vo diČ za pro ve ru struČne ospo so blje no …suk.gov.rs/dotasset/7332.pdfuvod pra vil ni kom o...

dr Do bri la Vu jić Sa rad ni ci: Dra ga na Jan ko vić, psi ho log

Sa nja Le ver da, psi ho log

VO DIČ ZA PRO VE RU STRUČNE OSPO SO BLJE NO STI, ZNA NJAI VEŠTI NA PRI ODA BI RU KA DRO VAU DRŽAV NOJ UPRA VI

dr Dobrila VujićVODIČ ZA PROVERU STRUČNE OSPOSOBLJENOSTI, ZNANJA I VEŠTINA PRI ODABIRU KADROVA U DRŽAVNOJ UPRAVI

SaradniciDra ga na Jan ko vić, psi ho logSa nja Le ver da, psi ho log

IzdavačDIALBeograd , Mutapova 21U okviru projekta koji finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju

UrednikPeter Miklič

Dizajn i priprema za štampuVojislav Ilić

Prevodilac na engleskidr Aleksandra Čavoški

Lektor / KorektorDejan VurunaLjiljana OstojićValentina Korać

Tiraž1000 primeraka

Suizdavač i štampaGRAFOLIKVojvode Stepe 375

ISBN 978-86-902823-6-4

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

35.082 (497.11) (035)

VUJIĆ, DobrilaVodič za proveru stručne osposobljenosti, znanja i veština pri odabiru kadrova udržavnoj upravi / Dobrila Vujić ; saradnici Dragana Janković, Sanja Leverda ; [prevodilac na engleski Aleksandra Čavoški] . Beograd : Dial : Grafolik, 2007(Beograd : Grafolik). - 36, 36 str. ; graf. prikazi, obrasci ; 25 cm

Nasl. str. prištampanog prevoda: Guidebook on Assessment of ProfessionalQualifications, Knowledge and Skills in the Human Resources Selection in StateAdministration. - Uporedo srp. tekst i engl. prevod. - Oba teksta štampana u međusob-no obrnutim smerovima. - Tiraž 1.000. - Str. 3 : Predgovor / Peter Miklič.

ISBN 978-86-902823-6-4 (Grafolik)

a) Državni službenici - Zapošqavawe - Srbija - Priručnici b) Državna Uprava - Kadrovska politikaCOBISS.SR-ID 140795660

PRED GO VOR

Odabrati prave ljude za poslove koje je potrebno izvršiti, jedan je od najznačajnihelemenata svakog oranizacionog sistema pa i državne uprave. Da bi to postigli potrebannam je profesionalni pristup i stručno napravljeni kriterijumi za odabir kadrova. Stručnoizrađeni i od spoljašnih uticaja nezavisni, kao i kvalitetno vođeni postupci u procesu zapošl-javanja, su isto tako pokazatelj organizacione kulture bilo kog sistema. Učestvovati u izborukadrova je veoma odgovoran zadatak, koji je potrebno što stručnije i profesionalnije uradi-ti. Zbog toga je neophodno, da članovi konkursnih komisija, posebno oni koji ne učestvu-ju tako često, imaju na raspolaganju neke smernice za rad, radi brže i lakše pripreme. Samrezultat nije važan samo za kandidate koji učestvuju u postupku, nego i za članovekonkursne komisije, a posebno se pozitivan ili negativan efekat odabira kadrova odražavana organizaciju koja zapošljava. Ako je postupak odabira kvalitetno vođen, ako se uvažava-ju stručni kriterijumi odabira, dobija se pravi kandidat, kvalitetan službenik, što je u celomprocesu i najvažnije.

Glavna svrha ove publikacije je da pruži detaljnije instrukcije o pojedinim oblicima ikriterijumima provere stručne osposobljenosti, znanja i veština pri popuni radnih mesta i takoomogući svim učesnicima u odabiru kadrova kvalitetniji i lakši rad. Ako u tome uspemo najza-služnija će svakako biti dr Dobrila Vujić, autorka ove publikacije. Ali ne smemo zaboraviti niveliki udeo Službe za upravljanje kadrovima, na čelu sa direktorkom gospođom JasminomDamjanović, kao i njihove saradnike Draganu Janković i Sanju Leverdu.

Ovaj vodič nov je u nizu publikacija izrađenih u okviru projekta «Tehnička pomoćpripremi i sprovođenju upravnopravnih propisa – II faza – Republika Srbija» – skraćeno:DIAL, kojeg finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, a sprovodi konzorcijum pod vod-stvom kompanije «Eurecna» iz Italije. Projekat je nastavak ranije realizovanih projekata kojeje finansirala Evropska agencija za rekostrukciju, koji su takođe imali za cilj unapređenje sis-tema uprave i uspostavljanje novog službeničkog sistema u Republici Srbiji. Zajedno saPriručnikom za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta u organima državne uprave islužbama vlade, autora prof. dr Slobodana Ćamilovića i publikacijom Pronalaženje i izborkadrova za državnu upravu, autorke doc. dr Gozdane Miglič, pokušaćemo da damo našdoprinos, ka što profesionalnijem i stručnijem odabiru kadrova za državnu upravu.

Pe ter Mi kličUred nik

SADRŽAJ

UVOD 5

1. ŠTA JE PROFESIONALNI ODABIR KADROVA 6

2. KO VRŠI PROVERU STRUČNE OSPOSOBLJENOSTI, ZNANJA I VEŠTINA 6

3. POSTUPAK PROVERE STRUČNE OSPOSOBLJENOSTI, ZNANJA I VEŠTINA 7

3.1 Utvrđivanje zahteva prema izvršiocu 7

3.2 Izbor i primena načina provere utvrđenih zahteva prema izvršiocu 93.2.1 Testovi znanja 93.2.2 Pismeni rad i simulacija 103.2.3 Postupak provere veština standardizovanim testovima 133.2.4 Razgovor 13

3.3 Uvrščivanje kandidata na listu za izbor 19

4. PRAĆENJE EFEKATA PRIMENE POSTUPAKA PROVERE 20

5. PRILOZI 21

6. DODATAK: PROVERITE SVOJE VEŠTINEZA VOĐENJE RAZGOVORA 32

UVOD

PRA VIL NI KOM o stručnim ospo so blje no sti ma, zna nji ma i vešti na ma ko je se pro ve ra -va ju u iz bor nom po stup ku, načinu nji ho ve pro ve re i me ri li ma za iz bor na rad na me sta u držav -nim or ga ni ma („Službe ni gla snik RS”, br. 64/06, u da ljem tek stu – PRA VIL NIK), ka ko se i iz sa -mog na slo va vi di, prav no je uređen ce lo ku pan po stu pak pro fe si o nal nog oda bi ra ka dro va udržav nim or ga ni ma.

Po stu pak pro ve re pri po pu ni po ložaja, u pot pu no sti je de fi ni san PRA VIL NI KOM.Ka da se ra di o po pu nja va nju iz vršilačkih rad nih me sta, PRA VIL NI KOM je pred viđeno

da kon kurs na ko mi si ja u sa rad nji sa or ga ni za ci o nom je di ni com, od no sno držav nim službe ni -kom u or ga nu za duženim za ka dro ve – sa mo stal no od ređuje ka kve se stručne ospo so blje no -sti, zna nja i vešti ne vred nu ju, kao i na ko ji način se (od onih ko ji su pred viđeni PRA VIL NI KOM)pro ve ra va ju.

Svr ha ovog VO DIČA je pr ven stve no da pruži de talj ni je in struk ci je o po je di ni imnačini ma i kri te ri ju mi ma pro ve re stručne ospo so blje no sti, zna nja i vešti na, pri po pu ni iz -vršilačkih rad nih me sta i ta ko omo gući svim učesni ci ma u oda bi ru ka dro va, kva li tet ni ji ilakši rad.

Isto vre me no, in struk ci je u ve zi sa pri me nom od go va ra jućih načina pro ve re (na pri -mer, raz go vo ra ), mo gu bi ti ko ri sne i pri po pu ni po ložaja.

Učešće u oda bi ru kan di da ta za rad u držav noj upra vi je ve o ma značajan po sao;pred sta vlja do pri nos mo der ni za ci ji i una pređenju efek tiv no sti u ra du držav nih or ga na iula ga nje u raz voj ka drov skog po ten ci ja la, kao naj značaj ni jeg fak to ra uspešno sti držav neupra ve.

Pro fe si o nal ni pri stup i kri te ri ju mi oda bi ra ka dro va su pr vi i naj značaj ni ji po ka za teljor ga ni za ci o ne kul tu re sva ke or ga ni za ci je. Rezultat, efekat odabira kadrova, važan je za kan-didate, za državni organ, ali i za članove konkursne komisije. Ako je postupak odabirakvalitetno vođen, dobar kandidat dobija šansu za posao, državni organ novog kvalitetnogslužbenika, a konkursna komisija povećava svoj kredibilitet.

Oda bir ka dro va za po pu nu rad nih me sta se ne vrši često. Za to je do bro, ka da seza to ukaže po tre ba, da čla no vi kon kurs nih ko mi si ja, po seb no oni na ru ko vo dećim po zi -ci ja ma, ima ju na ras po la ga nju VO DIČ ra di brže i lakše pri pre me.

U VO DIČU se u pot pu no sti poštu ju od red be iz PRA VIL NI KA i ko ri ste se ter mi ni ipoj mo vi upo tre blje ni u PRA VIL NI KU.

Vo dič za pro ve ru stručne ospo so blje no sti, zna nja i vešti na pri oda bi ru ka dro va udržav noj upra vi je sa stav ni deo PRI RUČNI KA O PO PUNJAVANJU RAD NOG ME STA UDRŽAV NOJ UPRA VI.

5

PROVERA STRUČNE OSPOSOBLJENOSTI, ZNANJA I VEŠTINA PRI ODABIRU KADROVA U DRžAVNOJ UPRAVI

VO D

IČ

1.ŠTA JE PRO FE SI O NAL NI ODA BIR KA DRO VA

Pro fe si o nal ni oda bir ka dro va je pr va, ključna me to da za obez beđiva nje kva li tet nihka dro va, i ujed no pre su dan fak tor uspe ha u ra du i efek tiv no sti sva ke or ga ni za ci je, ali sa -ma po se bi ni je do volj na. Da bi se po sti gla pu na efek tiv nost i efi ka snost u raz vo ju i an -gažova nju ka drov skog po ten ci ja la, po treb na je pri me na i osta lih me to da sa vre me nogupra vljaj nja ka dro vi ma.

Pro fe si o nal ni oda bir ka dro va (se lek ci ja) je iz bor između većeg bro ja kan di da ta,onih ko ji naj više od go va ra ju zah te vi ma po sla, pri me nom od go va ra jućih stručnih me to da.

Pre ma sa vre me nim shva ta nji ma, iz bor ka dro va je dvo sme ran pro ces: or ga ni za ci jabi ra po je din ca, a po je di nac bi ra or ga ni za ci ju.

2.KO VRŠI PRO VE RU STRUČNEOSPO SO BLJE NO STI, ZNA NJA I VEŠTI NA

U skla du sa od red ba ma Za ko na o držav nim službe ni ci ma i od red ba ma PRA VIL NI -KA, pro ve ru stručne ospo so blje no sti, zna nja i vešti na vrši kon kurs na ko mi si ja. Je dan člankon kurs ne ko mi si je je uvek držav ni službe nik iz Službe za upra vlja nje ka dro vi ma.

U po stup ku oda bi ra ka dro va, Služba za upra vlja nje ka dro vi ma i ka drov ske je di ni -ce or ga na ima ju stručnu, or ga ni za ci o nu i teh ničku ulo gu.

6


VO D

IČ

REČNIK

Radi uspešnije komunikacije sa širom poslovnom i stručnom javnošću,navodimo značenja ključnih termina i pojmova upotrebljenih u ovom VODIČU, kakose oni definišu u teoriji i praksi savremenog menadžmenta, organizacijskih nauka i upsihologiji rada i organizacije.

• Kadrovi - ljudski resursi , ljudski potencijal;• Profesionalni odabir kadrova - profesinalna selekcija; • Upravljanje kadrovima - menadžment ljudskih resursa (Human Resource

Managament, HRM);• Upravljanje razvojem kadrova – upravljanje razvojem ljudskih resursa

(Human Resource Development, HRD)• Razgovor radi odabira kadrova – intervju u selekciji, selektivni intervju• Standardizovani testovi – psihološki testovi sposobnosti i osobina ličnosti,

koje, prema Zakonu o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti (Službeniglasnik broj 25/ 1996), izdaje Društvo psihologa Srbije.

3.PO STU PAK PRO VE RE STRUČNE OSPO SO BLJE NO STI, ZNA NJA I VEŠTI NA

Po stu pak pro ve re od vi ja se kroz sle deće ak tiv nost i sle dećim re do sle dom:1. Utvrđiva nje zah te va pre ma iz vršio cu.2. Iz bor i pri me nu načina (ob li ka, pre ma PRA VIL NI KU) pro ve re utvrđenih

zah te va pre ma iz vršio cu.Pro ve ra zah te va pre ma iz vršio ci ma spro vo di se u dve fa ze:

2.1 pret hod nu pro ve ru (pred se lek ci ju) u ko joj se pro ve ra va da li kan di da ti is -pu nja va ju for mal ne uslo ve da te kon kur som i

2.2 oda bir (se lek ci ju) pre ma me ri li ma utvrđenim PRA VIL NI KOM i osta lim me -ri li ma ko je utvr di kon kurs na ko mi si ja.

3. Uvršćiva nje kan di da ta na li stu za iz bor.

3.1 Utvrđiva nje zah te va pre ma iz vršio cu

Zah te vi pre ma iz vršio cu utvrđuju se:• ana li zom ko načnog opi sa po sla i pred vi dje nih kom pe ten ci ja (obra zac u pri lo gu

2. iz čla na 37. Ured be o raz vr sta va nju rad nih me sta i me ri li ma za opis rad nih me -sta držav nih službe ni ka, „Službe ni gla snik RS”, br 117/2005),

• uvi dom u zah te ve iz Pra vil ni ka o unu trašnjem uređenju or ga na i si ste ma ti za ci jirad nih me sta, ra di utvrđiva nja zah te va pre ma iz vršio ci ma u po gle du ste pe nastručne ospo so blje no sti, zna nja i vešti na,

• uzi ma njem u ob zir me ri la za oce nji va nje držav nih službe ni ka (Ured ba o oce nji va njudržav nih službe ni ka, „Službe ni gla snik RS”, br 11/2006).

PRA VIL NI KOM je utvrđeno da se pri po pu ni rad nih me sta u držav noj upra vi mo gupro ve ra va ti:

Stručna ospo so blje nost za oba vlja nje po sla na od go va ra jućem rad nom me stuodnosno prak tična pri me na zna nja i vešti na u oba vlja nju po sla. Zna nja:

• poznavanje obla sti iz de lo kru ga ra da or ga na, • stručna zna nja iz obla sti ra da na rad nom me stu, • po seb na zna nja – po zna va nje pra va Evrop ske uni je i dru ga po seb na za na nja.

Vešti ne: • lo gičko i ana li tičko re zo no va nje ( opšte in te lek tu al ne spo sob no sti),• vešti ne ko mu ni ci ra nja (in ter per so nal ne vešti ne),• or ga ni za ci o ne vešti ne (spo sob no sti ),• vešti ne ru ko vođenja, • vešti ne ra da na računa ru.

Ka da se ra di o po pu nja va nju iz vršilačkih rad nih me sta, PRA VIL NIK da je slo bo dukon kurs noj ko mi si ji da u sa rad nji sa or ga ni za ci o nom je di ni com, od no sno držav nimslužbe ni kom za duženim za ka dro ve u or ga nu – sa mo stal no od ređuje ka kve se:

7


VO D

IČ

• stručne ospo so blje no sti • zna nja • vešti ne ko je se vred nu ju, kao i na ko ji način se pro ve ra va ju

Ka ko kon kurs na ko mi si ja od ređuje »ka kve se stručne ospo so blje no sti, zna nja ivešti ne vred nu ju, kao i način na ko ji se pro ve ra va ju«

Kon kurs na ko mi si ja, ana li zom ko načnog opi sa po sla i iz ve de nih kom pe ten ci ja, za -tim zah te va pred viđenih si ste ma ti za ci jom rad nih me sta i na ba zi utvrđenih me ri la oce nji -va nja, od ređuje kon kre tr ne zah te ve pre ma iz vršio cu, od nso no de fi niše:

• ko je ospo so blje no sti, • ko ja zna nja, • ko je vešti ne (uključujući i oso bi ne lično sti i ka rak te ri sti ke po našanja) kan di dat

tre ba da ima da bi bio uspešan, za vi sno od vr ste rad nog me sta. (Obra zac u Pri -lo gu 1.Vodiča).

Poželj no je da sva ki član ko mi si je, za seb no na pra vi li stu zah te va pre ma iz vršio cu, aza tim da se li sta, kroz di sku si ju usa gla si.

Pri de fi ni sa nju zah te va kon kurs na ko mi si ja tre ba da:• uzme u ob zir ključne zah te ve važne za uspešno oba vlja nje po slo va na kon kret -

nom rad nom me stu,• vo di računa o to me na ko ji način se zah tev može pro ve ri ti, ko rišćenjem ob li ka

pro ve re de fi ni sa nih PRA VIL NI KOM, • od re di značaj sva kog zah te va u okvi ru ka te go ri ja zah te va de fi ni sa nih PRA VIL NI -

KOM i do dat no utvrđenih zah te va,• ima u vidu realnu ponudu na tržištu rad ne sna ge,• uzi ma u ob zir uslo ve ra da, od go vor nost i sve dru ge okol no sti važne za uspešno

oba vlja nje po sla.Ia ko na li sti zah te va tre ba da se nađu ključni zah te vi na osno vu ko jih se može pred -

vi de ti uspešnost u ra du kan di da ta na kon kret nom rad nom me stu, nji hov značaj se možeraz li ko va ti. Za to se u okvi ru sva ke ka te go ri je zah te va (ospo so blje no sti, zna nja i vešti na)od ređuje nji hov značaj, raz vr sta va njem utvrđenih kri te ri jum u 3 gru pe. Naj značaj ni ji kri te -ri ju mi do bi ja ju rang 1, nešto ma nje značaj ni rang 2, a svi osta li su u ran gu 3. Više kri te ri -ju ma u okvi ru ka te go ri je zah te va, mo gu ima ti isti rang.

Ran gi ra nje po značaju ima ulo gu u po stup ku pro ve re (na naj značaj ni je kri te ri ju mese ob raća po seb na pažnja) i pri li kom od lučiva nja za uvršćiva nje kan di da ta na rang li stuza iz bor.

Pri me ri: • Ako je za pred viđanje uspešno sti na upražnje nom rad nom me stu, po seb no značaj -

no po zna va nje pra va EU (rang 1 u okvi ru „Zna nja“), on da će test zna nja sa držati do -vo ljan broj pi ta nja iz ove obla sti;

• Ako je za pred viđanje bu duće uspešno sti na rad nom me stu po seb no značaj nasa mo kon tro la u po našanju , ili spo sob nost ra da pod pri ti skom, on da će pri pro -ve ri stan dar di zo va nim te sto vi ma , re zul ta ti pro ve re ovih oso bi na lično sti ima tinaj većeg ude la na do nošenje oce ne: „za do vo lja va„ , od no sno „ne za do vo lja va“.

8


VO D

IČ

3.2 Iz bor i pri me na načina (ob li ka, pre ma pravilniku) pro ve reutvrđenih zah te va pre ma iz vršio cu

Pro ces oda bi ra ka dro va za počinje pre gle dom i ana li zom pri ja va kan di da ta, na ba -zi uslo va po sta vlje nih kon kur som.

Sa mo oni kan di da ti ko ji is pu nja va ju kon kurs ne uslo ve u po gle du for mal nih zah te va,uključuju se u da lji pro ces oda bi ra – pro ve ru stručne ospo so blje no sti, zna nja i vešti na.

PRA VIL NI KOM je pred viđeno da se pri po pu ni iz vršilačkih rad nih me sta, pro ve rastručne ospo so blje no sti i zna nja vrši pi sme nim pu tem i to:

• te sto vi ma zna nja,• pi sme nim ra dom, • si mu la ci jom ti pičnog uzor ka ra da,• ili usme nim pu tem, kroz raz go vor.

Pro ve ra vešti na vrši se: • stan dar di zo va nim te sto vi ma i• raz go vo rom.Sa sta vlja nje svih ob li ka pi sme ne pro ve re stručne ospo so blje no sti, zna nja i vešti na i

za da va nje za da ta ka, od no sno te sta, vrši se u skla du sa Ured bom o spro vođenju in ter nogi jav nog kon kur sa za po pu nja va nje rad nih me sta u držav nim or ga ni ma, član 26. i član 27.(„Službe ni gla snik RS”, br 3/2006).

3.2.1 Te sto vi zna nja Pro ve rom zna nja može se pred vi de ti ne po sred na uspešnost u ra du kan di da ta.Te sto vi ma zna nja se is pi tu je u ko joj me ri kan di dat po se du je zna nja neo p hod na za

oba vlja nje po slo va na rad nom me stu za ko je kon ku riše.PRA VIL NI KOM je pred viđeno da – „ako test služi vred no va nju stručnih ospo so blje -

no sti i zna nja, kan di da ti od go va ra ju ta ko što bi ra ju je dan od po nuđenih od go vo ra“.

Pri me ri načina for mu li sa nja pi ta nja u te sto vi ma zna nja:1. Za da tak se for mu liše u ob li ku pi ta nja na ko je se da je ne ko li ko od go vo ra među

ko ji ma je sa mo je dan tačan, a osta li po grešni.2. Za da tak se for mu liše u ob li ku ne pot pu nog is ka za ko ji tre ba do pu ni ti po -

nuđenim od go vo ri ma.3. Za da tak se for mu liše u ob li ku ne pot pu nog is ka za. Me dju po nu dje nim od go vo -

ri ma po treb no je pro naći onaj ko ji naj tačni je do pu nju je is kaz.

Pre po ru ke za sa sta vlja nje za da ta ka višestru kog iz bo ra:1. For mu li sa nje pro ble ma u pi ta nju mo ra bi ti ja sno i ne dvo smi sle no.2. Za da ci u pi ta nji ma ne tre ba da bu du veštački ili aka dem ski, već ve za ni za prak su.3. Ne tre ba uno si ti očigled no po grešne od go vo re.4. Is prav ni od go vo ri ne sme ju bi ti uvek na istom me stu.5. Ne tačne od go vo re tre ba ta ko bi ra ti i for mu li sa ti da oni bu du do volj no pri vlačni za

sve one kan di da te ko ji ni su si gur ni u svo je zna nje.6. Pri li kom for mu li sa nja od go vo ra obično se naj veća pažnja po kla nja tačnom od -

go vo ru, zbog čega se dešava da su tačni od go vo ri duži, a for mu la ci je pre ci zni je,

9


VO D

IČ

pa kan di da ti po to me mo gu la ko da pre po zna ju tačan od go vor, pa o ovo me tre -ba vo di ti računa.

7. Sva ki od go vor tre ba da je u po seb nom re du.8. Ako se tačan od go vor sa sto ji od jed ne reči ili jed nog bro ja, on da je bo lje ob lik

pi ta nja zame ni ti ob li kom do pu nja va nja.Ova kav tip za da ta ka ko ri sti se za me re nje spo sob no sti kan di da ta ko ji tre ba da in -

ter pre ti ra za da te sa držaje, vrši oda bir i pri me nju je zna nja ko ja po se du je. Ta kođe je ko ri -stan za me re nje raz u me va nja i ra suđiva nja.

Pri me ri za da ta ka u te sto vi ma zna nja ko ji ma se me re raz ličite men tal ne ak tiv no stikan di da ta1. Pi ta nja ko ji ma se traži pre po zna va nje de fi ni ci je.2. Pi ta nja ko ja se od no se na uočava nje uzro ka ili uslo vlje no sti ne kog po stup ka.3. Pi ta nja ko ji ma se traži uočava nje po sle di ca ne ke po ja ve ili ne kog po stup ka.4. Pi ta nja ko ji ma se traži uočava nje su prot no sti.5. Pi ta nja ko ja se od no se na ras po red ili kla si fi ka ci ju.6. Pi ta nja ko ji ma se traži pri me na i raz u me va nje prin ci pa.7. Pi ta nja ko ji ma se traži po zna va nje stručne ter mi no lo gi je.

PRA VIL NI KOM je pred viđeno da kan di dat sa više od 50% tačnih od go vo ra za do vo lja -va kri te ri ju me zah te va po sla u obla sti zna nja i može da učestvu je u da ljem po stup ku oda bi ra.

Test zna nja pri pre ma ru ko vi dlac or ga ni za ci o ne je di ni ce. Vre me pred viđeno za te sti ra nje je od 45 - 60 mi nu ta za vi sno od zah te va rad nog me -

sta i od to ga da li se ko ri sti još ne ka od me to da pro ve re zna nja i ospo so blje no sti ili ne. Testmože da sa drži 25 do 30 pi ta nja.

Pred no sti upo tre be te sto va zna nja u od no su na dru ge teh ni ke pro ve re stručnihzna nja su:

• objek tiv nost oce nji va nja, • br zo i la ko oce nji va nje,• kan di da ti la ko shva ta ju uput stvo za rad,• eko no mičnost i • po u zda nost.Ne do sta ci:• teškoće kod pro na laženja po grešnih od go vo ra, ko ji tre ba da iz gle da ju kao mo -

guće tačni,• za sa sta vlja nje ovih za da ta ka po treb no je utrošiti do sta vre me na i• po sto ji ve ro vat noća slučaj nog označava nja tačnog pred loženog od go vo ra.

3.2.2 Pi sme ni rad i si mu la ci jaOvim me to da ma pro ve ra va se ospo so blje nost kan di da ta ili spo sob nost pri me ne

stručnog zna nja u kon kret noj obla sti, na po slo vi ma u okvi ru upražnje nog rad nog me sta.Oba ob li ka pro ve re pred viđaju ne po sred nu uspešnost u po slu.Ne mo gu da za me ne stan dar di zo va ne te sto ve, već pred sta vljau nji ho vu do pu nu.Pi sme ni rad (esej) po go dan je za rad na me sta na ko ji ma se oba vlja ju ana li tičko

istraživački po slo vi.

10


VO D

IČ

Simulacija uzorka rada je pogodna za poslove na kojima se zahteva rešavanjeproblema – stvralačka upotreba znanja, veština i načina razmišljanja, ili određeni načinponašanja.

Ovaj oblik provere zasniva se na predviđanju budućeg uspeha u poslu na bazipostignuća na tipičnom, najčešće obavljanom ( po složenosti prosečnom) primerku poslana upražnjenom radnom mestu.

Pažlji vim od ređiva njem uzor ka po sla, za sno va nom na ana li zi ko načnog opi sa po -sla, de ter mi nišu se spo sob no sti, zna nja, vešti ne i / ili poželjan način po našanja po treb ni zaob ra du te me, od no sno oba vlja nje uzor ka po sla.

Na pri mer, uzo rak po sla ko ji od kan di da ta zah te va upo tre bu kom pju ter skog soft ve -ra, zah te va od kan di da ta da taj pro blem reši ko ri steći soft ver.

Član kon kurs ne ko mi si je – ru ko vo di lac or ga ni za ci o ne je di ni ce, de fi niše te mu za pi -sme ni rad ili ti pičan uzo rak ra da , »mi ni ja tur nu ko pi ju po sla« u okvi ru po slo va ko ji senajčešće oba vlja ju na upražnje nom rad nom me stu.

Tema pismenog rada, ili uzorak rada (u daljem tekstu - zadatak) treba da pred-stavlja zaokruženu celinu posla ili jednu fazu u okviru posla.

Pri definisanju teme i zadatka, rukovodilac treba da vodi računa o složenosti i teži-ni zadatka, zavisno od vrste radnog mesta.

Vre me iz ra de : 45 - 60 mi nu ta.

11


VO D

IČ

12


VO D

IČ

Br. Kri te ri ju mi Oce na

1.

Stručna za sno va nost (da li se rad za sni va na od go va ra jućim stručnim osno -va ma, mo de li ma, re fe ren ca ma, za kon skim pro pi si ma, ured ba ma,... ili ne)

Pri ob ra di te me, rešenju za dat ka, kan di dat ne na vo di stručne i/ili za -kon ske osno ve ili ih po grešno na vo di 1

Pri ob ra di te me, rešea va nju za dat ka, kan di dat na vo di stručne i/ili za -kon ske osno ve, ali ne sve one ko ji su re le vant ne 2

Pri ob ra di te me, rešava nju za dat ka, kan di dat je na veo sve re le vant nestručne i/ili za kon ske osno ve 3

2.

Ana li tičnost (način na ko ji kan di dat po ve zu je činje ni ce i iz vo di za -ključke)Kan di dat ne po ve zu je činje ni ce i ne iz vo di za ključke na lo gičan i is pra -van način. Po da ci, mi sli i ide je su kon fu zne i ne do sled ne 1

Kan di dat naj većim de lom po ve zu je činje ni ce i iz vo di za ključke na lo gičan i is -pra van način. 2

Kan di dat u pot pu no sti po ve zu je činje ni ce i iz vo di za ključke na lo gičan i is -pra van način 3

3.

Lični, stva ra lački do pri nos u ana li zi po da ta ka i za ključiva nju

Kan di dat ne uno si lični stva ra lački do pri nos u ana li zu po da ta ka, ilirešenje za dat ka, pre pričava te o rij ska stručna zna nja i/ili pro pi se 1

Kan di dat de lom uno si lični stva ra lački do pri nos u ana li zu po da ta ka, ilirešenje za dat ka, a de lom pre pričava te o rij ska stručna zna nja i/ili pro pi se 2

Kan di dat u pot pu no sti uno si lični stva ra lački do pri nos u ana li zu po -da ta ka, od no sno rešenja za dat ka na ba zi stručnih zna nja i pro pi sa 3

4.

5.

Struk tu ra ra da (da li rad ima od go va ra juću struk tu ru: uvod, raz ra du iza ključak)Od go vor na te mu, rešenje za dat ka ne ma ja sno iz raženu po treb nustruk tu ru 1

Od go vor na te mu, rešenje za dat ka uglav nom ima po treb nu struk tu ru 2

Od go vor na te mu, rešenje za dat ka ima ja sno iz raženu po treb nu struk tu ru 3

Po zna va nje po stu pa ka, me to da ra da ( ako rad to zah te va)

Kan di dat uglav nom ne po zna je me to de ra da 1

Kan di dat uglav nom po zna je me to de ra da 2

Kan di dat u pot pu no sti po zna je me to de ra da 3

6.

Kom plet nost, do vršenost ra da / za dat ka

Rad / za da tak ni je kom plet no urađen u za da tom vre me nu 1

Rad / za da tak je de li mično urađen u za da tom vre me nu 2

Rad / za da tak je u pot pu no sti urađen u za da tom vre me nu 3

7. Dru gi kri te ri ju mi ko je od re di kon kurs na ko mi si ja pre ma zah te vi mapo sla :

Pro sečna oce na

Oce nji va nje pi sme nog ra da /si mu la ci jePismeni rad/ za da tak se oce nju je pre ma sle dećim kri te ri ju mi ma: Oce ne se da ju na obra scu u Pri lo gu 2. Značenje oce na pre ma PRAVILNIKU je :• oce na 1- ne za do vo lja va, • oce na 2- de li mično za do vo lja va i • oce na 3 – za do vo lja va.

Iz vođenje pro sečne oce ne : Kan di da tu ko ji do bi je oce nu 1 - ne za do vo lja va, po bi lo kom kri te ri ju mu, u skla du

sa PRA VIL NI KOM, ne računa se pro sečna oce na i kan di dat se is ključuje iz dalj neg po stup -ka oda bi ra.

3.2.3 Po stu pak pro ve re vešti na stan dar di zo va nim te sto vi ma Kan di da ti ma ko ji su uspešno prošli po stu pak pro ve re zna nja ,vrši se pro ve ra vešti -

na lo gičkog i ana li tičkog re zo no va nja, vešti na ko mu ni ka ci je, or ga ni za ci o nih spo sob no sti ivešti na ru ko vođenja.

Ove vešti ne se pro ve ra va ju po seb nim stan dar di zo va nim te sto vi ma spo sob no sti ioso bi na lično sti, odo bre nim od nad ležne stru kov ne or ga ni za ci je; pri me nu te sto va vrše is -ključivo pro fe si o nal ci, u skla du sa ko dek som stru ke i Pravilnikom.

Pri mer / Iz vod iz iz vešta ja: • veštine logičkog i analitičkog rezonovanja, odnosno kognitivna efikasnost je u

granicama očekivanih prosečnih vrednosti;• organizacione sposobnosti u vidu sistematičnosti, analitičnosti i preciznosti u

radu su veoma izražene,...• veštine rukovođenja su razvijene,...Da tum: Te sti ra nje oba vi le(i):

3.2.4 Raz go vorRaz go vor je je dan od naj po pu lar ni jih opštih me to da oda bi ra ka dro va. Ko ri sti se

u više od 98% slučaje va kao osnov na ili oba ve zna me to da u kom bi na ci ji sa dru gim me -to da ma. No vi ja istraživa nja su po ka za la da raz go vor, uko li ko je do bro pri pre mljen istruk tu ri ran, pred sta vlja va ljan i po uz dan me tod pred viđanja uspešno sti u ra du kan di -da ta za po sao.

Raz go vor je PRA VIL NI KOM pred viđen kao oba ve zan ob lik pro ve re ospo so blje no -sti, zna nja i vešti na.

Za uspešno vođenje raz go vo ra pri oda bi ru ka dro va, često ni je do volj no sa moširo ko opšte is ku stvo, vi so ko obra zo va nje i do bro po zna va nje po sla, već i raz u me -va nje ce li ne pro ce sa vođenja raz go vo ra, kao i po se do va nje od go va ra jućih spe ci -f ičnih vešti na. (Vi de ti DO DA TAK VO DIČU). Pri to me, sam pro ces je iz ložen na pe to -sti, po seb no usled pre op te rećeno sti po je di nih čla no va kon kurs nih ko mi si ja re dov -nim oba ve za ma.

Ovaj VODIČ sadrži instrukcije za pripremu, bolje organizovanje i kvalitetnije vođen-je razgovora radi odabira kandidata za izvršilačka radna mesta koji u najvećoj meri zado-voljava zahteve posla na upražnjenom radnom mestu u državnoj upravi.

13


VO D

IČ

Osim to ga, pra vi la da ta u ovom VO DIČU mo gu bi ti, na od ređeni način, od ko ri stiru ko vo di o ci ma pri li kom sva kog ozbilj ni jeg raz go vo ra sa sa rad ni ci ma, pri rešava nja te kućihpro ble ma u ra du, u međuljud skim od no si ma, ili pri li kom oce ne re zul ta ta ra da.

Šta se pod ra zu me va pod raz go vo rom ra di oda bi ra ka dro va ?U ovom VO DIČU raz go vor kao ob lik pro ve re pri oda bi ru ka dro va de fi niše se kao

„Svr sis hod na, spe ci fična ver bal na i ne ver bal na ko mu ni ka ci ja ra di oce nji va nja kan di da ta”Ci lje vi raz go vo ra u po stup ku oda bi ra ka dro va su: • pro ve ra ospo so blje no sti, zna nja i vešti na ko mu ni ka ci je (tačka 3, član 9. PRA VIL NI KA),• pro ce na ko li ko će kan di dat od go va ra ti in ter noj kul tu ri or ga ni za ci je (držav nog or ga na), • pri ku plja nje i oce na po da ta ka o mo ti va ci ji, po našanju i so ci jal nim vešti na ma, (pri-

jatnost, ubedljivost, opšte držanje i izgled, koje se drugim metodama ne mogudobiti na pouzdaniji način),

• test „uživo” emo ci o nal ne sta bil no sti kan di da ta ....

Uslo vi za efek tiv nu pri me nu po stup ka vođenja raz go vo raKa drov ska je di ni ca or ga na i čla no vi kon kurs ne ko mi si je dužni su da obez be de odgo-

varajuće uslove za vođenje efektivnog razgovora, kao što su:• ade kvat no us klađiva nje ter mi na raz go vo ra,• pra vo vre me no po zi va nje kan di da ta,• obez beđivanje od go va ra juće pro sto ri je za vođenje raz go vo ra,• iz be ga va nje pre ko račenja vre me na vođenja raz go vo ra, • iz be ga va nje pre te ra nog za država nja u po je di nim obla sti ma raz go vo ra,• ade kvat na pri pre ma pi ta nja, • ade kvat no vođenje be leški,• priprema članova komisije sa ciljem otklanjanja subjektivnog ocenjivanja i donoše-

nja odluka na osnovu predubeđenja i predrasuda.Do bro struk tu ri ran i do bro is pla ni ran raz go vor će sva ka ko po većati šan se da se iz -

vrši oda bir pra vih ka dro va, a kan di da ti će steći uti sak da se radi o ozbiljnom i objektivnompristupu se lek ci ji, ko ji naj bo lji ma da je šan se, što do pri no si ugle du držav nih or ga na.

Da bi članovi konkursne komisije bili sigurni da će prema kandidatima postupati uskladu sa načelima delovanja državnih službenika,neophodno je poznavanje zakona, ure-dbi i odredaba PRAVILNIKA.

• Pri pri ba vlja nju po da ta ka od kan di da ta, mo ra se vo di ti računa o jed na kom tret -ma nu svih kan di da ta (Jed na ka do stup nost rad nih me sta, član 9. Za ko na održav nim službe ni ci ma) i iz be ga va nju dis kri mi na tiv no sti. Šta se u sve tu sma tradis kri mi na ci jom pri za pošlja va nju da to je u (videti Pri lo g 5).

• In for mi sa nje kan di da ta o rad nom me stu, po ložaju i or ga ni za ci o noj je di ni ci, mo rase od vi ja ti unu tar gra ni ca od ređenih za ko nom i pra vi li ma unu trašnje or ga ni za ci je.

Ce na greške Uspešno vođen raz go vor re zul ti ra iz bo rom pra vog kan di da ta, od no sno kan di da ta

ko ji u naj većoj me ri od go va ra zah te vi ma po sla. Uspešnost vođenja raz go vo ra uključuje i fi nan sij ski aspekt. Ako se na pra vi greška i

oso ba ko ja je iza bra na ne za do vo lji ili ubr zo na pu sti po sao, po nov ni pro ces iz bo ra će znat -no po većati troško ve, a od ra ziće se i na te kuću efek tiv nost u ra du or ga na.

14


VO D

IČ

Po stu pak vođenja raz go vo raPo stu pak vođenja raz go vo ra sadrži sle deće ak tiv no sti ko je se od vi ja ju hro no loškim re dom:• pri pre mu za vođenje raz go vo ra, • us po sta vlja nje od go va ra jućeg kon tak ta sa kan di da tom,• pri ba vlja nje in for ma ci ja o kan di da tu,• da va nje in for ma ci ja kan di da tu,• pri vođenje raz go vo ra za ključku i naj zad,• vred no va nje, oce nji va nje i uvršćiva nje kan di da ta na li stu za iz bor.

Pri pre ma za vođenje raz go vo ra Od go vor nost oso ba ko je vo de raz go vor pri po pu ni rad nih me sta, doživlja va se

raz ličito – ne kad kao teško, a ne kad opet, kao pre više la ko. Si gur no je, međutim jed no,ako se želi uspešan iz bor kan di da ta, od go vor nost li ca ko ja vo de raz go vor mo ra se shva -ti ti ozbilj no i to ne sa mo to kom pro ce sa vođenja raz go vo ra, već i pre nje go vog počet ka,tačni je od mo men ta ka da je odo bre na po pu na upražnje nog rad nog me sta.

Možete li da nađete se be u sle dećim si tu a ci ja ma?• Za do volj ni ste to kom raz go vo ra, ali na kra ju, zna te ma lo o stvar nim spo sob no -

sti ma i vešti na ma kan di da ta za po sao• Pra vi te pret po stav ke o lično sti kan di da ta i nje go voj ospo so blje no sti • Ne ma te do volj no pi ta nja za kan di da ta• Dešava vam se da ne možete da na pra vi te raz li ku između kan di da ta• Mi sli te da bi svi kan di da ti mo gli bi ti pri lično ne a de kvat ni• Osećate na pe tost to kom ce log pro ce sa raz go vo ra• Ni ste spo sob ni da od lučite ko me da po nu di te po sao

Da bi ste iz be gli ova kve si tu a ci je, po treb na vam je, na pr vom me stu - do bra pri pre ma.

Or ga ni za ci o ne pri pre meOve pri pre me vrši ka drov ska je di ni ca or ga na u sa rad nji sa Službom za upra vlja nje

ka dro vi ma i čla no vi ma kon kurs ne ko mi si je.

Pri pre ma pro sto ri je za vođenje raz go vo ra Naj po god ni ja pro sto ri ja za vođenje raz go vo ra je „ti pična” rad na kan ce la ri ja. U

pro sto ri ji u ko joj se vo di raz go vor sa kan di da ti ma ne mo gu bi ti pri sut ne dru ge oso beko je ni su u ne po sred noj ve zi sa iz bo rom kan di da ta.

Po bri ni te se da sto li ce bu du udob ne, na pra vi te pri jat nu at mos fe ru i se di te po redkan di da ta i pre ko pu ta nje ga.

Ko i ka ko vo di be leške?Sva ki član ko mi si je vo di svo je be leške na pred viđenom pro sto ru za od go vo re is pod pri -

pre mlje nih pi ta nja. Treba beležiti samo ključne podatke, označene ključnim rečima, da se ne biizgubio kontakt sa kandidatom. Beleške se mogu dopuniti , odmah po završenom razgovoru.

Sa rad nik iz ka drov ske je di ni ce or ga na vo di za pi snik o ce lom to ku vođenja raz go vo ra i re -zul ta ti ma oce na čla no va ko mi si je za sva kog kan di da ta. Be leške se vo de ručno ili na računa ru.

Raz go vor može tra ja ti naj više 1 sat.

15


VO D

IČ

Da li ima još nešto što vam je neo p hod no to kom vođenja raz go vo ra?Pro ve ri te da li ima te opre mu ko ja vam je po treb na za rad u to ku raz go vo ra. Po -

treb ni su vam pa pir i olov ka i obra sci za upi si va nje od go vo ra i oce na. Možda će vam bi -ti po tre ban pod set nik sa po da ci ma o držav nom or ga nu.

Imaj te pred so bom, ko načni opis po sla, zah te ve pre ma iz vršio cu, pri ja ve kan di -da ta, tekst kon kur sa i spi sak kan di da ta sa ko ji ma tre ba oba vi ti raz go vor.

Pri pre ma pi ta nja Po la zna tačka Čla no vi ko mi si je pri pre ma ju pi ta nja za kan di da te na osno vu: • ana li ze utvrđenih zah te va pre ma iz vršio cu (Obra zac u Pri lo gu 1.)• pažlji vog pre gle da i ana li ze po da ta ka iz pri ja ve kan di da ta na kon kurs.

Pri tom se uzi ma u ob zir činje ni ca da li se pro ve ra va ju kan di da ti za iz vršilačka rad -na me sta ili za po ložaje.

Ko ja pi ta nja tre ba pri pre mi ti ?Uspešna priprema za razgovor zahteva da imate plan pripremljenih pitanja.

Pitanja treba da budu dizajnirana tako da vam pomognu da otkrijete informacije uskladu sa zahtevima posla, i istovremeno, da omoguće kandidatu da pokaže sve svoje veš-tine, sposobnosti, znanja i sklonosti.

Ako se proverava osposobljenost i znanje putem simulacije tipičnog uzoka rada, trebase pridržavati instrukcija iz ovog VODIČA i prilagoditi uputstva i pitanja usmenoj proveri.

Struk tu ra pi ta nja Struk tu ra pi ta nja je važna. Ako su pi ta nja po sta vlje na u ne po ve za nim se kven ca ma,

kan di dat će bi ti pod ten zi jom, kon fu zan, ili će mu bi ti do sad no. Pi ta nja se gru pišu po te -ma ma. Po pra vi lu, re do sled pi ta nja je sle deći:

• bi o graf ski po da ci (lični podaci),• re dov no i do dat no obra zo va nje i obu ka,• rad no is ku stvo,• zna nja i vešti ne,• lične ka rak te ri sti ke, vešti ne ko mu ni ci ra nja i in ter per so nal ne vešti ne,• mo ti va ci ja i in te re so va nja i • osta li važni zah te vi.

Struk tu ra te mat skih obla sti za vi si od to ga, da li je u pi ta nju po pu na iz vršilačkih rad -nih me sta ili po ložaja, kao i od osta lih, pret hod no pri ku plje nih po da ta ka o kan di da tu.

(U Pri lo gu 6.ovog VO DIČA da ti su pri me ri ka ko se mo gu po sta vlja ti pi ta nja, da bise do bi li što ja sni ji i po u zda ni ji od go vo ri).

Za pam ti te: Tip lično sti ko ju vi ne želi te, želi da se pred sta vi kao tip lično sti ko ju želi te !

Za to te melj no pro ce ni te po dat ke iz pri ja ve i utvr di te ko li ko sva ki kan di dat od go va -ra po kva li te tu po tre ba ma po sla. Pro ve ri te:

16


VO D

IČ

• kon zi stent nost u za pošlja va nju. Analizirajte, na primer, evidenciju profesion-alne karijere iz prijave. Proverite da li postoje neke neobjašnjene prazninemeđu datumima? Ako je tako, morate utvrditi šta je kandidat radio u tim vre-menskim razmacima;

• po du dar nost kva li fi ka ci ja sa da tu mom ka da su do bi je ne i• sta bil nost za po sle no sti na po slo vi ma sličnim po slu za ko je se traži kan di dat.

Pri pre mi te pi ta nja za ovu pro ve ru.Čla no vi kon kurs ne ko mi si je pri pre ma ju pi ta nja u de lo kru gu svo je naj veće kom pe -

tent no sti: • ne po sred ni ru ko vo di lac organizacione je di ni ce pri pre ma: pi ta nja u ve zi sa pro ve -

rom stručne ospo so blje no sti, zna nja i vešti na ve za nih za rad; to može bi ti i si mu -la ci ja ti pičnog uzor ka ra da,

• član ko mi si je iz Službe za upra vlja nje ka dro vi ma: pi ta nja ve za na za in ter -per so nal ne vešti ne, mo ti va ci ju, ka rak te ri sti ke po našanja...,

• član ko mi si je iz ka drov ske je di ni ce or ga na – osta la re le vant na pi ta nja.

Po red sva kog pi ta nja tre ba pred vi de ti dovoljno pro stora za upi si va nje od go vo ra.Pri mer stan dard ne for me pri pre me pi ta nja u dat je u Pri lo gu 3. Pri tom se struk tu -

ra pi ta nja i način po sta vlja nja pri la gođava ju zah te vi ma kon kret nog rad nog me sta.Čla no vi kon kurs ne ko mi si je dužni su da načel no upo zna ju jed ni dru ge, ko ji od go -

vo ri na sva ko po sta vlje no pi ta nje će se sma tra ti po zi tiv nim i ka ko će se vred no va ti.

Us po sta vlja nje od go va ra jućeg od no sa sa kan di da tomU po zi tiv noj at mos fe ri, ko ja pod ra zu me va uza jam no pošto va nje, od kan di da ta

se može do bi ti više po u zda nih in for ma ci ja. Usled ja ke mo ti va ci je da do bi je po sao, kan -di dat može osećati ne si gur nost, strah i raz vi ti ot por pre ma raz go vo ru. Za to je po treb noda se čla no vi kon kurs ne ko mi si je po tru de da:

• kan di da tu bu de pri jat no• po kažu istin sko in te re so va nje za kan di da ta• u ko mu ni ka ci ji pod stiču kan di da ta - sta vom, gla som i ma ni ri ma.To podrazumeva , poslovan, pozitivan odnos, normalan kontakt očima, prijatan ton

glasa. Odgovore kandidata treba prihvatati neutralno, sa potpunom samokontrolom emoci-ja i izraza lica; ne ispoljavati ni odobravanje, ni negiranje, ni čuđenje, slaganje, ili neslaganje.

Vođenje raz go vo ra Pri ba vlja nje in for ma ci ja o kan di da tu Ključni ele me nat vođenja raz go vo ra je pri ba vlja nje in for ma ci ja o kan di da tu. Ako na

kra ju raz go vo ra ne možete uspešno da iz dvo ji te neo p hod ne in for ma ci je o kan di da tu, on da jeraz go vor vođen po grešno. Ali to ni je uvek la ko po stići za sve aspek te i ka rak te ri sti ke lično sti.

Otežava juća okol nost ko ja se uvek mo ra ima ti na umu, je ta što će kan di da ti is ko ri sti -ti sve načine da se pred sta ve u naj bo ljem sve tlu, što ne mo ra nužno da od go va ra re al no sti.

Vođenje raz go vo ra – »iz vlačenje in for ma ci ja« ko je su ra zu mlji ve, re le vant ne i uka zu -ju na ka rakte ri sti ke ko je se traže od kan di da ta, najpre zahteva da se čla no vi kon kurs ne ko -mi si je drže re do sle da u po sta vlja nju pri pre mlje nih pi ta nja.

17


VO D

IČ

To kon kret no znači:• po sta vljaj te pi ta nja pre ma pred viđenom re do sle du;• pro ve ra vaj te (for mu lišite od go vor svo jim rečima i tražite od kan di da ta po tvr du, is -

prav ku... („ Da li sam vas do bro raz u meo (la); re kli ste ”...);• slušaj te pažlji vo, reči, ton gla sa;• raz mišljaj te šta rečeno znači;• po sma traj te oso bu (ka ko je obučena, ko je ma ni re ima, ko je ge sto ve i iz raz li ca

ima - go vor te la);• be ležite uti ske na pri pre mlje nom obra scu.

Raz go vor počinje pred sed nik kon kurs ne ko mi si je ta ko što: • lju ba zno po zdra vlja kan di da ta, pred sta vlja čla no ve ko mi si je i se be, a po tom• iz no si re do sled raz go vo ra.

Uvod na rečeni ca može bi ti:„Pažljivo smo pročitali vašu prijavu. Sada bi smožele li da čuje mo nešto više o va ma, za tim ćemo mi reći Va ma ne ke pod tke o rad nomme stu i or ga nu u ko jem ste kon ku ri sa li i na kra ju - od go va raćemo na vaša pi ta nja.Raz go vor može da tra je naj više je dan sat”.

Pri stup raz go vo ru, struk tu ra i sa držaj raz go vo ra pri me nju ju se je din stve no i kon zi -stent no na sve kan di da te.

Svim kan di da ti ma se po sta vlja ju ista ili ve o ma slična pi ta nja, uz ra zum na pri la -gođava nja.

Kan di da ti ma se obez beđuje vre me da raz mi sle o od go vo ru ili „pre dah nu” u vre me -nu pred viđenom za raz go vor.

Da va nje in for ma ci ja kan di da tuKan di da ti ta kođe po sma tra ju čla no ve ko mi si je. Pr vu in for ma ci ju o or ga ni za ci ji,

kan di da ti do bi ja ju od čla no va kon kurs ne ko mi si je.Kan di da ti ima ju po tre bu da do bi ju što pot pu ni je in for ma ci je o po slu i or ga ni za ci ji

ko ja nu di za po sle nje. Po treb no je da ove in for ma ci je bu du da te ta ko, da kan di dat ne bu deza ve den im pre s i jom o po slu, ulo gom ili sta tu som.

Da va nje in for ma ci ja i ob jašnje nja kan di da ti ma o po slu na ja san i ne dvo smi slennačin vrši pred sed nik ko mi si je (ru ko vo di lac organizacione je di ni ce u ko joj se vrši po pu narad nog me sta). Po treb no je da se:

• opišu ak tu el ne i bu duće mo gućno sti i dužnosti ve za ne za po sao (po zi ci ja, vi si naza ra de, način oce ni va nja, mo gućnost na pre do va nja, in ter na pra vi la, od go vor no -sti i očeki va nja od kan di da ta ...);

• pred sta ve po zi tiv ne ka rak te ri sti ke or ga ni za ci je (vizija („gde smo sada, a gdeželimo da budemo“) misija, planovi,...);

• da ju od go vo ri na pi ta nja kan di da ta.

Na kra ju ovog de la raz go vo ra tre ba po stići međusob nu usa glašenost mo gućno sti iočeki va nja između kan di da ta i or ga ni za ci je, ko ja pred sta vlja osno vu za bu duće od no se ipo našanje kan di da ta ko ji bu de pri mljen.

18


VO D

IČ

Pri vođenje raz go vo ra za ključku:• re zi mi raj te in for ma ci je • ako ima po tre be, raz jašnja vaj te od go vo re • pred vi di te šta ćete reći kan di da tu na kra ju • ob ja sni te šta sle di na kon za vršenog raz go vo ra i • za hva li te se kan di da tu na raz go vo ru.Vred no va nje usme nih od go vo ra kan di da ta Čla no vi ko mi si je: • tu mače po dat ke ko je su pri ku plje ni od kan di da ta to kom raz go vo ra i • re al no oce nju ju značenje do bi je nih in for ma ci ja po re deći ih sa značajem kri te ri ju -

ma /zah te va po sla.• Oce ne se da ju na obra scu iz Pri lo ga 4 ovog VO DIČA.

Sva ki član kon kurs ne ko mi si je, ne za vi sno, vred nu je od go vo re kan di da ta oce na maod 1-3 (član 15. PRA VIL NI KA)

Po ređenje kan di da taNa ba zi oce na čla no va kon kurs ne ko mi si je i da tih pro sečnih oce na po pu nja va se

obra zac iz Pri lo ga 8. ovog VO DIČA, za sve učesni ke kon kur sa. Pro sečna oce na se računa u skla du sa od red ba ma čla na 15. PRA VIL NI KA. Ovaj

obra zac pred sta vlja pri log Za pi sni ku ko ji se vo di o ce li ni po stup ka oda bi ra kan di da ta poras pi sa nom kon kur su.

Pre gled pruža po treb ne in for ma ci je za uvršćiva nje kan di da ta na li stu za iz bor.

3.3 Uvršćiva nje kan di da ta na li stu za iz bor

Uvršćiva nje kan di da ta na li stu za iz bor vrši se u skla du sa od red ba ma čla na 16. i 17.PRA VIL NI KA.

Ceo po stu pak pro ve re – od utvrđiva nja zah te va pre ma iz vršio cu, do uvršćiva nja nali stu za iz bor, po re do sle du , dat je u pri lo zi ma 9. i 10.

19


VO D

IČ

4.PRAĆENJE EFE KA TA PRI ME NE PO STU PA KA PRO VE RE

Una pređenje po stu pa ka oda bi ra ka dro va u držav noj upra vi za sni va se na praćenjuefek tiv no sti sva kog po stup ka u od ređenom vre men skom pe ri o du. To znači upo ređiva njepo da ta ka o pro ve ri zah te va pre ma iz vršio cu u po stup ku oda bi ra ka dro va sa od go va ra jućimre zul ta ti ma oce nji va nja držav nih službe ni ka. Dru gim rečima , pro ve ra va se ko li ko se sva kimpo stup kom oda bi ra ka dro va pred viđa stvar na uspešnost držav nog službe ni ka u ra du.

Pri me ra ra di, ako je kan di dat u po stup ku oda bi ra ka dro va na pi sme nom ra du/si -mu la ci ji, na kri te ri ju mu » stvara lački do pri nos« do bio oce nu 3, tre ba pro ve ri ti da li je i ka -sni je u ra du, na me ri lu »stva ra lačka spo sob nost«, do bio vi so ke oce ne ili ne.

Praćenje se za sni va na sle dećim ak tiv no sti ma: • for mi ra nju ba ze po da ta ka do bi je nih u po stup ci ma oda bi ra ka dro va za one kan -

di da te ko ji su pri mlje ni i • utvrđiva nje po ve za no sti (od go va ra jućim sta ti stičkim me to da ma) između re zul ta -

ta u po stup ku oda bi ra kan di da ta i onih do bi je nih oce nji va njem.

Na osno vu re zul ta ta sta ti stičke ob ra de stiču se uslo vi za:• oce nu va lja no sti po je di nih ob li ka pro ve re kao i načina nji ho ve pri me ne i • pred u zi ma nje ko rek tiv nih me ra.

Praćenje efektivnosti načina provere u postupku odabira kadrova, uključuje iistraživanje o faktorima i uslovima za uspešan rad u organizacionom ambijentu , u ovomslučaju - državnoj upravi.

Na taj način bi se stvarali uslovi da odabrani, uspešni kandidati budu kasnije iuspešni državni službenici.

20


VO D

IČ

5.PRILOZIPri log 1

Da tum Pred sed nik Kon kurs ne ko mi si je

21


VO D

IČ

Obr s/1

ZAH TE VI PRE MA IZ VRŠIO CU

Org. ce li na: .......................................................................................................................

Upražnje no rad no me sto: ..................................................................................................

Kon kurs: in ter ni/ jav ni ..................................................... ................................................ Gde je ob ja vljen Da tum ob ja ve

Zah te vi po sla pre ma iz vršio cu - kri te ri ju mi Pri mer:

Značajzah te va/rang

Ob likpro ve re Ko men tar

Stručne ospo so blje no sti (Spo sob no stikan di da ta za rad na rad nom me stu)Pri me na zna nja u re a li za ci ji po sla, uključujući ioso bi ne i spo sob no sti ko je uspešan rad zah te va:

Zna njaPo zna va nje obla sti iz de lo kru ga or ga na

Stručna zna nja iz obla sti ra da na rad nom me stu

Po zna va nje pra va EU

Zna nje stra nog je zi ka

Vešti neLo gičko i ana li tičko re zo no va nje

Ko mu ni ka tiv nost

Or ga ni za ci o ne spo sob no sti

Vešti na ru ko vođenja

Vešti na ra da na računa ru

Mo ti va ci jaPo našanje

Osta li zah te vi

Pri log 2

Da tum Član Kon kurs ne ko mi si je

22


VO D

IČ

Obr s/2OCE NA PI SME NOG RA DA / SI MU LA CI JEOrg. ce li na: .....................................................................................................................................

Upražnje no rad no me sto: ..............................................................................................................

Kon kurs: in ter ni/ jav ni ............................................................... ................................................... Gde je ob ja vljen Da tum ob ja ve

Kan di dat: ........................................................................................................................................

Te ma ra da / za da tak: .....................................................................................................................

Kri te ri ju mi za oce nji va nje Oce na

1.

Stručna za sno va nost ( da li se rad za sni va na od go va ra jućim stručnim osno va -ma, mo de li ma, re fe ren ca ma, za kon skim pro pi si ma, ured ba ma ... ili ne)Pri ob ra di te me, rešenju za dat ka, kan di dat ne na vo di stručne i/ili za kon skeosno ve ili ih po grešno na vo di 1

Pri ob ra di te me, rešenju za dat ka, kan di dat na vo di stručne i/ili za kon ske osno veali ne sve ko ji su re le vant ne 2

Pri ob ra di te me, rešenja za dat ka kan di dat je na veo sve re le vant ne stručne i/ili za kon ske osno ve 3

2.

Ana li tičnost ( način na ko ji kan di dat po ve zu je činje ni ce i iz vo di za ključke)Kan di dat ne po ve zu je činje ni ce i ne iz vo di za ključke na lo gički is pra van načinPo da ci, mi sli i ide je su kon fu zni i ne do sled ni 1

Kan di dat naj većim de lom po ve zu je činje ni ce i iz vo di za ključke na lo gički is pra van način 2Kan di dat u pot pu no sti po ve zu je činje ni ce i iz vo di za ključke na lo gički is pra van način 3

3.

Stva ralčki do pri nos u ana li zi po da ta ka i za ključiva njuKan di dat ne uno si lični stva ra lački do pri nos u ana li zu po da ta ka, ili rešenje za -dat ka, pre pričava te o rij ska stručna zna nja i/ili pro pi se 1

Kan di dat de lom uno si lični stva ra lački do pri nos u ana li zu po da ta ka, ili rešenjeza dat ka, a de lom pre pričava te o rij ska stručna zna nja i/ili pro pi se 2

Kan di dat u pot pu no sti uno si lični stva ra lački do pri nos u ana li zu po da ta ka , od -no sno rešenja za dat ka na ba zi stručnih zna nja i pro pi sa 3

4.

Struk tu ra ra da (da li rad ima od go va ra juću struk tu ru: uvod, raz ra du i za ključak)Od go vor na te mu - rešenje za dat ka ne ma ja sno iz raženu po treb nu struk tu ru 1Od go vor na te mu - rešenje za dat ka uglav nom ima po treb nu struk tu ru 2Od go vor na te mu - rešenje za dat ka ima ja sno iz raženu po treb nu struk tu ru 3Po zna va nje po stu pa ka, me to da ra da ( ako rad to zah te va)Kan di dat uglav nom ne po zna je me to de ra da 1Kan di dat uglav nom po zna je me to de ra da 2Kan di dat u pot pu no sti po zna je me to de ra da 3

5.

Kom plet nost, do vršenost ra da / za dat kaRad / za da tak ni je kom plet no urađen u za da tom vre me nu 1Rad / za da tak je de li mično urađen u za da tom vre me nu 2Rad / za da tak je u pot pu no sti urađen u za da tom vre me nu 3Dru gi kri te ri ju mi:

Pro sečna oce na

Pri log 3

23


VO D

IČ

Obr s/3

LI STA PI TA NJA ZA VOĐENJE RAZ GO VO RAOrg. ce li na: ...................................................................................................................................

Upražnje no rad no me sto: ............................................................................................................

Kon kurs: in ter ni/ jav ni ............................................................. .................................................. Gde je ob ja vljen Da tum ob ja ve

Zah te vi po sla pre ma iz vršio cu - kri te ri ju mi Pri mer:

Značaj zah te va /rang

Od go vo ri / Be -leške

Bi o graf ski / per so nal ni po da ci /Pri me ri/Pi ta nja:

1. „Vašu pri ja vu/ bi o gra fi ju / CV smo pažlji vo pročita -li, ali bi bi lo do bro da nam kažete nešto više o“:

2.

3.

Re dov no obra zo va njeAko je po treb no, pro ve ri ti da tu me i me sta gde sustečene di plo meDo dat no obra zo va nje i obu kaKo je do dat no obra zo va nje ima kan di dat, gde ga jeste kao, ko li ko je to bi lo u funk ci ji oba vlja nja ta -dašnjeg po sla, ko li ko je u funk ci ji oba vlja nja po sla zako ji kon ku riše.Šta mi sli, ko je do dat no obra zo va nje, obu ka bi mu bi lijoš po treb ni za uspešan rad na po slu za ko ji kon ku riše.Stručne ospo so blje no sti i zna nja (Spo sob no sti kan -di da ta za rad na rad nom me stu)Rad no is ku stvoAko je po treb no, pro ve ri ti da tu me, me sta i po zi ci je ukre ta nju rad ne ka ri je re, mo ti ve i raz lo ge za pro me nuza po sle nja i po zi ci ja, pa u ze u ka ri je ri , ako ih ima. Po sta vi ti pi ta nja o to me ko ji je po sao kan di da tu bionaj više / naj ma nje za ni mljiv i zašto; šta kan di datsma tra svo jim naj većim uspe si ma / ne u spe si ma uka ri je ri.Pro ve ra ak tu el ne ospo so blje no sti i zna njaZašto kan di dat mi sli da bi bio uspešan u po slu za ko -ji kon ku riše; ko jim zna nji ma, is ku stvi ma, vešti na maras po laže ko ji bi do pri ne li tom uspe hu.

Za da va nje kon kret nog za dat ka/ si mu la ci ja: Ka da bi ste do bi li za da tak «X», ka ko bi ste ga rešili,ko jim re dom, šta vam je sve za to po treb no.(Za da tak se može pri pre mi ti i u pi sme noj for mi, aod kan di da ta za tražiti da usme no pod ne se iz veštajka ko bi ga rešio).

Po zna va nje obla sti iz de lo kru ga or ga na Šta zna te o... ? Da li po zna je te ...?Stručna zna nja iz obla sti ra da na rad nom me stuKa ko bi ste ... ? Šta bi ste ... ?

Da tum Član / Pred sed nik Kon kurs ne ko mi si je

24


VO D

IČ

Po zna va nje pra va EU

Zna nje stra nog je zi kaKa ko kan di dat oce nju je svo je zna nje stra nog je zi -ka – go vor, pi sa nje, raz u me va nje.(za rad na me sta gde je ovaj zah tev po seb noznačajan, pro ve ru vrši kom pe tent na oso ba/in sti -tu ci ja).

Vešti ne

Lo gičko i ana li tičko re zo no va njePra ti se i pro ve ra va to kom ce log raz go vo ra, ka kokan di dat raz mišlja i za ključuje.

Ko mu ni ka tiv nostPra ti se i pro ve ra va to kom ce log raz go vo ra - ko li kose kan di dat tečno iz ražava, da li raz u me pi ta nja,da li pažlji vo sluša, da li pro ve ra va značenje, da lipre ki da vo di te lja pri po sta vlja nju pi ta nja i „žuri“sa od go vo rom.

Or ga ni za ci o ne spo sob no stiZa tražiti kon kre tan pri mer na sa dašnjem po slugde se traže ak tiv no sti or ga ni zo va nja; šta kan di -dat ra di u si tu a ci ji ka da oseća da je pre op te -rećen po slom; šta ra di ka da je pri ti snut ro ko vi -ma; ka ko za da je /pri ma za da tak - o ko jim sveele men ti ma vo di računa.

Vešti na ru ko vođenja(Uključuje po se do va nje pret hod ne 3 vešti ne)Po sta vi ti pi ta nje ka ko bi kan di da ta kao ru ko vo di -o ca opi sao nje gov naj bo lji / naj lošiji sa rad nik izašto; za tražiti od kan di da ta da na ve de kon kre -tan pri mer ka da je:• uspešno / ne us pešno po sta vljao ci lje ve svo je org.

je di ni ce • uspešno / ne us pešno mo ti vi sao sa rad ni ke• uspešno / ne us pešno de le gi rao za dat ke • uspešno / ne us pešno vršio kon tro lu ra da• uspešno/ne us pešno rešavao kon flik te(Traže se krat ki, suštin ski od go vo ri u ne ko li korečeni ca)

In ter per so nal ne vešti ne(Uključuju po se do va nje pret hod ne 3 vešti ne zaiz vršio ce i vešti nu ru ko vođenja za ru ko vo di o ce)

Mo ti va ci jaPo našanjeOso bi ne lično sti Pi ta nja u ve zi sa ovim zah te vi ma pri pre ma člankon kurs ne ko mi si je, kom pe tent ni stručnjak izSlužbe za upra vlja nje ka dro vi maVešti na ra da na računa ruU ko jim pro gra mi ma na računa ru kan di dat znada ra di ( di rekt na pro ve ra, ako je zah tev po seb -no značajan)Osta li zah te vi

Pri log 4

Da tum Član Kon kurs ne ko mi si je

25


VO D

IČ

Obr s/4OCE NJI VA NJE KAN DI DA TA NA OSNO VU RAZ GO VO RA

Org. ce li na: ....................................................................................................................................

Upražnje no rad no me sto: ..............................................................................................................

Kon kurs: in ter ni/ jav ni .............................................................. ................................................... Gde je ob ja vljen Da tum ob ja ve

Kan di dat: ........................................................................................................................................

Zah te vi po sla pre ma iz vršio cu - kri te ri ju mi Značajzah te va/rang

Ocenekandidata Ko men tar

1 2 3 pros.ocena

Stručne ospo so blje no sti(Spo sob no sti kan di da ta za rad na rad nomme stu) Pri me na zna nja u re a li za ci ji po sla,uključujući i oso bi ne i spo sob no sti ko jeuspešan rad zah te va

Zna njaPo zna va nje o bla sti iz de lo kru ga or ga na Stručna zna nja iz obla sti ra da na rad nomme stuPo zna va nje pra va EU

Vešti neKo mu ni ka tiv nostOr ga ni za ci o ne spo sob no stiVešti na ru ko vođenja

Po našanje

Mo ti va ci ja

Pri log 5

DIS KRI MI NA TOR NA PI TA NJA

U razvijenim zemljama zapadnog sveta i prema direktivama EU, diskriminatornim pitan-jima pri zapošljavanju smatraju se:

• pol• invaliditet• bračni satatus• rasa• religija • godine starosti

U praksi to znači da treba izbegavati pitanja: • gde ste rođeni?• datum rođenja• imate li porodicu?• da li ste trudni ili da li nameravate da zasnujete porodicu?• govorite li neki strani jezik?• planirate li brak?• praznujete li neke religiozne praznike?• da li, s obzirom na vaše fizičke karakteristike, smatrate da možete obavljati ovaj

posao?• da li ste hapšeni?

Jednakost posmatrana na ovaj način nije uvek ostvarljiva ni u razvijenim zemljama. Ipak,potrebno je znati šta se smatra pod diskriminacijom u zapošljavanju, prvenstveno u EU.Posebni zahtevi radnog mesta, mogu se pribaviti drugim metodama , a ne intervjuom

26


VO D

IČ

Pri log 6

27


VO D

IČ

TI PO VI PI TA NJA I PRI ME RI UPO TRE BE

Tip pi ta nja Upo tre ba Pri me ri

Otvo re naČesto sa drže: ko, šta, gde,ka da, zašto, ka ko

Da je te kan di da tu daotvo re no go vo ri o te mi

• Ka ko ćete po stu pa ti sako le ga ma ko ji mo gu bi tisklo ni kon flik ti ma?

• Zašto mi sli te da ćete bi tiuspešni u ovom po slu?

Za tvo re naČesto počinju sa: zna te li, da li bi ste, da lihoćete, da li želi te

Do laženje do spe ci fičnih činje ni ca

• Zna te li da ra di te u Co relpro gra mu?

IstraživačkaRe ci te mi više de ta lja o...

Pro ve ra du bi ne zna nja kan di da ta

• Šta ste mi sli li u ve zi satim?

Hi po te tičkaPi ta nja o nečemu što se ni je stvar no de si lo

Pro ve ra mo guće re ak ci je naspe ci fične si tu a ci je.Može se ko ri sti ti ka da suis ku stva kan di da ta ogra -ničena

• Ako bi ste se sre li sa agre -siv nom stran kom, šta bi -ste ura di li?

U ve zi sa po našanjem Pi ta se, ka ko se ne kopo naša u od ređenoj si tu a ci ji

Šta će ne ko da ura di u od ređenoj si tu a ci ji;ka kve ide je ima za po -našanje u bu dućoj si tu a ci ji

• Re ci te mi nešto o to mešta ra di te ka da tre ba damo ti višete vaše sa rad ni ke?

• Ka ko po stu pa te ka da vasru ko vo di lac, po vašemmišlje nju, neo prav da nokri ti ku je?

Pi ta nja ko ja traže raz mišlja nje i pro ve ruPro ve ra šta je rečeno

Ospo so blja va vas za kon tro lu i raz u me va nje

• Da li to što ste mi re kliznači da...

PI TA NJA KO JI MA SE NE DO BI JA JU PO TREB NE, KON KRET NE IN FOR MA CI JEVišestru ka pi ta nja Jed no značan od go vor ni je

mo guć• Ko je aspek te svog po sla

vo li te i zašto i ka ko ćeteuna pre di ti svoj po sao?

Opšta pi ta nja Da ju se opšir ni „uvi je ni” ili pred vi dlji vi od go vo ri

• Šta mi sli te o di sci pli ni ura du službe ni ka?

• Bo lje je: Ka ko bi ste ne ko -me sta vi li pri med bu naučesta lo za kašnja va nje napo sao, daj te mi kon kre -tan pri mer!

Pi ta nja ko ja na vo de na od -go vor

Do bićete poželjan, a ne iskren od go vor

• Zar ne mi sli te da je po -grešno da ti pri med buslužbe ni ku pred nje go vimko le ga ma?

• Da li uvek pro ve ra va tepo dat ke, pre ne go štodo ne se te za ključak?

Pri log 7

NE VER BAL NI ZNA CIU ra znim pri ručni ci ma se mo gu pro naći in struk ci je ka ko da pro tu mačite po je di ne sig na lego vo ra te la. Ov de je dat ta kav je dan pre gled. Može bi ti ko ri stan, kao do dat ni kri te ri jumpri pro ce ni po našanja i ka rak ter nih cr ta.

• pre kršte ne no ge i ru ke - vaše ide je ne na i la ze na otvo ren pri jem• ne mi ran po gled - za bri nu tost ili ne do volj no sa mo po u zda nje• po gled na go re, le vo - raz mišlja ka ko da vas nad mu dri, možda laže • pre mešta nje no ge na no gu, grčenje i sku plja nje no gu, uka zu je na ne si gur nost i

možda ne i sti ni tost iz la ga nja• do di ri va nje stra ne no sa, do di ri va nje oka, tap ka nje pr sti ma, li za nje usa na, cr ve nje -

nje, zno je nje, drh ta nje gla sa, igra nje olov kom, su zna ci ko ji uka zu ju na oprez upo gle du isti ni to sti is ka za

• po gled na go re, de sno - pi ta se, po kušava nešto da smi sli, rešava pro blem• ru ke na stru ku ili na ku ko vi ma - sa mo u ve ren, sko ro aro gan tan, iza zo van• sa ko za kopčan - for ma lan od nos• sa ko ot kopčan - otvo ren ne for ma lan od nos• na gi nja nje una zad, sa ru ka ma iz nad gla ve - pro ce nju je, skep tičan je • po gled pre ko naočara - pro ce nju je, skep tičan je • otvo re ne šake, dla no vi na do le - zah te va nešto• mli ta vo držanje - ne ce ni se be • osmeh - pri jat no mu je, oseća za do volj stvo,...

28


VO D

IČ

29


VO D

IČ

Pri lo

g 8

Da t

umPr

ed se

d nik

Kon

kurs

ne k

o mi s

i je

Obr

s/5

OC

E NJI V

A N

JE K

AN

DI D

A TA

NA

OSN

O VU

RA

Z GO

VO R

AO

rg. c

e li n

a:...

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

..

Upr

ažnj

e no

rad n

o m

e sto

:....

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

....

Kon k

urs:

in te

r ni/

jav n

i.....

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

. ...

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

...

Gde

je o

b ja v

ljen

Da t

um o

b ja v

e

Kan

di da

t:...

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

......

.....

Oce

ne k

an di

da ta

Kri

te ri

ju m

iSt

ručn

a os

po so

blje

nost

Zna n

jaVe

šti n

ePo

naša

nje

Mo t

i va c

i jaPr

o seč

naoc

e na

kan d

i da t

aO

b lik

pro

ve re

Pis.

te m

a/si

mu l

a ci ja

Raz

go vo

rTe

st z

na nj

aR

az go

vor

Stan

dar d

iz.

te st

o vi

Raz

go vo

rR

az go

vor

Raz

go vo

r

Nač

in v

red

no va

nja

Za do

vo lja

vaPr

os. o

ce na

Za d

o vo l

ja va

Pr

os. o

ce na

Za d

o vo l

ja va

Pr

os. o

ce na

Pr

os. o

ce na

Pr

os. o

ce na

Ime

i pre

zi m

eka

n di d

a ta

1. 2. 3. 4. 5.

30


VO D

IČ

Pri log 9

RE DO SLED PRO VE RE STRUČNE OSPO SO BLJE NO STI, ZNA NJA I VEŠTI NA PRI PO PU NJA VA NJU IZ VRŠILAČKIH RAD NIH ME STA

Analiza konačnogopisa posla

Utvrđivanje zahteva premaizvršiocu

Provera osposobljenosti i znanjaTestovi znanja ili/i pismena tema/ simulacija

Provera veština standardizovanim testovima

Razgovor

Uvršćivanje kandidata nalistu za izbor

NZ Z

NZ Z

NZ Z

NZ Z

Predselekcija – upoređivanje podataka izprijave kandidata sa formalnim zahtevima

31


VO D

IČ

Pri log 10

RE DO SLED PRO VE RE STRUČNE OSPO SO BLJE NO STIZNA NJA I VEŠTI NA ZA PO PU NJA VA NJE PO LOŽAJA

Analiza konačnogopisa posla

Utvrđivanje zahteva premaizvršiocu

Vrednovanje sadržine prijave za konkurs

Provera znanja i veština razgovorom

Provera veština standardizovanim

testovima

Uvršćivanje kandidata na listu za izbor

NZ Z

NZ Z

Predselekcija – upoređivanje podataka izprijave kandidata sa formalnim zahtevima

32


VO D

IČ

6.DO DA TAK

PRO VE RI TE SVO JE VEŠTI NE ZA VOĐENJE RAZ GO VO RA

Zašto je važna sa mo pro ce na?Za vođenje raz go vo ra ra di oda bi ra kan di da ta za po pu nu rad nog me sta, kao uo sta -

lom i za sva ki po sao, po treb ne su od go va ra juće vešti ne. To su:1. vešti na pla ni ra nja i, re klo bi se - stav pre ma pla ni ra nju uopšte, 2. vešti na ko mu ni ci ra nja,3. vešti na ak tiv nog slušanja,4. vešti na opažanja oso ba,5. vešti na in ter pre ti ra nja po da ta ka i 6. vešti na iz be ga va nja dis kri mi na tor nih pi ta nja.

U okvi ru pri pre me za vođenje raz go vo ra po treb no je da čla no vi Kon kurs ne ko mi si -je pro ce ne u ko joj me ri vla da ju ovim vešti na ma.

Ova sa mo pro ce na će vas ospo so bi ti da iden ti fi ku je te vaše ja ke stra ne i obla sti u ko -ji ma bi tre ba lo da se raz vi ja te. Ov de je opi sa na sva ka vešti na po seb no i na ve de na su ne kain di ka tiv na pi ta nja po moću ko jih možete da pro ce ni te sop stve no sta nje.

1. Pri pre ma (pla ni ra nje) raz go vo ra

Pla ni ra nje je po seb no važna fa za u pro ce su oda bi ra ka dro va. Ovaj po sao pret ho di raz -go vo ru i počinje od mah ka da se odo bri po pu na rad nog me sta.

Pla ni ra nje i ce lo kup na pri pre ma su od vi tal ne važno sti za uspeh sva kog raz go vo ra. Toje dra go cen deo pro ce sa oda bi ra ka dro va, ali i onaj o ko me se često ne vo di do volj no bri ge.

Sušti na je da sva ki član ko mi si je, a pre sve ga ne po sred ni ru ko vo di lac unu trašnje je di -ni ce zna šta tre ba da se ra di na tom po slu i ko je su ka rak te ri sti ke za to po treb ne. Na osno vuovih po da ta ka se pla ni ra tip, re do sled i sa držaj pi ta nja ko ja će se po sta vlja ti u raz go vo ru.

Da li ste sklo ni da pla ni ra te? Pro ve ri te! Bu di te stro gi pre ma se bi u pro ce ni. Ako sena pri mer slažete sa tvrd nja ma:• „ne može se pla ni ra ti raz go vor pre ne go što se vi di kan di dat”;• „ne ka da je lakše smišlja ti pi ta nja za jed no sa kan di da tom”;• ili, pak: „ raz go vor sam po se bi ide svo jim to kom, šta tu može da se pla ni ra”;Vi tre ba da pre i spi ta te svoj stav pre ma pla ni ra nju raz go vo ra. Iz bo ri te se s tim i ne -iz o stav no na tera j te se be da pri pre mi te plan raz go vo ra.

2. Ko mu ni ci ra nje sa kan di da ti ma

Ovo je jed na od naj kri tični jih vešti na neo p hod nih za uspešno vođenje raz go vo ra.Do bre in ter per so nal ne ko mu ni ka ci je su sušti na sva kog se lek ci o nog raz go vo ra. One

su uslov da se obe stra ne - i kan di dat i čla no vi ko mi si je do bro osećaju, ustva ri da raz go vorbu de po zi ti van i efek ti van u prak si.

33


VO D

IČ

Šta je ko mu ni ka ci ja i da li je la ko uspešno ko mu ni ci ra nje?Pre ma istraživa nji ma, naj veći broj lju di su, u naj bo ljem slučaju, osred nji ko mu ni ka to ri.Ko mu ni ka ci ja li cem u li ce mo že bi ti opi sa na kao pre nošenje mi sli, ide ja, emo ci ja od

jed ne do dru ge oso be, ra di una pređenja za jed ničkog raz u me va nja i ak ci je. Ko mu ni ka ci jaje dvo smer ni pro ces.

Ko li ko je važno da do bro pri ma te in for ma ci je, isto to li ko je važno da do bro slušate iraz u me te šta vam dru gi lju di žele da kažu - tačni je da po zna je te teh ni ku „ak tiv nog slušanja”.To će vam omo gućiti da od kan di da ta do bi je te in for ma ci je ko je želi te, kao i da kan di da tuda te in for ma ci je ko je su mu po treb ne. Šta mi sli te, da li vi do bro ko mu ni ci ra te sa lju di ma?

Da li se na pri mer slažete sa tvrd nja ma:• „ja obično znam šta lju di hoće da kažu”,• „ja uvek za ključujem o čove ku pre ma ono me šta mi on go vo ri”,• „lju di uvek raz u me ju šta ja mi slim ka da go vo rim” i slično?Ako je i je dan iskre ni od go vor po zi ti van, ni ste naj bo lji ko mu ni ka tor i mo ra te ra di tina una pređenju svo je vešti ne ko mu ni ci ra nja.

Vaše emo ci je ima ju ve li kog ude la u od ređiva nju šta se stvar no mi sli lo ka da je neštorečeno. Emo ci je oso be ko ja go vo ri uti caće na način ka ko go vo ri. Bez uzi ma nja u ob zir spolj nihre ak ci ja i vešti ne raz me va nja ce li ne, vi ćete ve ro vat no bi ti u si tu a ci ji da pra vi te pret po stav ke oto me šta su kan di da ti stvar no mi sli li. Te pret postvke, raz u me se, mo gu bi ti ve o ma po grešne.

Naj bo lje je da pro ve ri te ka ko ste se međusob no raz u me li i da bu de te si gur ni šta to znači.

Ko ri sti te vešti nu pa ra fra zi ra njaPa ra fra zi ra nje je iz ražava nje smi sla po ru ke dru gim rečima. Tražimo po tvr du od

dru ge oso be da je ono što mi sli mo da je re kla isti ni to. Naj bo lji pri mer ko li ko je pa ra fra zi -ra nje ko ri sno je pri do bi ja nju in struk ci ja ka ko da stig ne mo do od go va ra juće adre se. Akone pro ve ri mo in struk ci je svo jim rečima - dešava se da za lu ta mo.

3. Vešti ne ak tiv nog slušanja

Ia ko je slušanje jed na od naj više ko rišćenih i najviše „suštin skih” od svih vešti na ko -mu ni ci ra nja, ono se naj ma nje uči.To je de lom zbog to ga što se slušanje često meša saonim što se čuje. Ma da mno gi lju di čuju šta dru gi go vo re, oni ne slušaju uvek ak tiv no.

Ka ko se de fi niše ak tiv no slušanje? Ak tiv no slušanje za u zi ma me sto u vašem umu – ako mi sli te o to me šta znači

rečeno, u vašim očima - ako pra ti te go vor te la, u vašim ušima – ako pra ti te glas ka ko zvuči.Što se tiče pro ce sa vođenja raz go vo ra, važno je da se zna da ćete ima ti teškoća da pre po -zna te šta je kan di dat hteo da kaže, ako ni ste ak ti van slušalac.

Da li se slažete sa sle dećim tvrd nja ma:• „ja ni ka da ne mam po tre bu da pro ve ra vam da li sam raz u meo (la) šta je ne ko re -

kao”, ili sa tvrd njom: „ slušanje je pri rod na vešti na”?Ako se slažete, tre ba lo bi da se po za ba vi te una pređenjem svo je vešti ne ak tiv nogslušanja.

34


VO D

IČ

Slušaj te ton gla saNačin na ko ji lju di iz ražava ju mi sli i ton gla sa ko jim to čine su vi tal ni zna ci to ga šta

lju di za pra vo mi sle.Na pri mer, ako je kan di dat za po sao od go vo rio na pi ta nje re pli kom: „da ja

imam ne kog is ku stva na tom po slu” na neo d lučan način, vi ćete ve ro vat no pri me ti ti tuneo d lučnost i da lje pro ve ra va ti po dat ke u ve zi sa rad nim is ku stvom kan di da ta.Međutim, ako je od go vor dat na po uz dan način, to će se ve ro vat no pri hva ti ti kao činje -ni ca i neće se da lje pro du blji va ti priča o to me šta je oso ba mi sli la pod „ne ka is ku stva”,osim ako rad no is ku stvo i vr sta rad nog is ku stva ni je po seb no značajan kri te ri jum zapro ce nu ade kvat no sti kan di da ta za rad no me sto. U pr vom slučaju, ako ne bi ste pro ve -ra va li da lje šta sto ji iza od go vo ra, vi bi ste upa li u zam ku da na pra vi te pret po stav ku oto me šta je oso ba hte la da kaže. Pla ni raj te una pred ka ko možete po moći se bi daslušate pažlji vi je to što kan di da ti ima ju da vam kažu.

Bu di te ne u tral ni u držanju dok slušateČlan ko mi si je može, za vi sno od od go vo ra kan di da ta, da u se bi od luči: „ovaj kan -

di dat je pra vi za ovo rad no me sto”. I ako je ta ko, tre ba za držati ne u tra lan stav i vo di ti pro -ces raz go vo ra da lje, da bi se uključili svi kan di da ti, ili po da ci iz dru gih iz vo ra. U su prot -nom, po stu pak oda bi ra ka dro va može bi ti na rušen. Čla no vi ko mi si je mo ra ju po se do va tido bru kon tro lu emo ci ja, mi mi ke i ge sti ku la ci je.

4. Vešti na opažanja – opaža se to što se čuje

Bi ti opre zan pri opažanju ili per cep ci ji, jer je to je dan od načina da se pu tem ne ver -bal ne ko mu ni ka ci je i eks pre si je, sa zna nešto više o sa mom kan di da tu . Lju di su po pri ro di fil -ter za in for ma ci je ko je opažamo i one mo gu bi ti pot pu no oprečne u od no su na one ko je supo sla te. Naše opažanje za vi si od ve li kog bro ja fak to ra kao što su: pret hod no is ku stvo, sta -vo vi, in te re si, oso bi ne lično sti, po zna va nje po sla za ko ji se kan di da ti bi ra ju, ubeđenja i nizdru gih. Za to je važno da član ko mi si je sačeka i dru ge po dat ke, da bi do neo ko načan sud.

5. Vešti na in ter pre ti ra nja - smi sao iza reči

Da li ste raz mišlja li o to me ko li ko ste uspešni u po gle du načina in ter pre ti ra nja stva -ri. Pro ve ri te ko li ko se vaše raz u me va nje ono ga što ste čuli od ne ko ga po du da ra sa oce nomdru gih? Dešava li vam se da mo ra te da se ko ri gu je te ili po dešava te svo ju oce nu?

Bu di te opre zni. Na pri mer, način na ko ji je ne ko nešto re kao može u ve li koj me ri uti -ca ti na in ter pre ta ci ju ono ga što ste po sta vi li kao pi ta nje. I način na ko ji ste „čuli” nešto nemo ra bi ti nužno po du da ran sa načinom na ko ji je oso ba iz go vo ri la nešto ili sa značenjem tihreči. To znači da je važno po sma tra ti do pri nos svih ovih fak to ra po ru ci ko ju kan di dat na sto -ji da vam pošalje.

Go vor te laU no vi joj li te ra tu ri za sno va noj na is ku stvu i istraživa nji ma, go vo ru te la se pri da je ve li ki

značaj. Po la zi se od sta va da go vor te la, in stik tiv no, po država ono što čovek go vo ri i ka ko go -vo ri, ali i ono što mi sli, a ne želi da kaže jav no. Is ku stvo upućuje i na to da će va ri ja ci je u značen-ju rečenog bi ti sin hro ni zo va ne sa gla som i pro me nom go vo ra te la. (Pri log 7 VO DIČA)

35


VO D

IČ

Da li je to sve baš ta ko jed no stav no i mer lji vo? Pre po ru ke na ba zi aka dem skihstručnih zna nja o pro ce ni lično sti na ba zi vođenja raz go vo ra bi le bi, sva ka ko, mno go kom -plek sni je i upućiva le bi na mno go više opre za pri za ključiva nju. Po me ni mo sa mo ne ke„zna ke upo zo re nja”.

Pr vo – tre ba raz li ko va ti tečno, na „obo stra no za do volj stvo”, vođen raz go vor, od mo -gućno sti da se sa mo na osno vu nje ga pred vi di bu dući uspeh kan di da ta. Re ci mo, kan -di dat može ima ti tre mu, svoj stve nu, na pri mer, am bi ci o znim lju di ma sa lošijom emo -ci o nal nom kon tro lom, ali so lid nim spo sob no sti ma. Ta kva oso ba može osta vi ti uti sakne si gur ne, „steg nu te” oso be. Da li će ova oso ba pa sti u za se nak oso be ko ja je opušte -na, tečno se iz ražava, a može bi ti u sušti ni mno go ma nje od go vor na, spo sob na i mo -ti vi sa na za po sao?

Ili, drugi primer: prema psihološkim istraživanjima poznate su osobe sa izrazitonekritičkim odnosom prema autoritetu, tzv. „suncokreti” koji se uvek okreću prema„jačem centru moći”. Za njih je karakteristična, po pravilu, „umilnost” u izražavan-ju u situacijama i sa osobama od kojih im nešto zavisi. One mogu neiskusnogvoditelja razgovora lako da prevare. Kod ovakvih osoba je, na primer, sve u skladu- i reči i govor tela.

Ka ko po stu pi ti u ova kvim slučaje vi ma? Opet se mo ra poći od zah te va po sla. U pr -vom slučaju, ako ni je u pi ta nju rad no me sto ko je od mah i neo d ložno zah te va jav ne na stu -pe, ne bi tre ba lo ova kvog kan di da ta ma nje vred no va ti; u dru gom – tre ba bi ti opre zan, na -ročito ako rad no me sto zah te va lo jal nost i oda nost. Pri po ja vi pr vog jačeg au to ri te ta, ta -kva oso ba vas može iz da ti.

Jed no pra vi lo uvek važi: pre te ri va nja – eks trem na iz raženost bi lo ko jeg ob li ka po -našanja i iz ražava nja, tre ba držati pod kon tro lom i višestru ko pro ve ra va ti.

Na kra ju, još jed nom tre ba na gla si ti važnost pri pre me – do brog opi sa po sla i štopre ci zni jeg utvrđiva nja zah te va pre ma iz vršio cu. To je po la zna osno va za sma nje nje greša-ka u za ključiva nju o oce ni kan di da ta.

36


VO D

IČ

6. Vešti na iz be ga va nja dis kri mi na ci je

In for mišite se de talj no o to me šta se kod nas sma tra dis kri mi na ci jom (član 9. Za -ko na o držav nim službe ni ci ma). Po gle daj te i Pri log 5 ovog VO DIČA.

Pro ve ri te da li ko ri sti te sve ko mu ni ka ci o ne ka na le.• Ka ko ko ri sti te skri ve na značenja go vo ra te la kan di da ta?• Pro ve ra va te li ko li ko su reči iz go vo re ne u raz go vo ru pri la gođene fa ci jal noj eks pre si ji?• Slušate li po seb ne in for ma ci je ko je pre no si ton gla sa?• Gle da te li kan di da ta dok go vo ri ili ste za u ze ti vođenjem be leški?

Na kra ju – ka ko se stiču i una pređuju vešti ne ko mu ni ci ra nja?Vešti ne ko mu ni ci ra nja ni su važne sa mo za uspešno vođenje raz go vo ra pri oda bi ru ka dro va.One su suštin ski ele me nat po slov nog uspe ha i ličnog i po ro dičnog kva li te ta živo tasva kog po je din ca.Pri me ra ra di, pre ma jed nom svežem istraživa nju, naj u spešni jim svet skim kom pa ni -ja ma, ko je kon ti nu i ra no uvo de pro me ne, u skla du sa zah te vi ma po slov nogokruženja, po sta vlje na su pi ta nja: • ko ji je vaš ključni pro blem u uvođenju pro me na u or ga ni za ci ji i • ko ji su ključni fak to ri ko ji ob jašnja va ju vaš uspeh u na po ri ma da uve de te pro me ne?

Od ve li kog bro ja me nadžera na naj višim po zi ci ja ma do bi jen je sa mo je dan od -go vor: komunikacija

Istraživa nja ta kođe po ka zu ju da je ključni kri te ri jum za uspeh i na pre do va nje u ka -ri je ri spo sob nost efek tiv ne ko mu ni ka ci je, a me nadžeri pro ve du naj ma nje 80% vre -me na u ver bal noj ko mu ni ka ci ji. To, raz u me se, važi i za držav ne službe ni ke, čija jeod go vor nost pre ma jav no sti i po tre ba za efek tiv nim ko mu ni ci ra njem, po seb nona glašena. Iz tih raz lo ga, da nas se po slov ni svet ve o ma mno go ba vi ko mu ni ka ci -jom. Ipak, na pre dak u kva li te tu ko mu ni ci ra nja je spor. Objašnjenje se, izmeđuostalog, nalazi u tome što sko ro sva ko mi sli da lično do bro ko mu ni ci ra, a da jepro blem u dru go me. Da bi smo una pre di li sop stve ne vešti na ko mu ni ci ra nja, mo ra mo naj pre pre u ze tiličnu od go vor nost, a re zul ta te ćemo po stići ako : • ostva ri mo uvid u ak tu el no sta nje – objek tiv nom sa mo pro ce nom,• do ne se mo od lu ku o pro me na ma ,• po sta vi mo kon kret ne ci je ve – šta želi mo da una pre di mo,• na pra vi mo plan ka ko to da ostva ri i mo (ra zni pri ručni ci, tre nin zi, kur se vi, ...),• dosledni smo u realizaciji ci ljeva,• učimo na greška ma,• greške shva ta mo kao iza zov i do pri nos jačanju is traj no sti ,• za sva ki uspeh, uvek sa mi se be po hva li mo,• uvek ima mo cilj pred so bom i stal no se tru di mo...

vo diČ za pro ve ru struČne ospo so blje no …suk.gov.rs/dotasset/7332.pdfuvod pra vil ni kom o...

Documents