Vilerd Kentelon

DAR BOIJI

MAXIMA Petrovaradin, 2004

Vilerd Kentelon - DAR BOIJI

Naslov originala:

The Gift Of God by Willard Cantelon

THE NEW HAVEN PRESS Copyright 2000

by Robert Lee Cantelon

Copyright za srpsko izdanje: Copyright 2004 Zoran Mareti

Prevod:

Zoran Mareti

Odgovorni urednik: Vladimir erveni

Lektura i korektura:

Ana Mareti

Izdaje: Maxima, Petrovaradin

Grafika priprema i tampa:

Maxima, Petrovaradin

Tira: 500

2

O autoru

Vilerd Kentelon (Willard Cantelon) je autor vie knjiga: Krtenje u Svetom Duhu, Zatoenik ljubavi (o ivotu ap. Pavla), Dan kada je dolar umro, Gospodari novca. Godine 1948. godine napisao je Razumevanje Svetoga Duha. Ova knjiga je bila prevedena i distribuirana na mnogim jezicima sveta. Posthumno je izdata njegova knjiga Dar Boiji.

Vilerd Kentelon (Willard Cantelon), 1916-1999 Pisac i evanelista Skica engleskog slikara Dejvida Goetlija (David Goatley)

Knjiga Dar Boiji je kompilacija Vilerd Kentelonove kolekcije spisa o Duhu Svetom (izdata u februaru 1999).

Jo jedna knjiga na mom stolu, pisao je Vilerd Kentelon u septembru 1998, sadri spise vijetnamskog pesnika i uitelja, Ti Nat Hana (Thich Nhat Hanh). Nedavno on je itao njegove

3

snane izjave da: samo raspravljanje o Bogu nije najbolja upotreba nae energije. Ali ako mi dotaknemo Duha Svetog, dotakli smo Boga, ne kao zamisao ve kao ivu realnost. Mi moramo da se pribliimo Bogu, ne kroz teologiju, ve kroz Duha Svetoga. Mi moramo da Ga preklinjemo: govori mi od Boga.

Vilerd Kentelon je takoe citirao rei asnog teologa sa Jejla, Keneta Skot Letoreta (Kenneth Scott Latourette, Yale University) u njegovom uvodu za Dar Boiji. On je priloio ovo iz profesorovih komentara o temi Duha Svetog. Od obeshrabrenih, bez iluzija ljudi i ena koji su tuno gledali unazad na dane kada su se nadali da e Isus postati novi svetski voa, oni su se pretvorili u drutvo oduevljenih svedoka, koji su pridodali njihovom broju druge Jevreje, Rimljane, Grke, Efeane, obrazovane i robove. Isti kao i drugi ljudi i ene, oni su ostali oveni. Ipak unutar njih je gorela sila i ivot koji dolazi kroz Isusa ispunjenjem Svetim Duhom, i ta sila je inila moralnu i duhovnu transformaciju unutar njih. Ta sila je dokazala zaraznost, i tako je ak i danas.

Mnoge godine, Vilerd Kentelon je bio poznat kao predava i autor na temu Duha Svetoga kako je predstavljen u Svetom Pismu. Dar Boiji predstavlja kompilaciju njegovih kraih radova na tu temu, kombinovanih sa belekama i komentarima.

4

Sadraj: O AUTORU......................................................................................................3 UVOD.............................................................................................................7

DEO PRVI: SVETLA KRIL PRIBLIAVANJA ......................................8 OIVETI SADA ........................................................................................9 U POETKU, NA LIK BOJI ................................................................11 NEMA STRANACA.................................................................................12 PREKINUTO ZAJEDNITVO................................................................14

DEO DRUGI: VEA DELA KOJA ETE INITI ...................................19 VOLJA ONOGA KOJI ME JE POSLAO ................................................19 OTKRIVANJE POTREBA U NAIM IVOTIMA...................................22 OTKRIVENI HRISTOS...........................................................................23 PRIVUI LJUDE I ENE KA HRISTU .................................................24

TREI DEO: ROEN I KRTEN DUHOM..............................................26 ROEN OD DUHA................................................................................26 KRTENI U SVETOM DUHU................................................................26 POTREBA ZA SILOM ............................................................................27 POBEIVANJE ZLOGA ........................................................................29 DUHOVNA HRANA...............................................................................33

ETVRTI DEO: DAROVI DUHA...............................................................34 RE MUDROSTI I RE ZNANJA .........................................................35 VERA PO ISTOM DUHU.......................................................................36 DAR ISCELJENJA .................................................................................36 INJENJE UDESA..............................................................................37 PROROTVO .........................................................................................39 RAZLIKOVANJE DUHOVA...................................................................40

PETI DEO: ONI E SVI DA GOVORE NOVIM JEZICIMA .................42 MI NE ZNAMO DA MOLIMO KAO TO TREBA..................................42 GLOSOLALIJA ISKUSTVO ...................................................................44 POSREDOVANJE ZA IZGUBLJENE DUE .........................................46 SVE TO STVARNO TREBAMO............................................................50 RADOST U DUHU SVETOM ................................................................53 MIR U DUHU SVETOM ........................................................................56 PRIMANJE DUHA SVETOG PO VERI .................................................59 SRCE OIENO VEROM ...................................................................60

5

OSTATI U BOIJOJ LJUBAVI ..............................................................61 DEO ESTI: KONANA RE ....................................................................64

PORUKA CRKVI....................................................................................64 KOMPLETNA SLIKA.............................................................................65 ISPUNJEN SA SVETIM DUHOM..........................................................67 SAUVAJTE SEBE U LJUBAVI BOIJOJ............................................70

POSTSKRIPT .............................................................................................73 NEKE POUNE UPUTE U ODNOSU NA MOLITVU U DUHU .........73 PREMA SAVRENSTVU........................................................................75 JEZICI I TUMAENJE JEZIKA U CRKVI............................................77 POTENO I UREDNO..........................................................................77

6

Uvod

Danas astrolozi i uenjaci sa mnogim tekoama predskazuju budunost u odnosu na pojedince, nacije i na svet. Zato to je problem stvaran a ne izmiljen, srca mnogih su ispunjena strahom.

U vreme Isaije proroka, Jerusalim je iskusio opsadu stranih sila i vreme siromatva. Ali u tom veoma tekom periodu, Bog je nadahnuo njegovog slugu da napie:

Sve doline neka se povise i bregovi neka se slegnu; ali re Boga naega ostaje doveka. (Isaija 40:4,8).

Kada je Isus govorio da e nae planine da budu pomerene, to je bila vie nego metafora. Svaka osoba se suoava sa finansijskim, fizikim ili duhovnim problemima. Ali istine i obeanja Boija ostaju nepromenjena.

Vostvo, mir, zdravlje, isceljenje, duhovna vitalnost i spremnost, sve je to dostupno za ljude u stvarnosti Duha. Isti Duh Sveti koji je delovao pri Stvaranju, inspirisao proroke, pomazao Isusa i osnaio rane vernike je obean nama danas.

Koliko e vie nebeski Otac dati Duha Svetog onima koji itu u Njega. Traite i primiete da se vaa radost ispuni. (Luka 11:13; Jovan 15:11).

7

Prvi deo: SVETLA KRIL PRIBLIAVANJA

Svakako, postoji mnogo vie nego nekolicina koji mogu da tvrde da ivimo u svetu bez potrebe za duhovnom obnovom, nadom, ili razgorevanjem nadahnua. Nae novine, nai mislioci, nae voe i ak i nai pesnici govore o ovom vremenu kao o vremenu pomraenom sa dekadencijom i grehom. Naa drutva padaju dole u mijazam nezadovoljstva i pogrenog pravca, tako da nai mladi ljudi izabiraju samoubistvo pre nego ivot. To je brz kurs pokuaja i izgubljenih mogunosti da oznaimo ukrtanja granica novog milenijuma. Suoeni sa terorom i nuklearnim unitenjem, i sa stotinom drugih nesrea, moramo ponovo da otkrijemo stazu duhovnog, psiholokog i emocionalnog opstanka put koji e da nas vodi u sigurniju egzistenciju, isceljenje i obnovu.

Iza nagovetaja bilo koje sumnje verujem da postoji takav kanal i da nas eka. Stvaranje i svedoanstvo naeg sopstvenog srca, govore nam o njegovoj blizini. Prolaz je, zakljuio sam, uinjen moguim radom Duha. Tako je doao u na svet, izbavio nas kroz Isusa Hrista Nazareanina kako je zapisano u Novom zavetu, poslan da uzdigne oveanstvo na mesto veeg mira i ivotnosti.

Dr Aleksis Kerel (Dr. Alexis Carrel), veliki dobitnik Nobelove nagrade iz fizike, nagovestio je takve misli u svojoj knjizi: Nepoznati ovek. Na 135. str. On govori o naoj potrebi za obnovljenjem, za: ...podizanjem misli prema biu koje je izvor svih stvari. Ko e doneti oveanstvu ispunjenje najviih enji, unutranje snage, duhovnog svetla, boanske ljubavi i neopisivog mira. Mi postajemo u Bogu i Bog deluje unutar nas.

8

Ovog istog asa, ista istina gori unutar mnogih srca, ruei zidove koji dele nae kulture. Kada je Duh prisutan meu nama, rasa, pol ili socijalni status postaju manje vani. Mi smo uinjeni jedno u Duhu. Novi dan tada svie, ba kao to je to bilo sa velikom grupom novozavetnih vernika. Mi nudimo mogunost bekstva od mlina krivice i propasti, otkriu novog i bogatog izvora snage.

Kad psihologija i ak i religija izneveri, istiniti rad Duha Svetog odgovara sa novim putem bia i razmiljanja. Derald Menli Hopkins (Gerald Manly Hopkins), veliki engleski pesnik, je napisao ove velianstvene stihove:

Svet je bremenit sa velianstvom Boijim. On e da izgori... O, jutro! Jer Duh Sveti je iznad nastojanja Svet razmilja sa punim grudima i sa oh! svetlim krilima...

Da bi razumeli koncept i delo Duha Svetoga, itaemo iz brojnih verodostojnih observacija jer Biblija, i Stari i Novi zavet, sadri veliko bogatstvo informacija o uticaju, vanosti i delovanju Duha Svetoga. Drevni judejski proroci, kao to je Isaija, predvideli su budue vreme kada e Duh Sveti Boiji zapaliti srce i ivote naroda. Vekovima nakon toga, uenici Isusa Nazareanina su mogli da svedoe o vatri transformacije. Nova poruka mogla je biti zapisana za budue generacije da uju; poruku o otkupljenju, obnovljenju i osloboenju. Ova mala knjiga je prikupljanje iz tih inspirisanih rei davno skiciranih; svedoanstvo ljudi i ena koji su iskusili iz prve ruke toplo prisustvo Duha Svetog, i svetla krila njegovog pribliavanja.

OIVETI SADA

Naslikana na zidovima katakobi, sau podzemnih tunela gde su se rani hriani sakrili od rimskih progonitelja u prvom veku,

9

epiclesis, molitvu i ekanje na Duha Svetog.

Kada sam posetio Rim i hodao vlanim podzemnim prolazima i peinama, bio sam veoma uzbuen slikom kao to je ova. Ono to me je najsnanije udarilo bilo je da su to bili ljudi i ene kao vi i ja. Suze su ispunile moje oi i zamaglile drevnu sliku. Kao kada ljudi i ene nau neto zaista predivno, nesumnjivo najfantastinije otkrie vekova: izvor ivota tako nenadmaan i oivljujui da sav ivot koji su iveli pre je bio preureen. Kasnije alosti, glad, pritisci, samoa ili hladnoa srca su bili odagnati ovim prilivom. Sva mrnja, zavist, pouda, odista sve negativne ivotne navike su bile izleene sa dolazeim prisustvom Boijeg Duha. Smrt i progonstvo nisu mogli unititi ovu istinu. Ovi prvi hriani su mogli biti oterani pod zemlju, ali njihov novi put je mogao da oivljava. Kroz vreme njihovo otkrie treba da osvetli i sija.

Dvadeset godina je prolo od moje posete Via Apiji izvan Rima i jo ta nepoznata ena ostaje iva i pokreua impresija. Ako bi ona bila slikana u vatri, seanje na nju ne bi moglo vie da izgori, neizbrisivu u mojoj svesti. Ona me podsea da kaem, kako sam napisao ovu stranicu: ...Duh Sveti je za svakoga, za stvarne ljude koji ive u stvarnom svetu. Njena istina nije druga nego svetska istina dostupna patrijarsima i svetim misticima. Njena poruka je za sve koji e otvoriti njihova srca i pruiti svoje ruke da dosegnu i budu uinjeni novim. Jovan uenik je zapisao da je Isus suzio njegov krug svedoka sve dok nije oseao dah svog glasa kako je pao na njih.

10

Jovan je zapisao: I ovo rekavi dunu, i ree im: Primite Duh Sveti. (Jovan 20:22).

ta je Duh Sveti drugo nego dah i energija, ivotna sila Boija. Udrueni svedoci Starozavetne i Novozavetne istorije potvruju ovu realnost. Budi ispunjen SADA. Ova poruka zvui kroz vreme: Primi energiju Boiju. Ne ekaj. Postani iv sada.

U POETKU, NA LIK BOIJI

Na samom poetku Biblije nalazimo ove rei:

U poetku stvori Bog nebo i zemlju... i duh Boiji dizae se nad vodom. (Postanje 1:1,2).

Ovaj svet je bio stvoren sa veoma posveenim motivom. Prorok Isaija izjavljuje da je Bog stvorio ovaj svet da oveanstvo prebiva u njemu. On pie:

Bog, koji je sazdao zemlju i nainio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno, nego je nainio da se na njoj nastava. (Isaija 54:18).

Zapis iz Postanja belei proces stvaranja koji nam pribavlja lik Boji. Bog dovravajui delo stvaranja je zadovoljan sa onim to je dovrio. Vojske nebeske gledajui ovaj kreativni in su klicale glasno u ekstazi nad onim to su videli (Jov 38:7). Bog je objavio da je ono to je on uinio bilo dobro i nastavio je svoje delo stvaranja. Autor Postanja pie da je Bog objavio svoje namere, upuujui svedoke da gledaju njegovu nameru i konano delo stvaranja, govorei:

Da nainimo oveka po svom obliju, kao to smo mi. (Postanje 1:26).

11

Iz ta tri odlomka poinjemo da oblikujemo sliku naeg pravog porekla: od Duha Svetog aktivnog u stvaranju, od nae sopstvene vanosti u procesu stvaranja i konano nae slinosti po nacrtu, prema liku Boijem i nebeskih svedoka.

Mnogo vekova nakon to je Postanje bilo napisano, Jovan, uenik Isusov, zapisao je Isusove rei:

Bog je Duh. (Jovan 4:24).

Ako je to istina, tada ovek nainjen na Boije oblije mora biti duhovno bie, mnogo vie nego samo zemaljsko telo. Slino tome, hram koji je nae telo je ispunjen sa svojstvom koje nas ini ivima. Upravo kako smo mi oivljeni naim prirodnim procesom roenja, tako dah Boijeg Duha uzrokuje nae unutranje bie ili duu da ima ivot. To je dah Boiji.

A stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh ivotni; i posta ovek dua iva. (Postanje 2:7).

Najdrevniji pisac moda u celoj istoriji, dostojni Jov, potvrdio je ovu izjavu, objavljujui:

Duh Boji stvorio me je, i dah Svemoguega dao mi je ivot. (Jov 33:4).

NEMA STRANACA

Na svet nikada nije znao istinsko dostizanje jednakosti. Istorija nas snabdeva sa panoramom nacija koje dominiraju nad nacijama, i carstvom koje podreuje drugo zbog svoje vlasti. Na lokalnom nivou, drutva odreuju pravila da prihvate jedne i iskljue druge manje srene. Ali u carstvu Duha ne postoje stranci. Razmotrimo ovaj primer.

12

Nekih etrdeset milja ili sedamdeset kilometara, severno od Jerusalima jednom je postojalo drevno carstvo Samarija, nacija koja je vodila poreklo oko 50 godina nakon cara Solomuna. Godine 721. pre n. e. ona je iskusila migraciju Vavilonjana deportovanih u to podruje sveta od Sargona II. Oni su se pomeali sa Izraelcima u tom regionu od samo 25 milja, ili 40 kilometara, od Sredozemlja. Potomci ove unije su postali poznati kao Samarjani. U vreme Isaije proroka, Samarija postaje sramna zbog svoje odanosti oboavanju idola kada je despotski car Ahab izgradio svoj hram poganskom bogu Valu.

Jo uvek, uprkos njihove zaprljane istorije, Samarjani su oseali da dele zajedniko naslee sa Izrelskom nacijom. Oni su mogli da se razlikuju tvrdo oko istinitog mesta za oboavanje, Jerusalim ili Gora Gerizim, ali je postojalo veoma mnogo slinosti izmeu ova dva naroda. Jevreji, meutim, nisu eleli da imaju nita sa Samarjanima. Za njih, Samarjani su bili izgnanici i autsajderi, nedodirljivi u to vreme. Moemo brzo da uhvatimo kako je duboka bila njihova mrnja prema Samarjanima kada su protivnici Isusa Nazareanina eleli da ga prokunu. Oni su optuili Isusa: Ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin, i da je avo u tebi. (Jovan 8:48)

Iza te pozadine. Jovanovo jevanelje, etvrta knjiga Novog zaveta, pria divnu priu koja se dogodila u Samariji, u samarijskom selu pod imenom Sihar u Hristovo vreme. Interesantno da je Isus izabrao ovaj pravac na svojim putovanjima, penjajui se na ta brda to je kulminiralo na vrhu Gore Gerizim, 2890 stopa, ili priblino 1000 metara iznad nivoa mora.

Izmoren na svom putovanju, Isus se odmarao kod Jakovljevog izvora. Tamo se sreo sa enom koja je bila izmorena od ivota i umorna u srcu. On je upitao da mu zahvati vode iz dubokog izvora. Kako ti, upita sa uenjem, Jevrejin budui, moe iskati od mene, ene Samarjanke, da pije?

13

Ali Isus je pogledao na ovu enu sa ljubaznou koja je omekala njeno srce, govorei:

Svaki koji pije od ove vode opet e oedneti; A koji pije od vode koju u mu ja dati nee oedneti doveka; nego voda to u mu ja dati bie u njemu izvor vode koja tee u ivot veni. (Jovan 4:14)

Nema izgnanika za ovu novu poruku. Nema mesta tako dalekog da nove pesme radosti ne mogu da odjeknu. Nema doline, ni planinskog vrha, niti lokacije tako izolovane. Mali ljudi e biti uzdignuti da sednu za Carev sto. Isus je zakljuio ovaj izuzetan susret sa podjednako snanom prorokom izjavom:

eno! Veruj mi da ide vreme kad se neete moliti Ocu ni na ovoj gori (Gerizim) ni u Jerusalimu...Ali ide vreme, i ve je nastalo, kad e se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom. (Jovan 4:21,23).

PREKINUTO ZAJEDNITVO

Zato onda, u svetlu tako predivnih obeanja, izgleda da hodamo u senci. Tuno, ova zemlja senki, kao to ju je nazvao K.S. Luis (C.S. Lewis), je rezultat prekinutog zajednitva izmeu ljudskih srca i Stvoritelja. Dok nas je Bog odista stvorio za svoju slavu, da oboavamo njega u Duhu i u istini, Sotona, pali aneo se borio da nas okrene od naeg nebeskog Oca. Koreni te borbe izbijaju iz tamne dubine porekla sveta. Aneo tame, Sotona, je sam eleo da bude uzvien u nebu. Isaija govori kako je on izdigao svoju volju protiv Boga, objavljujui:

Izai u u visine nad oblake, izjednaiu se s Vinjim. (Isaija 14:14)

Eonima kasnije, Sotona se suprotstavio Isusu u Judejskoj Pustinji. Hroniar jevanelja, Luka, detaljno je opisao kako je

14

Sotona kuao Isusa u toj stranoj pustinji. Sada je Isus uao na Sotoninu teritoriju i Sotona je upotrebio sve svoje trikove da pobedi Isusovu odanost, tako da poniti njegovu silu i misiju. On je ponudio Isusu slavu sveta ako bi mu se on poklonio, apui:

Tebi u dati svu vlast ovu i slavu njihovu, ... ako se pokloni preda mnom bie sve tvoje.(Luka 4:6,7)

Hristos se obratio Sotoni kao,

...knezu ovog sveta. (Jovan 14:30) Hristos nije poricao Sotonin autoritet. Ovaj autoritet je bio

upravo jaram ropstva koji je on doneo na zemlju da je uniti. Ovde lei veliki sinopsis svrhe Hristovog prvog dolaska: Boiji sopstveni Sin je poslat da hoda putevima ljudske patnje i napora, da zna iz prve ruke nae bolesti srca i miia, i da tako pretrpi, da nas iskupi od okova zla iskovanog od paklene kovanice Sotonine vlasti. Ovo je najvia svrha Hristove prisutnosti na zemlji, kao to je Jovan rekao:

Zato se javi Sin Boji da raskopa dela avolja. (1. Jovanova 3:8)

Bilo gde da je Isus iao na zemlji bio je postavljen u direktnu konfrontaciju sa delom i ugnjetavanjem Sotoninim. To je bilo istina to se tie Isusovog uticaja u drutvu, za siromane i prognane koji su ga sluali sa radou. Ti bolesni od telesnih boli su bili izleeni. Jednom hrom ovek i ena su bili vieni kako igraju i proslavljaju Boga na stepenitu hrama. Isus nije izrazio nikakvu sumnju o svom delu. On je znao da su oni bili u direktnom suprotstavljanju zlim delima Sotonskog carstva. Susreui enu koja je patila od neizleive bolesti, Isus je rekao:

A ovu ker Avraamovu koju sveza sotona, evo osamnaesta godina, ne trebae li je odreiti iz ove sveze u dan subotni? (Luka 13:16).

I on je opisao pravu prirodu njegove zemaljske misije :

15

...da propovedim zarobljenima da e se otpustiti. (Luka 4:18)

Isus je znao da Sotona ima mo nad ljudima i enama da ih dri zarobljenima nasuprot njihovoj volji. Sa ciljem da ih oslobodi tog uticaja, Isus je znao da njegovi sledbenici zahtevaju vie nego sopstvenu snagu da nadvladaju silu neprijatelja.

On je spominjao Sotonu kao jakog oveka, i postavio je to alegorijsko pitanje svojim uenicima:

Ili kako moe ko ui u kuu jakoga i pokustvo njegovo oteti, ako najpre ne svee jakoga? (Matej 12:29)

Hristos sam je bio ovisan o sili Svetog Duha da izvri svoje delo na zemlji. Kada ti ita jevanelja (Matej, Marko, Luka i Jovan), na poetku Novog zaveta, ti e otkriti da Isus nije poeo svoju slubu dok Duh Sveti nije doao da ostane na njemu. Marko opisuje kako je Isus primio Duha Svetoga na reci Jordanu kada je bio krtem od Jovana Krstitelja, proroka koga je Bog poslao da objavi dolazak njegovog Sina meu nas. Marko nam je rekao ovo:

I odmah izlazei iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub sie na Njega. (Marko 1:10)

Studenti Pisma esto promiljaju o ovom dogaaju. Da li je Isus video ovaj dogaaj tako da su i drugi mogli prepoznali Isusa kao istinitog Sina Boijeg? Ili je to vidjenje bilo za njegovu korist? Je li to bilo da potvrdi u njegovom srcu da Boiji Duh moe da hoda sa njim na zemlji kao to je bilo u nebu? Lino, ja uivam u drugom objanjenju, mada bi oba mogla da budu tana. Jovan je video i znao ta to znai. (Jovan 1:32,33)

Odmah nakon ovog pomazanja Duhom, Luka pie:

16

Isus pak pun Duha Svetog... i odvede Ga Duh u pustinju, i etrdeset dana kua Ga avo. ...I vrati se Isus u sili duhovnoj u Galileju. (Luka 4:1,2,14)

Bog Otac je znao da njegov Sin treba pomazanje, blagoslove i zatitu pokriem Duha Svetoga u pustnji. Ja sam podsetio ovde, da Bog esto sree nae oskudice pre nego mi imamo potrebu za takvom pomoi. Bog nije dopustio da njegov Sin ide u pustinju kunje bez da ga prvo pomae Duhom Svetim na ivici reke.

Isus se suoio sa preprekom Sotoninih kunji u sili, uprkos njegovoj slaboj kondiciji nakon provedenih etrdeset dana u postu u pustinji. Ponovo, ovo je za nau pouku. Izgleda mi da je Isus otiao do najnie take ljudske egzistencije sa ciljem da uveri nas koji trebamo itati i prepriavati ovu priu za generacije koje dolaze da nema mesta tako osiromaenog, bednog ili tekog za Duha Svetog da obezbedi zamenjujuu snagu i utehu. ak i direktni napadi Sotone ne mogu probiti tit Duha.

Kada se Isus vratio iz pustinje on je otiao direktno u sinagogu da otpone svoju misiju. Upravo prve rei koje je Isus rekao su bile:

Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza... da propovedim zarobljenima da e se otpustiti. (Luka 4.18)

On je znao da e to biti istinito izvan senke bilo kakve sumnje. Svetlo Boijeg istinitog Duha je bilo razlito nad njegovim ivotom i posvetilo je njegovu poruku. Zemlja senki je postala svedoanstvo velikog svetla koje moe prodreti ak u tamna srca.

Apostol Petar, gledajui unazad na Hristovo vreme na zemlji, pie:

17

Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji proe inei dobro i isceljujui sve koje avo bee nadvladao.(Dela 10:38).

18

Drugi deo: VEA DELA KOJA ETE INITI

VOLJA ONOGA KOJI ME JE POSLAO

Kada je Isus prvo poeo da ui i evangelizira, on bi esto podseao njegove sluaoce da je on doao, ne da ih optereti sa sleenjem njegovog sopstvenog zemaljskog plana, ve sa posebnim i svrsishodnim planom koji vodi poreklo od njegovog Oca u nebu. On je spomenuo to kao volju njegovog Oca, govorei:

Jer sioh s neba ne da inim volju svoju, nego volju Oca koji me posla. (Jovan 6:38)

Isus je doao sa novim nainom razmiljanja o Bogu i kako ga oboavati i poznavati. Njegova poruka je bila nebeskog porekla i on ih je pouio:

Vi ste od niih, ja sam od viih; vi ste od ovog sveta, ja nisam od ovog sveta. (Jovan 8:23)

Poniznost Hristova je stalno prisutna kroz Pisma. Isus je stvarno iveo kao utelovljeni Sin Boiji, i ipak kao ovek. On je bio sposoban za veliku manifestaciju Boije sile, i ipak je bio obavezan na ljudski hod koji trai patnju i usamljenost. O ovoj istini apostol je napisao:

Nego je ponizio sam sebe uzevi oblije sluge, postavi kao i drugi ljudi i na oi nae se kao ovek. (Filipljanima 2:7).

19

Razmotrimo njegova putovanja kroz Samariju. Kao ovek, Isus je seo klonuo pokraj izvora u Siharu. Kao Bog, meutim, on je mogao da gleda unutar ivota ene koja je pristupila izvoru. Ovo nas vodi do ovih paralelnih primera:

Kao oveka, vidimo Isusa kako spava umoran na krmi ribarskog amca na olujnom Galilejskom moru. Trenutak kasnije, kao Bog, Isus je zapretio estokoj nepogodi:

Zapreti vetrovima i moru, i postade tiina velika. (Matej 8:26).

Kao ovek, Isus je stajao tuan pored groba svog dragog prijatelja Lazara. Suze su tekle niz njegove suncem opaljene obraze. Ali tada, kao Bog, Isus je zapovedio leu:

Lazare! Izii napolje...i izie mrtvac... (Jovan 11:43,44)

Gledite ovih primera je kljuno za nae razumevanje prirode Svetog Duha i toga kako on dodiruje nae ivote. Isus je sluio lino u sili Duha, i ak, kao to je jasno vidljivo u hronologiji Novozavetnih spisa, bio je ogranien da se kree i radi na jednom mestu u odreeno vreme. U stvari, kada ga je masa pitala da ostane sa njima, Isus je odbio, govorei:

Hajdemo u oblinja sela i gradove da i tamo propovedam: jer sam ja na to doao. (Marko 1:38).

Uprkos ovim ogranienjima, Isus je rekao svojim uenicima da:

I propovedie se ovo jevanelje o carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svim narodima. I tada e doi posledak. (Matej 24:14)

Isus lino nije mogao da donese jevanelje svim narodima. Ali njegovi uenici su naravno mogli, mada ne u toj generaciji, ali

20

mogue u sledeoj generaciji. Isus je govorio svojim sledbenicima, proroki kao i po nalogu:

I biete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje. (Dela 1:8)

Zavisei o Duhu Svetom za posveenje i opunomoenje svoje sopstvene slube, Isus sigurno nije oekivao od svojih sledbenika da se brinu o njihovoj misiji u svojoj sopstvenoj snazi. I pored toga vreme njegovog odlaska sa ovog sveta je bilo blizu. Bez pitanja, uenici su morali da raspravljaju o budunosti meu sobom. Hoe li Hristos ostati sa njima zauvek? Kako e oni moi da ispune njegov posao ako on ne bude tu da ih nadgleda?

Na kraju kada je vreme dolo da Isus napusti ovu zemlju, on im je odgovorio na ovo pitanje. Rekao je svojim uenicima da e im poslati Duha Svetoga. Oni nee ostati sami u njihovim naporima da slede Isusove rei i uenja. Isus je rekao:

A sad idem k Onome koji me posla ... bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, uteitelj nee doi k vama; ako li idem, poslau Ga k vama. (Jovan 16:5,7)

21

OTKRIVANJE POTREBA U NAIM IVOTIMA

Isus je rekao svojim uenicima da e prvi posao Duha Svetoga biti da okrivi ljude i ene za ono to je pogreno u njihovim ivotima, otkrivajui njihovim srcima da je Isus Hristos u stvari njihov Spasitelj. Duh Sveti e privlaiti ljude i ene reima i poruci Isusovoj, ispunjavajui njihova srca sa puninom Boije prisutnosti i radosti, pokazujui im da su bili krteni Duhom. Isus je rekao o Duhu Svetom:

Jer nee od sebe govoriti... On e me proslaviti. (Jovan 16:13,14)

Pre nego je Isus bi roen, aneo je poslat da objavi njegovo roenje. Ovaj aneo je objavio:

I nadeni Mu ime Isus; jer e On izbaviti svoj narod od greha njihovih. (Matej 1:21)

Ali pre nego to se ljudi i ene istinski pokaju od njihovih greha, moraju prvo da shvate da su odvojeni od ivota u Bogu zbog greha. U naim sopstvenim mislima, nai ivoti moraju izgledati bez zamerke. Mi moramo da razumemo greh kao negativan nain razmiljanja. Solomun je napisao u svojoj kolekciji izreka:

oveku se svi putevi njegovi ine isti...(Prie 16:2)

Isus nije doao na ovaj svet da donese osudu ili da sudi koliko daleko je oveanstvo otilo od Boijeg cilja. Ali Isus je doao da nas uini obavetenima o naoj potrebi za duhovnom transformacijom. Nekolicina danas moe da raspravlja da su naa drutva u potrebi za nekom vrstom isceljenja. Tako, Duh Sveti je bio poslat od Hrista da uvea nau potrebu za Hristom i iskupljenjem. Pismo nas pouava da je ovo jedna od primarnih

22

uloga Duha Svetog. Zbog toga, Isus je rekao kada je poslao Duha Svetog...

I kad On doe pokarae svet za greh... (Jovan 16:8)

Kada Duh Sveti okrivi grenika za greh, ta osoba nije svesna prisutnosti Duha Svetoga. On ili ona jedino znaju da su u oima Boijim sagreili i izneverili Boije zapovesti. Samo nekoliko asova pre, oni su se mogli oseati samopravedni i duhovniji nego njihovi susedi ili prijatelji, Sada, pod potpunim ispitivanjem koje jedino Duh Sveti moe da vodi, razlika izmeu njih i Boga izgleda velika i neizmerna.

OTKRIVENI HRISTOS

Hvala Bogu, Duh Sveti nas ne ostavlja zbog nekih uslova! Naa srca mogu biti sigurno slomljena shvatajui da nas nai gresi potpuno odvajaju od Boanskog prisustva. Milostivo, Duh Sveti nikada ne ispituje ili uznemirava naa srca bez pruanja bliskog reenja. Tako da nakon to prouzrokuje da shvatimo koliko smo daleko od Boijeg puta, Duh Sveti otkriva obeanje o Hristu naim srcima. To je zaista Dobra vest o kojoj su rani hriani govorili.

Petar, uenik Isusov, je imao svoje duhovne oi otvorene za ovu istinu. Od samodovoljnog oveka kakav je bio, iznenada je prepoznao u Isusu neizrecivu enju svog srca. Okrenuvi se Isusu, On je izjavio:

Ti si Hristos, Sin Boga ivoga. (Matej 16:16)

Na ovu izjavu, Isus je odgovorio:

Blago tebi, Simone... Jer telo i krv nisu to tebi javili. (Matej 16:17).

23

Apostol Pavle je dodao:

I niko ne moe Isusa Gospodom nazvati osim (otkrivenjem) Duhom Svetim. (1. Korinanima 12:3)

PRIVUI LJUDE I ENE KA HRISTU

Nakon to nam Sveti Duh pokae tunu stvarnost greha u naim ivotima, on ini da poznamo Hrista kao naeg Spasitelja. Trei aspekt njegove slube je da nas privue Hristu. Isus je rekao:

Niko ne moe doi k meni ako ga ne dovue Otac koji me posla. (Jovan 6:44)

Govorei slikovito, Isus je opisao sebe kao gosta koji stoji napolju ispred zatvorenih vrata, kucajui. On zove svakog ko e da uje sa druge strane:

Evo stojim na vratima (tvog srca) i kucam: ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerau s njime, i on sa mnom. (Otkrivenje 3:20)

Godinama pre, Jovan je pisao:

A koji Ga (Isusa) primie dade im vlast da budu sinovi Boiji, koji veruju u ime Njegovo. (Jovan 1:12).

Oktavio Pas, veliki meksiki pisac i dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost, 1990, je napisao knjigu pod naslovom: Lavirint samoe. Opisao je moderne ljude i ene kao bia izgubljena u lavirintu usamljenosti i oaja. U kakvom je to kontrastu sa slikom srca koje je okrenuto prema toplom Hristovom zagrljaju. Proli dani usamljenosti i duhovne frustracije su zavreni. Delo Duha nas privlai u novo zajednitvo ili komunikaciju sa Bogom. Gde su jednom nai ivoti bili pusti,

24

sada je novi put mira i udruenja. Poredei naa srca sa domom, Isus je rekao:

I sada (zbog dela iskupljenja) Otac moj imae ljubav k njemu; i k njemu emo doi (Hrisost i Bog Otac), i u njega emo se staniti. (Jovan 14:23).

25

Trei deo: ROEN I KRTEN DUHOM

ROEN OD DUHA

Duh Sveti okrivljuje zbog greha, otkriva Hrista, privlai nas ka Hristu, donosi svedoanstvo naem duhu kada Hristos prebiva meu nama. Jo uvek, Duh Sveti ne govori o sebi. U svim ovim slubama, on radi tiho i anonimno. ak i kada donosi oveku obraenje, on ne skree panju na sebe. On, kao to je Isus rekao, uzdie njega, i daje nam do znanja da smo zaista deca Boija kroz spasenje koje nam je Isus obezbedio.

Zbunjen onim to je uo da Isus ui, religiozni ovek Nikodim je doao Isusu nou. On je eleo da se raspita o znaenju Hristovih rei. Ponovo, Isus je govorio upotrebivi metaforu da objasni znaenje njegove poruke.

ta je roeno od tela, telo je; a ta je roeno od Duha, duh je. Ne udi se to ti rekoh; valja vam se nanovo roditi. Zaista, zaista ti kaem: ako se ko nanovo ne rodi, ne moe videti carstvo Boije. (Jovan 3:6,7,3).

KRTENI U SVETOM DUHU

Dok je Hristos jasno objasnio kako Duh Sveti deluje donosei nam potpuno iskustvo duhovnog roenja (ta je mislio kada je rekao: nanovoroenje), i on je takoe govorio o krtenju u Duhu Svetom. Ovu terminologiju je prvi upotrebio Jovan Krstitelj, koji je govorio svojim sledbenicima kada su bili sakupljeni na obali reke:

Ja vas krstim vodom; ali ide za mnom jai od mene.... On e vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. (Luka 3:16).

26

Bilo je to pred kraj njegove zemaljske slube da je Hristos priznao Jovanovu objavu. On je rekao njegovim sledbenicima:

Jer je Jovan krstio vodom, a vi ete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana. (Dela 1:5).

Neko vreme nakon toga to se Isus vratio svome Ocu, Petar je posetio kuu oveka pod imenom Kornelije. On se setio ta je Isus uio i protumaio je to onima koji su bili sabrani u kui:

Onda se opomenuh rei Gospodnje kako govorae: Jovan je krstio vodom, a vi ete se krstiti Duhom Svetim. (Dela 11:16).

POTREBA ZA SILOM

ta je tano znaenje toga biti krten u Svetom Duhu? Isus je to oznaio svojim sledbenicima kao jedno iskustvo koje e im dati novu silu da nadvladaju iskuenja i ive vie boanski, hristocentrian ivot. Pavle je esto pisao o ljudskoj slabosti i o naoj svojstvenoj nesposobnosti da sledimo Boije zakone.

ak i danas to izgleda sasvim jasno: mi trebamo vie nego savet, mi trebamo silu. Krtenje u Duhu Svetom je dalo Petru ono to mu je manjkalo pre tog iskustva na praznik nazvan Pentekost. Ispitivanje jedinstvenih dogaaja koji su se zbili tokom svetkovine Pentekosta obezbeuju nam jasan uvid u znaenje krtenja Duhom.

Pre pentekostnog iskustva, Petar je bio razmetljiv i nagao ovek. Najee, je izgledalo da on govori ili ini pogrene i neodgovarajue stvari. Njegova dela i njegove rei su ga uvek dovodile u neprilike. Sva etiri jevanelja belee zbrkane dogaaje u Jerusalimu tokom Hristove poslednje posete svetom gradu. Juda, zaslepljen pohlepom, i obmanut zlim, je izdao Isusa

27

hramskim straarima. Na neodreenom mestu i bez opravdanja, Isus je bio uhapen.

Nekoliko sati pre Hristovog strahovanja u vrtu na Maslinskoj gori, Isus je pokuao da kae svojim uenicima ta e se dogoditi. Na njihovoj poslednjoj zajednikoj veeri, on je podelio sa njima neizbenost njegove izdaje. Ali Petar to nije uo. On je vrsto izjavio kako je nepokolebljiva bila njegova vernost, govorei:

Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ii. (Luka 22:33).

Te iste noi, meutim, Petar se suoio sa slukinjom kada se grejao pored vatre. Isus je bio uhapen. Uenici su se svi rasprili i sakrili, Juda je izvrio samoubistvo. Tako Petar je brzo zaboravio svoju razmetljivost. Njegovo srce je uzdrhtalo od straha kada ga je devojka zapitala:

Da nisi i ti uenik ovog oveka? (Jovan 18:17)

Matej je zapisao da je Petar poricao da poznaje Isusa s kletvom i preklinjanjem. (Matej 26:74).

Ali se novi dan pojavio na horizontu. Samo nekoliko dana je delilo ovu stranu no tuge od slavnog dana Pentekosta. Sledbenici Isusovi su se sakupili u gornjoj sobi da mole i trae boansku pomo. Pisac dela opisuje ih kao jednodune.

Kako moemo da opiemo ta se desilo tog dana? Naravno, nae su rei nedovoljne za ove asove slave. Obeshrabreni i jo ispunjeni bolom, ovi ljudi i ene su ekali na obeanje koje im je dao Gospodar kojeg su ljubili. Neporecivo, oni su se morali oseati ujedinjeni u njihovoj ljubavi za Hrista, ba kao to su odluno prionuli zavetu koji se rodio u njihovim srcima.

28

U ovu sobu je dolo neto to nije bilo slino niemu to su oni ikada znali - zvuk kao huka silnog vetra i ognjeni jezici iznad njihovih glava. Svako je poeo da slavi Boga sa novim glasovima slave. Veliku posetu Duha Svetog su iskusili svi stodvadeset koji su bili sabrani. Obeano krtenje Duhom je dolo.

Petar ispunjen Duhom Svetim je bio promenjen u sasvim drugu osobu. Isti ovek koji se najeio od podsmeha sluavke je sada bio sposoban da stoji ispred velikog mnotva naroda i smelo govori o svojoj veri u Hrista. Kada su upravnici hrama izveli uenike pred sebe, itamo da im je Petar, ispunjen Duhom Svetim, rekao:

Knezovi narodni i stareine Izrailjeve! Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazareanina, kog vi raspeste, kog Bog podie iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav....Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti. (Dela 4:8,10,12)

Bilo je to krtenje Duhom Svetim koje je napravilo razliku u Petrovom ivotu, kao to itamo:

I napunie se svi Duha Svetog, i govorahu re Boju sa slobodom... I apostoli s velikom silom svedoahu... (Dela 4:31,33).

POBEIVANJE ZLOGA

To je naglaeno veoma jasno kroz Pismo jo od Edenskog vrta, dve sile su uvuene u stranan sukob koji se odvija u svetu koji je potpao pod Sotoninu vladavinu. Imamo zabeleeno da je Isus govorio o Sotoni kao:

29

...knez ovog sveta ide, i u meni nema nita. (Jovan 14:30)

Hristos je nazvao Sotonu knezom ovog sveta, a apostol Pavle ga je spomenuo kao boga ovog sveta. (2. Korinanima 4:3)

Kada je Adam odabrao da sledi Sotonu u praiskonskim asovima u Edenskom vrtu, on je predao svoje mesto autoriteta Sotoni, i celo oveanstvo koje je sledilo je bilo roeno u zemaljskom carstvu pod Sotoninom nadlenou. Kroz sve vekove, pre nego to je Isus Hristos doao, ljudska istorija je podnosila stalnu vlast Sotonine opsade. Prorok Zaharija je primio ovu viziju 520. god. pre n.e.:

Posle mi pokaza Isusa, poglavara svetenikog, koji stajae pred anelom Gospodnjim, i Sotonu, koji mu stajae s desne strane da ga pre. (Zaharija 3:1)

Ostati na zemlji bez sile Duha Svetog, to je takva realnost koja nas preplavlja sa zloslutnom i stranom tamom. Kao i uenici pre Pentekosta, mi moemo da budemo raspreni i u zbrci. Apostol Pavle je to jasno izrazio da nam je krtenje Duhom Svetim dato ne samo da nam omogui da pobedimo nau sopstvenu ljudsku slabost, ve takoe da nadvladamo upravo sadanju Sotoninu silu.

Stojei na suenju pred carem, Pavle je govorio kako ga je Bog pozvao da se okrene od tame ka svetlu, izbavivi ga:

Od tame k videlu i od oblasti Sotonine k Bogu. (Dela 26:18)

Pavle je shvatio da e vekovima umovi ljudi i ena biti zamraeni od Sotone. On je napisao:

Pa, ako je i pokriveno nae evanelje, pokriveno je samo za one koji propadaju, kojima je bog ovoga sveta oslepio

30

njihove nevernike misli, da ne vide prosveenje od evanelja o slavi Hristovoj. (2. Korinanima 4:3,4)

Apostol je takoe mogao da se seti kako je Bog poslao odanog Ananiju da mu slui tokom prvih asova nakon njegovog obraenja. Ananija je poloio svoje ruke na Pavla tako da je mogao:

I da se napuni Duha Svetog, i ispuni[ slubu na koju si pozvan... Da im otvori oi da se obrate od tame k videlu (Dela 26:18)

U svom pismu novim vernicima u Efezu, Pavle je mogao da doda:

Jer na rat nije s krvlju i s telom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovog sveta, s duhovima pakosti ispod neba. (Efescima 6:12)

Umesto straha od snanih suparnika, vernik je osloboen. Okovi strepnje su slomljeni. U svom pismu Rimljanima, apostol je napisao:

Jer koji se vladaju po duhu Boijem oni su sinovi Boiji... Jer ne primiste duh ropstva, opet da se bojite. (Rimljanima 8:14,15)

Bog je obeao da nikada nee ostaviti niti odbaciti svoj narod. Pavle je pisao Jevrejskim vernicima:

Tako da smemo govoriti: Gospod je moj pomonik, i neu se bojati; ta e mi uiniti ovek? (Jevrejima 13:6).

Pavle je izvesno znao mnoge prilike kada je strah mogao da potkopa njegovo pouzdanje. On je putovao poznatim svetom, stalno u opasnosti, i njegov ivot je bio stalno ugroen zbog

31

onoga to je verovao. Lista njegovih neprijatelja je bila duga. U gradu Listri, Pavla su kamenovali i izbacili ga van grada predpostavljajui da su ga ubili. Neki su pobegli, ali je Pavle izabrao da se vrati u grad. Kasnije je on ponovo posetio Listru, dovodei svog prijatelja Silu sa sobom da svedoi o ljubavi Isusovoj koja ne moe da bude uguena reima kamenja.

U Filipima, Pavle je bio baen u zatvor. Tada mu je boanski blagovremeni zemljotres omoguio da pobegne neozleen. Kada je bio pozvan pred sudiju, on mu je rekao: Idi u miru. Ali Pavle je odgovorio:

Izbivi nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane, bacie u tamnicu: i sad hoe da nas puste? Nije tako, nego sami neka dou i izvedu nas. (Dela 16:37)

Kada mi gledamo na zapis o Pavlovoj slubi kako ju je opisao Luka, njegov najverniji saputnik oigledno je da Pavle nije znao ta je to strah niti od ljudi niti od avola. Niti demoni, niti zatvor, ibanje, kamenovanje ili svetina nisu ga mogli zadrati.

Paradoksalno, izgleda na poetku, kada Pavle pie korintskim vernicima da:

I ja bejah meu vama u slabosti, i u strahu i u velikom drhtanju. (1. Korinanima 2:3)

Ali strah koji muio Pavla nije bio od tlaenja ili okova. Pavle se plaio da novi obraenici koje je video da ulaze u carstvo Boije ne bi osnovali svoju veru na njemu ili na ljudskoj mudrosti, a ne na sili Boijoj. On je pisao:

I re moja, i pouenje moje ne bee u nadgovorljivim reima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile. Da vera vaa ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Boijoj... Jer

32

carstvo Boije nije u rei nego u sili. (1. Korinanima 2:4,5; 4:20)

Kao visokoobrazovani ovek, Pavle je znao da e vekovima oveanstvo uivati pristup filozofima i mudracima sposobnima da ponude zvune savete. Uprkos ujedinjenoj mudrosti, ljudska bia nisu bila sposobna da slede ovaj savet zbog slabosti tela. Istorija belei ivote nebrojenih ljudi i ena koji su pokuavali da vode ispravno svoje nacije. Konano, meutim, oni nisu bili u mogunosti ak da ive svoje sopstvene ivote kako su eznuli, i mnogi ivoti i sudbine su bile skrenute Sotoninom silom. Pavle je govorio o neprijatelju ovako:

I da se iskopaju iz zamke avola, koji ih je ulovio ive za svoju volju. (2.Timoteju 2:26)

Hvala Bogu, Pavlova poruka je bila vie nego savet, vie nego depni prirunik nekoj vrsti uradi sam duhovnosti. Poruka apostola je bila nita manje nego iva demonstracija Boije sile. Bog je izvravao izvanredna uda preko Pavla, tako da su maramice i pregae koje su ga dotakle bile postavljane na grozniava ela bolesnika, i njihove bolesti su bile isceljene i zli duhovi su ih naputali. (Dela 19:11)

Pavle je eleo da njegovi sledbenici znaju tu istu silu Duha Svetog. Pavlov jedini strah je bio, da njihova vera ne bude osnovana na mudrosti njihovih sopstvenih zamisli, umesto na sili Boijoj. (1. Korinanima 2:5)

DUHOVNA HRANA

Mi postojimo u stalnim okolnostima dvojnosti na ovoj zemlji. Sa jedne strane, moramo da ispunimo nae fizike

33

potrebe. Spavamo da bi stekli snagu i jedemo kada smo gladni, Apostol je izjavio:

Ima telo telesno, i ima telo duhovno. (1. Korinanima 15:44)

Sa druge strane, kao to prirodan ovek treba prirodnu hranu za vitalnost, tako i duhovan ovek, ili unutranji ovek, mora da ima duhovnu hranu i pie. Pavle je govorio o tome da:

I svi jedno jelo duhovno jedoe; I svi jedno pie duhovno pie; (1. Korinanima 10:3,4)

U hramu u Jerusalimu, Isus je ponavljao izjave koje je dao eni Samarjanki:

Ko je edan neka doe k meni i pije. A ovo ree za Duha kog posle primie oni koji veruju u ime Njegovo. (Jovan 7:37,39)

Isto tako, bilo je mnogo primera je Isus uporedio Duha Svetog sa hranom, govorei na primer:

Koji je meu vama otac u koga ako sin zaite hleba da mu da kamen? Ili ako zaite ribe da mu da mesto ribe zmiju? Ili ako zaite jaje da mu da skorpiju? Kad dakle vi, zli budui, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko e vie Otac nebeski dati Duha Svetog onima koji itu u Njega? (Luka 11:11-13)

etvrti deo: DAROVI DUHA

34

RE MUDROSTI I RE ZNANJA

U poslanici 1. Korinanima, Pavle je imenovao specijalne darove Duha Svetog. Iako postoje razliiti darovi, samo je jedan Duh. (1. Korinanima 12:4)

Isus je brzo rekao onima koji su sluali njegovo uenje da rei i mudrost koju je pruao dolaze od njegovog Oca, i da su mu dati da ih objavi. To nam omoguava uvid i shvatanje kako je probojno i otkrivajue bilo njegovo uenje. Isus je rekao svojim sledbenicima da taj isti dar moe da bude oigledan u njihovim ivotima, dajui im Duhom-upravljane rei mudrosti ba kada su im bile potrebne.

A kad vas povedu da predaju, ne brinite se unapred ta ete govoriti, niti mislite; nego ta vam se da u onaj as ono govorite; jer vi neete govoriti nego Duh Sveti. (Marko 13:11)

Pavle je ovo potvrdio u poslanici korintskim hrianima, piui:

Jer jednom se daje Duhom re premudrosti. (1. Korinanima 12:8).

Ponovo, Pavle je pisao Korinanima:

A drugom re razuma po istom Duhu. (1. Korinanima 12:8).

Gde ljudska mudrost i znanje iznevere, Duh govori srcu. Neto novo je udeljeno, i put je pronaen, gde je nekada postojala konfuzija ili strah.

35

VERA PO ISTOM DUHU

Neki danas govore o veri kao o mentalnom stavu koji je rezultat postojeih injenica. Apostol Jakov izjavljuje da to nije ta vrsta vere koja je sposobna za uda. Kada je govorio o tome, on je rekao:

Ti veruje da je jedan Bog; dobro ini; i avoli veruju, i drhu. (Jakov 2:19)

Vera koja ini uda je vera boanskog kvaliteta. Biblija govori o Boijoj veri, koja je dodeljena Duhom Svetim. Mi itamo na primer da je Varnava:

...bee ovek blag i pun Duha Svetog i vere. (Dela 11:24)

Pavle govori o tome kao imati Hristovu veru, i imati duha vere. To je vera koja je osnaena Duhom Svetim, donosei isceljenje kroz molitvu.

DAR ISCELJENJA

Pavle govori o darovima isceljenja dodeljenim istim Duhom (1. Korinanima 12:9).

On je rekao da je Isus proveo tako mnogo vremena obavljajui isceljenje bolesnih kao i to je uio i propovedao. Kada je Isus poslao njegove uenike irom zemlje da slue, on im je rekao nedvosmisleno:

Na bolesnike ete polagati ruke, i ozdravljae. (Marko 16:18)

36

Nakon to su uenici iskusili krtenje Duhom na Pentekost, oni su svedoili o mnogim udesima isceljenja. itamo:

A dolaahu mnogi i iz okolnih gradova u Jerusalim, i donoahu bolesnike i koje muahu neisti duhovi; i svi ozdravljahu. (Dela 5:16)

Filip je putovao pravcem kojim je Isus hodio, omraenom zemljom Samarijom. Tamo se sreo sa dramatinim rezultatima:

Jer duhovi neisti s velikom vikom izlaahu iz mnogih u kojima behu, i mnogi uzeti i hromi ozdravie. (Dela 8:7)

Isceljenje je pratilo apostola Pavla gde god je putovao. ak i na ostrvu Malti, kao brodolomnik i premoren on je mogao da se osea obeshrabren i odbaen. Umesto toga Pavle se motivisan Duhom Svetim molio za Poplija, upravitelja ostrva. Poplije je bio:

...isceljen, a kad to bi, dolaahu i drugi koji behu bolesni na ostrvu onom, i isceljivahu se. (Dela 28:9)

Jakov pie:

Boluje li ko meu vama, neka dozove stareine crkvene, te neka itaju molitvu nad njim, i neka ga pomau uljem u ime Gospodnje. I molitva vere pomoi e bolesniku, i podignue ga Gospod; i ako je grehe uinio, oprostie mu se. (Jakov 5:14,15)

INJENJE UDESA

U nabrajanju darova Duha, Pavle nastavlja govorei:

A drugom da ini udesa... (1. Korinanima 12:10)

37

Ceo pokret vernika prvog veka je sledio uenja oveka koji je inio nebrojena uda. Sada, pomazani istim Duhom koji je bio nad ivotom njihovog Gospodara, oni su bili opskrbljeni novim pouzdanjem i entuzijazmom. Na dan Pentekosta, Petar se obratio mnotvu, zaokupljajui njihovu panju da budu sledbenici:

Isusa Hrista...oveka od Boga potvrenog meu vama silama i udesima... (Dela 2:22)

Od ovog preobraajueg momenta silaska Duha, uenici Isusovi su se pokrenuli hrabro u toj izvesnosti da su bili novi ambasadori Isusovi i ambasadori njegove slube ohrabrenja, isceljenja i spasenja. Kada su Petar i Jovan sluili oveku hromom od roenja, i kada je on bio isceljen, ak su religiozne voe, koje su se protivile Hristu u to vreme, bili prisiljeni da priznaju da se neto posebno desilo. Sledei jedno od najspektakularnijih isceljenja pripisanih Petru i Jovanu, oni su priznali:

Jer veliki znak to uinie oni poznat je svima koji ive u Jerusalimu, i ne moemo odrei. (Dela 4:16)

U odnosu na Pavlovu slubu, itamo:

I Bog injae ne mala udesa rukama Pavlovim. (Dela 19:11)

Ovaj obrazac udesa se nastavio kroz istoriju ranog hrianstva. Dvadeset tri godine nakon Hristovog uznesenja Ocu, Pavle je pisao novim vernicima u Galatiji. Iz svoje sobe u Efezu, on ih je podseao:

Koji vam dakle daje Duha i ini udesa meu vama... (Galatima 3:5)

est godina kasnije, Pavle je napisao iz Rima Isusovim sledbenicima u Palestini:

38

Kad i Bog posvedoi i znacima i udesima i razliitim silama, i Duha Svetog razdeljivanjem po svojoj volji. (Jevrejima 2:4

PROROTVO

U Pavlovom pismu hrianima u Efezu, on je napravio razjanjenje da podvue aspekte ovih svojstava Duha Svetog koji su dati ljudima i enama kao darovi. Pozivajui se na vreme neposredno nakon Hristovog vaznesenja Ocu na nebo, Pavle pie:

Iziavi na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima... I On je dao jedne apostole, a jedne proroke... da se sveti priprave za delo slube, na sazidanje tela Hristovog. (Efescima 4:8,11,12).

U Prvoj crkvi, oni koji su posebno spomenuti kao proroci su bili: Varnava, Simeun, Lukije i Manail. (Dela 13:1)

Ovi ljudi su imali poseban uticaj da bi Pavle i Varnava bili poslati na njihovo misionarsko putovanje. itamo:

A kad oni sluahu Gospodu i poahu, ree Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah. (Dela 13:2)

Nakon to je Pavle dovrio svoje prvo misionarsko putovanje sa Varnavom, on se udruio sa Silom, i mi itamo o njemu:

A Juda i Sila, koji i proroci behu, mnogim reima uteie brau i utvrdie. (Dela 15:32)

39

Uloga upotrebljavanja darova prorotva je bila vana meu prvim vernicima. U nae vreme takoe, postoji velika potreba za boanskim instrukcijama. Pavle pie:

A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utehu i utvrenje. (1. Korinanima 14:3)

Postoji indikacija naravno, da e ovaj dar biti i dalje darovan, prisutan u ivotima buduih vernika u Isusa. Na dan Pedeseti, Petar je rekao mnotvu:

...i prorei e sinovi vai i keri vae... (Dela 2:17)

Kada je Pavle doputovao u esariju na putu u Jerusalim, pisac knjige Dela apostolskih je zabeleio:

A sutradan poavi Pavle i koji bejasmo s njim doosmo u esariju; i uavi u kuu Filipa jevanelista, koji bee jedan od sedam akona, ostasmo u njega. I ovaj imae etiri keri devojke koje proricahu. Stojei mi pak onde mnogo dana, doe odozgo iz Judeje jedan prorok, po imenu Agav; I doavi k nama uze pojas Pavlov i svezavi svoje ruke i noge ree: Tako veli Duh Sveti: oveka kog je ovaj pojas, ovako e ga svezati u Jerusalimu Jevreji, i predae ga u ruke neznaboaca. (Dela 21:8-11)

RAZLIKOVANJE DUHOVA

Mi ne treba da zaboravljamo injenicu da ivimo u svetu gde postoje duhovni sukobi i ratovanje. Dok nas Pismo ui i upozorava na stvarni rad Duha Svetog, ono nas takoe upozorava o tamnim silama koje imitiraju i bore se sa ovim istinitim Duhom.

40

Oboje i starozavetni i novozavetni pisci su obazrivi u odnosu na lane proroke.

Isus je upozorio:

uvajte se od lanih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovijem, a unutra su vuci grabljivi. (Matej 7:15)

Ponovo on je rekao:

I izii e mnogi lani proroci i prevarie mnoge. (Matej 24:11)

U knjizi Dela apostolskih itamo o konfrontaciji izmeu Pavla i Varnave i vraara Varisusa

A kad prooe ostrvo tja do Pafa, naoe nekakvog oveka vraara, i lanog proroka, Jevrejina, kome bee ime Varisus... A Savle koji se zvae i Pavle, pun Duha Svetog pogledavi na nj ree: O napunjeni svakog lukavstva i svake pakosti, sine avolji! Neprijatelju svake pravde! Zar ne prestaje kvariti prave puteve Gospodnje? (Dela 13:6,9,10)

Petar je tumaio:

A bee i lanih proroka u narodu, kao to e i meu vama biti lanih uitelja. (2. Petrova 2:1)

A Jovan je dodao:

Ne verujte svakom duhu, nego kuajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lani proroci izioe na svet. (1. Jovanova 4:1)

41

Peti deo: ONI E SVI DA GOVORE NOVIM JEZICIMA

MI NE ZNAMO DA MOLIMO KAO TO TREBA

Mi smo se hrabro dotakli iskustva Pentekosta koje su imali stodvadeset sledbenika Isusovih u Gornjoj sobi. Kako su se godine odvijale nakon te zastraujue manifestacije izlia Duha Svetog, ovaj dogaaj je ostao ne samo kao kamen temeljac ranog delovanja apostola, ve kao sutinska potpora celoj hrianskoj istoriji.

Do tog vremena, religija u svakoj demonstraciji i prikazu, je bila zavisna od razumevanja ljudskog uma koji radi u horu sa otkrivenjima Boije interakcije sa vremenom i istorijom. Ali u iskustvu Pentekosta, nova dimenzija je dosegnuta. Pavle je priznao u svom pismu crkvi u Rimu:

Jer ne znamo za ta emo se moliti kao to treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim. (Rimljanima 8:26)

Sada je Duh Boiji poslat da uini posredovanje za nas. Naa ogranienja bivaju prevaziena u ovom iskustvu. Naa srca, u slavljenju, oboavanju i hvaljenju mogu dotai nebo. Nae umorne misli mogu biti uteene i da nau odmor kada na duh ima kontakt u molitvama i pesmama. Luka, koji je napisao priu u Delima apostolskim, belei:

I kad se navri pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednoduno. I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuu gde seahu; I pokazae im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od

42

njih. I napunie se svi Duha Svetog, i stadoe govoriti drugim jezicima, kao to im Duh davae te govorahu. (Dela 2:1-4)

Kao to je pomenuto u prologu, Kenet Skot Letoret, bivi vanredni profesor orijentalne istorije na Jejl univerzitetu, protumaio je da je ovaj (pentekostalni) dogaaj promenio uenike. On pie: Od obeshrabrenih, bez iluzija ljudi i ena koji su tuno gledali unazad na dane kada su se nadali da e Isus postati novi svetski voa, oni su se pretvorili u drutvo oduevljenih svedoka, koji su pridodali njihovom broju druge Jevreje, Rimljane, Grke, Efeane, obrazovane i robove. Isti kao i drugi ljudi i ene, oni su ostali oveni. Ipak unutar njih je gorela sila i ivot koji dolazi kroz Isusa ispunjenjem Svetim Duhom, i ta sila je inila moralnu i duhovnu transformaciju unutar njih. Ta sila je dokazala zaraznost, ak i danas.

Neko moe da ubeuje da ovo misteriozno, nekako mistino iskustvo nije dokazano kao zarazno. Od katedrala Minska, gde sam imao privilegiju da nauavam, do univerzitetskih sala, Oksfordske sale za debate, Nemake Betovenove sale, Londonske kraljevske Albert dvorane, i u crkvama mnogih denominacija, glosolalija ili pentekostalno iskustvo ispunjava srca i umove sa novom duhovnom snagom. U vreme pisanja ovog teksta, mnoge hiljade ljudi imaju iskustvo sa Duhom Svetim svakodnevno.

Miel Seres (Michel Sers) je napisao: Sve, ak i vreme, pokree se od nas u svim pravcima. Mi smo upravljani u ovom svetu, sa mogunou, sa stvarnou, sa venou i sa potrebom.

itajui ovo, ja sam razmiljao da u ovoj katedrali sa etiri zida prebiva Bog. On prebiva u mogunosti, stvarnosti, venosti i potrebi.

Sinead O Konor, irska pevaica, komponovala je pesmu koja poinje sa: Ovo su opasna vremena. Tuno, ona je mogla da

43

pokae malo dokaza da to ospori kao jedno gledite. Istinito je, mi moemo da razumemo potrebu za velikim kretanjem Duha Svetoga u naem ivotnom veku. U ovim vremenima opasnosti, mi zaista trebamo sveu snagu u naem duhovnom hodanju. Bog, jeste veni Bog mogunosti, i Bog potrebe, i on nas je pozdravio sa osveavajuim izliem Duha Svetog u stvarnom svetu. On nije Bog starine, ve Bog ovde i sada.

GLOSOLALIJA ISKUSTVO

Dato nam je intimno gledite iz linog iskustva apostola Pavla o molitvi u nepoznatom jeziku u njegovom pismu korintskim vernicima. Apostol je dao neke izuzetne izjave u odnosu na njegovu sopstvenu molitvu u jezicima:

Jer ako se molim Bogu udnim jezikom, duh moj se moli... Jer ko govori udnim jezikom - ne govori ljudima, nego Bogu; niko ga, naime, ne razume, dok on Duhom govori tajne. (1. Korinanima 14:2,14)

Pavle je takoe to jasno pokazao da na prirodan um ne zna ta govori kada se moli na ovaj nain. On je ovo objasnio govorei:

Jer ako se molim Bogu udnim jezikom, duh moj se moli, a moj um ostaje bez ploda.

Godinama nakon toga, prevodioci Pavlovih poslanica su pojaali ovu izjavu iz Prve poslanice Korinanima, poglavlje 14, stih 14, na sledei nain:

Ako se ja molim u novom jeziku, moj se duh moli, ali moje shvatanje je bez ploda. (Prevod katolike Vulgate) Ako se ja molim na ovaj nain moj se duh zaista moli, ali moj um je neaktivan. (Savremeni engleski prevod)

44

Ako se ja molim u jeziku moj duh se moli, ali moj um je neaktivan. (Filipsov savremeni engleski prevod)

Ako ja upotrebljavam jezik u mojoj molitvi, Duh se u meni moli. (Nova engleska Biblija)

Pavle je znao da je njegovo sopstveno razumevanje (ili um) bilo ogranieno, kada je dolo i do stvarnog razumevanja dubina i potreba njegovog sopstvenog bia, a ne samo stvari Boijih. On je znao da u svom sopstvenom iskustvu, on nije znao: jer ne znamo ZA TA emo se moliti kao to treba. (Rimljanima 8:26)

Razliiti prevodioci predstavljaju nam preformulisane Pavlove rei:

Duh nam pomae u naim ogranienjima. Na primer, mi ne znamo kako da molimo ispravno, ali Duh unutar nas se stvarno moli. (Filipsov savremeni engleski prevod) Duh dolazi u pomo naoj slabosti. Mi ak ne znamo kako treba da se molimo. (Nova engleska Biblija). Mi ne moemo da odaberemo rei da bi se ispravno molili. Duh sam izraava nae molbe. (Jerusalimska Biblija). Jer mi ak ne znamo za ta da se molimo; ali Sveti Duh se moli za nas. (Biblija ivim reima)

U ovom glosolalija iskustvu, Bog ne istrauje um da bi znao ta se moli. Bog istrauje srce. Mi itamo ovo u Pavlovoj poslanici rimskoj crkvi: (Rimljanima 8:27):

Bog...gleda u naa srca. (Savremeni engleski prevod) Bog... istrauje nae unutranje bie. (Nova engleska Biblija).

45

Pavle je takoe izjavio o njegovoj molitvi u Duhu:

Moj se duh moli, a um je moj bez ploda. (1. Korinanima 14:14)

Pavle ide dalje u ovom odlomku piui ovu divnu izjavu...

Bog gleda izvan ogranienosti ljudskog uma, i vidi MISAO DUHA. (1. Korinanima 14:14).

U svim razliitim prevodima, ova udesna istina je uinjena vanredno jasnom.

Onaj koji istrauje naa srca zna misao Duha. (Novi internacionalni prevod) Bog koji gleda u oveija srca, zna misao Duha. (Savremeni engleski prevod) Molbe izraene Duhom su prema misli Boijoj. (Jerusalimska Biblija) Ono to Duh govori je u harmoniji sa Boijom sopstvenom voljom. (Biblija ivim reima)

Ovo je istinito, kakav udesan proboj iskustvo molitve moe da donese svakom od nas, proirujui nae horizonte izvan ponavljajuih kretnji naeg uma. Svaki sat koji mi molimo sa naim sopstvenim razumevanjem, mi izraavamo potrebe i enje naeg prirodnog uma. Ali kada mi molimo u Duhu, Duh Sveti nam se pridruuje, vodei nas u naoj molitvi za potrebe i enje koje su nedostupne naem umu.

POSREDOVANJE ZA IZGUBLJENE DUE

Kada je aneo doneo re Josipu i Mariji da e Marija roditi sina, aneo je rekao:

46

Pa e roditi Sina, i nadeni Mu ime Isus; jer e On izbaviti svoj narod od greha njihovih. (Matej 1:21)

A kada je Hristos poeo svoju slubu, on je rekao:

Jer Sin oveiji doe da iznae i spase izgubljeno. (Matej 18:11)

Spasiti znai izbaviti, sauvati od povrede i unitenja. Isus nije samo doao da otvori vrata u veni ivot i nebo, ve je on doao kao Boiji dar da spasi oveka od unitenja, ba kako je to zapisano u najpoznatijim reima Jovanovog jevanelja:

Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. (Jovan 3:16)

Kada je Isus govorio o nebu, on je stalno govorio o paklu. Suprotno, kada god je on govorio o venoj smrti, govorio je o venom ivotu. To je bila istina kroz njegovo uenje. On je preklinjao svoje sluatelje:

Uite na uska vrata; jer su iroka vrata i irok put to vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Kao to su uska vrata i tesan put to vode u ivot, i malo ih je koji ga nalaze. (Matej 7:13,14)

Kada je Hristos pouio njegove uenike Idite po svemu svetu i propovedajte jevanelje..., njegova konana zapovest je njegovim sledbenicima je bila:

I ree im: Idite po svemu svetu i propovedite jevanelje svakom stvorenju. Koji uzveruje i pokrsti se, spae se; a ko ne veruje osudie se. (Marko 16:15,16)

Isus je takoe rekao:

47

Jer Sin oveiji doe da iznae i spase izgubljeno. (Matej 18:11)

Nemogue je za na ljudski um da potpuno shvati ta znai kada je neko izgubljen.

Opisujui stanje izgubljenog, Isus je govorio:

... tamu najkrajnju; onde e biti pla i krgut zuba. (Matej 8:12)

Isus je opisao odlazak nespaenog oveka sa ovoga sveta u predele izgubljenih, sa reima:

A umre i bogati, i zakopae ga. I u paklu kad bee u mukama, podie oi svoje... preko svega toga postavljena je meu nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama prei, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze. Tada ree: Molim te dakle, oe, da ga poalje kui oca mog, jer imam pet brae: neka im posvedoi da ne bi i oni doli na ovo mesto muenja. (Luka 16:23-28)

Jevanelja jasno donose da ovek moe da bude veno odbaen. U srcu Hristove misije na zemlji, bila je njegova enja da nijedan ovek, bez izuzetka, ne bude osuen. Ipak, u naem sopstvenom sebinom nainu razmiljanja, mi nismo normalno zainteresovani o duhovnoj sudbini naeg suseda. oveanstvo ne iskazuje prirodan stav ljubavi za due drugih, posebno ne za one nemoralne. Tako ljubav jedino dolazi, kao to Pavle kae:

Jer se ljubav Boija izli u srca naa Duhom Svetim koji je dat nama. (Rimljanima 5:5)

Pavle govori o molitvi u Duhu:

48

...nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim. (Rimljanima 8:26)

Na ovaj naim on se poziva na delo Duha Svetog koji posreduje za izgubljene i odbaene due onih oko nas. Ova vrsta ljubavi nadmauje ljudsko iskustvo i predstavlja jednu od najviih taaka duhovnog dostignua.

Izvan ovog dela posredovanja i duhovnog staranja, Duh moe da nam donese ak i ljubav za nae neprijatelje. Isus je rekao:

uli ste da je kazano: Ljubi blinjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog. A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje... (Matej 5:43,44)

Niko od nas ne poseduje silu ili mogunost da ljubi one koji nas preziru. To je suprotno svakom nivou oveije linosti. Takva ljubav nam mora biti data. Ovo je ono to je Pavle mislio kada je pisao:

Jer se ljubav Boija izli u srca naa Duhom Svetim koji je dat nama. (Rimljanima 5:5)

Pavle nije teoretisao o nekim teolokim idejama. On je mogao tako kao ne bilo ko da prosledi ovaj predmet iz linog iskustva i dokazivanja. Rimskoj crkvi on je pisao:

Da mi je vrlo ao i srce me moje boli bez prestanka; Jer bih eleo da ja sam budem odluen od Hrista za brau svoju koja su mi rod po telu. (Rimljanima 9:2,3)

Ovde on ne govori o svojim drugovima, sledbenicima Hristovim. Pavle pie o svojoj brai koji su pokuali da ga ubiju u Damasku u vreme njegovog obraenja (Dela 9:23). On spominje one koji su ga bievali, prognali iz grada Antiohije

49

Pisidijske, i one iz Ikonijuma to su ga kamenovali sve dok nisu mislili da je mrtav. (Dela 14:5-19).

SVE TO STVARNO TREBAMO U Lukinom jevanelju u osamnaestom poglavlju otkrivamo

pripovest o knezu koji je doao Isusu sa sledeim pitanjem:

Uitelju blagi! ta da uinim da nasledim ivot veni?

Isus mu je odgovorio:

to me zove blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. Zapovesti zna: ne ini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoi lano; potuj oca i mater svoju.

Na ovaj odgovor ovek je rekao:

Sve sam ovo sauvao od mladosti svoje.

Kada je Isus uo ove rei, rekao mu je:

Jo ti jedno nedostaje: prodaj sve to ima i razdaj siromasima; i imae blago na nebu; i hajde za mnom.

Luka nam govori kada je knez uo ono to mu je Isus rekao, napunio se alou i otiao, jer je bio veoma bogat ovek. Isus je rekao:

Kako je teko ui u carstvo Boije onima koji imaju bogatstvo! (Luka 18:18-24)

Petar je gledao snudenog mladog oveka kako odlazi, i rekao je Isusu:

50

Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo; ta e dakle biti nama?

Na Petrovo pitanje, Isus je odgovorio:

I svaki, koji ostavi kue, ili brau, ili sestre, ili oca, ili mater, ili enu, ili decu, ili zemlju, imena mog radi, primie sto puta onoliko, i dobie ivot veni. (Matej 19:27-29)

Nije posedovanje novca ono to je greh. Nego je, kao to je apostol Pavle rekao, ljubav prema novcu koren svih zala:

A koji hoe da se obogate oni upadaju u napasti i zamke, i u mnoge lude kodljive elje, koje potapaju oveka u propast i pogibao. Jer je koren svih zala srebroljublje kome neki predavi se zaoe od vere i na sebe navukoe muke velike. (1.Timotiju 6:9,10)

Apostol Jovan je rekao:

Ne ljubite svet ni to je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Oeve u njemu. Jer sve to je na svetu, telesna elja, i elja oiju, i ponos ivota, nije od Oca, nego je od ovog sveta. I svet prolazi i elja njegova; a koji tvori volju Boiju ostaje doveka. (1. Jovanova 2:15-17).

Pavle je pisao na slian nain Timotiju:

Ali ovo znaj da e u poslednje dane nastati vremena teka. Jer e ljudi postati samoivi, srebroljupci, hvalie, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, Neprimirljivi, opadai, neuzdrnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji vie mare za slasti nego za Boga. Koji imaju oblije pobonosti, a sile su se njene odrekli. (2.Timotiju 3:2-5)

Isus je moda iao ak dalje nego Pavle u svojoj poslanici. On je rekao:

51

uli ste da je kazano: Ljubi blinjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog. A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima. (Matej 5:43-45)

Mnogi koji itaju ovo e protestovati: Ja ne mogu da ljubim svoje neprijatelje. Ja ne mogu da oekujem da nadvladam slabost moje ljudske prirode.

Drugi moe da kae: Sve ivotne brige i poslovi oko mene me pritiskaju... Ja ne mogu da se posvetim itanju Boije Rei. Niti mogu da naem vreme za molitvu.

Neko moe da kae: Ja ne mogu da svedoim izgubljenima.

Oni sa materijalnim dobrima, kao i oni u oskudici e tvrditi: Ne mogu lako da dajem od mojih materijalnih dobara za Boije delo. Izgleda da ne mogu da nadvladam potrebu da ivim svojim ivotom.

SVI od ovih izjava mogu biti tane. Pavle opisuje ivot ljudi pre nego to su bili roeni od Duha sa reima:

U kojima nekad hodiste po veku ovog sveta... U kojima i mi svi ivesmo nekada po eljama tela svog, inei volju tela i pomisli. (Efescima 2:2,3)

Ali od trenutka kada smo roeni od Duha, stari ovek, priroda bia je zauvek promenjena. Ovo nije istina samo za nekoliko svetih osoba, ve je ovo za svakog koji ima svoje srce dotaknuto Boijim Duhom. Pavle pie:

Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro proe, gle, sve novo postade. (2. Korinanima 5.17)

52

A Jovan dodaje:

A koji Ga primie dade im vlast da budu sinovi Boiji, koji veruju u ime Njegovo. (Jovan 1:12)

Petar tumai:

Budui da su nam sve boanstvene sile Njegove, koje trebaju k ivotu i pobonosti, darovane... (2. Petrova 1:3)

RADOST U DUHU SVETOM

Pavle, piui jevrejskim vernicima u odnosu na Hristove poslednje dane na zemlji, kae:

Gledajui na Naelnika vere i Svritelja Isusa, koji mesto odreene sebi radosti pretrpe krst, ne marei za sramotu, i sede s desne strane prestola Boijeg. (Jevrejima 12:2)

Kada se as pribliio da se Isus vrati svom Ocu, on je rekao svojim uenicima:

Tako i vi, dakle, imate sad alost; ali u vas opet videti, i radovae se srce vae, i vau radost nee niko uzeti od vas. (Jovan 16:22)

On je takoe rekao ta misli za njih:

I ovo govorim na svetu, da imaju radost moju ispunjenu u sebi. (Jovan 17:13)

Psalmista David je takoe napisao ove poetske rei:

53

Koji su sa suzama sejali, neka anju s pevanjem. Ide i plae koji nosi seme da seje; poi e s pesmom nosei snopove svoje. (Psalam 126:5,6)

Kako mi studiramo Pismo pronalazimo mnoge odlomke koji se odnose na ivotna zadovoljstva koja traju samo trenutak. Ova privremena zadovoljenja su uvek u suprotnosti sa blagoslovima Boijim koji su veni. Kako su naa srca preoblikovana Boijim Duhom, mi dolazimo do novog naina shvatanja.

Pavle nije samo molio da moe da spozna Hrista u sili njegovog vaskrsenja, ve je takoe molio da moe da spozna Hrista:

...i zajednicu Njegovih muka. (Filipljanima 3:10)

Pavle je imao jedinstveno shvatanje znaaja rtve u odnosu na duhovnu istinu. On je znao da ljudi i ene mogu jedino da iskuse radost sile vaskrsenja nakon to umru svojim sopstvenim sebinim interesima i sklonostima i navikama svoje svoje sopstvene prirode. Da poznam Njega i zajednicu njegovih muka je podeliti Isusovo sauee za naizgled nepopravljiv svet.

Pavle je govorio o tome da je dan i no upozoravao ljude i ene sa suzama, i molitvama sa jecanjem. Neupuen u duhovne stvari, neko moe da pita: Kako moe takav ovek takoe da pie o radosti? Ali Pavle nije samo izjavio da ima radost, ve je rekao:

Izobilan sam radou... (2. Korinanima 7:4)

U periodu istorije koji je bio sve samo ne miran, Petar govori:

...tako se radujte - da biste se i prilikom otkrivenja njegove slave radovali i klicali. (1. Petrova 4:13)

Uenici ne govore i ne piu samo o radosti, ve oni ovo naglaavaju sa izjavljivanjem o ovom novom nainu kao o biti ispunjen sa prekomernom radou. Ova radost srca zamenjuje spoljne okolnosti. Uprkos patnjama, progonstvu, zatvorenitvu i

54

protivljenju, oni su bili sposobni da se raduju u Hristu. Pavle govorio o tome:

Kao alosni, a koji se jednako vesele. (2. Korinanima 6:10)

Petar je govorio o likovanju koje je bilo:

...radost neiskazana i proslavljena. (1. Petrova 1:8)

Za mnoge promatrae, ovaj duh radovanja moe da izgleda da je u direktnoj suprotnosti sa dogaajima koji okruuju Ranu crkvu. Zamislite zatvorskog straara koji slua eho pesama slavljenja iz vlanih zatvorskih elija gde su hriani bili uvani.

U nae moderno doba imamo nekoliko slinih primera ovog fenomena. U Kini, na primer, tokom nekih od najtiranskijih politikih reima, hriani su bili esto zatvarani i progonjeni zbog svoje vere. Cenjeni novinar je izvestio o grupi hrianskih zatvorenika koji su pevali i slavili u zatvoru do tog stepena da su ih njihovi tamniari oslobodili. Oni nisu mogli da istraju da uvaju tako srene zatvorenike.

Osoba bez Duha Svetog ne moe da razume te stvari. Pavle je pisao o tome korintskoj crkvi:

A telesni ovek ne razume ta je od Duha Boijeg; jer mu se ini ludost i ne moe da razume (radost), jer treba duhovno da se razgleda. (1. Korinanima 2:14)

Isus je sa dobrim razlogom rekao:

Ko hoe Njegovu volju tvoriti, razumee je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim. (Jovan 7:17)

Kada mi ovu istinu stavimo u delo u naim ivotima, vrlo brzo i efektivno emo nai da li je ili ne ovo samo jo jedan program samopomoi, ili je zaista boansko obeanje. Kada nas zidovi

55

zatvora ne mogu zadrati da ne pevamo, mi emo se pokrenuti od prole iste doktrine, ka mestu gde mi eksperimentalno znamo ak usred nevolja i progonstva, da radost Gospodnja nas ini bogatim i otklanja alost.

MIR U DUHU SVETOM

Kada je Pavle bio u Troadi, on je imao viziju oveka iz Makedonije koji je stajao i zvao ga: Doi u Makedoniju i pomozi nam. Odmah, on je napravio pripreme da ode u Makedoniju, zakljuujui da ga je Bog pozvao da propoveda jevanelje ovom udaljenom narodu. (Dela 16:9,10)

Na putu za Rim, brod kojim je Pavle putovao susreo se sa nekoliko nepogoda. Kada su svi na palubi u oajanju hteli da dosegnu kopno, i kada u tome nisu uspeli, Pavle je objavio:

Jer u ovu no stade preda me aneo Boga kog sam ja i kome sluim, Govorei: Ne boj se, Pavle! Valja ti doi pred esara; i evo ti darova Bog sve koji se voze s tobom. Zato ne bojte se, ljudi; jer verujem Bogu da e tako biti kao to mi bi reeno. (Dela 27: 23-25).

Pre nego to je Pavle napustio Jerusalim, on je znao u svom srcu da e on bezbedno stii u Rim. On je to znao zato to je Gospod stao pred njega u noi, i rekao:

Ne boj se, Pavle, jer kao to si svedoio za mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedoiti. (Dela 23:11)

Pavle je ostao u stanju mira, znajui da Bog ima savren plan za njegov ivot. On je znao da je Isus poslao Duha Svetog da ga vodi, i omogui mu slubu koja mu je dodeljena. Savremenim

56

reima, moemo da kaemo da je Pavle bio fokusiran. On je imao samo jedan cilj u ivotu. On je rekao:

Trim prema cilju za nagradom... (Filipljanima 3:14)

Apostol je imao samo jednu goruu elju. On je nadvladao bilo koju linu enju ili elju koju je mogao da ima. Apostol apostola je iveo i disao da uini volju ili naredbu svog Gospoda. Nagrada ili okovi, mir ili opasan poduhvat, ne menja stvar. Ono to je vano je da je Pavle ostao vrsto u centru Boije svrhe za njegov ivot.

Pavle je rekao svojim sledbenicima da oni mogu imati isti mir ako budu sledili njegov primer. On je rekao:

to ste nauili, i primili, i uli, i videli na meni, to inite, i Bog mira bie sa vama. I mir Boiji, koji prevazilazi svaki um, sauvae vaa srca i vae misli u Hristu Isusu. (Filipljanima 4:9,7)

Ovaj mir koji je Pavle uivao je bio dodeljen njemu u istoj meri kao to je bila boanska ljubav koja mu je omoguila da ljubi svoje neprijatelje. To nisu bile ljudske osobine. Niti su to bile osobine steene jednostavno traenjem. Postojala je izvesnost u Pavlovom ponaanju i veri. On je to znao iskustveno, a ne samo kao teoriju.

Tajna njegovog dubokog mira i ljubavi je bio rezultat toga to je Pavle primio Duha Boijeg u svoj ivot. Pavle je pisao Galaanima:

A rod je duhovni (ili priroda Duha) ljubav, radost, mir... (Galatima 5:22)

Na prvi korak ka duhovnom roenju je upravo kako je to Hristos opisao Nikodimu. To ukljuuje dramatinu promenu srca,

57

jer dok se ne rodimo od Duha, mi ne moemo da doemo u carstvo nebesko. Tako opravdani verom, mi spoznajemo mir Boiji, i nai ivoti poinju da se odvijaju, ili funkcioniu, unutar domena mogunosti otvorenih za nas Duhom Svetim.

Krtenje u Duhu nije kada ovek prima vie od Boga: to je kada ovek ini da je njegov ivot vire dostupan Bogu, sa Duhom Svetim koji deluje kao upravitelj, kao to to i jeste. Carstvo Boije nije jedno zemaljsko carstvo jela i pia, ve je to duhovno carstvo pravednosti i mira i radosti u Duhu Svetom. Upravo kao to je neko roen od Duha Svetog pokoravanjem Hristu, molei za njegovu otkupljujuu silu koja transformie srce, tako da moe da doe do spoznaje jasnije dimenzije mira i radosti i sile potvrivanjem od Duha Svetog.

Isus je rekao:

I ja u umoliti Oca, i dae vam drugog uteitelja da bude s vama vavek: Duha istine, kog svet ne moe primiti, jer Ga ne vidi niti Ga poznaje; a vi Ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama e biti. (Jovan 14:16,17)

Mi spoznajemo Duha Svetog kroz veru, i primamo ga kroz veru, ba kao to smo primili Hrista u naa srca i ivimo po veri. To je ono to je Hristos uputio da ine njegovi sledbenici. Ignorisati Duha Svetog i ono to je Isus rekao o Duhu Svetom bilo bi aloenje Duha. Ne postoji vea uvreda uinjena poznaniku ili prijatelju nego kada ignorie njegovo prisustvo. Isus sam je izrazio vrlo otvoreno priznanje Duhu Svetom kao onom koji mu je dao silu, i za koga je mogao da moli svog nebeskog Oca da ga poalje da utei njegove uenike.

58

PRIMANJE DUHA SVETOG PO VERI

Ponovo i ponovo, ove istine su napisane kroz sva dela ranih vernika. Podjednako, ugraena unutar svakog pisma koje je pisao Pavle ili Petar ili Jovan je injenica da je Duh Sveti predstavljen u naim ivotima i srcima delom vere. Sledei prvo izlie na Pedeseti dan, ljudi i ene su doli da spoznaju puninu Duha kao to su prihvatili ovu poruku sa verom.

Ananija je doao Pavlu (koji je u to vreme pre svog obraenja bio poznat pod imenom Savle iz Tarsa) odmah nakon njegovog obraenja, i rekao mu:

Savle, brate! Gospod Isus, koji ti se javi na putu kojim si iao, posla me da progleda i da se napuni Duha Svetog. (Dela 9:17)

Kada su ljudi u Samariji bili obraeni u Filipovoj slubi, apostoli su poslali Petra i Jovana ka njima:

...i oni primie Duha Svetog.(Dela 8:17)

U Efesu, Pavle je poloio svoje ruke na nove vernike koji su se sabrali, i u tom trenutku:

...sie Duh Sveti na njih... (Dela 19:6)

Uenici su ekali deset dana u gornjoj sobi u Jerusalimu dok nije doao Pedeseti dan, jer Duh Sveti jo nije bio dat. U svakom primeru koji sledi, meutim, vernici su bili krteni u Duhu kada su ga primili sa verom.

59

Vera u srcu sa pouzdanjem da emo primiti je klju. Kada je Pavle propovedao u gradu Listri, bio je tamo ovek hrom od roenja. itamo:

Pavle pogledavi na nj i videvi da veruje da e ozdraviti, ree velikim glasom: Tebi govorim u ime Gospoda Isusa Hrista, ustani na svoje noge upravo. I skoi, i hoae. (Dela 14:9,10)

Da li je to primanje spasenja, krtenje Duhom, ili isceljenje tela, tajna za primanje svih ovih blagoslova je vera u srcu. Mnogi ljudi ekaju da oseanja dou prvo. U Bibliji je to jasno da vera dolazi sluanjem rei Boije. Delujui prema Boijim reima, mi primamo Boije darove. Sav testament apostolskih dela, njihove poslanice, i povezana istorija pozivaju nas sada: Ustani na svoje noge. Prihvati ovu veliku istinu i ustani sa svog mesta spoticanja. Dosegni i prihvati ono to je tvoje.

SRCE OIENO VEROM

Jovan pie:

Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od svake nepravde. (1. Jovanova 1:9)

Razbojnik na krstu, u veme Hristovog raspea, okrenuo se ka Isusu, i prozborio:

Opomeni me se, Gospode, kad doe u carstvo svoje. (Luka 23:42)

Sa krsta Isus je odgovorio:

Zaista ti kaem danas, bie sa mnom u raju. (Luka 23:43)

60

Zato to je zamolio za oprotenje svojih greha, razbojnik na krstu, koji je bio lopov i ubica, uao je u nebo bez greha. Tako isto, ako mi priznajemo nae grehe, oieni smo od svih greha. Jovan je istakao ovu veliku istinu kada je pisao:

I krv Isusa Hrista, Sina Njegovog, oiava nas od svakog greha. (1. Jovanova 1:7)

Ba kao to je spasenje (duhovno roenje) Boiji dar, tako je i krtenje u Duhu Boiji dar. Petar je propovedao ovu poruku hiljadama koje su sluale na Pedeseti dan:

Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oprotenje greha; i primiete dar Svetog Duha; (Dela 2:38)

Uenici su proveli tri godine sa Isusom, i onda su jo drugih deset dana ekali u gornjoj sobi u Jerusalimu pre nego to su bili krteni u Duhu. U kontrastu sa ovim, lanovi Kornelijevog domainstva su bili nanovoroeni u Hristu i krteni u Duhu istog dana. Petar je rekao:

I Bog, koji poznaje srca, posvedoi im i dade im Duha Svetog kao i nama. I ne postavi nikakve razlike meu nama i njima, oistivi verom srca njihova. (Dela 15:8-9)

OSTATI U BOIJOJ LJUBAVI

Re plod u Pismu je esto upotrebljena da opie bilo ta to je produktivno u linom ivotu. Isus je upotrebio slinu sliku u njegovom uenju, upotrtebljavajui metaforu o drvetu koje raa dobar rod i drugom koje raa zao rod. On je takoe govorio o drvetu koje ne raa roda. Ako je prvi rod Duha ljubav, tada je najvanije imati manifestaciju ovog roda u ivotu.

61

Isus je rekao ta e biti na kraju veka:

I to e se bezakonje umnoiti, ohladnee ljubav mnogih. (Matej 24:12)

Poslednja knjiga Biblije poznata je i kao Apokalipsa, ili Otkrivenje Jovanovo. Na Patmosu, grkom ostrvu gde je uenik bio prognan, Jovan je zapisao Hristov ukor crkvi u Efezu:

No imam na tebe, to si ljubav svoju prvu ostavio. (Otkrivenje 2:4)

Pavle je imao saradnika pod imenom Dimas, koji ga je ostavio. On je pisao o njegovom bivem kolegi:

Jer me Dimas ostavi, omilevi mu sadanji svet. (2.Timoteju 4:10)

Duhovna ljubav moe da raste hladno. Tuno je da smo mi sposobni da ostavimo nau prvu ljubav. To je istina u prirodnom ivotu isto kao i u duhovnom ivotu. uvajui ovo upozorenje u srcu, nikada ne zaboravljajmo znaaj saveta koji se nalazi u poslanici Judinoj:

I sami sebe drite u ljubavi Boijoj. (Juda 21)

To ne znai da mi sasvim posedujemo silu da drimo sebe u Hristu, ali postoji neto to mi moramo da inimo da sauvamo silu koja nas dri na tom mestu blagoslova i mira. Juda je ovo izrazio jasno kada je rekao:

A vi, ljubazni, naziujte se svojom svetom verom, i molite se Bogu Duhom Svetim. (Juda 20)

Pavle je pisao o danima u svom iskustvu kako su se oseali rani vernici:

62

Kad nam je bilo preteko i preko sile tako da se nismo nadali ni iveti. (2. Korinanima 1:8)

Istrajati znai sauvati nameru, ili odoleti i nastaviti napokolebljivo uprkos tekoama. Pavlov izvor snage je bio snano fiksiran u njegovoj tenji za ouvanjem molitvenog ivota u Duhu. Upuujui na duhovne sukobe njegovog vremena, Pavle je pisao Efescima:

I svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu duhom bez prestanka, i uz to straite sa svakim trpljenjem i molitvom za sve svete. (Efescima 6:18)

Ba kao to vera radi kroz ljubav, i tako proizvodi dobar rod. Ova vrsta istrajne molitve gradi snagu i uva nas u ljubavi Boijoj.

63

Deo esti: KONANA RE

PORUKA CRKVI

Ba kao to je slikanje i pisanje po zidovima katakombi svedoilo buduim generacijama o veri i podnoenju ranih vernika, tako celovito Biblija svedoi o delu i slubi Duha Svetog. Svaka stranica je usplamtela od prisutnosti Boijeg Duha. Naa vera i razumevanje je prosvetljeno kada itamo ove istine. Biblija poinje sa priom o prisutnosti Duha Svetog u stvaranju. Ona nastavlja da govori kako je Duh Sveti osposobio ljude da ine Boija dela sve do kraja vremena.

Kada su uenici pitali Isusa o poslednjem vremenu, on im je govorio o izvesnim znacima koji e prethoditi njegovom dolasku. Hristos je zakljuio svoje izlaganje sa priom o svadbenoj gozbi, govorei:

A u ponoi stade vika: Eto enika gde ide, izlazite mu na susret. (Matej 25:6)

U ovom poreenju Isus je opisao deset deverua koje ekaju objavljenje poetka svadbene sveanosti, svaka sa lampom u nameri da osvetle put do gozbe. Budalasto, samo pet su pripremile svoje lampe bez ulja. Kada je iznenada svadbena povorka prila, deverue koje nisu bile spremne nisu nale nain da kupe ili pozajme ulje za svoje lampe. Ove bez ulja su se vratile bez uea na svadbenoj sveanosti.

Ovo je jo jedan primer Isusovog uenja kroz ilustraciju. U ovom poreenju on je upotrebio lampu i ulje, kao sliku Duha Svetog.

64

On je rekao:

Neka budu vaa bedra zapregnuta i svee zapaljene. (Luka 12:35) Straite dakle, jer ne znate u koji e as doi Gospod va. (Matej 24:42)

Straite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili utei od svega ovog to e se zbiti, i stati pred Sinom oveijim. (Luka 21:36)

Drei nae ivote osvetljene svetlou Duha, drei naa srca ispunjena uljem njegovih blagoslova i prisutnosti, mi ostajemo u stalnom stanju spremnosti: spremni za Boje naloge; spremni da ga primimo u nae prisustvo. Mi smo takoe u stanju spremnosti da sednemo na svadbenoj sveanosti u drutvu naeg Gospoda.

KOMPLETNA SLIKA

Jovan je primio kompletnu sliku svetskih dogaaja, od poetka do kraja vremena, u njegovoj viziji na osrtrvu Patmos. Scene koje su razotkrile u njegovoj viziji dovrenje sa Boijom konanom pobedom u ovom svetu. Jovan je video vernike i otkupljene, i uo svojim uima meane glasove slavljenja:

I posle ovog uh glas veliki naroda mnogog na nebu gde govori: Aliluja! Spasenje i slava i ast i sila Gospodu naem; Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu Njemu; jer doe svadba Jagnjetova, i ena Njegova pripravila se. (Otkrivenje 19:1,7)

Kroz celu knjigu Otkrivenja, Jovan opominje budue generacije da uju ta Duh govori njihovim srcima. On je zapisao:

65

Ko ima uho neka uje ta govori Duh crkvama. (Otkrivenje 2:7) Ko ima uho neka uje ta govori Duh crkvama. (Otkrivenje 2:11) Ko ima uho neka uje ta govori Duh crkvama. (Otkrivenje 2:29) Ko ima uho neka uje ta govori Duh crkvama. (Otkrivenje 3:6) Ko ima uho neka uje ta govori Duh crkvama. (Otkrivenje 3:13)

Ko ima uho neka uje ta govori Duh crkvama. (Otkrivenje 3:22)

Kao zvonjenje zvona, Jovanovo opominjanje dosee do nas kroz vreme. uj ta Duh govori, njegove rei odjekuju. Gluvi, otvorite ui! Glupi, otvorite srca! Prestanite sa neprestanim govorom, i sluajte! Duh nagovetava neto udesno i novo.

V. H. Ouden (W. H. Auden), veliki ameriki pesnik, jednom je napisao: Najvea molitva je molitva sluanja.

On je takoe napisao: Mogue je uvek znati kada Duh Sveti govori (srcu). Jer e uti neto novo to ne dolazi iz oblasti uobiajenog razmiljanja.

Danas Duh govori. Moe li da uje zvuk njegovog glasa?

66

ISPUNJEN SA SVETIM DUHOM

Nakon sluanja glasa Duha, moramo da delujemo prema onome to je govoreno. Jakov, brat Isusov, upozorio je na opasnost sluanja Rei Boije, i neinjenja onoga to je Boija Re zapovedila. On pie:

Budite, pak, tvorci rei, a ne samo sluai, varajui sami sebe. (Jakov 1:22)

Kada su Petar i Jovan otili u Samariju, bilo je to neto vie nego samo poruka. Oni su otili u delujuoj sili Duha Svetog.

Tada apostoli metnue ruke na njih, i oni (koji su uli) primie Duha Svetog. (Dela 8:17).

Mnogi danas mogu da propovedaju propovedi ili da prave govore. Ali rani vernici su potvrivali svoje rei sa delima. Kada je Pavle uio vernike u Efezu koji nisu primili Duha Svetog, on je takoe neto uinio:

...metnu ruke na njih,i sie Duh Sveti na njih... (Dela 19:6)

Postojala je jedna neodlonost u slubi prvih hriana. Priznaj svoju veru, i veruj u svom srcu! Biblija nastaje u srcu, i priznanje poinje sa prvom izgovorenom molitvom. Apostoli su objavili ovu poruku bez oklevanja i nedoumice. Pavle pie u svojoj poslanici Rimljanima:

Jer, ako priznaje ustima svojim da je Isus Gospod, i veruje u srcu svom da Ga Bog podie iz mrtvih, bie spasen. Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje. (Rimljanima 10:9,10)

67

Kada je tamniar u Filipima upitao Pavla kako moe da bude spaen, Pavle mu je odgovorio:

Veruj Gospoda Isusa Hrista i spae se ti i sav dom tvoj. (Dela 16:31)

Filip je propovedao Hrista etiopskom evnuhu. On je pouzdano ponavljao rei Isusove:

Koji uzveruje i pokrsti se, spae se; a ko ne veruje osudie se. (Marko 16:16)

Filip i Etiopljanin su putovali zajedno dok nisu doli do vode. Evnuh je zapazio mesto sa vodom i upitao je da li moe da bude krten u veri. Filip mu je odgovorio u veri:

Ako veruje od svega srca svog, moe. (Dela 8:36,37)

Nakon toga evnuh je izjavio:

Verujem da je Isus Hristos Sin Boji. (Dela 8:37)

Oni su zajedno sili u vodu gde je Filip krstio etiopljanina. Kada su oni izali iz vode, novoobraenik je otiao svojim putem radujui se.

Nakon iskustva Pentekosta, Petar je rekao:

Onda se opomenuh rei Gospodnje kako govorae: Jovan je krstio vodom, a vi ete se krstiti Duhom Svetim. (Dela 11:16)

Kada je apostol Pavle dosegao Rim, shvatio je da ivi poslednje asove svoje zemaljske slube. Pisao je svom voljenom Timotiju:

Dobar rat ratovah, trku svrih, veru odrah. (2. Timotiju 4:7)

68

Stareinama u Efesu, u tim poslednjim mesecima svojeg zemaljskog putovanja, on je pisao:

Jer ne izostavih da pokaem volju Boju... Kako nita korisno ne izostavih da vam ne kaem i da vas nauim. (Dela 20:27,20)

Tako drag njegovom srcu apostol je drao svoj poziv, da je uskliknuo k