Visoka ekonomska škola strukovnih studija Peć u Leposaviću

SEMINARSKI RAD

Predmet: Izrada biznis plana

Tema: Rezime i analiza grane delatnosti biznis plana

STUDENT: PROFESOR:

Marinković Violeta 021/13 Zoran Papović

U Leposaviću 2015, god.

Sadržaj:

Uvod............................................................................................................................................................2

Pojam i osnovne karkteristike biznis plana..................................................................................................3

Analiza i procena ponude............................................................................................................................7

Analiza konkurencije i grane........................................................................................................................9

Dobre i loše strane konkurencije...............................................................................................................10

Zaključak....................................................................................................................................................12

Literatura...................................................................................................................................................13

1

Uvod

Planiranje predstavlja filosofiju ponašanja preduzeća koja se bazira na potrebi za

sistematčnim i kontinuelnim razmišljanjem o budućnosti pre neposrednog reagovanja. U pitanju

je obilik kauzaliteta, odnosno sagledavanje budućih posledica i sadašnjih odluka. Gde zapravo

povući liniju između sadašnjeg raspolaganja resursima, planiranjem, i investiranjem, i između

budućnosti gde će i rezultati efektirati, pitanje je na kome se lome koplja doktrine i praktičnog

funkcionisanja svakog privrednog subjekta. Planiranje je primarna i suštinska faza procesa

menadžmenta kao i bitna odgovornost svih menadžerskih nivoa. Planiranje predstavlja

formulisanje ciljeva i načina njihovog prilagođavanja, koje je koordinirano sa stvaranjem i

prilagođavanjem organizacione strukture, stila vođenja i modela kontrole. Planiranje pomiruje

dve stvari, teoriju i praksu, misao i delovanje.

Planiranje je pre svega izbor ciljeva i određivanje načina njihovog ostvarenja. Rezultat

procesa planiranja su planske odluke. Ciljevi su osnovna planska odluka. Ostale planske odluke

služe ostvarenju ciljeva glavne planske odluke. Planske odluke su vodilje za menadžmentski tim

kao i druge interesne grupe preduzeća. Planske odluke su važan faktor jer u sadašnjem trenutku

se postižu ciljevi koji dolaze u neposrdenoj budućnosti. Obzirom da svaki subjekat u svom

poslovanju računa sa izvesnom stabilnošću i izvesnošću projekata, trenutak i proces planiranja su

važna početna faza procesa. To dakle nije samo čin već čitav proces , promene su kontinuelne,

stoga je i planiranje kontinuelno. Planiranje se odvija u ciklusima. Počinje se predviđanjem

trendova razvoja, teče sa preduzimanjem odgovarajućih akcija, a završava se sumiranjem i

praćenjem rezultata preuzetih akcija. Kako se odnosi na buduće efektuiranje sadašnjih procesa,

mora se računati sa mogućnošću promene “projektovane“ budućnosti, pa se stoga moraju

predzimati permanenta praćenja rezultata preduzetih akcija i blagovremeno reagovati na

negativne oscilacije koje proces mogu uzdrmati u nekoj od njenih faza i time ugroziti ceo

projekat tj. dovesti do negativnog rezulatata.

2

Pojam i osnovne karkteristike biznis plana

Biznis (poslovni) plan – BP predstavlja rezultat

taktičkog planiranja i spada u odluke za

jednokratnu upotrebu. Biznis plan je nužan

uvek kada se ulazi u nove poslovne poduhvate,

jer prezentira pregled celine ulaganja, pomaže

kao podsetnik da se nešto ne ispusti, ukazuje

na kritične tačke i služi onima koji se uključuju

u poduhvat kao poslovni partneri ili finanseri, da sagledaju valjanost opredeljenog posla.

Definišemo ga kao skup budućih poslovnih aktivnosti koji je vremenski određen i koji je

u skladu sa ciljevima i sa strategijom preduzeća. Čine ga pet planova koji se nalaze u kauzalno-

hronološkom redosledu i to:

1 - plan prodaje,

2 - plan proizvodnje,

3 - plan investicija,

4 - plan istraživanja i razvoja i

5 - finansijski plan.

Biznis plan jeste rezultat primene strategije u vođenju posla i posrednik između te

strategije i izvršenja iste. On vam pomaže da kroz njegovo osmišljavanje i izradu precizno

formulišete svoju poslovnu ideju, da sagledate uslove za njenu realizacu, šanse i potencale, rizike

i ograničenja. Osnovna njegova uloga jeste da definiše jasne i precizne orijentacije za vođenje

posla u kratkom roku, obično od godinu dana. Znači okvir za izradu biznis plana je kalendarska

godina, međutim omogućeno je „kotrljajuće planiranje“ tj. aktuelizovanje mesečnih planova s

tim da se zadrži period projekcije od godinu dana.

Bilo da je u pitanju manja ili veća firma, manje ili više diversifikovana ona ima biznis

plan, odnosno ima neku formu istog (sažetak biznis plana, glavni biznis plan i detaljan biznis

plan). Biznis plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se planirana akcija isplati ali i

investitorima da vide koliki je rizik ulaganja u određeni poslovni poduhvat. Da bi za sve

3

zainteresovane bio usmeravajući i koristan, potrebno je da bude jasno prezentiran i konkretan sa

potrebnim cifarskim proračunima i pokazateljima. Potrebno je takođe da u finanskom delu plana

bude egzaktno precizirano vreme i stopa povraćaja uloženog kapitala. Posledično razlozi za

pisanje biznis plana mogu se posmatrati sa stanovišta budućeg preduzetnika: da stekne bolji uvid

u poslovanje u koji hoće da uđe, da unese promene u projekat pre njegovog započinjanja kako bi

se povećala verovatnoća uspeha i profitabilnost, da izbegne ulaganje novca i vremena u

neprofitabilne poslove, i da omogući pristup eksternim izvorima finansiranja; i sa stanovišta

potencijalnog investitora: da razume prirodu ulaganja, da proceni izvodljivost i ekonomsku

podobnost projekta, i da stekne pravi utisak o menadžerskom timu.

Izradi biznis plana se pristupa kada: preduzeće traži

spoljne partnere za dokapitalizaciju jer nema dovoljno

finansijskih sredstava, preduzeće ulaže u novi pogon ili

rekonstuiše isti, preduzeće pristupa reorganizaciji,

preduzeće ne može da izfinansira određeni posao,

preduzetnik otvara novu firmu tj. počinje sa radom, itd.

Biznis plan često doprinosi formiranju prvog utiska

o preduzeću,pa je njegov osnovni cilj da odgovori na pitanja: o samoj kompaniji (njena pozicija

na tržištu, osnovni pokazatelji i sl.), koji proizvodi ili usluge su predmet rada, da li se proizvod ili

usluga može prodati na tržištu-stanje konkurencije, šta je od tehnologije,kadrova i opreme

potrebno za realizaciju plana, finansije (kolika su sredstva potrebna, planirani prihodi i rashodi,

profitabilnost investicija), itd.

Ima dve vrste namena: internu, i eksternu. Interna namena plana se ogleda u tome, da je

to dokument koji služi kao prepoznatljiv standard sa kojim se mogu porediti tekući rezultati

nakon što je posao startovao. Redovno poređenje planiranih i aktuelnih aktivnosti omogućava

blagovremeno identifikovanje jakih i slabih strana i, s tim u vezi, poboljšanje performansi

preduzeća, kao i prilagođavanje i rešavanje problema pre nego što postanu nerešivi

(neupravljivi). Pre svega namenjen je preduzetniku da vidi da li da krene sa biznisom, odnosno

da vidi da li je ideja dobra, isplativa i finansijski održiva. Takođe, predstavlja dobru bazu za

merenje uspeha menadžera, a sam proces njegove izrade edukuje, usklađuje ciljeve različitih

interesnih grupa i motiviše menadžerski tim.

Eksterna namena BP se ogleda u tome da je on obavezujući dokument ukoliko se želi

obezbeđenje dodatnih izvora finansiranja, pozajmica kapitala od investitora, banaka ili velikih 4

kompanija. Posredstvom biznis plana spoljni korisnici se upoznaju sa ciljevima, strukturom

posla, specifičnostima biznis modela i očekivanim performansama. Takođe, može da bude

namenjen i drugim spoljnim institucijama kao što su državni organi, komore i sl. koje na bilo

koji način učestvuju u realizaciji poduhvata, iz razloga što predstavlja osnovu za akciju ovih i

mnogih drugih regulatornih tela.

Tok izrade biznis plana

U zavisnosti od investitora i njihovih specifičnosti, koji odobravaju finansijska sredstva

za realizaciju konkretnih projekata, oblast pisanja biznis plana odlikuje ogromna raznolikost.

Međutim možemo istaći sledeće elemente kao osnovne elemente BP: uvod - naslovna strana,

rezime biznis plana, analiza grane/delatnosti, opis biznisa, proizvodni plan, marketing plan, plan

realizacije biznisa (projekta), finansijski plan, ocena efikasnosti biznisa, plan budućeg razvoja,

aneks.

U uvodnom delu biznis plana se daju slede će informacije:

Ime i adresa firme,

Ime vlasnika (preduzetnika) i njihove adrese i telefonski brojevi,

Paragraf koji opisuje firmu i prirodu posla kojom se ona bavi ili će se baviti,

Iznos potrebnih finansijskih sredstava,

Stepen poverljivosti izvestaja.

5

Rezime biznis plana se priprema na kraju, kada je već uradjen ceo biznis plan. Rreyime treba već

na samom početku čitanja da zaintrigira moguće investitore, potencijalne partnere i potencijalne

kreditore da pročitaju ceo biznis plan. Rezime na koncizan način ističe glavne teme biznis plana

(kao što su vrsta posla, potrebna finansijska sredstva, tržište mogućnosti).

Svaki novi biznis treba staviti u kontekst grane/delatnosti u kojoj će funkcionisati neko

preduzeće. Zato treba odraditi preciznu analizu dotadašnjih kretanja u odredjenoj grani i dati

odredjene naznake budućih kretanja, u meri u kojoj to dozvoljavaju raspoložive informacije.

Na primer..

Koliki je obim prodaje grane u poslednje tri godine?

Koliko je novih firmi ušlo u granu u poslednje tri godine?

Koji novi proizvodi su lansirani u ovoj grani?

Ko su potrošači (kupci), gde su locirani, koliko kupuju i od koga? (Zašto?)

Ko su najvažniji konkurenti? Koje su dobre i loše strane konkurencije vašeg biznisa?

Kakve su šanse za budući rast i razvoj grane?

Opis biznisa podrazumeva definisanje proizvodnog programa (proizvodi i usluge):

Gde će biznis biti lociran, u kojoj zgradi, kakvi profili ljudi su potrebni za funkcionisanje, koja i

kakva je oprema potrebna, osnovni podaci o preduzetniku, zašto ulazi u biznis..

Proizvodni plan: Da li se celokupan proizvodni proces obavlja samostalno ili je koncentrisan

samo na pojedine njegove delove u oblasti proizvodno-tehničke saradnje sa drugim

proizvodjačima? Koje su glavne karakteristike proizvodnog procesa? Nophodna oprema,

sirovina i energenti? Koliko zaposlenih je potrebno? Itd.

Utvrdjuje se najefikasnija marketing strategija.

Organizacionim planom se utvrdjuje ko su partneri i kakvi su odnosi u preduzeću. Izmedju

ostalog, utvrdjuju se i plate.

Svaki biznis sa sobom nosi i odredjeni rizik, pa je i to neophodno razmotriti u planu.

U finansijskom delu plana se pripremaju:

Projekcije bilansa stanja6

Projekcije bilansa uspeha

Projekcije tokova gotovine.

Aneks biznis plana sadrži sve materijale koji su potrebni za njegovu izradu.

Analiza i procena ponude Analizom i procenom ponude preciziraju se preduzeća koja će u veku trajanja projekta

predstavljati konkurenciju preduzeću. Osnovni cilj analize ponude je da odredi ko će se pored

preduzeća boriti da što veći deo ’’tržišnog kolača’’ prigrabi za sebe. Zanemarivanje konkurencije

predstavlja jednu od osnovnih grešaka u privrednoj praksi. Osnovni problem prilikom analize

ponude je u tome što se ponuda projektuje za duži vremenski period zbog čega je projekcija

neizvesna. Mnogim preduzećima najveća opasnost se ne krije u postojećim, već u novim

preduzećima, odnosno u nadolazećoj konkurenciji.Analiza i procena ponude se u suštini

metodološki značajno ne razlikuje od analize i procene tražnje. U prvom koraku utvrđuje se

prethodno i sadašnje stanje ponude na osnovu informacija prikupljenih analizom tržišta. Pošto se

obrazloži ponuda definišu se relevantni faktori koji mogu da utiču na promenu ponude u

budućnosti. Najznačajniji faktori koji mogu uticati na buduću ponudu su: ulazne barijere; izlazne

barijere; nivo horizontalne integracije; nivo vertikalne integracije; i nivo globalizacije. Ulazne

barijere su ograničenja koja otežavaju preduzećima otpočinjanje proizvodnje nekog proizvoda.

Analiza ulaznih barijera omogućava procenu potencijalne konkurencije. Najznačajnije ulazne

barijere su visoki iznos početnog kapitala, know-how, atraktivna lokacija, izvori snabdevanja,

efekat ekonomije obima i sl. Izlazne barijere su ograničenja koja sputavaju preduzeće da napusti

proizvodnju određenog proizvoda, čak i kada ne ostvaruje zadovoljavajući prinos. Izlazne

barijere mogu biti zakonskog ili ugovornog karaktera, a mogu nastati i kao rezultat nastojanja

preduzeća da zaštiti svoju reputaciju. Horizontalna integracija je širenje asortimana uvrštavanjem

u ponudu drugih proizvoda iste privredne grane ili novih tipova postojećih proizvoda. Vertikalna

integracija predstavlja potencijalnu opasnost od povećanja buduće konkurencije usled širenja

asortimana proizvodima koji predstavljaju različite stadijume proizvodnje osnovnog proizvoda.

Vertikalna integracija može biti unapred, kada se asortiman širi na proizvode višeg stadijuma

proizvodnje, i unazad, ka nižim stadijumima proizvodnje. Tako, npr.proizvođač finalnog

proizvoda može da proširi svoj asortiman proizvodeći repromaterijale, a proizvođač

repromaterijala može da otpočne sa proizvodnjom finalnog proizvoda. Nivo globalizacije

različito utiče na stepen konkurencije u zavisnosti od delatnosti preduzeća. Neke delatnosti su 7

lokalne po svom karakteru, kao npr.komunalne delatnosti, i njima druga preduzeća, ma koliko

bila uspešna u drugim regionima ili zemljama ne mogu biti konkurencija. S druge strane, neke

delatnosti, odnosno pojedini proizvodi (pivo, duvanski proizvodi...) su globalni po svom

karakteru pa je na potencijalno interesantnom ciljnom tržištu realno očekivati da će konkurisati

svi značajniji proizvođači. Pored navedenih, relevantni faktori buduće ponude mogu biti

postojeća iskorišćenost kapaciteta konkurencije ili njihove tehnološke razvijenosti. Osim

predviđanja novih konkurenata u budućnosti, najveća teškoća prilikom projektovanja ponude je

predviđanje budućih instrumenata marketing mixa postojećih konkurenata. SWOT ANALIZA –

je metod kvalitativne analize kojom se identifikuju osnovne: snage i slabosti preduzeća, kao i

mogućnosti i pretnje sa kojima se preduzeće sreće u okruženju. SWOT analizom se sa jedne

strane identifikuju ključni interni faktori koji se ispoljavaju kao snage i slabosti, a sa druge strane

ključni eksterni faktori koji predstavljaju pretnje i mogućnosti iz okruženja u kojem preduzeće

posluje. Osnovni smisao SWOT analize je da omogući izbor marketing strategije kojom bi se

maksimizirale prednosti preduzeća, iskoristile šanse, minimizarale slabosti i izbegle pretnje. U

realnom poslovanju interni faktori, odnosno slabosti i snage, definišu se odgovorom na osnovna

pitanja koja se neposredno odnose na:

kupce (ko su glavni kupci, gde su locirani; kolika je zavisnost od najvećih

kupaca)

potrebe (da li se lako može uspostaviti veza između potreba kupaca i proizvoda

investitora?; koji su proizvodi supstituti, a koji su komplementarni proizvodima

preduzeća;)

cene (koji su ciljevi politike cena? Da li je cena konkurentna?)

promociju i distribuciju (sa kojom grupom kupaca preduzeće komunicira i na koji

način?

Smisao praćenja eksternih faktora je da se identifikuju pretnje i šanse, odgovorom na pitanja koja

se odnose na:

kvantitativna obeležja tržišta (kolika je kupovna moć kupaca? Koliki deo svog

raspoloživog finansijskog potencijala kupci odvajaju? Koliko često kupci kupuju

proizvod?)

kvalitativna obeležja tržišta (koji su motivi kupaca? Kakvo je mišljenje kupaca o

kvalitetu proizvoda koji kupuju?)

konkurenciju (ko su direktni, ako indirektni konkurenti? Koje su osnovne snage i slabosti

konkurencije?)

očekivane promene u: veličini tržišta, strukturi potreba, strukturi tržišta, konkurenciji i sl. 8

U poslovnim planovima rezultati SWOT analize prikazuju se u obliku matrice, sa sažetim,

taksativno nabrojenim karakteristikama svakog od elemenata analize. Cilj ovakvog prikazivanja

rezultata SWOT analize je da se korisnici poslovnog plana na jednostavan i upečatljiv način

upoznaju sa najvažnijim kvalitativnim obeležjima okruženja i preduzeća.

Zanemarivanje konkurencije jedna je od osnovnih grešaka u privrednoj praksi. Analizom i

procenom ponude definišu se preduzeća koja će u toku veka trajanja projekta predstavljati

konkurenciju preduzeća, odnosno određuje se ko će se pored preduzeća boriti da što veći deo

tržišta prigrabi za sebe. Glavni problem analize ponude predstavlja dug vremenski period na koji

se ponuda projektuje i neizvesnost projekcije kao posledica dugog vremenskog perioda. Prvi

korak analize i procene ponude jeste utvrđivanje prethodnog i sadašnjeg stanja ponude na osnovu

podataka kako kvantitativnih tako i kvalitativnih prikupljenih analizom tržišta. Nakon što se

definiše ponuda u prethodnom i sadašnjem periodu odrede se relevantni faktori koji mogu uticati

na promenu ponude u budućnosti, a neki od najznačajnijih su: ulazne i izlazne barijere, nivo

horizontalne i nivo vertikalne integracije i nivo globalizacije. Pored ovih navedenih faktora,

relevantni faktori mogu biti i postojeća iskorišćenost kapaciteta konkurencije ili nivo njihove

tehnološke razvijenosti. Problematika projektovanja ponude je osim predviđanja novih

konkurenata u budućnosti i predviđanje budućih instrumenata marketing mixa postojećih

konkurenata. Ponuda se projektuje tek nakon definisanja relevantnih faktora ponude i nakon

projektovanja njihove dinamike.

Analiza konkurencije i graneVažnije prepreke koje zahtevaju analizu su:

ekonomija obima,

diferencijacija proizvoda,

pristup kanalima distribucije,

pristup izvorima kapitala,

stav konkurencije prema novim preduzećima u grani.

Pre ulaska na određeno tržište veoma je važno analizirati proteklu dinamiku grane i nivo

konkurentnosti.

stopa rasta tražnje (visoke stope rasta čine ulazak lakšim),

nivo fiksnih troškova (viši fiksni troškovi su jaka ulazna prepreka),

nivo diferencijacije proizvoda,

broj i veličina konkurenata, nivo ekonomije obima.

9

Na nivo profitabilnosti privredne grane utiču i drugi elementi kao što su:

potencijalna nova preduzeća,

proizvodi supstituti,

kupovna moć kupaca,

kupovna moć dobavljača.

Iz navedenih razloga, analiza privredne grane mora da uključi sva četiri elementa. Rizik od novih

preduzeća umanjuje profitabilnost. Novi i snažniji supstituti mogu da promene tražnju za

postojećim proizvodima. Kupovna moć kupaca i dobavljača ima bitan uticaj na profitabilnost,

naročito u slučaju monopola. Kupovina od monopoliste i prodaja monopolisti ima velika

ograničenja izražena prema profitabilnosti. Da bi se preduzeće pozicioniralo u odnosu na

konkurenciju potrebno je izvršiti SWOT analizu. SWOT, strength, weaknesses, opportunities i

threats, što znači snage, slabosti, šanse i pretnje, respektivno. Ovako izvršena analiza okruženja i

privredne grane, zajedno sa 8 istraživanjima marketinga predstavljaju dobru osnovu za

formulisanje ulaznih i izlaznih strategija, što je sledeći deo poslovnog plana.

Dobre i loše strane konkurencijeDobre i loše strane konkurencije: jaka konkurencija koja postoji u našoj grani će nas motivisati

da minimiziramo troškove i maksimiziramo prihode. Ovo možemo postići boljom organizacijom

proizvodnje i prodaje, osavremenjivanjem procesa proizvodnje i povećanjem produktivnosti rada.

Prednost preduzeća glavnih konkurenata na tržištu jesu izgrađena pozicija na tržištu, prepoznatljivost

brenda i ekonomija obima. Prednosti treba da bude inovativnost i fleksibilnost kojima teže.

Dobra strana konkurencije  Loša strana konkurencije

 1.Osavremenjivanje procesa proizvodnje

2.Izgrađena pozicija na Trzištu

3.Prepoznatljivost Brenda

4.Ekonomija Obima

 1.Ne proizvodimo veći asortiman

2.Teško ostvarljiv brend

3.Teško ulazimo u lance distribucije kao početnici

Komparativne Prednosti Komparativni  Nedostaci

 1.Inovativnost

2.Fleksibilnost

3.Bolji kvalitet

1.Slaba ekonomija obima (mali broj zaposlenih)

2.Ne proizvodimo širi asortiman

3.Slabo pozicioniranje na tržištu

10

4.Dobra lokacija

Tabela:SWOT matrica preduzeća

11

Zaključak

Na kraju, sumirajući sve informacije, možemo sa pravom reći da je značaj biznis plana

ogromna, i za preduzetnike, i za potencijalne partnere i investitore, i za banke, i za regulatorna

tela. Prosto je nemoguće zamisliti poslovanje nekog preduzeća, pokretanje novog posla ili ulazak

u neki novi projekat bez prethodno osmišljenog i urađenog biznis plana. Da bi bio upotrebljiv i

od koristi poslovni plan mora biti kvalitetan, odnosno on mora biti razumljiv, relevantan,

oprezan i pouzdan. Stoga ne treba da nas čudi činjenica da izrada biznis plana, kao jedan

zahtevan i ozbiljan posao, zahteva visokostručno lice, upoznato sa karakteristikama preduzeća,

lice koje poseduje znanje iz oblasti u kojoj preduzeće posluje i koje ima iskustva i znanja u izradi

biznis planova. Postupak izrade biznis plana nije nimalo jednostavan, štaviše, on predstavlja

sklop kompleksnih operacija i analiza koje su međusobno uslovljene i povezane, što govori

dovoljno o kompleksnosti postupka. . Ne iznenađuje, stoga, značaj koji se pridaje biznis planu i

njegovoj izradi, kao ni činjenica da je jednostavno postao neophodan. O marketing planu,

odnosno, planu prodaje nema se gotovo više ništa dodati. Dovoljno je reći da je on najvažniji deo

biznis plana kao celine i sve je rečeno. Usredsređujući se na potrošače i zadovoljenje njihovih

želja i potreba, on je taj koji „donosi“ profit.

12

Literatura

1) Bojović P.,... [et al.] Finansijsko-računovodstveno, komercijalno i bankarsko izveštavanje sa biznis planom, Beograd, Čigoja štampa, 2006.

2) Vajić I., Preduzetnički menadžment : biznis plan i biznis program, Beograd, Institut za razvoj malih i srednjih preduzeća , 2004.

3) Ђурић З., Предузетништво и бизнис план малих и средњих предузећа, Београд, Београдска пословна школа, 2005.

4) Johnson R., Savršeni biznis plan : put i način da uspete otprve, Beograd, Institut za ekonomiku i finansije, 2005

5) Марковић Н ., Preduzetništvo : sa radnom sveskom za samostalnu izradu biznis, Novi Sad, Cekom 2007.

6) McKeever M., How ti Write a Business Plan, London, Nolo, 1999.

7) Sir L., Kako da napravite biznis plan : ekspertska rešenja za svakodnevne izazove, Beograd, Data status, 2009.

8) Lavelle J., Efikasno savetovanje u izradi poslovnog plana : priručnik, Beograd, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, 2006.

9) Лутовац М., Тошић Д., Бизнис план за електронско пословање,Београд, Виша електротехничка школа, 2006.

10) Paunović B., Zipovski D., Poslovni plan-vodič za izradu, Ekonomski fakultet, Beograd,2008.

11) Peterson S., Jaret P., Findlay Schenck B., Biznis plan za neupućene, Beograd, Mikro knjiga, 2008.

12) Scarborough N., Zimmerer T., Effective small business management : an entrepreneurial approach, Upper Saddle River, NJ : Pearson/Prentice Hall, cop. 2006.

13