viski i truba^i · 2018. 3. 16. · blokada, inflacije, bede, neizvesnosti, ucena „evrope bez...

Miladin [evarli}

VISKI I TRUBA^IIz ni{kog dnevnika

Beograd 2013.

Za radnim stolom u pozori{tu

Ovo su fragmenti dnevnika, koji se odnosi na period kada samradio kao upravnik i umetni~ki direktor Narodnog pozori{tau Ni{u (1992–1996).

Ideja da se ti odlomci objave, kao specifi~na vrsta pozo-ri{ne hronike, koja govori pone{to i o kulturnoj i dru{t-veno-politi~koj klimi u okviru koje se pri~a odvija, rodila sepre nekoliko godina u razgovoru {to sam ga sa svojim prija-teqem, dramskim piscem, sada na`alost pokojnim, Miodragom\uki}em, vodio u kafeu „Petrograd“, gde smo, kao dva ve} vre-me{na gospodina, kojima ni{ta drugo nije preostalo, pili svojupopodnevnu kafu.

Budu}i da je \uka – kao negda{wi ministar kulture – „od-govoran“ za moju ni{ku avanturu, wemu i posve}ujem ove bele{ke.

(U Beogradu, na Zvezdari, leta 2011)

– Danas mi je pedeset godina.U ovih pedeset godina

mnogo sam `iveo i mnogo radio.Moje je iskustvo da bez fantazije

qudski `ivot nema smisla;ali fantaziju treba logi~ki odnegovati,samo tada }e postati stvarala~ka snaga.

– Ne treba vrednovati.Treba registrovati.

Ko ta~no registrje, ve} i vrednuje.

([andor Marai, Dnevnik)

Milisav Milenkovi}

DRAMSKI PISAC U AKCIJI

Dramski pisac Miladin [evarli}, opisuju}i svoj ni{lijski„ìvot i prikqu~enija“ – u kwizi pod provokativnim naslovomViski i truba~i – legitimisao se, jo{ jednom, kao pa`qivi posma-tra~, hroni~ar o{trog pera i istan~ane ironi~ne distance.

Odazivaju}i se pozivu iz Ni{a, [evarli} staje na ~elo Na-rodnog pozori{ta u ~asu ozbiqne krize te stare, ugledne umet-ni~ke ku}e, krize koja je, posle repertoarskog rastrojstva i kad-rovskih posrtawa, posle finansijskog kolapsa i poreme}enih od-nosa sa gradskom uptravom, krunisana spektakularnim {trajkomgluma~kog ansambla.

Pred nama, me|utim, nije samo svedo~ewe o drami srpske kul-ture. Dnevni~ki zapisi Miladina [evarli}a, ma koliko indi-rektno, li~no i fragmentarno, reflektuju i dramu srpskog dru-{tva devedesetih godina pro{log veka, dramu srpske dràve koja jeizgubila svoj duhovni, politi~ki, istorijki kompas – prite{wena,koliko spoqa, toliko iznutra, nesna|ena u, do banalnosti, starojigri velikih „civilizovanih“ sila. U pozadini [evarli}eve li-~ne i umetni~ke ni{lijske avanture nazire se vreme sankcija iblokada, inflacije, bede, neizvesnosti, ucena „Evrope bez alter-native“, vreme koje se – makoliko razblaèno i na{minkano –vu~e, evo, sve do na{ih dana.

Mnogobrojni likovi promi~u galerijom [evarli}eve slojevitednevni~ko-hroni~arske gra|evine, gde se proìmaju igra i pre-gala{tvo, zanos i rezignacija, utopija i borba za opstanak, {ala izbiqa, patos i cinizam, gde se lije viski i je~e truba~i, ali se bijebitka bez odmora za dostojanstvo umetni~kog stvarala{tva. Pro-

7

mi~u tom galerijom umetnici i mafija{i, politi~ari i tajkuni,policajci i ministri, predsednici, sekretari, `biri, novinari,ulizice, zlobnici i oboàvaoci, otimaju}i ~esto uloge jedni dru-gima. ûju se glasovi zloguke ~ar{ije, zapawenih malogra|ana, alii aplauzi publike u Ni{u, Novome Sadu, Beogradu, Jagodini, Pi-rotu ...

[evarli} jasno defini{e svoj osnovni motiv. Uzev{i u rukeni{ko Narodno pozori{te, on od wega stvara svoju „utopijskuigra~ku“, uz pomo} koje, na sredokra}i izme|u poezije i zbiqe,poku{ava da spoji „ono {to je unutarwe sa onim {to je spoqa{we“,da opredmeti, objektivizuje svoje stvarala~ke i ìvotne vizije ida od wih stvori alternativnu realnost, smatraju}i – s pravom – daje pozori{te, kao artificijelni mikrokosmos, pravo mesto za kre-ativno proìmawe duhovne i one druge stvarnosti.

I tako, bore}i se da opredmeti, koliko je mogu}e, svoju te`wuka ìvotnoj celovitosti, prolazi on trnovitim provincijalnimstazama, doìvqavaju}i svoju poziciju ne samo kao profesionalnianga`man, ve},mnogo vi{e od toga – kao oblik ìvota. Prolazi,ve{to balansiraju}i, po napetim oprugama izukr{tanih politi-~kih, ~ar{ijskih, mentalitetskih izazova, brodi punim jedrima nakrilima pozori{nih ~arolija, ali i pluta, katkad, po àbokre-~ini zle voqe, inercije, neukosti...

„Do{ao sam da stvorim najboqe pozori{te u Srbiji“, javno ob-javquje on svoj programski kredo. No{en shvatawem da „uprkossvemu, treba ìveti kao slobodan ~ovek u slobodnoj zemqi“, on neustupa pred preprekama, ve} svekoliku li~nu i probu|enu krea-tivnost pozori{ne sabra}e ulaè u opstanak svoje „utopijske ig-ra~ke“. Samo koji mesec od dolaska u Ni{, 10. januara 1993, on usvoj dnevnik zapisuje: „Dobio sam priliku da ostvarim ideju ì-votne celovitosti, da spojim ono {to je unutarwe sa onim {to jespoqa{we, da svoju unutarwu sadrìnu projektujem na stvarni ì-vot – kako bi do{lo do proìmawa duhovnog,kontemplativnog saìvotnim, aktivisti~kim principom.“ To je proklamacija kojadolikuje fantastima i ma{tovitima, ali i hrabrima i racional-nima; vizionarima, u svakom slu~aju. Ali, kako vizionare, pogo-tovo provokativne i nekonvencionalne individualiste, ~ar{ij-ska àbokre~ina, po pravilu, poku{ava da usisa u svoju duhovnutrule` (mada }e ih, koliko sutra, ako uspeju da se odupru, u zvezdekovati) – ubrzo po [evarli}evom dolasku, dok se on bori da re{i

8 Miladin [evarli} / Viski i truba~i

elementarne umetni~ke, kadrovske, finansijske pretpostavke zaono {to je naumio, po~iwe hajka.

Zahvaquju}i objektivnom, dokumentaristi~kom pristupu pri-likom komponovawa ove kwige (sa fotografijama, fotokopijamaise~aka iz {tampe i drugih dokumenata) ~itaocu je prire|eno za-dovoqstvo da neposredno prati jetke komentare ~ar{ije, nervozupodstaknutu dinami~nim, rizi~nim, pa i provokativnim delova-wem novog upravnika, koji je izazvao gnev odstrawenih ~lanovakolektiva, onih {to nisu bili u stawu da ga prate.

I tako, sve uz „viski i truba~e“ (citat iz tamo{we {tampe),Miladin [evarli} nastavqa borbu za svoju viziju, ili za svojkoncept – kako on voli da kaè. Posle niza peripetija {to ihpratimo u ovoj kwizi – koja }e, van sumwe, biti intrigantna nesamo za ~itaoce zainteresovane za pozori{te – dolazi do spek-takularne premijere Ko{tane, koja iz osnova mewa sve. Umestoneizvesnosti, zlobe i sumwe, dolaze hvalospevi. Odjednom su svisre}ni, zadovoqni i zahvalni: kolektiv pozori{ta, kojemu je vra-}eno dostojanstvo i samopouzdawe; rukovodstvo Grada, koje je shva-tilo da se investicija isplatila; publika, koja je po~ela da sevra}a u teatar; mediji, koji su dobili novu igra~ku; pa, tako, i~ar{ija, koja je `rtvu, bez napora, pretvorila u junaka i miqe-nika.

Spektakularni uspeh Ko{tane verifikovan je na brojnim fe-stivalima i gostovawima {irom Srbije, od Pirota do Beograda,zakqu~no sa nagradama dobijenim na „Sterijinom pozorju“, na{emnajpresti`nijem pozori{nom festivalu. Prvi put u istoriji ovo-ga starog, uglednog teatra, Sterijine nagrade stiù u grad Ni{,zajedno sa jo{ dvadesetak nagrada sa ostalih smotri i festivala.

Slede}e godine uspon se nastavqa. Sledi drugo, uzastopno u~e-{}e na „Sterijinom pozorju“, sa [evarli}evom dramom Zmaj odSrbije, opet u Ni{ dolaze Sterijine nagrade, od kojih i jednaautoru, za tekst. Slede uspe{na gostovawa u Beogradu, medijskepromocije, nove premijere, i tako daqe, potvr|uju}i misao koju je[evarli} rado citirao: „provincija je duhovni, a ne geografskipojam.“

Tako te~e pri~a o zvezdanim trenucima Narodnog pozori{ta uNi{u, protkana onim {to se na sceni ne vidi: neprestanom borbomza odràwe postignutog, borbom za qude, novac, dovijawem da sedo|e do nafte za vozila i do drugih elementarnih potrep{tina

9

{to ~ine sirovu gra|u za stvarawe pozori{nih slika, emocija,strasti, iluzija, lepote...

Trijumfalne trenutke smewuju trenuci nervoze, neizvesnoosti,zamora... Ali, tu su i trenuci opu{tawa, trenuci odu{ke, uz fa-mozne truba~e, peva~e, tradicionalne ni{lijske gozbe, krizi isankcijama uprkos. Tu su i mediji koji sve to pomno prate, tu je igradsko rukovodstvo, koje se ponosi uspesima svoga pozori{ta, aliobe}awa ne ispuwava ba{ tako lako...

I sve to: rad, kreativnost, istrajnost, borba za svaki slede}ikorak, igra, ushi}ewe, razo~arawe, hedonizam, neskrivena samo-svest, sve do narcisoidnog u`ivawa u postignutom, pa onda opetzamor, rezignacija, dosada, ga|ewe, pa opet primawe i uzvra}aweudaraca do novih i novih premijera – sve to, taj fascinantni ka-leidoskop koji je zna~io epohu u istoriji Narodnog pozori{ta uNi{u i u `ivotu pisca ovog dnevnika, prolazi najzad i nestaje,ba{ kao i pozori{na predstava, kao dim i magla, kao san odsawanna javi, ~ije tragove ~uvaju stranice ovog uzbudqivog, iskrenog,senzibilnog, ironi~nog, duhovitog, cini~nog i ozbiqnog [evar-li}evog svedo~ewa, ~ime ovaj pisac daje jo{ jedan prilog svomeimpozantnom opusu.

U Beogradu, 20. oktobra 2012. godine.


1992.

11


Sa vernim Mirovi}em (1993)

Beograd, 31. oktobra 1992.

Sa Slavkom, pomalo ostarelim komandosom, u kafani prekoputa pozori{ta. Ispijaju}i svoj tre}i jutarwi viwak, on pri~a oKninu, „~i{}ewu terena“ posle bitke i, sa naro~itim entuzijaz-mom o Kapetanu Draganu. Govori o pijanim vo`wama helikopte-rom, sa rawenicima i le{evima... Govori prili~no duhovito, saohla|enim cini~nim humorom, kao lik iz nekog ameri~kog filmao komandosima. Ali, u isto vreme, sa nedvosmislenim nacionalnimose}awem.

Beograd, 5 novembra 1992.

Sun~ano popodne, sa Majstorom, u mojoj ku}i, uz vino, sa po-gledom na {umu. „Uskoro }emo napuniti pedeset godina“, rekaosam. „Pred nama se, uz boìju pomo}, nalazi posledwa, zaista ak-tivna, ìvotna dekada. Ovo je posledwa prilika da spojimo du-hovni princip sa aktivnim – kako bismo svojoj duhovnosti dali{to realniju podlogu i svoje ìvote dovr{ili kako vaqa – budu}ida u ovom dru{tvu duhovna aktivnost, sama po sebi, ne garantujeni{ta. Zbog toga bismo hitno morali da ’osvojimo’ jedno pozo-ri{te. Projekat se, dakle, zove: upravnik pozori{ta ili utopijskiaktivizam.“ – „Da, zaista je utopijski“ – odgovara moj prijateq –„koliko smo integrisani u ovo dru{tvo, toliko }emo i dobiti.“

Beograd, 9. novembra 1992.

Spremaju}i se za sednicu predsedni{tva Udruèwa dramskihpisaca, razmi{qam o tome kako stvoriti pozori{te dramskih pi-saca, ~iji bi osniva~ bilo Udruèwe. Ose}am da moj poloàj uBeogradskom dramskom pozori{tu postaje nesiguran...

1992. 13

Sednica predsedni{tva Udruèwa odràva se uve~e, u pozo-ri{nom muzeju. Neo~ekivano dolazi \uka, u svom ministarskom,teget odelu, sa sedom bradom i sveè opranom sedom kosom, veliki„kao brdo“ – kako se jednom izrazio Veca Luki}.

„Narodnom pozori{tu u Ni{u potreban je upravnik“ – kaè. „Tastara i ugledna pozori{na ku}a nalazi se u ozbiqnoj krizi; trebajoj povratiti nekada{wi ugled. Da li si spreman da preuzme{ taj

posao?“ – nastavqa, gledaju}i u mene. „Daj mi tri sekunde da raz-mislim“ – kaèm, znaju}i brzinu Kairosovog leta. Posle mog pri-stanka, kolege mi ~estitaju, a \uka odlazi u drugu sobu da zove Ni{.


Razgovor sa Mitom Risti}em, ju~e, u Beogradskom dramskom.

„Ako se bilo {ta desi, mesto u ovom pozori{tu te ~eka“ – kaè on.

Jutro je blistavo i hladno, pi{em uz kafu i Leo{a Jana~eka. Okonas cveta ratno profiterstvo, crna berza i kriminal; na delu jeraslojavawe dru{tva, te prvobitna, vulgarna akumulacija kapitala,koja se sprovodi na surovi, balkanski na~in. Pritom se svi oslov-

qavaju: sa „gospodine“, Beograd je prepun qudi {to govore kra-ji{kim nare~jem, a na vlasti je, jo{ uvek, tvrda, totalitarna par-tija, koja, manipuli{u}i, pliva u novim, razu|enim okolnostima,potpomaù}i odràvawe sveop{teg privida, te daqe osipawe si-stema vrednosti. – Mala, jutarwa impresija.

Ali, kao {to sam ~esto govorio svom {iptarskom prijatequ,glumcu Enveru Petrovciju – treba, bez obzira na sve, ìveti kaoslobodan ~ovek u slobodnoj zemqi. Ta drskost se isplati, razume se,ako ~ovek ba{ ne preteruje i ako ima malo duha i smisla za humor.


Sa \ukom, u restoranu, u pozori{nom muzeju. Potvr|eno zaNi{. \uka se biranim re~ima izraàva o meni i govori o svojojkulturnoj strategiji u Srbiji, {to ju je razvio, budu}i da mu nijepo{lo za rukom da razbije prestoni~ke kulturne monopole, koji,bez obzira na politi~ku pripadnost, decenijama pletu svoje izukr-{tane mreè.

Srba Igwatovi}, ve} prili~no debeo i, reklo bi se, racionalnoodmeren. Razgovor o Savremeniku, Ministrovim zaslugama, itd.


Neka èna, kojoj se \uka, rutinski, pomalo umorno udvara, ili kaobajagi se udvara...

Uve~e, sa Majstorom, gledao Povratak Vuka Alimpi}a na TV.Ravasi dobro pro~itao dramu. Jedan od re|ih trenutaka kada sambio zaista zadovoqan tuma~ewem nekog svog teksta.

Govorili o Ni{u, o tome kako se na ~udan, neo~ekivani na~insklapa mozaik sudbine, kojoj sada, vlastitim usmerenim naporom,treba dati maha.


Hitan poziv iz Ministarstva kulture. Za tu priliku, obla~imsako na {trafte, tipa „Al Kapone“, golubije sive boje, svetlo-plave farmerke, stavqam pletenu crnu kravatu, {to sam je pretrideset godina dobio od Milana [ugovi}a i uzimam crne, zum-bane, talijanske cipele sa debelim |onom. Sedam u svoj veliki,natruli sitroen i, sa ose}awem o konceptualnoj zakonomernostionoga {to se zbiva, vozim prema Nemawinoj ulici.

U ministarskom kabinetu zati~em \uku, impozantnog poput ka-kvog feudalnog kneza, i tri visoka funkcionera grada Ni{a. Sko-ro svi prisutni su u teget odelima.

\uka, visokoparnim re~ima, govori o meni, te, levo i desno,deli lekcije o kulturnim zadacima u Srbiji, Ni{u i, posebno, ozadacima vezanim za ni{ko Narodno pozori{te. Na ~elu dele-gacije je jedan od prvih qudi grada, mali, }elavi ~i~ica, \ukinihgodina, koji ispod jutarweg teget odela nosi yemper – za svakislu~aj – jer, nikad se ne zna kada }emo se na}i u {umi. Drugi,prili~no krupni ~ovek, ìvih, inteligentnih o~iju, ina~e, novipredsednik Upravnog odbora pozori{ta, kaè da je potreba zamojim dolaskom urgentna i nudi da me sutra poveze svojim kolima.

Tre}i ~ovek, iako na neki na~in simpati~an, deluje kao au-tenti~na posledica klasi~nog komunisti~kog kadrovirawa.

Obra}am im se jednim kra}im, improvizovanim pledoajeom.

Ni{, 19. novembra 1992.

U „drugu dimenziju“ pre{ao sam brzim audijem 100 Vlade Aran-|elovi}a, razmi{qaju}i o onim Andri}evim re~ima iz Znakovapored puta koje glase: „Kad ~ovek koji je predodre|en za duhovniìvot i ve} posve}en u wega pre|e – avec armes et bagages – u pro-

1992. 15

tivni tabor, u svet iskqu~ivo spoqweg i materijalnog ìvota, toje za duhovni svet ogroman poreme}aj, otprilike kao {to su velikegeolo{ke kataklizme za Zemqu. To je velika {teta za oba sveta inajcrwa propast za ~oveka samog...“

Razmi{qao sam, vi{e polemi{u}i nego strepe}i. Mi }emo, zarazliku od Andri}evog tvrdog, manihejskog dualizma, poku{atijednu malo elasti~niju sintezu, „u znaku sveobuhvatnog stvarala-~kog Erosa“...

Ve~era u Centroturistu, sa tri ni{ka zvani~nika. Hladnobelo vino i, na kraju, orasi u medu.

(„T’ga za jug“)

Ni{, 20. novembar 1992.Ulazim u upravni~ku kancelariju, gde mi prvo pada u o~i pseu-

do-ampir salonska garnitura. Dok se okupqaju ~lanovi Upravnogodbora, posmatram wihova lica i razmi{qam na temu: ampir kaoparadigma ki~a. Osam je sati ujutru; pijem kafu, ose}am blagoga|ewe od cigarete i smi{qam re~enice kojima }u se obratitiprisutnima.

Sednica po~iwe, pomiwu se nedavni doga|aji, {trajk, rasulo, kri-za... Uo~avam jednog agresivnog, glasnog glumca koga zovu Mimi. Shv-atam da je on bio glavni buka~ i jedan od vo|a {trajka. Tu energijumoram ja da kontroli{em – kaèm sebi. Upravni odbor razre{avadosada{wu upravnicu, jednu bezobli~nu, nezanimqivu ènu i menepostavqa na mesto upravnika i umetni~kog direktora. U devet satisedam za pisa}i sto, kao za komandni pult i po~iwem da vozim veliku,lepu, pomalo zar|alu ma{inu, koju tek treba da upoznam.

Dolaze novinari, fotograf slika... Moje izjave su bahato opti-misti~ne i odmereno narcisoidne.

Ni{, 21. novembar 1992.Ju~e sam, govore}i na lokalnoj televiziji, izjavio da sam u Ni{

do{ao iz dva razloga: da napravim najboqe pozori{te u Srbiji i daod komunista traìm da mi vrate vilu moga dede (Bela la|a) uNi{koj Bawi.

Beograd, 22–24. novembar 1992.

Trka po Beogradu. Po~iwe borba za ìvotni koncept (for-mulisan u mojoj ku}i, sa Majstorom) a, samim tim, i za Narodno


pozori{te u Ni{u. Treba napraviti repertoar, okupiti sarad-nike, sklopiti termine... Sve to uraditi temeqno, na nivou, ali,brzo, odmah, prekono}!

Opro{taj od Beogradskog dramskog pozori{ta, qubazan raz-govor s Mitom. I Borka, koja me gleda bez re~i, vaqda sa olak-{awem.

Vrte{ka se zavrtela, sve se sada odvija strahovito brzo, aliusmereno, bez stanka i predaha.

Ni{, 26. novembar 1992.

Upoznajem qude, snimam situaciju... Sastanak sa qudima iz Gra-dine i lutkarskog pozori{ta.

Obavezni Marislav, sa svojim velikim idejama, pu{i moje ci-garete, viski ne odbija i hvali me na sva usta, govore}i o „ni-{lijskom ìvom blatu“, kojeg se treba ~uvati, itd. Razgovor s no-vinarima. Svi su radoznali da vide ko im je to do{ao iz Beograda.

U podne, sastanak ansambla u gluma~kom bifeu. Qudi su zapa-weni, ne se}aju se da je, za posledwih deset godina, koji upravniksilazio u to „pozori{no podzemqe“. Moj pomo}nik oprezno zastajena vratima. Ulazim u pocrneli suteren, prepun radoznalih, ne-poznatih qudi. Prostor, zbiqa, vi{e podse}a na lu~ku kr~mu negona pozori{ni klub, kakav je, naprimer, u Kru{evcu, gde mladi,nadobudni upravnik vaspitava pijane glumce pu{taju}i im trakesa Vivaldijevom muzikom. Odli~no, kaèm sebi i poru~ujem pi}eza sve. Do{ao sam ovamo da napravim najboqe pozori{te u Srbiji,kaèm prisutnima, diù}i ~a{u. Zatim, dvadesetak minuta izla-èm svoj program. Nastavqamo s pi}em i razgovorom, svako èlida pita ili kaè pone{to. Vidim da sam napravio dobar po~etak.

Posle mnogo sati i mnogo pi}a, ostajem sa grupom najizdr`qi-vijih. Na kraju, „obaram ruku“ sa nekolicinom, kako bi se pred-stavqawe upotpunilo. Budim se posle pono}i u svojoj hotelskojsobi. Leìm na le|ima, preko pokriva~a, u odelu i cipelama. Us-tajem, otvaram vrata {to vode na balkon. Sa petog sprata vidimNi{ u no}i i, pravo ispred sebe, siluetu Saborne crkve. U daqini,naziru se tamni obrisi brda, {to oivi~avaju grad. Organizam mitreperi kao razde{eni instrument sa bezbroj poludelih ìca.Dobijam neodoqivu èqu da se otisnem sa balkona i stropo{tamse u no}. Vreme do zore provodim odupiru}i se sumanutoj èqi.

1992. 17


Protokolarni prijem kod predsednika grada Ni{a. Velika,predratna vila pored Ni{ave, prekoputa tvr|ave. Teàk, odve}~etvrtast name{taj u duborezu, ne preterano ukusan. Predsednik jeveoma krupan, crn, brkat mu{karac – predstavnik one srpske rasnepodvarijante nastale uz pomo} bugarsko-turske genetske me{avi-ne. „Do|ite u Narodno pozori{te“ – kaèm – „moj bife je boqesnabdeven.“

Govorim o tome kako grad Ni{ ne moè smatrati da je re{ioproblem svog nacionalnog teatra time {to je mene doveo. Ceo gradmora stati iza programa revitalizacije ove stare i zna~ajne kul-turne ustanove.

Ru~ak kod Stare Srbije sa Qubi{om Risti}em, koji pri~a osastavu ni{kog rukometnog kluba, iz vremena kada je on provodiodetiwstvo u ovom gradu, gde sada ima ispostavu svog pozori{ta,zvanog KPGT.

Ni{, 2–4. decembar 1992.

Rad pod nazebom do kasno u no}. Mnogo komunikacija, pi}a,konceptualnog ma{tawa. Konsolidovawe rukovode}e ekipe u po-zori{tu. Pripreme za po~etak rada na Ko{tani.

Ni{, 22. decembar 1992.

Doga|aji se odvijaju velikom brzinom; vita activa, poput nezasite,uàrene pe}i, guta energiju, emocije, vreme. Vreme je jedno; u wemuse de{ava sve. Akcija je totalna, sve {to ~inim, utapa se u jedin-stveni, narkotizuju}i proces...

Razgovor sa @agom Mi}unovi}em o koncepciji Ko{tane. Dram-sko jezgro, autenti~ne emocije, sukob sveta represije sa svetomutopijske ~e`we. Sve to, oslobo|eno ki~erskih naslaga kafan-skog, recitatorskog derta i estradnog pevawa. Umesto obaveznihviolina i klarineta – limeni duva~i.

Vitezovi}u poru~io dramu o Stevanu Sremcu, a Putniku o kra-qu Milanu, oslobodiocu Ni{a.

Beograd, 24–27. decembar 1992.

U Zvezdara-teatru. Prva repriza Rom~evi}eve Grobqanskeulice. Zakasnio, posle intervjua za Politiku, sa Radom Saratli}.

1992. 19

Nije mi se ulazilo na predstavu. Sa Jovicom Pavi}em o wegovomanga`manu u Ni{u.

Zvao Zorana Hristi}a, Tasu Uzunovi}a, Ivanu @igon, Geru Za-ri}a. Kompletira se ekipa Ko{tane. Ru~ak sa }erkom.

Pri{tina, 29. decembar 1992.

Krenuli iz Ni{a u ~etiri po podne, velikim sitroenom, {tonam ga je Ninoslav stavio na raspolagawe. Poveo Majstora, Jelenui Marislava. Kompjuterizovana limuzina odgovara nam na raznapitawa, napoqu promi~e sneg, pred nama leglo pusto i mrtvo Ko-sovo. Stièmo u pozori{te u dogovoreno vreme, ali kako se \aja(tada{wi upravnik) ne pojavquje, odlazimo sa Lugowom na gozbu,bogatu, intenzivnu i kratku, ali ipak dovoqno dugu da se u pozo-ri{te vratimo na polovinu predstave. Re~ je o premijeri Mrtveta~ke Ace Popovi}a. Ulazim u mra~nu salu, spu{tam se do prvogreda, gde sedam na prazno mesto pored \uke. On se me{koqi, ùqaga „duga devetka“ za pojasom. Upoznaje me sa Arkanom, koji sedi sdruge strane i name{ta „magnum“ pod pazuhom. Lepo, [evarli}u,kaèm sebi i name{tam se udobnije, kako bih se do kraja predstavemalo odmorio. Upali{e se, me|utim, svetiqke, jer je to bio krajprvog dela. Sjati{e se Arkanovi telohraniteqi, u svetlim, pa-stelnim odelima, sa veoma naduvenim sakoima s leve strane.

Izlazimo u foaje, osvetqeni blicevima fotoreportera. Raz-govara se, mafija{ki odmereno, o sudbini srpskog naroda. VidimPetrovcija i wegovu ènu, u uglu, smrknutih lica. Kako funk-cionisati mimo tzv. naroda?

Ni{, 30. decembar 1992.

Vozimo \uku na{im kolima u Ni{, jer sa wegovim ne{to nije uredu. Kosovo je sle|eno.

Dolazimo u pozori{te i do~ekujemo sresko i gradsko rukovod-stvo, dràvno i partijsko, koje dolazi na poklowewe velikom mi-nistru. Zatim odlazimo na ru~ak, koji se pretvara u gozbu {totraje do uve~e.


1993.

21


Sa ansamblom Sterijinih Rodoqubaca, posle generalne probe (marta1993)

Ni{, 10. januar 1993.

Sve je u jednom: igra, rad, qubav; i sve je stvarno, jer se ovdeutopija gradi od realnog materijala. U pozori{tu je to mogu}e, jerpozori{te je celoviti svet, ono je zatvoren sistem (Telemska opa-tija), ono je stvarni ìvotni sistem, ali ono je ve{ta~ki svet – uisto vreme, stvaran i nestvaran. Dakle, autenti~no mesto za iz-gra|ivawe utopije. Dobiv{i u ruke utopijsku igra~ku, koja se zoveNarodno pozori{te u Ni{u, dobio sam priliku da realizujem ide-ju ìvotne celovitosti, da spojim ono {to je unutarwe sa onim {toje spoqa{we, da svoju unutarwu sadrìnu projektujem na stvarniìvot – kako bi do{lo do proìmawa duhovnog, kontemplativnogsa ìvotnim, aktivisti~kim principom.

Ni{, 18. januar 1993.

Posetili me, na~elnik SUP-a, Blagojevi} i wegov prijateq,upravnik KP doma, ~iji sam gost ranije bio. Simpati~ni qudi.Popili malo viskija, razgovarali o ovome i onome...

Ni{, 14. februar 1993.

Ni{ka no}, moja ni{ka soba u hotelu Ambasador, beli zidovi itamno drvo; na vratima visi ko`na, oficirska torba, poklon jed-nog mog, ovda{weg prijateqa. Sedim, poduprt jastucima, na pro-stranom, ~istom „francuskom krevetu“. Na nahtkasni, s moje desnestrane, nalazi se Sentimentalna povest britanskog carstva,posledwa kwiga Bore Peki}a, zavr{ena pred smrt (u Londonu,kamo se razo~aran, povukao, napustiv{i funkciju potpredsednikaDemokratske stranke) i kutija, sada preskupog, pel-mela, kojim samsebe ~astio „za zasluge u srpskoj kulturi“.

1993. 23

1993. 25

Ovo je, vaqda, prvo ve~e od mog dolaska koje provodim sam, umiru. Sutra ujutro kre}em u Beograd, kamo, ina~e, odlazim retko –jer u wemu nemam {ta da traìm, budu}i da sam ovde zatvorio krugìvota i rada. Do Beograda }u putovati koriste}i qubaznost svogni{kog poznanika, dekana Elektronskog fakulteta, wegovom slu-`benom limuzinom. Simpati~ni dekan ima tri bitne slabosti:voli pozori{te s tendencijom zaqubqivawa u lepe glumice, volialkohol s kojim te{ko izlazi na kraj i naklowen je opoziciji, {tomu stvara izvesne probleme kod tvrde ni{lijske, socijalisti~kevlasti.

Na mene je, ina~e, u ni{kim Narodnim novinama, prekju~e po-krenuta hajka, ~lankom pod naslovom „Viski i truba~i“, ~iji jeautor moj biv{i pomo}nik, kojeg sam smenio jer nije bio u stawu daprati tempo {to sam ga nametnuo, kako bih veliku i lepu ma{inunaterao da leti.


U hotelskoj sobi. Pro{lo je pola jedanaest uve~e. Dobar yez,pomalo sentimentalan. Napreèm se da doìvim taj trenutak kadapunim pedeset godina.

Jutros, u pozori{tu me sa~ekao veliki posluàvnik, pun slanihkiflica. Po Mimiju (onom vo|i {trajka {to je prethodio momedolasku) {aqem to glumcima, na scenu. Veqa uveliko proba Ro-doqupce, dok se vr{e temeqne pripreme za po~etak rada na Ko-{tani koju sam zamislio (i sa @agom precizno razradio) kaoudarni projekat, koji pozori{te treba ponovo da uvede u kulturniìvot Ni{a i Srbije.

Ni{, 14. mart 1993.

„Uspeo si da od rada stvori{ igru“ – kaè Du{an, istori~arumetnosti i pozori{ni slikar, kojeg sam postavio za rukovodiocatehni~kog sektora, da bih, kasnije – budu}i da u igri nije mogao daostvari dovoqno rada – morao da ga smenim. A Petrovci citira„staru {iptarsku poslovicu“, koja glasi: „Popni mi se na kurac ivide}e{ Stambol“.

Beograd, 26. mart 1993.

Iz intervjua, {to sam ga za Ludus dao Aleksandru Milosav-qevi}u:


1993. 27

1993. 29

„Stawe koje sam zatekao u ni{kom Narodnom pozori{tu pred-stavqa àlosnu posledicu varvarske kulturne politike vo|ene uovoj zemqi tokom dugih decenija, posledicu negativne selekcijekadrova, te odràvawa dugogodi{wih monopola, stvorenih na po-zicijama izvitoperene mo}i. Zatekao sam frustriranu, birokrat-sku, otu|enu atmosferu na spratu, ’gore’, a u suterenu, ’dole’, upodzemqu, geto gluma~kog bifea, punog dima, isparewa jevtinogalkohola, nagomilanog ogor~ewa i bezna|a. Osnovna stvar bila jerazbiti frustracije, privide i la`ne vrednosti, uneti duh pro-fesionalizma, ali i duh igre, duh stvarala{tva; uneti malo la-ko}e, lepote i elegancije me|u qude kojima se manipulisalo odve}dugo, prili~no nespretno i nadasve vulgarno. Trebalo je, pre svega,stvoriti atmosferu u kojoj se moè raditi, u kojoj se moè nadatii ma{tati; probuditi u qudima uspavano poverewe, ose}awe smi-sla vlastitog posla, samopo{tovawe. Trebalo je, pritom, raditibrzo, racionalno i efikasno, pred nestrpqivim i ~esto zluradimpogledima ~ar{ijskih mudraca i arbitara; umesto novca, tro{itilepa obe}awa simpati~nog gradskog rukovodstva i ~upati kosepred praznom salom iz koje je publika, energi~nim merama, si-stematski, dugo godina rasterivana. (...)

Do{av{i u Ni{, zatekao sam qude koji su dràli monopol ne-mo}i i neefikasnosti. Pomerio sam neke qude sa wihovih pri-vilegovanih pozicija i, zauzvrat, dobio pogroma{ku hajku u ni{lij-skim glasilima, kojoj su se zdu{no pridruìla i neka dopisni{tvabeogradskih listova. Mesec dana su u {tampi objavqivane najprqa-vije insinuacije i ~ar{ijska bla}ewa, dok je gluma~ki i tehni~kiansambl Narodnog pozori{ta – u nemogu}im uslovima, bez novca,bez prave podr{ke odgovornih qudi iz grada – zdu{no i potpunopo`rtvovano radio na predstavama Rodoqupci i Ko{tana.

Ja sam do{ao u Ni{ da branim boje grada i wegove kulture, agospoda koja su me zvala da im pravim pozori{te, su me – po{to samustalasao wihovo mrtvo, mediokritetsko more – ostavili na ce-dilu, dovode}i me u situaciju da se, na sednicama upravnog odbora,koje podse}aju na najmra~nije ’samoupravne’ ko{mare, branim prednekompetentnim, polupismenim ignorantima, mutantima katas-trofalnog duhovnog bioinèweringa, ~ije posledice ovo dru{tvotrpi u svim oblastima i na svim nivoima.

A u pozori{tu, atmosfera je izvanredna. Ve}ina qudi voqna jeda radi i to ~ini na, rekao bih, dirqivo po`rtvovan na~in. U


Narodnom pozori{tu u Ni{u ne postoje nedeqe, slobodni dani,radno vreme... Glumci su svesni da im na~in na koji smo po~eliotvara perspektivu za kojom su ~eznuli proteklih godina. Ose}ajuda se ponovo moè slobodno disati i ma{tati. To me ~ini spre-mnim da izdrìm ovu sizifovsku borbu.“

Beograd, 27. mart 1993.

Kontakti sa \okom Stoji~i}em, novim ministrom kulture. Pozidovima nekada{weg \ukinog kabineta sada su pove{ane silnekopije hilandarskih ikona, {to deluje malo preterano, neukusno usvakom slu~aju, neprimereno duhu sredine u kojoj smo zate~eni.Novi ministar impresionira svojom debqinom. Ina~e, uqudan iqubazan ~inovnik, ~ije pona{awe veoma odudara od \ukinog feu-dalnog stava.

„ûo sam sve o va{em radu u Ni{u“ – kaè, „ali ja vama {aqemvi{e novca nego pozori{tima koja sam duàn da finansiram“.

„Ni{ je pravi centar Srbije“ – kaèm – „moramo mu dati do-stojanstvo koje zasluùje...“

„Dobro, po{aqite faksom zahtev, pa }u da vidim {ta mogu dau~inim.“

Ni{, 1. april 1993.

Ve~era u Centroturistu, ju~e. Ogromne koli~ine jagwetine,vina... Tre{ti zaglu{na muzika. Zoran Aran|elovi}, Danilo @.Markovi}, Unkovi}... Ninoslav dovodi Aran|elovi}a za na{ sto.Urlam, poku{avaju}i da nadja~am muziku. Govorim o inferiornomi primitivnom stavu gradskog rukovodstva prema pozori{tu i kul-turi uop{te... Groteska.

Ni{, april 1993.

Pri~a o rikvandu za „Ko{tanu“:

Rekao sam Geri (Geroslav Zari}, scenograf): „Napravi vele-lepno, kreativno re{ewe koje ne}e premnogo ko{tati i tako }e{dobiti ve}i honorar.“ Kada je doneo u Ni{ skice za, takore}i,magritovski rikvand, sa }ilimima i oblacima i takav isti pod,nisam bio sasvim svestan koliko }e to dobro da deluje na sceni, bezobzira na Gerino nedvosmisleno zadovoqstvo vlastitim radom.

Komplikacije su nastale kada se pokazalo da moji, ni{ki umet-nici nisu kadri da izvedu ovaj posao, tj. da vaqano i precizno

1993. 31

1993. 33

oslikaju skoro 400 kvadratnih metara platna. A premijera se ve-likom brzinom pribliàva.

Gera dolazi o~ajan iz radionica i kaè: „Oni su razapeli plat-no u dvori{tu, vetar duva i zasipa ga peskom, boje se razlivaju,kompresor ne radi... Ovaj posao moè vaqano da se uradi jedino uslikarnici Narodnog pozori{ta u Beogradu.“

Odmah zovem Ber~eka, nedavno postavqenog na mesto upravnika.„Spakuj rikvand i boje i {aqi u Beograd“ – kaè on, bez oklevawa.Ali, najve}a koli~ina nabavqene boje bila je ve} upropa{}ena; idrugo, kako prebaciti toliku balu platna u Beograd?! A rok je ve}isuvi{e kratak. Novac za nove koli~ine preskupe boje, razume se,nemam.

„Otpusti}u te i uhapsi}u te!“ – kaèm tehni~kom {efu, Du{anuMarkovi}u, koji me bespomo}no gleda. [aqem qude da traè spon-zore koji bi nam dali jo{ oko 70 kilograma boje. Posle niza ne-doglednih komplikacija, zovem Mitu Risti}a (v. d. upravnika Beo-gradskog dramskog pozori{ta, ina~e, arhitektu i scenografa) i onnalazi odgovaraju}e boje u Beogradu, ali toj firmi ne pada na pametda ih dâ besplatno. „Mogu samo da ostavim, na tvoju re~, barirani~ek, kao garanciju, a ti vidi {ta }e{“ – kaè Mita. „Ostavi“ –kaèm ja – „sad se vi{e nema kud nazad“.

U me|uvremenu, probe teku uz veliku napetost, sukobi izme|u Ta-se i Ivane su u jeku, kao i napadi na mene u ni{koj {tampi. Ni{kiglumci jedva izdràvaju tenziju, ali trpe, jer znaju da se igra „na sveili ni{ta“, i da im od ishoda tog projekta zavisi daqa sudbina.

Najzad se fabrika boja iz [apca prihvata sponzorstva, tj. pristajeda beogradskoj firmi kompenzuje boje, date na Mitin barirani ~ek.Pitawe prevoza re{ava se tako {to Bata (biv{i specijalac, vlasnikkwiàre i elitnog pozori{nog kluba, na spratu) za svoj novac kupujebenzin, stavqa platno u svoj brzi BMW i vozi ga u Beograd.

Posle nekoliko dana, iz Beograda javqaju da nema dovoqno bo-je... Kada je oslikani rikvand, najzad – ipak – Batinim kamionom(jer sada platno ne sme da se presavija) stigao u Ni{, u posledwem~asu, i postavqen na cugove – si{ao sam u salu, pogledao prekrasnoGerino delo i rekao sebi: „[evarli}u, koncept se ostvaruje.“

Ni{, 18. april 1993.

Ju~e je iza{la premijera Ko{tane; strog, konceptualizovaniproizvod. I to je bio potpuni trijumf. Cele no}i svirali su na{i


truba~i, Cigan~ice igrale na stolu i ~ere~ili se pe~eni jagaw-ci...

Za rad na Ko{tani, za trijumfalni ishod ovog projekta, bila jepresudna svest o konceptu, slika koja je postojala u glavama neko-licine qudi. Osnovni obrisi koncepta postavqeni su u mome dvo-~asovnom razgovoru sa @agom (Mi}unovi}em), u wegovom novobeo-gradskom stanu (Ho{iminova 20), da bi presudan razgovor bio obav-qen u autobusu, na liniji Beograd – Ni{, izme|u @age, mene, ZoranaHristi}a i Gere – pred o~ima radoznalih putnika. U~esnici u ovomrazgovoru bili su i ostali glavni ~uvari slike, nosioci zajedni~kesvesti o konceptu. A zatim Ivana @igon, Tasa Uzunovi}, VericaJovanovi}, Dragan @iki}...

Ni{, maj 1993.Pirot. Pozori{ni susreti „Joakim Vuji}“. Ko{tana odnela

sve nagrade. Publika beskrajno aplaudira, glumci me grle i qube,itd... U Ni{u, razdragani i ponosni Vlada Aran|elovi} (sada,potpresednik grada) prire|uje ve~eru za @agu i mene.

Sve~ani prijem u Skup{tini grada. Uve~e, prire|ujem prijem upozori{tu, sa truba~ima iz Ko{tane. Pilo se i veselilo... Na

1993. 35

Prijem kod gradona~elnika Ni{a za ansambl Narodnog pozori{taposle premijere Ko{tane, 1993.


Ivana @igon, Ko{tana, 1993.

1993. 37

Pole|na fotografije Ivane @igon sa posvetom, 1993.


Scena iz predstave Ko{tana, 1993.

1993. 39

kraju, lomim staklariju sa stola i odlazim, sa Du{icom, pra}enNizamskim rastankom.

Ujutro, mamuran, u okrvavqenim farmerkama, u majici i s pati-kama na bosim nogama, odlazim, u pratwi Qiqe Beri}, predsed-niku grada, da tra`im novac za pozori{te...

„Sterijino pozorje“, publika na nogama, ovacijama pozdravqaKo{tanu. Sutradan, na „okrugli sto“ dolazi Buca Mirkovi}, sru`om na grudima, pra}en na{im truba~ima, i izgovara odu Ko-{tani.

Primamo nagrade, ve~eramo u Alaskoj kolibi i vra}amo se ku}i,u Ni{.


Ni{, 7. jun 1993.

Sa Slavenkom i Vojkanom Miti}em, direktorom Elektronskeindustrije, u Orbitu. Yez, pastrmke... Zatim, kod Bate. Ujutro, naburek. Legao u {est.

Beograd, 12. jun 1993.

Ku}a je tiha. Arina spava. îstim sku{u i stavqam je u marinat.Pravim ga od onoga {to se zateklo: vino, sir}e (nema limuna, kaoni belog luka – ku}a je ve} dugo bez doma}ina, ja sam ovde samo uprolazu), biber, mleveni lovor, origano. Setim se Ma|elija...

Kuvam kafu, pu{tam muziku. [uma je potpuno mirna, proletitek po neka ptica. Blistave mrqe svetlosti na borovima.

Ju~e proveo dugih sedam sati kod Tri {e{ira, na terasi, podintenzivno miri{qavim lipovim svodom. Ve~eru je za \uku i menepriredio Raka, direktor Gardo{ teatra, sa svojim prijateqem ipokroviteqem, okretnim direktorom [ipad-komerca, a tu su bilijo{ i Adam Pusloji} (sa kojim sam nekada davno studirao svetskukwièvnost), Ga~i}, pomo}nik ministra kulture, \oka – uvekspreman da nas preveze tamo i ovamo, i mlada, zgodna, ozbiqna ipro`drqiva Rakina sekretarica, a \ukina mala kafanska inspi-racija.

Pri odlasku, kako ne bismo oti{li praznih ruku, qubazni do-ma}ini su \uki i meni uru~ili po jedan karton crvenog vina,marke Pinot.

\uka, o~igledno, ima konceptualnu, strate{ku sliku, ali i dozuiracionalnog, hazarderskog odnosa prema budu}nosti. Kod wegapostoji jedna, ne sasvim jasna, grani~na linija izme|u kaqostrov-skog opsenarstva, hazarderske igre i (ne znam koliko autenti~nog)ose}awa sudbine, pozvawa.

Ni{, 18. jun 1993.

Sa Slavenkom na probi Sumwivog lica. Uradio je dobar, àn-rovski precizan posao. „O~istio“, skratio tekst i postavio ga kaoburlesku. Bitno je da nije dosadno. Rekao sam glumcima svoje mi-{qewe i zakazao datum premijere. Iako se nekima rok u~iniosuvi{e kratkim, nisam hteo da diskutujem, ve} sa Slavenkom oti-{ao na upravni~ku votku. (Dupla votka sa veoma malo {vepsa itri kocke leda.)

1993. 41

Ni{, 23. jun 1993.

Oko podne u pozori{te do{li Sa{a Hayi-Tan~i}, Vice Pe-trovi} i dr. Naloìo vernom Mirovi}u da nase~e ka~kvaqa isuvih kobasica i da otvori dve boce doma}e rakije, kako bih do-ma}inski ugostio ni{lijske intelektualce. Kada je zakuska stig-la, intelektualci su bili iznena|eni i neskriveno odu{evqeni.Dugo sedeli i razgovarali o propasti Srbije.

Ni{, 28. jun 1993.

êstitao ocu sedamdeset deveti ro|endan. Vlada Aran|elovi},koji je – sa Sa{om Hayi-Tan~i}em – napravio program za Ni{koleto, zamolio i mene da se ukqu~im i da, budu}i da }e on bitiodsutan, odem sa Sa{om na sednicu Izvr{nog odbora Socijali-sti~ke partije, gde }e se o tom projektu raspravqati.

Do~ekujem Sa{u, ujutro, u svojoj kancelariji. On govori o ket-manskom poloàju intelektualca, a ja o tome da se poluge vlasti ukulturi moraju uzeti u svoje ruke, i da se mora razviti sinhronaakcija. On se na~elno slaè, ali mi deluje odve} mlitavo.

Na sednici Izvr{nog odbora, koju vodi Goran, zamenik odsut-nog M. Ili}a, zati~em, uglavnom, mla|u garnituru tipi~nih robo-tizovanih partijskih kadrova – egzekutora, sa {arenim kravatama.

Ni{, 30. jun 1993.

Premijera Sumwivog lica – ~ime zavr{avam sezonu. To ne moèbiti kao Ko{tana, koja polako, ve}, ulazi u legendu, ali je sasvimdobro. Koktel kod Bate, gde, za promenu, umesto mojih truba~aCeki}a, peva Dragan, romanse i stare izvorne pesme. Dugo sedeli.Na kraju, ~ak, igrao s Du{icom.

Beograd, 2. jul 1993.

Sa ansamblom Ko{tane na Gardo{u. Prostrana terasa, sa kojese vide svetlosti Beograda, a iznad wih tamna linija {ume, naZvezdari. „Kako volim Beograd!“ – uzvikuje @ivko Vukojevi}. „up-ravni~e! Vodite me u Beograd!“ Dekorateri dovr{avaju scenu,elektri~ari probaju reflektore.

Ivana @igon, ve} u kostimu, proverava akusti~nost amfitea-tra.

1993. 43

Gosti se okupqaju. Dolazi \uka sa Rakom, Slavenko, JovicaPavi}... Tu je i Adam Pusloji}, Petar Zec, Dejan Pen~i} i drugi.Stiù gradski zvani~nici i ja im teslimim Vladu Aran|elovi}a.Sa [ebaqem govorim o Beogradskom dramskom...

Predstava je sjajno pro{la, kao i svuda. Spajamo stolove, tu jesad i Olga Stojanovi}, koja iskreno uìva u na{em uspehu; dolazeglumci, dolaze gosti... Okupqam truba~e i oni po~iwu svirku, kojaprekida jedan od \ukinih velikih monologa. Mirovi} sme{ta bra-{no i cigarete u Slavenkov automobil. To~i se belo vino, truba~ine prestaju...


U podne do{ao Jovica Pavi} na razgovor o \ukinoj drami (Ki-seonik). Zatim, Dejan \urkovi}, sa idejom da se tri moje tematskisrodne drame: Propast carstva srpskoga, Zmaj od Srbije i Kosovo,rade kao jedinstveni projekat u saradwi sa televizijom. Uve~e zvao[ugovi} iz Pariza. [aqe avionsku kartu, garantno pismo, da do-|em na dve nedeqe, itd. Jednostavnije je da ti do|e{ ovamo, kaèm.Ali, wemu se, vidim, ne dolazi. (Ne znam za{to!)


Oni jo{ uvek slave Dan ustanka.

Ki{a, oluja. Nestalo struje. Uve~e do{ao [ebaq. Ulice su,veli, zakr~ene polomqenim drve}em i pokidanim elektri~nim vo-dovima. Civilizacija, kaèm, po~iva na tankim ìcama. Sedeli uzsve}u, vino i ka~kavaq, {to sam ga doneo iz Ni{a.

Beograd/Ni{, 9, jul 1993.

Sa Du{icom na Gardo{u, po nagrade sa Zemun-festa. Kolima uNi{, sa Vladom Aran|elovi}em.

Beograd, 4. avgust 1993.

Pre podne pisao pismo [ugovi}u, u Pariz. U wemu, izme|uostalog, stoji: „Razmi{qam o putu u Pariz i shvatam da, sem èqeda se s tobom sretnem, nemam drugih motiva da tamo odem. (...)Ina~e, Jugoslavija istrajava na samoj ivici egzistencije. Ceo si-stem ìvota je poreme}en. Kriminalizacija dru{tva uzima og-romne razmere. Ratni profiteri se enormno bogate, narod gladuje,

1993. 45


Na dan premijere Kiseonika Miodraga \uki}a, 1993.[evarli}, \uki}, Milutin Mi{i}, Aleksandar Milosavqevi}.

Saradnici na predstavi Kiseonik. S leva: Jovica Pavi}, rediteq;Boris Maksimovi}, scenograf; Zagorka Stojanovi}, kostimograf sa

Miladinom i Du{icom [evarli}, 1993.

itd. Jo{ jedna u nizu dalekose`nih istorijskih nesre}a srpskognaroda. Ni{ta od izlaska na onu istorijsku ~istinu, u ime kojeizgibo{e tolike generacije. A Srbi iz Bosne posao koji rade,potpuno autenti~no doìvqavaju kao istragu poturica. U to ime,spremni su da poginu.

Kako sve to doìvqava Srbin [ugovi}, sa svojih pedeset go-dina, dok u dobro skrojenom odelu od skupog {tofa, posle dvahladna viskija, slu{a Mocarta u be~koj operi, ili kako sve todoìvqava Srbin [evarli}, dok u okriqu utopijske igra~ke raz-vija koncept svog ìvota – drugo je pitawe. (...)

Desetak dana na Zavojskom jezeru. Vojska nam je opremila kom-pletan kamp, od poqskog nu`nika, preko generatora za struju, ku-hiwe, trpezarije do desantnog ~amca. Plivao, veslao i stigao dapro~itam Pavi}ev Predeo slikan ~ajem – pravu postmodernisti-~ku konstrukciju.

U Beogradu su dani vreli, kao u kakvom odvratnom hri{}anskomkazanu za disidente. Nerado izlazim iz svoje hladovite ku}e, osimkad moram na grobqe, pijacu ili neki sastanak povodom mojihprofesionalnih planova. Kuvam, ~itam Edgara Morena (ôvek ismrt), primam ponekog prijateqa i vodim telefonske razgovoresa Ni{om. Pozori{te je, danas i ovde, preskupa igra~ka – ali, bezwega se ne moè, kao ni bez crkve.“

Beograd, 7. avgust 1993.Doputovala Du{ica. Gostovao kod Kolarevi}a na TV programu.

Zatim kod \uke u pozori{nom muzeju. Bila lepa i lucprdasta\ukina prijateqica G. B.

Beograd, 11. avgust 1993.

„Hiqadu i jedna no}“ otvara mi se na XIX no}i (Pri~a o trijabuke), gde stoji:

„Oni meni kaù – me| qudima drugimTi si blistav znawem ko mesec u no}i,A ja wima velim – Ne, to nije tako.Znawe vredi samo kad je i vlast s wim.“

Ni{, 15. avgust 1993.

Ose}am, trenutak je da se zavr{i vreme lagodne letwe inercije;vreme odmora, razmi{qawa, blage melanholije. Predstoji mi bit-

1993. 47

ka za Kiseonik, onu istu \uki}evu dramu koju mi je, pre tolikogodina, oborio Programski savet Beogradskog dramskog pozori-{ta, iz tzv. idejnih razloga.

U Sabornoj crkvi. Tek je ne{to posle osam ujutro. Palim sve}uza svoje mrtve i sve}u za sre}an ishod poduhvata koji stoji predamnom. Zatim me Du{ica vodi da mi pokaè staro ni{ko grobqe, nakojem, verovatno, leè i neki moji nepoznati preci po maj~inojliniji. Grobqe vi{e ne sluì svojoj svrsi i li~i na ruinu koju jeprogutala indijska yungla. Spomenici zapu{teni, mnogi polom-qeni, a svi zarasli u korov; kapele razvaqene, prepune grafita i|ubreta.

Posmatram oja|enu, obe{~a{}enu istoriju ovoga grada – spo-menike trgovcima strogih likova {to su uporno, decenijama, sti-cali i uzdizali se; brkatim srpskim oficirima {to preìve{esolunski front; solidne, skupe spomenike me|uratnim ni{kimgra|anima, lekarima, industrijalcima i drugima, {to su predvo-dili proces evropeizacije ove zemqe...

Kultura je slika o sebi, koju, u odre|enoj formi, vladaju}idru{tveni sloj name}e, finansira i odràva. Sada{wi vladaju}isloj nema nikakve slike u svesti, sem slike o li~nom boga}ewu posvaku cenu. Ovo grobqe je, nadaqe, uàsan znak da je narod izgubiosvaki pojam o duhovnim vrednostima ìvota. Narod koji ne po-{tuje svoje mrtve – mrtav je.

Ni{, 16. avgust 1993.

Na otvarawe si}eva~ke likovne kolonije vozi nas Vojkan Mi-ti}. Tu je i wegov brat, slikar, profesor umetni~ke {kole. Obo-jica bra}e govore brzo i mnogo. Jedan o politici, drugi o sli-karstvu. Ve~e pada na klisuru. Put vijuga uzbrdo izme|u ste{we-nih ku}a, kao na moru.

Tamo je ni{lijska vrhu{ka, ukqu~uju}i i vladiku Irineja, na~elu sa debelim D. @. Markovi}em, sa treptavim o~icama zaras-lim u salo, koje neopreznom posmatra~u mogu izgledati kao da sequbazno sme{e. Rukujem se sa svima, tu je, razume se, i Vlada Aran-|elovi}, obuzet bezrazlo`nom, eufori~nom veselo{}u. Sluì seprili~no lo{e pi}e, sa malo hladnih narezaka. Izlazim na trem,pijem ~etvrtu lozova~u, tu je i qigavo-qubazni Sa{a Hayi-Tan-~i}. No} se spustila na klisuru...


Ni{, 20. avgust 1993.

Prijem u Predsedni{tvu grada povodom otvarawa Filmskih su-sreta. Ni{lijama je to, izgleda, vrlo va`na stvar. Politi~ari seslikaju s glumcima. Mnogo starih, isluènih cirkuzanata. Juga iVlada sviraju, ali se ne ~uju. Predsednik grada, onaj brkati de-beqko, drì govor. Danilo Markovi} trep}e, Vlada Aran|elovi}promi~e sa bezrazlo`nim, blistavim osmehom. Domazet, sa gospo-|om u sukwici, Tasa Uzunovi}, sa sedom bradom, zna{ li da miduguje{ jo{ sedamdeset maraka, kaè pedeseti, jubilarni, put. Sto-jim u gu`vi, pomalo nervozan, u jednoj ruci drìm ledenu ~a{u, udrugoj cigaretu, a tre}om se rukujem.

Ogromna letwa pozornica, koja prima, ~ini se, bar tri hiqadequdi. Prepuno. Kako bi bilo lepo ovde igrati predstave, kaèm.

Ni{, 31. avgust 1993.

Vreli dani u Ni{u. Gledali nekoliko filmova na festivalu.Vizantijsko plavo, isprazna, kvaziintelektualna konstrukcija,apstraktna mentalna kombinatorika – pre svega, dokaz jalovog du-hovnog snobizma. Rasprodaja pomodnog Pavi}a. Kaì za{to meostavi, sa nesre}nim @arkom Lau{evi}em, uspeva, me|utim, daprobudi autenti~ne emocije. Sa interesovawem sam o~ekivao davidim Makavejeva, Gorila se kupa u podne. Ali, ta duhovita, iro-ni~na po{alica ne uspeva da doma{i ozbiqnost i sloènost teme.Ipak je Makavejev, i ne samo on, iako ve~iti disident, obeleènìgom epohe komunizma i posmatra je intimno, iznutra.

Sa Lazom Ristovskim kod Amerikanca 2, tu su i neki qudi sapuno novca, zatim, mladi, veseli glumci, Bjelogrli}, Anica Dobra,dolazi Tika Arsi}, itd. êkam da se to zavr{i, pijem dobru kru-{kova~u i govorim sa Lazom o Beogradskom dramskom...

Ni{, 8. septembar 1993.

Pismo od Dragoslava Andri}a, uz prevod Darija Foa, gde, iz-me|u ostalog, stoji: Hvala vam na sjajnoj drami Povratak VukaAlimpi}a. (...) Minut po zavr{etku emitovawa, dotr~ao je u na{stan mladi sused, lekar, da izrazi svoje odu{evqewe, pre svegatekstom. ûdio se kako su to pustili na TV.

Hvala vam, tako|e, na prilici, da sa punim va{im i Ravasijevimpoverewem, vratite Radmilu malom ekranu...

1993. 49

Beograd, 25. septembar 1993.

Doputovao, ju~e, u Beograd prepunim autobusom. Qudi stoje iz-me|u sedi{ta, sa torbama, kantama, balonima. Vazduh, razume se, nesasvim sve`. Oni, dakle, smrde. Sve to podse}a na opsadno stawe,okupaciju, rat. Neki „narodni“ peva~ lele~e sa radija... Na staniciSaletovi}. Odvezao me do \erma da kupim kojekakve namirnice.Pijace su pune, radwe su prazne. Potro{iv{i pedesetak milijardiinflacionih dinara, zadovoqan odlazim ku}i. (Oko ~etrdeset ne-ma~kih maraka.)

Uve~e odlazim do \uke. U ba{ti Pozori{nog muzeja prostrt jeveliki sto, prepun boca i prase}eg pe~ewa. Sve je to, razume se,organizovao „okretni“ Raka, povodom Zemunskog bijenala akvare-la. U ~elu stola je moj impozantni prijateq, zatim lepa Slavica,„okretni Raka“, uqudni Ga~i}, potpredsednik zemunske op{tine,~ije sam ime odmah zaboravio, veseli Kolarevi}, govorqivi Adami drugi. Uz pe~ewe i ledeno Vajfertovo pivo, izdràvam u tom dru-{tvu nekoliko sati. Vidim da je moj tekst u NIN-u, povodom \a-jinog smewivawa sa mesta upravnika pri{tinskog Narodnog po-zori{ta, nai{ao na vrlo dobar prijem. Planiramo dolazak gostijuiz Beograda na premijeru \ukinog Kiseonika.

Beograd, 26. septembar 1993.

Jo{ jedna mlaka, beskrajno prijatna beogradska jesen, koju ose-}am kroz otvoren prozor...

Razmi{qam o dijalekti~koj alhemiji projektovawa unutarwihsadràja na okolnosti „realnog“ ìvota.

Ni{, 6. oktobar 1993.

Kroz bele zavese na prozoru moje kancelarije vidi se komadneba i grane jednog drveta sa rumenkastim li{}em. Kafa i pel-mel,{vercovan iz Bugarske. Odjednom je sve neobi~no tiho, neuobi-~ajeno mirno, kao jutro posle oluje.

Danas je premijera Kiseonika. êkam goste iz Beograda. Velikiposao, u te{kim materijalnim okolnostima, priveden je kraju. Ju~esam, ponovo, na konferenciji za {tampu, optuìo rukovodstvograda Ni{a za nedoli~ni odnos prema kulturi, zatim, jo{ o{trije,u razgovoru za televiziju, na {ta se Vlada Aran|elovi} jutrospobunio, u telefonskom razgovoru sa mojom pomo}nicom Q. Beri}.


Sino} gledao probu, a zatim, do tri ujutro vodio utopijske raz-govore sa vrlo senzibilnim Borisom Maksimovi}em. Pili smo„upravni~ku votku“, a posle pono}i verni Mirovi} je doneo za-kusku od „pere @dere“, koju smo zalili hladnim pivom. Po tihojni{koj no}i, otpratio Borisa do hotela.

Beograd, 11. oktobar 1993.

Ju~e u podne stigao u Beograd. Malo oteào, sa kojim kilo-gramom vi{e i blagim bolovima u krstima (gimnastiku sam zapo-stavio), ali, ipak, u dobroj veteranskoj formi, sa konceptualnoizo{trenom sve{}u.

Inicijativa za moj izbor na mesto upravnika Beogradskog dram-skog pozori{ta dovedena je u pitawe na nivou Izvr{nog odboraGrada, ~iji resorni potpredsednik za kulturu, Nada Popovi} Pe-ri{i}, ko~i normalno odvijawe procedure.

Premijera \ukinog Kiseonika pro{la je izvanredno dobro.Scenografija Borisa Maksimovi}a izvr{ila je, ovde, neophodnudramatur{ku funkciju proìmawa planova radwe; predstava jebila konzistentna (racionalni Jovica Pavi}) i veoma komuni-kativna. U ovoj strogoj, konceptualizovanoj, skoro nema~ki pre-ciznoj interpretaciji, tekst je bio zavidno scenski atikulisan.Pritom, \ukina zaumna satiri~na groteska u dana{we vreme de-luje kao realizam!

U „Staroj Srbiji“ bila je ve~era za pedeset zvanica, sa truba-~ima. To je bio, s obzirom na vreme u kojem ìvimo, takore}i ve}ipodvig nego opremiti ovu spektakularnu predstavu. Ali, bez togaspektakl ne bi bio potpun. Bili su kriti~ari i gosti iz Beogradai odabrani gosti iz Ni{a. Sutradan, Vlada Aran|elovi} je, uprisustvu novinara, priredio prijem u Predsedni{tvu Skup{tineGrada, na kojem se govorilo o predstavi i o usponu Narodnog po-zori{ta, a zatim ru~ak u „plavom separeu“ hotela Ambasador.


Ponovo u Beogradu. Prili~no hladno i sivkasto vreme. Posleni{ke, ipak lagodne i bezbri`ne situacije, u Beogradu sve izgledaprili~no komplikovano. Tek u Beogradu, javqa mi se hroni~nizamor posle ove ni{ke intenzivne godine.

Pobedili smo, jo{ jednom, s Ko{tanom, u Mladenovcu, na Pozo-ri{nim sve~anostima. Zatim, osamnaestog ovog meseca, izbacili i

1993. 51

posledwu ovogodi{wu premijeru, Ludi od qubavi S. [eparda, ko-mad za mladu publiku, koju treba prizvati u pozori{te. Meni,li~no, ova ameri~ka dramaturgija, ovaj bqutavi koktel, sa~iwenod psiholo{kih stereotipa, malo seksa i malo vilijamovske pa-tologije, potpuno je nezanimqiva. I mladi akteri, naro~ito re-diteq (izvesni Kokan Mladenovi}), agresivno prepotentni i, ukrajwem ishodu, nezanimqvi.


Ju~e u Zemunu. U Rakinoj organizaciji po~iwu „Oktobarskidani“. Posle otvarawa kwièvne ve~eri, ~iji su protagonisti bi-li u~esnici Me|unarodnog susreta pisaca – lo{e odevene, pripitespodobe, {to ih Adam vodi unaokolo, na srpskom patriotskom uè-tu – oti{li smo na ve~eru u Filaretov manastirski „konak“, jednubaraku pored crkve sv. arhangela Gavrila (u kontumacu), dodu{e,~istu i pristojno sre|enu, gde je predsedavao mitropolit Jovan,levo od \uke, koga je proglasio „po~asnim igumanom“, oslovqa-vaju}i ga sve vreme „gospodine ministre“.

Ve~era je bila pristojna, iako (ne znam za{to) posna, kalu|er-ska rakija veoma quta, a vino crno i gusto. Pesnici su drhtavimglasovima, od pi}a i emocija, govorili o Srbiji, prijateqstvume|u narodima i „nepravednim sankcijama Ujediwenih nacija“.

Danas, u klubu Beogradskog dramskog pozori{ta, susret sa En-verom Petrovcijem, kome izlaèm svoje pozori{ne planove.


Pre podne sa Veqom Mitrovi}em. Razgovarali o konceptu re-pertoara za narednu godinu. [ta igrati u vremenu velikog pre-virawa, kada elementarni aspekta ìvota izlaze u prvi plan. înise da se sada treba baviti mitskim, arhetipskim, fundamentalnimstvarima.

Kod }erke, Milice, na ro|endanskom ru~ku. Trinaest godina.Zadevoj~ila se. Oko deset uve~e, nalazim se sa Oliverom [ukl-etovi}em u klubu u [afarikovoj, gde smo, pre deset-petnaest go-dina, dràli sednice Predsedni{tva Udruèwa dramskih pisacai posle toga, obi~no, ve~eravali. \uka, \or|e Lebovi}, Veca Lu-ki}, Sloba Stojanovi}, Mija Ili}, \ura Burek, Sa{a Petrovi} idrugi, „~ijih se imena ne mogu setiti nikada vi{e...“ Sada tu sede


{e{eqevci i novokomponovani lovani. Sviraju se ~etni~ke pe-sme. To ~oveka moè da nervira, ali dalmatinska pr{uta je zbiqaodli~na. Otkuda vam dalmatinska pr{uta, pitam.

Iz Dalmacije – kaè qubazni kelner.

Oliver pri~a, prazni svoju vukovarsku tenziju, koja se, vero-vatno, nikada ne moè isprazniti. Preko puta, dve mlade ène.Viski stiè u prirodnom, uhodanom ritmu. Pla}a se nema~kimmarkama. Ve~e zavr{avamo u klubu „Ateqea 212“, kod Prelevi}a,gde svira yez-orkestar Radio-televizije Beograd. Muzi~ara imavi{e nego gostiju. Polovina gostiju je izginula, kaè Oliver,posle tre}eg viskija. Razume se, ne na frontu, nego u me|usobnimobra~unima. Oko tri ujutro izlazim u sivu, vla`nu, beogradskuno}. Sa jednim uqudnim taksistom dogovaram se da me upola cene(~itavo malo inflaciono bogatstvo) odveze do Zvezdare.

Ni{, 28. oktobar 1993.

Gostujemo u Para}inu, na Festivalu praizvedbi, gde uvek u~e-stvuje i po jedna predstava koja donosi tzv. novo ~itawe klasike.Ovoga puta, to je na{a Ko{tana. Problem je, me|utim, kako na-baviti sto litara nafte. Zovem qude iz rukovodstva grada Ni{a ikaèm, treba mi sto litara nafte. Nema nafte, kaù oni. Pla-ti}u, kaèm ja; imam para, samo mi omogu}ite da kupim po zva-ni~noj ceni, jer za crnu berzu nemam dovoqno. Nema nafte, kaùoni, Predsedni{tvo grada ima samo trideset litara. Ali, plati}u,kaèm ja, ho}u da kupim, imam para. Nije problem u parama, kaùoni, da}emo ti mi pare, one ionako ni{ta ne vrede, ali nema nafte.Ja tamo predstavqam grad Ni{, kaèm; ne idem ja tamo iz svog}efa. Neka ti daju naftu ti koji te zovu, kaù oni. Ba{ vam hvala,kaèm ja.

Kasnije, neki qudi mi dovode jednog tipa. Stomak mu je kao da jemalo~as progutao pove}u lubenicu, celu, kao {to bi je progutaopiton. Ali, on sam je toliko krupan, da mu taj stomak i nije odve}upadqiv. Masna, siva kosa, skupa ko`na jakna, prqave, iskrivqenecipele. Imam mercedes limuzinu, kaè; imam mercedes kombi,imam dva mercedesova autobusa i imam fi}u, kojim moja èna idena wivu.

Pa, da, kaèm, ne bi imalo smisla mercedesom i}i na wivu. Nebi, kaè on.

1993. 53

Treba mi sto litara nafte, kaèm, plati}u. U markama, kaèon, to iznosi... Nemam marke, kaèm, imam dinare. A, u to se ja nerazumem, kaè on; ne znam kako to stoji s dinarima... Pa, kako dado|em do nafte, ja predstavqam grad Ni{, kaèm. Pa, kako tomislite da poslujete s dinarima, kaè on. Evo, veli, sad sam prodao~etiri hiqade litara, tura ruku u yep i vadi gu`vu nov~anica,nekoliko hiqada maraka, muqa to po rukama i nehajno vra}a u yep.

Treba mi hitno sto litara, kaèm ja. Ma dobro, kaè on, {ta jeto sto litara, evo, da}u vam, pa }ete jednog dana platiti, ako budetemogli. Fino, kaèm ja, a sad idite da pogledate predstavu. (Ludi odqubavi.) Jel se, ba{, mora, kaè on. Mora se, kaèm ja... (Ima jo{,ali me mrzi da pi{em.)

Odlazim u Para}in, nervozan i zle voqe. Moj medeni mesec saNarodnim pozori{tem iz Ni{a pretvara se polako u brak. Sve{to je ura|eno, ura|eno je mimo i preko stvarnih mogu}nosti. Bilaje to ~arolija.


Uve~e, poziram Du{anu. To je portret u oklopu, koji }e se zvati„Osvaja~ Ni{a“. U maniru renesansnih majstora, u meri u kojoj jemoj simpati~ni slikar to u stawu. Ideja je stara oko tridesetgodina, razra|ena u onda{wim dokonim razgovorima sa [ugovi-}em. („Zovite me istrajni“.)

Umoran sam posle duge sednice Upravnog odbora, na kojoj pri-hva}en moj i rad pozori{ta u 1993. godini. Jedino je izlagawe tzv.Marislava Radisavqevi}a, rediteqa, bilo disonantno, {to je irazumqivo, s obzirom na wegovu spontanu iskqu~enost iz onoga{to se zbivalo. Vlada Aran|elovi}, predsednik Upravnog odborai ja, izbegli smo, me|utim, sukob, uz dosta strpqewa i samokon-trole i preobratili wegovo destruktivno raspoloèwe – tako danas je, posle, uz nekoliko ~a{ica votke izmorio svojim velelep-nim, difuznim idejama. Ne zna ~ovek {ta je gore: imati takvogsubjekta za prijateqa ili neprijateqa!


Veliki posao je zavr{en. Za mnom je jedna ni{ka pozori{nagodina, jedan godi{wi repertoar, konceptualno osmi{qen i os-tvaren, sa Ko{tanom kao krunom toga rada – predstavom koja je (do


sada) sa pet pozori{nih festivala donela osamnaest zna~ajnihnagrada. Tako sam izvr{io zadatak zbog kojeg sam do{ao, a samimtim ostvario svoj li~ni plan.

Pre podne proveo, uglavnom, u }askawu sa svojim saradnicima,pijuckaju}i ukusnu travaricu.

Uve~e, film Boqe od bekstva sa @arkom Lau{evi}em.


Zavr{io posledwe poslove uo~i puta u Beograd. Uve~e, sa Du-{icom i Vladom Aran|elovi}em, u restoranu „Zebra“, gde @ivkoVukojevi}, sa grupom glumaca, priredio pozori{nu predstavu, do-du{e, diletantsku, ali pica i vino bili su odli~ni.


Probudio se rano, iako kasno legli. Nije, vaqda, Reisefieber?Du{ica jede jabuku i sprema se. Odlazimo da kupim cipele. Ja sene}kam, Du{ica insistira: to su cipele kakve tebi dolikuju, kaè.I kako se, onda, odupreti? Osamdeset maraka. To je, danas i ovde,~itavo malo bogatstvo! Cipele su, me|utim, izvanredne. Itali-janske, ko`ne, {ivene, engleski model. Perfektna solidnost iz-rade fascinira, budu}i da smo okruèni rasulom, raspadawem,haoti~nom improvizacijom...

Beograd, nedeqa, 7. novembar 1993.

No}as u tri zvonio telefon. „Nepoznati netko“ spustio je slu-{alicu. Neodleàni nazeb mi se vratio. Ipak ustao, pristaviopasuq sa suvim rebrima, skuvao kafu, seo za radni sto, otvoriodnevnik...

Gledam borove pred prozorom. Dan sun~an, plave i zlatne senke.

Beograd, 10. novembar 1993.

Ve~era u Veneciji. Jedan veoma visoki funkcioner raspadnutogestabli{menta, zatim Vlada Aran|elovi}, \uka, Raka i ja. Rolo-vana sviwska ple}ka, erdutski {ardone. Dokle }e mangupi voditiovu zemqu? – retori~ko je pitawe. Pri kraju, „veoma visoki funk-cioner“, koji je na ve~eri, ustvari, gost, zove kelnera i mrmqa damu donese pqeskavicu. ôvek je izgladneo, pomislim; te{ka su vre-mena.

1993. 55

Me|utim, kelner mu donosi zapakovanu pqeskavicu, koju }e on –kako kasnije shvatam – odneti da „obraduje ènsku“, kojoj hita.Ni{ta ne propu{tam, kaè...


Ujutro me zvali sa Radio-Beograda, da im govorim o ni{kompozori{tu. Kuvao, telefonirao, ~itao Morena. Bili Veqa i Sa-letovi}, govorili o repertoaru, planirali termine. Uve~e, sa~e-kao }erku (Milicu); zajedno ve~erali.


Da li je to ona Olga, pitam se, posmatraju}i je, wenu decu, wenepse, stari gra|anski stan koji se raspada. Jedemo ~varke sa kiselimkupusom, pijemo qutu rakiju, hleb kidamo rukama...

Na ulici. Hladno.


Ledena ki{a. Sve je prekriveno tvrdom, klizavom korom. êkam[ugovi}a, koji ne stiè. Jatov bus iz Ma|arske zavejan je, kaù,negde kod Novog Sada. Aerodromi su nam, sada, daleko – ~ak udrugim dràvama. Kuvao, pisao... [ugovi}, najzad, ipak, stiè. Ni-smo se videli tri godine, od smrti wegovog oca. U na{im godinama– paradoksalno – tri godine ne zna~e vi{e mnogo. Pogotovo, sobzirom na poluvekovni kontinuitet. Proveli ostatak dana za-jedno, popiv{i skoro ~itavu bocu viskija {to ju je on doneo, raz-govaraju}i o poeziji i zbiqi.


Uve~e stigao u Ni{. Priredio, u hotelu, malu gozbu za Du{icu isebe samoga.

Ni{ – Beograd – Ni{, 16. novembar 1993.

U {est ujutro, do{li Bata i Sawa automobilom po mene. Usputnam se pridruìo i Vlada Aran|elovi}. Prema Beogradu sneg.Autoput zavejan, jedva se probili sna`nim Batinim BMW-om.

Posle kafe u predstavni{tvu Vladinog Vulkana, na Topli~i-nom vencu, krenuli ka Skup{tini grada.


Beograd pod snegom. Nove cipele me steù. Promocija Pavi-}evih pri~a i drame Zauvek i dan vi{e. (Izdava~ka ku}a Bata.)Malo qudi. Zato dolazi Arkan, u pratwi jednog ogromnog ~ovekasa {iqatim cipelama, brilijantskim prstenom i te{kim zlatnimsatom. îni se da beogradska intelektualna ~ar{ija bojkotuje ovajdoga|aj. Glavni govornik je, me|utim, Jovan ]irilov, ~ovek za svavremena. Govori ~ak i Dejan Vraàli}, ili to govori wegov ka-pital. On }e biti producent Pavi}eve drame. Razgovaram s wim oeventualnoj ni{koj premijeri. Nekoliko re~i i s Pavi}em, koji sene odvaja od svoje nove, mlade ène, zaqubqene u wegovu lite-raturu. Pavi} èli novac, kaè Bata. Traì pedeset hiqada ma-raka za ustupawe prava na dramu, kaè Vraàli}, itd. Govorimo,preliminarno, o mogu}nosti paralelnih premijera u Beogradu,Ni{u i Novom Sadu... Arkan polako osvaja dvor Kara|or|evi}a.

Zatim, sa Vladom kod izvesnog Sl. Milosavqevi}a, direktora ivlasnika trgovinske firme, moga neidentifikovanog druga iz [e-ste mu{ke. Razgovor o sponzorstvu, {leperima ugqa, itd. Ru~ak uTeatroteci, tu je i Milosavqevi}eva èna, govorqiva, malo su-vi{e energi~na, wihov sin, sa skupocenim yipom... Pitaju me zasavet povodom problema sa sinom. Ja im pravim ad hoc psiholo{kuanalizu i trude}i se da budem ozbiqan, kaèm: consulting uslugako{ta petsto maraka. Zatim, sedimo sa \ukom, koji kaè, trebasa~ekati, treba se strpeti dok ja ne do|em na vlast, itd. Pijemkru{kovu rakiju i pivo. Oni, vino.

Sa Batom i Sawom pijemo, u Stupici, kafu koja ko{ta kaojedna mese~na plata. No}na vo`wa do Ni{a.


Pre podne me posetili direktor simfonijskog orkestra i mla-di, simpati~ni dirigent, Anatolij Novicki, Rus, oèwen }erkomBo{ka Bo{kovi}a, sa kojim sam, nekada davno, bivao u ìrijimafestivala amaterskih pozori{ta i tako, pomalo, upoznao Srbiju.Uve~e, „fela{ka“ ve~era sa [erpom u jednoj pe~ewarnici, sa Ci-ganima, doma}icom koja igra na stolu, sa mnogo pe~ewa i pi}a.[erpa je prethodnog dana razbio taj lokal, prebio nekoliko qudi,zatim platio opravke i lepo nas pozvao da ve~eramo. Usred togauàsa, sedi Du{ica, tiha i uqudna. Drìm je u }o{ku, izme|u[erpe i sebe, za svaki slu~aj.

1993. 57


Ru~ak sa Vladom, u hotelu Ni{. Intiman, ali potpuno odmereni sofisticiran razgovor, na suprotnom polu od onoga sino}. Da lije to dijalekti~ka sinteza? Vide}emo ko }e preìveti.

Ni{-Beograd, 3. decembar 1993.

Probudio me deùrni u pola pet ujutro. Napoqu jo{ uvek mrak,okna zamagqena. Ustajem s naporom, spremam se. Du{ica pakujeneophodne sitnice u moju oficirsku torbu. Oboje smo pomalo ner-vozni. Ne volim te kratke odlaske u Beograd. Veliki grad je naivici kolapsa, pogotovo sada pod snegom. Stanovi hladni, hranapreskupa, ako je ima, saobra}aj jedva funkcioni{e, qudi zgu`vani,novine pi{u o pqa~kama i ubistvima. Nerado napu{tam svoju ni-{ku utopiju... Moj beogradski ìvot je u stawu hibernacije.

Izlazim oko pola {est u ledeno ni{ko jutro. Velika perjanajakna, ~iju teìnu ne ose}am, prijatno greje. Za pet minuta sti-èm do Predsedni{tva gradske skup{tine, gde me ~eka VladaAran|elovi}. Sedamo u veliku limuzinu fabrike duvana (opel-omega), odlazimo po inèwera Cvetkovi}a i kre}emo put Beo-grada. Zavaqen u udobnom sedi{tu, posmatram kako promi~u poqapokrivena snegom...

Podne u Stupici, tihi kelneri u belim ko{uqama. Dobra kajsi-jeva~a. Dogovori s jednim mojim ni{kim prijateqem i wegovimbeogradskim kompawonom. (...) Beogra|anin dinami~an, ~ak pomalonervozan, ~ovek o~igledne pragmati~ne inteligencije. Ni{lija, te-meqan i smiren, ugodnije name{ta svoj pi{toq velikog kalibra. Tosu qudi koji }e preìveti. Prakti~ni, sposobni, verovatno hrabri,prili~no pouzdani. Bez suvi{nih predrasuda. Pritom uqudni. Una~elu patrioti. Uzdràni i odmereni. Ne piju. Veoma preduzim-qivi poslovni qudi. Kwiàre, izdava~ke ku}e, kafei, samo su vid-qivi segmenti firme. (...)

Beogra|anin kaè: nastojim da budem sa uspe{nim, sposobnim,bogatim i jakim qudima. Po{to nisam bio na frontu, smatrao samda treba da pomognem bar materijalno. Odvozio sam hranu u Erdut...

Sada sam ~lan stranke, mada me politika ne interesuje. Niko odnas nije optere}en politikom. Nas zanima mogu}nost da razvijamoposlove ovde, u zemqi. (...)


Beograd, 22. decembar 1993.

(Iz pisma Milanu [ugovi}u.)

Do{ao ponovo u Beograd, sino}, s Batom, kolima. Jutro je, ki{a.Kroz zamagqene prozore radne sobe nazire se mokra i crna {uma.Slu{am jednu od Bahovih partita, piju}i kafu s mlekom, {to ovdepredstavqa poslasticu, do koje se te{ko dolazi. Pu{im RotmanovPall-Mall, sa protivure~nim ose}awem zadovoqstva i nelagodno-sti... Ose}am se pomalo ispra`wenim. Op{ta situacija u kojoj senalazimo, ovde, potkresala je donekle krila mome aktivisti~komuzletu. Drugo, pitawe kvaliteta „qudskog materijala s kojim ra-dim. Brod kojim upravqam pun je rupa. Velika energija tro{i se naispumpavawe vode... Sav taj napor daleko je, ipak, od toga da budeuzaludan. To u ~emu se nalazim, deluje mi, ponekad, kao neki ni-{lijski Dekameron. Ali, kada ~ovek svakoga jutra izlazi na be-deme da prebroji mrtve pod zidinama zamka u koji se sklonio, to nemo`e da bude dobro, kamo li principijelno.

Umetnost, kultura, ~itav sistem vrednosti kojim se duhovnisadr`aji vrednuju, sada je u drugom ili tre}em planu. Ovo je prava„velika smuta“ ili „smutnoe vreme“, o kojem nas [pengler takoplasti~no izve{tava... Ali, {to rek’o Viqem Oranski, „ne trebase nadati da bi se zapo~elo, niti uspeti da bi se istrajalo.“

1993. 59

1994.

61


Viski i truba~i u gluma~kom klubu, Desno od [evarli}a rediteqMarislav Radisavqevi}, 1994.

Ni{, 2. januar 1994.

Sa bokalom kafe, pre{ao sam pustim pozori{tem do prostrane,svetle kancelarije, name{tene po mom ukusu. Pristojni bider-majer, umesto pretencioznog pseudoampira. Po{to se trka s vre-menom ionako ne moè dobiti, poku{avam da budem spokojan. UBeograd odlazim retko i na kratko. Sklopio sam svoj sistem ì-vota u Ni{u. Privremeno pretvaram u trajno, {to i nije takote{ko, budu}i da je i jedno i drugo uveliko relativno.

Novu godinu sam do~ekao u pozori{tu, u svome mikrokosmosu, izkojeg retko izlazim. Uglavnom, da bih pro{etao lepo ure|enimkejom pored Ni{ave, da bih ponekad oti{ao do Predsedni{tvagrada, ili u neki od obli`wih restorana. Bilo je puno muzike,pe~ewa i gostiju – ali, Du{ica i ja smo se, ipak, ili ba{ zato, ranopovukli.

Pitawe povratka u Beograd ostaje otvoreno. Li~no bih voleo daova ugodna ni{ka privremenost potraje jo{ izvesno vreme.

Beograd, 15. januar 1994.

Jutro tmurno, ki{ovito. Ukradeno vreme za kratku bele{ku.Nekada sam u ovo vreme pisao.

Sino}, kod Dragana Jerkovi}a, u wegovom prostranom kabinetudirektora Televizije Beograd.

Qubazni, elasti~ni, preduzimqivi me{etar ugodno se tamo sme-stio. Za razliku od nekih drugih mojih poznanika, ostao je kakav jeuvek bio. Nezlobivi, òvijalni me{etar uvek je pozitivnija pojavaod vlastoqubivog, principijelnog mra~waka. Pogotovo, principi-jelnog. Jerkovi} – dakle – debeo i raspojasan, mada u odelu i skravatom, pri~a, telefonira, vadi na sto nema~ke marke, fotogra-fije nekakvih glumica, vizit-karte, prospekte... Mnogo radim i

1994. 63

dobro mi ide, kaè; {ta }e{ u pozori{tu, na}i }emo ne{to boqe.Pomiwe poslove, govori o velikim sumamma novca. Ne, kaèm,ho}u da budem upravnik pozori{ta.

Uzeo, iz pozori{nog muzeja, {est dramskih tekstova, {to su ihostala dva ~lana ìrija konkursa za nagradu Branislav Nu{i}(Veqko Radovi} i \aja) odabrali za uì izbor. Ja sam odabrao smojedan od petnaestak koji su meni dopali u deo. Ve}ina tih drama bavise opsesivnim temama sada{weg trenutka: rat, slom sistema, raspadJugoslavije, op{ta beda i rasulo sistema vrednosti. Uglavnom, veo-ma povr{no i deklarativno, prepuno op{tih mesta. Re~ je, prosto, oemocionalnom i mentalnom refleksu, koji sa tzv. umetno{}u nemamnogo veze. Logi~no da sam, posle, sa olak{awem ~itao Lagum Svet-lane Velmar Jankovi}.

Pred podne kod oca. Naglo smr{ao, ali ìvahan. Setim se Ra-{ka Dimitrijevi}a, pod rukom kao pti~ica. Zatim, u Beogradskomdramskom. Veqko Radovi} i wegova nabujala retorika. îtam oprivrednom ìvotu u vizantijskom carstvu, kaè: Seleni}a i Pa-vi}a ~itaju samo ène. Uve~e do{ao Slavenko. Pun hvale za Zmajaod Srbije. Izlaè koncepciju. Lako je vama, umetnicima, kaèm; jamislim samo o novcu.

Beograd, 17. januar 1994.

Vedro. Kroz tamno grawe, veliko jugozapadno nebo, blago osvet-qeno. Vrlo malo bledih oblaka.

Svetloruì~asto, belo, golubije sivo, razne nijanse plavog imalo tamnoqubi~stog. Trenuci koji promi~u, emocije kao diskret-ni talasi na pesku, dolaze pa uzmi~u, utapaju}i se u bezli~ni,sveop{ti ritam.

Sedim u ku}i, slu{am muziku, ~itam. êkam kola koja }e meodvesti put Ni{a.

Ni{, 22. januar 1994.

Uglavnom lepi dani, ponekad veoma svetli. Du{om promi~e (ta-kozvanom du{om) ose}awe neodre|ene ~eznutqivosti, ili nekakveuop{tene ganutosti, pa i to pro|e, izgubi se u ujedna~enom tokudana. Aktivisti~ka strast se malo sti{ala. U ovom vremenu i ovojsredini, malo je objektivnih podsticaja za takvo {to. Borim se dapozori{te odrìm u ìvotu, pratim svoje unutarwe oscilacije itrudim se da ih odrìm pod kontrolom. Veqa Mitrovi} reìraFejdoa.


Opisao bih, kada to ne bih smatrao besmislenim, sastanak srukovodiocima Grada. Opisao bih ~oveka sa velikim zlatnim sa-tom i debelom zlatnom narukvicom, sa dva zlatna prstena, u ù}ka-stom, pastelnom odelu, sa {arenom, cvetnom kravatom, koji li~ina {efa ni{lijskih „dilera“, {to mo`da i jeste. Opisao bih ma-lenog, }elavog ~oveka, koji li~i na o{trozubog, plivaju}eg mi{aili pacova. Opisao bih ~oveka impozantnog i ugla|enog, sa oreo-lom bqe{tave sujete, sa ~ijih se usana slivaju slapovi velelepneretorike. Opisao bih starokomunisti~kog kadrovika, umornog ve}od igrawa uloge la`nog kulturtregera, koji ~ezne da se sve ovo ve}jednom zavr{i pa da ode ku}i i izvadi svoje ~varke iz {pajza, da ihpospe „~ukanom“ paprikom, te da se zatim prepusti snu pomalo zbu-wenog pravednika i da sawa vreme kada je sve bilo jasno, odre|enoi pla}eno. Zatim, mladog partijskog operativca, zastra{uju}e ste-rilnog mutanta, koji izbacuje iz sebe kompjuterski precizne glu-posti, kao iz kakvog nemu{to-demago{kog referata...

Kada sam im rekao da od wih ne traìm novaca, sem za plate i zaelementarne materijalne izdatke, i da }u sam obezbediti sredstvaza finansirawe programa, wima je toliko o~igledno laknulo, dasam se jedva uzdrào od smeha. Po~eli su da me neumereno hvale i dami upu}uju re~i „podr{ke“. Jedan od wih mi je, izme|u pohvala,uputio i re~i „drugarske kritike“: Kad god te gledam na televi-ziji, ja samo ~ekam kad }e{ da napadne{ gradsko rukovodstvo, inikad se u o~ekivawu ne prevarim...

Prijatno prepodne sa Ne{om „Galijom“, u razgovoru o wegovomnovom albumu, tajnama elektronske akustike, Zmaju od Srbije, sa-murajskom ma~u, {to ga kuju ~etiri generacije majstora kova~a...

Ni{, 26. januar 1994.

Sivkasto, sveè ni{ko jutro. Probudio se izuzetno rano, sku-vao kafu i pre{ao u kancelariju, svoju ovda{wu radnu sobu, nijebilo jo{ ni pola sedam. Pu{tao, sa trake, Vlatka Stefanovskog.Jo{ u posteqi, razmi{qao o porodi~noj drami, sa predstavnicimatriju generacija: deda, ba{tinik mrtvih komunisti~kih ideala, zakoje je vezan kao za le{ {to se raspada; sin, intelektualac, paci-fist, kosmopolit; unuk, nacionalist.

Mo`da idealist, a mo`da i ratni profiter...

(...) Razum Zapada, du{a Orijenta.

1994. 65


Subotwe prepodne, sun~ano, sa ne{to malo oblaka, prili~notoplo, kao {to je i red da na jugu bude. Dovr{avam ~a{u soka odpomoranye i spremam se da pre|em na „upravni~ku votku“, koja seve} nalazi na putu ka mojoj kancelariji. Slu{am kasetu sa muzikomGorana Bregovi}a i Vlatka Stefanovskog. Prija mi taj dobro ura-|eni spoj Istoka i Zapada. Obe sfere su nam bliske, a od obe smo,ipak, distancirani. Mislim o poziciji Lorensa Darela u Alek-sandriji, o draì koju engleski yentlmen ose}a tokom romanti-~nog boravka u kolonijama. Izvanredno zgodan spoj racionalnog iiracionalnog, pozicija koja omogu}ava univerzalni doìvqaj idonosi otu|enost, u isto vreme.

Nalazimo se pred premijerom prvog projekta za ’94. godinu, Fej-doovog vodviqa ]uran. To je laki, erotizovani uvod u repertoar,za koji ne znam da li }u ga do kraja ostvariti, ili }u biti pozvan uBeograd, na novu du`nost. Oko toga se u prestonici pletu raznekadrovsko-~ar{ijske kombinacije i muqa na{a uobi~ajena dru-{tvena yibra. U svakom slu~aju, slede}i projekat bi}e moja dramaZmaj od Srbije, ironi~na pri~a o stvarawu kosovskog mita, ili ona{oj, hroni~noj, nesposobnosti da se istorijskom izazovu da ra-cionalan i efikasan odgovor, {to nas vodi u „nebesku Srbiju“mitomanije i manipulacije.

Dovodim rediteqa, scenografa, kostimografa i jednog glumcaiz Beograda, poku{avam da, uz pomo} tzv. sponzora, sklopim pri-li~no zama{nu fiansijsku konstrukciju, te da, pridodaju}i uloziupravnika ulogu dramskog pisca, priu{tim sebi jedno malo, kom-plementarno zadovoqstvo.

To „univerzalno zadovoqstvo“, ta utopijska fiksideja o pot-punosti, mnogo bi boqe – pomislim – funkcionisala u kakvimvajmarskim koordinatama, ali se ubrzo setim da je dragi Gete izgu-bio mesto upravnika zbog psetanceta hirovite kneève qubav-nice, primadone vajmarskog pozori{ta. Ja se jo{ drìm.


(Iz pisma [ugovi}u.)

Kasno prepodne, do{ao iz kratke {etwe do Ni{ave. Bri{eo{tar vetar i suvim snegom zasipa grad.


Prijatan, sve` i britak vazduh, kao gazirano pi}e sa ledom.Setim se poglavqa „Sneg“ iz ârobnog brega i Hansa Kastorpakako sa pqoskicom kowaka u yepu od prsluka, zaklowen od snega,ispod strehe alpske kolibe, sawa svoj utopijsko-dijalekti~ki san.

Dole je po~ela generalna proba. Slu{am Berlioza, sa osredwimose}awem prijatnosti, mada je svaka pristojna stvar dobrodo{likontrapunkt svakodnevnom okruèwu. Uzeo sam da ~itam (u pozo-ri{tu se nalazi i Batina kwiàra) Otvoreno dru{tvo i wegovineprijateqi Karla Popera, britanskog filozofa austrijskog po-rekla, kriti~ku analizu totalitarnih dru{tava, na modelima Pla-tonove Dràve i Marksovog dru{tvenog koncepta, ali za sada neuspevam mnogo da odmaknem. Trudim se da ìvim bez suvi{nih ten-zija, sa izvesnom merom uravnoteènog hedonizma, a i pitam sekoliko je u na{im godinama prili~no „vejati ovejanu su{tinu“({to rek’o Vinaver sa Rableom). Do{li smo, ~ini se, do jednostavnemudrosti, ili do zida.


Premijera Fejdoa je odli~no pro{la; pozvani smo u Jagodinu, na„Dane komedije“, itd.

1994. 67

Posle premijere Fejdoovog ]urana, 1994.

1994. 69

Beograd, 1. maj 1994.

Uskrs. Sun~ano, sveè jutro. Nabujala {uma. Doputovao sino},iznajmqenim kolima, da budem za praznik s decom.

Aktivizam otvara provalije u duhovnom vremenu. Borba za osva-jawe ìvota tro{i akumulirane unutarwe sadràje. „Ko pogodiono {to ciqa...“, itd.

U martu radili Zmaja od Srbije. Slavenko, Enver Petrovci kaodespot Stefan Lazarevi} i odabrani ni{ki glumci, na ~elu sa@ivkom Vukojevi}em. Posao ura|en za mesec dana intenzivnognapora. Ura|en veoma dobro. Kada, posle usmerenih i dugotrajnihnapora, ~ovek postigne ciqeve – ostaje, dodu{e, ose}awe ispuwe-wa, svest o pobedi, ali tu je odmah i dijalektika pobede, neka vrstaprezira, zasi}enosti, rezignacije. [ta sa osvojenim gradom? Itd...

Sa decom, u Sabornoj crkvi. Pro{etali, zatim kod oca. Vratilise i ru~ali zajedno. Uve~e, prekucavao odgovore za Lazi}a, za kwi-gu „razgovora sa dramskim piscima“. Odlu~io da odbijem mestopomo}nika upravnika i umetni~kog direktora Beogradskog dram-skog pozori{ta.

Ni{, 5/6. maj 1994.

\uka u Ni{u. Organizovali u pozori{tu, kod Bate u prostra-nom kafeu, razgovor sa ni{kim intelektualcima, direktorimakulturnih ustanova i dr. na temu odnosa Ni{a i Metropole, kul-turne politike, itd.

Predstavnici Grada, koje smo kritikovali, nisu do{li. Oni su uto vreme imali sastanak na kojem su smewivali predsednika Izvr-{nog odbora Skup{tine grada – {to je samo refleks borbe ovda-{wih oligarhijskih grupa za vlast.

Isti~em, u izlagawu, i ranije izrican stav o provinciji kaoduhovnom, a ne geografskom pojmu.

Narodno pozori{te u Ni{u, posle svega {to smo postigli, ka-èm, ne potpada pod pojam provincije. Govorim da je su{tinskiproblem u tome {to se u ovoj dràvi ne vodi ozbiqna, strate{kiosmi{qena kulturna politika, itd.

Prema \uki, posle svih oscilacija na{eg odnosa, pona{am seprotokolarno, {to wemu ne smeta; reklo bi se da mu, ~ak, prija.Kao da to shvata ozbiqno. Veoma je uqudan i qubazan. Ipak, ose}amizvesnu surevwivost i ~u|ewe {to sam uspeo da se, uprkos svemu,


neprikosnoveno odrìm. Gledali Kiseonik i Zmaja od Srbije. Pu-no zamornog go{}ewa, dugih politi~kih razgovora, hrane, viskija,vina... Bili su tu i Jokovi}, Slavenko, Enver, Vlada Aran|elovi}i mnogi drugi. Politi~ari, koje je \uka postrojavao u mojoj kance-lariji, dok je bio ministar, nisu do{li.

Ni{, 13. maj 1994.

(Dnevnik od 13/14. maja pisan je za Borbu – na wihov poziv – ipredstavqa, izme|u ostalog, deo promocije Zmaja od Srbije, po-vodom gostovawa u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu i u~e{}ana festivalima Joakim Vuji} i Sterijino pozorje.)

Zvani~no potvr|eno u~e{}e Narodnog pozori{ta iz Ni{a naovogodi{wem Sterijinom pozorju.

Po{to se to de{ava drugi put uzastopce, i zlonamernima jejasno da nije re~ o slu~aju. I pro{le godine, sa Ko{tanom i ove, saZmajem od Srbije, Ni{ je jedini grad iz tzv. srpske provincije kojije – naàlost samo kao izuzetak – potvrdio tezu da metropola ne bimorala biti jedinstveni kulturni rezervat, sa tapijom na vrhunskeumetni~ke rezultate.

Drago mi je {to moji glumci ne pate od provincijskog kom-pleksa niè vrednosti; oni su ovaj uspeh o~ekivali i verovali uwega. Ipak, raduju se bu~no, Mimi Pavlovi} vri{ti i poskakujehodnicima...

Bata-Kwiga donosi bocu viskija koju, razume se, odmah otva-ramo. Zvone telefoni iz Beograda, ~estitaju \uki}, \aja, Saleto-vi}, Jokovi}... Iz Ni{a, pre svih, potpredsednik Grada i pred-sednik Upravnog odbora Pozori{ta, Vlada Aran|elovi}, koji meje i u najteìm trenucima bezrezervno podràvao, zatim i mnogedruge li~nosti iz kulture i politike.

Gu`va je neopisiva. Uz sve~arske aktivnosti, paralelno razra-|ujemo kalkulaciju za u~e{}e na smotri srpskih pozori{ta Joa-kim Vuji}, koja se ove godine odràva u Kragujevcu, gde 19. ovogmeseca nastupamo, tako|e, sa Zmajem od Srbije. Scenograf Borisêr{kov ma{e tlocrtom kragujeva~ke scene i nervira se {to kom-pletni dekor na{e predstave tamo ne moè da stane. Iz NovogSada telefonira Aleksandra Kolarevi}, traì hitno propagand-ni materijal i kalkulaciju. Od tih kalkulacija, svima nam se vrtiu glavi. Zovem sekretara za kulturu, Zdravkovi}a, vi~em: novac,

1994. 71

1994. 73


Scena iz predstave Zmaj od Srbije, 1994.

novac, mi tamo predstavqamo grad Ni{, gde je novac?! Narodnopozori{te je u posledwe dve godine najuspe{nija ni{ka firma!On govori o gradskom prilivu i odlivu, bi}e ne{to, kaè, strpi sekoji dan. Ulazi Marislav Radisavqevi} sa svojom ekipom, oni pri-vode kraju rad na Eshilovom Prometeju, qubi se sa mnom, ~estita,a zatim ma{e skicama i kuka: gde je novac za moju predstavu? Po-lako, kaèm, sipajte viski gospodinu Radisavqevi}u...

Najzad, na{ao malo vremena da u miru porazgovaram sa EnveromPetrovcijem, koji je u Zmaju od Srbije maestralno odigrao ulogudespota Stefana Lazarevi}a. Kada se ~ulo da Enver dolazi u Ni{,jedan funkcioner me je zapitao: „Pa, dobro, Miladine, zar se nena|e ni jedan srpski glumac da odigra tog na{eg despota?“ A poslepremijere, taj isti ~ovek mi je pri{ao i rekao: „Slu{aj Miladine,ovo sa Enverom ti je bio sjajan potez!“

Enver je i ovoga puta pokazao da je glumac ogromne pozitivneenergije, talenta i znawa. Ni{ki glumci su ga izuzetno toplo pri-mili. Imponovao im je kao partner, ulagali su maksimalan napor dasa wim uhvate korak na sceni. U Pri{tini su ga, ovih dana, smenilisa mesta upravnika de~ijeg pozori{ta, gde je on otvorio ve~erwuscenu i davao predstave na oba jezika, okupqaju}i umetnike (i pub-liku) bez obzira na „nacionalnu, versku, rasnu i polnu pripadnost“.Pri{tina je donedavno na ~elu svoja dva pozori{ta imala dva iz-vanredna profesionalca. Sem Petrovcija, mislim na svoga mla|egkolegu, dramaturga i dramskog pisca, Aleksandra \aju, doskora-{weg upravnika tamo{weg Narodnog pozori{ta. Obojica su, na-àlost, smewena.

Mnogo puta sam u Ni{u, za godinu ipo dana, koliko sam u tomegradu, javno govorio o neophodnosti vo|ewa suvislije kulturnepolitike. Mi smo, mo`da, nau~ili da se bez efikasne ekonomije nemoè voditi nacionalna politika; ali nam nije, jo{ uvek, dovoqnojasno da bez strate{ki promi{qene i kompetentno vo|ewe kul-turne politike, ne}e, tako|e, mo}i da se odbrane nacionalni in-teresi.

Postavqawem diletanata na ~elo kulturnih ustanova – ma ko-liko ti diletanti bili lepi, pouzdani, veseli, puni dobre voqe iqubavi prema svojim funkcijama i svojim poslodavcima – mi na-stavqamo putem negativne selekcije qudi i ideja, dakle putemdestrukcije nacionalnih interesa.

1994. 75


Susreti Joakim Vuji} u Ni{u, maja 1994. S leva: rediteq MiloradBeri}, pomo}nica upravnika Qiqa Beri}, verni Mirovi}, Miladin

[evarli}, Du{ica Popovi} [evarli} i rediteq Velimir Mitrovi}.

Susreti Joakim Vuji} u Ni{u, maja 1994. S leva: SlobodanBlagojevi}, direktor pozori{ta „Klasika”, Miladin [evarli}

i Milosav Buca Mirkovi}.

Razgovaram s Petrovcijem o uspostavqawu wegove te{we sarad-we sa Narodnim pozori{tem u Ni{u. Poku{avam da za ni{ko pozo-ri{te veèm {to elitnije stvaraoce, smatraju}i da bez vi{estrukecirkulacije qudi i ideja ne moè biti prave kulturne perspektivena ovim prostorima. Iskustvo {to ga je doneo pro{logodi{wi radna Ko{tani to je nedvosmisleno potvrdilo. U radu na toj pred-stavi, koja je sa pet festivala donela u Ni{ dvadesetak zna~ajnihnagrada, od kojih ~etiri sa Sterijinog pozorja, u~estvovali su,pored najboqih ni{kih umetnika, Dragana @iki}a, Verice Jova-novi}, @ivka Vukojevi}a, Dragana Markovi}a, Miodraga Pavlo-vi}a, Sawe Pavkovi} i drugih, i vrhunski profesionalci iz Beo-grada, poput Branislava Mi}unovi}a, Ivane @igon, Tanasija Uzu-novi}a, Zorana Hristi}a, Geroslava Zari}a, Bojane Nikitovi},Krunislava Simi}a, Radovana Kneèvi}a. Samo razbijawem ve{ta-~kih barijera, frustracija i predrasuda, moèmo do}i do podsti-cajnog nivoa kreativnosti, zar ne?

Petrovci prihvata dvogodi{wi ugovor, uz radosnu podr{ku ni-{kog ansambla, i traì jo{ jedan viski. Utom pristiè televi-zijska ekipa na zakazani intervju. Govorimo o predstavi Zmaj od

1994. 77

Scena iz predstave Zmaj od Srbije, 1994.

Srbije, povodom wenog u~e{}a na Susretima Joakim Vuji}, gosto-vawa (20. maja) na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozo-ri{ta i povodom wenog odlaska u Novi Sad, na Sterijino pozorje.

O Susretima Joakim Vuji} (bez obzira na to {to je Ko{tanatamo, pro{le godine, bila apsolutni pobednik) izraàvam nega-tivno mi{qewe. Osnovani pre trideset godina, kao susreti pozo-ri{ta tzv. „uè Srbije“, oni izraàvaju la`nu, neodrìvu podelusrpskog kulturnog prostora.

Uve~e, u kancelariji, pored otvorenog prozora, kroz koji po-lako, posle vrelog dana, po~iwe da dopire miri{qava sveìna (uobli`woj uli~ici procvetali su kestenovi), po~iwem da pi{emtekst za katalog Sterijinog pozorja. Posle predstave, dolazi En-ver, sa pet-{est najmla|ih glumaca, koje sam nedavno primio uanga`man. Ostajemo, u razgovoru, do duboko u no}. Veseli su, uspehpozori{ta ih raduje, neoptere}eni, puni èqe da rade i, {to jenajva`nije, puni poverewa. Oni su zaloga novog duha ovog pozo-ri{ta.

Tek posle pono}i, uspevam da, sa Du{icom, pro{etam kejompored Ni{ave.

Ni{, 14. maj 1994.

Razgovarao telefonom sa Cvejom. Perfektuirali posledwe de-taqe oko gostovawa u Jugoslovenskom dramskom. Jo{ nekolikorazgovora sa Beogradom, povodom TV-spota, konferencije za {tam-pu i dr. Dovr{io tekst za katalog Sterijinog pozorja. On glasi:„Drama Zmaj od Srbije pripada dramskom ciklusu sa~iwenom odtri dela – Propast carstva srpskoga (igrano pre vi{e godina uAteqeu 212 i drugim pozori{tima), Kosovo (premijerno izvedenou Beogradskom dramskom pozori{tu, u godini proslave poraza naKosovu), i, evo, sada, ovo posledwe, postavqeno na scenu u Na-rodnom pozori{tu u Ni{u. Ove tri drame govore o tri kqu~na,sukcesivna i kauzalno uslovqena doga|aja, {to obeleàvaju linijupropadawa srpske sredwovekovne dràve – smrt cara Du{ana iraspadawe srpske dràvne celine; vojni~ki slom na Kosovu i, naj-zad, stvarawe kosovskog mita, kao iracionalnog alibija za neus-pe{ni odgovor, dat izazovu istorijske sudbine.

Ispituju}i mehanizme propadawa tada{we srpske dràve, po-ku{ao sam da govorim o konstantama {to obeleàvaju srpsku na-cionalnu sudbinu, o za~aranom krugu istorije, o usudu {to se,


poput prokletstva, cikli~no ponavqa, sve dotle dok se na isto-rijski izazov ne bude dao pravi odgovor, dok mitsku svest ne zameniracionalna svest, ili, srpski re~eno – razum. Kada se na prak-ti~ne, konkretne probleme daju iracionalni odgovori, kada sezemaqski porazi pretvaraju u onostrane, nebeske pobede, ili kadase ciqevi pomeraju u nedoglednu budu}nost, dolazi do poreme}ajalogike, {to je za ìvotne sisteme podjednako lo{e kao i za este-ti~ke. Na ìvotnom planu tada po~iwu da funkcioni{u meha-nizmi privida, voluntarizma, sistem vrednosti se iskrivquje i,prirodno, dolazi do sloma. Takvom jednom slomu i sami smo imaliprilike da prisustvujemo.

Drama Zmaj od Srbije proizvod je racionalne svesti i racio-nalnog duha, ona ne èli da nekriti~no sau~estvuje, ve} da osvetlilogiku istorijskih zbivawa, dakako, ne u formi tradicionalneistorijske drame (ma koliko po{tuje poznate istorijske istine),ve}, pre, u formi ironi~ne parabole, jer wen autor ironi~nu pole-miku sa mitskom sve{}u smatra konstruktivnim, dobronamernim ineophodnim doprinosom, kada je re~ o promi{qawu srpske nacio-nalne sudbine.

Drama Zmaj od Srbije pre svega je, me|utim, pozori{na igra,koja se rukovodi logikom dramaturgije. Stoga, sva prethodna raz-matrawa smatram sekundarnim, nadaju}i se da bi ta pozori{naigra mogla vezati pa`wu kakvog izvawca, koji nikada nije ~uo zasrpske prilike i neprilike, ukoliko takvog u dana{wem svetuuop{te ima.“

Oko podne kod Vlade Aran|elovi}a, u Predsedni{

viski i truba^i · 2018. 3. 16. · blokada, inflacije, bede, neizvesnosti, ucena „evrope bez...

Documents