактивне теоријеСоцијалне интерактивне теорије се баве проучавањем тога како реакције друштва на дислексију могу утицати на инвалидност.

Поједине социјалне вриједности које утичу на дислексију се односе на:- поглед на тешкоће у учењу (посебно оне које укључују тешкоће у читању и

писању) као на дефицит;- вредновање успјеха одређених форми читања и писања, а самим тиме и оних

који могу усвојити те форме за разлику од оних који не могу;- везивање успјеха на подручју вјештина читања и писања за интелигенцију и

образованост, те означавање оних који не могу усвојити те вјештине неинтелигентним или необразованим;

- идеје које везују брзину процесирања информација с интелигенцијом, тако да се особе које не процесирају информације довољно брзо као други сматрају неинтелигентнима;

- претпоставке о примјетном одлагању на подручју краткотрајне меморије и приступу информација, те њихово везивање за недостатак интелигенције.

Овај модел признаје биолошке и когнитивне разлике, те значај индивидуалног искуства. Ипак, указује и да друштвена перцепција и вриједности ефикасно тумаче дислексију као инвалидност.

У чему се теоретичари слажу?

20

Когнитивне разликеОпште је прихваћено да је дислексија резултат разлика у функционисању мозга што води у когнитивне разлике у процесирању информација које мозак прима од осјетила. Особа с дислексијом и/или дискалкулијом може имати тешкоће у процесирању информација у мањем или већем степену. У одређеном контексту, као што су читање и писање, ове разлике могу бити онеспособљавајуће. Истраживачи магноцелуларног система слажу се да генерални когнитивни дефицит у временском прорачуну може нагласити дислексију и да наведено може утицати на све модалитете у мозгу (визуелни, фонолошки, или моторички).

Процесирање информацијаКроз препознавање значаја когнитивних процеса, многи теоретичари заговорници су интервенције која експлицитно наглашава процесирање информација.

Физиолошка основаПостоји сагласност да манифестације дислексије имају физиолошку основу и да ће будућа истраживања мозга (кориштење MRI техника) бити корисна.

Тешкоће фонолошког процесирањаПревладава мишљење да су тешкоће фонолошког процесирања основа за дислексију и јављају се код свих особа с дислексијом у мањем или већем степену.

3. ЕМОЦИОНАЛНЕ И СОЦИЈАЛНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Многе особе с дислексијом се сматрају "глупима", стога је за њихову мотивацију кључно да схвате да имају специфичне тешкоће. Исто тако, за успјешно учење важно је развити вјеру у самога себе. Међутим, свијест и разумијевање не треба развијати само код особе с дислексијом, него и код родитеља и професора, као и других студената, који требају знати да особе с дислексијом имају специфичне тешкоће, те да се помоћ састоји од изналажења начина за превладавање тих тешкоћа.

Особе с дислексијом морају превазићи неколико препрека током свог живота како би биле способне да остваре своје снове и постигну своје циљеве. Ако дислексија није дијагностификована код особе млађег узраста, то касније може утицати на самопоуздање појединца и слику коју има о самоме себи. Доказано је да особе којима је дијагностификована дислексија уче боље јер у том случају су подучавани у складу с преферираним стилом учења.

21

Уколико тешкоће нису дијагностификоване на вријеме, због чега је студент годинама доживљавао неуспјех у школи, то ће значајно утицати на његово самопоуздање. Анксиозност и фрустрација утичу на то да студент има знање, али га није у стању изразити на начин који се позитивно вреднује. Самопоуздање може бит нарушено током цијелог живота упркос усвојеној вјештини читања и писања.

У образовном окружењу особе с дислексијом се сматрају „лијенима и глупима“ и осјећају да нема довољно разумијевања у односу на природу њихових тешкоћа. Такође, осјећају да њихови родитељи нису довољно информисани како би били у стању да им помогну код проблема које имају у школи. Као посљедица наведеног, на факултету су студенти с дислексијом несигурни у своје способности и могу избјегавати активно учешће на предавању и вјежбама.

У циљу пружања подршке студентима с дислексијом, веома је важно да академско особље буде упознато с тим да студент има дислексију, како би им се омогућио адекватан приступ због могућег мањка самопоуздања.

Социјалне и емоционалне тешкоће Бројни су случајеви гдје су особе означене због њиховог понашања, те су тако негативна обиљежја честа када дислексија није дијагностификована. Ово се дешава јер људи лако означе друге због њихових реакција, умјесто да покушају размислити о скривеном узроку таквог понашања.

Самопоштовање Свако има властиту слику о својим слабим и јаким странама, која је резултат позитивних и негативних одговора које примамо од особа које су нам важне. Идеја коју имамо о нама самима и вриједности које томе приписујемо је наше самопоштовање. Самопоштовање је креирано из нашег искуства и обликује се од најранијих година нашег живота.

Новија истраживања су утврдила висок проценат одраслих с дислексијом међу преступницима. Проценат варира између 31% и 52% у зависности од метода које су се користиле. Уколико дислексија није уочена, може прећи у асоцијално понашање као резултат ниског самопоштовања, социјалне искључености и неуспјеха у школи.

Како се особе с дислексијом осјећају?

АнксиозностАнксиозност је најчешћи емоционални симптом код одраслих особа с дислексијом. Особе с дислексијом постају плашљиве због сталне фрустрације и конфузије у школи. Ова осјећања су погоршана недосљедношћу у појавности дислексије. Будући да могу предвидјети неуспјех, улазак у нове ситуације може бити изразито фрустрирајући.

Анксиозност узрокује избјегавање свега онога што нас плаши. Дислексија није изузетак. Међутим, многи професори и родитељи погрешно тумаче такво понашање

22

избјегавања и означавају то као лијеност. Уствари, дислексија резултира избјегавањем учешћа у школским активностима, као што су писање домаће задаће, што је више везано за анксиозност и збуњеност него за апатију.

ЉутњаМноги емоционални проблеми узроковани дислексијом резултат су фрустрација у школи или различитим друштвеним ситуацијама. Научници често наводе да фрустрација води ка љутњи, што се јасно очитује код особа с дислексијом.

Узроци љутње особа с дислексијом су обично школа и професори, иако су често љути и на своје родитеље. Мајке су најчешће те које су изложене гњеву дјеце с дислексијом.

Често у школи не испољавају љутњу и могу бити изразито пасивни. Међутим, када су у сигурном окружењу дома, њихова снажна осјећања доживљавају ерупцију и често су усмјерена на мајке. Ово је веома фрустрирајуће и збуњујуће за родитеље који очајно покушавају да помогну свом дјетету.

Како долазе у доба адолесценције, друштво очекује да постану независни. Тензија између очекивања независности и научености дјетета да буде зависно узрокује велике унутрашње конфликте. Адолесцент с дислексијом најчешће испољава бијес и љутњу управо према особама од којих зависе.

Због ових фактора може бити тешко родитељима да помогну тинејџеру с дислексијом.

Слика о самоме себиКод особа с дислексијом слика о самоме себи је веома нарушена. Фрустрација и анксиозност су обично присутни. Ако дијете доживи успјех у школи развиће позитивна осјећања о самоме себи и вјеру да може успјети у животу. Уколико доживи неуспјех и фрустрацију, учи да је инфериоран у односу на друге и да њихов труд и настојање не утичу на оно што се дешава. Умјесто осјећаја снаге и продуктивности, они уче да околина њих контролише. Осјећају да немају снаге и да су инкомпетентни.

Истраживачи су утврдили да ученик који нема тешкоћа, након постигнутог одређеног успјеха добија додатну мотивацију за успјехом. Када не успије, каже самоме себи да треба да се још јаче труди. Међутим, када особа с дислексијом успије, она свој успјех приписује срећи. Када не успије, једноставно се сматра глупом.

Истраживања су показала да се ова осјећања инфериорности развијају до 10. године. Након овог узраста јако је тешко помоћи дјетету да развије позитивну слику о самоме себи. Ово је веома снажан аргумент за рану интервенцију.

23

ДепресијаДепресија је, такође, честа компликација код особа с дислексијом. Иако многе особе с дислексијом немају депресију, дјеца с овим обликом тешкоћа спадају у групу високоризичних за доживљај интензивних осјећања туге и боли. Особе с дислексијом, вјероватно због ниског самопоштовања, боје се да испоље своју љутњу и усмјере је на своју околину, те је умјесто тога усмјеравају на себе.

И дјеца и одрасли имају три сличне карактеристике:

- Прво, имају тенденцију према негативном мишљењу о самоме себи, нпр. негативна слика о самоме себи;

- Друго, имају тенденцију да гледају на свијет из негативног аспекта. Мање су склони да уживају позитивна искуства у животу. Тешко им је да се забављају и уживају;

- На крају, имају тешкоће да замисле да ће им се било шта позитивно десити у будућности.

Проблеми у породициДислексија има огроман утицај на дјететову породицу. Дислексија утиче на породицу на различите начине. Један од најочитијих је супарништво с браћом или сестрама. Дјеца која немају дислексију често осјећају љубомору према дјетету с дислексијом, којима родитељи посвећују више пажње, времена и новца. Иронично је то да дијете с дислексијом не жели ову пажњу. Стога, наведено може имати негативне посљедице на дјецу без тешкоћа у породици.

Често се дислексија јавља кроз генерације у једној породици. То значи да су можда један или оба родитеља имали сличне школске проблеме. Када је суочен с дјететом које има проблеме у школи, родитељ с дислексијом може реаговати на један од два начина. Они могу порећи постојање дислексије и вјеровати да ако дијете буде више радило може и успјети. Или, родитељи могу поново проживјети своје неуспјехе и фрустрације кроз школско искуство њиховог дјетета. То враћа снажне и застрашујуће емоције, што може ометати одрасле у њиховој улози родитеља и самом васпитању.

Како родитељи и професори могу помоћи?Неке особе с дислексијом се науче успјешно носити са својим проблемима у учењу, док други не. Осим фактора, као што су интелигенција и социјално-економски статус, и друге ствари утичу на дислексију и шансе за успјех.

Прво, у ранијој доби, нека дјеца су била много подстицана и охрабривана. Друго, нека особа с дислексијом може наћи простор у којем може успјети. Коначно, успјешне особе с дислексијом, чини се, имају развијену преданост да помажу другима.

И учитељи и родитељи требају понудити конзистентно охрабрење и подршку. Охрабрење укључује најмање четири елемента.

Прво, треба слушати дјечије осјећаје. Страх, љутња и депресија су свакодневни другови особа с дислексијом, али им њихове језичке тешкоће често отежавају изражавање

24

својих осјећаја. Стога, одрасли им морају помоћи и навести их да разговарају о својим осјећањима.

Наставници и родитељи морају наградити труд, а не само "производ". За особе с дислексијом оцјене требају бити мање важне од самог напретка.

Када се суочавају с неприхватљивим облицима понашања одрасли не смију обесхрабрити особу с дислексијом. Ријечи попут "лијен" или "непоправљив" могу озбиљно нарушити самопоштовање.

Коначно, важно је помоћи студентима да поставе реалне циљеве. Већина студената с дислексијом поставља перфекционистичке и недостижне циљеве. Помажући им да поставе достижан циљ, професори могу промијенити њихов циклус неуспјеха.

Што је још важније, дијете треба препознати и радовати се својим успјесима. Међутим, да би то учинило треба постићи успјех у неком подручју живота. У неким случајевима, код особа с дислексијом предности су очите те је код многих самопоштовање ненарушено и развијано кроз успјех у атлетици, умјетности или механици. Међутим, код неких особа с дислексијом предности су често суптилније и мање очите. Родитељи и наставници требају наћи начина да повежу интересе дјетета са захтјевима стварног живота.

Коначно, многе успјешне одрасле особе с дислексијом се носе с властитим болом тако што помажу другима. Они могу волонтирати или одабрати звања која захтијевају емпатију и социјалну савјест. Ова искуства помажу особама с дислексијом да имају више позитивних осјећања о себи и да се успјешније носе с својим болом и фрустрацијама.

4. ПРОЦЈЕНА И ПРОЦЕС ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ

Веома је важно да се тешкоће студента идентификују што је могуће раније, како би се осигурала одговарајућа подршка и инклузивно окружење.

Циљ процјене је: утврдити је ли дислексија разлог потенцијалних тешкоћа, препознати јаке и слабе стране студента.

25

Циљ процјене није написати дијагнозу. Не препознајемо знакове дислексије да би неког обиљежили, него да би олакшали тој особи и наставнику постизање бољих резултата учења.

Препознавање студената с дислексијомЗа процјену дислексије користе се разни упитници и тестови. Упитници пружају могућност брзе процјене неких задатака које иначе није лако измјерити. То је облик самопроцјене и захтијева интроспекцију са свим предностима и недостацима.

Тестови мјере способност, мање су субјективни, али дају само ограничене информације. Процијенити можемо само пар одређених подручја, а не цијелу особу. Користећи упитник и тест заједно добијамо податке који су довољни за препознавање дислексије и обликовање третмана.

Идентифицирање студената с дислексијомИдентификација студената с дислексијом би се требала проводити на сљедећи начин:

1. Приликом уписа на факултет студенти се самоидентификују путем универзитетских идентификацијских образаца.

2. Процјену ће проводити квалификовани логопед.3. Приликом уписа, сви студенти се позивају да испуне образац у којем требају

навести да ли имају одређене тешкоће у учењу, о чему је накнадно обавијештен и тутор. Ова информација је строго повјерљива. Након тога слиједи интервју са особљем факултета и канцеларије за подршку који ће омогућити да се осигура одговарајући вид подршке за студенте с дислексијом у случају да се утврди да постоји потреба за подршком.

4. Одговорност факултета се огледа у организовању посебне подршке за студенте с дислексијом.

Поступци процјенеОколности процјене често могу утицати на резултат. Да би добили што тачнији резултат, потребно је осигурати мирно окружење у којем ће се особа моћи усмјерити на дати задатак. То значи да би процјену требало доживљавати као средство прикупљања информација, а не као тест.

У случају када се процјена одвија путем рачунара, неопходно је да рачунар има довољно капацитета за провођење задатака, те да га испитаници знају користити. У случају процјене путем интернета, важно је да је она довољно брза и поуздана. Процес процјене треба бити уграђен унутар система који је дизајниран на начин да пружа подршку појединцу који има дислексију, и представља прву фазу у остваривању циља, а циљ је успјешна подршка. Уколико процијенимо да неко има дислексију, та особа добија обиљежје. Оно гласи „ова особа је дислексичар“. Само обиљежје није од велике користи с обзиром да нам не указује како да помогнемо тој особи. Заправо, обиљежје "дислексичар" нам не говори како да га подучавамо и коју врсту подршке да му пружимо.

26

Многи сматрају да је процес процјене везан искључиво за вјештине читања и писања. Међутим, ако заиста желимо разумјети особу која има дислексију и понудити јој подршку која јој пружа прилику да покаже своје способности, морамо то посматрати у широј перспективи.

Ово не значи да опис дислексије мора бити модификован како би био инклузивнији. Једноставно указује на то да читање и писање утичу на друга подручја, и да тешкоће на подручју когнитивних вјештина, које су узроковане тешкоћама читања и писања, Такође, утичу и на друге вјештине, посебно оне које су битне у школи.

У случају да је „дијагноза дислексије“ постављена неквалитетно, особа може добити помоћ која не само да је бескорисна, него може бити и штетна, ако не директно, оно барем емоционално, јер се њен неуспјех и даље наставља.

Профилер – тест у електронској формиТест у електронској форми је припремљен у оквиру ЕУ Темпус пројекта „Идентификација и подршка за студенте с дислексијом у високом образовању“ заједничким радом партнера у пројекту током 2009. и 2010. године. Енглеску верзију теста су припремили Ева Гјармати и Јан Смајт. Тест за босански језик је прилагодила Мирела Дурановић.

Поступци процјене укључују:

1. Упитник;2. Тест читања;3. Тест писања;4. Разликовање гласова;5. Аудитивно памћење;6. Визуелно-просторне задатке;7. Тест лажних ријечи.

27

Сваки задатак почиње детаљним упутама. Испитаник може послушати упуте тако да одабере знак звучника на рачунару.

Након завршетка сваког задатка, испитаник наставља одабиром „даље“. Не постоји могућност враћања на пријашњи задатак, али испитаник може поново започети цијело тестирање.

1. Упитник

Упитник омогућава општи увид у карактеристике испитаника. Важно је дати тачне одговоре како би се добила стварна слика о способностима појединца.Уколико се приликом попуњавања упитника да највише одговора „да“, потребно је извршити додатну детаљну процјену.

2. Читање смислених и бесмислених ријечи

Овај тест испитује читање ријечи. Може одредити брзину читања. Уколико особа има проблема у овом подручју, могуће је да има тежи облик дислексије.

3. Тест писања

У писању се и у одраслој доби могу видјети симптоми дислексије. Особе с дислексијом које добро читају, могу имати значајних проблема с писањем и стога имати проблема у школовању.

Други дио теста укључује писање бесмислених ријечи. Овај задатак процјењује фонолошку свјесност и показује ниво успостављености везе слова и гласа. Пружа и информације о способности препознавања гласова.

4. Разликовање гласова

Чак и мање тешкоће у разликовању гласова могу успорити читање и отежати разумијевање прочитаног. Оне особе које спорије препознају ријечи неће бити у могућности успјешно пратити разговоре. Задатак дискриминације гласова пружа информације о овој способности.

5. Аудитивно памћење

Овај задатак може процјењивати секвенцијално памћење и функцију пажње. Особе с дислексијом неријетко су боље у истовременој обради, док имају тешкоће у секвенцијалној обради.

Недостаци у секвенцијалној обради нису разлог само тешкоћа везаних уз школовање. Због тешкоћа у секвенцијалној обради могући су проблеми у праћењу разговора. То

28

значи да ове особе неће моћи добро пратити предавања и разговоре, а резултат тога биће видљив и у многим другим подручјима.

6. Визуелно-просторни задаци

Многе особе с дислексијом могу добро препознавати визуелне цјелине. Ова способност се може показати на овом задатку. Истовремено, оне особе које имају тешкоће с просторном оријентацијом, постижу слабије резултате на овом задатку. То показује да постоје многи узроци дислексије. Неке особе с дислексијом биће у неким подручјима успјешније (чак и од особа које немају дислексију), док ће у другим задацима показивати значајне тешкоће.

7. Тест лажних ријечи

Дислексија је језички утемељен поремећај који отежава одабир одговарајуће ријечи у мноштву понуђених сличних ријечи. Такође, особе с дислексијом имају тешкоће у визуелном разликовању облика, анализи и синтези визуелних подражаја.

Овај задатак процјењује способност одабира ријечи која не постоји у нашем језику међу понуђене четири сличне ријечи, што је нарочито тежак задатак ако узмемо у обзир тешкоће које леже у основи дислексије.

Препознавање, вредновање и користЦиљ ове процјене је пронаћи јаке и слабе стране. У овој је процјени битно да се испитивања проведу на одређеном подручју и пруже информације о том подручју. Није могуће знати је ли се особа у тренутку процјене показала у најбољем или најлошијем свјетлу. Оно што поједина особа постигне на поједином подручју је онај ниво који та особа може постићи у том тренутку, но могуће је да у другој процјени оствари боље резултате.

Резултати се могу користити за добивање подршке и помоћи. Могу помоћи у одређивању ситуација које су тешке те одређивању метода учења које су корисне у тим ситуацијама. На основу тога може се обликовати ефикасна подршка.

Тест за откривање дислексије код одраслих – ПрофилерУ наставку наводимо Профилер, тест који не мора бити примијењен електронски, него може бити примијењен и у директном логопедском раду.

1. Упитник за одраслеОдговорите на сљедећа питања тако што ћете одабрати један од наведених одговора:

ријетко или никадпонекадчесто

29

већину времена

или

врло лаганолаганотешковрло тешко

Замјењујете ли визуелно сличне ријечи као: рад - дар / бар - пар/ доб - бод?

Изгубите ли се понекад у тексту или не можете пронаћи одговарајући ред док читате?

Замјењујете ли називе предмета, нпр. књига и свеска?

Имате ли тешкоћа у одређивању шта је лијево, а шта десно?

Је ли вам збуњујуће сналазити се на карти или пронаћи пут у непознатом окружењу?

Читате ли неколико пута дијелове текста како бисте разумјели садржај?

Збуните ли се када добијете неколико упута за редом?

Чините ли грешке када биљежите поруке примљене телефоном?

Је ли вам тешко пронаћи праве ријечи када желите нешто рећи?

Досјетите ли се креативних рјешења проблема?

Је ли вам тешко подијелити ријечи на гласове као нпр. у ријечи транскрипција?

Је ли вам при писању тешко организовати мисли и записати на папир?

Јесте ли лако научили таблицу множења?

Можете ли лако редом набројати гласове абецеде?

Чини ли вам се тешко читати наглас?

2. ПисањеОвај задатак се односи на писање. Напишите ријечи које ћете чути: најприје ће бити изговорене у реченицама, а затим ћете чути ријеч коју требате написати. Требате написати само ту ријеч. Слушајте пажљиво и покушајте је написати исправно.

(1) Данас је сунчан дан.Напишите: сунчан.

30

(2) Живот брзо пролази.Напишите: пролази.

3) Нарцисоидност је болест.Напишите: нарцисоидност.

(4) Колибри је најмања птица на свијету.Напишите: колибри.

(5) Треба подстицати жене да се баве политиком. Напишите: подстицати.

(6) Фудбал је екипни спорт с лоптом. Напишите: лоптом.

(7) У свакој земљи предсједник је најштићенија особа.Напишите: предсједник

(8) Вањска љепота је манифестација наше унутрашње љепоте.Напишите: манифестација.

(9) Никад више не смијемо потцијенити противника.Напишите: потцијенити.

(10) Прије дегустације пива не треба јести јако зачињену и масну храну. Напишите: дегустације.

3. Писање бесмислених ријечиРијечи које требате написати су бесмислене ријечи и нису вам познате. Задатак је написати их тачно онако како их чујете.

1) Докреб је напустио нашу земљу.Напишите: докреб.

2) Празник има синолбичко значење.Напишите: синолбичко.

3) Коров је биљка која книмокло расте тамо гдје није пожељна.Напишите: книмокло.

4) Тасодиока је прекривена зеленом планинском травом.Напишите: тасодиока

5) Цулапцоран је врста керамике, изразито цијењена због своје љепоте и важности.Напишите: цулапцоран.

31

4. Разликовање гласоваЧућете парове ријечи. Неће вам све ријечи бити познате, но о томе не морате бринути. Ваш је задатак да одговорите ИСТО ако су двије ријечи које чујете исте или РАЗЛИЧИТО ако су двије ријечи које чујете различите

БАС – ПАССАТ – САДЗЕТ – ЗЕТКОС – КАСБИТИ – ПИТИБОС – БОСПОД – БОДДАН – ДАНШАВ – САВЗУБ – ЗУБСЛАБ – СЛАПНАДА – МАДАЗОВА – СОВАМЕД – МЕДДРАГ – ТРАГГОРА – КОРАСИМА – ЗИМАТЕГ – ТЕГДУГА – ТУГАБРАК – МРАК

5. Аудитивно памћењеПослушаћете низ бројева. Поновите бројеве које сте чули, али обрнутим редом. Другим ријечима, ако су изречени бројеви 3, 4 требате написати 4, 3. Низ бројева ће бити све дужи. Не брините уколико не можете тачно поредати бројеве, само их изговорите онако како се можете сјетити.

5 28 15 2 9 8 6 3 5 1 3 62 6 1 9 4 9 3 6 5 8 7 4 1 5

32

6. Визуелно-просторни задациПредстављене су двије слике које показују исти објекат приказан из различитих углова или су приказани различити објекти. Задатак је процијенити да ли су објекти исти или различити.

33

7. Тест лажних ријечиЗаокружите ријеч која није права. брак мрак крак драктраг враг краг прагконац корац ловац новацнапад нерад никад нокадсјај сјаји сјајно сјајенмаска даска каска таскадобити пробити кобити родити пробој Добој набој робој боравити товирати добавити набавитиусадање укидање убијање умивањерудавање додавање усвајање предавањефизиологија геологија гинекологија париологија

Наравно, то није коначан одговор. За детаљну процјену и тачан одговор на наведено питање потребно је да се обратите логопеду, али наведено вам може помоћи да боље разумијете сами себе и ваше тешкоће, уколико их имате, поготово ако сте пажљиво размислили о питањима и њиховим импликацијама.

34

Листе провјереЛисте провјере могу бити врло корисне за скрининг особа с дислексијом. То значи да оне не осигуравају доказ да особа има дислексију, него су добар индикатор да одређене особе требају бити упућене на детаљну процјену. Међутим, иако нису детаљне, често се из ових листи могу добити врло значајне информације, које се односе на спознају о томе да би одређена особа могла имати дислексију, те препознавање подручја у којима одређена особа има тешкоће. Такође, могу осигурати и основне информације за разговор између родитеља и наставника ради утврђивања активности које би се могле спровести на краткорочном и дугорочном плану.

Навешћемо листу провјере коју су развили Smythe i Everatt (2001). Заснива се на одговорима великога броја одраслих особа с дислексијом и оних који немају дислексију. Свако питање има одређену тежину, што значи да су нека питања важнија од осталих.

1. Замјењујете ли визуелно сличне ријечи као “бас” и “пас”?_____Ријетко (3)_____Понекад (6)_____Често (9)_____Врло често (12)2. Изгубите ли мјесто или ред док читате?_____Ријетко (2)_____Повремено (4)_____Често (6)_____Врло често (8)3. Замјењујете ли имена предмета, на примјер сто умјесто столица?_____Ријетко (1)_____Понекад (2)_____Често (3)_____Врло често (4)4. Имате ли проблема у одређивању лијево и десно?_____Ријетко (1)_____Понекад (2)_____Често (3)_____Врло често (4)5. Збуњује ли вас читање карте или проналажење пута у непознатом окружењу?_____Ријетко (1)_____Понекад (2)_____Често (3)_____Врло често (4)6. Читате ли неколико пута одломке како бисте их разумјели?_____Ријетко (1)_____Понекад (2)_____Често (3)_____Врло често (4)7. Јесте ли збуњени када истовремено добијете неколико упута?_____Ријетко (1)_____Понекад (2)_____Често (3)

35

_____Врло често (4)8. Гријешите ли када записујете телефонске поруке?_____Ријетко (1)_____Понекад (2)_____Често (3)_____Врло често (4)9. Је ли вам тешко пронаћи праву ријеч када нешто желите рећи?_____Ријетко (1)_____Понекад (2)_____Често (3)_____Врло често (4)10. Колико често дајете креативна рјешења проблема?_____Ријетко (1)_____Понекад (2)_____Често (3)_____Врло често (4)11. Колико вам је тешко издвојити гласове у ријечима као што је нпр. и-з-д-р-ж-љ-и-в-о-с-т?_____Лагано (3)_____Не баш лагано (6)_____Тешко (9)_____Врло тешко (12)12. Како организујете и претварате мисли у реченице док пишете неки текст?_____Лагано (2)_____Не баш лагано (4)_____Тешко (6)_____Врло тешко (8)13. Јесте ли лако научили таблицу множења?_____Лагано (2)_____Не баш лагано (4)_____Тешко (6)_____Врло тешко (8)14. Је ли вам било лагано изрецитовати абецеду?_____Лагано (1)_____Не баш лагано (2)_____Тешко (3)_____Врло тешко (4)15. Како вам је читати наглас?_____Лагано (1)_____Не баш лагано (2)_____Тешко (3)_____Јако тешко (4)_____Сада додајте укупни збир.

Резултати:

Мање од 45 - у складу с резултатима оних који немају дислексију:

36

Обратите пажњу на израз “…у складу са…” То значи да су резултат мањи од 45 постизали они који су учествовали у истраживању и којима је процијењено да немају дислексију. То не значи да немате дислексију уколико је ваш резултат мањи од 45 бодова. Можда сте развили компензацијске стратегије да бисте олакшали своје тешкоће.

45-60 - показује знакове у складу с благом дислексијом:То значи да они који су били укључени у истраживање и код којих је процијењено да имају благи облик дислексије постижу резултат између 45 и 60 бодова.

Више од 60 – у складу с умјереном или тешком дислексијом:Истраживања показују да они чији је резултат на овом упитнику већи од 60 бодова имају тешки облик дислексије.

5. СТРУЧНА ПОМОЋ И ПОДРШКА

Студенти с дислексијом не желе имати предност у односу на друге студенте, они једноставно желе једнак приступ образовању у складу са својим стварним

37

способностима, користећи при томе своје стварне потенцијале. Мултисензорне методе учења које укључују симултану, визуелну, аудитивну и кинестетичку меморију могу бити од користи за студенте с дислексијом. Мултисензорна метода није корисна само за студенте с тешкоћама у учењу, него се њиховом примјеном побољшава искуство у учењу код свих студената и ствара угодно окружење учења.

Дислексија је синдром код којег неће сви студенти показати исту врсту тешкоћа. Већина студената је развила одређене компензацијске стратегије како би побољшали свој академски успјех. Међутим, мултисензорне методе подучавања и презентирања материјала су показале значајан успјех и могу помоћи свим студентима да уче ефикасније.

Локална подршкаОсим у канцеларији за подршку на вашем универзитету, можете потражити и помоћ логопеда у најближем дому здравља или клиници. У Босни и Херцеговини најбоље мјесто за подршку је Едукацијско-рехабилитацијски факултет Универзитета у Тузли. Такође, можете се обратити за помоћ и подршку и Удружењу за дислексију у Тузли и Удружењу дислексичара у Бањој Луци.

Морате познавати своја праваПрава особа с дислексијом у развијеним земљама постоје у многим законским облицима. Међутим, то није случај и на универзитетима у нашој земљи, гдје су специфична права студената с дислексијом призната само на неким високошколским институцијама.

Тако, на примјер, на Универзитету у Тузли, у документу „Правила студирања на I циклусу студија“, члан 13, наводи се: „Студенту који има статус студента с посебним потребама, као и студента с дислексијом, може се одобрити савладавање студијског програма под посебним условима, које утврђује Сенат Универзитета на приједлог Едукацијско-рехабилитацијског факултета“.

У документу „Правила о начину полагања испита и оцјењивању студената“, члан 16, наводи се: „Сваки писани рад треба бити оцијењен у складу са специфичним обиљежјима и потребама студената с посебним потребама, као и студената с дислексијом“.

Организовање предавања Студенти с дислексијом најбоље уче уколико је предавање:- мултисензорно – омогућава кориштење свих путева у мозгу, укључујући и

визуелно и аудитивно,- систематско/секвенцијално – структурирано учење тако да студент може

градити своје вјештине постепено и на логичан начин,- кумулативно – подучавање омогућава студенту да повеже ново знање с

претходним,

38

- омогућава понављање како би се компензирале тешкоће на подручју краткотрајне меморије и помогло у успостављању аутоматизама,

- когнитивне природе и охрабрује студента да размишља о проблему и учествује у рјешавању проблема и развија вјештине критичког мишљења,

- релевантно – користи примјере и повезује их директно с материјалом који се проучава.

Студент може побољшати своје способности тако што:- унапређује рјечник све до аутоматског нивоа,- ставља информације у графиконе, дијаграме и сликовне облике, - групише и категорише податке,- додатно учи, чак и када је информација позната студент би требао наставити то

учити како би компензовао тешкоће на подручју краткотрајне меморије,- повезује нове информације са основним знањем које већ посједује.

Наставни материјалиСтудентима с дислексијом требало би бити дозвољено да снимају предавања без додатних одобрења.

Канцеларија за подршку даје упутства факултетима уколико студент треба посебне ресурсе (нпр. на касету снимити своје одговоре, користити лаптоп или помоћ асистента који ће записати усмену презентацију коју студент изложи). Студенти би унапријед требали обавијестити професора да ће користити опрему за снимање.

ИспитиСљедеће се односи само на студенте код којих је дијагностификована дислексија од стране канцеларије за подршку:

1. Сваки писани рад предат на оцјену треба бити оцијењен у складу са специфичним потребама студената с дислексијом.

2. Студенти имају право да ставе наљепницу на прву страну њиховог теста и то ће бити знак за професора да би рад требао бити оцијењен у складу са специфичним потребама студената с дислексијом.

3. Професори би требали оцјењивати у складу са сљедећим смјерницама:Када оцјењују радове студената с дислексијом професори се требају усредоточити на јасноћу аргумента, а не на начин изражавања, занемаривати правописне и граматичке грешке, док сама комуникација мора бити дјелотворна. Да би академски стандарди били заштићени, не смије се дозволити писмено изражавање којим би се разумљивост написаног довела у питање.

4. Студентима с дислексијом треба омогућити 25% додатног времена на испитима и тестовима (укључујући и практичне вјежбе).

5. Треба процијенити стварно знање студената с дислексијом, а оцјене требају одражавати да ли студент познаје суштину теме која је требала бити обрађена. Не треба кажњавати правописне, граматичке грешке и грешке у употреби интерпункција. Међутим, ако је правопис од кључне важности, нпр. приликом учења страног језика, онда би требало казнити грешке.

39

6. Слични бројеви могу бити написани на погрешан начин, посебно када се рачунање протеже на више од једне странице, те би наведено требало узети у обзир.

Препоруке за подршкуЦентар за подршку мора осигурати тутора који ће индивидуално радити са студентом с дислексијом, а начин рада ће зависити од извјештаја логопеда.

Препоруке базиране на извјештају/налазу логопеда, могу укључивати подршку за:- вјештине и стратегије читања, - прављење забиљешки, - технике учења и понављања,- технике испитивања,- организацију времена и организационе способности,- вјештине слушања,- планирање есеја,- писање есеја, структуру и организацију,- усмене презентације: индивидуалне и/или групне,- кориштење рачунара за обраду текста,- вјештине проналажења информација и кориштење референци.

Процедуре- Канцеларија за подршку ће предузети све у вези са дијагностиковањем

студената који сматрају да имају дислексију. - Канцеларија за подршку ће обавијестити факултет уколико се утврди да студент

има дислексију. - Факултет ће направити низ наљепница које ће се штампати у оном броју колико

је потребно и колико има студената с дислексијом уз сљедећу изјаву: "Ово је студент који има дислексију. Молимо погледајте смјернице о начину оцјењивања студената с дислексијом“.

- На студенту је одговорност да стави наљепницу на свој писмени рад.- Канцеларија за подршку ће обавијестити продекана за наставу и студентска

питања, да ли је студенту потребно додатно вријеме на испиту.- Ако студенти желе да се њихови писмени радови обиљеже као радови студента с

дислексијом, требали би контактирати студентски центар за подршку. - Уколико студент изабере да не ради по програму студената с дислексијом, онда

се неће толерисати грешке у граматици, правопису или употреби интерпункцијских знакова.

- Податак да студент има дислексију мора бити строго повјерљив.

Предавања - Студенти с дислексијом имају доста користи од понављања и утврђивања

градива, тако да је корисно да се направи преглед онога што ће се предавати на почетку предавања, као и преглед садржаја сваке лекције на крају сваког предавања.

40

- Допустити студентима да снимају предавање (аудио снимак). - Унапријед омогућити доступност материјала који ће се предавати, односно

омогућити да су материјали доступни на интернету. Студентима с дислексијом је тешко да слушају и пишу симултано.

- Приликом презентације не правити превише попуњене слајдове. Користити боје које праве јасан контраст, на примјер, таман текст на свијетлој подлози или свијетла слова на тамној позадини (јасноћа материјала који се презентирају, такође, помаже студентима са оштећењем вида).

- Користити дијаграме и мапе ума када је то могуће.- Користити већи размак међу редовима и поднаслове када је то могуће.- Користити “једноставна” слова као што су “Arial” ili “Comic Sans”. Међутим,

постоје и ситуације када ова слова нису одговарајућа (нпр. у математици - сличност између броја 1 и малог слова l, уколико се користи латинично писмо).

- Када читају, неки студенти се могу враћати на већ прочитани ред, прескакати редове, тј. изостављати један или више редова. Да би се помогло студентима, препоручују се материјали с опцијом гдје је текст поравнан само с лијеве стране омогућавајући им да се лакше снађу.

- Написати нове стручне термине на табли. - Кориштење крем папира за прављење брошура приликом чега се смањује одсјај

приликом читања.- Све лекције које треба прочитати даће се унапријед.

Практична настава – лабораторијске вјежбе- Студенти с дислексијом требају пуно више времена да нешто прочитају од

осталих студената. Густо писан текст ће успорити њихово читање. Подјела инструкција и њихово нумеририсања је често од помоћи.

- Давање додатног времена студентима с дислексијом помоћи ће у учењу. - Ако практична настава укључује снимљене забиљешке или интервјуе, на

примјер на одсјецима страних језика, студенти с дислексијом ће требати више времена да направе забиљешке.

Семинарски радПрофесор може рокове (за испите, семинарске) продужити за временски период од 25%. На примјер ако је задатак потребно завршити за 10 седмица, додатни временски период ће износити још 2,5 седмице. Међутим, продужење не смије бити преко дозвољених 25%. Испитивач не би требао коментарисати правописне и граматичке грешке. Задатак треба оцијенити с нагласком на садржај, идеје и критичко мишљење.

Оцјењивање писменог рада и писмених испита1. Сврха оцјењивања писменог рада студената с дислексијом јесте да се избјегне

кажњавање за правописне, граматичке грешке и грешке у употреби интерпункције.

2. Циљ је утврдити да ли је остварен циљ учења кроз одговор који је студент дао. Оцијенити рад с намјером давања позитивних бодова за постигнуће студента у испуњавању циљева учења фокусирајући се на садржај и разумијевање теме, а

41

не на писање. Брзо читање студентовог рада понекад може повећати способност да се усредоточите на садржај, а не на грешке.

3. Није потребно да исправљате правописне и граматичке грешке у писменом раду студента. Међутим, ако правописне и граматичке грешке и грешке у употреби интерпункције значајно умањују садржај рада, потребно је направити неопходне корекције у односу на правопис, граматику и употребу интерпункцијских знакова. За ове корекције најбоље је користити обичну оловку. Да би се избјегло претјерано наглашавање грешака, исправљају се само грешке које се често понављају у одређеном дијелу рада.

4. Означите рад студента кориштењем различитих боја без кажњавања за грешке које су исправљене обичном оловком.

5. Напишите коментар на рад који је предао студент с дислексијом.6. Граматичке конструкције или одређени стил писменог изражавања могу

онемогућити да схватимо идеју коју је студент желио саопштити. У тим случајевима, одлучити да ли се назначени садржај може разумјети и дати оцјену у складу с тим.

7. У случају да студент с дислексијом и даље значајно заостаје упркос горе наведеним погодностима, одредити алтернативну методу процјене. Студент може разговарати о овом питању са особом за подршку која ће у сарадњи с професором постићи одговарајући договор. Узеће се у обзир индивидуалне карактеристике студента с дислексијом, али и очување академских стандарда.

Повратне информације за писмене задатке и писмене испите 1. Приликом давања писаних повратних информација треба бити обазрив како би

се избјегло нарушавање студентовог самопоштовања. Студенти с дислексијом могу бити осјетљиви на било коју критику и схватити оцјену њиховог писаног рада као потцјењивање и негативна повратна информација, што може бити више стресно од стварне оцјене коју су добили за свој рад. Стога, колико год је то могуће усмјерити коментар на предности рада, користећи позитивне коментаре и конструктивне савјете за побољшање рада.

2. Студенти с дислексијом често имају тешкоће у читању нечијег рукописа. Покушајте писати што читљивије. Као алтернативно рјешење, повратна информација може бити разрађено објашњење причвршћено уз студентов рад.

3. Симболи који се користе за означавање рада могу се перципирати као критички, а могу и збуњивати студенте с дислексијом, на примјер, када се крстићи, упитници и узвичници користе без довољно објашњења зашто су употребљени.

Оцјењивање усмених испита1. Сврха оцјењивања усмених испита студената а дислексијом јесте да се избјегне

кажњавање за граматичке, правописне и грешке у употреби интерпункцијских знакова, као и за грешке на подручју говорне продукције.

2. Циљ је утврдити да ли је остварен циљ учења кроз одговор који је студент дао. Оцијенити рад с намјером давања позитивних бодова за постигнуће студента у испуњавању циљева учења фокусирајући се на садржај и разумијевање теме, не концентришући се при томе на грешке у изговору ријечи, те грешке у читању.

3. Иако су неки студенти с дислексијом бољи за вријеме усменог излагања, други доживљавају тјескобу или чак имају фобију од наведеног. Појава негативних

42

осјећаја, може бити повезана с лошим искуством приликом гласног читања у школи.

4. Уколико студенти с дислексијом имају значајно висок ниво анксиозности од усмених излагања треба им пружити подршку и умирити их ако је то могуће. У екстремним случајевима анксиозности и фобије, може се примијенити алтернативна метода, као што је да се дозволи студенту усмено излагање без присуства других студената. То се може сматрати привременом мјером док студентово самопоуздање не порасте.

Продужење рокова за предавање радова1. Препоручује се да, када год је то могуће, професори дају дозволу за

продужавањем рока за предавање радова студената с дислексијом.2. Дужина рока за предају рада ће зависити од процјене самог професора, који при

томе треба узети у обзир посебне околности студента с дислексијом, иако би се, као смјерница, продужење у распону од 7 до 14 дана могло сматрати разумним.

3. Када студент с дислексијом захтијева да му се продужи рок за предавање рада, препоручује се да професори одобре продужење, уколико је студент уложио разуман напор да задовољи рок и уколико се појављује прави разлог због којег студент не може на вријеме предати рад. Тешкоће са организовањем времена и вјештинама учења које су карактеристичне за дислексију могу се узети у обзир као довољан разлог да се одобри продужење, ако је студент показао да је направио разумне напоре за испуњавање задатка. Било која подршка евидентирана од стране других, као што је особа за подршку, може се узети у обзир. Међутим, професор може одбити одобрење продужења рока, ако се не појави разумно оправдање за његово неиспуњавање.

4. Студенти с дислексијом требају поднијети захтјев за продужење рока попуњавањем стандардног обрасца и могу залијепити наљепницу која ће потврдити дислексију.

Посебне погодности за студенте с дислексијом у односу на полагање испита1. За студенте с дислексијом препоручује се кориштење додатног времена.2. Додатно одобрено вријеме износи 25%, што је еквивалент за додатних 15 минута

по једном часу.3. Уколико је могуће, студенту с дислексијом којем је одобрено додатно вријеме,

би требало осигурати другу просторију, како би био одвојен од осталих студената, чиме би се спријечило његово ометање изазвано напуштањем просторије гдје се одржава испит. Дозвољено је да неколико студената којима је одобрено додатно вријеме буду смјештени у истој просторији. Ако није могуће осигурати засебну просторију, требало би додати још 10 минута на укупно вријеме и 25% додатног времена. То ће бити компензација за буку и немир који настају када други студенти напуштају просторију гдје се одржава испит. Особље које надгледа испит не би требало наглашавати, нити упозоравати на чињеницу да ће студент с дислексијом остати у просторији, како би се осигурало да други студенти не сазнају за дислексију.

43

Повјерљивост информација које се односе на студенте с дислексијом1. Чињеница да студент има дислексију не смије бити откривена било којем

другом студенту на универзитету. Посебно је важно бити обазрив када се расправља о потребама студената. Треба бити пажљив и на јавним мјестима, гдје постоји могућност да други студенти сазнају да студент има дислексију. Чињенице о додатним дозволама не треба спомињати нити у једној ситуацији гдје су присутни други студенти (на примјер, информисање студента с дислексијом за вријеме предавања да је одобрено додатно вријеме за испитивање), јер ће то сигурно открити студентове тешкоће осталим студентима.

2. Ако имате потребу да расправљате о питањима која се тичу студената с дислексијом са осталим професорима, асистентима или административним особљем обавијестите студента да то желите урадити и потврдите да се он слаже. Затражите од студента да потпише образац у коме се наводи да још један члан особља факултета (рецимо други професор) може о томе бити информисан. Ако студент не пристане, онда повјерљивост може бити прекршена само ако је у питању његово здравље и сигурност. Тамо гдје околности допуштају, можете разговарати о овом питању с неким другим, али без откривања идентитета студента.

6. ВЈЕШТИНЕ УЧЕNjА

Природа дислексије значи да особе с дислексијом имају проблема с читањем, писањем, правописом, комуникацијом и/или краткотрајном меморијом. То може значити да уче на другачији начин и да су у заостатку у поређењу с онима који немају дислексију, не зато што не могу учествовати у академском студију, него зато што морају радити више него други како би то остварили.

Типичан образац академског учења није погодан за особе с дислексијом. При томе се мисли на похађање предавања, читање уџбеника, исправљање и понављање меморисаних чињеница у логичком редослиједу на испиту. Шансе да се академско окружење усклади с потребама особа с дислексијом су веома мале. Дакле, особе с дислексијом се морају прилагодити систему!

Ако особе с дислексијом препознају своје личне проблеме, онда оне могу развити вјештине учења да би искористиле своје способности и превладати проблеме. Ако је дислексија дијагностификована у млађем узрасту и тада добијена помоћ, развој компензацијских вјештина учења не би требао бити тежак процес. Међутим, ако је дијагностификована тек у одраслом добу, онда је тешко очекивати да ће промјене ићи брзо. Можда су несвјесно развијене стратегије за избјегавање проблема прије него за суочавање с њима. Понуде помоћи, иако добронамјерне, могу бити одбијене. Увијек је важно имати на уму да не постоји типична дислексија - дислексија се манифестује различито код различитих појединаца и варира у интензитету.

Вјештине корисне за студенте с дислексијомНавешћемо неке вјештине које могу бити корисне за студенте с дислексијом:

44

- Направите листу.- Развијте вјештине писања забиљешки – увијек носите забиљешке на предавања,

провјерите да ли разумијете оно што сте написали, замолите некога да вам то објасни уколико не разумијете, често то читајте, немојте покушати то меморисати ноћ прије испита него започните с учењем на вријеме.

- Користите дневник како би планирали своје обавезе: обавезе (нпр. предавања, вјежбе, састанци), ствари које треба учинити (нпр. рокови за предају семинарског, враћање књиге у библиотеку), постављање циљева.

- Ставите важне забиљешке, датотеке и ствари на “сигурна мјеста" (одредите мјесто гдје ћете их увијек држати) и немојте их остављати било гдје - нпр. немојте оставити кључеве од аута негдје у кући мислећи: "Оставићу их на уобичајено мјесто касније!".

- Користите биљежницу у коју ћете записати идеје оног тренутка када вам се јаве (или можете сами себи послати мејл или СМС поруку).

- Имајте циљ. Боље ћете научити ако покушате ријешити проблем. Поставите сами себи нека питања прије него што почнете читати књигу и покушајте пронаћи одговоре на та питања у књизи.

- Правите забиљешке док читате књигу из које спремате испит. Подвлачите или додајите забиљешке у књигама.

- Када направите забиљешке из уџбеника или других извора, онда користите своје властите ријечи.

- "Мапе ума" - покушајте направити асоцијације с претходним знањем и искуством било у вашем уму или на папиру.

- Важне документе прочитајте одмах на почетку, а потом и неколико пута у сљедећих неколико дана. Запамтите, боље је прочитати “хитне” мејлове и писма, а одговорити неколико дана касније, него слати брзи одговор без правилног разумијевања импликација.

- Можда би било добро користити технологије гласовног препознавања и читања за израду забиљешки или читање докумената.

- Развијте добар систем похрањивања ствари, тако да можете пронаћи ствари и ставити их на логично мјесто што је прије могуће (избјећи размишљање: "Ја ћу то учинити касније" или ћете доћи у ситуацију да вам се гомилају ствари - хрпе ствари које требају бити попуњене!). Размислите о бојама - кодирање радова и датотека за различите пројекте како би их лакше пронашли.

- Развијте вјештине референцирања и библиографске вјештине - зашто не бисте имали датотеку цитата и референци с тачним цитатима које могу бити корисне у будућности, него да то морате поново тражити касније?

45

- Направите фолдер у који ћете снимити оно што сте научили, похранити податке и када је потребно поново прочитајте забиљешке.

- Развијте властиту стратегију читања. Можда преферирате потпуни мир и изолираност или можда желите да се нешто догађа у позадини (музика или чак телевизија). Ако имате проблема с одсјајем на папиру, покушајте одштампати то на папиру у боји (блиједо плава или крем су добре позадинске боје) или покушајте користити затамњене наочале за читање. При кориштењу рачунара или читања веб странице - размислите о промјени фонта, величине, боје текста и боје позадине и ускладите то с вашим потребама. Стандардна 11 или 12 величина слова Times New Roman у црној боји на бијелом папиру је вјероватно најгора комбинација.

- Када користите уџбенике можете користити индекс како би пронашли оно што тражите, али морате и бити свјесни да, ако користите књиге на тај начин, можете пропустити неке дијелове који су можда били важни или корисни - индекс само одражава оно шта онај који га је направио мисли да је важно!

- Примијените оно што сте прочитали - вјероватно ћете боље научити ствари примјењујући их.

- Прихватите чињеницу да ћете понекад рећи ствари које немају смисла или да ћете чак у некој прилици рећи потпуно супротно од онога што сте мислили.

- Будите искрени по питању своје вјештине читања и не стидите се тога. Други могу читати књиге много брже од вас. Кад читате наглас, можда би жељели објаснити да имате дислексију и да то утиче на ваше читање.

- Пронађите вјештине у којима сте добри и користите их! Особе с дислексијом често имају боље вјештине рјешавања проблема, латералног размишљања, 3Д визуализације, дизајна и слично.

- Запамтите да на факултету можете потражити помоћ тутора, али морате питати за помоћ, не можете их кривити да вам не помажу ако не питате и не тражите помоћ.

- Не завршавајте нешто у посљедњем могућем тренутку - ако је могуће поставите себи ранији рок.

- Научите да се опустите - опуштање вам помаже да избјегнете стрес, омогућује вам да "напуните батерије", а понекад се најбоље идеје појављују када сте опуштени! Поред тога, опуштање је и подршка доброј концентрацији.

Писање извјештаја и есејаПостоје разлике између извјештаја, есеја и креативног писања – оне се углавном односе на очекивану структуру писања. Извјештај је обично врло структуриран, есеј има

46

структуру, али то није тако очито, а креативно писање омогућује већу слободу изражавања.

Златно правило код прављења забиљешки јесте да све што је написано касније се може прочитати и јасно разумјети. Неуспјех у овоме ће довести до фрустрације и до тога да морате тражити забиљешке свог колеге (уз претпоставку да можете читати његов или њен рукопис).

Савјети за писање извјештаја/есеја

- Прикупите све практичне информације које требате за извјештај; план рада, тако да је спреман на вријеме; користите листу како би се подсјетити шта вам је потребно и прекрижите ствари када их одрадите.

- Користите рачунар/ворд процесор за писање есеја/извјештаја. Можете написати различите информације на мање картице, а затим премјестити реченице или одломке и поставити их у логичком редослиједу. Можете користити "изрезати и залијепити” (cut and paste) технике како би се избјегло увођење нових правописних грешака када поново пишете исте ствари (посебно веб странице).

- Будите опрезни када провјеравате граматику - рачунар само даје препоруку.

- Избјегавајте плагирање - то је варање и највећи гријех у академској заједници. С друге стране - цитирање других и тачно навођење извора је добра академска пракса!

- Укључите информације у писаном извјештају попут листа, илустрација, карти, графикона - вјероватно сте добри у томе.

- Покушајте разговарати с тутором о плану за семинарски рад, односно есеј или тражите да брзо погледа нацрт и провјери да ли је ваш рад прихватљив.

- Када лекторишете покушајте читати наглас, посебно ако провјеравате да ли сте нешто исправно копирали.

- Немојте бити превише независни - ваша способност да се прилагодите академским стандардима је оно што ће бити процијењено. Користите своје латерално мишљење да привучете пажњу професора, али ако очекујете да професор промијени правила како би се прилагодио вашој дислексији бићете врло разочарани!

- Не постоји нешто попут савршеног есеја или семинарског рада – најважније је да дате све од себе!

Корнел метода прављења забиљешкиПостоји много начина за прављење забиљешки. Неке особе једноставно записују сваку ријеч, за што је потребно кориштење вјештина слушања и писања, и то у пуном облику. Проблем је у томе да док записујете један дио, не можете слушати оно што се даље

47

говори. Додатна тешкоћа је када касније треба прочитати те забиљешке, и ту већ настаје проблем. Корнел метода представља добро испробан начин који вам може помоћи код „хватања” забиљешки. Овај метод подразумијева да подијелите папир на три подручја. Одвојите доњи дио папира за писање сажетка. Писање сажетка ће вам помоћи да провјерите да ли можете прочитати оно што је записано, и да ли то можете и разумјети. Такође, помаже у консолидацији (збијању) информација. На лијевој страни се налази подручје за кључне ријечи. И то је заправо све!

Ова метода се може користити у комбинацији са методом RRRRR (запис/редуковање/ изговарање/закључак /преглед).

RRRRR - Record/Reduce/Recite/Reflect/Review (запис/редуковање/ изговарање/закључак /преглед)).

Снимање – током часа, у главној колони, можете записивати што је могуће више смислених чињеница и идеја.

Редуковање – одмах након предавања или након што сте прочитали лекцију, уколико је могуће, у колони за кључне ријечи сумирајте записане чињенице и идеје. Сумирање појашњава значење и односе, појачава континуитет и јача меморисање.

Изговарање – прекријте подручје гдје сте писали забиљешке, користите само кључне ријечи и што је могуће детаљније изговорите чињенице и идеје о предавању, не само механички, него својим ријечима. Након тога потврдите оно што сте испричали.

Закључак – изведите мишљење из својих забиљешки и користите их као полазну тачку за сопствене закључке о предмету и његовој вези с другим предметима. Закључак ће помоћи у спречавању заборављања идеја.

Преглед – проведите сваке седмице 10 минута брзо прегледајући своје забиљешке и меморисаћете већину од онога што сте написали.

48

Презентацијске вјештинеАко вам је читање наглас тешко, или имате проблема присјетити се шта желите рећи, онда представљање другима може бити врло застрашујуће. Но, можда се можете представити на природнији начин? Размислите о томе – у чему сте добри? Како привући и задржати пажњу других особа?

Навешћемо неке идеје:

- планирање - размишљајте о презентацији дуже вријеме, - разговарајте с пријатељем који вам можда може дати конструктивне савјете -

али не дан прије презентације, јер нећете имати довољно времена да то промијените, а то би могло уздрмати ваше повјерење,

- будите забавни – придобијте пажњу публике,

- покушајте укључити публику – уз интерактивност ћете добити и повратну информацију о вашој презентацији,

- будите флексибилни – можете прескочити или додати неке дијелове, ако је то потребно,

- прихватите да ћете заборавити барем један дјелић презентације или да нећете рећи нешто што је од виталне важности,

- придобијте публику на вашу страну - ако мислите да ће помоћи, онда будите искрени и реците: "Нервозан сам .....", "ово је мој први пут ..." или испричајте виц о вашим тешкоћама,

- не претјерујте с припремама - детаљно припремљен план за неке особе с дислексијом ствара већу вјероватноћа да нешто крене по злу. То не значи да се не требате припремити за презентацију и да не требате припремити материјале које ћете користити - то значи бити флексибилан, бити спреман прескочити неке дијелове ако изгледа да је публици досадно или уколико вам понестаје времена.

НЕ ПАНИЧИТЕ!

Циљеви вашег рада

Важно је зауставити се на тренутак и размислити: "Зашто толико радим?".Само на тај начин ћете се мотивисати да учините додатни напор који је потребан да би успјели.

Означите шта вас мотивише и додајте то на своју листу:

.......... Добијање посла

.......... Добијање квалификације

.......... Осјећај самопоуздања

.......... Уживам радити и учити

.......... Одлазак на даље студирање49

.......... Задовољавање породице

.......... Или пријатеља

.......... Добијање награде

.......... ........................................................

.......... ........................................................

Не требате цијелу своју каријеру испланирати како би се мотивисали.Али морате имати неки фокус.

………. ………………………………………………..

Прва ствар:

Ви нисте Суперман - не можете учинити све савршено и постављање превисоких циљева је самодеструктивно.

Морате одредити приоритете.

Који су ваши приоритети?1. ..................................................................................................2. ..................................................................................................3. ..................................................................................................4. ..................................................................................................5. ..................................................................................................

Сада их поставите у одговарајућим блоковима приоритета:

ВИСОКО:

СРЕДNjЕ:

НИСКО:

Организација

Системска ревизија је важна - то значи, ревизија која се планира током дужег временског раздобља, тако да је правилно организована.

1. Планирајте уназад од свог посљедњег испита.2. Искористите празнике и викенде.3. Размислите о вашој листи приоритета - одредите више времена за свој високи приоритет.

Користите дневник, зидни плакат или нешто слично, саставите план ревизије.

50

На примјер:

Недјеља: 2 сата биологија2 сата географија1 сат пословне студије

Понедјељак:ујутро два сата хемија

Уторак: 2 сата математикачланак за енглески

РАСПОРЕД УЧЕNjА

март/април април април април април мај мајНЕДЈЕЉА 28 4 11 18 25 2 9

ПОНЕДЈЕЉАК 29 5 12 19 26 3 10

УТОРАК 30 6 13 20 27 4 11

СРИЈЕДА 31 7 14 21 28 5 12

ЧЕТВРТАК 1 8 15 22 29 6 13

ПЕТАК 2 9 16 23 30 7 14

СУБОТА 3 10 17 24 1 8 15

Поглед иза себе

Услови у којима учите су од виталне важности.Усмјерите се на окружење које вам најбоље одговара: тишина, музика у позадини, слушалице, врло гласно;јарко свјетло, средње свјетло, слабо свјетло;

51

на столу, на кревету, лежање на поду;рано ујутро, поподне, вечер, касно у ноћ;мировање, кретање.А сада опишите ваше идеалне услове за учење:

…………………….……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….................................................................

Шта вас највише омета и како се носите с тим?……………………………………………………………………………………………………….…………………………………………………………………………………………………………….………………………………………………………………………………………………………….…………………………………………

Како учитиОно што слиједи је низ савјета и стратегија које могу или не морају бити корисне.Немојте користити све начине које ћемо навести, него само оне који вам најбоље одговарају.

Активно учење

*** Припремите пуно папира, А4 формата;*** Проучите тему; *** Покушајте запамтити најважније информације;*** Покријте своје забиљешке;*** Забиљежите кључне информације које сте запамтили;*** Осврните се на своје забиљешке – да ли сте их добро направили?;*** Прекрижите све што је погрешно.

Позитивно размишљање

Немојте учити уколико се душевно не осјећате добро.Будите отворени!Будите свијетла срца!

Ревидирајте оно што сте научили

Немојте нешто научити, а затим то оставити.Вратите се поново на оно што сте учили. Поновите.

52

Мултисензорне технике

Већа употреба различитих чула омогућава боље учење.

Навешћемо неке идеје:- Искористите боје за кодирање колико год је могуће – означите важне дијелове

оловкама или фломастерима у боји;- Снимате своје забиљешке и преслушавајте их;- Гледајте ТВ програме везане за оно што учите;- Када учите, учите наглас;- Шетајте док учите - не сједите мирно;- Припремите PowerPoint презентацију о ономе што учите;- Тестирајте се;- Размишљање о питањима је добар начин понављања!;- Везујте различите врсте музике за различите теме или предмете. Када вам запне

на испиту, опустите се и мислите на музику која је везана за одређену тему и која би могла подстаћи ваше памћење.

Вријеме

Веома је важно да сте у потпуности усредоточени на учење за одређени испит - ако нисте, то је губитак времена.

Остати фокусирани можете највише 45 минута – дакле, након тог периода направите паузу, направите нешто другачије – крећите се, устаните од стола .............., али само 5 до 10 минута ........... и онда се вратите и наставите учити.

Пређите на другу тему.

Након два сата направите много дужу паузу, за кафу, ручак, гледање телевизије, идите на трчање или било шта друго.

Пазите на знакове умора - правите паузе.

Вријеме је драгоцјено. Често планирање краћих раздобља, као што је 15 минута паузе у вашем распореду може бити изузетно корисно.

Полагање писменог испита

Запишите битне подсјетнике чим сте добили питања.

Прочитајте упуте и два пута их провјерите.

53

Ако је је испит са само неколико питања, за свако питање вам треба одређено вријеме да на њега одговорите. Направите временски оквир. Одредите вријеме за свако питање, као и вријеме да на крају можете направити провјеру. То је од виталног значаја.

Опустите се, удахните неколико пута дубоко, протегните се и тек тада почните радити.

Прочитајте питања врло пажљиво - не можете себи приуштити да то учините пребрзо и направите неопрезне грешке. Имате много предности, али једна од ваших слабости је могућност да погрешно протумачите ријечи. Понављамо, ПРОЧИТАЈТЕ ПИТАNjА врло пажљиво.

Ако имате могућности, прочитајте сва питања пажљиво. Идите системски. Ставите „x“ поред питања која сигурно знате.

За дуже одговоре - есејске - важно је шта се догађа прије него што заправо напишете есеј:

- Напишите све чега се сјећате - немојте ништа изоставити;- Планирајте свој одговор;- Кориштење плана/мапе ума може скратити овај процес.

ПЛАНИРАЈТЕ ВАШ РАД!

Увијек на крају провјерите оно што сте написали - правопис је важан, али кориштење знакова интерпункције је исто тако важно.

Увијек користите све вријеме које вам је на располагању. Немојте изаћи са испита све до самог краја.

Недостатак способности није главни разлог зашто студенти не положе испит. Два главна узрока су:

- Погрешно тумачите питања .....- Погрешно кориштење времена .....

..... узмите времена за пажљиво читање питања,

..... направите временски план,

..... и планирајте одговоре.

Препоруке за студенте с дислексијом

/Писање семинарског рада есеја

Запамтите: Пишете за читаоца.

Иако познају тему, они желе да ви:

54

покажете да познајете оно о чему пишете,

схватате значење,

можете то изложити јасно,

тј. пишите као да пишете за некога ко не познаје ту тему јако добро.

Када структурирате свој есеј, замислите особу која ће то читати. То помаже да замислите да имате дијалог с читаоцем, објашњавајући шта је ваш рад, куда идете, како су чињенице повезане.

Поставите себи сљедећа питања:

Зашто ово пишем?Је ли јасно?

Хоће ли мој пријатељ разумјети?Хоће ли професор видјети да ја то разумијем?

Слушајте и разговарајте

Многе особе с дислексијом могу нешто објаснити јако добро усмено, али приликом писања далеко су од својих мисаоних процеса.

Покушајте разговарати о сваком дијелу есеја - у диктафон, с пријатељем или тутором.Напиште есеј/семинарски рад.Прочитајте шта сте написали, разговарајте о томе и направите додатно "тумачење".Можда ћете морати прочитати свој рад неколико пута.

Послушајте свој рад

Како? Пријатељ вам га може прочитати или га прочитајте сами у диктафон.

55

Прочитајте поново

Многе особе с дислексијом мисле да само они морају неколико пута уређивати есеј и семинарски рад.То није тачно!Већина писаца прегледава свој рад неколико пута.Можете писати коментаре. Оставите празан дио на који се желите поново вратити. Ставите ријечи које вам се не свиђају у БОЛД.

Живи ум!

Неке особе с дислексијом могу започети једну тему и онда прећи на другу.Увијек држите наслов есеја испред вас!

ЧитањеВи требате детаљно читање, али не можете детаљно читати све - како одлучити на шта да усмјерите своје читање?

Да бисте добили општу слику о важним тематским подручјима:

- за сваки предмет погледајте садржај предмета,- тестове са испита који су већ прошли,- разговарајте са студентима који су већ положили испит,

тако ћете добити слику онога што је важно.

Добијте општу слику!

Погледајте:

наслов,поднаслове,слике и дијаграме,увод/закључке,први и посљедњи ред пасуса.

Тако ћете имати преглед о томе шта се гдје налази.

На тај начин ћете уочити дијелове који су јако корисни и оне које можете прескочити.

Питајте:

Како је књига/поглавље/чланак структуриран?Како је писац припремио информације за вас?

56

Немојте мислити да морате све прочитали!

У књизи вам можда треба само једно или два поглавља. У одређеном поглављу или чланку, можда вам требају само неки дијелови.

Имајте циљ док читате!

Прије него што сте почели читати размислите:

Шта већ знам о овој теми?Које су главне идеје?

Шта не знам?Шта ћу добити након што то прочитам?

На која питања морам одговорити?Шта тражим?

Читајте активно!

Док читате, постављајте сами себи питања – разговарајте сами са собом:

Шта је главна идеја?

Зашто је писац представио информације на овај начин?

Шта је ново – а шта је оно што сам већ знам?

Како се то уклапа у оно што ја већ знам?

Шта очекујем да ће сљедеће бити наведено у књизи?

Да ли сам нешто пропустио?

Да ли се слажем с оним што је написано у књизи?

Шта је корисно за студенте с дислексијом?

- Зауставите се након сваког пасуса – визуализујте;- Сумирајте наглас оно што сте научили (диктафон?) с неколико забиљешки; - Правите забиљешке док читате;- Коментаре/забиљешке/цитате одмах унесите у рачунар. Уштедјећете доста

времена касније!- Док читате подвлачите оно што сматрате да је битно;

- Након тога направите забиљешке;57

- Направите листу онога што прво морате научити;

- Погледајте како је поглавље структурирано;- Забиљежите и тражите нове ријечи;

- Направите рјечник нових ријечи;

- Читајте с оловком у руци којом можете пратити ред док читате, држаће васусредсређеним и убрзати ваше читање.

Запишите коментаре

Немојте читати предуго!

Читајте у дијеловима!

Немојте читати када сте уморни!

Што више читате, открићете да је све лакше и лакше, јер ће се иста информација понављати у различитим књигама/чланцима, а само су додани нови дијелови, нове

перспективе!

Савјети за студенте с дислексијом

Савјет 1

Неки студенти имају листу скраћеница за одређене предмете тако да могу писати брже. Чувају их међу својим забиљешкама; примјер је дјечија психологија = ДП.

Савјет 2

Још један користан савјет је имати посебан лист папира на којем ћете записивати примједбе које сте чули “успут”, нпр. датум за предају семинарског рада или неке друге информације које се не односе на тему предавања.

Савјет 3

Ако вам је на предавању речено да прочитате одређено поглавље које је везано за то предавање, добра је идеја да то одмах прочитате након предавања, јер је већа могућност да боље утврдите оно што сте научили на предавању. Ако не разумијете поглавље које

58

сте прочитали, одмах након предавања ћете знати да имате проблем.

Савјет 4

Ако се редовно осјећате уморно и заспите на неком од предавања, оно што би вам могло помоћи јесте да промијените мјесто гдје сједите, отворите прозор и сједнете до њега, замолите да се упали свјетло, попијете кафу или поједете неку посластицу.

Савјет 5

Ако је предавање отказано, користите вријеме како би прочитали неке информације о предавању које је отказано и припремили се за сљедеће предавање. Разлог томе је тај што ће сљедеће предавање, након онога које је отказано, представљати заправо згуснуту верзију оба предавања. На тај начин би требали научити што више о тој теми, као да сте имали два пуна предавања.

Такође је корисно:

Ажурирати забиљешке.

Написати наслов предавања на врху странице.

Припремати се за предавања. Сваки професор ће бити сретан да разговара с неким на предавању ко је заинтересиран и да му објасни оно што му није јасно.

Не постоји прави или погрешан начин за писање забиљешки.

Копирајте имена и кључне ријечи пажљиво - то вам касније помаже у потрази за њима.

Оставите празнине када сте пропустили нешто тако да то можете попунити касније.

Користите оловке у боји како би организовали информације.

59

8. КОНЦЕПТУАЛНЕ МАПЕ

Појам концептуалних мапа први је користио Новак, раних 70-их година прошлог вијека, како би студентима објаснио однос између научних појмова. Након тога, многи су их користили како би развили идеје, од почетних концепата до финалне презентације.

Меморисање – учење и испитиДок припремате испит можете користити своје забиљешке за прављење концептуалне мапе. Стварање визуализација за везе међу темама побољшава учење. Надаље, када учите из забиљешки за испит, брже и једноставније је погледати једноставне визуелне структуре него прочитати много текста.

Објашњавање другимаПонекад је боље користити концептуалну мапу него покушати своје идеје објаснити некоме. Често је боље рјешење изграђивати концептуалну мапу и показивати начин на који су ствари међусобно повезане, него само презентирати готову концептуалну мапу.

ПринципиЈедноставно је припремити лист папира или неколико одвојених листова на које ћете написати своје идеје. Разним комбинацијама листова можете на ефикаснији начин истраживати идеје и везе међу њима него када их поставите у једну структуру.

Како направити концептуалну мапу – брзи водич Поставите папир у ландскејп формат. Започните с централном сликом или идејом, са „подтемама“ које се појављују на

гранама или „подгранама“ које иду од центра. Користите слике. Оне помажу у памћењу информација. Једна слика вриједи

више него 100 ријечи. Користите оквире повезане линијама или ријечима на линијама ради боље

јасноће. Пишите под углом не већим од 45°. Користите боје за означавање. Користите различите формате за приказивање, као што је хијерархија, за

разумијевање међусобних веза.

Визуелни облик концептуалне мапе је идеалан за особе са дислексијом. Чињеница да им је потребно врло мало текста је главна помоћ. Но, немојте мислити да овакав приказ информација омогућава једноставно учење. Потребна је упорност, смјернице и повратне информације. Потребна је жеља за успјехом, те знање које је на првом мјесту. Треба запамтити да је наведено дизајнирано као алтернатива за писање есеја.

60

Треба запамтити да не би требали покушавати да кренете напријед пребрзо. Структрирано, сенквенционално, мултисензорно учење је тајна успјеха за особе са дислексијом.

1) Започните једноставно, нека студент изговара идеје, а ви их записујте на мањем комаду папира. Наведено омогућава да студент не мисли на правопис, него да се концентрише на идеје.

2) Напишите идеје на мање комаде папира, па их разврстајте у групе, направите међу њима конекције, везе и неку врсту менталног мапирања. Покушајте пронаћи начине да подстакнете студента да изгради линкове. Сјетите се да му помажете да креира аутономију и да некада у будућности они требају бити у стању да то учине сами.

3) Једном када је одређена структура направљена, пренесите то на појединачне комаде папира и направите везе међу њима.То значи да полазите од форме нацрта према формату који је близак завршном облику.

4) Направите линкове и цртеже.Цртеж не само да може представљати неколико ријечи одједном, него је и лакши за памћење. Процес потиче стварање идеја, док слика може представити нешто за шта је потребно много ријечи.

Немојте заборавити да једном када је ментална мапа завршена, она још увијек није ментална мапа. То је прихватљиви формат линеарног есеја, а не дводимензионални цртеж. Многе особе заборављају да је потребно разумијевање приоритета, редослиједа према важности, почетка/средине/краја и принципа структуре. Квалитет финалног резултата није само посљедица способности да “извучете” идеју, него способности да је претворите у линеарни облик.

Код израде мапе три битне тачке се требају узети у обзир:1) Мање је више. Учење је засновано на удруживању.2) Транспарентна структура. Простор укључује и празан простор.3) Слика и текст заједно формирају цјелину, уз употребу цијелог мозга.

1. "Мање је више".

Ова фраза би требала бити једна од најбитнијих претпоставки за особе са дислексијом и оне који раде с њима. То је мисао која пажњи сугерира да буде стрпљива. Ако желимо брзо ријешити све проблеме узроковане дислексијом, чак и најбоље методе неће дати никакве резултате. Помаци се постижу паметним прикупљањем мањих постигнућа. Боље је учити мање, али темељито, тако да оно што је научено не буде и збуњујуће.Знање ће се активирати уз помоћ кључних ријечи и слика. Што је мање информација на слици, већа је вјероватноћа да буду запамћене.

2. Постављање у транспарентну структуру.

61

Детаљи су инкорпорирани у цјелину. Јасно предочавање мисли је есенцијално за особе с дислексијом. Игнорисање есенцијалних детаља довешће до нејасних концепата, што ће постати препрека у учењу.Глобално размишљање особа с дислексијом може бити ефикасно адекватним кориштењем простора. И празан простор је дио простора. У музици, тишина и паузе имају готово исти значај као и тонови. На исти начин, празнина у простору има свој значај. Просторно позиционирање информација помаже много у памћењу градива. Ово је један од разлога зашто је у концептуалној мапи битно раздвајање елемената.

3. Слика и текст заједно формирају цјелину

Два пута – вербални и визуелни –међусобно се допуњују и подупиру у људском размишљању. Они су повезани с двјема хемисферама мозга. Njихово спајање укључује употребу цијелог мозга. Особе с дислексијом се обично боље сналазе са сликама, али говор је један од основа људског размишљања и има одлучујућу улогу у обради информација које се преносе путем слика.

Концептуалне мапе су ефикасан средство учења и размишљања за сваког појединца. У свакодневном животу, за вријеме учења и на послу, мапе се могу користити на неколико начина. Оне су савршен алат за организовање мисли, сакупљање идеја и сумирање знања везаног за одређене теме. Ова метода није стриктно развијена само за особе с дислексијом, али показује да је визуелна презентација мисли изразито повољна за њих.

Концептуалне мапе су корисне и у неким другим аспектима. Поред тога што су комплетне, Такође дају и преглед структуре теме. Према томе, могу се врло добро користити и у стилу глобалног размишљања. Одговара особама с дислексијом и као визуелна презентација, пошто многи сматрају да лакше размишљају у сликама уз употребу мапе гдје је неопходно што мање читања и писања. Што се тиче одабира и памћења информација, битно је да се све знање о одређеној тематици налази на једној страници, при чему је концептуална мапа изврстан примјер.

У случају када је тематика комплексна, њени дијелови би се требали предочити на одвојеним мапама. На тај начин ће се корисни дјелићи моћи запамтити као цјелина.Концептуалне мапе су заиста ефикасне када се на њима налази мноштво слика. Друга могућност учења јесте путем употребе аудитивног канала, у којем се градиво се може повезати с различитим мелодијама. Пјесме се лакше могу запамтити уколико се укомпонују с музиком.

Разумијевање концепта је олакшано не само путем слика, него и путем покрета. За особе са дислексијом, покушај извођења одређених концепата у пракси олакшава њихово тумачење. Током активности, познате информације постају знање кроз додир и покрет. На примјер, често збуњујућа разлика између кружне и ротирајуће кретње ће се у моменту разјаснити и лакше запамтити када једна особа проба да се окреће око нечије осе и кружи око нечијег тијела, у случају када оса представља нечије тијело.

62

БројањеМноге особе са дислексијом имају потешкоћа приликом бројања, што у свакодневном животу то може довести до многих препрека и неуспјеха. Неколико практичних идеја може бити од помоћи, а најбитније је оставити довољно времена за извршавање задатка бројања.

Слабе вјештине бројања могу се надокнадити путем одређене визуелне презентације. Неко ће бројати користећи:

Прсте; Бројчаник аналогног сата; Или линијар.

Код суочавања са математичким изразима, концептима или операцијама, корисно је скицирати задатак и превести га на свакодневни језик. На примјер, разломак значи да је нешто разломљено, разбијено на дијелове. Именилац испод црте разломка означава на колико дијелова је објекат подијељен, а број изнад црте или бројилац означава колико дијелова је потребно одвојити.

Ово значи да је одређени објекат подијељен на четири идентична дијела и да су од та четири дијела издвојена три. Техничка помагала, као калкулатор, могу бити од помоћи.

Писање и правописВећина особа с дислексијом има тешкоће са писањем. Они пишу спорије и са много грешака, што отежава ефикасно учење и постизање одговарајућих резултата.Због својих тешкоћа у писању, особе с дислексијом настоје да пишу мање и због тога је њихово изражавање мање јасно и мање исправно, јер:

Не записују све оно што би хтјели; Користе ријечи и изразе који су краћи и лакши за написати; Често несвјесно праве одабир.

Навешћемо неке методе које помажу у постизању бољих резултата у писању:1. Употреба концептуалне мапе

1) Скицирајте задану тему на мапи;2) Упишите на свакој од главних грана по једну кључну ријеч;3) На свакој од подграна, упишите ријеч која је повезана са вашим

мишљењем.

Примјер:

63

поријекло оловка

градиво

Свијет писаћи

Stroj

Uređivač teksta

писање

недостаци

поремећаји

третман

комуникација

Alat

ријечи

слова

rečenice

Алати

историја

Prošlost, sadašnjost, budućnost

написано

форме

printano

slika

Компјутерски засноване концептуалне мапеПостоје многе компјутерски засноване концептуалне мапе. Једну од њих, а која је „пријатељски“ усмјерена на особе са дислексијом и која може бити кориштена у различитим језицима, а уз то је и бесплатна, можете пронаћи на веб страници www.ikonmap.com. Многе примјере компјутерски заснованих концептуалних мапа можете пронаћи кориштењем било којег интернетског претраживача.

Ментално мапирање је средство кориштења информација и идеја на мултисензоран и нелинеаран начин. Може бити корисно за биљежење података и брзо размишљање, те препознавање образаца унутар теме. То је добар примјер за „проширену“ стратегију

64

учења, која обједињује и преклапа групу стратегија.

8. АСИСТИВНА ТЕХНОЛОГИЈА

Асистивна или помоћна технологија омогућава особама с дислексијом да уштеде вријеме и превазиђу неке проблеме узроковане дислексијом, као што је споро писање забиљешки или нечитљив рукопис. Исто тако, асистивна технологија помаже особама с дислексијом да користе своје вријеме за друге ствари за које су надарени.

За студенте с дислексијом технологија отвара врата омогућавајући им да покажу своје знање на начин који је био незамислив у прошлости. Различите помоћне технологије могу бити од користи за особе с дислексијом, а свака од њих је дизајнирана с циљем олакшавања процеса учења и свака нуди подршку за особе с дислексијом на различите начине.

Помоћна технологија може помоћи студентима с дислексијом да компензују тешкоће на подручју читања и писања. Често се под помоћном технологијом подразумијева кориштење лаптопа и софистицираних софтвера. Међутим, она је много више од тога. Помоћна технологија се односи на било који вид техничке подршке, уређај, алат или прилагодбу који омогућавају студентима самосталност у раду и помоћ при учењу.

Помоћна технологија није лијек за дислексију, али осигурава алтернативну стратегију за студенте и одрасле како би компензовали подручја у којима имају тешкоће и развили њихове најјаче таленте. На примјер, студенти који имају тешкоће у читању, али имају добре способности слушања могу имати користи од слушања књига у аудио формату.

Кад год је могуће, помоћне технологије треба користити у комбинацији с додатним помагалима, а не као замјену за учење вјештина које помажу ублажити дефиците. Приликом одабира адекватне технологије за кориштење, потребно је фокусирати се на специфичне потребе појединца.

65

Дефинисање помоћне технологијеСваки предмет, дио опреме или производни систем, било да је комерцијалан, модификован или прилагођен, који се користи за повећање, одржавање или побољшање функционалне способности особа с инвалидитетом (Tech Act, 1988; ATA 1998).

Једноставна асистивна технологијаСвакодневна функционална помагала за учење, без електронских дијелова:

Самољепљиви листићи

Самољепљиви листићи се могу користити за означавање страница и снимање једноставних подсјетника.

Оловке у боји

Обојене оловке се могу користити за означавање важних наслова и поднаслова.

Маркери

Маркери се могу користити за обиљежавање кључних информација на страници, служе као помоћно средство за памћење.

66

Папир у боји

Папир у боји се може користити како би се смањио одсјај црног текста на бијелој подлози.

Додатак за оловку

Помаже у бољој контроли оловке и стога и при писању.

Умјерена асистивна технологија

Лупа

Омогућује увећање текста према потреби.

67

Дигитални снимачи или диктафони

Студенти могу снимати предавања која се касније могу преписати. Студенти, такође, могу користити диктафон за снимање мале количине информација, као што су идеје за семинарски, листа ствари које треба учинити, рокови итд.

Текстови на касети

Широко су доступни. Удружења за слијепе имају уџбенике доступне у аудио формату.

Сложена асистивна технологија

„Reading pen“

Скенира и чита поједине ријечи или ред текста. Преносив је и приказаће и прочитати дефиниције које се налазе у рјечнику.

68

Ручни електронички рјечник (Franklin)

Преносни уређај који омогућава исправљање правописа, садржи одређене дефиниције и меморију која омогућава студенту прикупљање и похрањивање ријечи које су му потребне. Најновија верзија има и типку чијим притиском је могуће чути и аудио запис ријечи.

„Livescribe smartpen”

„Livescribe smartpen“ је алат који олакшава прављење забиљешки и сам процес учења. Снимање дискусија са предавања и прављење мањих забиљешки омогућава студентима са дислексијом да проведу више времена у слушању и учењу. Приликом читања материјала код куће или за вријеме понављања, студенти имају могућност да поново послушају важне информације, додају забиљешке које могу бити важне и прегледају оно што су већ написали.

69

„Dragon“ природни говор

Овај софтвер за препознавање гласа је врло користан за студенте с тешким потешкоћама писања. Омогућава студентима тренинг, тако што диктирају у микрофон који је прикључен на компјутер, након чега компјутер записује оно што је студент рекао. Студенти могу посматрати ријечи на екрану. За оне који имају тешкоће које се манифестују кроз премјештања ријечи, графомоторне тешкоће или проблеме у преношењу идеја на папир у одговарајућем временском периоду, Драгон може бити користан алат који помаже у побољшању вјештине писања.

„iPad“: забавна играчка? Или веома важан образовни „Toolbox”?

иПад је свакако користан за забаву, али исто тако је одличан алат за студенте – иако су откривене неке сјајне апликације, само смо на врху леденог бријегa.

Ворд процесор

70

Ворд процесори за оне који имају тешкоће у писању су инспиративни. То је ефикасан алат за писање.

Провјера правописаПоставља се питање који софтвер за провјеру правописа треба одабрати. У већини случајева, комерцијални софтвер не представља добар избор. Уколико кликнете на ријеч чији правопис желите провјерити, односно ријеч која вам је подвучена црвеним (што указује да правопис треба провјерити), а рјечник вам нуди 5 могућности које можете одабрати, може вам бити тешко одлучити се која је одговарајућа ријеч за одабир.

АутоисправљањеПостоји мали трик који вам омогућава да откријете уобичајене грешке (нпр. куцање дислексија као дилсексија). Подесите рачунар да аутоматски исправља грешке.

Провјера граматикеМноге особе знају да постоји могућност провјере граматике, али само мањи број њих то и користи. Ова могућност је доступна: Microsoft Word; Open Office. Софтвер функционише на тај начин да сугерише замјене за ријечи које су неправилно написане, те омогућава њихову једноставну замјену. Међутим, понекад се и овдје јављају грешке.

71

Препоручујемо вам да увијек провјерите прије него што кликнете на опцију "промијени".

Такође постоје системи на интернету за провјере граматике и правописа као што је Ginger (www.gingersoftware.com). Неки су бесплатни, а неки су комерцијално доступни.

Боје Постоје заиста многе технологије које вам могу помоћи да учините текст видљивијим. Уколико кликнете на опцију преференције корисника (User Preferences), пронаћете идеје за одређени софтвер и за рачунар као цјелину.

Линијар на екрануОвај софтвер се може користити на два начина. Поједини га користе као линијар, али други важнији начин његова кориштења је могућност позиционирања линијара испод текста како би се могле слиједити линије током читања. Овај софтвер је доступан на http:// www.portablefreeware.com/?id=1250&ts=1258712098

72

„Picpick“ (Одабери/одабери) (http://picpick.en.softonic.com)

Овај програм представља једноставан уређивач слика, а добар је и за "хватање екрана" (screengrab – опција гдје се може сачувати веб страница - алат за снимање екрана). Међутим програм има и друга средства, као што је повећало и линијар. Линијар се може начинити полупровидним и користити се за текст. Може се, такође, користити као алат за чување слике екрана, тренутно претварајући "print screen (испринтати екран)" у jpg формат. Доступан је на многим језицима, а могуће је и додавати нове језике уласком у језички фолдер софтвера.

Софтвер за превођењеПостоје многе интернетске странице који се могу користити за превођење. Али многи су базирани на Гугл изворима. Стога је најбоље започети на адреси http://translate. google.com. Други извор квалитетног превођења, али са ограниченим обимом је http://imtranslator.com.

Typing tutors (Асистенти за куцaњe)Постоје многи асистенти за куцање, доступни на многим језицима. На сљедећој интернетској страници можете пронаћи доста таквих програма:http://www.typingsoft.com/all_typing_tutors.htm

Инспирација

73

Инспирација је компјутерски програм који омогућава кориснику да креира и модификује концептуалне мапе као визуелна средства помоћи при учењу. Корисник може приказати на тај начин идеје за писање есеја и може мапирати забиљешке током учења или за презентације.

„MindManager“

Овај компјутерски програм, Такође, пружа визуелну подршку за учење и помаже студенту да организује своје идеје и забиљешке у виду графикона или визуелне мапе.

„Kurzweil 3000“

Софтвер за претварање текста у говор, тако што скенира штампани документ, приказује страница као што је у изворном документу и чита страницу наглас, наглашавајући сваку ријеч као што је то уобичајено приликом читања. Међутим, текст се не може читати из других програма, те је увијек потребно унијети у „Kurzweil 3000“ oно што студент жели читати. Овај софтвер има и двојезичну подршку за студенте који требају помоћ за страни језик.

„Text help Read and Write”

74

Овај софтвер ће истакнути и читати текст из ворд процесора или других текстуалних програма (без потребе да се текст уноси у овај програм). Најновија верзија овог софтвера надограђена је опцијом препознавања гласа, када компјутер откуцава оно што ученик говори. То је тренутно најпопуларнији софтвер који претвара текст у говор, а који користе студенти с дислексијом у високом образовању. Сада је доступан и на УСБ-у.

ЛИТЕРАТУРА

Academic Office at The University of Sussex (2003). Policy and procedures for assessing students diagnosed as dyslexic. http://www.sussex.ac.uk/equalities/documents/marking-dyslexia.pdf

Anonimus (2012). The Cornell System for Note-Taking. http://www.montgomerycollege.edu/Departments/enreadtp/Cornell.html

Ball State University and Simmons College Offices of Disabilities. Information for Students who have a Speech Impairment. ssd.uindy.edu/docs/UIndy_Speech_Impairment.doc

Being Dyslexics (2012). The Common Signs of Dyslexia in Adults. http://www.beingdyslexic.co.uk/pages/information/general-information/common-signs-of-dyslexia/common-signs-adults.php

Being Dyslexics (2012). How Higher Education Tutors can Help. http://www.beingdyslexic.co.uk/pages/information/teachers/identification-and-helpful-advice/_higher-education-tutors.php

Brazeau-Ward, L. (1998). Dyslexia concerns us! Ontario, Canada: Canadian Dyslexia Association: http://www.dyslexiacentre.ca/english/files/Dyslexia_ concerns_us.pdf.

British Dyslexia Association (2011). About Dyslexia. http://www.bdadyslexia.org.uk

Cranfield University. Policy for supporting dyslexic students and those with specific learning difficulties. http://www.cranfield.ac.uk/about/policies/updated%20student %20dyslexia%20policy.pdf

75

Department for Education and Skills (2004). Delivering Skills for Life The national strategy for improving adult literacy and numeracy skills. A Framework for Understanding Dyslexia. NIACE, Leicester http://www.texthelp.com/media/ 39354/USAdultLiteracy.pdf

Dickman, E., Sherman, G., Lyon, G.R. (1994). Definition of dyslexia adopted by ODS research committee and national institutes of health. Perspectives. The Orton Dyslexia Society.

Disability Office Swansea University. University Policy on Specific Learning Difficulties (Dyslexia) - Dyslexia and Specific Learning Difficulties a Document on Good Practice, Including Marking Guidelines - http://www.swansea.ac.uk/ undergraduate/student-services/disability-office/policiesandguidelines/

DSM IV Diagnostic and statistical manual of mental disorders (1994). American Psychiatric Association, Washington, DC.

Duranović, M., Smythe, I. (2010). Disleksija. Tuzla: Harfograf.

Duranović, M., Ibrahimagić, A., Bajramović, J., Toromanović, N. (2011). Prevalenca teškoća čitanja u djece osnovnoškolske dobi. Defektologija, 17, 1, 12-16.

European Dyslexia Association – EDA (2007). What is dyslexia? http://www.eda-info.eu/en/about-dyslexia.html

Flick-Hruska, C., Blythe, G. (2005). Disability Accommodation Handbook. Mineral Area College, Missouri. http://www.mineralarea.edu/students/studentResources /DisabilityHandbook.pdf

Gyarmathy, E. (2007). Education and lifelong learning. In: Ian Smythe. Dyslexia: A guide for adults. An EU funded pan-European project Adystrain, Leonardo da Vinci Project. www.includedyslexia.eu

Gyarmathy, E. (2010). O procjeni. VodiČ napisan u okviru Tempus projekta „Identifcation and Support for Dyslexic Students in Higher Education“, http://www.isheds.eu/index.php?option=com_content&view=article&id=18&Itemid=43

Grenville Dyslexia Centre (2012). Exam Study Skills for Dyslexic Students. http://www.kingsleyschoolbideford.co.uk/Images-(1)/REVISION_SKILLS.aspx

Hammond, J., Hercules, F. Understanding Dyslexia: An Introduction for Dyslexic Students in Higher Education. The Glasgow School of Art, M. Wood and F. Hercules SHEFC National Coordinator www.gsa.ac.uk

Honey, P., Mumford, A. (2000). The learning styles helper's guide. Maidenhead: Peter Honey Publications Ltd.

Horne, M. (2008). Some study skills for dyslexic students. Error! Hyperlink reference not valid.

76

Huppertz, K. (2012). Assistive Technology for Dyslexic Students & Adults. International Dyslexia Association. http://www.idaga.org/Downloads /AssistiveTechnologyForDyslexicStudents.pdf

Jenkins, J. (2012). Technology. http://dyslexia.yale.edu/Technology.html

Kavkler, M., Magajna, L., Kosak Babuder, M., Janzelj, L., Andrejcic, M., Zemljak, B., Meehan, M., Smythe, I., & Ward, V. (2010). ISHEDS: Samopodrška za studente sa disleksijom. Tuzla: Priručnik u okviru Tempus projekta „Idenitification and support for dyslexic students in higher education“, urednici, priređivači, prevodioci: Duranovic, M, Tucakovic, E.

Loftus, T. (2009). Supporting Students with Dyslexia: Practical guidelines for institutions of further and higher education. Dublin, AHEAD Educational Press.

Loughborough University School of Art and Design. Departmental Policy on Dyslexia. http://209.85.229.132/search?q=cache:kTQGZp3004J:info.lut.ac.uk/departments/ac/mainpages/LUSAD%2520Dyslexia%2520Policy%2520Staff08.doc+Policy+dyslexic+university&hl=bs&ct=clnk&cd=13&gl=ba&client=firefox-a

Michail, K. (2010). Dyslexia: the experiences of university students with dyslexia. Thesis submitted to the Faculty of Education Of The University of Birmingham for the degree of doctor of pholoshophy. http://etheses.bham.ac.uk/1055/1/Michail 10PhD.pdf

Miles, T. (2004). Some problems in determining the prevalence of dyslexia. Electronic Journal of Research in Educational Psychology, 2, 5-12.

Miles Dyslexia Centre, Bangor University (2012). Developing your study skills. http://www.dyslexia.bangor.ac.uk/studentservice/skills.php.en

National Stuttering Association (2009). College! http://www.nsastutter.org /whoWeHelp/NSA-Family-Programs/Young-Adults/College.html

Pauk, W. (1989). The Cornell notetaking technique. http://www.cse.cuhk.edu.hk/ ~phwl/mt/public/archives/miscellaneous/The%20Cornell%20Note-Taking% 20System.pdf

Raduly-Zorgo, E., Smythe, I., Gyarmathy, E. (2010). Priručnik za podršku za studente s disleksijom. Priručnik u okviru Tempus projekta „Idenitifcation and support for dyslexic students in higher education“, urednici, priređivači, prevodioci: Duranovic, M, Tucakovic, E.

Ryan, M. (2004). Social and Emotional Problems Related to Dyslexia. International Dyslexia Association. http://www.ldonline.org/article/19296/

Serrano, F., Defior, S. (2004). http://www.eric.ed.gov/ERICWebPortal/search/detailmini.jsp?_nfpb=true&_&ERICExtSearch_SearchValue_0=EJ802297&ERICExtSearch_SearchType_0=no&accno=

77

EJ802297 Dyslexia in Spanish: The State of the Matter. http://www.eric.ed.gov/ERICWebPortal/search/detailmini.jsp?_nfpb=true&_&ERICExtSearch_SearchValue_0=EJ802297&ERICExtSearch_SearchType_0=no&accno=EJ802297

Electronic Journal of Research in Educational Psychology, 2, 2, 13-34.

Singleton, C.H., Cottrell, S. N G., Gilroy, D., Goodwin, V., Hetherington, J., Jameson, M., Laycock, D., McLoughlin, D., Peer, L., Pumfrey, P.D., Reid, G., Stacey, G., Waterfield, J., Zdzienski, D. (1999). Dyslexia in Higher Education: Policy, Provisions and Practice. Hull: University of Hull.

Smythe, I., Everatt, J. (2001). A new dyslexia checklist for adults. In: Smythe, I. (Ed) (2001). The Dyslexia Handbook 2001, BDA, Reading, UK.

Stuttering Foundation (2012). Eight Tips for Dealing with Stuttering Students. http://sfist.com/2011/10/11/eight_tips_for_dealing_with_ stutter.php

St. Petersburg College (2007). Reasonable accommodations for students with disabilities. http://www.spcollege.edu/central/hr/accommodations_manual.htm

Stranmillis University Collegue. Dyslexia Policy. http://www.stran.ac.uk/media/ media,81617,en.pdf

Student Enabling Centre: Dyslexia Unit at the University of Wolverhampton (2005). Dyslexia Assessment Policy - Dyslexia Assessment Policy Version 1. http://asp2. wlv.ac.uk/registry/qasd/HPGandT/policies/Dyslexia%20Assessment%20Pol.pdf

Student Support Service at University of Leicester (2012). What is dyslexia and how can it be recognised? http://www2.le.ac.uk/offices/ssds/accessability/staff/supporting-students-with-dyslexia/dyslexia_guidelines/what_is_dyslexia

Texas Christian University, Coordinator of Student Disabilities Services. (2012). Documentation Guidelines for TCU Students with Disabilities: Communication disorders. http://www.acs.tcu.edu/docs/Communication%20Disorder(s)%20 Documentation%20Guidelines.pdf

The Scottish Disability Team (2012). Strategies for Higher Education. http://www.computing.dundee.ac.uk/projects/sdt/understanding_dyslexia7.asp

University of East London. Disability Dyslexia and Access Centre Policy on Students With Disabilities. http://www.uel.ac.uk/disability/DisabilityPolicy.htm

University of Reading. University Assessment Policy And Procedures In Relation To Students With Specific Learning Difficulties. http://www.reading.ac.uk/nmsruntime/saveasdialog.asp?lID=21113&sID=87193.

78

University of Southampton Quality Handbook. Examinations Policy for Disabled and Dyslexic Students www.soton.ac.uk/quality/docs/Exams_Policy_for_Disabled_and _Dyslexic_Students.doc

University of York. Dyslexia Policy. http://www.york.ac.uk/depts/arch/ugrad/ dyslexia.htm

University of Texas at Arlington, Office for Students with Disabilities. (2009). Communication Disorder(s) Documentation Requirements. http://www.uta. edu/disability/_downloads/Communication%20Disorder%20Documentation%20Requirements.pdf

World of Dyslexia Ltd (2012). Teaching Dyslexic Students at College or University. http://www.dyslexia-college.com/teacher.html

World of Dyslexia Ltd (2012). Dyslexia at college. http://www.dyslexia-college.com

:Контакт детаљипо универзитетима

УНИВЕРЗИТЕТУСАРАЈЕВУ

: + 387 33 261 046 Телефон

-Е пошта

ured@unsa.ba

mirna.markovic@ff.unsa.ba

УНИВЕРЗИТЕТУТУЗЛИ

: + 387 35 320 661 Телефон

+ 387 35 320 678

-Е пошта

alma.dizdarevic@untz.ba

meliha.bijedic@untz.ba

mirela.duranovic@untz.ba

ANj УНИВЕРЗИТЕТУБ ОЈЛУЦИ

: + 387 51 323 630 Телефон

-Е пошта

gorana.panic@gmail.com

A AУНИВЕРЗИТЕТИСТОЧНОС Р ЈЕВО

: + 387 57 320 330Телефон

-Е пошта

slobodanka.kru @uni-es.comљ

79

УНИВЕРЗИТЕТУЗЕНИЦИ

: + 387 32 440 420Телефон

+ 387 62 410 544

-Е пошта

darko_petkovic@yahoo.com

azeminadurmic@yahoo.com

СВЕУЧИЛИШТЕ AУМОСТ РУ

: + 387 36 335 620 Телефон

-Е пошта

varunek.vesnav@gmail.com

A УНИВЕРЗИТЕТЏЕМ ЛБИЈЕДИЋУAМОСТ РУ

: + 387 61 285 125 Телефон

-Е пошта

dubravka.husic@unmo.ba

AУНИВЕРЗИТЕТУБИХ ЋУ

: + 387 37 312 990 Телефон

-Е пошта

e.sedic@gmx.de

80