Smer: Preduzetniki menadment Predmet: Informaciono komunikacione tehnologije

Seminarski rad:

Tema: Virtualna realnost

Mentori: Prof.dr Radisav Vulovi Mr. Neboja Stankovi aak, decembar 2010.

Studenti: Svetlana aponji 63/10 Aleksandra Tei 69/10

1

Seminarski rad

Tema:

Virtualna realnost

Mentori: Prof.dr Radisav Vulovi Mr. Neboja Stankovi

Studenti: Svetlana aponji 63/10 Aleksandra Tei 69/10 2

aak, decembar 2010.

SADRAJUVOD.....4 1.VIRTUALNA REALNOST.5 1.1.OSNOVNI POJMOVI O INTERNETU.....11 2.RAZVOJ INTERNETA.. ..13 3.PRINCIP RADA INTERNETA...15 3.1 INTERNET PROTOKOL (IP)15 3.1.1.TRANSMISSION CONTROL PROTOCOL (TCP)22 3.1.2 OSTALI TRANSMISIONI PROTOKOLI..24 3.1.3 DOMAIN NAME SYSTEM (DNS)25 4.PRETRAIVANJE IMENA DOMENA..27 ZAKLJUAK29 LITERATURA..30

3

UVOD

Stalni razvoj raunara i informatikih tehnologija omoguuje realizaciju i primenu novih metoda i pojavljivanje mogunosti kakve pre nisu bile mogue. Jedan primer takvog razvoja je i tehnologija virtualne realnosti. Tehnikama virtualne realnosti mogue je ostvariti realistine simulacije koje su korisne u mnogim podrujima ljudske delatnosti. Simulacije su, naravno bile poznate i ranije, no tehnike virtualne stvarnosti mogu ostvariti utisak "uronjenosti" oveka u nepostojei, virtualni ili prividni svet. Takav utisak prisutnosti u prividnom svetu mogue je ostvariti pomou naprednih raunara i ureaja za komunikaciju izmeu oveka i raunara. Tehnike virtualne reanosti koriste i savremene raunarske mree da bi ostvarile komunikaciju izmeu oveka i od njega udaljene okoline sa svrhom ostvarivanja delovanja na daljinu. Poetkom 90-ih godina prolog veka, javno definisanje virtualne stvarnosti prilino je iskrivljeno. Naime, zahvaljujui njenom ogromnom odjeku u tampi, filmovima i televiziji, od virtualne stvarnosti su se doslovno oekivala uda. Ali, iako su to neki predviali, virtualna stvarnost nije ula u iroku primenu. Tako je kod dela javnosti, ali i kod nekih strunjaka dolo do velike promene u stavovima o virtualnoj stvarnosti, pa su tu tehnologiju proglasili beskorisnom. Meutim, u posljednje vrijeme pronaene su brojne praktine primjene virtualne stvarnosti. Iako one nisu toliko iroke koliko se nekada proricalo, definitivno su vrijedne razmatranja. Virtualna stvarnost nala je svoju primenu u prividnom svetu trgovina, pustolovnim igrama, nauno-istraivakim projektima, vojnim projektima, primenama u industriji... Osnovna korist prividnog sveta jeste u tome to eljeni objekat moemo doiveti, istraiti te otkrivati nedostatke, a da ga u stvarnosti ne izgradimo. To znai utede na materijalu, vremenu izgradnje, postupku uenja i sticanja iskustava.

4

1.VIRTUALNA REALNOST

Da bi pojam i princip virtualne realnosti bio to je mogue jasniji, na samom poetku potrebno je pojasniti pojam percepcije. Percepcija je proces u kojem prikupljamo i interpretiramo informacije o svetu oko nas. U procesu percepcije sudeluju ula i mozak. Postoje dve vrste ula spoljanja i unutranja. Spoljanja detektuju pojave izvan organizma, a unutarnja detektuju pojave unutar organizma (glad, umor, bol, e...). Spoljanja ula se jo mogu podeliti na daljinska (toplina, vid, sluh) i kontaktna ula (miris, dodir, ukus). Kada je u pitanju virtualna realnost, za sada su dobro razvijeni samo objekti koji utiu na daljinska ula, mada se postupno razvijaju i objekti koji utiu na kontaktna ula. ula prenose informacije iz okoline, dok mozak interpretira primljene informacije. Osim oseaja, na percepciju utiu i iskustva, znanje, emocije i motivacija. Da bismo prevarili objekat percepcije, osnovna ideja je realne nadraaje koje primaju ovekova ula zameniti vetaki generisanim nadraajima. Na taj nain moemo realnu okolinu zameniti prividnom okolinom. Kao posledica se javlja to da se u objektu percepcije stvara utisak o prisutnosti osobe u prividnoj, nepostojeoj okolini. Virtualna realnost (engl. Virtual Reality, VR) je kompjuterski kreirano senzorsko iskustvo koje omoguava uesniku da poveruje u prividnu stvarnost. Korisnik je tada ili potpuno okruen tim virtualnim svetom ili delimino ukljuen sluajui i gledajui aplikacije virtualne stvarnosti. Virtualna stvarnost je skup tehnologija koje korisnika "uranjaju" u virtualno okruenje. Pritom, u idealnom sluaju, korisnikova ula detektuju samo virtualne nadraaje proizvedene raunarom, a uz to je ostvaren precizan unos korisnikovih pokreta u raunar. Za postizanje ovih efekata koriste se razliiti ureaji, o emu e kasnije biti rei. Virtualna okruenja (VO) se zasnivaju na predmetima koji su definisani u memoriji raunara na takav nain da raunar kasnije moe prikazati te predmete na ekranu uz mogunost interakcije. Kombinovanjem elemenata nestvarne (npr. izmiljene) okoline i stvarne okoline (koja moe biti i udaljena), kod korisnika se stvara utisak o prisutnosti u nekoj virtualnoj okolini. To je prikazano i sledeom ilustracijom. 5

Slika 1. Ilustracija virtualne realnosti

Sledea slika prikazuje osnovni princip virtualne stvarnosti. Korisnik se nalazi u zatvorenoj vezi i povezan je sa raunarom pomou ulaznih i izlaznih jedinica. Ulazne jedinice (1) prate pokrete korisnika i prosljeuju ih raunaru (2), koje na osnovu tih i drugih podataka vri simulaciju virtualnog okruenja (VO). Pomou izlaznih jedinica (3) a to su u ovom primeru slualice koje korisnik nosi na glavi, raunar prikazuje virtualno okruenje korisniku, i to to je mogue preciznije. U idealnom sluaju, korisnikova ula bi trebalo detektovati samo vetaki generisane nadraaje (od raunara), te bi time stvarni svet bio potpuno iskljuen. Tako u primeru na slici korisnik (4) vidi samo sliku stvorenu na raunaru, a zvuk koji uje trebalo bi da dolazi samo iz slualica. Time je veza zatvorena, a korisnik precizno vidi, uje (te eventualno osea, mirise, osea ih...) virtualno okruenje s neposrednim rezultatima vlastitih pokreta.

6

Slika 2. Princip virtualne stvarnosti

Trenutni praktina dostignua ove ideje ograniena su nemogunou da realne oseaje nadoknadimo vetakim oseajima, a posebno je teko preneti kontaktne oseaje (dodir, miris, ukus).U praksi je granica izmeu virtualne stvarnosti i "obinog" virtualnog okruenja vrlo relativna i slabo definisana, zavisi o toga to uzimamo kao glavno svojstvo virtualne stvarnosti. Ako kao glavno svojstvo virtualne stvarnosti uzmemo to da korisnika uranja u virtualno okruenje, to jest da korisnik ima oseaj da se nalazi negdje drugo, onda se ta granica moe postaviti bilo gde. U tom sluaju se virtualnom stvarnou moe smatrati i obina knjiga ili film, jer se i u njih moemo toliko udubiti da nam se ini da se nalazimo negde drugde. Ipak, najee se virtualnim okruenjem smatra interaktivna 3D grafika na personalnom raunaru sa miem, a virtualnom stvarnou se smatraju uslovi koji korisnika jo vie uranjaju u virtualno okruenje korienjem raznih dodatnih ureaja.

ISTORIJAT NASTANKA VIRTUALNE REALNOSTI

Ideja o stavljanju oveka u neki imaginarni sviet veoma je stara. Prvi je zabeleen pokuaj Morton Heiliga jo 1956. godine, pod imenom Sensorama. Bio je to simulator koji je koristio vibracije, zvukove, mirise, pa ak i vetaki povetarac, da bi uverio korisnika da vozi motocikl ulicama Bruklina. Danas bi Sensorama verovatno bila nazvana virtualnom video igrom, ali u to vreme nije postojala niti virtualna realnost niti video igre. Gospodin Heilig je Sensoramu zamislio kao atrakciju koja bi se naplaivala (verovatno u zabavnim parkovima i sl.), meutim ova ideja nije doivela komercijalni uspeh.

7

Slika 3: Hitorama uredjaj

Od 50-ih godina XX veka, kada se pojavila osnovna ideja, paralelno se razvijaju potrebne tehnologije za razvoj virtualne stvarnosti: raunarska grafika, tehnologije prikaza (zasloni, projektori...) i ureaji za unos podataka. Spomenuemo glavne prekretnice u razvoju ovih tehnologija. Prvi patent za uredjaj koji se nosi na glavi (engl. Head Mounted Display, HMD) registrovan je pri amerikom patentnom udruenju 1960. godine (Morton Heilig). Pravim pionirom virtualne stvarnosti, pa i raunarske grafike uopteno, danas se smatra Ivan Sutherland sa serijom radova na HMD ureajima, te na mehanikim i ultrazvunim pratiocima poloaja. 1975. godine Knowlton razvija virtualnu tastaturu s poluprozirnim ogledalom koje omoguuje istovremeno gledanje tastature i slike objekta.. Ovaj ureaj bio je pretea dananje proirene stvarnosti (o kojoj e, ukratko, biti rei kasnije). Sandin i Sayre razvijaju 1977. godine prvu senzorsku rukavicu koja omoguuje precizno senzorsko praenje pokreta prstiju. 1979. godine Raab razvija magnetski pratilac poloaja pod nazivom Polhemus, iji e naslednik ranih devedesetih godina postii komercijalni uspeh.

c)

Slika 4:Polhemus

Eric Howlett 1975. razvija optiki sistem poznat pod nazivom LEEP (Large Expanse, Extra Perspective), koji je omoguio posmatranje slika sa ekrana postavljenih vrlo blizu oima, uz velik vidni ugao. 1984. godine NASA razvija prvi praktino upotrebljivi model HMD-a.1989. godine Jaron Lanier, jedan od pionira virtualne stvarnosti, po prvi puta uvodi pojam "virtualna

8

realnost". Ovaj dobro izabran i atraktivan termin sigurno je umnogome uticao na popularnost koju e virtualna stvarnost uskoro doiveti u javnosti. PRIMENE VIRTUALNE REALNOSTI

Virtualna stvarnost se najvie primenjuje u sledeim podrujima: Medicina Vojne primene Obrazovanje Zabava Dizajn i razvoj Marketing Medicina je jedno od najjaih podruja primene virtualne stvarnosti. Koristi se u podruju Hirurgije, kako za obuku, tako i za planiranje Hirurkih zahvata. Iz medicinskih snimaka mogu se dobiti 3D prikazi, to je sve ei sluaj na modernim ureajima u medicini. U psihijatriji se virtualna stvarnost koristi za leenje raznih psihikih poremeaja, od poevi od straha od letenja do posttraumatskog stresnog poremeaja, te se postiu vrlo dobri rezultati. Jedan od najjaih ulagaa u virtualnu stvarnost su vojne organizacije, i mnoge VR tehnologije su ugraene u simulatore raznih vojnih ureaja.

Slika 5: Primena virtualne realnosti u medicini

Simulacije raznih vozila su meu najeim primenama virtualne stvarnosti. Brojni strunjaci se usavravaju na razliitim simulatorima, a posebvno je vano to da se mogu virtualno uvebavati razliite situacije koje se u stvarnosti retko deavaju, na primer spaavanje talaca.

9

Virtualna stvarnost je idealna za industriju zabave, zbog mogunosti kreiranja iluzija. U zabavnim parkovima kao to je Disneyland postoji veliki broj atrakcija koje koriste tehnike virtualne stvarnosti. U salonima igara pojavljuje se sve vie igara koje koriste ovu tehniku, i pitanje je vremena kada e ova tehnologija postati dostupna i kunim igraima raunarskih igara. Takoe se virtualna stvarnost moe koristiti za prezentacije buduih projekata u arhitekturi, stvaranje prototipa buduih proizvoda, kao uspean alat za promociju i marketing na izlobama, sajmovima, itd., jer je sama pojava 3D projekcije jo uvek dovoljno zanimljiva da privue radoznale. Usprkos brojnim podrujima primene, postoje i ogranienja. Iako je poslednjih godina dolo do znatnog napretka, oprema je i dalje nepraktina, velika, skupa i sloena. Odreene vrste virtualne stvarnosti mogu kod korisnika izazvati muninu, a ak i ako je ne izazovu, previe su neudobne za dugotrajnu upotrebu. Munina koja se javlja kao posledica razlike izmeu vizualnog podraaja i signala sreditu za ravnoteu naziva se simulatorska munina. UREDJAJI ZA VIRTUELNU STVARNOST:

Ureaji za virtualnu stvarnost dele se prvo na ulazne i izlazne, a zatim na vrste i podvrste unutar svake kategorije.

ULAZNI: Elektromagnetski slijednici Akustiki slijednici Optiki slijednici Mehaniki slijednici Inercijski slijednici Senzori sile/momenta sile Senzori poloaja tijela Senzori poloaja ruke Senzori pokreta Optiki slijednici pokreta lica 10

Ostalo

IZLAZNI: Ureaji za 3D prikaz (stereo naoare, Head Mounted Display, projektori) Ureaji za generisanje 3D zvuka Ureaji za generisanje ula dodira i sile Ureaji za generisanje mirisa

1.1 OSNOVNI POJMOVI O INTERNETUInternet je javno dostupna globalna paketna mrea podataka koja zajedno povezuje raunare i raunarske mree korienjem istoimenog protokola (Internet protocol=IP). To je mrea svih mrea koja se sastoji od miliona kunih, akademskih, posovnih i vladinih mrea koje medjusobno razmenjuju informacije i usluge kao to su elektronska pota, chat, i prenos podataka, povezane stranice i dokumente World Wide Web-a. Za povezivanje se koriste: 1.telefonske mree, 2.ISDN, 3.ADSL 4.optiki kablovi 5.satelitske veze 6.etar Svaki raunar spojen na Internet ima svoju IP adresu, ali se kod korienja usluga npr. U Web pretraivau, uglavnom koriste imena koja se u adrese prevode pomou DNS-a, sa kojim emo se kasnije upoznati. Pre svega, pojam internet znai mrea unutar mree, ili interkonekcija izmedju vie raunara.Internet je globalna mrea. Strukturno postoje male mree koje se meusobno vezuju, i time ine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva globalnom mreom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj raunara na internetu se trenutno

11

procenjuje na oko 150 000 000. Koliina informacija koju ti serveri posedjuju je ogrmna, i teko je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista. Bilo je dosta rasprave da li se re internet pie malim ili velikim poetnim slovom. Odgorovr glasi: i jednim i drugim. Naime, internet je naziv za bilo koju mreu koja koristi IP. Ta mrea moe biti samo u jednoj zgradi, ili se prostirati celim svetom, ali biti potpuno odvojena od svih ostalih mrea. S druge strane, re internet oznaava ime mree: globalne, javno dostupne mree koja se sastoji od medjusobno povezanog mnotva drugih mrea. No, nisu svi interneti pvezani u Internet. Postoje privatne specijalizovane mree koje su zasnovane na IP, ali nisu povezane u Internet. Takodje, lako se moe zamisliti, pa i oekivati, da e u budunosti postojati i druge mree, koje su odvojene od dananjeg Interneta, ili zasnovane na drugim protokolima. Zato, kada govorimo o globalnoj, javnoj mrei koja nas danas povezuje, ispravno je pisati Internet jer je to naziv mree, dok je svaka druga izolovana (privatna) mrea koja koristi IP, bez obzira kako je vlasnik zvao i stovremeno i internet. Internet se razvija i raste veoma brzo. Ono to je oigledno jeste da uzima primat nad ostalim masovnim medijima, kao to su novine, TV, radio i telefoni. Internet postaje osnovni izvor informacija za sve vei broj ljudi, koji sve vie zapostavljaju medije kao to su novine i televizija. Ipak, tradicionalni masovni mediji nee nestati, ali je sigurno da Internet menja gotovo sve to radimo ,ukljuujui traenje posla, kupovinu, druenje tj. Svaki aspekt socijalizacije oveka danas. Sajtovi kao to su myspace ili facebook daju svakom korisniku interneta mogunost da napravi sopstvenu web stranicu i na taj nain se ukljui u globalnu mreu na kojoj sa ostalim korisnicima uestvuje u cyber druenju, da sa njima razgovara, raymenjuje fotografije, video zapise itd. Zoutube.com je sajt na kom koristnici irom sveta postavljaju svoje snimke dostupne svim korisnicima, a wikipedia.org je najvea on-line ekcikolpedija na internetu. Pretraiai koa google.com ili yahoo.com i nekolicina drugih omoguuju pretraivanje kompletne mree ukucavanjem pojma, tj. rei koja se trai. INTERNET U SRBIJI Internet u Srbiji povavio se u februaru 1996.godine kada je nacionalna akademska mrea preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Iste godine poinju sa radom prvi domai komercijalni provajderi. Trenutno u srbiji preko 1.800.000 ljudi koristi internet.

12

Pristup Internetu je uglavnom iz kue (63%), i sa radnog mesta (23%), dok pristup iz internet kafia ini zanemraljivih 1 %. Veina raunara u Srbiji se na internet povezuje preko telefonske linije-tzv. Dajl Ap (Dial Up) pristup, putem kablovkog Interneta na svetsku mreu se povezuje oko 60.000 korisnika, a preko ADSL-a i kablovskog interneta, kao i sporadino sniavanje cena uinili su irokopojasnu (eng.broadband) vezu dostupnijom i traanijom, te je s toga primetan meseni rast ADSL korisnika koji iznosi oko 20% meseno, kao i rast korisnika kablovskog interneta oko 15% meseno. Beini Internet je osrednje zastupljen. Broj korisnka koji se na Internet povezuju na ovaj nain je par hiljada.

2. RAZVOJ INTERNETA

Ve od prvih dana pa sve do danas, internet je proslavio mnogo rodjendana, ali koji je pravi teko e se sloiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. Godine, kada je dr. Leonar Klajnorok na univerizetu MIT prvi put objavio rad o packetswitching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rodjenja interneta, jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao APRANET, za istraivanje i razvoj komunikacija i komandne mree koja e preiveti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma vanih otkria koja su obeleila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje APRANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraivaki projekat. Verovatno je najvaniji trenutak bio 1983. Godine kada je tadanja mrea prela sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol), to je znailo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Protokoli su standardi koji omoguavanju komunikaciju raunara putem mree, a 1983.godine manje od 1 000 raunara je bilo spojeno sa ARPANET-om, koristei relativno primitivni Network Control Protocol, koji je uprkos mnogim ogranienjima bio upotrebljiv samo u malim mreama, i nije bio dovoljno fleksibilan za iru upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno poveavao, videlo se kako je potreban optiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve vei zahtevi i stvarana sve komplikovanija mrea raunara.

13

Slika 6: Ilustracija ARPANET-a

Vinon Cerf, koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao: Stvorili smo protokol koji e se koristiti i u velikim mreama s velikim brojem raunara, protokol koji e nositi Internet budunosti, to je znailo da mora biti fleksibilan kako bi razliite mree funkcionisale u zajedikom okruenju. Naime, ve tada je bilo jasno kako e Internet biti velika mrea sastavljena od velikog broja manjih mrea. Ali, tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informatike zajedince eleli su su prihvatanje drugih standarda, a najvie se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre slubenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata iskljuio NCP prenos podataka kako bi uverio neverne tome da se NCP moe iskljuiti po elji. Vinston Cerf i Robert Kan poeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. Godine, tano 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a lsdeih godina su se razvijali i usavravali detalji protokola koji e promeniti istoriju.

Slika 7: Vinton Cerf, jedan od roditelja interneta

Implementacija TCP-a u tadanje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 raunara. Situaciju je porednostavio detalj to su mnogi raunari koristili Packet Eadio i Packet Satellite koje su ve nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom. 14

3.PRINCIP RADA INTERNETA

Princip rada Interneta slian je, upravo, principu rada telefonskih sistema. Dok oni, koristei telefonske linije prenose glas, Internet ih koristi za prenos informacija. Uz pomo telefonske linije i modema (ureaj koji digitalne signale iz raunara pretvara u analogne, koji su pogodni za prenos putem telefonske linije. Prilikom prijema podataka, modem obavlja inverzan posao, jer iz modulisanog izdvaja digitalne signale koje prosleuje raunaru, raunar poziva Internet servis provajdera, nakon ega se vri povezivanje na Internet. Konektujui se na mreu svih mrea, raunar i sam postaje deo mree. Internet je komunikacioni medij koji predstavlja globalno sredstvo za komunikaciju u dananjem informacionom drutvu. Sam Internet, kao to je ve reeno, predstavlja mreu velikog broja umreenih raunara irom sveta, koji su meusobno povezani pomou optikih kablova, telefonskih linija, satelitskih veza i drugih vidova komunikacionog povezivanja. Celokupna mrea funkcionie na osnovu odreenih protokola. Popularnost Interneta ogleda se u injenici da broj korisnika raste neverovatnom brzinom, tako da svi podaci o eventualnom broju raunara i korisnika veoma brzo zastarevaju. to se tie servisa Interneta, njihov taan broj ne moe se precizno odrediti, iz prostog razloga to su neki od njih tokom razvoja mree bili veoma popularni, a potom nestali. Bilo kako bilo, oni se mogu svrstati u pet kategorija, i to u: javne (web, news, razgovor putem Interneta) - osnovne (e-mail, telnet, ftp) - sigurnosne (PGP, SSH, Kerberos) - sistemske (Ping) i - servise za pretraivanje (Veronica, Netfind, WAIS)

3.1 INTERNET PROTOKOL (IP)

Internet protocol je glavna karika u skupu TCP/IP protokola. Sve to odrade TCP, UDP, ICMP, IGMP protokoli nalayi se u, prenosi se IP paketom. IP protocol obezbedjuje nepouzdanu, bez uspostave veze isporuku paketa. Nepouzdana isporuka, znai da se ne garantuje da e IP paket uspeno stii na odredite. Za IP protocol se kae da obeybedjuje najbolju moguu uslugu( best effort service). 15

Kada dodje do nekog problema, npr ruter nema vie slobodnog memorijskog prostora, IP protocol pokree jednostavan algoritam: odbacuje paket i alje ICMP poruku izvoritu. Zahtevanu pouzdanost moraju da obezbede vii slojevi (TCP). Termin ++bey uspostave veze znai da IP protocol ne uva nikakve informacije o meusobnoj poziciji uzastopnih paketa. Svaki paket se posmatra nezavisno od ostalih paketa. Ovo znai da se IP paketi mogu isporuivati bez redosleda. IP (internet protokol) (engl. Internet Protocol) je protokol treeg sloja OSI referentnog modela (sloja mree). Sadri informacije o adresiranju, ime se postie da svaki mreni ureaj (raunar, server, radna stanica, interfejs rutera) koji je povezan na internet ima jedinstvenu adresu i moe se lako identifikovati u celoj internet mrei, a isto tako sadri kontrolne inforamacije koje omoguuju paketima da budu prosleeni (rutirani) na osnovu poznatih IP adresa. Ovaj protokol je dokumentovan u RFC 791 i predstavlja sa TCP protokolom jezgro internet protokola, TCP/IP stek protokola (engl. Transmission Control Protocol/Internet Protocol). IP ne zahteva prethodno upostavljanje veze u trenutku slanja podatka, ve raunar koji alje podatke pokuava sve dok ne prosledi poruku (best effort) model, prenos podataka je relativno nepouzdan, to znai da nema gotovo nikave garancije da e poslati paket zaista i doi do odredita nakon to je poslat. Sam paket u procesu prenosa se moe promeniti, zbog razliitih osnovnih prenosnih pravaca, moe se dogoditi da segmenti ne stiu po redosledu, mogu se duplicirati ili potpuno izgubiti tokom prenosa. Ukoliko aplikacija zahteva pouzdanost, koriste se mehanizmi TCP protokla u sloju iznad samog IP protokola. TCP protokol je isto zaduen za definisanje redosleda paketa koji stiu (sekvence).

Slika 8: ema internet protokola

16

S obzirom da je sam koncept IP protokola osloboen mehanizama koji osiguravaju pouzdanost, sam proces usmeravanja (rutiranja) paketa unutar mree je relativno brz i jednostavan.

INTERNET PROTOKOL KAO MRENI PROTOKOL

Prvo treba rei par rei o mrenom protokolu. Mreni protokol je specifikacija za standardizovane pakete podataka koji omoguavaju deljenje informacija meu mreama. Protokol prestavlja skup pravila i konvencija za slanje informacija preko mree. Protokoli se mogu selektivno dodavati i uklanjati na svim mrenim interfejsima na serveru. Paketi informacija kreu se uz stek protokola, niz njega, kao i kroz medijume za prenos. Protokol definie format i redosled poruka koje se razmenjuju izmeu dva ili vie komunikacionih entiteta, kao i akcije koje se preduzimaju prilikom predaje ili prijema poruke ili nekog drugog dogaaja. Svakom aktivnou na Internetu koja podrazumeva komunikaciju dva ili vie udaljenih entiteta upravlja protokol. Na primer: protokoli u ruterima odreuju putanju paketa od njegovog izvora do odredita, protokol za kontrolu zaguenja saobraaja u krajnjim sistemima kontrolie brzinu prenosa paketa izmeu poiljaoca i primaoca itd. Ovladavanje oblau umreavanja raunara praktino bi se moglo poistovetiti sa razumevanjem svh aspekata mrenih protokola.

TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) je jedan od protokola koje podrava Windows operativni sistem, i na koji se oslanja kod prijavljaivanja, kod usluga vezanih za datoteke i tampanje, preslikavanje informacija meu kontrolerima domena i kod drugih uobiajnih funkcija.

ATM (Asynchronuous Transer Mode) - asihroni reim prenosa. IPX/SPX (Internetwork Packet Exchange/Sequenced Packet Exchange) meumrena razmjena paketa/sekvencionalna razmjena paketa. NetBEUI (NetBIOS Enhanced User Interface) - poboljani NetBios korisniki interfejs. AppleTalk DLC (Data Link Control) - kontrola veze za prenos podataka.

17

IrDA (Infrared Data Association) - udruenje proizvoaa opreme za infracrveni prenos podataka. SNA (Systems Network Architecture) - sistemska mrena arhitektura. Protokol termin koji koristimo, predstavlja konvenciju, standard ili set pravila koje

treba potovati da bismo uspeno uspostavili i kontrolisali komunikaciju (razmenu podataka). Jednostavnije reeno, protokoli predstavljaju pravila kojima su definisani sintaksa, semantika i sinhronizacija komunikacije. Nazivamo ih jo mrenim ili internet protokolima. Postoje razliiti mreni protokoli, pri emu svaki ima posebno mesto i vri svoju ulogu. Par koji sainjavaju internet protokol IP i protokol za kontrolu prenosa TCP su najbitniji od mrenih protokola i termin TCP/IP protokol stek oznaava skup najkorienijih od njih.

FUNKCIJE INTERNET PROTOKOLA IP ima tri primarne funkcije: Adresiranje (definie nain dodele internet adresa), internet moduli koriste adrese koje paketi nose u IP zaglavlju kako bi ih prosledili dalje ka destinaciji. Rutiranje, odreivanje putanje za prenos podataka sa jednog raunara na drugi bez prethodnog uspostavljanja veze (engl. connectionless), po (engl. best-effort) modelu. Fragmentaciju i ponovno sastavljanje paketa kada je potrebno kako bi se preneli kroz mreu koja ima manji MTU (engl. maximum transmission unit). Zavisno o tome kojim binarnim znamenkama zapoinje 'vodea' grupa bitova (prva s lijeva) IP adrese se dijele u tzv. klase IP adresa, prema tablici: Klasa Klasa A Klasa B Klasa C Klasa D (multicast) Klasa E (rezervisana) Vodei bitovi (s leva) 0 10 110 1110 1111 Broj bitova(mrea) 7 14 21 Broj bitova (host 24 16 8

Tabela 1: Klase IP adresa

Iz tablice se vidi da je za svaku klasu pretpostavljen deo IP adrese koji oznaava mreu, odnosno deo koji oznaava host ( mreno raunar ili drugi IP ureaj unutar te 18

mree). Za gore navedeni primer IP adrese (32.240.15.15) pregledom binarnog zapisa moemo ustanoviti da je vodei bit s leva 0, to dakle govori da se radi o IP adresi A klase. Iz tablice dalje zakljuujemo da je za A klasu 7 bitova (nakon vodee 0) predvieno kao oznaka mree, a ostatak od 24 bita kao oznaka hosta. Prilikom zapisivanja adrese mree, preostali se bitovi zapisuju kao nule, dok se kod adrese hosta obino zapisuje cela adresa. Tako bi u gornjem primeru imali: IP adresa: 32.240.15.15 Klasa za tu adresu: A klasa Adresa mree: 32.0.0.0 Adresa hosta: 240.15.15 u mrei 32.0.0.0, ili jednostavno 32.240.15.15 Vano je napomenuti da se ponekad koristi i postupak subnetiranja (od engleskog izraza subnet tj. podmrea) kada se primenom tzv. maske podmree na odreenu IP adresu broj bitova koji oznaavaju mreu odnosno host deo moe promijeniti. Tada nije mogue direktno iz IP adrese odrediti mreniu adresu odnosno adresu hosta, ve moramo znati i masku podmree (engleski subnet mask). FORMAT ZAGLAVLJA IP PAKETA VERZIJE 4 (IPv4) IP paket se sastoji od dela za zaglavlje i dela za podatke. Zaglavlje ini deo nepromenljive duine od 20 bajtova i deo promenljive duine koji je opcioni (max 40 bajtova). alje se redosledom: sleva nadesno, sa bitom najvee teine polja nap rvom mestu. IP zaglavlje se sastoji od sledeih polja:

1. Verzija (verison) 4 bita tekua verzija protokoloa je 4 i oznaava se sa IPv4;postoji i verzija IPv6

2. IHL(internet heder length) bita poto duina zaglavlja nije konstantna, polje uzaglavlju, IHL, obezbedjuje informaciju koliko je zaglavlje dugako izraeno u broju tridesetvocifrenih rei. Kada ne postoji polje opcija, maksimalna vrednost je 5

3. Tip usluge (Type Of Service TOS) 8 bita ovo polje doyvoljava hostu da ukaepodrmrei koju vrstu serisa eli; mogue su razliite kombinacije pouzdanosti i brzine; za digitalizovani govor brza isporuka paketa je vanija od tane isporuke; za prenos datoteka vaniji je prenos bez grepke nego brzi prenos; tip usluge sadri sledea polja: 19

*Precence trobitno polje koje ukazuje na prioritete od 0(normalan) do 7(mreni upravljaki paket) *etiri bita koja dozvoljavaju hostu da specifira ata mu je najvanije za podeavanje: to manje kanjenja, to vea propusna mo, to vea pouzdanost ili to manja cena, samo jedan od bitova treba da bude postavljen na 1; ako su sva 4 polja postavljena na nulu, u pitanju je normalan servis: po teoriji ovo polje dozvoljava ruterima da naprave izbor izmedju npr. Satelitskog linka sa velikom propusnou i velikim kanjenjem i iznajmljenimh linija sa malom propusnou i malim kanjenjem: ToS veina novihih implementacija ne koristi DS/ECN (Differentiated Services/Explicite Congestion Notification) polje podeljen na sledei nain: *Prvih 6 bitova (DS) odredjuje razliite nivoe kvaliteta usluge (QoS); i mogue je definisati 60(2) klasa saobraaje (RFC2474) *Druga 2 bita odnose se na zaguenje saobraaja (ECN)

4. Ukupna duina (Total lenght) 16 bitova ukupna duina ukljuuje sve udatagramu, i zaglavlj i podatke; maksimalna duina je 65536 bajtova

5. Indetifikacija (indetification) 16 bitova - polje je potrebno da bi omoguiloudaljenom hostu da odredi kom datagramu upravo dospeli (fragment) pripada; normalno se ikremira za jedan pri svakom slanju datagrama; datagrama sadre istu indetifikacionu vrednost. svi delovi istog

6. Ne deliti DF (dont fragment) 1 bit DR ima vrednost 1 da bi ukazao da ne trebadelti paket; to je komanda ruteru da ne vri deobu paketa poto odredite nije u mogunosti da spaja delove u celinu; postaljvanjem paketa sa DF bitom poiljalac zna da e paket stii na odredite kao jedna celin, iako e paket morati da zaobidje mree sa malim paketima i odabere manje otpimalnu putanju; zahteva se od svih maina da prihvataju fragmente od 576 bajtova i manje.

7. Jo delova MF(More fragment) 1 bit MF oznaava jo fragmenata; svifragmetni osim poslednjeg imaju postavljen ovaj bit na 1; potrebno je znati da su svi fragmenti datagramu stigli; odstupanje fragmenta kazuje gde u tekuem datagramu fragment pripada; svi fragmenti osim poslednjeg moraju biti multipl od 8 bajtovba, to je elementarna jedinica fragmenta; poto je obezbedjeno 13 bitova, postoji

20

maksimalno 8192 fragmenata po datagramu, pa jemaksimalna duina datagrama 65536, za jedan vea od polja ukupne duine.

8. Vreme postojanja TTL (Time to Live) ovo polje je broja koji se koristi da bi segraniilo vreme postojanja paketa; postavlja se gornja granica za broj rutera kroz koji prolazi paket; postalja sje poiljalac na neku vrednost (32 ili 64) i umanjuje za jedan pri prelasku kroz svaki ruter, kad ova rednost signe do nule paket se odbacuje, a nazad, u izvorinoj stanici, alje se ICPM paket; tako se spreava kruenje paketa u nedogled.

9. Protokol (Protocol) 8 bitova kada mreni sloj spoji ceo paket potrebno mu je dazna ta da radi sa paketom; polje protokola ukazuje koji je protokol zaduio IP protokol da mu prenese podatke: TCP UDP; numerisanje je definisano sa RFC 1 700

10. Kontrolni vid zaglavlja: (Header Checksum) 16 bitova kontrolni zbir zaglavljase izraunava samo za zaglavlje; izraunavanje se obavlja tako to se prvo u polje za kontrolni zbir upiu sve nule; zatim se izraunava prvi komplement od 16-bitnih celina (kao da se zaglavlje sastoji od 16 bitnih rei); od dobijenog zbira (16 bitnog broja) napravi se prvi komplement i upie se u polje za kontrolni zbir; na prijemu se ponovi operacija nad celim zaglavljem; ako u prenosu nije dolo do greke dobie 16-bitni sa svim jedinicama: ako je dolo do greke, paket se jednostavno odbacuje; ybir se mora izraunavati na svakom ruteru poto se menja najmanje jedno polje TTL

11. Adresa izvorita (Source Adress) 32 bita ukazuje na adresu mree ihosta(izvorinu)

12. Adresa odredita ( Destination Adress) 32 bita ukazuje na adresu mree ihosta ( odredinu)

13. Opcije (Options) promenljive druine retko se koriste i ne podravaju ih svi ruterii reunari: u poljuopcije za sada je definisana: jsigurnost i ogranienje, zapisivanje rute ( ruteri upisuju svoje IP adrese) zapisivanje vremena (ruteri zapisuju svoje vreme i IP adrese), daje kompletan put kada datagram treba da ide, daje listu rutera koe datagram ne treba da zaobidje.

21

14. Dodatak(Padding) promenjive duine koristi se da obezbedi d je duinazaglavlja umnoak od 32 bita.

Tabela 2: ematski prikaz IP zaglavlja

3.1.1. TRANSMISSION CONTROL PROTOCOL (TCP)On je jedan od goavnih protokola koji se koristi na Internetu. Radei na sloju prenosa u magacinu, olakava takve kritine zadatke misije kao to je transfer fajla i udaljene sesije. TCP izvrava te zadatke preko metode nazvane (pouzdana konekcija). Kao kod IP, TCP ima svoju sopstvenu strukturu paketa, sastavljenu od brojeva izvornog porta i odredinog porta koji indetifikuju servise. Broj sekvence traga ya TCP konekcijom i redosledom po kome se salju podaci. Flegovi kontroliu stanje konekcije, da li je uspostavljeno, u u upotrebi je ili je zatvoreno. Postoji est flegova koji se mogu koristiti u komibnaciji da se opie stanje TCP konekcije. Najvaniji za ovu analizu su SYN, ACK I FIN. Suma provere u TCP paketu uverava nas da podatak nije pokvaren prilikom prenosa. TCP (engl. Transmition control protocol) je protokol koji pripada sloju 4 OSI referentnog modela, ima za ulogu da obezbezbedi pouzdan transfer podataka u IP okruenju. Izmeu ostalih servisa koje nudi, neki su: pouzdanost, efikasna kontrola toka podataka, operisanje u ful-dupleksu (istovremeno slanje i primanje podataka) i multipleksiranje koje omoguava istovremen rad niza procesa sa viih slojeva putem jedne konekcije. TCP vri transver podataka kao nestrukturisan niz bajtova koji se identifikuju sekvencom. Ovaj protokol grupie bajtove u segmente dodeli im broj sekvence, aplikacijama dodeli broj porta i prosledi ih IP protokolu.

22

TCP obezbeuje pouzdanost tako to pokrene algoritmi koji pre razmene podataka prvo uspostave konekciju izmeu korisnika, a potom obezbeuje i niz mehanizama kao to je slanje ACK broja. Strana koja prima podatke alje broj sekvence bajta koje je primio, u sluaju da destinacija ne poalje ACK da je primio odreenu sekvencu bajtova u odreenom vremenskom intervalu ona biva naknadno ponovo poslata. Mehanizmi pouzdanosti kod TCP-a omoguuju ureajima da se nose sa gubicima, kanjenjima, dupliciranjem ili pogrenim isitavanjem paketa. Time-out mehanizam omoguuje ureaju da detektuje izgubljene pakete 23erv zahteva njihovu ponovnu transimsiju. Uspostavljanje konekcije Komunikacija izmeu aplikacija uz pomo TCP protokola se odvija tako to se prvo izmeu klijenta i 23erver uspostavi veza (usluga sa konekciojm), za razliku od komunikacije UDP protokolom koji je ne zahteva. Konekcija se uspostavlja tako to se izmeu prijemne i predajne strane iz tri puta razmene poruke sa podeenim odgovarajuim kontrolnim bitima. Prekidanje konekcije Pri zavretku slanja podataka, server alje poruku sa podeenim kontrolnim bitom FIN=1 (engl. FINish). Veza od 23erver ka klijentu se prekida time to klijent na slanje ovakve poruke odgovara sa porukom sa podeenim kontrolnim bitom ACK=1 (potvrda o prijemu). Ukoliko i klijent eli zatvoriti konekciju on isto tako alje poruku sa podeenim bitom FIN=1. Konano obostrano prekidanjr veze se potvruje od strane 23erver koji odgovara sa porukom u ijem je zaglavlju podeen bit ACK=1.

Slika 9: ema TCP-a

23

3.1.2.OSTALI TRANSMISIONI PROTOKOLI

INTERNET PROTOKOL VERZIJE 4 (IPv4)

IP protokol verzija 4, ili krae IPv4 je najraireniji IP protokol na najveoj raunarskoj mrei danas - Internetu. Pojedine verzije IP protokola se razlikuju po nainu adresiranja, izgledu zaglavlja paketa ali i brojnim drugim detaljima. Najvanija karakteristika IPv4 protokola je da koristi 32-bitnu IP adresu, tj. propisana dulina svake IP adrese u ovoj verziji protokola je 32 bita. IPv4 adresa je u osnovi 32-bitni binarni broj. Kako je u pravilu vrlo teko pamtiti niz od 32 znaka '0' ili '1', ee se koriste druge notacije, a najee od svih decimalna notacija. Decimalnu notaciju se od 32-bitnog binarnog broja dobije na slijedei nain: 32-bitni broj se odvoji u etiri 8-bitne grupe, svaka grupa se zapie u dekadskom obliku, te zatim u zapisu prikau odvojene tokama.

INTERNET PROTOKOL VERZIJE 5 (IPv5)

Ono to bi se moglo nazvati Ipv5 protokolom je postojalo samo kao eksperimentalni protokol u reanom vremenu nazvan ST2, ne IP protokol i opisan je u RFC 1819. Ovaj protokol je naputen u korist RSVPa.

INTERNET PROTOKOL VERZIJE 6 (Ipv6)

U IPv6, novi (ali ne jo iroko korien) standardni internet protokol, gde su adrese 128 bita iroke, to bi, ak i sa velikim dodelama netblokova, trebalo da zadovolji blisku budunost. Teoretski, postojalo bi tano 2128, ili 3.4031038 unikatnih adresa domainskih interfejsa. Kada bi zemlja bila sainjena kompletno od zrna peska od 1cm, onda bi mogla da se dodeli jedinstvena adresa svakom zrnu u 300 miliona planeta veliine zemlje. Ovaj veliki prostor za

24

adrese e biti retko popunjen, to omoguava da se ponovo kodira vie informacija za rutovanje u same adrese.

IPv6 unapreenja u odnosu na IPv4:

Proiren adresni prostor: IPv6 koristi 128-bitne adrese umesto 32-bitnih adresa koje je koristio IPv4. Izraunato je da ovo omoguava 7 * 1023 jedinstvenih adresa po kvadratnom metru na povrini Zemlje. ak i ako se adrese neveto dodeljuju, ovaj adresni prostor deluje bezbedno.

Unapreen mehanizam opcija: Opcije IPv6 su smetene u zasebna fakultativna zaglavlja koja se nalaze izmeu IPv6 zaglavlja i zaglavlja transportnog sloja. Veina od ovih neobaveznih zaglavlja ne bivaju ispitana ili obraena od strane rutera na putu paketa. Ovo pojednostavljuje i ubrzava rutersku obradu IPv6 paketa u odnosu na IPv4 datagrame. Ovo, takoe, dodatno uproava postupak dodavanja dodatnih opcija.

Poveana fleksibilnost adresiranja: IPv6 ukljuuje koncept anycast adrese, do koje se paket isporuuje samo jednim putem. Skalabilnost multikast rutiranja je unapreena tako to je dodat opseg polje za multikast adrese.

Pomo za dodeljivanja sredstava: IPv6 omoguava oznaavanje paketa za sporiji protok ako poiljalac trai poseban postupak. Ovo ukljuuje pomo za specijalni saobraaj kao to je real-time video.

3.1.3. DNS (DOMAIN NAME SYSTEM)

Ovo je jo jedan od neophodnih servisa na Internetu. DNS je skraceno od Domain Name System ili na srpskom, sistem imena oblasti. Svaki racunar na Internetu mora imati IP adresu, medutim IP adrese su nizovi brojeva sa kojima ljudi teko barataju. Uloga DNS-a je da racunarima dodeli imena koja je lako pamtiti, odnosmo da povee ime sa IP adresom racunara. Kod DNS sistema ne postoji ogranicenje u broju adresa, jer se koriste za zadavanje imen sva slova, brojevi i neki znaci interpunkcije, a duina imena je ogranicena na 253 znaka, tako da tako da je broj kombinacija izuzetno veliki.

25

Lako pamcenje imena je obezbeeno i kroz hijerarhijski sistem zadavanja imena koricenjem oblasti. Svako ime je u stvari oblast koja moe d sadri druga imena, odnosno oblasti. Svi domeni su kategorisani u okviru unapred odredenihoblasti najvieg nivoa (TLD Top Level Domains), a to su oznake .com, .net, .org, .rs, .uk, .ru i slicne. TLD na neki nacin klasifikuje domene po nameni ili po poreklu. Na drugom nivou se zadaje ime domena, a na trecem i sledecim nivoima se mogu dodeljivati imena koja su hijerarhijski ispod imena domena. Uzmimo na primer adresu wireless.uzice.net. To je adresa nae mree. Ona se sastoji od tri nivoa, prvi (.net) pokazuje da se radi o mrei, drugi (.uzice) pokazuje da je mrea geografski vezana za grad Uice, a treci (.wireless) da se radi o wireless mrei. DNS je hijerarhijskisitem. Ne postoji jedno mesto gde su upisani svi domeni vec ih ima mnogo, a oni su medusobno povezani, tako da ako neki DNS server dobije upit za odredeni domen a ne zna koja mu IP adresa pripada, onda se on obrati DNS serveru koji je po hijerarhiji iznad njega, i to tako ide sve dok se ne dode do nekog DNS servera koji zna o kojoj se IP adresi radi. Ovo je vaan princip jer omogucava da se resursi mnogo ekonomicnije koriste, i opet obezbeduje kontrolu koricenja domena o kojoj smo malopre govorili. Naime, kada registrujete neki domen, vo odredite koji je DNS server domacin za taj domen, i taj DNS server je jedini nadlean da da bilo kakvu inforamciju o domenu. Ako vi kontroliete DNS server, kontroliete i domen, a DNS server moe da bude i kod vas u vaoj lokalnoj mrei, tako d ai fizicki imate kontrolu nad njim. Rasterecenje resursa se obezbeduje i keiranjem inforamcija. Ako DNS server ne zna IP adresukoja odgovara traenom domenu, rekli smo on ce proslediti upit nekom sledecem serveru. Medutim, kada najzad dobije dogovor, on ce ga poslati racunaru koji ga jetraio ali ce ga i zapamtiti, tako da sledeci put kada dobije upit za isti domen, on ce odgovor znati. Tako se znatno tede mreni resursi jer se ne ponavalju isti upiti. Cak i svaki racunar pamti DNS informacije tako da dok se krecete kroz neki sajt, on ne mora da za svako otvaranje stranice ponovo trai informaciju od DNS-a. Slicno kao i kod DHCP-a, DNS informacija ima odredeni rok trajanja, i nakon toga se brie. Tako je obezbedeno da ako dode do neke promene, videce je svi, jer ce nakon zadatog vremena svaki DNS, iako ima inforamciju o adresi, kada ona zastari da je obrie. Jedini DNS koji nece obrisati informaciju o domenu je onaj koji je domacin domena.

26

Slika 10: ema DNS-a

Namena DNS-a nije samo da za domen odredi IP adresu. On moe da radi jo neke stvari, na primer, moe da zna gde se nalazeneki servisi vezani za domen. Uzmimo na primer email servis. Kada poaljete poruku na neku adresu, mail server vaeg provajdera treba da odredi koji mail server je nadlean da primi poruku koju ste poslali. On iz adrese izdvoji domen i preko DNS-a poalje upit koji opisno znaci: Koja je IP adresa mail servera za ovaj domen? DNS ce mu dati upravo tu informaciju tako da ce on moci da poalje poruku. To ide cak i neto dalje. Za svaki domen moete dapodesit informaciju sakojih IP adresa je dozvoljeno da se alju emailovi koji korsite taj domen. TO se korsiti kao veoam efikasna zatita od SPAM-a. Dakle, pored IP adrese, mrene maske, i podrazumevanog prolaza, svaki mreni uredaj mora da zna i IP adresu DNS servera kome treba da se obrati ako mu je potreban DNS servis. Tek sa ovim, svi neophodni parametri za funkcionisanje mrenog interfejsa su potpuni.

4.PRETRAIVANJE IMENA DOMENA

Internet domen (en. Domain name) je ime koje identifikuje ime raunara na internetu. Ta imena su komponente URL adrese za neku web stranicu, a sve web stranice su smetene na nekom raunaru, odnosno serveru. Internet domeni se sastoje od imena i nastavka koje razdvaja taka u obliku "ime_servera.domena.najvii_domen"

27

Ime domena se odreduje proizvoljno, prema potrebi i afinitetu, to je jo jedna pogodnost. Postoji jedno ogranicenje, a to je da ne moete izabrati ime domena u bilo kojoj oblasti, jer vlasnik neke oblasti uimenu domena u potpunosti kontrolie sva imena koja se u toj obalsti mogu dodeljivati. Dakle, mi za nau mreu nismo mogli izabrati adresu, na primer, wireless.microsoft.net, jer domen microsoft.net kontrolie neko drugi, i mi takvo ime moemo da koiritimo samo ako nam on to dozvoli. TIme se titi identitet, dakle ako ste vlasnik nekog imena domen, poptuno kontroliete njegovo koricenje. Postoje mnogi sajtovi za pretraivanje imena domena, kao to su:

www.instantdomainsearch.com, pomou ega moemo pogledati da li je eljeno ime domena zauzeto, ukoliko elimo da osnujemo internet sajt pod tim domenom.

28

ZAKLJUAK

Iako smo jo uvijek daleko od "prave" virtualne realnosti, tehnologija svojim napretkom poveava realnost u virtualnim okruenjima. Razvijaju se bre i kvalitetnije grafike kartice, izrauju se HMD-ovi sa sve veim vidnim poljem, izrauju se sve manja prenosna raunala... Virtualna stvarnost polako, ali sigurno postaje prava stvarnost. U budunosti moemo oekivati da e raunalri komunicirati izravno sa mozgom i da emo na taj nain imati u potpunosti percepciju virtualnog sveta. U kontekstu razvoja tehnologije, zanimljiva je i teza da je ovek ve deo virtualnog okruenja, a da toga moda nije ni svestan, ili da bi ovjek uz pomo tehnologije mogao stvoriti virtualne osobe koje nee biti svesne prave stvarnosti. S takvog gledita nije potrebno stavljati naglasak na pravu stvarnost, nego istaknuti injenicu da je neto stvoreno. Posle svega navedenog dolazimo do zakljuka da broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste. Internet koriste svi od dece do starijih ljudi. Neki internet posmatraju kao bezgranini izvor zabave; drugi se njime slue da bi u okviru svojih profesija sticali nova saznanja i kontaktirali sakolegama irom sveta, a trei da bi zaradili ogromne svote novca. Pojedini elementi globalno informacijskog prostora, npr. Pojedini web serveri, pojedini raunari ili pojedine osobe danas su prepoznatljivi u Internetu po svom nazivu, ili elekronskoj adresi. Kluni deo svakog takvog naziva ili adreseuvek ini Internet domen. Osnovna naela organizacije Internet domenskog sistema DNS (Domain Name System) ostala su nepromenjena od samih poetaka pa do danas Internet domeni su organizovani hijerarhijski, kroz ceo ovaj tekst, a i iz prakse vidimo znaaj interneta.

29

LITERATURA1.www.wikipedia.org 2.www.misadjordjevicblog.com 3.Guerra, Ric; Alpaslan, Zahir Y., "From Virtual Reality to Genuine Reality", 02.11.2004., www.usc.edu/org/techalliance/Anthology%202002/Virtual_Reality.pdf 4. Pandi, Igor S., "Virtualna okruenja: raunalna grafika u stvarnom vremenu i njene primjene", Zagreb, Element, 2004.

30

31

32

33