vido - po^etak 1916. godine s - serbian mirror · 2017-07-22 · nesumnjivo je da vi{e od 5000...

$: VIDO - POÊTAK 1916. GODINE S - SERBIAN MIRROR · 2017-07-22 · Nesumnjivo je da vi{e od 5000 srpskih vojnika po~iva u Plavoj grobnici. [irile su se glasine da je uzrok masovnog$
11

I S T O R I J A

Mart 2010.

S

avezni~ki brodovi sa Srbima pristiù

na ostrvo spasa, kako je tada bilo

prozvano ostrvo Krf. Ali, prvi susret

sa ostrvom, umesto spasa doneo je vrhunac

stradanja.

Prve improvizovane poljske bolnice

postavili su Francuzi. Iznemogli vojnici su se

najpre na{li na malenom ostrvu Lazaret, gde

je posle trijaè savezni~kog saniteta, puno

vitalno ugroènih, uglavnom najmla|ih regru-

ta preba~eno na ostrvo Vido. Tada kamenito

”ostrvo zmija”, kako su ga Krfljani zvali.

Zabeleène su re~i francuskog

vojnog lekara upu}ene na smrt bolesnim

mladi}ima:

“Ozdravite sinovi Srbije, cela vas

Francuska moli! Va{e majke i sestre pale

kandila u zavi~aju i mole se za va{e

zdravlje. Va{a deca vas ~ekaju…”

Olovno nebo se spajalo sa morem.

Ki{a je danima padala i padala. Srbija majka

je plakala, jer se opra{tala od cele jedne gen-

eracije. Prvih dana je stradanje bilo najve}e.

Tada nije vo|ena precizna evidencija o ̀ rtva-

ma, ali kasniji izve{taji su govorili da je umi-

ralo nekoliko stotina pacijenata dnevno. U

prvo vreme su sahranjivani u plitkim

kamenim grobnicama, a ubrzo vi{e nije bilo

mogu}e sahranjivati tela na Vidu. Zato su

tela slagana i polagana iz barki francuskog

sanitetskog broda u dubine Jonskog mora.

Na Vidu je nastalo srpsko groblje

sa 1200 umrlih vojnika, a u dubinama

Jonskog mora, ta~an broj se ne zna.

Nesumnjivo je da vi{e od 5000 srpskih

vojnika po~iva u Plavoj grobnici.

[irile su se glasine da je uzrok

masovnog stradanja na Vidu bila infekcija.

Ipak, doktor Vladimir Stanojevi}, na~elnik

Moravske bolnice, koji je po~etkom februara

dobio nalog da sa svojim personalom hitno

reorganizuje sanitet na Vidu, eliminisao je

infekciju kao uzrok smrti. Njegova tvrdnja je

bila takozvana ratna dijareja. Oslabljen imu-

nitet iznemoglog organizma i nekvalitetna

pija}a voda kao i lo{a ishrana, uz nervno ras-

trojstvo vodili su naglom gubitku te~nosti iz

organizma. Odsustvo povi{ene temperature i

nalazi na obdukcijama, kao i ~injenica da

niko od sanitetskog osoblja nije oboleo, i{lo

je u prilog tvrdnjama doktora Stanojevi}a.

Nedostatak stru~nog osoblja i

medicinskog materijala bio je jedan od

najve}ih problema srpske vojske u Prvom

svetskom ratu.

Traèna je pomo} savezni~kih, a

potom i drugih zemalja. Najzna~ajnija

pomo} dolazila je iz Velike Britanije, gde

je osnovana vrlo jaka fondacija za pomo}

Srbima u ratu, pod pokroviteljstvom

engleske kraljice Meri, a jedan od ~lanova

ove fondacije bio je i Vinston êr~il.

Pomo} u lekovima i medicinskom materi-

jalu i opremi dolazila je iz Sjedinjenih

Ameri~kih Dràva, Rusije, Francuske, [vaj-

carske, Japana, Gr~ke i Italije, a mnoge

strane medicinske misije su sa srpskom

vojskom pro{le albansku golgotu, iako srp-

ska vojna komanda to nije tra1ìla.

Po{to su zdravstveno najugroèniji

vojnici bili evakuisani u Bizertu, luku u

Tunisu, sa njima su oti{li mnogi lekari i

bolni~ari iz misije.

Na Krfu je prihvatanje iscrpljenih

ljudi najpre bilo nedovoljno efikasno.

Niko nije o~ekivao takvo stradanje

i savezni~ke sanitetske jedinice nisu imale

dovoljno vremena ni kapaciteta za adekvatan

tretman i le~enje preko 150 000 ljudi.

Francuski lekar je ovako opisao

stanje srpske vojske po dolasku na Krf:

“Oni su obu~eni u prljave rite

kroz koje probija kostur. Neki su bili samo

u {injelu, ali je i {injel bio u dronjcima.

Uùrbano su ih prihvatali na{i bolni~ari,

nastoj}i da svima u isti ~as pomognu:

ka{i~icu mleka, da ih operu, promene zavoj

na rani, da ih smeste u {ator i mole se

Bogu za njihovo ozdravljenje…”

Bogosav ]irkovic, jedan od regru-

ta koji je preìveo Vido, godinama kasnije

prise}ao se prizora koji su ga pratili kroz

ceo ìvot:

“…Vojnici su svakog dana umi-

rali, a ja sam gledao kako ih mrtve bacaju

u neku barku i nekuda nose…ta slika se

~esto ponavljala i ja sam, kad god ~ujem

da more zapljuskuje, zaklanjao o~i da ne

gledam tu stra{nu sliku. Boè, koliko ih je

umiralo…oni koji su prezdravili nazvali su

ovo mesto Plava grobnica.

Ne znam koliko sam dugo ostao

na Vidu, ali znam da je do{ao jedan fran-

cuski brod i doneo nam ode}u. Staru ode}u

smo bacilli sa sebe u vatru. Bila je to

ogromna loma~a. U tom plamenu su i

va{ke sagorele i onaj smrad i trule` ljud-

skog mesa…ukrcali su nas u brod. Sunce

izlazi iz vode i ulazi u vodu…danima smo

putovali, znam da se grad zove Bizerta.

Tek kad sam se na{ao na ~vrstom tlu, na

vrelom suncu, kad sam osetio mi{ice i

uvideo da mi se vra}a snaga, rekao sam

{apatom: -Zbogom Plava grobnico…”

Skrhan i sam prelaskom Albanije,

gledaju}i svakodnevno sa krfske obale kako

brodovi odnose beìvotna tela mladi}a,

nadahnut bolom i ponosom, mladi pesnik

Milutin Boji} pi{e pesmu “Plava grobnica”,

koja je i danas ostala svedo~anstvo o

tragediji srpske mladosti.

Plava grobnica

Milutin Boji}

Stojte, galije carske! Sputajte

krme mo}ne!

Gazite tihim hodom!

Opelo gordo drìm u doba jeze

no}ne.

Nad ovom svetom vodom.

Tu na dnu, gde {koljke san umoran

hvata.

I na mrtve alge tresetnica pada,

Leì groblje hrabrih, leì brat do

brata,

Prometeji nade, apostoli jada.

Zar ne ose}ate kako more mili,

Da ne ruì ve~ni pokoj palih ~eta?

Iz dubokog jaza mirni dreme` ~ili,

A umornim letom zrak meseca {eta.

To je hram tajanstva i grobnica

tu`na.

Za ogromnog mrca, k’o na{ um

beskrajna.

Tiha kao pono} vrh ostrvlja ju`na,

Mra~na kao savest, hladna i o~ajna.

Zar ne ose}ate iz modrih dubina.

Da pobo`nost raste vrh voda

prosuta

I vazduhom igra ~udna pitomina?

To velika du{a pokojnika luta

Stojte, galije carske!

Na grobu bra}e moje

Zavite crnim trube.

Straàri u sve~anom opelo nek

otpoje

Tu, gde se vali ljube!

Jer pro}i }e mnoga stole}a, k’o

pena {to prolazi morem i umre

bez znaka,

I do}i }e nova i velika smena,

Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Ali ovo groblje, gde je pogrebena

ogromna i stra{na tajna epopeje,

Kolevka }e biti bajke za vremena,

Gde }e duh da traì svoje korifeje.

Sahranjeni tu su nekada{nji venci

I prolazna radost celog jednog

roda,

Zato grob taj leì u talasa senci

Izmedj’ nedra zemlje i nebesnog

svoda.


Buktinje nek utrnu,

Veslanje umre hujno,

A kad opelo svr{im, klizite u no}

crnu pobo`no i ne~ujno.

Jer ho}u da vlada beskrajna ti{ina

I da mrtvi ~uju huk borbene lave,

Kako vru}im klju~em krv penu{a

njina

U deci {to klik}u pod okriljem slave.

Jer, tamo daleko, popri{te se àri

Ovom istom krvlju {to ovde

po~iva:

Ovde iznad oca pokoj gospodari,

Tamo iznad sina povesnica biva.

Zato ho}u mira, da opelo sluìm

bez re~i, bez suza i uzdaha mekih,

Da miris tamjana i dah praha

zdruìm

Uz tutnjavu muklu dobo{a dalekih.


U ime svesne po{te

Klizite tihim hodom.

Opelo drìm, kakvo ne vide nebo

jo{te

Nad ovom svetom vodom!

Samo godinu dana kasnije

Milutina Boji}a je stigao usud generacije

kojoj je pripadao. U jednoj solunskoj

kafani, ve} sasvim skrhan bole{}u, slu{ao

je zapanjen kako Paja Jovanovi} govori

njegovu pesmu, tek objavljenu u “Srpskim

novinama”. Ubrzo je umro i sahranjen je

uz najve}e po~asti 1917. godine na srp-

skom vojni~kom groblju na Zejtinliku.

Aleksandra Maksimovi}

www.serbianmirror.com

Srpska vojska po dolasku na Krf

Feljton : Krfska epopeja (3. deo)

VIDO - POÊTAK 1916. GODINE

Plava grobnica

12 Mart 2010.

D I J A S P O R A

Kako ste do{li na ideju za orga-

nizovanjem ovakvog jedinstvenog centra?

“Ideja o pokretanju jednog

ovakvog centra pojavila se pre skoro ~etiri

godine na Kongresu Srpskog Ujedinjenja

odrànom u îkagu. Serbian-Arc je formi-

ran 27. januara 2009. godine na dan na{eg

najve}eg sveca Svetog Save i ova simboli-

ka nam daje dodatnu snagu da istrajemo u

na{oj misiji, koja se ogleda u edukativnoj i

informativnoj pomo}i na{oj dijaspori u cilju

njenog ja~anja i promovisanja na{e kulture

i tradicije na ovim prostorima.”

Kakvu vrstu pomo}i nudite i ko

vam se moè obratiti?

“Serbian-Arc }e, izme|u ostalih,

pomagati emigrantima koji su tek pristigli

u SAD i nalaze se u procesu akulturalizaci-

je i adaptiranja na novi na~in ìvota. Veliki

deo na{ih aktivnosti bi}e usmeren ka ovoj

populaciji, jer je ona najosetljivija, zbog

preìvljenih stresova usled promene ìvotne

sredine, problema prouzrokovanih razlikom

u moralnim i kulturolo{kim vrednostima

dru{tva u kojem ìvimo i radimo. @elimo

da oja~amo na{u zajednicu i da o~uvamo i

promovi{emo srpsku kulturu, nauku i tradi-

ciju. Ovo je jedino mogu}e ako na na{u

zajednicu gledamo kao celinu, bez

nepotrebnih podela koje, kako svi znamo,

postoje jako dugo kako u matici tako i u

dijaspori. Zbog toga }e Serbian-Arc organi-

zovati aktivnosti za celokupnu dijasporu na

srpskom i engleskom jeziku. Smatramo da

je put osnaìvanja i revitalizacije na{e

dijaspore u boljem povezivanju svih ljudi

na{eg porekla, razumevanju i gra|enju

kvalitetnih kako li~nih tako i profesionalnih

odnosa, bez obzira na bilo kakve razlike.

Na ovaj na~in èlimo da podstaknemo na{e

ljude da vi{e me|usobno sara|uju i da se

bez rezervno pomaù, pa tako Serbian-Arc

svakog prvog i tre}eg ~etvrtka u mesecu,

od 18-21 ~as organizuje okupljanja u SKC

“Sveti Sava”.

Ve} u prvoj godini rada, ste

pokrenuli kompjutersku labaratoriju. O

~emu je zapravo re~?

“U saradnji sa Srpskim Kulturnim

Centrom „Sveti Sava” iz îkaga, gde smo

sme{teni, uspeli smo da pokrenemo prvu

kompjutersku laboratoriju u na{oj dijaspori.

U ovom projektu je u~estvovalo vi{e od 30

volontera, kompletna oprema je obezbe|ena

kao donacija, a RCN kompanija je bila

sponzor Internet konekcije. Osnovni cilj

ovog projekta je da na{i polaznici, svih

uzrasta, ovladaju potrebnim ve{tinama kako

bi postali konkurentniji. Ina~e, prvih god-

inu dana postojanja smo iskoristili, pored

mnogih administrativnih obaveza i za

formiranja kvalitetnog tima, renovirali smo

prostorije u kojima se trenut-

no nalazimo u

SKC „Sveti

Sava”. Ovom

prilikom bih se

zahvalo centru

„Sveti Sava” na

razumevanju i

s v e s r d n o j

podr{ci.”

[ta sve

va{i polaznici konkretno mogu nau~iti u

va{im radionicama?

“Pored pruànja potrebnih infor-

macija iz razli~itih oblasti, Serbian-Arc

pruà obuku za rad u programskom paketu

Microsoft Office koji obuhvata programe:

Word, Excel, Power Point i Outlook

Eypress. Radionice }e biti prilago|ene

nivou znanja polaznika kurseva. Tako|e,

organizujemo radionice za pisanje rezimea,

gde }e biti pruèna mogu}nost da svi

u~esnici nau~e da samostalno napi{u ili

unaprede svoj ve} postoje}i rezime.

Nudimo i pripremu za poslovni interviju,

Tako|e, pruàmo i pomo} prilikom popun-

javanja potrebne dokumentacije. Svi treneri

su profesionalci, sa vi{egodi{njim

iskustvom.”

Za koje informacije je na{a

dijaspora, najvi{e zainteresovana?

“Po na{im saznanjima najve}a je

potreba za informacijama iz imigracionog

prava. Serbian-Arc }e pruàti sve podatke

koje posedujemo, a za one informacije koje

prevazilaze na{ nivo kompetentnosti

upu}iva}emo na odgovaraju}a mesta.

Tako|e, dava}emo i informacije iz oblasti

medicine. Kao na primer, gde se moè

dobiti besplatna ili najpovoljnija medicins-

ka pomo}, pitanja u vezi sa medicinskim

osiguranjem, odabirom doktora, apliciran-

jem za dràvnu pomo}, itd. Informacije o

procesu nastavka {kolovanja u SAD }e biti

tako|e jedna va`na oblast, na koju }e

Serbian-Arc biti koncentrisana. Pruà}emo

informacije, koje su potrebne tek pristiglim

emigrantima. Na{

cilj je da u dogled-

no vreme napravi-

mo jedinstveni

{tampani informa-

tor koji bi na jed-

nom mestu

sadrào sve

najbitnije infor-

macije za ovu

populaciju.”

îme se Serbian-Arc trenutno

bavi?

“Trenutno se nalazimo u procesu

dobijanja 501C3 forme, koja bi nam

omogu}ila apliciranje za neophodne sub-

vencije, kako kod vladinih tako i privatnih

fondacija na teritoriji SAD. Tako|e radimo

i na uspostavljanju zvani~ne saradnje sa R.

Srbijom i ve} smo postigli odre|ene kon-

takte. Serbian-Arc ima podr{ku generalnog

konzulata R. Srbije.”

Koje su va{e naredne aktivnosti

i kako vas zainteresovani gra|ani mogu

kontaktirati?

“U planu je uvo|enje ~asova

engleskog jezika, mentorski programi za

decu, radionice i interesentna predavanja na

razli~ite teme.

Vi{e informacija o nama i na{im

aktivnostima mogu se na}i na web adresi:

www.serbian-arc.com, moète se pridruìti

na{oj Facebook grupi: Serbian Arc. Tako|e

nas moète kontaktirati i telefonom

773-527-0587. U narednih mesec dana, uz

pomo} na{eg velikog prijatelja i sponzora

Ivanc Printing & Design, mo}i }ete da

prona|ete promotivne plakate i bro{ure na

svim mestima gde se okupljaju na{i ljudi.

Sve {to je do sada ura|eno bazira

se na volonterskom radu. @eleo bih da se

zahvalim ljudima, koji pomaù i da

pozovem sve koji èle da pomognu na bilo

koji na~in.”

SERBIAN-ARC ZA DIJASPORU

Angelina Momirovi} diplomirani kozmeti~ar,

ulep{ava va{e lice i telo, specijalnim tretmanima.

Uspe{no pomaè pri zale~ivanju akni i bubuljica,

ublaìvanju bora i saniranju fleka.

Tako|e vr{i depilaciju na svim delovima lica i tela.

Za va{ lep{i izgled i ja~e pouzdanje javite se Angelini Lake View Salon

773.807.2957426 W. Belmont Ave. u îkagu

Tim sa~injen od mladih i iskusnih stru~njaka iz razli~itih nau~nih oblasti, koji pru`ju pravnu, psiholo{ku i socijalnu podr{ku, kao i neophodne

informacije na{oj dijaspori, Serbian American Resource Center (Serbian-Arc) osnovan je radi pruànja visoko kvalitetnih programa, a u cilju

povezivanja i ja~anja na{e zajednice i uspostavljanja ~vrste veze sa lokalnom zajednicom i sa maticom Srbijom. Tim povodom razgovaramo sa

predsednikom Serbian-Arc Markom Mihailovi}em.

13

S A ^ U V A J M O O D Z A B O R A V A

Mart 2010.

ÛVENE @ENE SRBIJE

Despotica Jefimija

(oko 1350-1405).

P

rva èna pesnik i pisac u Srbiji. K}i

}esara Vojhine, uglednika na dvoru

cara Du{ana, udajom za Jovana

Uglje{u Mrnjav~evi}a postaje despotica. Ali

vreme spokoja za nju nije dugo trajalo: prvo

joj umire ~etvorogodi{nji sin, mu` joj gine u

Bici kod êrnomena (1371.), a uskoro osta-

je i bez oca. Obi~aji vremena u kome je

ìvela upu}uju je da, kao Jefimija, primi

mona{ku rizu, ali i da privremeno uto~i{te

na|e u Kru{evcu, na dvoru kneza Lazara. Tu

uskoro postaje svedok velikog posrtanja nar-

oda, kad posle Kosovske bitke zemlja ostaje

bez vladara i najve}eg dela vlastele, a vlast

pada na ple}a kneginje Milice, koja tako|e

obla~i mona{ku odoru i postaje Jevgenija.

Dve hrabre ène ne predaju se

lako. Obe, prvo, odlaze u Ser, kod sultana

Bajazita, da bi od kleveta odbranile mladog

Stefana Lazarevi}a, Lazarevog i Mili~inog

sina. Potom uspevaju da od sultana izmole

da mo{ti svete Petke, kod Srba slavljene

kao za{titnica zemlje i svih useva na njoj,

iz Trnova prebace u Srbiju.

Jefimijinu mudrost i re~itost hvali i

strogi Konstantin Filozof re~ima “va mnogih

glagolnih i ve{teh mudrej{a su{ti”. Svoju

neostvarenu materinsku ljubav ona nesebi~no

prenosi na kneza i docnije despota Stefana,

ba{ kao i svoja brojna visoka znanja, od

anti~ke gr~ke filozofije do pravoslavne

teologije i kulture. Stefan je u jednoj svojoj

povelji naziva “despoticom, gospo|om i

majkom”. Ipak, njen najprepoznatljiviji trag u

istoriji srpskog naroda su tri sa~uvana zapisa

koja spadaju u va`ne stranice srpske sred-

njevekovne knjièvnosti. Posebno se isti~e

Pohala knezu Lazaru, stihovi koje je izvezla

na pokrovu poginulom vladaru, gde je utkala

sliku podviga, ali i velikih nesre}a koje su

sna{le njen narod. Umrla je 1405. i sahran-

jena u manastiru Ljubostinja, gde i danas

po~ivaju njeni zemni ostaci.

Katarina Ivanovi}

(1817-1882).

P

rva priznata i {kolovana srpska

slikarka, vrhunski portretista i “majs-

tor mrtve prirode”, prva èna

(po~asni) akademik kod Srba. Detinjstvo je

provela i Stonom Beogradu (Seke-

{fehervaru), u maloj srpskoj zajednici koja

se opirala gubljenju nacionalnog identiteta.

Slikarstvo je po~ela da u~i zahvaljuju}i

nov~anoj pomo}i trgovca \or|a Stankovi}a,

u pe{tanskom ateljeu Joèfa Pe{kog, a

ma|arska grofica âki omogu}ila joj je da

studije nastavi na Be~koj akademiji,

na tek otvorenom odeljenju za devo-

jke. Mada je slabo znala maternji

jezik, Srbi u Be~u je toplo primaju,

a Sima Milutinovi} Sarajlija joj

1837. posve}uje spev

Trojesestarstvo. Kratko boravi u

Beogradu, potom u Parizu i

Zagrebu, a onda ide na studijsko

putovanje po Holandiji i Italiji da

prou~ava slike starih majstora, {to

nije prestajala do kraja ìvota.

Naslikala je samo 48 slika, od kojih

je deset izgubljeno.

Mada je postala nacionalna

junakinja svog doba, najpre zah-

valjuju}i Sarajliji - koji je naziva “Serb-

djevojkom kist vladati vje{tom” - i pe{tan-

skom publicisti Teodoru Pavlovi}u koji

{tampa njenu idealizovanu biografiju, ne

nailazi na razumevanje u prestonom

Beogradu. Samuje rade}i u rodnom Stonom

Beogradu, sve dok joj, ~etvrt veka kasnije,

1873, na predlog dr Nikole Krsti}a, Srpsko

u~eno dru{tvo (kasnije SANU) nije uputilo

poziv da nacionalnom hramu umetnosti i

nauke ustupi zbirku svojih slika. Ubrzo,

jednoglasnom odlukom, biva izabrana za

prvu po~asnu ~lanicu Srpskog u~enog

dru{tva, a potom prestonici mlade srpske

dràve zave{tava sav svoj preostali opus.

Na vest o njenoj smrti, u beograd-

skom Narodnom muzeju postavljena je izlo`ba

sa 23 zave{tana dela. Bila je to prva izlo`ba

kod Srba organizovana u slavu nekog pre-

minulog umetnika, i to onog za ~iji Autoportet,

naslikan jo{ za vreme studija, u Larusovoj

enciklopediji pi{e da je remek-delo srpskog

slikarstva XIX veka. Njeni posmrtni ostaci

preneti su iz Stonog u prestoni Beograd 1967.

Milica Stojadinovi}

Srpkinja (1830-1878).

P

esmotvorka i spisateljica srpska.

Tako su je nazivali njeni

romanti~arski savremenici. Ro|ena u

sve{teni~koj porodici u sremskom selu

Bukovcu, prvu pesmu napisala je kao tri-

naestogodi{nja devoj~ica, a prvu objavila u

Serbskom narodnom listu 1847. U vreme

kad su pismene ène bile prava retkost, ona

je svojim romanti~arskim sastavima izazi-

vala divljenje. Ostavila je dubok trag, ne

samo time {to je bila prva srpska

novovekovna pesnikinja, ve} i svojom ulo-

gom u nacionalnom preporodu.

Vuk Karadì} nazivao ju je “moja

k}i iz Fru{ke”, Njego{ je o lepoj devojci

govorio: “Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam

kalu|er, eto knjeginje Crnoj Gori!”. Knez

Mihailo joj je bio i za{titnik i odan prijatelj.

Kad je dolazila u Beograd, knjièvnici su je

do~ekivali ra{irenih ruku. Uvaàvali su je i

ugledni stranci (Johan Gabrijel Sajdl, Ludvig

August Frankl, Boàna Njemcova) kojima

je, kao svom prijatelju Franklu, umela da o

svom narodu napi{e i ovo: “On zasluùje da

bude u stranom svetu uzdignut, mada nije

dostigao onaj vrhunac obrazovanja koji su

sre}ni narodi davno dostigli, jer mi je narod

stole}ima bio opkoljen nesre}om, koja jo{

pritiskuje poneki lepi njegov deo”.

Slavu je stekla zbirkama pod jed-

nostavnim naslovom Pesme, {tampanim u tri

knjige, 1850, 1855. i 1869. Trajan spomen

ostavila je i svojim pesni~kim dnevnikom U

Fru{koj Gori, obja-vljenim u tri sveske

(1861, 1862, 1866).

Veoma zanimljiva

je i njena prepiska

sa Vukom

Karadì}em, Minom

Vukoma-novi} i

Ljubomirom P.

Nenadovi}em.

“Vrdni~ka

vila”, kako su je jo{

zvali, nije samo sti-

hovima ve} i akcijom

iskazivala strasno

rodoljublje. Kad su

Turci 1862. po~eli da

bombarduju Beograd,

ona je kao na krilima

odletela preko Save.

Iz varo{i po kojoj su

jo{ leàla tela

postradalih i gde je

vazduh mirisao na

barut, svom prijatelju

\or|u Rajkovi}u

ovako pi{e: “Nisam

mogla srcu odoleti da

ne vidim vojnike serb-

ske, i ne mogu vam

re~ima predstaviti

kako mi je bilo kad

sam ih videla... Ja sam

ceo dan u Beogradu

bila, i provela sam ga u obilaènju barikada

i u gledanju ratnika oni’! Kad sam u ve~e

polazila, ~isto bi’ plakala, {to odlaziti moram.

“Tada je jo{ jednom postala deo srpske istori-

je kao prva èna ratni reporter. Reportaù iz

Beograda “Srce i barikade” objavio je

Madàrski dnevnik.

Pred kraj ìvota iz Vrdnika dolazi u

Beograd, gde je umrla 25. jula 1878, potpuno

zaboravljena i u krajnjoj bedi. Sahranjena je

u dvori{tu manastira Sremska Ravanica, na

ulazu u Vrdnik. O njoj je napisano vi{e vred-

nih knjiga, uklju~uju}i i romane (najbolji je,

svakako, Poslednji zanosi MSS Milice Mi}i}

Dimovske). Se}anje na nju ~uva pesni~ka

manifestacija “Milici u pohode”, svakog okto-

bra, kao i presti`na knjièvna nagrada za

poeziju nazvana njenim imenom.

nastavi}e se

“Vazduh” rad monahinje Jefimije, kraj 14. veka

Katarina

Ivanovi}

Autoportret

Milica

Stojadinovi}

Srpkinja

Dragi ~itaoci, ovu pri~u bi trebalo shvatiti kao mali oma` i na{ duboki naklon znamenitim ènama Srbije. Bile su svetice, vladarke, ratnice, umetnice,

nau~nice, prosvetiteljke, predvodnice. Velike i u pobedi i u porazu. Neke su zlatom svoje ljubavi bile stub dràva, naroda, dvorova i dinastija,

druge ih svojim li~nom kobi nepovratno ru{ile. Neke su obeleìle epohu u kojoj su ìvele, ve}ina drugih shva}ena je mnogo kasnije, u slu~aju tre}ih ni to.

www.serbianmirror.com

U

izdanju Fondacije lorda Bajrona za

balkanske studije (îkago-Ota-

va-London) iza{la je iz {tampe

nova knjiga dr Sr|e Trifkovi}a “Hronika

Krajine: Istorija Srba u Hrvatskoj,

Slavoniji i Dalmaciji”. Ona predstavlja plod

vi{egodi{njeg rada i prva je studija na

engleskom jeziku koja pruà sveobuhvatni

prikaz ovog sloènog i stranom ~itaocu

nedovoljno poznatog pitanja.

Imaju}i u vidu

niz publikacija koje su

proteklih godina objavljene

u Hrvatskoj (i drugde u

svetu pod hrvatskim spon-

zorstvom) sa ciljem da se

izvr{i revizija istorije, da

se srpski identitet

Kraji{nika dovede u pitan-

je, a pre svega da se rela-

tivizuju usta{ki zlo~ini nad

njima, ova monografija sa

16 mapa i 105 slika i ilus-

tracija preko je potreban

doprinos literaturi dostup-

noj stranom ~itaocu o

istoriji biv{e Jugoslavije. Ona predstavlja

zna~ajan korektiv razumevanju problema,

koji su ponovo predmet sporenja u kontek-

stu uzajamnih tu`bi za genocid Srbije i

Hrvatske pred Me|unarodnim sudom pravde.

Njen zna~aj isti~u recenzenti, stru~njaci za

pitanja Balkana iz SAD, Kanade i Velike

Britanije:

“Ovo pionirsko delo upoznaje ~itao-

ca sa pet vekova bogate i tragi~ne istorije

Srba Krajine. Epopeja tih ratnika-seljaka, koji

su vekovima davali elitne pukove domu

Habzburga, zasluùje da bude {ire poznata...

Oni su 1941-1945. bili

`rtve poku{aja istrebljenja

koji je zgrozio ~ak i same

Nemce. U najnovije vreme

bili su podvrgnuti etni~kom

~i{}enju koje je bilo

sprovedeno uz saglasnost i

podr{ku Klintonove admin-

istracije. Dr Trifkovi}

uspe{no baca svetlo istine

na ovaj zlo~in koji je jo{

uvek prete`no ignorisan na

Zapadu.” – Dag Bandau,

biv. specijalni savetnik

predsednika Ronalda

Regana.

“Istorija heroizma i tragedije ~iji

zna~aj daleko prevazilazi granice biv{e

Vojne krajine i ti~e se najzna~ajnijih perioda

evropske istorije... Ovo izvrsno delo

obavezno je {tivo za svakoga ko èli da

razume sloènu i krvavu istoriju balkanskog

bureta baruta.” – Dèjms Biset, kanadski

ambasador u Jugoslaviji, 1990-1992.

“Iscrpna studija koja pruà do sada

najbolje obja{njenje su{tine zbivanja balkan-

skih sukoba tokom 1990-tih. Ta su{tina

ignorisana je od strane medija i zapadnih

vlada: da Srbi na tlu dana{nje Republike

Hrvatske nisu bili osvaja~i tu|ih teritorija

ve} branitelji svoje istorijske rodne grude.

Ona osvetljava jedan od najgrubljih slu~ajeva

kr{enja ljudskih prava koji ‘me|unarodna

zajednica’ jo{ uvek ignori{e: pravo etni~ki

o~i{}enih kraji{kih Srba da se vrate u svoj

zavi~aj.” – Pukovnik dr Ronald Ha~et,

Univerzitet [rajner, Teksas

“U saètom obliku ova knjiga

obra|uje elemente istorije Evrope i Ju`nih

Slovena koji su poznati samo u fragmentima.

Istorija Vojne Krajine ti~e se ve}ine velikih

ratova vo|enih u Evropi od pada

Konstantinopolja do najnovijih vremena.” –

Dr Majkl Stenton, profesor Kraljevske bri-

tanske vojno-pomorske akademije u

Dartmutu, Engleska.

“Najbolja je "taktika" istina

potkrepljena izvorima i saop{tena na ~itljiv,

atraktivan, ali istovremeno nau~no utemel-

jen na~in. Recimo, o usta{kim zlo~nima

najubedljivije i najverodostojnije govore

izjave nema~kih i italijanskih komandi na

terenu i vojnih i politi~kih funkcionera.

Niko nije sa takvim ga|enjem i prezirom

govorio o "nezavisnoj Hrvatskoj" i njenim

liderima kao sami tvorci te monstruozne

tvorevine”, rekao je autor dr Sr|a

Trifkovi}.

Knjiga u tvrdom kolor povezu cena

US$30. U mekom kolor povezu cena $20.

Moè da se naru~i direktno od

izdava~a

http://www.balkanstudies.org/books

ili preko Amazon.com

Mart 2010.14

P R I K A Z I S T I N E

MOLITVA ZA LJUBAV

DESANKA MAKSIMOVI]

„Brzo kao kratkove~ne cve}a liske

i ova ljubav sta}e da se kruni i drobi:

@edan je zaborava tamni vir,

O, boè, drugi ti se mole za sre}u i mir,

a ja: sa~uvaj u srcu mom, zarobi,

ju~era{njeg dana nestali plam...”

S

vake godine, na Svetog Trifuna, oku-

pljaju se parovi {irom sveta, na

katance ispisuju svoja imena i imena

svojih voljenih i vezuju ih za ogradu mosta,

a klju~eve ritualno bacaju u reku da se nji-

hova ljubav nikada „ne bi otklju~ala”.

Ovom zanimljivom doga|aju prethodi jedna

neobi~na pri~a koja se dogodila uo~i Prvog

svetskog rata. Mlada u~iteljica Nada i oficir

srpske vojske Relja, zaljubili su se i zave-

tovali na ve~nu ljubav. Na mostu su se sas-

tajali i ma{tali kao i svi zaljubljeni. Ali, ~im

je do{ao rat, Relja se povla~i sa srpskom

vojskom i ostaje na gr~kom frontu gde se

zaljublje u mladu Grkinju. Mlada devojka

umire od prevelike tuge i razo~arenja. Ova

pri~a bi ostala zaboravljena da Desanka

Maksimovi}, inspirisana ovom ljubavlju,

nije napisala jednu od svojih najlep{ih

ljubavnih pesama „Molitvu za ljubav”.

„... Zaklopi du{u moju sad ko zlatnu

{krinju, na~ini je ljubavi hram.

O, du{a moja ne moli sre}u za se –

sve dosada{nje radosti nek se sni{te,

ali pobo`no ona od tebe i{te

da dan se ovaj od stra{nog brodoloma

spase...”

U ime ljubavi kao ve~ite inspiraci-

je i ìvotnog pokreta~a, organizuje se i zan-

imljiva Manifestacija „Poljubi me” za

najduì poljubac, najatraktivniji poljubac i

najstariji par. To potvr|uje da ljubav ima i

okrepljuju}u mo}, jer je

poseta Vrnja~koj Banji sve

intenzivnija. Poznata je jo{

od davnina lekovitost njene

mineralne vode kada su ove

predele naseljavali keltski

Skordici, pa u vreme

Rimljana {to svedo~i mnogi

na|eni rimski nov~i}i. âk

i stari Sloveni znali su za

delotvornost ove mineralne

vode i koristili je za kupan-

je i pi}e. Naro~iti uspon

Vrnja~ka Banja dobija pred

Balkanske ratove, izgra|uje

se veliki broj pansiona i jedno kupatilo. Bez

obzira na ratove i dru{tveno – politi~ke

promene, banja nije izgubila ni{ta od svoje

atraktivnosti i popularnosti, zahvaljuju}i

svojim ekskluzivnim i profesionanim

uslugama i organizovanim kulturno-zabavn-

im programima.

U Vrnja~koj Banji de{avaju se

tokom cele godine razli~ite manifestacije,

poput mnogobrojnih koncerata i me|unaro-

dnog koncerta klasi~ne muzike, knjièvnog

leta, revijalne predstave iz repertoara

pozori{ta Srbije, festival filmskog scenarija.

Naro~ita turisti~ka atrakcija je Zamak

Belimarkovi} gra|en po uzoru na italijan-

sko-poljske dvorce krajem devetnaestog

veka. U njemu se nalazi umetni~ka zbirka

„La|ari{te-praistorija Vrnjaca” koja ods-

likava ìvot i obi~aje toga vremena, {to

ovom mestu daje posebnu patinu. Tako|e

se odràvaju koncerti, dramski kolaì i

mnoga druga zanimljiva zbivanja. Blizina

planine Go~ posebno oplemenjuje i

oboga}uje lekovitost i sadràje Vrnja~ke

Banje.

I turisti i oni koji dolaze na

le~enje imaju dvostruki motiv da posete

ovu banju i sa~uvaju nadu u ostvarenje

ve~ne ljubavi i ozdravljenje.

...“Bez pomo}i tvoje povenu}e sve brzo

kao bulku u zrelome ìtu i lanu.

O, boè, ne molim za sre}u, za radost,

za slast.

Da bol ovaj ne umre, mene je strah;

da oganj sveti {to u meni planu

ne sagori iznenadno u prah,

da ne razbukti se prekono} u strast.”

VRNJA^KA BANJAIZVOR LJUBAVI I ZDRAVLJA

Jo{ od davnih rimskih vremena lekovitost mineralne vode kori{}ena je za pi}e i kupanje, kao i topli izvor koji su

obezbedili dalju perspektivu ovog le~ili{ta, ali atraktivnost se posebno ogleda i u dogogodi{njoj tradiciji na mostu

ljubavi gde na dan zaljubljenih dolaze ljudi da sa~uvaju svoju ljubav zaklju~avaju}i je ritalno “katancem”.

Pi{e: Mirjana Jevti}

Centar Vrnja~ke banje

U Americi objavljena prva sveobuhvatna istorija Srba u Hrvatskoj na engleskom jeziku

HRONIKA KRAJINE

P R O [ E T A J M O S R B I J O M

”PIONIRSKO DELO O IGNORISANOM ZLOÎNU”

15Mart 2010. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

Rezervacije se moraju izvr{iti {to pre na tel: 773.744.0373

B I Z N I S

Mart 2010.16


B I Z N I S

18 Mart 2010.

B I Z N I S


“DARUJMO RE^”

...da svako selo u Srbiji

dobije svoju biblioteku...

http://darujmorec.blog.rs/

email: [email protected]

P O R U K E

Za va{ novi izgled i novi imid` preporu~ujemo Le French Twist

- Najkvalitetnije nema~ke boje, koje }e osve`iti

va{e lice i dati prirodan sjaj va{oj kosi.

- Dogradjivanje kose u raznim nijansama.

- [minka.

- A za specijalne prilike Kompletan servis za va{ sve~ani izgled.

LE FRENCH TWIST

MART je mesec `ena specijalno

u LE FRENCH TWIST 50% popusta za {i{anje

Na novoj lokaciji u novom izdanju!

814 Civic Center Dr. u Nilesu

Tel 847.965.9003

Zorica Senti}

Ekipa dobrotvorne akcije

”DARUJMO RE^”, i list Ogledalo,

pozivaju vas da pristupite ekipi

i pomognete jednom plemenitom cilju.

... da svako selo u Srbiji dobije

svoju biblioteku...

Recite gde bi ste vi voleli

da po{aljete knjige.

20 Mart 2010.

S P O R T

N

akon te{ke dvodnevne borbe,

Novak \okovi} je u Dubaiju u

finalu savladao Rusa Mihaila

Ju`njog rezultatom 2-1, po setovima (7-5,

5-7, 6-3). i time odbranio titulu.

Novak je osvojio prvi set 7-5, u

drugom setu prvi rezultat bio je 40-15 . U

prvom gemu, jak pljusak je prekinuo me~.

Posle 30 minuta igra~i su se vratili i Novak

je nastavio sjajno, uzeo je gem na svoj

servis i oduzeo servis Ju`njem i poveo 2-0

ali tada je oluja definitivno prekinula me~.

Slede}eg dana, Novak je dobro

po~eo. Poveo je sa 3-0 kada je Ju`nji podi-

gao nivo igre i polako po~eo da sustiè

Novaka. Pri rezultatu 5-4 za Ju`njeg,

Novak razbija reket…

Novak se nekako povratio, ali nije

uspeo da zadrì, u tim trenucima, sjajnog

Rusa…Ju`nji osvaja drugi set rezultatom

7-5.

U pauzi izmedju setova, Novak je

zatraìo pomo} fizioterapeuta zbog sve

ja~ih bolova u ramenu. Posle tretmana,

Novak je nastavio me~i krenuo furiozno, pa

samim tim poveo sa 3-1, ali je onda pono-

vo izgubio koncentraciju i dozvolio

Ju`njem da se vrati u igru i izjedna~i na

3-3. Od tog momenta Novak se vra}a i ne

dozvoljava Ju`njem ni jedan gem. Sjajnom

igrom osvaja slede}a tri gema za kona~nih

6-3 u tre}em setu i prvoj odbranjenoj tituli

u karijeri.

Na turniru u Dubajiu Novak je

prikazao fantasti~nu igru i time je potvrdio

da zasluùje drugo mesto na svetskoj ATP

listi. Medjutim Djokovi} je takodje

prikazao i igru koja zabrinjava jer njegovi

nagli padovi koncentracije i frustracije,

mogu izazvati velike probleme na

slede}im turnirima.

Ipak, nam je Novak jo{ jednom

pruìo zadovoljstvo da sa ponosom kaèmo

da smo iz Srbije!!! Nama, koji ìvimo van

zemlje to je od neprocenjljive va`nosti!

Branislav Gruji}

USPTA Sport Science Specialist

\OKOVI] ODBRANIO

TITULU U DUBAIJU

vido - po^etak 1916. godine s - serbian mirror · 2017-07-22 · nesumnjivo je da vi{e od 5000...

Documents