veterinarski glasnik - university of belgrade · !t. gaál: uticaj ishrane na odr`avanje...

V E T E R I N A R S K I G L A S N I KÂSOPIS FAKULTETA VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADU

VET. GLASNIK Vol. 57 br. 3 - 4 str. 97 - 264 Beograd, 2003.

SADR@AJ – CONTENTS – SODER@ANIE

3. simpozijum „Ishrana, reprodukcija i za{tita zdravlja goveda” (I deo)

!Grubi} G. Adamovi} O., Stojanovi} B., \or|evi} N.: Savremeni aspekti u normiranjupotreba u proteinima za krave muzareContemporary Aspects in Assessment of Protein Needs in Dairy CowsSovremennìe aspektì v normirovke nu`d v proteinah dl® doynìh korov. . . . 101

!Jovanovi} R., Jovin P., Radosavljevi} Milica, Jovanovi} Sneàna, Terzi} Du{anka: Novijasaznanja o nutritivnoj vrednosti kukuruzne silaè i njen zna~aj u ishrani tovne junadiRecent Information on Nutritive Values of Maize Silage and its importance In BeefCattle FeedingNovey{ie svedeni® o kormovoy cennosti kukuruznogo silosa i ego zna~enie

dl® raciona molodn®ka krs na otkorme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

!Medi} D., Veselinovi} S., Veselinovi} Sneàna, ]upi} @., Ivan~ev N., Ivan~ev Anica, Tati}Sneàna: Optimalizacija uslova ishrane i tehnologije drànja krava za intezivnu pro-izvodnju mlekaOptimal Feeding and Maintenance Technology for Dairy Cows in Intensive Produc-tion ConditionsOptimizaci® usloviy kormleni® i tehnologii soderàni® doynìh korov pri

intensivnom molo~nom proizvodstve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

!Sinovec Z.: Uloga ishrane u etiopatogenezi zdravstvenih poreme}aja krava u peripartal-nom perioduRole of Nutrition in Ethiopathogenesis of Health Disturbances of Dairy Cows in Peri-parturient periodRolÝ kormleni® v Ìtiopatogeneze naru{eniy zdorovÝ® korov v peripar-

talÝnìy period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

!Glamo~i} D. M., Grubi} G., \or|evi} G.: Faktori koji uti~u na konzumiranje suve materije injeno predvi|anje za krave hol{tajn raseFactors Affecting Dry Matter Intake and its Prediction for Holstein CowsFaktorì, vli®ÓÈie na potreblenie suhoy materii i eë predvidenie dl®

korov hol{tayn porodì . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

!T. Gaál: Uticaj ishrane na odràvanje acido-bazne ravnoteè mle~nih kravaEffect of Diet on Maintenance of Acid-basal Balance in Blood of Dairy CowsVli®nie kormleni® na soderànie aciodo-bazovogo ravnovesi® v krovi mo-

lo~nìh korov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

!Cilev G., [okarovski J., Sinovec Z., Pala{evski B., Nastov-\or|ioska Rodne: Vitaminot e voishranata na visokomle~ni kraviEfekti kori{}enja vitamina E na zdravstveni status i proizvodne sposobnosti kod vi-sokomle~nih kravaEffect of Vitamin E Suplementation on the Health Status and Production Capabilitiesof High Producing Diary CowsDeystvie primeneni® vitamina "E" na sosto®nie zdorovÝ® i produktivnìe

ka~estva vìsokoproduktivnìh doynìh korov 173

!Ma{i} Z., Adamovi} M., \ilas Sandra, Mihaljev @.: Mikotoksini u patofiziologiji ishranegovedaMycotoxins in Pathophysiology of Catttle DietMikotoksinì v patofiziologii kormleni® krs (krupnogo rogatogo skota) . . . 191

!Ne{i} S., Grubi} G., Adamovi} M., Bo~arov-Stan~i} Aleksandra, Dakovi} Aleksandra: Uti-caj mineralnog adsorbenta "Minazel" na smanjenje rezidua zearalenona i njegovihmetabolita u mleku kravaThe Influence of Mineral Adsorbent "Minazel" on the Reduction of Residual Zearale-none and its Metabolites in Cow's MilkVli®nie mineralÝnogo adsorbenta "Minazel" na sniènie ostatka zearale-

nona i ego metabolitov v moloke korov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

!Jovi~in M., Petrujki} T., Milovanovi} A., Dujakovi} M., @iki} D.: Analiza faktora koji uti~u natok estralnog ciklusa visokomle~nih kravaAnalysis of Factors Influencing Estrus Cycle in Dairy CowsAnaliz faktorov, vli®ÓÈih na te~enie ÌstralÝnogo cikla vìsoko-molo~nìh

korov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

!T. Petrujki}, H. êrnesku, M. Jovi~in, G. Proti}, B. Petrujki}: Ishrana i plodnost govedaDiet and Fertility in CattleKormlenie i plodovitostÝ krupnogo rogatogo skota . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

!G. Decuadro–Hansen, M. Savi}: Pobolj{anje procenta koncepcije od prvog osemenjavanjaprimenom elektronskog detektora estrusa u jednom zapatu krava normandijskeraseAmélioration du taux de réussite en première insémination (IAP) grâce au détecteurelectronique de chevauchement (DEC) Dans un élevage laitier (normandes)Improving Percentage of Successful First Insemination Using Electronic Detector ofOestrus in a Herd of Norman Dairy Cows . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

!Veselinovi} S., Stan~i} B., Veselinovi} Sneàna, Medi} D., Lazarevi} Tanja, Ivan~ev N.,Ivan~ev Anica, Ceki} I.: Rezultati osemenjavanja krava u spontanom i indukovanomestrusuResults of Inseminations of Cows in Spontaneous and Induced OestrusRezulÝtatì osemeneni® korov v spontannom i inducirovannom Ìstruse . . . . . 251

!Pavlovi} V., Aleksi} Jelena: In vitro produkcija gove|ih embrionaIn vitro Production of Bovine EmbryosIn vitro produkci® gov®ìh Ìmbrionov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

Veterinarska komora Srbije organizuje, po tradiciji, 3. sim-

pozijum „Ishrana, reprodukcija i za{tita zdravlja goveda”, od 23. do 27.

septembra 2003. godine, u Vrbasu. Na ovom nau~nom skupu me|u-

narodnog zna~aja svojim referatima zajedni~ki u~estvuju stru~njaci ve-

terinarske medicine i inènjeri agronomije iz zemlje i inostranstva.

Program Simpozijuma obuhvata aktuelne probleme iz fiziolo-

gije i patofiziologije ishrane goveda, reprodukcije, imunologije mle~ne

`lezde, etiologije, patogeneze i imunoprofilakse mastitisa, zdravstvene

za{tite i uzgoja mladun~adi, sa posebnim osvrtom na zna~aj biolo{ki ak-

tivnih jedinjenja u kolostrumu i mogu}nosti pove}anja njihove resorpcije,

etiopatogeneze promene poloàja siri{ta i mera terapije primenom hi-

rur{kih metoda kao i epizootiologije i rezultata suzbijanja leptospiroze u

zapatima goveda. Poslednjeg dana programom Simpozijuma predvi|ena

je prakti~na prezentacija savremenih metoda u dijagnostici i terapiji

oboljenja goveda (biopsija jetre, transabdominalna abomazopeksija i

primena elektronskog detektora za otkrivanje polnog àra).

Osnovnu tematiku Simpozijuma utvrdio je Nau~ni odbor. Ple-

narni referati po pozivu su objavljeni u ~asopisu „Veterinarski glasnik”, u

brojevima 3 - 4 i 5 - 6 za 2003. godinu.

PREDSEDNIK ORGANIZACIONOG ODBORA

Prof. dr Horea [amanc

UDK 619:636.412:.085.13:636.2.034

SAVREMENI ASPEKTI U NORMIRANJU POTREBA U

PROTEINIMA ZA KRAVE MUZARE*

CONTEMPORARY ASPECTS IN ASSESSMENT OF PROTEIN NEEDS IN

DAIRY COWS

G. Grubi}, O. Adamovi}, B. Stojanovi}, N. \or|evi}**

Cilj podmirenja potreba u proteinima kod krava je da se obez-bede dovoljne koli~ine razgradivih proteina, koji se u buragu optimalnoiskori{}avaju, odnosno da obezbedi `eljenu produktivnost sa najman-jom koli~inom sirovih proteina u obroku. Novi koncept, prikazan uovome radu, koji izra`ava protein kao metaboli~ki, omogu}uje boljebalansiranje obroka za muzne krave nego {to je to ranije bio slu~aj. Nu-tritivna vrednost metaboli~kog proteina kod mle~nih krava zavisi odsastava esencijalnih amino-kiselina i njihovog doprinosa ukupnim es-encijalnim amino-kiselinama. Unapre|enje efikasnosti iskori{}avanjaproteina i azota, zajedno sa te`njom ka optimalnoj produktvinosti, stvarje od prakti~nog zna~aja. Razlog za ovo je smanjenje tro{kova ishranepo kilogramu mleka ili proizvedenog proteina mleka, potreba za efi-kasnijom proizvodnjom i ve}im prinosom proteina mleka, kao i stvar-anje prostora u obroku ostalim hranljivim materijama da ispolje svoj uti-caj na pove}anje proizvodnje.

Klju~ne re~i: krava, protein, metabolizam

Anaerobno razgra|ivanje proteina u buragu ima dve faze: hidrolizupeptidnih veza putem proteaza i peptidaza i dekarboksilaciju i/ili deaminacijuamino-kiselina. Rezultat prve faze su peptidi i amino-kiseline. Krajnji produktidruge faze su masne kiseline, CO2 i NH3. Deaminacija je najva`niji put razgradnjeamino-kiselina. Smatra se da su za mikroorganizme buraga, pored amonijaka,peptidi najva`niji krajnji proizvod razlaganja proteina, odnosno izvor azota (N).

101

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 25. 6. 2003. godine** Dr Goran Grubi}, redovni profesor, Ognjen Adamovi}, asistent, Bojan Stojanovi}, dipl. ing,

asistent, dr Nenad \or|evi}, dipl. ing, docent, Institut za sto~arstvo, Poljoprivredni fakultet,Zemun-Beograd

Prema kriterijumu razgradivosti u buragu ukupni protein (CP, crudeprotein) u hranivima za preìvare uslovno moè da se podeli u dve grupe ili frak-cije: 1. razgradivi protein (RDP, rumen degradable protein) 2. nerazgradivi protein(RUP, rumen undegradable protein). Razgradivost je uslovljena udelomnerazgradivog u ukupnom proteinu, brzinom razlaganja i brzinom protokasadràja kroz burag. Promena u razgradivosti proteina moè da se postigne bilopromenom u udelu RUP u CP obroka, ili izmenom odnosa brzine razlaganja ibrzine protoka kroz burag. Zastupljenost RUP i RDP u ukupnom proteinu u nekimhranivima doma}eg porekla prikazana je u tabeli 1.

Tabela 1. Udeo frakcija proteina u nekim doma}im hranivima, % Š10¹Table 1. Shave of protein fractions in some domestic feedstuffs, %

Hranivo / Fodder RDP RUP Hranivo / Fodder RDP RUP

Silaà biljke kukuruzaMaize silage

75 25 Senaà lucerkeLucerne haylage

56 44

Zelena lucerkaFresh lucerne

74 26 Bra{no dehidrirane lucerkeDehydtated lucerne meal

54 46

P{eni~ne mekinjeWheat bran

72 28 Sa~ma suncokretaSunflower meal

52 48

Silirani klip kukuruzaMaize ear silage

72 28 Mesno-ko{tano bra{noMeat and bone meal

45 55

Zrno ovsaOat grains

70 30 Silaà p{eniceWheat silage

45 55

Sa~ma sojeSoybean meal

68 32 Mesno bra{noMeat meal

43 57

Seno lucerkeLucerne hay

67 33 Sveì pivski tropBrewer's grains

42 58

Poga~a sojeSoybean cake

63 37 Suvi rezanac {e}erne repeDry sugarbeet pulp

38 62

Zrno p{eniceWheat grain

63 37 Zrno kukuruzaMaize grain

37 63

Silirano zrno kukuruzaMaize grain silage

62 38 Kukuruzni glutenMaize gluten meal

32 68

Zeleni sirakFresh sorghum

62 38 Riblje bra{noFish meal

27 73

Najva`nije je pri formulisanju obroka za preìvare, kada je re~ o pro-teinima, poznavanje odnosa RUP/RDP koji je neophodan da obezbedi èljenuproizvodnju, odnosno: 1) amino-kiseline koje ne mogu da se sinteti{u u organ-izmu (esencijalne); 2) N-materije za sintezu amino-kiselina koje mogu da se sin-teti{u u organizmu (neesencijalne); 3) amino-kiseline za potrebe glikoneogenezeŠ1, 5, 6, 9, 11, 22¹. Sve to treba da bude podmireno iz amino-kiselina koje se aps-orbuju u tankim crevima.

102

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 101 - 112 (2003) G. Grubi} i sar.: Savremeni aspekti u normiranjupotreba u proteinima za krave muzare

Potrebe u proteinima za krave u laktaciji prema ranijim ameri~kim nor-mativima Š20¹ prikazane su u tabeli 2. Kao orijentaciono pravilo mo`e da se uzmeda obrok visokoproduktivnih krava u periodu najve}e proizvodnje mleka treba daima 18 do 19 posto sirovih proteina Š7¹. Od toga 60 do 65 posto treba da buderazgradivog i 35 do 40 posto nerazgradivog proteina. U okviru razgradivog protei-na oko 50 posto (ili 30-32% od ukupnih) treba da bude u obliku rastvorljivih protei-na. Pri tome, najbolje je da pojedine frakcije proteina ne budu zastupljene ni uvi{ku niti u manjku.

Tabela 2. Potrebe u proteinima za krave u laktaciji prema normativima NRC Š20¹Table 2. Protein requirements of lactating cows according to normatives NRC

Proizvodnja 4% mleka /Production of 4% milk

Ukupni protein (%SM) /Total protein (%DM)

RUP (%SM) /RUP (%DM)

10 12 4,4

20 15 5,4

30 16 5,7

40 17 6,0

Rana laktacija – Early lactation 19 7,2

Neki obroci, iako ispunjavaju kriterijum odnosa razgradivog inerazgradivog proteina, ne obezbe|uju dovoljno esencijalnih amino-kiselina zasintezu one koli~ine proizvoda koja se o~ekuje kod visokoproduktivnih grla u lak-taciji Š8¹. Odre|ena hraniva kao na primer kukuruzni gluten, iako su dobar izvornerazgradivog proteina, nemaju i odgovaraju}i amino-kiselinski sastav, pa zbogtoga njihovo kori{}enje ponekad ne omogu}ava ve}a pobolj{anja u proizvodnji.Prema tome, nije dovoljno samo nasumi~no u obrok inkorporisati neko hranivokao izvor nerazgradivog proteina i time uticati na odnos razgradivog i nerazgradi-vog proteina u obroku, ve} mora da se vodi ra~una o njegovom amino-kiselinskom profilu Š8¹. Da bi se izbegle mnoge nedoumice oko podmirenjapotreba u proteinima i amino-kiselinama razvijen je novi sistem Š21¹ kod koga jebalansiranje proteina donekle unapre|eno.

Sirovi protein koga sinteti{u mikroorganizmi buraga (MCP), u buragunerazgradivi sirovi protein (RUP), i u mnogo manjem stepenu endogeni sirovi pro-tein (ECP) doprinose snabdevanju metaboli~kog proteina (MP, metabolizable pro-tein) u tanka creva. Metaboli~ki protein se defini{e kao pravi protein koji je svarenpostruminalno i ~ije su gradivne amino-kiseline resorbovane u crevima. Amino-kiseline (AA, amino acids), a ne protein sam po sebi, neophodne su hranljive ma-terije. Resorbovane amino-kiseline, koje su gradivne materije za sintezu proteina,

103


Metaboli~ki protein / Metabolizable protein

neophodne su za odrànje, porast, reprodukciju i laktaciju muznih krava. NutrientRequirements of Poultry Š18¹ i Nutrient Requirements of Swine Š19¹ ukazuju da op-timalan amino-kiselinski profil metaboli~kog proteina postoji za svaki fiziolo{kistatus ìvotinje. Smatra se da je tako i kod muznih krava.

Cilj podmirenja potreba u proteinima kod preìvara je da se obezbededovoljne koli~ine proteina razgradivih u buragu (RDP), koji moè optimalno da seiskoristi, i da obezbedi èljenu produktivnost sa najmanjom koli~inom CP izobroka. Optimizacija efikasnosti iskori{}avanja CP obroka zahteva odabir kom-plementarnih proteina hrane i neprotenskih N (NPN) dodataka koji }e da obezbe-de vrstu i koli~inu RDP, koji }e da podmire, ali ne i da prevazi|u potrebe mikroor-ganizama buraga u azotu za maksimalnu sintezu MCP, i vrstu i koli~inu svarljivihRUP koji }e da optimizuju profil i koli~inu resorbovanih amino-kiselina. Istraìvanjaukazuju da nutritivna vrednost metaboli~kog proteina kod mle~nih krava zavisi odsastava esencijalnih amino-kiselina (EAA) u njemu. Unapre|enje efikasnosti isk-ori{}avanja proteina i azota, zajedno sa te`njom ka optimalnoj produktvinosti,stvar je od prakti~nog zna~aja. Razlog za ovo je smanjenje tro{kova ishrane po je-dinici prirasta ili proizvedenog proteina mleka, potreba za efikasnijom proizvodn-jom i ve}im prinosom proteina mleka, stvaranje prostora u obroku ostalim hranlji-vim materijama da ispolje svoj uticaj na pove}anje proizvodnje, i briga o za-ga|enju okoline azotom. Sadràj, a samim tim i prinos proteina mleka moè da sepove}a pobolj{anjem amino-kiselinskog sastava metaboli~kog proteina, redukci-jom vi{ka proteina obroka i pove}anjem koli~ine fermentiraju}ih ugljenih hirata uobroku.

U publikaciji Ruminant Nitrogen Usage Š16¹ potrebe u proteinima suizraàvane u jedinicama resorbovanih proteina. Resorbovani protein je definisankao svarljivi pravi protein (ukupne svarljive amino-kiseline) koji poti~e od mikrobi-jalnog sirovog proteina sintetisanog u buragu i proteina hraniva koje nisurazgradili mikroorganizmi buraga. Ovaj pristup je bio prihva}en u prethodnomizdanju Š20¹. Pojam resorbovanih proteina uveo je koncept razgra|enih konzumi-ranih sirovih proteina (DIP, degradable intake protein) i nerazgra|enih konzumira-nih sirovih proteina (UIP, undegradable intake protein). Prose~ne vrednosti ne-razgradivosti za uobi~ajena hraniva dobijene su iz in vivo i in situ ogleda u kojimasu kori{}ene ovce i goveda. Faktorijalni pristup ocene potreba u proteinimarazlikuje mogu}a tri puta proteina obroka (fermentativna digestija u retikulo-rumenu, hidroliti~ko/enzimatska digestija u crevima, i prolazak nerazgradivih pro-teina sa fecesom) i razdvaja potrebe mikroorganizama buraga od potreba ìvot-inje doma}ina. Ipak, kori{}ena je fiksna intestinalna svarljivost od 80 posto za UIP,bez uzimanja u obzir doprinosa endogenog sirovog proteina metaboli~kom pro-teinu i amino-kiselinskog sastava UIP ili resorbovanih proteina.

104


Razlike u odnosu na prethodno NRC izdanje /

Defferences regarding previous NRC publication

Odre|ene razlike postoje i u terminologiji. Da bi postojala konzistent-nost sa aktuelnim izdanjem Nutrient Requirements of Beef Cattle Š17¹ i izbegloshvatanje da su proteini resorbovani, termin resorbovanog proteina zamenjen jeterminom metaboli~ki protein. Isto tako, da bi termini DIP i UIP bili u saglasnosti saterminologijom koju koristi ~asopis Journal of Dairy Science zamenjeni su termini-ma RDP i RUP.

Osnovne razlike izme|u proteinskih sistema u novom izdanju i onogkoji se koristio u prethodnom odnose se na predvi|anje obezbe|enja potreba.Protok mikrobijalnog sirovog proteina se procenjuje na osnovu konzumiranja uk-upne svarljive organske materije umesto konzumiranja neto energije. Regresionajedna~ina uzima u obzir varijabilnost efikasnosti produkcije MCP zajedno sa priv-idnom dostupno{}u RDP. Mehanisti~ki sistemi razvijeni na bazi in situ podatakakori{}eni su za izra~unavanje sadràja RUP u hranivima. Onoliko koliko regre-siona jedna~ina dozvoljava, sistem uzima u obzir neke od ~inilaca (konzumiranjesuve materije - DMI, procenat koncentrovanih hraniva u suvoj materiji obroka, pro-cenat NDF u DM obroka) koji uti~u na stepen prolaska nesvarenih hranljivih ma-terija, a prema tome i sadràja RUP iz hraniva. Smatra se da je sistem primenljiv nagrla svih uzrasta namenjenih za proizvodnju mleka, od telesne mase ve}e od100 kg, i koja su hranjena tako da je rano stimulisan razvoj buraga.

Da bi se pove}ala preciznost ocene doprinosa frakcije RUP pojedinihhraniva metaboli~kom proteinu, odre|ene su vrednosti intestinalne svarljivosti zaRUP frakcije svakog pojedinog hraniva u rasponu od 50 do 100. Smatra se da en-dogeni protein i NPN tako|e doprinose prolasku CP u tanka creva. Protok en-dogenog CP se izra~unao na osnovu konzumiranja DM. Na kraju, regresionejedna~ine direktno predvi|aju sadràj svake EAA u ukupnim EAA dudenalnogproteina i protok ukupnih EAA. Protok svarljivih EAA i njihov doprinos MP tako|ese obra~unava. Krive koje se odnose na odre|eni sadràj proteina mleka i prinosmenjaju se sa promenama predvi|enih procenata svarljivog lizina i metionina uMP. Ovi odnosi omogu}uju procenu koli~ina lizina i metionina potrebnih u MP zaoptimalno iskori{}avanje resorbovanih AA za proizvodnju mleka. Uklju~ivanjejedna~ina za procenu protoka EAA u tanka creva, zajedno sa odre|ivanjem vred-nosti za svarljivost RUP koje su jedinstvene za svako pojedina~no hranivo, nalaèopreznost prema razlikama hranljivih vrednosti RUP razli~itih hraniva i treba daunapredi procenu reakcije ìvotinja na zamenu izvora proteina.

U prethodnim izdanjima NRC Š16, 20¹ potrebe u metaboli~kom prote-inu su odre|ene faktorijalnom metodom. Istovetan pristup je kori{}en i u novomizdanju. Potrebe u proteinima sastoje se od uzdr`nih i proizvodnih potreba.Uzdr`ne potrebe sastoje se od urinarnog endogenog N, N ~estica koè, sekretakoè i dlake i metaboli~kog azota fecesa. Proizvodne potrebe se sastoje iz repro-duktivnih potreba, potreba za porast i laktaciju.

105


Potrebe u metaboli~kom proteinu / Metabolic protein requirements

Swanson Š23¹ izveo je jedna~inu koja se koristila za utvr|ivanjepotreba endogenog urinarnog proteina. Jedna~ina Swansona (UPN = 2,75 xBW0,50) bila je izraèna u neto proteinskim jedinicama i koristila se u prethodnomizdanju Š20¹. Proteinski sistem kori{}en u novoj verziji baziran je na MP. Smatraju}ida je efikasnost konverzije MP u neto protein 0,67 Š20¹, potrebe u endogenom uri-narnom proteinu izraène preko MP iznose 4,1 x BW0,50.

Originalna jedna~ina Swansona Š23¹ za procenu potreba u proteinimaza ~estice koè, sekrete koè i dlaku tako|e su bile izraène u neto proteinskim je-dinicama (SPN = 0,2 x BW0,60) i kori{}ena je u prethodnom izdanju Nutrient Re-quirements of Dairy Cattle Š20¹. Pod pretpostavkom da je efikasnost konverzije MPu neto protein 0,67 Š20¹, potrebe u proteinu koè, sekreta koè i dlake izraènepreko MP iznose 0,3 x BW0,60.

U ranijem izdanju NRC Š20¹ metaboli~ki protein fecesa (MFP) izra~u-nat je putem jedna~ine zasnovane na konzumiranju nesvarljive suve materije(IDM), MFP g/dan = 90 x IDM (kg/dan). Zbog gre{aka vezanih za ocenu nesvarl-jivosti obroka, Komitet je odlu~io da se MFP izra~unava direktno iz konzumiranesuve materije (DMI). Obra~un MFP obavljen je pomo}u dve metode SwansonaŠ24¹. Prva metoda je pomo}u davanja obroka sa razli~itim sadràjem CP i regre-sije izme|u konzumiranja svarljivog CP i CP. Ostatak je obra~unati MFP. Kori{}en-jem ovog pristupa, Waldo i Glenn Š25¹ do{li su do proprocionalnog ostatka od0,029 u krava u laktaciji na osnovu podataka Conrada i sar Š4¹. Boekholt Š3¹ jetako|e kod krava u laktaciji do{ao do proprocionalnog ostatka od 0,033. Holter iReid Š11¹, hrane}i ovce i goveda kabastim obrocima do{li su do ostatka od 0,034.Drugi pristup za utvr|ivanje MFP jeste da se odredi koli~ina N fecesa, kada se ìv-otinje hrane obrocima sa niskim sadràjem CP, a zatim od azota fecesa oduzmeutvr|eni azot iz nesvarenih hraniva. Kori{}enjem ovog pristupa, Swanson Š23¹odredio je metaboli~ki azot fecesa goveda hranjenih sa 70 prirodnih i polusin-teti~kih niskoproteinskih obroka. Oduzimanjem 10 posto azota hraniva od azotafecesa, Swanson Š23¹ odredio je srednju vrednost metaboli~kog azota fecesa od4,7 g/kg DMI (29,4g CP/kg DMI). Na osnovu navedenih podataka Komitet jeodlu~io da se MFP obra~unava kao: MFP (g/dan) = 30 x DMI (kg).

Metaboli~ki protein fecesa sastoji se od bakterija i bakterijalnih osta-taka sintetisanih u cekumu i debelim crevima, keratinizovanih }elija i velikog brojadrugih materijala Š24¹. Koriste}i razli~ite rastvara~e i tehnike centrifugovanja, Ma-son Š14¹ je utvrdio da je oko 30 posto azota fecesa, koji ne poti~e iz hraniva, rast-vorljivo, a 70 posto je bilo bakterijskog porekla i od endogenih otpadaka. Podaci odoprinosu nesvarenih bakterijskih CP sintetisanih u buragu metaboli~kom azotufecesa su malobrojni. U seriji eksperimenata sa fistulisanim jagnjadima, Mason iWhite Š13¹ nisu u tankim crevima utvrdili razlaganje 2,6-diaminopimelinskekiseline (DAPA) koja ulazi u sastav bakterijskog }elijskog zida. Na osnovu razlika ukoli~inama DAPA koje prolaze kroz ileum i izlaze kroz rektum, autori su utvrdili da

106


Uzdr`ne potrebe u MP / MP requirements for maintenance

se gubitak (prividni) od 80 posto DAPA javlja kod jagnjadi hranjenih koncentra-tom, a 30 posto kod jagnjadi hranjenih kabastim hranivima. Pravi gubici DAPAkoja poti~e iz buraga bili bi ve}i nego oni koji su utvr|eni da je stepen sinteze bak-terijskog CP u zadnjem delu digestivnog trakta postojao, {to je uslovljeno prisust-vom energije Š15¹.

Neophodno je merenje koli~ine nesvarenog bakterijskog proteina kojise javlja u fecesu muznih krava hranjenih razli~itim obrocima. Iako se neodre|enakoli~ina nesvarenog bakterijskog CP pojavljuje u fecesu muznih krava, najnovijinormativi pretpostavljaju da se 50 posto utvr|enog, intestinalno nesvarljivog MCPjavlja u fecesu, dok se preostalih 50 posto vari u zadnjem delu digestivnog trakta.U skladu sa tim, jedna~ina za procenu potreba u metaboli~kom proteinu za MFP(g/dan) glasi:MP = ((DMI (kg) x 30) – 0,50 x (bakterijski MP/0,80) – bakterijski MP)).

U novom izdanju smatra se da endogeni sirovi protein sekrecije dopri-nosi obezbe|enju potreba u MP. S obzirom na nedostatak objavljenih podataka irezultata, smatra se da je efikasnost upotrebe resorbovanog MP za endogeni MP0,67. Prema tome, jedna~ina za izra~unavanje potreba u MP za endogeni MPglasi: endogeni MP/0,67.

Na kraju, jedna~ina za procenu uzdr`nih potreba u MP (g/dan) je:MP = 4,1 x BW0,50 (kg) + 0,3 x BW0,60 (kg) + Š(DMI (kg) x 30) – 0,50 x((bakterijski MP/0,80) – bakterijski MP)¹.

Zasu{ene krave imaju potrebe u hranljivim materijama za odrànje,porast ploda i eventualni porast odnosno popravku kondicije. Procenjivanjepotreba u hranljivim materijama za bremenitost putem faktorijalne metodezahteva poznavanje stepena deponovanja hranljivih materija u plod, placentu, fe-talne te~nosti, uterus i efikasnosti sa kojom se hranljive materije obroka isk-ori{}avaju za porast ploda.

Razlike u novom izdanju u odnosu na prethodno Š20¹ u procenipotreba u proteinima u gestaciji odnose se na poslednja dva meseca bremenito-sti. Vaè}e procene dali su Bell i sar Š2¹. Postoje i druge procene potreba, ali suone odre|ene na govedima tovnih rasa, nisu odre|ene za krave hol{tajn rase, ilipoti~u iz istraìvanja od pre 25 godina. Me|utim, procene Bella i sar Š2¹ ne varirajumnogo u odnosu na prethodno utvr|ene potrebe, {to ide u prilog potrebama ob-javljenim u izdanju NRC iz 1989. godine. Bell i sar Š2¹ merili su stepen porasta ihemijski sastav konceptusa (plod, placenta, fetalna te~nost i uterus) kod multi-parih krava hol{tajn rase koje su bile sukcesivno klane od 190. do 270. danabremenitosti. Deponovanje proteina u gravidni uterus najbolje opisuje kvadratnaregresiona jedna~ina.

107


Potrebe za reprodukciju / Reproduction requirements

Procena potreba je odre|ena na kravama sa srednjom telesnom ma-som od 714 kg koje su nosile jedan fetus. Procena potreba u proteinima u gravid-itetu je u funkciji od broja dana gestacije i telesne mase teleta. Potrebe u meta-boli~kom proteinu, koje podmiruju zahteve bremenitosti (MPPreg), dobijene su izjedna~ine Bella i sar Š2¹ koja uklju~uje masu konceptusa, masu teleta pri ro|enju ibroj dana gestacije. Smatra se da efikasnost sa kojom se MP iskori{}ava ubremenitosti (EffMPPreg) iznosi 0,33. Po{to su istra`ivanja koje je sproveo Belluklju~ivala samo krave koje su vi{e od 190 dana bremenitosti, a po{to su potrebepre ovog perioda manje, potrebe su odre|ene samo za krave koje su vi{e od 190dana bremenitosti. Ako je krava izme|u 190. i 279. dana bremenitosti, jedna~inaza izra~unavanje mase konceptusa je:CW = (18 + ((dana bremenitosti – 190) x 0,665)) x (CBW/45)),gde CWB predstavlja telesnu masu teleta pri ro|enju.

Prose~an dnevni prirast tokom bremenitosti (ADGPreg) iza~unava seputem jedna~ine:

ADGPreg = 665 x (CBW/45).Potrebe u MP za bremenitost se izra~unavaju kao ^

MPPreg = (((0,69 x Dana bremenitosti) – 69,2) x (CBW/45))/EffMPPreg.

Potrebe u proteinima tokom laktacije zavise od koli~ine proteinaizlu~enih mlekom (tabela 3).

Jedna~ina za utvr|ivanje koli~ine proteina izlu~enog mlekom (kg/dan)glasi: (YProt.) = koli~ina proizvedenog mleka (kg/dan) x (protein u mleku/100).Efikasnost iskori{}avanja metaboli~kog proteina u laktaciji iznosi 0,67. Upotrebaove vrednosti za efikasnost iskori{}avanja MP u ovom izdanju rezultirala je bilan-som MP koji se kre}e od 0 ili manje za 61 obrok od 206 prijavljenih u ve}em brojuispitivanja. U svim slu~ajevima krave su bile u ranoj do srednjoj fazi laktacije, iprose~no su proizvodile 30,9 kg/dan (u rasponu od 18,8 do 44,0) mleka. Siroviprotein, RDP i RUP u suvoj materiji (DM) obroka iznosili su prose~no 16,1% (u ra-sponu od 13,8 do 20,8), 10,9% (u rasponu od 7,8 do 14,7) i 5,2% (u rasponu od2,8 do 8,9). Jedna~ina za izra~unavanje poteba u MP laktacije (MPLact) glasi:

MPLact (g/dan) = (Yprotn/0,67) x 1000.

108


Potrebe za laktaciju / Lactation requirements

Tabela 3. Preporuke za krave u proteinima i prema normativima NRC Š21¹Table 3. Recommendations for cows in protein and according to normatives NRC

Parametar /Parameter

Proizvodnja mleka (kg/dan)Milk production (kg/day)

Zasu{enekrave /Dry cows10 20 30 40 50

Hranljive materije u obroku / Nutrients in the diet

NEL (Mcal/dan) / NEL (Mcal/day) 18,0 25,6 33,3 40,9 48,6 12,8

MP (g/dan) / MP (g/day) 1119 1754 2390 3026 3661 746

SM (kg/dan) / DM (kg/day) 15,6 19,2 22,9 26,6 30,2 12,8

Proteinske vrednosti / Protein values

RDP (g/dan) / RDP (g/day) 1479 1809 2132 2449 2771 1223

RUP (g/dan) / RUP (g/day) 356 1003 1654 2310 2960 30

MP-bakterija (g/dan) /MP-bacteria (g/day)

805 984 1160 1333 1508 665

MP-RUP (g/dan) / MP-RUP (g/day) 460 585 716 851 991 367

MP-endogeni (g/dan) /MP-endogenous (g/day)

74 91 108 125 143 60

UP-obrok (%SM) / UP-ration (%SM) 15,9 15,9 15,9 15,9 15,9 15,9

UP-RDP (%SM) / UP-RDP (%SM) 11,6 11,4 11,3 11,2 11,1 11,7

UP-RUP (%SM) / UP-RUP (%SM) 4,4 4,5 4,6 4,7 4,8 4,3

MP (g/kg obroka) / MP (g/kg ration) 72 91 104 114 121 58

Amino-kiseline (duodenum) / Amino acids (at duodenum)

Arginin (g/dan) / Arginine (g/day) 79 96 114 132 151 65

Histidin (g/dan) / Histidine (g/day) 36 44 53 61 69 30

Izoleucin (g/dan) / Isoleucine (g/day) 89 109 129 148 169 73

Leucin (g/dan) / Leucine (g/day) 151 186 221 257 293 125

Lizin (g/dan) / Lysine (g/day) 117 142 168 194 219 97

Metionin (g/dan) / Metihonine (g/day) 34 41 49 57 64 28

Fenilalanin (g/dan) /Pheniylalanine (g/day)

87 107 127 147 168 72

Treonin (g/dan) / Threonine (g/day) 91 111 131 152 172 75

Valin (g/dan) / Valine (g/day) 102 125 148 171 195 84

Potrebe u proteinima za junice date su u Nutrient Requirements ofBeef Cattle Š17¹. Neto potrebe u proteinima (NP, g/dan) za porast su obra~unatekori{}enjem zadr`ane energije (Retained energy), prose~nog dnevnog prirasta(WG) i ekvivalentne telesne mase (EQSBW). Koriste se slede}e jedna~ine: ako je

109


Potrebe za porast / Growth requirements

WG = 0 onda NPg = 0, u suprotnom NPg = WG x (268 – (29,4 x (RE/ADG))). Akoje EQSBW = 478 kg, onda je efikasnost iskori{}avanja MP za porast (EffMP_NPg)= (83,4 – (0,144 x EQSBW))/100, u suprotnom je EffMP_NPg = 0,28908. Meta-boli~ki protein za porast (g/dan) MPGrowth = NPg/EffMP_NPg.

1. Adamovi} M., Sretenovi} Ljljana, Milo{evi} M., Stoi}evi} Lj., Zeremski D.:Savremeni principi ishrane visokomle~nih krava. Veterinarski glasnik, 47, 4, Beograd,1993. - 2. Bell A. W., Sleptis R., Ehrhardt R. A.: Growth and accretion of energy and proteinin the gravid uterus during late pregnancy in Holstein cows. J. Dairy Sci. 78, 1954-1961,1995. - 3. Boekholt H. A.: Nitrogen metabolism of lactating cow and the role of gluconeo-genesis from amino acids. Meded. Landbouwhogesch. Wageningen 76, 10, 1976. - 4.Conrad H. R., Hibbs J. W., Pratt A. D.: Nitrogen metabolism in dairy cattle. 1. Efficiency of ni-trogen utilization by lactating cows fed various forages. Ohio Agric. Exp. Stn. Res. Bull. No.861. Wooster, Ohio State University, 1960. - 5. Grubi} G.: Uticaj razgradivosti proteinaobroka na proizvodne performanse i neke fiziolo{ke konstante u mladih goveda. Zbornikradova Poljoprivrednog fakulteta. 598, 9, Beograd, 1991. - 6. Grubi} G., Zeremski D.,Pavli~evi} A., Adamovi} M., Negovanovi} D.: Uticaj razgradivosti proteina hrane na efikas-nost kori{}enja uree u obrocima za pre`ivare. Zbornik radova V. simpozijuma: Tehnologijasto~ne hrane, 9, Div~ibare, 1992. - 7. Grubi} G., Adamovi} M., Ljiljana Sretenovi}, Stoi}evi}Lj., Jovanovi} R.: Savremeni aspekti normiranja proteina u ishrani visokomle~nih krava.Zbornik radova VIII. savetovanja agronoma i tehnologa. MP „INI Agroekonomik” dd. 66.Smederevo, 1994. - 8. Grubi} G., Adamovi} M., Sretenovi} Ljiljana, Stoi}evi} Lj., Jovanovi}R.: Obezbe|enje amino-kiselina u ishrani goveda. X. me|unarodno savetovanje agro-noma i tehnologa. Zbornik nau~nih radova 1996, 2, 1, 59. INI PKB Agroekonomik. Aran|e-lovac, 1996. - 9. Grubi} G., Koljaji} V., Pavli~evi} A., \or|evi} N.: Uticaj udela razgradivih inerazgradivih proteina u obrocima na proizvodne rezultate krava. Zbornik radova VI save-tovanja o primeni premiksa u sto~noj hrani, 27-29. 5. 1998, 23-30, Vrnja~ka Banja, 1998. -10. Grubi} G., Adamovi} M.: Ishrana visokoproizvodnih krava. Institut PKB Agroekonomik,Beograd, 2003. - 11. Holter J. A., Reid J. T.: Relationships between the concentrations ofcrude protein and apparently digestible protein in forages. J. Anim. Sci. 18, 1339-1349. -12. Jovanovi} R., Sretenovi} Ljiljana, Adamovi} M., Stoi}evi} Lj., Pavli~evi} A., Grubi} G.:Uticaj koli~ine nerazgradivog proteina u obroku na proizvodne i reproduktivne perfor-manse visoko-produktivnih krava. XI. savetovanje agronoma i tehnologa PKB INI Agroe-konomik. Zbornik nau~nih radova. 3, 1, 349, Aran|elovac, 1997. -13. Mason V. G., White F.:The digestion of bacterial mucopeptide constituents in sheep. 1. The metabolism of 2,6-diaminopimelic acid. J. Agri. Sci., Camb. 77, 91-98, 1971. - 14. Mason V. G.: The quantitiveimportance of bacterial residues in the non-dietary faecal nitrogen of sheep. 2. Estimates ofbacterial nitrogen in faecal material from 47 digestibility trials. Z. Tierphysiol., Tierernährg.U. Futtermittelkunde, 41, 131-139, 1979. - 15. Mason V. G., Kessank P., Onontwu J. C.,Narang M. P.: Z. Tierphysiol., Tierernährg. U. Futtermittelkunde, 45, 174-184, 1981. - 16.NRC: Ruminant Nitrogen Usage. Washington, DC: National Academy Press, 1985. - 17.NRC: Nutrient Requirements of Beef Cattle, 7th rev. ed. Washington, DC: National AcademyPress, 1986. - 18. NRC: Nutrient Requirements of Poultry, 9th rev.ed. Washington, DC: Na-tional Academy Press, 1994. - 19. NRC: Nutrient Requirements of Swine, 10th rev.ed. Wash-ington, DC: National Academy Press, 1998. - 20. NRC: Nutrient Requirements of Dairy Cat-tle, 6th rev. ed. Washington, DC: National Academy Press, 1989. - 21. NRC: Nutrient Re-quirements of Dairy Cattle, 7th rev. ed. Washington, DC: National Academy Press, 2001. -22. Sretenovi} Ljiljana, Adamovi} M., Jovanovi} R., Stoi}evi} Lj., Grubi} G., Svilar Nada:

110


Literatura / References

Razgradivost proteina kao parametar kvaliteta sto~nih hraniva. Savetovanje agronoma,veterinara i tehnologa Jugoslavije: Kvalitet sto~ne hrane u svetlu novih propisa. 7-9.12.1994. 74. Savezni zavod za standardizaciju. Beograd, 1994. - 23. Swanson E. W.: Fac-tors for computing requrements of protein for maintenanceof cattle. J. Dairy Sci. 60, 1583-1593, 1977. - 24. Swanson E. W.: Estimation of metabolic protein requirements to cover un-aviodable losses of endogenous nitrogen in maintenance of cattle. pp.183-197 in ProteinRequirement for Cattle: Symposium. F.N Owens, ed. MP-109, Oklahoma State University,Stillwater, 1982. - 25. Waldo D. R., Glenn B. P.: Comparison of new protein systems for lac-tating dairy cows. J. Dairy Sci. 67, 1115-1133, 1984.

CONTEMPORARY ASPECTS IN ASSESSMENT OF PROTEIN NEEDS IN DAIRY

COWS

G. Grubi}, O. Adamovi}, B. Stojanovi}, N. \or|evi}

The aim of meeting protein needs in dairy cows is to provide sufficient degrad-able proteins, which are optimally used in the rumen, to provide the required level of pro-ductivity with a minimal amount of crude protein in the diet. The new concept, shown in thispaper, which expresses protein value as metabolic, enables better protein balancing indairy cows than before. The nutritive value of metabolic protein in dairy cows depends onessential amino acid composition of protein and their contribution to total essential aminoacids. The improvement of protein utilization efficiency has practical implications. The rea-son for this is to decrease feeding costs per kilogram of milk or milk protein, the need formore efficient production, higher milk protein yield and to allow other nutrients in the diet toprove their influence on the increase of production.

Key words: cow, protein, metabolism

SOVREMENNÀE ASPEKTÀ V NORMIROVKE NU@D V PROTEINAH DLÂDOYNÀH KOROV

G. Grubi~, O. Adamovi~, B. Sto®novi~, N. Dòrdèvi~

CelÝ udovletvoreni® nu`d v proteinah u korov obespe~itÝ do-stato~nìe koli~estva razgoraìvannìh proteinov, kotorìe v rubce optimalÝnoispolÝzuÓts®, otnositelÝno obespe~itÝ èlannuÓ produktivnostÝ s mini-malÝnìm koli~estvom sìrogo proteina v payke. Novìy koncept, pokazan v Ìtoy ra-bote, vìraàÓÈiy protein v ka~estve metaboli~eskogo, sdelaet vozmo`nìm bo-lee horo{ee balansirovanie paykov dl® doynìh korov, ~em, ~to Ìto ranÝ{e bìlslu~ay. PitatlÝna® stoimostÝ metaboli~eskogo proteina u molo~nìh korov za-visit ot sostava ÌssencialÝnìh amino-kislot i ih vklada sovokupnìm Ìssenci-alÝnìm amino-kislotam. Prodviènie vperëd Ìffektivnosti ispolÝzovani® pro-teinov i azota, vmeste s stremleniem k optimalÝnoy produktivnosti, delo ot

111


ENGLISH

RUSSKIY

prakti~eskogo zna~eni®. Pri~ina dl® Ìtogo umenÝ{enie rashodov kormleni® pokilogramu moloka ili proizvedënnogo proteina moloka, nu`da dl® Ìffektivnogoproizvodstva i bolÝ{im vkladom proteinov moloka, slovno i sozdanie prostora vpayke ostalÝnìm pitatelÝnìm veÈestvam pro®vitÝ svoë vli®nie na uveli~enieproizvodstva.

KlÓ~evìe slova: korovì, protein, metabolizm

112


UDK 619:636.085.522.55:636.2.033

NOVIJA SAZNANJA O NUTRITIVNOJ VREDNOSTIKUKURUZNE SILA@E I NJEN ZNAÂJ U ISHRANI TOVNE

JUNADI*

RECENT INFORMATION ON NUTRITIVE VALUES OF MAIZE SILAGE

AND ITS IMPORTANCE IN BEEF CATTLE FEEDING

R. Jovanovi}, P. Jovin, Milica Radosavljevi}, Sneàna Jovanovi},Du{anka Terzi}**

U radu su prikazana najnovija nau~na dostignu}a u pogleduizbora hibrida za silaù sa posebnim osvrtom na kriterijum svarljivostikao parametar kvaliteta kukuruzne biljke. Najva`niji parametri kvalitetakoji su neophodni pri izboru hibrida kukuruza za silaù radi potpunijegdefinisanja njihove nutritivne vrednosti predstavljeni su na primerunajrasprostranjenijih hibrida Instituta za kukuruz „Zemun Polje” svihgrupa zrenja i u njih se ubrajaju: prinos suve materije cele biljke, udeoklipova u suvoj materiji prinosa, sadràj vlakna u kiselom i neutralnomdeterdèntu (NDF – neutralna deterdèntna vlakna, ADF – kisela de-terdèntna vlakna, ADL – kiseli deterdènt lignin), a kao posebnozna~ajnim smatra se in vitro svarljivost suve materije po metodi Tilleyja iTerryja. Kori{}enjem egzaktnih vrednosti za navedene parametre mo-gu}e je da se obavi me|usobno pore|enje hibrida i daju konkretnepreporuke za odre|enu proizvodnju. Zna~aj kori{}enja silaè biljke ku-kuruza posebno se ogleda u obrocima za tovnu junad, u kojima sekori{}enjem ovog hraniva u koli~ini od 3 do 12 kg/dan, uz odgovara-ju}e sme{e koncentrata zna~ajno doprinosi ekonomi~nosti proiz-vodnje june}eg mesa za koju u na{oj zemlji postoje realne pret-postavke.

Klju~ne re~i: hibridi kukuruza , silaà, svarljivost, tovna junad

113

* Rad primljen za {tampu 18. 7. 2003. godine** Mr Rade Jovanovi}, istraìva~ saradnik, dr Predrag Jovin, nau~ni saradnik, dr Milica Rado-

savljevi}, vi{i nau~ni saradnik., dipl. ing Sneàna Jovanovi}, istraìva~, dipl. ing Du{ankaTerzi}, istraìva~, Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Gajenje kukuruza sa posebnom namenom za spremanje silaè go-tovo u svim zemljama sa razvijenom sto~arskom proizvodnjom izuzetno je izraè-no. Sama ~injenica da se sa povr{ine od jednog hektara moè da dobije od 12 do25 tona ukupne suve materije, ovu biljku favorizuje kao jednu od najva`nijihkrmnih biljaka, posebno zbog toga {to ona konzervisana u obliku silaè predstav-lja izuzetno vredno hranivo u ishrani preìvara. Procena novostvorenih hibrida ku-kuruza u pogledu njihove upotrebne vrednosti do sada se uglavnom zasnivala naprinosu zrna, dok se nedovoljno pa`nje posve}ivalo njihovom vrednovanju kaokabastih hraniva odnosno kori{}enju celih biljaka kukuruza u ishrani doma}ih ìv-otinja. Ovakav pristup je ponajvi{e bio utemeljen na pretpostavci da su hibridi kojidaju najvi{e prinose zrna ujedno najpogodniji i kao sila`ne biljke po{to se pret-postavljalo da se od kukuruzne biljke zbog njenog specifi~nog hemijskog sas-tava, dobija kvalitetna silaà. Sa druge strane novija nau~na saznanja ukazuju dau obzir treba da se uzmu i drugi veoma zna~ajni parametri koji uti~u na efikasnostiskori{}avanja hibrida u formi kukuruzne silaè.

Novi visokoproizvodni genotipovi goveda zahtevaju i nove postupkeocenjivanja kvaliteta kabastih hraniva. Ovi postupci ocenjivanja kabastih hranivazasnivaju se na mogu}nosti konzumiranja i iskori{}avanja hrane odnosno hranlji-vih materija. To su ve} navedeni ADF i NDF i razgradivost utvr|ena „ in situ”' ili „invitro”.

Radi definisanja novih sistema ocenjivanja hranljivih vrednosti raz-vijeni su novi postupci za odre|ivanje frakcija sirovih vlakana putem takozvanedeterdènt-metode Š17¹ i proteina javila se potreba za preciznijim izraàvanjem iodvajanjem nekoliko frakcija zavisno od njihove sudbine u buragu ŠNRC, 1985¹.Kona~no, stvoreni su i novi sistemi izraàvanja hranljive vrednosti hraniva prekoneto energije.

Neutralna deterdènt-vlakna (NDF) predstavljaju kvantitativnu koli~inunerastvorljivih }elijskih zidova manje pektin i biogene silikate Š15; 1994¹. Frakcijekoje su rastvorljive u kiselom deterdèntu, uklu~uju}i i hemicelulozu i proteinskematerije koje su vezane za }elijski zid. Kisela deterdènt-vlakna (ADF) uklju~ujucelulozu, lignin i druge nesvarljive frakcije ŠVan Soest, 1994¹. Vreme potrebno zapreìvanje hrane zavisi direktno od udela NDF u obroku ŠVan Soeset, i sar. 1991¹.Uzimaju}i u obzir ove frakcije napravljeni su najnoviji normativi koji podrazume-vaju sastavljanje obroka koji obezbe|uju optimalne uslove u buragu radi naj-ve}eg mogu}eg iskori{}avanja hranljivih materija.

114

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 113 - 123 (2003) R. Jovanovi} i sar.: Novija saznanja o nutritivnojvrednosti kukuruzne silaè i njen zna~aj u ishrani tovne junadi

Uvod / Introduction

Novi sistemi ocene kabastih hraniva /

New systems of evaluating bulk fodder

Poznato je da ukupne potencijalne vrednosti jednog hraniva hranljivuvrednost poseduje samo jedan njihov deo, odnosno deo koji se resorbuje u di-gestivnom traktu i iskoristi u organizmu ìvotinje. Po{to je kod kabastih hranivasvarljivost usko povezana i sa morfolo{kom strukturom samih biljaka to su i rezul-tati svarljivosti kukuruzne biljke i njenih delova uslovljeni sadràjem frakcija sirovihvlakana ADF, NDF i ADL. Standardni (Wende) postupak hemijske analize vlakana,poznatih pod nazivom sirova celuloza, koje su razvili Henneberg i Stohmann Š8¹nedovoljno precizno izraàva udeo vlakana u hranivima zato {to se jedan deohemiceluloze i lignina gubi prilikom analize. Zbog toga je razvijen savremeniji pos-tupak za odre|ivanje komponenata sirovih vlakana celuloze putem takozvanihdeterdènt-metoda Š16, 17¹. Vrednosti za ove frakcije kod ispitivanih hibrida pred-stavljeni su u tabeli 1. u kojoj NDF – neutralna deterdèntska vlakna (Neutral De-tergent Fibers), ADF – kisela deterdèntska vlakna (Acid Detergent Fibers) i ADL ––kiseli deterdènt lignin (Acid Detergent Lignin), kao i in vitro svarljivost suve ma-terije metodom Tilleyja i Terryja Š14¹.

Tabela 1. Sadràj celuloze, ADF, ADL, NDF i svarljivost cele biljke kukuruza ispitivanihZP hibrida /

Table 1. Contents of cellulose, ADF, ADL, NDF, and digestibibility of whole corn plant ofexamined ZP hybrids

Hibrid /Hybrid

Celuloza, %u SM/

Cellulose, % DM

ADF, % u SM /ADF, % DM

ADL, % u SM /ADL, % DM

NDF, % u SM /NDF, % DM

Svarljivost, % SM/Digestibility, % DM

ZP360 23,78 27,48 3,55 53,68 59,76

ZP392 21,68 24,74 3,40 52,03 57,66

ZP418 22,60 26,48 4,22 52,50 55,39

ZP 434 22,04 25,76 3,66 49,87 60,41

ZP 480 20,06 23,31 3,25 48,52 63,72

ZP 488 21,33 25,06 3,73 49,17 61,70

ZB 524 22,29 24,01 2,93 48,62 60,81

ZP 539 20,90 24,07 3,00 49,03 60,01

ZP 570 25,98 29,69 4,79 56,77 58,46

ZP 633 24,90 29,10 4,76 54,88 59,11

ZP 677 21,72 23,79 3,01 48,66 58,41

ZP 732 21,51 26,06 3,43 49,53 61,05

ZP 753 21,89 24,60 3,31 50,43 60,19

115


Novija saznanja o nutritivnoj vrednosti hibrida za silaù /

Latest knowledge on nutritive value of hybrids for silage

Ukupno apsorbovane hranljive materije izraàvaju se u procentima iozna~ava se kao koeficijent svarljivosti. Ispitivanje svarljivosti kao kriterijuma nutri-tivne vrednosti u ocenjivanju hibrida kukuruza kao sila`nih biljaka predstavlja izu-zetno vaàn pokazatelj u ocenjivanju, odnosno izboru hibrida. Dosada{nja ispiti-vanja ukazuju da u najoptimalnijoj fazi za ubiranje kukuruzne biljke za spremanjesilaè postoje bitnije razlike u pogledu svarljivosti celih biljaka. Iz prikazanih rezul-tata moè da se zaklju~i da geneti~ka osnova usled razlika u sastavu frakcija siro-vih vlakana uslovljava razliku u svarljivosti, a time u velikoj meri hranljivoj vrednostisilaè. Variranje svarljivosti suve materije ispitivanih hibrida od 55,39 do 63,72posto za celu biljku za hibride ZP 418 i ZP480 ukazuje da se ove vrednosti izme|uispitivanih hibrida znatno razlikuju.

Laboratorijska metoda Tilleyja i Terryja in vitro svarljivosti i pored zado-voljavaju}e preciznosti iziskuje dosta vremena, pa je neprakti~na za program se-lekcije namenskih hibrida za silaù. Zbog toga se u novije vreme u mnogim is-traìva~kim centrima kombinuju ove metode sa metodom Near infra red reflektion(NIRS), ~ime se znatno pove}ava efikasnost ispitivanih uzoraka na svarljivost.

[to se ti~e uticaja sadràja lignina na svarljivost }elijskih zidova po-znato je da ova supstancija nije svarljiva u organizmu preìvara i povezana je samnogim zna~ajnim ~iniocima koji preìvarima ograni~avaju varenje hrane }elij-skih zidova. Negativan uticaj lignina obja{njava se time {to on, ustvari, stvarabarijeru polisaharidima u }elijskom zidu od strane hidroliti~kih enzima Š9¹. Zato sei smatra da je sniàvanje koncentracije lignina u biljkama najefikasniji na~in podi-zanja svarljivosti kabastih hraniva. Uzimaju}i u obzir tu ~injenicu istraìva~i supoku{ali da nekoliko nisko ligninskih mutanata kukuruza iskoriste kao potencijalza modifikaciju sastava celuloznog kompleksa biljke kukuruza radi pobolj{anjanutritivne vrednosti silaè. Coors i sar Š6¹ kao primer navode BM-3 mutant koji suprou~avali jo{ od 1928. godine i bio je vrlo atraktivan jer ga je odlikovao smanjeniudeo lignina, a time i pove}ana svarljivost.

Koncentracija lignina kod BM-3 genotipova je redukovana {to jeglavni razlog ve}e in vitro svarljivosti BM-3 genotipova u odnosu na druge hibridesli~ne grupe zrenja. U ishranbenim ogledima BM-3 genotipovi pokazali su po-zitivne efekte kroz pove}anu proizvodnju mleka odnosno ve}i prirast junadi utovu. Me|utim, i pored superiornosti ovih hibrida u odnosu na standardne, agro-nomske osobine BM-3 genotipova nisu bile zadovoljavaju}e, pre svega, zbogsporog razvoja, pove}anog poleganja, kao i znatno nièg prinosa zrna (oko 23%)i ukupne biomase (oko 16%) u odnosu na normalne hibride kukuruza ŠBekri},1997¹.

Zrno kukuruza sadrì veliku koli~inu skroba koji je visoko svarljiv. Kon-centracija nestrukturnih ugljenih hidrata u kukuruznoj biljci u negativnoj je korela-ciji sa sadràjem zrna, jer se nestrukturni ugljeni hidrati preme{taju iz stabla kuku-ruzne biljke u zrno. Ukoliko je vi{e nestrukturnih ugljenih hidrata u stablu, ve}a je injegova svarljivost, {to ukazuje na ~injenicu da na svarljivost cele biljke kukuruzanajmanje moè da uti~e odnos zrna prema kukuruzovini ŠRussell i sar, 1992¹.

116


Ispitivanja uticaja pojedinih hemijskih sastojaka na hranljivu vrednost,ukazala su da strukturni ugljeni hidrati ili sadràj }elijskih zidova negativno uti~una stepen usvojivosti ovog hraniva. Iako su dva osnovna strukturna ugljena hi-drata }elijskih zidova, celuloza i hemiceluloza teoretski potpuno svarljivi, svarlji-vost kukuruzne biljke, odnosno silaè prakti~no smanjuje prisustvo lignina za kojise smatra da kao fizi~ka barijera ometa mikrobijalnu degradaciju vlakana upredèlucima. Naime, }elijski zidovi biljaka obezbe|uju strukturu, ~vrstinu kao iza{titu biljke od stresova iz spolja{nje sredine. Zato se kao prakti~no name}e pi-tanje koliko se to selekcijom moè da smanji sadràj lignina a da se to ne odrazina rast i otpornost biljaka na nepoèljna dejstva spolja{nje sredine. Savremenaselekcija hibrida kukuruza podrazumeva stvaranje hibrida pove}ane otpornostina poleganje, dok se svarljivosti ne pridaje poseban zna~aj. Jung i Alen Š10¹, Buh-ton i sar, Š1996¹ isti~u da kvalitet i svarljivost kukuruzne silaè mogu da budupove}ani selekcijom kroz sniàvanje koncentracije vlakana ili pove}anjem obimasvarljivosti vlakana. Ovi autori isti~u da se na taj na~in mogu da pove}aju konzu-miranje suve materije i proizvodne perfomanse ìvotinja.

Koliko su ova istraìvanja zna~ajna sa stanovi{ta ishrane doma}ih ìv-otinja na pravi na~in moè da ilustruje istraìvanje koje navodi Coors Š6¹. U ogledukod junica upore|ivani su hranidbeni efekti silaà od dva „pioneerova” hibrida kojisu imali sli~an prinos suve materije i udeo zrna u biljnoj masi, ali razli~itu svarl-jivost. Junice koje su jele silaù ve}e svarljivosti ostvarile su za 8 posto ve}i pri-rast, uz 10 posto manji utro{ak hrane po jedinici prirasta od junica koje su jelesilaù niè svarljivosti, {to je u ekonomskom pogledu iznosilo dobit od 193 $ pohektaru za silaù ve}e svarljivosti. Do sli~nih rezultata do{lo se u istraìvanjimakoje je sproveo Institut za kukuruz Zemun Polje gde je pove}ana svarljivost od 9,2posto uslovila ve}i dnevni prirast junadi za 6,3 posto. Ovi rezultati na najbolji na~inpokazuju opravdanost stvaranja namenskih hibrida za silaù.

Istraìvanja Bratzlera i sar. Š5¹, Andrieua i Demarqilli Š2¹, Deinuma i Dir-vena Š7¹, Deinuma Š1986¹, Peji}a Š1984¹, Peji}a i sar Š1988¹, Bekri}a i sar Š2000¹ukazuju na poseban zna~aj uticaja geneti~ke osnove hibrida kukuruza na svarlji-vost, pa ovaj parametar svakako treba da se uzme pri vrednovanju hibrida kodizbora za silaù. Naravno da pri tome treba pravilno da se vrednuju i ostali bilo{ki~inioci poput otpornosti na poleganje, otpornost na su{u i tako dalje.

Pored svega navedenog moè da se zaklju~i da pri izboru hibrida zasilaù svakako je neophodno da se porede i pokazatelji kao {to su:

• prinos suve materije cele biljke u t/ha,• udeo klipova u suvoj materiji prinosa,• sadràj vlakna u kiselom deterdèntu,• in vitro svarljivost u bura`nom sadràju.

U tabeli 2. na primeru 13 elitnih ZP hibrida kukuruza u fiziolo{koj fazipodesnoj za siliranje predstavljeni su najva`niji parametri kvaliteta relevantnih zakvalitet silaè.

117


Tabela 2. Prinos i in vitro svarljivost suve materije nekih ZP hibrida u ogledu 1998 .g.Table 2. Yield and in vitro digestibility of dry matter of some ZP hybrids in 1998 experiment

Hibrid / HybridPrinos SM, t/ha /Yield dry matter t/ha

Procentat SMcelih biljka /

Percent dry matterof whole plants

SvarljivostSMcele biljke % /

Digestibility drymatter of whole

plants %

Prinos t / hasvarljive SM /

Yiled t/ha digestibledry matter

ZP 360 17,1 31,93 59,76 10,2

ZP 392 15,8 40,27 57,66 9,1

ZP 418 19,6 33,43 55,39 10,8

ZP 434 18,6 32,34 60,41 11,2

ZP 480 18,6 37,31 63,72 11,8

ZP 488 18,2 36,90 61,70 11,2

ZP 524 25,4 33,45 60,81 15,4

ZP 539 21,4 37,91 60,01 12,8

ZP 570 19,2 32,48 58,46 11,2

ZP 633 21,5 33,60 59,11 12,7

ZP 677 26,2 35,20 58,41 15,3

ZP 732 26,6 34,51 61,05 16,2

ZP 753 25,7 35,87 60,19 15,5

Prosek / Average 21,06 34,99 59,74 12,6

Minimum / Minimum 15,8 31,93 55,39 9,1

Maksimum / Maksimum 26,6 40,27 63,72 16,2

Izvor: Mr Rade Jovanovic: „Studija o in vitro svarljivosti suve i organske materije elitnih ZP linija ihibrida kukuruza”

Kukuruzna silaà predstavlja izuzetno kvalitetno energetsko hranivokoje u intenzivnoj sto~arskoj proizvodnji ima mnogobrojne prednosti u odnosuna druga kabasta hraniva, uzimaju}i u obzir ~injenicu da se vrlo dobro nadopun-juje sa drugim hranivima. Primenom odgovaraju}ih tehnolo{kih re{enja gajenjamogu}e je da se postignu izuzetno visoki prinosi kukuruza, a njegovim siliranjemnajbolja perspektiva kori{}enja kao sto~ne hrane, s obzirom da je siliranje najrent-abilniji postupak ~uvanja hranljivih materija. U podru~ijima, u kojima se kukuruzgaji u uslovima intenzivne ratarske proizvodnje kukuruzna biljka je svakako najin-teresantnije kabasto hranivo za ishranu preìvara, naro~ito visoko-mle~nih krava itovne junadi. Naàlost, pored svojevremene ekspanzije danas tov junadi u na{oj

118


Tov junadi kukuruznom silaòm /

Fattening of heifers using corn silage

zemlji nije ni izbliza na nivou za koji realno postoje mogu}nosti. O uticaju obrokasa ve}om koli~inom kukuruzne silaè na rezultate tova junadi postoje razli~itami{ljenja, koja se kre}u od onih koja ukazuju da se pove}anjem u~e{}a kuku-ruzne silaè u obrocima smanjuju dnevni prirasti i samim tim da je njena upotrebau intenzivnom tovu neekonomi~na, pa do onih po kojima, tovna junad koriste vrlodobro dostupnu energiju iz obroka sa ve}om koli~inom kukuruzne silaè na istina~in kao i obroka sa ve}om koli~inom koncentrata Š11¹. Zbog toga se obroci kojise zasnivaju na silaì moraju da kombinuju tako da se obezbede potrebna konce-ntracija energije i odgovaraju}a koli~ina proteina, minerala i vitamina. Osnovni ciljpri tovu junadi silaòm je da se obavi najve}a mogu}a zamena kukuruza u zrnu, ada se pri tome postignu prirast koji }e da obezbedi rentabilitet proizvodnje. Pro-se~an hemijski sastav i hranljiva vrednost silaà od kukuruza predstavljeni su u ta-beli 3.

Tabela 3. Prose~an hemijski sastav i hranljiva vrednost kukuruznih silaàTable 3. Average chemical composition and nutritive value of corn silage

Vrsta silaè /Type of silage

Suvamaterija /Dry matter

%

Sirovavlakna /Raw fiber

%

Siroviprotein /

Crudeproteins

%

NEL, MJ NEM, MJ OHJ

Silaà biljke kukuruza /Maize plant silage

33,10 6,74 2,70 2,62 2,52 0,32

Silaà zrna kukuruza /Maize grain silage

65,55 2,78 5,89 5,33 5,14 0,95

Silaà klipa kukuruza /Maize cob silage

62,73 4,90 5,25 4,89 4,72 0,69

*NEL - neto energija laktacije / engleski, NEM - neto energija mesa / engleski;OHJ - ovsene hranljive jedinice / Oat nutritive units

Kori{}enje silaè u tovu junadi u vidu cele biljke kukuruza (3-12kg/dan) i vla`nog zrna ili klipa kukuruza (3-7 kg/dan) i odgovaraju}ih dopunskihproteinskih sme{a (1-1,8 kg), zavisno od uzrasta junadi, znatno doprinosi eko-nomi~nosti proizvodnje june}eg mesa. Treba da se naglasi da pove}anje udelasuve materije iz silaè biljke kukuruza (vi{e od 30 %) u ukupnoj SM obroka,prouzrokuje sniàvanje koncentracije energije u takvim obrocima, {to ima kaoposledicu i srazmeran nepovoljan uticaj na intenzitet prirasta. Rentabilnost ovak-vog na~ina tova svakako treba da se traì u relativno jeftinoj silaì u odnosu nadruga kabasta hraniva. Pove}anje kukuruzne silaè u obroku pove}ava utro{akhrane u tovu, ali sa pogleda energetskog iskori{}avanja obroka za ostvarenje pri-rasta nije bilo zna~ajnijih razlika. Tako|e, pove}anje u~e{}a silaè od 40 na 60posto od SM obroka uslovljava pove}anje teìne predèludaca, kao i u~e{}esir}etne kiseline u te~nom sadràju buraga uz tendenciju smanjenja prose~nih

119


dnevnih prirasta i radmana klanja kao koli~ine bubre`nog i karli~nog loja. Š11¹. Utovu junadi uspe{no moè da se koristi i silirano zrno ili klip kukuruza. Zavisno odintenziteta tova , koli~ina siliranog zrna bi trebalo da bude od 0,8 do 1,5 kg na 100kg telesne mase, a kod siliranog klipa ova koli~ina se pove}ava za oko 20 posto itrebalo bi da se kre}e od 1 do 1,8 kg na 100 kg telesne mase Š1¹. Primeri obrokaza tov junadi sa silaòm kukuruza prikazani su u tabelama 4, 5 i 6.

Tabela 4. Primeri obroka za tovnu junad sa silaòm cele biljke prema teìnskimkategorijama

Table 4. Examples of rations with whole plant silage for beef heifers according to weight categories

Hranivo, kg /Fooder, kg

Telesna masa junadi, kg / Body mass of heifers, kg

150-200 200-250 250-300 300-350 350-400 400-450 450-500

Seno lucerke /Lucerne hay

1 1 - - - - -


3,5 4 6,5 7,5 10,0 11,5 13

Sme{a koncen. 15% UP /Cornpound mix 15% UP

3,5 4,5 5 5,5 5,7 6 6,3

Tabela 5. Primeri obroka sa silaòm cele biljke i siliranim klipom za ishranu junadi u tovuprema teìnskim kategorijama /

Table 5. Examples of rations with whole plant silage and cob silage for beef heifers according to weightcategories


Telesna masa junadi , kg / Body mass of haifers, kg

120-150 150-200 200-250 250-300 300-350 350-400 400-450


2,7 3,4 4,1 7,0 7,8 11,5 12,5

Silirani klip kukuruza /Maize cob silage

3,3 4,2 5,0 5,2 5,8 5,8 6,2

Sme{a konc. 28%UP /Compound mix 28% UP

1,1 1,4 1,7 1,6 1,7 1,5 1,6

Tabela 6. Primeri obroka sa silaòm kukuruza siliranim rezancom {e}erne repe za tovnujunad prema teìnskim kategorijama

Table 6. Example of rations with corn silage and shredded sugar beet silage for beef haifers according to

weight categories


Telesna masa junadi, kg / Body mass of heifers, kg

120-150 150-200 200-250 250-300 300-350 350-400 400-450


2,7 3,4 4,1 7,0 7,8 11,5 12,5

Silirani rezanac {e}.repe /Shredded sugar teet silage

2,15 2,75 3,25 3,75 4,15 4,6 5

Sme{a koncentrata 14% UP /Compound mix 14% UP

2,6 3,4 4,0 4,0 4,3 4,0 4,4

120


Rezultati novijiih istraìvanja ukazuju na izuzetno veliki zna~aj ispiti-vanja hibrida kukuruza na svarljivost, kao i frakcije ADF, NDF i ADL kako bi se {topribli`nije definisala njihova nutritivna vrednost. Svakako da posebnu pa`nju za-sluùje ispitivanje svarljivosti hibrida i ovaj parametar svakako treba da se uzme uobzir prilikom izbora hibrida za silaù, za odre|eni region. Pored podataka zasvarljivosti i strukturu }elijskih zidova u obzir treba uzeti i prinos suve materije umomentu optimalne faze za siliranje (30-35% SM) sa kojom se i postiù najboljirezultati u siliranju.

Tehnologija siliranja kukuruzne biljke je svakako najbolji vid konzervi-sanja sto~ne hrane, omogu}uje najracionalnije kori{}enje ove kod nas najva`nijekrmne kulture. Perspektiva proizvodnje kukuruza za njegovo namensko kori{}e-nje postupkom siliranja svakako je velika i u na{oj zemlji, naàlost, nedovoljno isk-ori{}ena. Sa nutritivnog i ekonomskog aspekta kori{}enje silaè kukuruza uishrani junadi u tovu nema alternativu, pa u ovom domenu treba da se primenenajnovija nau~na saznanja koja }e da imaju prakti~ne efekte.

1. Adamovi} M., Stoi}evi} Lj., Jovanovi} R.: Doprinos siliranja kori{}enju or-ganske materije I za{titi okoline. Savetovanje ekotehnologija u prehrambenoj industriji Ibiotehnologiji. Zbornik radova, 233-242, Vrnja~ka Banja, 1997. - 2. Aqndrieu i Demarqili:Valuer alimantaire du mais fourrage, Anle de Zootechnique, 23,1-25, 1974. - 3. Bekri}V.:Upotreba kukuruza - monografija, Publikacija, Institut za kukuruz „Zemun Polje” Zemun-Beograd, 1997. - 4. Bekri} V., Jovanovi} R., Radosavljevi} Milica, Boòvi} Irina: Tehnolo{ki iekonomski izazov upotrebe ZP hibrida kukuruza i soje. Nauka, praksa i promet u agraru,Vrnja~ka banja, Zbornik radova, 116-125, 2000. - 5. Bratzler J. W., King T. W., Thomas W. J.:Nutritive value of high-sugar corn silage. Journal Animal Sci., 24, 12-18, 1965. - 6. Coors J.,Russel C. Hunter A.: Silage Corn.-Speciality Corns- Chapter 11. Ames. Iowa, 1994. - 7.Deinum B, Dirven: Climate, nitrogen and grass.4.The influence of age on chemical compo-sition and in vitr digestibility of maize (Zea mays) and tali fescue (Festuca arundinaceaScherb.) Netherland Journal of agricul tural science, 19, 264-272, 1971. - 8. Henneberg W.,Stohmann F.: Beitrage fur Begrundung einer nationellen Futterung der Vol.1.F.U.Schmet-shtke I m.Brruhn, Braunschweig, 1860. - 9. Jung H., Deetz: Cell wall lignification and de-gradability. InH.G.Jung, D. R.Buxton, R.D.Hatfield,and Ralph, eds.Forage Cell Wal struk-ture and Degastibility, 315-346, ASA, CSSA, and SSSA, Madison, WI, 1993. - 10. Jung H.G., Allen M. S.: Characteristics of plant cell walls affecting intake and digestibility of foragesby ruminants. J. Anim. Sci. 73, 2774-2790, 1995. - 11. Obra~evi} ^., Milo{evi} M., Kosti} J.,Ba~vanski S: Uticaj razli~itog odnosa kukuruzne silaè I koncentrata u tovu junadi polukon-centrovanim obrocima. Arhiv za poljoprivredne nauke S. V. 112, 65-75, Beograd, 1977. -12. Peji} \.: Kriterijumi za izbor hibrida kukuruza za proizvodnju i spremanje silaè, Kuku-ruz 88, Beograd, 113-150, 1988. - 13. Peji} \.: Sila`ni kukuruz - Tehnologija proizvodnje isiliranje. Institut za kukuruz – Zemun Polje. Nau~ni bilten 3, 1994. - 14. Tilley J. M. A., TerryR. A.: A two-stage technique for the in vitro digestion of forage crops. J. Brit. GrasslandSci.18, 104-111, 1963. - 15. Van Soest P. J., Robinson J. B., Evaans B. A.: Methods for die-try fiber, neutral fiber, and nonstarch polysaccharides in relation to animal nutriton.J. DairySci. 74. 3583-3597, 1991. - 16. Van Soest P. J.: Use of detergens in the analysis of fibrous

121


Zaklju~ak / Conclusion


feeds.II. A rapid method for determination of fiber and lignin. J. Assoc. Offic. Anal. Chem,46, 829, 1963. - 17. Van Soest P. J., Wine R. H.:Use of detergents in the analysis of fibrousfeeds. IV. Determination of plant cell wall constituents. J. Assoc. Offic. Anal. Chem, 50, 50,1967. - 18. Van Soest P. J.: Nutritional ecology of the ruminant. Cornell University Press, Ith-aca. NY.Varieties.Yea, N. 3, FAO Escorena. Rome, 1994.

RECENT INFORMATION ON NUTRITIVE VALUES OF MAIZE SILAGE AND ITS

IMPORTANCE IN BEEF CATTLE FEEDING

R. Jovanovi}, P. Jovin, Milica Radosavljevi}, Sneàna Jovanovi}, Du{anka Terzi}

The study presents the latest scientific accomplishments in selection of silagehybrids with a special regard to digestibility as a quality parameter of the maize plant. Themost important quality parameters, necessary in silage maize hybrid selection with the aimof completely defining their nutritive values, are presented in the case of the most de-manded MRI hybrids of all maturity groups and encompass the following: the whole plantDM yield, the share of ears in DM yield, NDF, ADF and ADL content, and especially in vitroDM digestibility according to the Tilley and Terry method. Hybrids can be compared by theuse of the exact values for the stated criteria and at the same time it is possible to make ac-tual recommendations for certain production. The importance of the whole maize plant si-lage is manifested in beef cattle feeding, as the use of 3-12 kg silage day-1 with the appro-priate feed concentrate significantly contributes to the more economic production of beeffor which the demand in our country is realistic.

Key words: maize hybrids, silage, digestibility, beef cattle

NOVEY[IE SVEDENIÂ O KORMOVOY CENNOSTI KUKURUZNOGO SILOSA IEGO ZNAÊNIE DLÂ RACIONA MOLODNÂKA KRS NA OTKORME

R. Jovanovi~, P. Jovin, Milica Radosavljevi~, Sneàna Jovanovi~,Du{anka Terzi~

V trude privedenì novey{ie nau~nìe dostièni® v sfere vìbora gi-brida na silos s osobìm rassmotreniem kriteri® perevarimosti kak parametraka~estva kukuruznogo rasteni®. Va`ney{ie parametrì ka~estva, neobhodimìe privìbore gibrida kukuruzì na silos, dl® bolee polnogo opredeleni® ih kormovoycennosti, predstavlenì na primere naibolee rasprostranennìh gibridov Insti-tuta kukuruzì "Zemun-Pole", prinadleàÈih vsem gruppam sozrevani®. Takie pa-rametrì: vìhod suhogo veÈestva rasteni®, dol® po~atka v suhom veÈestve uroà®,

soderànie volokon v kislotnom i neytralÝnom detergente (NDF - neytralÝnìe

detergentnìe volokna, ADF - kislotnìe detergentnìe volokna, ADL - kislotnìydetergent lignin), pri~em osobo va`nìm parametrom ®vl®ets® in vitro perevari-

mostÝ suhogo veÈestva po metodu Tilley i Terry. IspolÝzu® to~nìe zna~eni® uka-

122


ENGLISH

RUSSKIY

zannìh parametrov, mo`no sravnitÝ gibridì drug s drugom i datÝ konkretnìe re-komendacii po opredelennomu vidu proizvodstva. Va`nostÝ ispolÝzovani® si-losa iz rasteni® kukuruzì osobenno otra`aets® v racionah molodn®ka krupnogorogatogo skota na otkorme, vedÝ - pri skarmlivanii ukazannogo silosa v obÍeme ot3 do 12 kg v sutki, pri sootvetstvuÓÈey smesi koncentrirovannogo korma, zna~i-telÝno povì{aets® pribìlÝnostÝ proizvodstva gov®`Ýego m®sa, dl® razviti® ko-torogo v na{ey strane imeÓts® realÝnìe predposìlki.

KlÓ~evìe slova: gibridì kukuruzì, silos, perevarimostÝ, molodn®k KRS naotkorme.

123


UDK 636.08.003:.2.034

OPTIMALIZACIJA USLOVA ISHRANE I TEHNOLOGIJEDR@ANJA KRAVA ZA INTEZIVNU PROIZVODNJU MLEKA*

OPTIMAL FEEDING AND MAINTENANCE TECHNOLOGY FOR DAIRY

COWS IN INTENSIVE PRODUCTION CONDITIONS

D. Medi}, S. Veselinovi}, Sneàna Veselinovi}, @. ]upi}, N. Ivan~ev,Anica Ivan~ev, Sneàna Tati}**

Proizvodnja mleka u proteklih pedeset godina kod nas prakti~nose samo delimi~no zasnivala na ekonomskim principima, ve}inom jedominirao „socijalni karakter”, kao i kod ve}ine strate{kih poljoprivred-nih proizvodnji. Tek od kraja 2000. godine, kada su donekle ispravljeniklju~ni dispariteti cena, ona dobija sve vi{e odlike ekonomski organi-zovane proizvodnje, iako su ostale premise starog, a to je postojanjepremija za mleko koje daje dràva, koja time donekle premo{}avarazlike, s jedne strane, realnih tro{kova proizvodnje i sa druge, veomaniske kupovne mo}i {irih slojeva gra|anstva.

Cilj ovoga rada je da se na nekoliko modela farmi, koji su na{arealnost, ukaè na najoptimalnije re{enje u razvoju industrijskog mle-karstva u na{im, veoma dobrim, geografskim i drugim prirodnim resur-sima, a sve radi uvo|enja optimalnih uslova ishrane i tehnologije, uzekonomski opravdanu proizvodnju.

Klju~ne re~i: govedarstvo, farma, krava, ishrana, sme{taj

U proteklih pedeset godina proizvodnja mleka kod nas prakti~no sesamo delimi~no zasnivala na ekonomskim principima, ve}inom je dominirao „so-cijalni karakter”, kao i kod ve}ine strate{kih poljoprivrednih proizvodnji. Tek od

125

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 28. 7. 2003. godine** Dr Dragoljub Medi}, docent, dr Spasoje Veselinovi}, redovni profesor, dr Sneàna Veseli-

novi}, vi{i nau~ni savetnik, dr @eljko ]upi}, dr Nenad Ivan~ev, nau~ni saradnici, AnicaIvan~ev dipl. vet, Sneàna Tati}, dipl. ing, asistenti, Nau~ni institut za reprodukciju i ve{ta~koosemenjavanje doma}ih ìvotinja, Temerin

kraja 2000. godine, kada su donekle ispravljeni klju~ni dispariteti cena, ona dobijasve vi{e odlike ekonomski organizovane proizvodnje, iako su ostale premise sta-rog, a to je postojanje premija za mleko koje daje dràva, koja time doneklepremo{}ava razlike, s jedne strane, realnih tro{kova proizvodnje i sa druge,veoma niske kupovne mo}i {irih slojeva gra|anstva.

Sam ovakav karakter proizvodnje i sistemska gre{ka – „anatema” indi-vidualnog sektora u proteklo vreme u smislu investicija uslovio je da je ova proiz-vodnja ostala „radno” umesto „kapital” - intezivna. Osnovna njena obele`ja su:usitnjenost, sva{tarstvo, nizak stepen ulaganja, pre svega, u znanje farmera, me-hanizaciju, opremu za ishranu i organizovanost od farmera do potro{a~a.

Ne{to bolja situacija bila je na velikim farmama (dru{tveni sektor) koje~ine u Vojvodini jedva 20 posto a u Srbiji 5 posto ukupne populacije, a u kome jebio skoncentrisan sav nau~ni i stru~ni rad i nije bilo ograni~enja u veli~ini poseda inivoa investicija sve do 1989. godine. Tu su postignuti daleko bolji proizvodni re-zultati i sli~ni razvijenim zemljama Evrope. Sistemskim gre{kama u ne postojanjuuslova za optimalni menad`ment i prisilno zapo{ljavanje i ova proizvodnja i poredovakvih rezultata, bila je ekonomski neisplativa, jer je nju pratila nerealno visokacena ko{tanja gotovog proizvoda – mleka.

Cilj ovoga rada je da se na nekoliko modela farmi, koji su na{a real-nost, ukaè na najoptimalnije re{enje u razvoju industrijskog mlekarstva u na{imveoma dobrim geografskim i drugim prirodnim resursima, a sve radi uvo|enja op-timalnih uslova ishrane i tehnologije uz ekonomski opravdanu proizvodnju.

U cilju postavljenih istraìvanja obuhva}eno je nekoliko modela orga-nizovanosti proizvodnje mleka na osnovu prvih iskustava rada (unazad dve go-dine) porodi~nih farmi u okviru Asocijacije privatnih farmera Vojvodine (APFV).Genetski potencijali krava koje se drè kod nas na ovim farmama, nastali su zah-valjuju}i, pre svega, rezultatima testiranja bikova na{ih centara za ve{ta~ko ose-menjavanje na aktivnom delu populacije (dru{tveni sektor) u kome jeobuhva}enost ve{ta~kim osemenjavanjem na privatnom sektoru vi{e od 60posto, a to je realizacija u pribli`no dobrim uslovima navedenog nivoa proiz-vodnje:

� Simentalska rasa 3800 do 4200 kg mleka/kravi,� Crveno-bela hol{tajn-frizijska i hibridi sa simentalskom 5200 do 6000

kg mleka/kravi,� Crno bela hol{tajn-frizijska rasa 6500 do 7500 kg mleka/kravi.Ukupno je obuva}eno pet modela dva tipa krava:(simentalska* i Hol{tajn-frizijska**)

126

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 125 - 136 (2003) D. Medi} i sar.: Optimalizacija uslova ishrane itehnologije drànja krava za intenzivnu proizvodnju mleka

Materijal i metode rada / Material and methods

1. model – standardna farma* (1,7 prose~no krava) farma „Dimitrov”,Kru{edol,

2. model – srednja farma** (2-5 krava, prose~no 3,5) farma „Mil~i}”,Poàrevac,

3. model – mini farma** (5-15 krava, prose~no 10), farma „Topdì}”, Be~ej,4. model – ve}a mini farma** (15-30 krava,prose~no 23), farma „Peri{e}”,

Silba{,5. model – porodi~na farma** (40-80 krava, prose~no 60), farma „Vrbajac”,

Kru{edol.

Na svim ovim farmama podrazumeva se isklju~ivo organizovanje radasamo ~lanova doma}instva (iako danas ve}e mini-farme i porodi~ne farme)angaùju po jednog stalnog radnika, a zbog nepotpune organizovanosti.

Istraìvanja su ra{~lanjena na uslove ishrane, tehnologije i osnovnihekonomskih parametara svih modela farmi.

1. Definisanje modela farmi / Defining of farm models

Definisanje modela farmi za proizvodnju mleka uglavnom je premaveli~ini farme, koji je jedan od najva`nijih limitiraju}ih ~inilaca u optimalizaciji oveproizvodnje.

U celoj Republici Srbiji proizvodnja mleka se organizuje na 54 velikefarme, od ~ega 47 u Vojvodini (dru{tveni sektor u tranziciji) i kod 412 000doma}instava sa oko 650 000 krava. Prakti~no, raspon veli~ine farmi je od 1 do850 grla u Vojvodini ili do 2500 krava u celoj Srbiji. Procenjuje se da je rekordnaproizvodnja (2002. godine) ostvarena vi{e od jedne milijarde litara mleka (ili cca110 litara po glavi stanovnika), {to nas svrstava u red zemalja sa najniòm produk-cijom po glavi stanovnika (Albanija cca 80 litara). Najve}u proizvodnju mleka u Ev-ropi ima Holandija sa ukupno 9 milijardi litara mleka ili 600 litara po glavi stanov-nika. Proizvodnja mleka po statisti~koj krivi od 1400 do 1500 l/kravi uslovljena jeukupnom usitnjeno{}u poseda, na kojima se ishrana i tehnologija drànja iizgradnja genetskih kapaciteta, zasniva na empirijskim metodama, a to ~ini vi{eod 70 posto dràlaca krava kod nas.

2. Ishrana krava / Cow diet

U rezultatima na{ih istraìvanja koja se baziraju na egzaktnim poda-cima i intervjuu farmera, polazi se od stanja potreba i sprovedene ishrane tokomjedne proizvodne godine. U tabeli 1 dati su optimalni normativi zadovoljenjapotreba u hranljivim materijama za dva tipa na{ih genetskih potencijala oba tipagoveda (kombinovani i mle~ni).

Normativi potreba (NRC) odnose se na potrebe krava u tri razli~itaperioda proizvodne godine krava:

127


Rezultati i diskusija / Results and discussion

128


Tab

ela

1.N

orm

ativi

po

tre

ba

uo

sn

ovn

imh

ran

ljivi

mm

ate

rija

ma

/Tab

le1.

Normativerequ

irem

ents

inba

sicnu

tritivematter

Ras

a/

Breed

Per

iod

lakt

acije

(dan

a)/

Lactation

period

(day

s)

Pro

izvo

dnj

am

leka

/Milk

prod

uction

Hra

nljiv

em

ater

ije/N

utritive

matter

Pla

nira

nag

odi{

nja

pro

izvo

dnj

am

leka

(litr

a;%

mle

~ne

mas

ti)/

Plann

edan

nual

milk

prod

uction

(liters;

%milk

fat)

SM

(ks)

NE

l(M

J)S

P(s

)C

a(g

)P

(g)

Mg

(g)

dne

vno

(l)/

daily

(I)

zap

erio

d(l)

/per

period

(I)

Sim

enta

l-sk

a/

Simmen

tal

do

150

/16

2400

1690

1846

7549

1942

00ks

mle

ka/

4200

ksmilk

151-

305

1218

0016

7814

8663

4117

4,00

%m

le~n

em

asti

/4,00

%milk

fat

zasu

{ene

/dry

//

1259

1355

4628

1216

8kg

mle

~ne

mas

ti/

168

kgmilk

fat

Hol

{taj

n-fr

izijs

ka/

Holstein-

Friesian

do

150

/up

to15

027

4050

2112

428

3611

154

2770

50ks

mle

ka/

7050

ksmilk

fat

151-

305

2430

0017

,510

121

6187

5622

3,60

%m

le~n

em

asti

/3,60

%milk

fat

zasu

{ene

/dry

//

1259

1355

4628

1525

5kg

mle

~ne

mas

ti/

255

kgmilk

fat

129


Tab

ela

2.D

ne

vnio

bro

kkra

vara

zli~

itih

mo

de

lafa

rmi

/Tab

le2.

Daily

ration

fordifferen

tda

iry

farm

mod

els

Farm

a/

Farm

Per

iod

lakt

acije

/Period

oflactation

Zim

skii

liuk

upan

per

iod

(hra

niva

)/W

interor

overallpe

riod

(feedstuffs)

Letn

jip

erio

d/

Summer

period

Liva

dsk

ose

no/

Mea

dow

hay

Luce

rkin

ose

no/

Luc

erne

hay

Kuk

uruz

nasi

la`a

/Corn

silage

Sila

`aze

lene

mas

e/

Grass

silage

Kuk

uruz

ovin

a/

Corns

talks

Piv

ski

trop

/Beer

barley

husk

s

Kon

cent

rat/

Con

centrate

Pa{

a/

Grazing

Zel

ena

mas

a/

Grass

AI

9/

//

16/

2,8*

30/

II9

//

/16

/3,

0*25

/

BI

/8,

4/

/5

/4,

0**

2515

II/

7,5

//

4/

4,0*

*25

15

CI

/6,

020

//

55,

5***

//

II/

3,0

20/

//

4,0*

**/

/

DI

/4,

025

10/

57,

5***

/15

II/

3,0

25/

/5

5,5*

**/

15

EI

/3,

025

10/

57,

5***

1515

II/

3,0

25/

//

7,5*

**15

15

*~i

sta

kuku

ruzn

ap

rekr

up/p

urecorn

mea

l;**

jarm

a(k

ukur

uzna

pre

krup

a+m

ekin

je;2

:1/c

orn

mea

l+

bran

(2:1);

***

norm

alan

konc

entr

atsa

15-1

8%s.

p./

norm

alconc

entrate(15-

18%)

– rani period laktacije od 1 do 150 dana laktacije,– kasni period laktacije od 150 do 305 dana laktacije,– zasu{ni period od 305 do 365 dana.Potrebe su date za osnovno odràvanje i proizvodni ciklus po jednoj

jedinici (litar mleka), a u zasu{nom periodu obuhvataju potrebe za odràvanje,razvoj teleta i pripremu za naredni po~etak laktacije.

Tabela 3. Ostvarenje potreba u osnovnim hranljivim materijama i mle~nosti(prose~no godi{nje) /

Table 3. Requirements in basic nutritive matter and milk yield (anual average)

Farma /Farm

Zadovoljenje osnovnim hranljivim materijama /Requirements in basic nutritive matter

Ostvarena proizvodnja /Realized production

SM (kg) % / Nel (MJ) / Pro-cenat /

%SP (g)

Pro-cenat /

%

dnevno /daily

godi{nji/annually

Procenatod plana

% ofplan

A 15.7 98 83 93 1384 75 9.1 2775 66

B 11.7 73 88 98 1420 85 10.4 3172 75

C 19.3 92 110.5 98 1477 89 17.8 5429 77

D 19.7 94 107.5 96 1581 95 22.5 6882 98

E 21.8 104 131.4 106 1710 102.6 24.3 7411 106

Na osnovu ove analize ta~no se uo~ava da ve}ina na{ih „sitnih” farm-era neadekvatno hrani krave (A i B) i to je jedan od glavnih uzroka da je nivo o~eki-vane realizacije proizvodnje od 66 do 75 posto. Naravno, na ovo uti~u i drugi~inioci, genetski kapaciteti i sme{taj krava.

Adekvatniju ishranu imale su „ozbiljne” mini farme (D i E) koje su us-pele da izbalansiraju ishranu i ostvare realizaciju od 98 posto i 100 posto procen-jenih genetskih potencijala. Najve}i nedostaci su u nivou proteina, koji su kodneadekvatne ishrane od 75 do 85 posto potreba krava. Uklju~enjem kukuruznesilaè, pivskog tropa i adekvatne kompletne sme{e, nastaju ozbiljni pomaci u ost-varenju planirane proizvodnje. Farma C sastoji se od krava u prvoj laktaciji i zbogtoga moè da se o~ekuje realan napredak od jo{ 10 posto ve}e proizvodnje.

3. Sme{taj krava / Maintenance conditions

Jedan od osnovnih problema jeste kako da se uskladi sme{tajni pros-tor za krave, koji bi, pre svega, obezbedio normalno proizvodno- fiziolo{ko stanjekrava, primenu ure|aja i mehanizacije koja olak{ava rad ~oveku i pove}ava nje-govu produktivnost. Uglavnom su se razlikovala dva sistema za drànje: slobodnii vezani sistem. Potpuno slobodan na~in drànja je zastupljen kod ekstenzivneproizvodnje mesa u sistemu bez muè (krava-tele), a u onim klimatskim po-dru~jima, u kojima klima to omogu}ava (Afrika, Okeanija, Ju`na Amerika i ju`ni

130


delovi severne Amerike). Drugi sistem jeste stalno vezane krave tokom cele go-dine u staji. Vezani sistem drànja donekle je modifikovan izgradnjom ispusta, {toomogu}ava kravama da u toku dana deo vremena provedu napolju, u pokretu.Osnovni nedostaci vezanog drànja krava su:

– krave naj~e{}e zavise od toga koliko }e ~ovek da im dâ hrane, zatimtu stradaju noge, zglobovi i naro~ito papci koji se nalaze stalno u delimi~novla`noj prostirci,

– kod usitnjenih farmi, staja je veoma mala i neuslovno neobezbe|ujeminimum od 1,8 m3 zapremine, nakuplja se amonijak, ~esto prozorski otvori nisuadekvatni normama od minimum 15 posto povr{ine poda.

Zahtevi za duìnom leì{ta ~esto nisu ispo{tovani ili su kra}i manjiod 1,90 m ili predugi, vi{e od 2,10 metara. Prostirke (slama) je potrebno od 5 do 6kg dnevno, {to ~esto nema dovoljno. Neophodno je timarenje u trajanju najmanje10 do 20 minuta po kravi dnevno, ne samo zbog higijene koè, ve} zbog cirkula-cije krvi, s obzirom da se krave nekre}u. Sve ovo izostaje, jer farmer obavlja drugeposlove, a ove zapostavlja. Izgradnjom ispusta donekle se re{ava problem pro-duktivnosti rada i izgradnjom ispusta delimi~no se re{avaju osnovni navedeniproblemi. Produktivnost na muì kao osnovnoj operaciji neograni~ava pripremumuè i naro~ito tretman neposredno posle muè, dok se jo{ vrhovi sisa nezat-varaju potpuno, krava leè na zaga|enu prostirku, pa s jedne strane, higijenamleka neodgovara, a sa druge strane, ~e{}e se javlja mastitis. Reprodukcija jeoteàna, javlja se „tihi estrus”, borba sa sterilitetom je teà, jer su polni organi~e{}e na izvoru infekcija (prljava prostirka).

U na{im istraìvanjima ovakve staje bile su u farmama A i B, a vezanisistem sa ispustima bio je u farmama C i D. Slobodna farma kapaciteta 64 krave jena farmi E, koja je prakti~no uzorna za savremenu intezivnu proizvodnju mleka. Uizboru za slobodan na~in drànja postavljanje lige - boksova ima ve}e prednosti:

– prostor; planiran za kravu obezbe|uje normalan odmor za kravu,– razdvojene su funkcije muè, odmora, ishrane, napajanje krava, uz

stalno kretanje krava,– higijena krava je znatno ve}a, uz 5 do 6 puta manji utro{ak prostirke,– omogu}ena je kompletno mehanizovana ishrana, ~i{}enje, napa-

janje i automatizovana muà; gde samo jedan ~ovek moè u potpunosti daopsluì 70 do 80 krava u toku dana; lak{a je detekcija estrusa, a smanjeno po-javljivanje mastitisa i o{te}enja sisa i vimena,

– ve}a je higijena mleka, za 100 posto u odnosu na „duboku stelju”,– izgradnja staja je jeftinija i omogu}ava uspostavljanje blizu idealnog

mikro-klimata u staji koji odgovara visokoj produkciji mleka.

Su{tina svake proizvodnje jeste njena ekonomska opravdanost iomogu}avanje normalnog ìvota farmera i njegove porodice. U na{im istraìvanji-

131


Ekonomi~nost proizvodnje mleka / Feasibility of milk production

132


Tab

ela

4.P

rofita

biln

ostp

roiz

vod

nje

mle

ka

razl

i~itih

mo

de

lafa

rmi(t

ro{ko

vi)

Tab

le4.

Profitability

ofmilk

prod

uction

fordifferen

tda

iry

farm

mod

els(exp

enses)

Tro{

ak/

Exp

enses

Mod

elfa

rmi/

Farm

mod

els

AB

CD

E

Sto

~na

hran

a/

Cattlefodd

er

Dne

vno

/Daily

kg

Uku

pno

/Total t

Dne

vno

/Daily

kg

Uku

pno

/Total t

Dne

vno

/Daily

kg

Uku

pno

/Total t

Dne

vno

/Daily

kg

Uku

pno

/Total t

Dne

vno

/Daily

kg

Uku

pno

/Total t

Liva

dsk

ose

no/

Mea

dow

hay

kol.

din

9,0

2,5

5,6

1396

1

Luce

rkin

ose

no/

Luc

erne

hay

kol.

din

8,4

7,0

10,7

7511

74,

57,

016

,411

497

53,

57,

029

,420

580

03,

07,

065

,745

990

0

Kuk

uruz

ovin

a/

Corns

talks

kol.

din

16,0

2,5

9,9

2482

05,

02,

53,

69

188

Kuk

uruz

nasi

la`a

/Corn

silage

kol.

din

20 1,2

7387

600

25 1,2

209,

825

176

025 1,

254

7,5

657

000

Sila

`aze

lene

mas

e/

Grass

silage

kol.

din

11,7

0,80

48,4

3875

010 0,80

126

100

800

Zel

ena

mas

a/

Grass

kol.

din

25,0

0,5

16,6

58

325

13 0,50

140

7000

Pa{

a/

Grazing

kol.

din

3,0

0,2

9,2

183

630 0,

220

,03

996

15 0,2

162

3240

0

Kon

cent

rat/

Con

tentrate

kol.

din

2,8

8,0

1,7

136

004,

08,

55,

443

216

7,7

1116

8,6

185

460

0

Sto

~na

hran

auk

upno

/Cattlefodd

ertotal

5421

713

984

242

367

51

110

110

317

470

0

133


nasta

vak

tab

ele

4.

Tro{

ak/

Exp

enses

Mod

elfa

rmi/

Farm

mod

els

AB

CD

E

Sto

~na

hran

a/

Cattlefodd

er

Dne

vno

/Daily

kg

Uku

pno

/Total t

Dne

vno

/Daily

kg

Uku

pno

/Total t

Dne

vno

/Daily

kg

Uku

pno

/Total t

Dne

vno

/Daily

kg

Uku

pno

/Total t

Dne

vno

/Daily

kg

Uku

pno

/Total t

Rad

/Lab

our

4220

047

000

172

000

432

000

432

000

Gor

ivo

/Fue

l7

200

160

220

000

4325

047

500

Str

uja

/Electricity

248

520

450

06

800

1880

0

Vod

a/W

ater

344

750

210

06

000

1200

0

Ose

men

java

nje

ile

~enj

e/

Insemination

and

trea

tmen

t

240

06

450

1180

031

000

8600

0

Usl

uge

/Services

0,51

00,

510

300

05

000

1550

0

Uku

pni

tro{

kovi

/Total

expe

nses

100

639

196

674

637

075

163

416

04

386

500

po

grlu

/per

head

5919

953

155

6370

771

050

7310

8

po

1lm

leka

/pe

r1

lmilk

21,3

316

,76

11,7

310

,32

9,86

ma èleli smo da ukaèmo na postizanje maksimalne produktivnosti grla, zatimrada farmera i ekonomsku opravdanost, odnosno poku{aj da se izvede optimali-zacija veli~ine farme, organizacija proizvodnje sto~ne hrane i rada na farmi, uz za-dovoljavaju}u profitabilnost proizvodnje.

Na osnovu ovih dnevnih obroka koji su se primenjivali na farmama, uodnosu na potrebe tokom godine ostvareni su slede}i pokazatelji.

Tabela 5. Profitabilnost proizvodnje mleka razl~itih modela farmi (prihodi) /Table 5. Profitability of milk production for different dairy farm models (income)

Prihodi / IncomeModel farmi / Farm models

A B C D E

Koli~ina mleka /Quantity of milk

l 4 717 11 736 54 290 158 286 444 660

Cena mleka /Price of milk

din 13,00 14,01 14,10 14,50 14,40

Prihod od mleka /Income of milk

din 61 321 164 304 765 489 2 295 447 6 403 104

Dobit / Profit din - 39 318 - 32 370 + 128 414 + 660 987 + 2 016 604

Analizom tro{kova i prihoda, uo~ava se da je granica rentabiliteta vi{eod 10 krava, prakti~no farme manje od ovog broja krava nemaju {anse za razvoj.Najve}i ostatak (profit) ostvarila je farma E, upravo zato {to se na njoj postièveoma visoka produktivnost rada i visoka produktivnost grla s obzirom da je zado-voljenje potreba u ishrani u ovim uslovima najbolji. U analizi prihoda nisu obuh-va}ena mu{ka telad, zato {to nije odbijena ni koli~ina mleka koju su telad po-tro{ila u periodu od jednog do cca devedeset dana kada se ona realizuje natrì{tu.

Optimalna veli~ina farme u uslovima obezbe|enja intezivne proiz-vodnje mleka je ve}a od 30, a najve}i profit ostvaruju farme sa 60 krava. Profitobezbe|uje bolja ulaganja u savremene uslove sme{taja (opremu i mehanizaciju)i ta granica je od deset krava pa navi{e. Genetski potencijali su upravo dokazanina farmi D i E, na kojima su i najve}a ulaganja, naro~ito u ishranu i savremenu teh-nologiju drànja i obezbe|enja kabaste kvalitetne hrane.

1. American Society of Agricultural Engineers, Milkins Machine-Instalation-Construction and Performace; Cornell University, USA, 1994. – 2. Planning Dairy StallBarns, Cornell University,USA, 1995. – 3. Iowa State University Press, The Science of Gra-

134




sland Agricultture 4th. ed, 1994. – 4. Nacional Research Caeencil, Nutrient Requirements ofDairy Catle, 1996. – 5. Jovanovi} R., Duji} D., Glamo~i} D.: Ishrana doma}ih ìvotinja, NoviSad, 2000. – 6. T. Dam, Stalban, Landwirtschaftsverlag, Munster, Germany, 1997. – 7.Obra~evi} ^.: Ishrana goveda, Beograd, 1975.

OPTIMAL FEEDING AND MAINTENANCE TECHNOLOGY FOR DAIRY COWS IN

INTENSIVE PRODUCTION CONDITIONS

D. Medi}, S. Veselinovi}, Sneàna Veselinovi}, @. ]upi}, N. Ivan~ev,

Anica Ivan~ev, Sneàna TatI}

Over the past 50 years, milk production in our country was only partly basedon economic principles, the social aspect being predominant, as for most strategic agricul-tural products. Only towards the end of 2000, when the key disparities in prices were some-what corrected, it began to acquire characteristics of economically organized production.Nevertheless, some things remained, like the existence of state premiums for milk whichare an effort to bridge the differences between real production costs, on the one hand, andthe very low purchasing power of the wider strata of society, on the other.

The objective of this work was to review several farm models typical for ourcountry, and to point out the best solutions for developing industrial dairy farming in ourvery good geographic conditions and other natural resources, and all for the purpose of in-troducing optimal conditions for feeding and technology with economically justified pro-duction.

Key words: cattle farming, farm, cow, diet, maintenance

OPTIMIZACIÂ USLOVIY KORMLENIÂ I TEHNOLOGII SODER@ANIÂDOYNÀH KOROV PRI INTENSIVNOM MOLO^NOM PROIZVODSTVE

D. Medi~, S. Veselinovi~, Sneàna Veselinovi~, @. ]upi~, N. Ivan~ev,Anica Ivan~ev, Sneàna Tati~

Molo~noe proizvodstvo u nas za poslednie p®tÝdes®t let prakti~eskitolÝko ot~asti osnovìvalosÝ na Ìkonomi~eskih principah, preobladal harakter"zaÈitì urovn® ìzni naseleni®", takè kak u bolÝ{instva strategi~eskih na-pravleniy proizvodstva v otrasli selÝskogo hoz®ystva. TolÝko v konce 2000 goda,posle togo kak ~asti~no ispravlenì va`ney{ie disparitetì cen, Ìtot vid proiz-vodstva stal vse bolÝ{e priobretatÝ svoystva Ìkonomi~eski organizovannogovida proizvodstva, nesmotr® na to, ~to ostalisÝ predposìlki pro{logo, v tom~isle gosudarstvennoe premirovanie molo~nogo proizvodstva, za s~et kotorogogosudarstvu udaets® v opredelennoy stepeni sgladitÝ raznicu me`du realÝnìmi

135


RUSSKIY

ENGLISH

izder`kami proizvodstva, s odnoy storonì, i o~enÝ nizkoy pokupatelÝnoy sposob-nosti {irokih mass naseleni®, s drugoy storonì.

CelÝÓ nasto®Èey rabotì ®vl®ets® - na neskolÝkih model®h molo~nìhferm, imeÓÈihs® u nas v deystvitelÝnosti, ukazatÝ na optimalÝnoe re{enie dl®razviti® promì{lennogo molo~nogo proizvodstva pri na{ih o~enÝ horo{ih geo-grafi~eskih i drugih resursah, ~tobì v kone~nom itoge sozdatÝ optimalÝnìeuslovi® kormleni® i tehnologii, pri Ìkonomi~eski obosnovannom proizvodstve.

KlÓ~evìe slova: skotovodstvo, ferma, korova, kormlenie, soder`anie.

136


UDK 619:636.084.51:636.2.034

ULOGA ISHRANE U ETIOPATOGENEZI ZDRAVSTVENIH

POREME]AJA KRAVA U PERIPARTALNOM PERIODU*

ROLE OF NUTRITION IN ETHIOPATHOGENESIS OF HEALTH

DISTURBANCES OF DAIRY COWS IN PERIPARTURIENT PERIOD

Z. Sinovec**

Zadatak ishrane visokoproduktivnih krava muzara je da obezbedi,pre svega, dobro zdravlje i kondiciju ìvotinje, normalnu laktaciju u tra-janju od oko 300 dana, ve}i broj laktacija tokom eksploatacije, maksi-malnu koli~inu mleka optimalnog hemijskog sastava i dono{enje nasvet zdravog i vitalnog teleta jednom godi{nje. Poreme}aj metabo-lizma hranljivih materija kod krava naj~e{}e se ispoljava u peripartal-nom periodu zbog pove}anih potreba za rast i tazvoj fetusa, kao i zbogpotreba za laktaciju. Poreme}aj prometa energije kod krava naj~e{}ese ispoljava u vidu ketoze, a komplikovana je ~injenicom da u jetri nas-taje nakupljanje masnih kiselina, pri ~emu nastaje masna infiltracija, apotom i masna degeneracija hepatocita. Pored energije, u ovom peri-odu su veoma izraène promene statusa mineralnih materija kao posle-dica deponovanja u skelet ploda, a sa po~etkom laktacije izlu~ivanjemmlekom. Poreme}aj prometa mineralnih materija, pre svega kalcijuma,naj~e{}e se ispoljava u vidu pareza i paraliza. Postpartalni metaboli~kiporeme}aji kod muznih krava me|usobno su veoma zavisni i uslov-ljeni, odnosno obi~no potenciraju me|usobnu pojavu. Zato obrok zakrave, posebno u peripartalnom periodu, mora da bude optimalnoizbalansiran ne samo u pogledu sadràja pojedinih hranljivih materija,nego i u pogledu njihovog me|usobnog odnosa, kao i uticaja na meta-boli~ke puteve i homeostatske mehanizme.

Klju~ne re~i: krave, ishrana, peripartalni period, metaboli~kiporeme}aji

137

* Rad primljen za {tampu 13. 8. 2003. godine. Rad nije lektorisan.** Dr Zlatan Sinovec, profesor, Fakultet veterinarske medicine, Beograd

U uslovima intenzivnog uzgoja goveda daleko je ve}i broj ènskih ì-votinja koje se drè u priplodu u odnosu na broj mu`jaka, naro~ito u zapatima ukojima se primenjuje ve{ta~ko osemenjavanje. Osim graviditeta, laktacija, fi-ziolo{ki fenomen koji ~ini osnovu postnatalne ishrane mladun~adi, je drugi velikiizazov koji priroda postavlja pred organizam ènke. Zbog toga je razumevanjefiziolo{kih i metaboli~kih procesa koji se odigravaju u graviditetu i laktaciji odposebnog zna~aja za nauku i praksu ishrane, s obzirom da je upravo hrana jedinimedijum preko koga se, u normalnim okolnostima, organizam snabdeva neop-hodnim hranljivim materijama za podmirenje pove}anih potreba u toku navedenihfiziolo{kih stanja. Zato je zadatak ishrane visokoproduktivnih krava muzara daobezbedi, pre svega, dobro zdravlje i kondiciju ìvotinje, kao i normalnu laktacijuu trajanju od oko 300 dana, ve}i broj laktacija tokom eksploatacije, maksimalnukoli~inu mleka optimalnog hemijskog sastava i dono{enje na svet zdravog i vital-nog teleta jednom godi{nje. Da bi krava mogla da odgovori na ovakve zahteve,svi uslovi njenog drànja, nege, zdravstvenog stanja, a pre svega ishrane, morajuda budu maksimalno prilago|eni potrebama organizma i dovedeni do graniceidealnog u okviru mogu}nosti savremenog sto~arstva.

Promene do kojih dolazi u organizmu krave u toku graviditeta postajujasno uo~ljive i izraène u poslednjoj tre}ini graviditeta. U ranijim fazama, za-klju~no sa sedmim mesecom graviditeta, rast ploda nije toliko intezivan da bizahtevao dodatno obezbe|ivanje hranljivih materija. U praksi se pokazalo da sepotrebe gravidne ìvotinje uspe{no zadovoljavaju obrokom koji obezbe|uje za-dovoljenje potreba za odràvanje ìvota. U toj fazi pove}anje mase ploda odvijase pre svega na ra~un pove}anja mase plodovih omota~a i plodove te~nosti.Masa ploda pri teljenju iznosi oko 10% telesne mase majke. Po~etkom poslednjetre}ine graviditeta zapo~inje nagli rast samog fetusa uz zna~ajno deponovanjemineralnih i organskih materija, a samim tim i energije. Zbog toga je ustaljenopravilo da, pored pove}anja hranljivih materija u obroku, potrebe u energiji u 8.mesecu graviditeta treba uve}ati za 30%, a u 9. mesecu za 50%. Ako se uzme uobzir i popravak kondicije, steonim kravama treba u poslednja dva mesecaobezbediti 35, odnosno 60% energije vi{e u odnosu na potrebe za odràvanje ìv-ota Š37¹.

Mleko predstavlja specifi~an proizvod mle~ne `lezde, nastao prera-dom hranljivih sastojaka iz krvi. Da bi se dobio ovakav proizvod neophodno je dakroz mle~nu `lezdu protekne velika koli~ina krvi, odnosno oko 200-400 L/L mlekaŠ33¹. Energetske potrebe za laktaciju zavise od visine mle~nosti i hemijskog sas-tava mleka. Mleko prose~nog hemijskog sastava (4,0% masti, 3,5% proteina i

138

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 137 - 148 (2003) Z. Sinovec: Uloga ishrane u etiopatogenezizdravstvenih poreme}aja krava u peripartalnom periodu

Uvod / Introduction

Energetski aspekt peripartalnog perioda /

Energy aspects of periparturient period

4,7% laktoze) ima energetsku vrednost od 3180,4 kJ/L Š26¹. Ukupne energetskepotrebe za odràvanje ìvota i proizvodnju mleka, uz korekciju za rad mle~ne`lezde, mogu se relativno lako izra~unati op{teprihva}enim formulama koje seve} dugo koriste u praksi Š31¹.

Nekoliko nedelja nakon telenja, visokoproduktivne krave u stanju sunegativne energetske ravnoteè jer je za proizvodnju laktoze potrebna velikakoli~ina glukoze koju ìvotinja ne moè podmiriti iz obroka, pa se tokom ovogperioda javlja pad nivoa glukoze i insulina u krvi Š24¹. Tokom 4. i 5. nedelje lakta-cije energetski bilans je u negativnoj korelaciji sa promenom telesne mase. Ne-mogu}nost krave da podmiri energetske potrebe u ranoj fazi laktacije dovodi dorelativno brzog postizanja maksimuma laktacije i brzog pada laktacione krive.Pove}anje nivoa ishrane u prva tri meseca po partusu uslovljava da krave u ve}ojmeri koriste hranljive materije za proizvodnju mleka nego za prirast. Kod sveèoteljenih krava mobilizacija energije iz tkiva se ogleda u niskoj koncentraciji insu-lina, glukoze i amino kiselina i visokoj koncentraciji somatotropina u krvi. Smanje-na koncentracija insulina u ranoj laktaciji ima negativan efekat na sintezu i esteri-fikaciju masnih kiselina u tkivu. Nizak nivo glukoze u krvi u ovom periodu je jedanod indikatora energetskog deficita, pa glukoza potrebna za galaktopoezu postajelimitiraju}i faktor proizvodnje mleka Š27¹. Hipoglikemija nastala usled smanjenoguno{enja energije hranom se donekle kompenzuje pove}anjem glukoneogenezeu jetri, a kao krajnji efekat javlja se smanjenje ukupnog telesnog ''pool''-a glukoze iograni~ena ukupna sinteza mleka.

êsto se tokom graviditeta javlja diabetes zbog odràvanja visokognivoa glukoze u krvi Š23¹ potrebnog radi neophodnog koncentracionog gradientaza placentarni transfer glukoze u fetus. Uloga insulina u kontroli potro{nje glukozeu periodu pred partus i po~etkom laktacije ima velik zna~aj za proizvodnju mleka,zdravlje i reprodukciju ìvotinje. Ukoliko je aktivnost insulina po~etkom laktacijeniska, preovlada}e procesi mobilizacije i razgradnje lipida u jetri, pa se javljaopasnost od pojave ketoze. Potrebno je da se podvu~e da je kod krava sa vi{omproizvodnjom mleka tokom rane laktacije aktivnost insulina nià nego kod slabijeproduktivnih ìvotinja.

Uo~ena je zna~ajna pozitivna korelacija (p,05) izme|u stepena pro-meta glukoze (mg/h x kg0,75) i koncentracije glukoze (mg/100 mL) u krvnoj plazmikrava u svima fazama laktacije Š18¹, kao i visoko signifikantna korelacija (r=0,93,P,001) izme|u prometa glukoze (mol/dan) i prinosa mleka (kg/dan). Promet glu-koze, pri nultom prinosu mleka, iznosi 4,3-6,4 mol/dan Š25, 38¹, a razlike suvezane za telesnu masu i fazu graviditeta krava. Pozitivna korelacija izme|u pro-meta glukoze i prinosa mleka isti~e dominaciju mle~ne `lezde u kori{}enju glu-koze iz krvi. Koli~ina glukoze koja se u tkivima direktno oksidi{e do ugljen diok-sida smanjuje se sa 2,6 mol/dan (33% prometa glukoze) u poslednjem mesecusteonosti na svega 2,6 mol/dan (11% prometa glukoze) u prvih 40 dana laktacijeŠ2¹.Mle~na `lezda vr{i vrlo sna`nu ekstrakciju glukoze iz krvi da bi podmirila vi-soke potrebe za sintezu dovoljnih koli~ina laktoze, ~ime dovodi ostale periferne

139


organe u podre|en poloàj. Fenomen neosporne dominacije mle~ne `lezde upreraspodeli hranljivih materija u odnosu na ostala periferna tkiva dokazan jepromenama koncentracije insulina, glukagona, tiroksina i somatotropina u krvikrava u kasnom graviditetu i ranoj laktaciji Š38¹. Obilna ekstrakcija glukoze iz krvikoju obavlja mle~na `lezda moè da izazove pad glikemije, me|utim niska kon-centracija glukoze u krvi nije jedini i najva`niji faktor u stimulaciji glukoneogeneze ifavorizaciji mle~ne `lezde u pogledu kori{}enja hranljivih materija u toku rane lak-tacije. Inicijalna hipoglikemija koja se uo~ava kod visokomle~nih krava nepos-redno nakon partusa, najverovatnije je ''okida~'' i stimulator niza faktora koji do-vode do adaptacije metabolizma pri pove}anim zahtevima u pogledu sinteze ve-like koli~ine mleka.

Ketoza. Poreme}aj prometa energije kod krava naj~e{}e se ispoljavau vidu ketoze, a prvi uo~ljivi metaboli~ki poreme}aj u primarnoj ketozi je pojava hi-poglikemije. U peripartalnom periodu potrebe u glukozi su znatno uve}ane. Sjedne strane, pred kraj graviditeta dolazi do ugradnje velike koli~ine organske ma-terije, a time i energije, u organizam fetusa, a sa druge strane, u toku laktacije izglukoze se sinteti{e laktoza. Razlaganjem hrane u predèlucima obezbe|uje sematerijalna osnova za sintezu glukoze, ~ime se, pod normalnim uslovima, obez-be|uju dovoljne koli~ine prekurzora za podmirenje i do 90% potreba u glukozikod preìvara. Intezitet glukoneogeneze varira zavisno od fiziolo{kog stanja, pri~emu je znatno ubrzan u peripartalnom peruiodu. Kod krava u vreme zasu{enjase sinteti{e oko 800 g glukoze, a pri intenzivnoj laktaciji i do 3000 g/dan Š35¹. Odniìh masnih kiselina nastalih u buragu razlaganjem ugljenih hidrata, posebanzna~aj ima propionska kiselina, jer se koristi za sintezu glukoze u jetri i apsolutnoje antiketogena. Pored propionske, u sintezi glukoze mogu da u~estvuju mle~na ipirogro`|ana kiselina, dikarbonske kiseline sa ~etiri ugljenikova atoma, trikarbon-ske kiseline sa {est ugljenikovih atoma amino kiseline, glicerol i duga jedinjenja satri ugljenikova atoma. Iz amino kiselina moè da se dobije do 30% ukupno sinteti-sane glukoze. U uslovima mobilizacije masnih depoa i razlaganja triglicerida, gli-cerol moè da se javi u krvi u ve}oj koli~ini i da u glukoneogenzi u~estvuje do 5%kod normalno hranjenih ìvotinja, a u vreme gladovanja i vi{e Š32¹.

Sa metaboli~kog aspekta, ketoza je poreme}aj prometa energije, od-nosno metabolizma ugljenih hidrata i masti, pri ~emu je blokirana �-oksidacijamasnih kiselina, a proces se zaustavlja na nivou acetil-KoA. Presudnu raskrsnicumnogih puteva u inetrmedijarnom metabolizmu, pa i u tokovima resinteze glu-koze i razgradnje masnih kiselina, predstavlja oksalacetat. Iako se u toku gluko-neogeneze javljaju svi proizvodi glukolize, ipak se ne radi o obi~nom reverzibil-nom procesu jer postoje odre|ene energetske barijere koje spre~avaju prostupovratnu reakciju. Jedna od tih barijera je sinteza fosfopirogro`|ane kiseline kojase zaobilazi sintezom oksalsir}etne kiseline iz pirogro`|ane, a zatim uz u~e{}eGTP nastaje fosfopirogro`|ana kiselina iz koje, preko poznatih me|uproizvoda,nastaje glukoza. Ukoliko su potrebe u glukozi izrazito pove}ane, kao {to je toslu~aj u peripartalnom periodu, najve}i deo raspoloìvog oksalacetata usmerava

140


se u u pravcu glukoneogeneze. Kako zbog ogromnih energetskih potreba i izrazi-tog energetskog deficita organizam visokoproduktivih krava nije u stanju da ~ak nimaksimalno pove}anom glukoneogenezom podmiri potrebe u glukozi Š27¹, ak-tiviraju se preostali homeostatski mehanizmi. Najpre dolazi do pove}ane mobili-zacije glikogena iz depoa u jetri, a kada se depoi isprazne, organizam ''baca u va-tru slede}u liniju odbrane''. Poja~ava se aktivacija masnih depoa, trigliceridi serazlaù, a velika koli~ina masnih kiselina putem krvi dospeva u jetru. U ciljuosloba|anja energije, masne kiseline se putem �-oksidacije razlaù do acetil-KoA. Za njegovu potpunu oksidaciji do CO2 i H2O neophodno je da bude uklju~enu Krebsov ciklus trikarbonskih kiselina {to se postiè vezivanjem sa oksalaceta-tom i nastajanjem limunske kiseline uz osloba|anje koenzima A. Kamen spoti-canja u ovom celom metaboli~kom sudaru dva ciklusa, sinteze i razgradnje, jekoli~ina raspoloìvog oksalacetata. S obzirom da je proces sinteze glukoze mak-simalno aktiviran, najve}a koli~ina oksalacetata je ''zarobljena'' i ''sprovedena'' putglukoneogeneze. Zbog toga je drugi metaboli~ki put donekle osuje}en, pa dolazido nakupljanja ve}e koli~ine acetil-KoA koji ne moè da bude u potpunosti oksidi-san. Zato dolazi do spajanja dva molekula acetil-KoA i sinteze prvog ketonskogtela – acetsir}etne kiseline, a iz nje i �-oksibuterne kiseline i acetona. Zato moèda se kaè da je koncentracija glukoze i acetona u korelaciji sa kumulativnim en-ergetskim bilansom, a koncentracija neesterifikovanih masnih kiselina sa energet-skim bilansom u trenutku uzimanja krvi.

Sinteza ketonskih tela, u okviru fiziolo{kih granica, odvija se kodzdravih ìvotinja intezitetom od 25 g/h. Koncentracija u krvi je niska jer postoji rav-noteà izme|u sinteze i razgradnje do CO2 i H2O, kao i utro{ka pri sintezi masnihkiselina i mle~noj `lezdi, a kre}e se od 0,52-1,72 mmol/L Š36¹. Ve}ina tkiva je ustanju da koristi ketonska tela kao izvor energije, a stepen njihove razgradnje pro-porcionalan je koncentraciji u krvi do nivoa od 3,44 mmol/L Š32¹. Me|utim, dovolj-no je ve} i neznatno pove}anje sinteze iznad ove granice da naru{i osetljivu rav-noteù. Ketonska tela se prvenstveno izlu~uju urinom i mlekom, a manjim delompreko plu}a. Izlu~ivanjem ketonskih tela organizam, koji se ve} nalazi u energet-skom deficitu, dodatno gubi veliku koli~inu energije, s obzirom da je u ketonskimtelima jo{ uvek vezano oko 75% energetske vrednosti masti.

Sindrom debele krave. Cela opisana slika dodatno je komplikovana~injenicom da u jetri nastaje nakupljanje masnih kiselina, pri ~emu nastaje masnainfiltracija, a potom i masna degeneracija hepatocita. Sa takvim dodatnim op-tere}enjem, i ina~e maksimalno isforsirana, jetra gubi na funkcionalnoj aktivnosti{to doprinosi pogor{avanju ukupne klini~ke slike ketoze, odnosno oteàvareparacione i restitucione procese, jer se potpuno ozdravljenje ostvaruje tek kadase jetra oslobodi vi{ka masti {to je ~esto vrlo spor i dugotrajan proces.

U uslovima obilne i/ili neizbalansirane prepartalne ishrane dolazi dodeponovanja vi{ka hranljivih materija u vidu masnih depoa. U uslovima energet-skog deficita i mobilizacije depoa, ~esta je pojava kod ugojenih krava isuvi{e brzonakupljanje slobodnih masnih kiselina u krvi i njihovo deponovanje u jetri. Visoka

141


koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvi uslovljava pad apetita, odnosnoìvotinja reaguje smanjenjem konzumacije, {to u uslovima energetskog deficitadodatno oteàva ukupnu situaciju jer ìvotinje naglo mr{ave sa mogu}im letalnimishodom. Ovo stanje ozna~eno je kao puerperalna hepati~na koma, a karakter-isti~no je za ìvotinje koje su bile preterano ugojene u prepartalnom periodu Š34¹.Umerene ishrana krava u kasnom graviditetu, uz obezbe|ivanje adekvatnih ko-li~ina hranljivih materija obrokom, pre svega vitamina i minerala kao aktivnihu~esnika i regulatora razli~itih metaboli~kih puteva, u velikoj meri uti~e da fi-ziolo{ki mehanizmi organizma odgovorni za regulaciju prometa ''energetskihnosa~a'', odnosno metabolizma ugljenih hidrata i masti ispolje svoju aktivnost i efi-kasnost u kriti~nom periodu.

Ishrana kao faktor regulacije energetskog bilansa. Obroci za kravemuzare zasnovani su na upotrebi velikog broja raznovrsnih hraniva, a obroci, uodnosu na dominantnu vrstu hraniva, mogu da budu kabasti, polukoncentrovani ikoncentrovani. Jedan od neobi~no va`nih momenata u planiranju ishrane krava jeuskla|ivanje odnosa kabastog i koncentrovanog dela obroka. Izuzetno visokepotrebe krava sa visokom proizvodnjom mleka uslovljavaju upotrebu ve}e ko-li~ine koncentrovanih hraniva sa posledi~nim smanjenjem sadràja sirovih vla-kana u obroku. Pored smanjenja sadràja mle~ne masti u mleku kao direktnomposledicom nedovoljne koli~ine vlakana, mogu se javiti i tihi estrusi s bzirom dasir}etna kiselina u~estvuje i u sintezi estrogena Š19¹. Da bi obrok mogao da odgo-vori nutritivnim zahtevima ìvotinje u proizvodnji, preporu~uje se da se izbegavajukabasta hraniva sa visokim sadràjem vode (silaà sa manje od 25% SM, celu-lozna hraniva). Zbog prevelike voluminoznosti ovakvih hraniva, odnosno malekoli~ine energije i hranljivih materija po jedinici mase, ìvotinja nije u stanju dakonzumira dovoljnu koli~inu za podmirenje potreba.

Kao hranivo izbora isti~e se dobro i kvalitetno seno (livadsko, lep-tirnja~a, me{avine) koje moè da se daje po volji, a koncentrovani deo obroka, pri-lago|en proizvodnom statusa, treba podeliti na vi{e delova. Time se postiè rav-nomernije pristizanje ugljenih hidrata u burag i njihovo razlaganje pod dejstvommikroflore ~ime se izbegava ili bitno umanjuje mogu}nost nastanka acidozeburaga sa svim posledicama. Tako|e, ovakvim na~inom ishrane izbegava se po-java ''pikova'' glikemije koja je neizbe`na kod ishrane visokoproizvodnih grlaprete`no koncentrovanim hranivima.

Poseban stru~ni problem u planiranju obroka predstavlja uskla|ivanjeodnosa pojedinih vrsta ugljenih hidrata koje ìvotinja unosi obrokom, s obziromna njihovo dejstvo, pre svega, na mikrofloru buraga, a posledi~no i na niz drugihparametara koji se uglavnom odnose na sintezu masnih kiselina u buragu,mle~nost i zdravstveno stanje ìvotinje. Potrebno je da se istakne zna~aj celuloze,ali i skroba kao prekurzora propionske kiseline, dok u~e{}e lako svarljivih ugljenihhidrata, iako predstavljaju ''instant energiju'', nosi sa sobom stalni rizik nastankametaboli~kih poreme}aja Š28¹. Obrok sa~injen od 32,2% sena, 11,1% silaè,21,8% korenastih hraniva i 34,9% koncentrovanih hraniva obezbe|uje optimalnu

142


mle~nost i zadovoljavaju}e zdravstveno stanje Š14¹, dok pove}anje udela kon-centrovanih hraniva na 45% pove}ava mle~nost za 22% u prvoj tre}ini laktacijeŠ20¹. U skladu sa tradicionalnim na~inom ishrane krava, preporu~uju se odnosienergije poreklom iz kabastih i koncentrovanih hraniva na nivou od 55:45, 75:25 i94:6 u prvoj, drugoj i tre}oj tre}ini laktacije ~ime se u odgovaraju}im autohtonimuslovima obezbe|uje optimalna mle~nost i kvalitet mleka.

Svakako da je pored sastava obroka vaàn parametar o kome trebavoditi ra~una i dnevna konzumacija hrane Š30¹ {to posebno predstavlja problem uuslovima stresa i drasti~nih fiziolo{kih promena u toku kasnog graviditeta, partusai rane laktacije. Mehanizam kontrole je pod uticajem velikog broja faktora Š9¹. Krat-kotrajnu kontrolu uslovljava {irenje retikuluma, osmostski pritisak sadràja bura-ga, koli~ina isparljivih masnih kiselina i, eventualno, hormoni (insulin, glukagon,gastrin). Na dugotrajnu kontrolu konzumacije uti~e fiziolo{ko stanje, status azota,faktori spolja{nje sredine, fotoperiodi~nost i sezonske razlike, stepen proizvodnjei ukupne potrebe u energiji. Od zna~aja su telesna masa krava, genetska osnova,zdravstveno stanje, konkurentski nagoni ve}eg prioriteta (preìvljavanje, termo-regulacija), kao i faktori vezani za ukusnost i primamljivost obroka Š11¹. Dosa-da{nji na~in razmi{ljanja o konzumaciji samo na osnovu unete koli~ine suve ma-terije ili, eventualno, konzumacije energije, nije dovoljan za celokupno sagleda-vanje problema i zna~ajnije intervencije na ovom planu ishrane. Dublje pozna-vanje omogu}ava ve}i stepen kontrole i pove}anje konzumacije, a time i po-ve}anje proizvodnih potencijala uz o~uvanje zdravstvenog stanja i reproduktivnesposobnosti ìvotinja Š28¹.

Promene statusa mineralnih materija, posebno kalcijuma, u organi-zmu krave su najvi{e uo~ljive i izraène u poslednjoj tre}ini graviditeta i ranoj lak-taciji. Izrazita hipokalcemija je posledica poja~ane mobilizacije kalcijuma iz krvikrave i deponovanje u skelet ploda u poslednjim nedeljama graviditeta. Poredtoga, neposredno posle partusa, sa po~etkom laktacije, velike koli~ine kalcijuma(1,2 g/L) se kolostrumom i mlekom izlu~uju iz organizma grla sa viskom proiz-vodnjom mleka. Stanovi{te klasi~ne {kole je, da se imaju}i u vidu mineralni deficitu peripartalnom periodu, ìvotinji ponudi obrok koji }e obezbediti unos dovoljnhkoli~ina kalcijuma za podmirivanje trenutnih potreba (potrebe za odràvanje ìvo-ta, graviditet i formiranje skeleta ploda), kao i deponovanje odre|enih rezervi kojebi bile na raspolaganju ìvotinji u prvim danima laktacije. Standardnim obrocimaza ishranu krava Š1¹ dodaju se mineralni izvori kalcijuma, a uz to je ishrana ikoli~inski obilnija u cilju stvaranja ve}ih rezervi. Me|utim, ovakav na~in ishrane~esto ne daje dobre rezultate u praksi.

143


Mineralni aspekt peripartalnog perioda /

Mineral aspects of periparturient period

Puerperalna pareza. Poreme}aj prometa mineralnih materija, pre sve-ga kalcijuma, naj~e{}e se ispoljava u vidu pareza i paraliza, a uslovljen je ne-mogu}no{}u organizma krave da nadoknadi gubitke u peripartalnom periodu(formiranje skeleta ploda, izlu~ivanje mlekom) koji nastaju nemogu}no{}u ade-kvatne resorpcije kalcijuma iz digestivnog trakta ili nemogu}no{}u mobilizacijepotrebnih koli~ina kalcijuma iz kostnog sistema. Stepen resorpcije kalcijumaopada sa dobom ìvota Š39¹ sa 36% u dobi od dve godine na oko 22% u kasnijemdobu ìvota. Pored toga, mobilizacija kalcijuma iz kostnog tkiva je ve}a kod mla-dih krava u odnosu na starije Š4¹ naro~ito pri obilnoj ishrani u periodu graviditeta.Sa fiziolo{kog aspekta, kod mladih ìvotinja je na raspolaganju 5-20% kostnemase, a u kasnijem dobu, kod odraslih ìvotinja, svega oko 2,5% kostne mase. Sobzirom na relativno ~estu pojavu puerperalne pareze i ekonomske {tete kojenanosi, ~ini se niz razli~itih poku{aja preveniranja ili otklanjanja simptoma, ali sesmatra da je nutritivna profilaksa najuspe{nija Š29¹.

Ishrana kao faktor regulacije prometa kalcijuma. Osnovne postavke nakojima se zasniva smanjenje predispozicije krava prema puerperalnoj parezi supove}anje odmah raspoloìvog kalcijuma u organizmu, pove}anje resorpcije,smanjenje odavanja kalcijuma iz krvi i pove}anje kalcemije. U vezi sa navedenimtreba da se ima u vidu da:

– obrok siroma{an u kalcijumu nekoliko nedelja pred telenje inten-zivira metabolizam kalcijuma

– se davanjem obroka sa adekvatnom koli~inom kalcijuma nepos-redno nakon teljenja stvaraju povoljni uslovi da se odrì normokalcemija i

– je potrebno obezbediti dovoljne i/ili pove}ane koli~ine magnezi-juma, fosfora i vitamina D.

Treba imati u vidu da je u poslednjoj tre}ini graviditeta deponovanjekalcijuma u skelet fetusa najintenzivnije, pa bi bilo pogre{no shvatiti da steonimkravama treba tokom celog perioda zasu{enja uskratiti adekvatno snabdevanjekalcijumom, jer bi takav postupak predstavljao pouzdan put ka osteomalaciji s ob-zirom na prioritet fetusa i kori{}enje sopstvenih rezervi kalcijuma u cilju formiranjaskeleta ploda.Zato se uskra}ivanje kalcijuma primenjuje svega par nedelja predteljenje kada se i postiù èljeni efekti Š40¹. Obroci sa niskom koli~inom kalcijumaŠ15¹ preveniraju pojavu puerperalne pareze prepartalnom aktivacijom kostnogsistema i intestinalnog trakta. Preporu~uje se da se dve nedelje pred teljenjekoristi obrok sa manje od 80g Ca, 60 g P i oko 35.000 IU vitamina D Š10¹.

Kao osnovni prakti~ni problem postavlja se pitanje izbora hraniva si-roma{nih u kalcijumu i sastavljanje adekvatnog obroka koji podmiruje ostalepotrebe ìvotinje u poslednjim nedeljama zasu{enja. Seno i silaà su u ovomslu~aju nepodesni zbog obilja kalcijuma, a kao hraniva izbora koriste se krompir isporedni proizvodi od krompira, ostala korenasto-krtolasta hraniva, pivski trop,sa~ma od kukuruznih klica, mekinje i sto~no bra{no. Neposredno posle partusa,kada je potrebno da se ìvotinjama ponudi obrok bogat u kalcijumu, u obzir do-laze repini rezanci, seno i silaà (trave, leptirnja~e), kao i dodavanje mineralnih

144


hraniva izvora kalcijuma. Prakti~an nedostatak ovakvog reìma ishrane je neo-phodnost da se obrok posle teljenja menja postepeno, jer je poznato da naglepromene obroka mogu kod preìvara da izazovu poreme}aj mikroflore i indiges-tije.

Pored navedenog, potrebno je da se obrati pa`nja i na neke druge fak-tore koji su etiolo{ki vezani sa pojavom puerperalne pareze. Uo~eno je da kravesa ve}om prepartalnom konzumacijom hrane poseduju labilniju homeostazu kal-cijuma, pa se preporu~uje pove}anje konzumacije hrane za svega 20% u odnosuna potrebe za odràvanje ìvota. Nedostatak magnezijuma u obroku smanjujestepen mobilizacije kalcijuma posle teljenja Š3¹, a s obzirom da je mobilizacijamagnezijuma iz depoa znatno sporija od mobilizacije kalcijuma, ~esto se javljajusimptomi koji podse}aju na pa{nu tetaniju. Odnos izme|u kinetike i stepena pro-meta kalcijuma u odnosu na koli~inu fosfora u obroku zna~ajno uti~e na crevnuresorpciju, mobilizaciju iz kostiju i koli~inu raspoloìvog kalcijuma, pa se pre-poru~uje odnos Ca:P od 1:1 Š16¹. Zbog zna~ajne uloge vitamina D u metabolizmukalcijuma obrocima se dodaju pove}ane koli~ine vitamina D Š12¹, a pozitivniefekat se ispoljava i u do 70% slu~ajeva krava sa ranijom istorijom puerperalnepareze. Jedna od mogu}nosti preveniranja pojave puerperalne pareze je menja-nje odnosa anjona i katjona u obroku jer pove}anje acidogenih minerala u od-nosu na alkalogene u obroku pred teljenje povoljno uti~e na promet kalcijumaŠ17¹.

Kraj graviditeta i po~etak laktacije naro~ito je osetljiv period za muznekrave, po{to su izloène velikom broju razli~itih stresova (visok graviditet, telenje,po~etak laktacije, visoka proizvodnja mleka, preterana utovljenost, mastitis, vi-sokoenergetski obroci, hijerarhija u stadu, nepovoljni klimatski uslovi) pa morajuobezediti nutritivne zahteve za razvoj fetusa i po~etak laktogeneze. Stres slabogintenziteta ima pozitivan uticaj na organizam ìvotinje, dok ja~i stres izaziva nega-tivne posledice, izaziva ili potencira deficit hranjivih materija, menja zahteve zametaboli~kim gorivom i smanjuje konzumaciju suve materije obroka Š22¹.

Tokom stresa matabolizam glukoze i insulina je poja~an usled poja~a-ne sekrecije kortizola i drugih glukoregulatornih hormona Š5¹, {to pove}ava mobi-lizaciju hroma iz telesnih rezervoara i posledi~ni gubitak urinom. Kortizol stimuli{eprocese glukoneogeneze, katabolizma proteina i lipida organizma Š7¹ i pove}avaaktivnost enzima u jetri potrebnu za konverziju amino kiselina i masnih kiselina uglukozu. Sa druge strane, ko~i potro{nju glukoze u perifernom tkivu (mi{i}nom imasnom) {tede}i je za tkiva s vi{im prioritetom (mozak, jetra) i na taj na~in delujeantagonisti~ki insulinu.

145


Me|usobni odnos metaboli~kih poreme}aja u peripartalnom

periodu / Interrelationship beetween metabolic disorders in periparturientperiod

Sa pove}anjem rednog broja laktacije kod muznih krava ~esta je po-java ketoze, masne infiltracije jetre, mle~ne groznice, prolapsusa materice, zao-stajanja posteljice i dislokacije siri{ta Š6¹. Postpartalni metaboli~ki poreme}aji kodmuznih krava me|usobno su veoma zavisni i obi~no se javljaju zajedno sa velikimuticajem na plodnost ìvotinje. Kod krava sa mle~nom groznicom 4 puta vi{e sejavlja zaostajanje posteljice i 24 puta vi{e obolevaju od ketoze. Ketoza se 16 putavi{e javlja kod krava sa zaostalom posteljicom i 54 puta vi{e kod dislokacije siri{ta.Mle~na groznica pove}ava rizik za reproduktivne poreme}aje za 1.6-4.2 puta.Krave sa masnom infiltracijom jetre osetljivije su na pojavu ketoze i mle~negroznice, po{to je smanjen kapacitet jetre za sintezu glukoze i poreme}en me-tabolizam D vitamina Š21¹. I vi{i nivo kortizola uti~e na pojavu mle~ne groznice,po{to ko~i resorpciju i metabolizam kalcijuma.

1. Barnouin J.: Preven. Vet. Med., 10, 185-194, 1991. - 2. Benikk R., Mellen-berger W., Frobish A., Bauman E.: J. Diary Sci., 55, 712-713, 1972. - 3. Braak E., van deKlooster T. Matestein A.: Res. Vet. Sci., 42, 101-108, 1987. - 4. Braak E., van de Klooster T.,Matestein A.: Vet. Quarterly, 8, 24-37, 1986. - 5. Cooper C., Evans A., Cook S., Rawlings N.:Can. J. Anim. Sci., 95, 197-205, 1995. - 6. Curtis R., Erb H., Sniffen C., Smith R., Kronfeld D.:J. Dairy Sci., 68, 2347-2356, 1985. - 7. Dukes H. H.: Djuksova fiziologija doma}ih ìvotinja.8. Izdanje. Svjetlost – Sarajevo, 1975. - 8. Gaal T.: Vet. glasn, 57, 159-169, 2003. - 9.Glamo~i} i sar.: Vet. glasn, 57, 149-158, 2003. - 10. Goff P., Horst L., Reinhardt A.: Vet. Med.,82, 943-950, 1987. - 11. Grovum L. Int. Symp. on Feed Intake by Beef Cattle, 19-35, 1988. -12. Hibbs W., Conrad H.: J. Dairy Sci., 49, 243-251, 1966. - 13. Jovanovi} R., Koljaji} V.,Pavli~evi} A., Pelagi} Radanov V. 2. Simpozijum Ishrana, reprodukcija i za{tita zdravljagoveda, 61-79, 1996. - 14. Kazakov P. Referat. Zhurnal, 5.58.628, 1985. 15. Kichura S.,Horst L., beitz C., Litlledick T. J. Nutr., 112, 480-487, 1982. - 16. Kondrakhin P., terikbaev A.,Bogoslovskii A., Sergeev N.: Nutr. Abstr. Rev., 8, 4231, 1989. - 17. Leclerk H., Block E.: Can.J. Anim. Sci., 69, 411-423, 1989. - 18. Lindsay B. Proc. Symp Brit. Soc. Anim. Prod., 99-120,1976. - 19. Lothamer H.: XX Seminar za inovacije znanja veterinara, 71-102, 1991. - 20.Molokoedova A.: Referat. Zhurnal, 1.58.577, 1985. - 21. Mowat D.N. Proc. 12th Ann. Symp.,Alltech Inc. Nicholasville, KY. 83-90, 1996. - 22. Mowat D.N. Proc. 9th Ann. Symp., AlltechInc. Nicholasville, KY. 275-282, 1994. - 23. Mowat D.N.. Organic chromium in animal nutri-tion. Guelph, Canada, 1997. - 24. Ov~arenko V., Medvedev K. Zhivotnovodstvo, 5, 31-33,1987. - 25. Paterson F., Linzell L. J. Endocrin., 62, 371-383, 1974. - 26. Raji} I. XVII Seminarza inovacije znanja veterinara, 26-36, 1988. - 27. Raji} I. XX Seminar za inovacije znanja vet-erinara, 1-8, 1991. - 28. Sinovec Z., Jovanovi} N. 2. Simpozijum Ishrana, reprodukcija iza{tita zdravlja goveda, 45-60, 1996. - 29. Sinovec Z., Jovanovi} N.: Vet. glasn., 50, 697-704, 1996. - 30. Sinovec Z., Jovanovi} N.: XXIV Seminar za inovacije znanja veterinara, 33-46, 2003. - 31. Sinovec Z., [evkovi} N.: Praktikum iz ishrane. Kolor pres, Lapovo, 1995. - 32.Stamatovi} S., [amanc H. Ketoza krava. Novi dani, Beograd, 1983. - 33. Gvozdi} D. i sar.:Vet. glasn., 57, 299-312, 2003. - 34. [amanc H., Cernescu H., Petrujki} T., Vukovi} D.: XXIVSeminar za inovacije znanja veterinara, 11-22, 2003. - 35. [amanc H., Stamatovi} S.,Damnjanovi} Z.: XXVI Seminar za inovacije znanja veterinara, 1-9, 1988. - 36. [amanc H.,Vukovi} D., Damnjanovi} Z. XX Seminar za inovacije znanja veterinara, 21-33, 1991. - 37.[evkovi} N., Raji} I., Pribi}evi} S. Ishrana doma}ih ìvotinja. Nau~na knjiga, Beograd,1980. - 38. Thilsted H. J. Anim. Physiol. Anim. Nutr., 53, 10-18, 1985. - 39. Ward G., DobsonR., Dunham R. J. Dairy Sci., 55, 768-779, 1972. - 40. Yarrington T., Capen C., Black E., Rich-ard E. J. Nutr., 107, 2244-2256, 1977.

146



ROLE OF NUTRITION IN ETHIOPATHOGENESIS OF HEALTH DISTURBANCES OF

DAIRY COWS IN PERIPARTURIENT PERIOD

The goals of high producing dairy cow nutrition are to provide good healthand condition of animals, normal 300-day long lactation, more lactation cycle during ex-ploitation, maximal amount of milk yield with optimal chemical contents, as well as bringinghealthy and vital veal once a year. Nutrients metabolism disturbances in dairy cows mostlyexpressed in periparturient period due to higher demands needed for fetus growth and de-velopment, as well as for requirements for lactation. Energy metabolism disorder in dairycows mostly appeared as kethosis complicated with liver fatty acid accumulation that firstlycaused fatty infiltration and later fatty degeneration of hepatocytes. Besides energy, in thisperiod changes of mineral status are very common as consequences of higher mineraldeposition in skeleton of fetus, and secretion via milk by beginning of the lactation. Mineralmetabolism disorder in dairy cows, firstly calcium, mostly appeared as paresis and paraly-sis. Dairy cows peripartal metabolic disturbances are very dependent and caused amongthemselves commonly leading to mutual appearance. That’s why the meal for high produc-ing dairy cow in periparturient period have to be optimal balanced not only according toamount of some nutrients, but their relationship, as well as their influences on metabolicpathways and homeostasis.

Key words: cow, nutrition, periparturient period, metabolic disorders

ROLÃ KORMLENIÂ V ÏTIOPATOGENEZE NARU[ENIY ZDOROVÃÂ KOROV VPERIPARTALÃNÀY PERIOD

Sinovec Z.

Zada~ey kormleni® vìsokoproduktivnìh doynìh korov ®vl®ets®, vpervuÓ o~eredÝ, - obespe~enie horo{ego zdorovÝ® i kondicii ìvotnìh, a takènormalÝnoy laktacii v te~enie priblizitelÝno 300 dney, uveli~enie koli~estvalaktaciy za vesÝ period Ìkspluatacii, maksimalÝnìy udoy moloka s optimalÝnìmhimi~eskim sostavom i - otel s polu~eniem zdorovogo i ìznesposobnogo telenka,raz v god. Naru{enie obmena pitatelÝnìh veÈestv u korov ~aÈe vsego imeet mestov peripartalÝnìy period, v rezulÝtate povì{ennìh nu`d dl® rosta i razviti®ploda, a takè dl® nu`d laktacii. Naru{enie obmena Ìnergii u korov ~aÈe vsegopro®vl®ets® v vide ketoza, a uslo`n®ets® nakopleniem v pe~eni ìrnìh kislot,pri ~em voznikaet ìrna® infilÝtraci® a zatem i ìrna® degeneraci® gepatoci-tov. Nar®du s Ìnergiey, v Ìtot period vesÝma vìraènì izmeneni® v statuse miner-alÝnìh veÈestv, v rezulÝtate nakopleni® v skelete ploda, a s na~alom laktacii -vìdel®Óts® s molokom. Naru{enie obmena mineralÝnìh veÈestv, v pervuÓ o~e-redÝ - kalÝci®, ~aÈe vsego pro®vl®ets® v vide parezov i parali~ey. Postpar-talÝnìe naru{eni® obmena veÈestv u doynìh korov me`du soboy vesÝma vzaimoza-visimì i vzaimoobuslovlenì, to estÝ obì~no vzaimno potenciruÓt vozniknove-

147


RUSSKIY

ENGLISH

nie. PoÌtomu, racion dl® korov, osobenno v peripartalÝnìy period, dolèn bìtÝoptimalÝno sbalansirovannìm ne tolÝko v otno{enii soderàni® otdelÝnìh pi-tatelÝnìh veÈestv, a i v otno{enii ih vzaimnogo sootno{eni®, a takè i vozdey-stvi® na puti obmena veÈestv i mehanizmì gomeostaza.

KlÓ~evìe slova: korovì, kormlenie, peripartalÝnìy period, naru{eni® obmenaveÈestv

148


UDK 636.085.12/.17:636.2.034

FAKTORI KOJI UTIÛ NA KONZUMIRANJE SUVEMATERIJE I NJENO PREDVI\ANJE ZA KRAVE HOL[TAJN

RASE*

FACTORS AFFECTING DRY MATTER INTAKE AND ITS PREDICTION

FOR HOLSTEIN COWS

D. M. Glamo~i}, G. Grubi}, N. \or|evi}**

Mnogi ~inioci uti~u na konzumiranje suve materije (KSM). Za tu-ma~enje i predvi|anje KSM predloèno je nekoliko teorija baziranih nafizi~koj popunjenosti lumena retikuluma i rumena, metaboli~koj povrat-noj sprezi ili na potro{nji kiseonika Š39¹. Predvi|anje KSM ima funda-mentalan zna~aj, zato {to se na osnovu KSM odre|uje koli~ina hranl-jivih materija neophodna za odràvanje proizvodnje i zdravlja ìvotinja.Poznavanje stvarnog KSM ili precizno predvi|anje veoma je va`no zasastavljanje obroka radi izbegavanja suvi{e malog i prekomernoguno{enja hranljivih materija. Ishrana malim koli~inama hranljivih ma-terija u obroku uzrokuje opadanje proizvodnje i negativno uti~e nazdravlje ìvotinja. Ishrana koli~inama hranljivih materija ve}im od po-treba ima kao posledicu pove}anje cene obroka, izlu~ivanje pove}a-nih koli~ina hranljivih materija u spolja{nju sredinu i u krajnjem slu~aju,moè da prouzrokuje trovanje i zdravstvene probleme. Postoji vi{emodela koji sluè za predvi|anje KSM, ali u ovome radu je pred-stavljeno svega nekoliko.

Klju~ne re~i: krava muzara, konzumiranje suve materije.

Postoji veoma izraèn interes proizvo|a~a za poznavanjem ~inilacakoji uti~u na konzumiranje hrane u ishrani krava muzara, a sve radi njenogpove}anja i pove}anja prinosa mleka. Me|utim, pri tome treba da se ima u vidu da

149

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 14. 7. 2003. godine** Dr Dragan Glamo~i}, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Goran Grubi}, redovni

profesor, Poljoprivredni fakultet, Zemun; dr Nenad \or|evi}, docent, Poljoprivredni fakultet,Zemun

visoka proizvodnja ima i svoju odre|enu cenu, a naro~ito kod krava u laktaciji kojeispoljavaju naklonost prema metaboli~kim oboljenjima kao {to su ketoza, hipokal-cemija i akutna indigestija. Sloènost mehanizama koji kontroli{u konzumiranjehrane, ~ini veoma te{kim identifikaciju svih ~inilaca koji uti~u na konzumiranjehrane.

Ako se uzme u obzir ~injenica da je voljno uzimanje hrane najva`niji~inilac koji ograni~ava proizvodnju mleka, naro~ito u fazi rane laktacije, jasno proi-zilazi da {to ta~nije predvi|anje voljnog uzimanja hrane omogu}ava sastavljanjekvalitetnijih i jeftinijih obroka, kao i ve}u proizvodnju mleka. U svetu je op{te-prihva}eno da se predvi|anje voljnog konzumiranja hrane u ishrani krava muzaraobavlja na osnovu konzumiranja suve materije (KSM).

Cilj ovoga rada je da pruì pregled najva`nijih faktora koji uti~u nakonzumiranje suve materije u ishrani krava muzara, kao i da preporu~i odre|enematemati~ke modele za njeno predvi|anje.

Dati detaljan prikaz faktora koji uti~u na KSM nije ni malo lak zadatak,naro~ito kada se ima u vidu da na KSM uti~e veoma veliki broj razli~itih faktora. Uovome radu bi}e detaljnije obra|eni samo najzna~ajniji faktori.

Telesna kondicija / Body condition. Garnsworthy i Topps Š11¹ utvrdili suda deblje krave imaju ve}i razmak izme|u postizanja maksimalne mle~nosti imaksimalnog KSM i da u periodu rane laktacije znatno vi{e gube na telesnoj masiu odnosu na mr{avije krave. Danas je u SAD uobi~ajeno da se telesna kondicijakrava muzara ocenjuje ocenom od 1 do 5. Prema Roseleru et al. Š47¹ starije ugo-jene krave znatno manje konzumiraju suve materije u odnosu na krave sa normal-nom ocenom telesne kondicije. Roseler je utvrdio da svako pove}anje ocene tele-sne kondicije za 0,25 vi{e od 3,75 pri teljenju smanjuje KSM za oko 1,5 do 2 posto.

Struktura obroka / Feed ration structure. Krave pojedu oko 20 postovi{e obroka kada kabasti deo ~ine leguminoze, nego kada je on sastavljen odtrava. Prema Kilmeru et al. Š28¹ razlog je visok sadràj NDF u travama. Veliki udeohraniva koja fermenti{u uzrokuju smanjivanje KSM Š7¹. Smanjivanje je, uglavnom,izazvano prisustvom organskih kiselina, amina i amonija~nog azota u ovim hra-nivima. [to se ti~e odnosa kabastog i koncentrovanog dela pove}anje KSM seostvaruje sve dok u~e{}e koncentrata u obroku ne pre|e granicu od 60 do 70posto suve materije obroka, {to je povezano sa visinom proizvodnje Š36¹. PremaNRC-u Š39¹, u su{tini znatno su va`nije koli~ina, struktura i svarljivost vlakana izkabastih hraniva, nego sam odnos kabastog i koncentrovanog dela.

Suva materija / Dry matter. Prema Chaseu Š5¹ KSM se smanjuje akokompletan obrok sadrì vi{e od 50 posto vlage, mada je veoma te{ko da se taj uti-caj odredi, po{to ~esto nizak sadràj SM u obroku poti~e od hraniva koja lako fer-menti{u (razne vrste silaà, sve` pivski trop i sl.). Lahr i sar Š31¹ eksprimentalno su

150

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 149 - 158 (2003) D. M. Glamo~i} i sar.: Faktori koji uti~u nakonzumiranje suve materije i njeno predvi|anje za krave hol{tajn rase

Faktori koji uti~u na konzumiranje suve materije /

Factors that affect dry matter intake

utvrdili da se pove}anjem vlage u obroku (22, 36, 48, 60% u obroku) putem doda-vanje vode, nastaje linearno do smanjenog KSM (P<0,01). Holter i Urban Š22¹nisu ustanovili zna~ajnu razliku u KSM, kada je sadràj suve materije u obroku bioniì od 50 posto.

Mast / Fat. Utvr|ivanje efekta nivoa masti u obroku je veoma te{ko, jerje njihov uticaj povezan sa nivoom energije u obroku Š36¹. Svakako je razlogovome i to {to dodate masti, naro~ito sa neodgovaraju}im masno-kiselinskimsastavom, uzrokuju smanjenje fermentacije u rumenu i smanjenje svarljivosti siro-vih vlakana Š44¹. Visoko u~e{}e biljnih nezasi}enih ulja u obroku uzrokuje smanje-nu svarljivost vlakana, ~ime se smanjuje proizvodnja bakterijskih proteina, aposledica toga je manja KSM Š45¹. Prema Chouinardu i sar Š6¹ dodavanje „by-pass” masti u obrok visoko mle~nih krava, ne uzrokuje smanjenje KSM. Premasavetu Palmquista (li~na komunikacija) visoko mle~nim kravama hol{tajn rase uobroku treba da se obezbedi onoliko masti koliko izlu~e putem mleka i ta koli~inane}e da prouzrokuje smanjenje KSM.

Neutralna deterdèntska vlakna / Neutral detergent fiber. Mertens Š37¹navodi rezultate da je koli~ina neutralnih deterdèntskih vlakana (NDF) u obroku unegativnoj korelaciji sa KSM i iste godine predlaè sistem za predvi|anje KSM naosnovu koli~ine NDF u obroku. Allen Š2¹, na osnovu veoma opse`ne studije,utvrdio je da sa pove}anjem koncentracije NDF u obroku, generalno nastajesmanjenje KSM. Uticaj NDF je veoma zna~ajan za na{u zemlju, po{to u ishranikrava veoma ~esto kao jedino proteinsko hranivo koristimo suncokretovu sa~mukoja ima znatno ve}i sadràj NDF u odnosu, na primer, na sojinu sa~mu (40 : 12%SM), Š13¹.

Minerali / Minerals. Nedostatak, vi{ak ili neizbalansiranost mineralnihelemenata u obroku ima nepovoljan efekat na KSM Š10¹. Visoka koncentracijaelektrolita kao {to su natrijum, kalijum, hlor i sli~ni, uzrokuje manju KSM Š4¹. Ovo jenaro~ito veliki problem kada se krave hrane kabastim hranivima sa visokimnivoom minerala, a putem mineralnih dodataka se dodaju uobi~ajene koli~ine, nevode}i ra~una da pojedinih mineralnih elemenata ima ve} dovoljno u samim hra-nivima.

Temperatura / Temperature. Od spolja{njih faktora, koji uti~u na KSM,svakako, jedan od najva`nijih je temperatura ambijenta. Prema NRC Š39¹ termoneutralna zona za krave muzare je izme|u 5oC i 20oC. Maust i sar Š35¹ utvrdili suda temperatura najvi{e uti~e na KSM u sredini laktacije (22%), dok je ne{to manjiuticaj u fazi rane laktacije (6%) i pri kraju (5%). Prema Roseleru Š46¹, velikosmanjenje se javlja naro~ito ako je temperatura tokom dana visoka (>25oC), ano}u ne padne niè od 5oC (10 do 14%). Ako, pak, temperatura tokom no}i padneispod 5oC KSM se smanjuje svega za oko 4 posto.

Fotoperiodi~nost / Photoperiod. U najnovijim istraìvanjima na visokomle~nim kravama hol{tajn rase Dahl i sar Š8¹ do{li su do rezultata da pove}anjemduìne perioda, u kojem su krave izloène svetlosti sa 13 na 18 ~asova, pove}avase prinos korigovanog mleka sa 4% mle~ne masti za oko 8 do 10 posto, dok se is-

151


tovremeno pove}ava i KSM. U istraìvanjima Tuckera Š49¹ pove}anjem duìnedana sa 13 sati na 16 do 18 sati, prinos mleka se pove}ao od 5 do 16 posto, a KSMoko 6 posto.

Pona{anje tokom ishrane / Behavior during the feeding. U slobodnomsistemu, svakako, veliki zna~aj imaju pona{anje i socijalna dominacija ja~ih grla.Me|utim, ako je prostor valova po kravi adekvatan (0,46-0,61 m) ne javljaju seproblemi Š1¹. Krohn i Konggaard Š30¹ do{li su do rezultata da krave u prvoj lakta-ciji, ako se drè u grupi, odvojeno od starijih krava, postiù ve}u KSM do 20 posto,odnosno ve}u proizvodnju mleka za 5 do 10 posto. U cilju pove}anja KSM, istiautor preporu~uje da se valov (jasle) nalazi u visini poda, jer krave u tom slu~ajulu~e do 17 posto vi{e pljuva~ke, a hrana se manje rasipa. Drugi vaàn savet je daizrada valova od drveta (glatkog) i kerami~kih plo~ica moè da pove}a KSM, dokvalovi od betona nisu pogodni zato {to su pri davanju silaè podlo`ni propadanju ideluju neugodno na jezik krava.

Sistem drànja / Maintenance system. Prema Ingvartsenu Š23¹ u ek-sperimentu na 184 krave, izvedenom u Danskoj, ostvareno je za 15 do 20% ve}eKSM, kada su krave hranjene kompletno me{anim obrocima u pore|enju sa kra-vama koje su hranjene na klasi~an na~in. Hansen i sar Š21¹ utvrdili su da su kravehranjene sa kompletno me{anim obrokom dva puta dnevno, ostvarile ve}e KSMnego krave koje su dobijale {est puta dnevno koncentrat putem automatske hra-nilice. U dva posebna eksperimenta Istaseea i sar Š24¹ krave koje su hranjenekompletno me{anim obrocima ostvarile su ve}e KSM i prinos mleka u odnosu nakrave hranjene na klasi~an na~in, s napomenom da su koncentrat dobijale dvaputa dnevno (17,8:15,2 kg/dan i 15,5:14,6 kg/dan).

Frekvencija davanja obroka i redosled / Frequency of administering ra-

tions and schedule. U istraìvanjima Noceka i sar. Š42¹ na kravama u prvoj laktaciji,utvr|eno je da frekvencija davanja kompletno me{anog obroka nije uticala naKSM. Navedeni autori nisu utvrdili statisti~ki signifikantnu razliku u KSM i prinosumleka izme|u obroka koji su davani 1, 2, 4 i 8 puta u toku dana, odnosno ostvar-eno je prose~no KSM: 17,9; 17,8; 17,8; 18,6 kg/dan. Gibson Š12¹ na osnovuopse`ne analize rezultata 35 eksperimenata, tako|e zaklju~uje da frekvencija da-vanja obroka nema zna~ajnog uticaja na KSM. U slu~aju kada se kabasta i kon-centrovana hrana daju odvojeno, uobi~ajeno se savetuje da se prvo daje seno, apotom koncentrat. Me|utim, u istraìvanjima Macleoda i sar Š34¹ i Noceka Š41¹,utvr|eno je da je davanje koncentrata pre sena od leguminoza uzrokovalopove}anje KSM, a da pri tome nisu nastale promene u procesu fermenatacije.

Aditivi / Additives. Kvasci, probiotici i drugi aditivi bakterijskog poreklamogu pozitivno da uti~u na KSM u uslovima stresa Š46¹. Puferi, naro~ito u fazi ranelaktacije, odnosno kada je u obroku visoko u~e{}e koncentrovanih hraniva imajutendenciju da pove}aju KSM Š32¹.

Antinutritivni faktori / Anti-nutritive factors. Prema Weissu Š50¹ negati-van efekat na KSM imaju: plesni, pra{ina, sporedni nepoèljni produkti pri fer-mentaciji silaè i alkaloidi. Prisustvo mikotoksina, pored svih nepoèljnih efekata,

152


prouzrokuje i smanjeno KSM. Prema Whitlowu i Hagleru Š51¹ aflatoxin smanjujeKSM, ako je prisutan u ve}oj koncentraciji od 50 ppb, a vomitoxin u ve}ojkoncentraciji od 500 ppb.

Zdravstveno stanje / Medical condition. Svakako ne treba da se zabo-ravi da pojavljivanje ve}ine bolesti, naro~ito bolesti metaboli~kog porekla Š29, 3¹,prati smanjeno konzumiranje hrane. Tako|e, bolesti kao {to su metritis, mastitis idijarea, uzrokuju depresiju u KSM Š40¹. Prema Laughrenu Š32¹ uglavnom po-javljivanje ve}ine bolesti prati smanjena KSM. Uzrok smanjenom konzumiranjumogu da budu i ektoparaziti Š48¹.

Poznavanje voljnog konzumiranja hrane, odnosno ta~no predvi|anjeima fundamentalni zna~aj za sastavljanje obroka koji }e da obezbedi efikasnu ijeftinu proizvodnju Š39¹. Ta~no balansiranje koncentracije hranljivih materija ukilogramu suve materije ili dnevne koli~ine hranljivih materija koju bi krava trebaloda konzumira, zavise od ta~nosti predvi|anja voljnog konzumiranja hrane Š46¹.Prema rezultatima Roselera Š46¹, ako se prilikom sastavljanja obroka koristi vred-nost za konzumiranje hrane ve}a za 8 posto od stvarnog konzumiranja, ostvari}ese mese~ni gubitak od 1500 $ na 100 krava i smanji}e se proizvodnja mleka. Uobrnutom slu~aju, ako se uzme da je konzumiranje manje za 8 posto od stvarnogkonzumiranja, gubitak }e biti 510 $, jer usled ve}e koncentracije hranljivih ma-terija u obroku ne}e se smanjiti proizvodnja mleka, ali }e do}i do nepotrebnog ra-sipanja hranljivih materija, a moè da uzrokuje i zaga|enje ~ovekove okoline Š36¹.

U svetu postoji veoma veliki broj modela za predvi|anje konzumiranjasuve materije, pa je stoga veoma te{ko doneti odluku za koji se od ovih modelaodlu~iti. Na osnovu sopstvenog iskustva i izvedenih istraìvanja Š14, 19, 20, 18,26, 25, 27, 17, 16¹ opredelili smo se da u ovom radu predstavimo i preporu~imo trimodela za prakti~nu primenu.

Model / MAFF (1975)U na{oj zemlji naj~e{}e se koristio upravo ovaj model, koji je objavio i

preporu~io Obra~evi} Š43¹, a koji je razvijen na osnovu podataka koji su, uglav-nom, poticali od krava dèrzej rase, {to i jeste glavni razlog da ovaj model ne dajezadovoljavaju}e predvi|anje KSM za krave hol{tajn rase Š15¹. Na osnovu do sadaizvedenih upore|enja ovaj model moè da se preporu~i za predvi|anje KSM zakrave niè do srednje mle~nosti (uglavnom kombinovane rase). U slu~aju da seovaj model koristi, obroke bi trebalo sastavljati u skladu sa preporukama Obra~e-vi}a Š43¹.

KSM (kg/dan) = 0,025 x TM+0,1 x M (gde je: TM - telesna masa; M - prinos mleka)

153


Predvi|anje konzumiranja suve materije /

Prediction of dry matter intake

Model / Glamo~i}a Š15¹ i Glamo~i}a i Eastridgea Š16¹Kao {to moè da se zapazi prethodni model ima nedostatak {to ne

obavlja korekciju KSM u fazi rane laktacije. Ovaj model uzima u obzir telesnumasu, energetski korigovano mleko (prinos mleka, procenat mle~ne masti i prote-ina) i fazu laktacije. Po{to je prona|ena zna~ajna razlika u KSM, izme|u krava uprvoj i narednim laktacijama, u skladu sa time formulisani su posebni faktori kojise koriste zaklju~no sa devetom nedeljom laktacije. Faktor za korekciju uticajamenad`menta je uklju~en da se na osnovu subjektivne ocene menad`menta ilikontrolnog merenja moè (ne mora F-2=1) izra~unata vrednost za KSM da ko-riguje za ±5 posto.

DMI (kg/dan) = (4,2 + 0,0135xBW + 0,319xECM) x F-1 x F-2ECM = 7,2xPROT–kgd+12,95xFAT–kgd+0,327xMYF-1 = 1 (Ako je WOL>9)F-1 = 0,612114+0,150737xlnWOL (Laktacija = 1 i WOL�9)F-1 = 0,648342+0,155818xlnWOL (Laktacija >1 i WOL�9)F-2 = 1 (Ako se ne obavlja korekcija)F-2 = 1,01 – 1,05 (Ako je menad`ment iznad proseka)F-2 = 0,99 – 0,95 (Ako je menad`ment ispod proseka)

gde je: DMI-konzumiranje suve materije, kg/dan; BW-telesna masa, kg; ECM-energetski korigovano mleko, kg/dan; PROT_kgd-prinos proteina u mleku,kg/dan; FAT_kgd-prinos masti u mleku, kg/dan; MY-prinos mleka, kg/dan; WOL-nedelja laktacije; F-1-faktor za korekciju u fazi rane laktacije; F-2-faktor za korek-ciju menad`menta; ln-prirodni logaritam.

Model / NRC (2001)Ideja vodilja prilikom izrade nacionalnih normativa SAD za krave

muzare bila je da se za predvi|anje KSM, preporu~i model koji }e uklju~ivati samofaktore vezane za ìvotinju, odnosno one koji su poznati ili koji lako mogu da semere. Ovaj model uzima u obzir telesnu masu, prinos mleka korigovan na 4 %mle~ne masti i nedelju laktacije.

DMI (kg/dan) = (0,372xFCM + 0,0968xBW0.75) x FFCM = MY_ (0,4+(0,15_Fat))F = 1-e(-0,192_ (WOL+3,67))

gde je: DMI-konzumiranje suve materije, kg/dan; BW-telesna masa, kg; FCM- pri-nos mleka korigovan na 4% mle~ne masti, kg/dan; WOL- nedelja laktacije; F - fak-tor za korekciju u fazi rane laktacije; MY - prinos mleka (kg/dan); Fat - procenatmle~ne masti.

154


Na osnovu do sada izvedenih istraìvanja mogu da se donesu prepo-ruke primenljive za na{e uslove:

Model MAFF Š1975¹ preporu~uje se za predvi|anje KSM za krave nièod srednje mle~nosti (kombinovane rase) i treba da se koristi kada se sastavljajuobroci u skladu sa preporukama Obra~evi}a Š43¹. Modeli Glamo~i} i EastridgeŠ16¹ i NRC Š39¹ preporu~uju se za upotrebu kod krava hol{tajn rase i u tom slu~ajuobroke treba sastavljati u skladu sa NRC preporukama.

Bez obzira koji se model koristi, obavezno je da se redovno kontroli{eKSM, jer se na taj na~in, jedino, mogu ta~no da balansiraju obroci i ostvari vrhun-ska proizvodnja mleka sa {to niìm tro{kovima.

1. Albright J. L.: Feeding behavior of dairy cattle. J. Dairy Sci., 76, 485, 1993. -2. Allen M. S.: Effects of diet on short-term regulation of feed intake by lactating dairy cows.J. Dairy Sci., 83, 1598-1624, 2000. - 3. Baile C. A., Della-Fera M.A.: Nature of hunger and sa-tiety control systems in ruminants. J. Dairy Sci., 64, 1140, 1981. - 4. Carter R. R., Grovum W.L.: Factor affecting the voluntary intake of food by sheep. 5. The inhibitory effect of hyper-tonicity in the rumen. Brit. J. Nutr., 64, 285, 1990. - 5. Chase L. E.: Effect of high moisturefeeds on feed intake and milk production in dairy cattle. Proc., Cornell Nutr. Conf. FeedManu., 52-56, 1979. - 6. Chouinard P. Y., Girard V., Brisson G.J.: Lactational response ofcows to different concentrations of calcium salts of canola oil fatty acids with or without bi-carbonates. J. Dairy Sci. 80, 1185-1193, 1997. - 7. Conrad H. R., Baile C.A., Mayer J.:Changing meal patterns suppression of feed intake with increasing amounts of dietary non-protein nitrogen in ruminants. J. Dairy Sci., 60, 1725, 1977. - 8. Dahl G. E., Elsasser T. H.,Capuco A.V., Erdman R.A., Peters R.R.: Effects of long day photoperiod on milk yield nadcurculating insulin-like growth factor-1. J. Dairy Sci., 80, 2784-2789, 1997. - 9. Eastridge M.L., Bucholtz H. F., Slater A. L., Hall C. S.: Nutrient Requirements for Dairy Cattle in the Na-tional Research Council Versus Some Commonly Used Ration Softvare. Journal of DairyScience, 81, 3049-3062, 1998. - 10. Forbes J. M.: Voluntary food intake and diet selection infarm animals. CAB International, Wallingford, 1995. - 11. Garnsworthy P. C., Tops J. H.: Theeffect of body condition of dairy cows at calving on their food intake and performance whengiven complete diets. Animal Production, 35, 113-119, 1982. - 12. Gibson J. P.: The effectsof frequency of feeding on milk production of dairy cattle: An analysis of published results.Anim. Prod., 38, 181,1984. - 13. Glamo~i} D.: Ishrana preìvara-praktikum. Poljoprivrednifakultet i Symbol, Novi Sad, 2002. - 14. Glamo~i} D.: Matemati~ki modeli za predvi|anjekonzumiranja suve materije u krava muzara, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, NoviSad, 1995. - 15. Glamo~i} D.: Razvoj novog matemati~kog modela za predvi|anje konzu-miranja suve materije u ishrani krava hol{tajn rase. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fa-kultet, Novi Sad, 1999. - 16. Glamo~i} D. Eastridge M. L.: Development of Model for Predic-tion Dry Matter Intake for Holstein Dairy Cows. J. Dairy Sci. in print, 2003a. - 17. Glamo~i}D., Eastridge M. L.: Comparison of Models for Predicting Dry Matter Intake for HolsteinDairy Cows. J. Dairy Sci. in print, 2003b. - 18. Glamo~i} D., Jovanovi} R., Drini} Milanka:Prednost uklju~ivanja koncentracije energije u matemati~ke modele za predvi|anje konzu-miranja suve materije u ishrani krava visoke mle~nosti, Zbornik radova, Me|unarodni sim-pozijum Nau~na dostignu}a u sto~arstvu ’97, 243, 1997. - 19. Glamo~i} D., Jovanovi} R.Peji} N.: Predvi|nje voljnog uzimanja hrane u krava visoke mle~nosti. Poljoprivredne aktu-

155




elnosti, br. 3-4, Institut za primenu nauke u Poljoprivredi, Beograd, 3-4, 77-84, 1996a. - 20.Glamo~i} D., Jovanovi} R., Peji} N.: Opravdanost primene matemati~kih modela zapredvi|anje konzumiranja suve materije u ishrani krava visoke mle~nosti. Letopis nau~nihradova, 2, 12-21, 1996b. - 21. Hansen W. P., Otterby D. E., Linn J. G., Irrthum G. A., CrookerB. A.: Lactational performance of midlatation cows fed dietary ingredients separately or asa total mixed ration. Dairy Cattle Research Report, Minnesota Ext. Serv, University Minne-sota, St. Paul., 22, 1991. - 22. Holter J. B., Urban W. E. Jr.: Water partitioning and intake pre-diction in dry and lactating Holstein cows. J. Dairy Sci., 75, 1472-1479, 1992. - 23. Ingvart-sen K. L.: Models of voluntary food intake in cattle. Livestock Production Science, 39, 19-38, 1994. - 24. Istasse L., Reid G.W., Tait C.A.G., Orskov E. R.: Concentrates of dairy cows:effects of feeding method, proportion in diet, and type. Anim. Feed Sci. and Tech., 15, 167,1986. - 25. Jovanovi} R., Glamo~i} D., Duji} D.: Faktori koji uti~u na voljno konzumiranjehrane (suve materije) u ishrani krava visoke mle~nosti. Agroznanje, 3, 154, 2001. - 26. Jova-novi} R., Glamo~i} D., Radanov Pelagi} Veselina, Drini} Milanka, Koljaji} V., Pavli~evi} A.:Faktori od kojih zavisi konzumiranje ve}ih koli~ina kabaste hrane u ishrani krava visokemle~nosti. Zbornik radova-Me|unarodni simpozijum Nau~na dostignu}a u sto~arstvu ’97,155-167, 1997. - 27. Jovanovi} R., Ralevi} V., Glamo~i} D.: Ishrana pre`ivara – Voljnokonzumiranje hrane, Symbol, Novi Sad, 2002. - 28. Kilmer L. H., Wangsness, Kesler E. M.,Muller L. D., Griel L. C. Jr., Krabill L. F.: Voluntary intake and digestibility of legume andgrass diets fed to lactating cows and growing wethers. J. Dairy Sci., 62, 1272, 1979. - 29.Krebs H. A.: Bovine ketosis. Veterinary Record, 78, 187-191, 1966. - 30. Krohn C. C., Kong-gaard S. P.: Effects of isolating first-lactation cows from older cows. Livestock Prod. Sci., 6,137-146, 1979. - 31. Lahr D. A., Otterby D. E., Johnson D. G., Linn J. G., Lundquist R. G.: Ef-fects of moisture content of complete diets on feed intake and milk production by cows. J.Dairy Sci., 66, 1891-1900, 1983. - 32. Laughren L. C.: Managing dry matter intake in dairycattle. Noutry-Counsel, Ltd., Greeley, CO, 1989. - 33. M.A.F.F.: Ministry of Agriculture, Fish-eries and Food. Energy Allovances and Feeding Systems for Ruminants. Tech. Bull. No.33,H.M.S.O., London, 1975. - 34. Macleod G. K., Calucci P. E., Moore A. D., Grieve D. G., LewisN.: The effect of feeding frequenci of concentrates and feeding sequence of hay on eatingbehavior, ruminal enviroment and milk production on dairy covs. Can. J. Anim. Sci., 74,103-113, 1994. - 35. Maust L. E., McDonald R. E., Hooven N.W.: Effect of summer weatheron performance of Holstein cows in three stages of lactation. J. Dairy Sci., 55, 1133-1139,1972. - 36. May M. G., Otterby D. E., Linn J. G.: The prediction of dry matter intake in dairycattle and factors affecting it: A review. Proc. Minn. Nutr. Conf., 77-94, 1993. - 37. Mertens D.R.: Factor influencing feed intake in lactating cows: From theory to aplication using neutraldetergent fiber. Pp. 1-20 in Proceedings of the Georgia Nutrition Conference, Atlanta, 1985.-38. National Research Council: Nutrient Requirements of Dairy Cattle. 6th rev. ed., NationalAcademy Press, Washington, D.C., 1989. - 39. National Research Council: Nutrient Re-quirements of Dairy Cattle. 7th rev. ed., National Academy Press, Washington, D.C. 2001. -40. Natzke R.P.: Elements of mastitis control. J. Dairy Sci., 64, 1431, 1981. - 41. Nocek J. E.:Feeding sequence and strategy effect on ruminal environment and production perform-ance in first lactation cows. J. Dairy Sci., 75, 3100-3108, 1992. - 42. Nocek J. E., Braund D.G.: Effect of feeding frequency on diurnal dry matter and water consumption, liquid dilutionrate, and milk yield in first lactation. J. Dairy Sci., 68, 2238-2247, 1985. - 43, Obra~evi} ^.:Tablice hranljivih vrednosti sto~nih hraniva i normativi u ishrani pre`ivara. Nau~na knjiga,Beograd, 1990. - 44. Palmquist D. L., Jenkins T. C.: Fat in lactations rations: Review. J. DairySci., 63, 1-14, 1980. - 45. Pantoja J., Firkins J. L., Eastridge M. L.: Fatty acid digestibility andlactation performance by dairy cows fed fats varying in degree saturation. J. Dairy Sci, 79,429-437, 1996. - 46. Roseler D. K.: Dry matter intake of dairy cattle: Prediction, performanceand profit. Tri-State Nutrition Conference, Fort Wayne, IN, 97-120, 1998. - 47. Roseler D. K.,Fox D. G., Chase L. E., Pell A. N., Stone W. C.: Development and evaluation of equations forprediction of feed intake for lactating holstein dairy cows. J. Dairy Sci., 80, 878-893, 1997. -

156


48. Seebeck R. M., Springell P. H., O’Kelly J. C.: Alterations in host metabolism by the spe-cific and anorectic effects of the cattle tick (Boophilus microplus). 1. Food intake and bodyweight growth. Australian Journal of Biological Science, 24, 373-380, 1971. - 49. Tucker H.A.: Light up your cows. Michigan Dairy Review, 2-1, 1997. - 50. Weiss W. P.: Estimating drymatter intake. proceedings Ohio Dairy Nutrition Conference, OARDC, Wooster. 9-13, 1991.- 51. Whitlow L. W., Hagler W. M.: Effects of micotoxins on the animal: The producers per-spective. In Silage: Field to feedbunk. Northeast Regional Agricultural Engineering Service,Ithaca, NY. 222-232, 1997.

FACTORS AFFECTING DRY MATTER INTAKE AND ITS PREDICTION FOR

HOLSTEIN COWS

D. M. Glamo~i}, G. Grubi}, N. \or|evi}

Many factors affects dry matter intake (DMI). Individual theories based onphysical fill of the reticulorumen, metabolic-feedback factors, or oxygen consumption havebeen proposed to determine and predict DMI (NRC, 2001). Prediction of DMI is fundamen-tally important in nutrition because it establishes the amount of nutrients available to an ani-mal for health and production. Actual or accurately estimated DMI is important for the for-mulation of diets to prevent underfeeding or overfeeding of nutrients and to promote effi-cient nutrient use. Underfeeding of nutrients restricts production and can affect the healthof an animal. Overfeeding of nutrients increases feed costs, can results in excessive excre-tion of nutrients into the environment, and at excessively high amounts may be toxic orcause adverse health effects. Several DMI prediction equations have been developed foruse in the field, but only a few have been given in this paper.

Key words: dairy cow, dry matter intake

FAKTORÀ, VLIÂÁÇIE NA POTREBLENIE SUHOY MATERII I EË

PREDVIDENIE DLÂ KOROV HOL[TAYN PORODÀ

D. Glamo~i~, G. Grubi~, N. Dòrdèvi~

Mnogie faktorì vli®Ót na potreblenie suhoy materii (PSM). Dl®tolkovani® i predvideni® PSM nami predloèno neskolÝko teoriy, bazirova-nnìh na fizi~eskoy popolnennosti retikulo-rum®nca, metaboli~eskoy vozvrtnoy

smì~ki ili na potreblenie kisloroda (NRC, 2001). Predvidenie PSM ot funda-mentalÝnogo zna~eni®, potomu, ~to na osnove PSM, opredel®ets® koli~estvo pi-tatelÝnìh veÈestv neobhodimo dl® soderàni® proizvodstva i zdorovÝ® ìvot-nìh. Uznavanie deystvitelÝnogo PSM ili to~noe predvidenie o~enÝ va`no dl® so-stavleni® payka s celÝÓ izbegani® sli{kom malenÝkogo i ~rezmernogo vnosa pi-tatelÝnìh veÈestv. Kormlenie s malenÝkimi koli~estvami pitatelÝnìh veÈestvv payke privodit do opadeni® proizvodstva i imeet otricateÝnoe vli®nie na

157


RUSSKIY

ENGLISH

zdorovÝe ìvotnìh. Kormlenie s bôlÝ{imi koli~estvami pitatelÝnìh veÈestv iznu`d, imeet dl® posledstvi®, uveli~enie cenì payka, vìdelenie uveli~ennìhkoli~estv pitatelÝnìh veÈestv vo vne{nÓÓ sredu i v kraynem slu~ae moètprivesti do otravleni® i zdravoohranitelÝnìh problem. SuÈestvuet bolÝ{e mod-eley, sluàÈie dl® predvideni® PSM, no v Ìtoy rabote budet predstavleno vsegoneskolÝko.

KlÓ~evìe slova: doynìe korovì, potreblenie suhoy materii

158


UDK 619.616.152.11:636.084:.2.034

UTICAJ ISHRANE NA ODR@AVANJE ACIDO-BAZNERAVNOTE@E MLE^NIH KRAVA*

EFFECT OF DIET ON MAINTENANCE OF ACID-BASAL BALANCE IN

BLOOD OF DAIRY COWS

T. Gaál**

Kod visoko-produktivnih rasa preìvara ~esto se pojavljuju po-reme}aji (produkcioni poreme}aji) koji mogu da prate i poreme}ajeacido-bazne ravnoteè. Ve}ina poreme}aja acido-bazne ravnoteè uuskoj je vezi sa odstupanjem u normativima ishrane ovih ìvotinja. Defi-cit i suficit energije podjednako prouzrokuje odstupanja u acido-ba-znom statusu organizma. Od ~etiri tipa osnovnih poreme}aja acido-bazne ravnoteè kod preìvara naj~e{}a je metaboli~ka acidoza. Onase pojavljuje kao posledica acidoze buraga, ketoze i proliva. Akutniporeme}aji acido-bazne ravnoteè daleko su opasniji od hroni~nih.Terapija osnovnih bolesti je uop{teno dovoljna za kompenzovanjeposledi~nih acido-baznih poreme}aja, ali u pojedinim slu~ajevimaneophodno je da se uradi alkalizacija, odnosno acidifikacija sadràjaburaga odgovaraju}im preparatima.

Klju~ne re~i: krava, ishrana, acido-bazna ravnoteà

Ve}ina metaboli~kih poreme}aja, kao i ve}ina poreme}aja acido-bazne ravnoteè kod visoko-mle~nih krava i tovnih goveda povezani su sapove}anom proizvodnjom i zato se ova oboljenja s pravom nazivaju proizvodnaoboljenja. U dana{nje vreme, kod proizvodnih grla ve}ina poreme}aja acido-bazne ravnoteè je metaboli~kog porekla i direktno zavisi od uslova ishrane, od-nosno nedostatka energije i posledica koje nastaju usled poku{aja korekcijeishrane radi optimalizacije obroka.

159

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 15. 7. 2003. godine** Dr T. Gaál, St. Istvan University, Faculty of Veterinary Medicine, Clinic for Internal Disease,

Department of Pathophysiology, Budapest, Hungary

Od poreme}aja acido-bazne ravnoteè poznata su ~etri tipa (meta-boli~ka acidoza i alkaloza, respiratorna acidoza i alkaloza). Poreme}aji acido-bazne ravnoteè, u principu, uvek se priklju~uju nekoj osnovnoj bolesti. Kod te-ladi, jagnjadi i jaradi, nastaju oboljenja kao pneumonija, koja uzrokuje respira-tornu acidozu ili dijareju na koju moè da se nadoveè metaboli~ka acidoza. Kododraslih ìvotinja ~esto se javljaju metaboli~ki poreme}aji (ketoza) ili oboljenja di-gestivnog trakta (acidoza buraga, alkaloza buraga ili dislokacija abomazusa)pra}ena i poreme}ajem acido-bazne ravnoteè. Sveukupno, moè da se zaklju~ida je, sli~no drugim vrstama ìvotinja, acidoza (prvenstveno metaboli~ka)naj~e{}a. Od nje se re|e javlja respiratorna acidoza, kao i metaboli~ka alkaloza, aveoma je retka respiratorna alkaloza. Me|utim, ~esto se de{ava da je ispre-pletano vi{e poreme}aja. Naj~e{}i acido-bazni poreme}aji kod preìvara prika-zani su u tabeli 1.

Tabela 1. Naj~e{}i poreme}aji acido-bazne ravnoteè kod preìvaraTable 1. Most frequent disorders of acid-basal balance in ruminants

Su{tina poreme}aja /Fundamental disorder

Vrsta poreme}aja /Type of disorder

Uzrok /Cause

Pojavljivanje /Incidence

Acidoza /Acidosis

Metaboli~ka /Metabolic

Akutna acidoza buragai laktacidemija /

Acute rumren acidosisand lactacidaemia Odrasli - ~esto /

Adults - frequentHroni~na acidozaburaga /

Chronic rumen acidosis

Ketoacidoza

Dijareja /Diarrhea

Tele, jagnje - ~esto,Calf, lamb - frequent

Odrasli - retko /Adults - rare

Respiratorna /Respiratory

Asfiksija /Asphyxia

Novorodjen~ad ~esto /Newborns - frequent

Pneumonija /Pneumonia

Tele, jagnje - ~esto /Calf, lamb - frequent

Odrasli - retko /Adults - rare

Alkaloza /Alkalosis

Metaboli~ka /Metabolic

Dislokacija siri{ta /Abomasal displacement

Odrasli - ~esto /Adults - frequent

Alkaloza buraga /Rumen alkalosis

Odrasli, retko /Adults - rare

Respiratorna /Respiratory

Hiperventilacija /Hyperventilation

Retko /Rare

U daljem tekstu govori se samo o poreme}ajima acido-bazne ravno-teè koji su prouzrokovani gre{kama u ishrani odraslih ìvotinja.

160

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 159 - 165 (2003) T. Gaál: Uticaj ishrane na odràvanje acido-bazneravnoteè mle~nih krava

1. Acidoza:Uzrok moè da bude gubitak baza ili vi{ak kiselina./1. Acidosis: Cause may be loss of bases or excess acids.

Dijareja je naj~e{}i uzrok metaboli~ke acidoze kao posledica gubitkabaza. êsto se javlja kod teladi u obliku metaboli~ke acidoze, kao posledica dija-reje, ali moè da se ustanovi i kod odraslih ìvotinja (na primer paratuberkuloza).

Stvaranje endogenog vi{ka kiselina i metaboli~ke acidoze nastalezbog toga moè da bude posledica keto-acidoze usled nedostatka energije.Tako|e, u suvi{ku energije (pretererano hranjenje koncentrovanom hranom bezprelaznog perioda) moè da se pojavi acidoza buraga i laktacidemija u akutnojformi, kao i hroni~na forma u blaèm obliku acidoze buraga. Nenutritivna acidozamoè da nastane u stanju {oka, kao i kod preìvara retko pojavljivanje insuficijen-cije bubrega.Tako|e, podizanje parcijalnog pritiska CO2 uzrokuje hipoventilaciju,a samim tim i respiratornu acidozu (najteì oblik u toku hipoksije novoro|en~adi iliposledi~no nastale pneumonije).

2.Alkaloza: Uzrok moè da bude gubitak kiseline i/ili vi{ak baza./2. Alkalosis: Cause may be loss of acids and/or excess bases /

Kod preìvara prakti~ni zna~aj imaju samo alkaloze metaboli~kogporekla. Metaboli~ka alkaloza prouzrokovana gubitkom kiselina, u principu, nas-taje kao posledica promena poloàja siri{ta. U takvim slu~ajevima sadràj aboma-zusa bogat hlorovodoni~nom kiselinom regurgitira u burag.

Metaboli~ka alkaloza, prouzrokovana vi{kom baza moè da nastanepri ishrani lako svarljivim biljnim proteinima ili materijama koje nisu belan~evinas-tog porekla, ali imaju viosok sadràj azota (ureja) kada se daje ìvotinjama bezneophodnog perioda prilago|avanja. Isto moè da se pojavi kod trule`ne indiges-tije buraga. Posledi~no moè da nastane ako se gre{kom umesto nadoknade kal-cijuma daje velika koli~ina NaHCO3 odnosno MgO za kompenzaciju suvi{nihkoli~ina kiselina.

Simptomi klini~ke slike metaboli~kog poreme}aja acido-bazne rav-noteè retko su tipi~ni. Na osnovu njih, dijagnoza oboljenja moè da se postavisamo pretpostavkom. Zbog toga veliku va`nost ima ta~na anameza.Veoma jeva`no da se ustanove nutricionisti~ki parametri. Ovi podaci mogu da daju najpri-bli`niju dijagnozu poreme}aja acido-bazne ravnoteè.

U odnosu na osnovne klini~ke pokazatelje (telesna temperatura, puls idisanje) naj~e{}e se menjaju disanje i sr~ani otkucaji. Na kompenzovanu meta-boli~ku acidozu upu}uje Kussmaulovo disanje, dok kompenzovanu metaboli~ku

161


Patogeneza, klini~ki simptomi, laboratorijska dijagnostika /

Pathogenesis, clinical sings, laboratory diagnostic

Etiologija / Etiology

alkalozu karakteri{e retko povr{no disanje. U slu~aju acidoze javljaju se znaciporeme}aja nervnog sistema, hiposenzibilitet, nesvestica a u krajnjem stadijumuacidoti~na koma. U slu~ajevima alkaloze nailazi se na pojavljivanje znakova hiper-senzibiliteta koji su kombinovani sa mi{i}nim gr~evima.

Klini~ka dijagnoza se zasniva na laboratorijskim nalazima. Najjed-nostavnije, u praksi je najlak{e izvodljivo ispitivanje sadràja buraga, kao i elek-trohemijske reakcije (pH mokra}e). Zbog toga u torbi terenskog veterinara,nesme da nedostaje indikator papir. Fizolo{ki, u zavisnosti od ishrane, pH sadràjaburaga je od 5,2 do 7,2. U opsegu ovih granica niè vrednosti se javljaju pri ishranikoncentratima, a vi{e ishranom kabastim hranivima.Kod preìvara pH mokra}e je7-8( bazan), ali pri intenzivnoj ishrani koncentrovanim hranivima moè da bude od6 do 7.

Zna~ajnije promene pH mokra}e mogu da budu kompenzovane fun-kcijom bubrega, kao i izlu~ivanjem puferskih materija, moè da se dogodi da se uacidozi pH mokra}e ne smanji zna~ajno. Postupkom titriranja mokra}e (odre|i-vanjem neto acido-baznog izlu~ivanja) moè da se dobije potpuniji podatak oacido-baznom statusu. Ova metoda je veoma prakti~na za odre|ivanje acido-baznog statusa u zapatima ìvotinja. Prednost metode titriranja mokra}e je u jefti-no}i, a nedostatak je u tome {to su potrebni laboratorijski uslovi.

Najsigurnija metoda za laboratorijsko odre|ivanje acido-bazne rav-noteè je utvr|ivanje parcijalnog pritiska gasova u krvi. Ova metoda zahteva na-bavku veoma skupe opreme i zbog toga je prakti~no neizvodljiva kod preìvara naterenu. Glavni uslovi za ta~no odre|ivanje podataka je precizno, anaerobnouzorkovanje krvi, transportovanje u posebnim uslovima u ledu, a samo merenjemora da se sprovede u roku od 30 minuta od momenta uzimanja krvi.

Poreme}aji acido-bazne ravnoteè nisu primarne prirode, nego suposledica osnovnog oboljenja.Prvenstveno mora da se vodi ra~una o prevencijiosnovnog oboljenja, odnosno njegovoj terapiji. Ako se u tome ne uspe onda se ine pojavljuju poreme}aji acido-bazne ravnoteè ili prolaze bez preduzimanja ne-kih posebnih terapijskih mera.

Po{to pored osnovnog oboljenja poreme}aji acido-bazne ravnoteèmogu da budu tako te{ki da preovla|uju u klini~koj slici (naro~ito kod akutnihporeme}aja), onda moraju da se istaknu preventivne i op{te terapijske mere.

U su{tini, prevencija nije veterinarski zadatak, ali s obzirom na na{epoznavanje fiziologije i patofiziologije u toj oblasti moramo da damo adekvatansavet. U principu u ovakvim slu~ajevima je va`na ~injenica da je lak{e da se bolestprevenira nego da se le~i. Najva`niji ~inilac preventive je obezbe|ivanje opti-malne ishrane. Ovo podrazumeva preveniranje acidoze buraga, ketoze, trule`nihprocesa u buragu, kao i nepohodan period privikavanja na promene ishrane kojimogu da uzrokuju akutnu acidozu,odnosno alkalozu buraga.

162


Preventiva / Prevention

Terapija treba da se preduzme u akutnim slu~ajevima. Prvenstvenotreba da se le~i osnovno oboljenje, a u slu~ajevima acidoze treba omogu}iti alkali-zaciju organizma (buraga i krvi), a u slu~aju alkaloze da se sprovede acidifikacija.

U slu~ajevima acidoze i/ ili alkaloze buraga nephodno je da se {topre odstrani sadràj buraga (ispiranjem buraga sondiranjem ili ruminotomijom).

Posle toga, preporu~uje se davanje sveèg sadraàja buraga odzdravih ìvotinja u koli~ini od 10 do 20 litara. U slu~ajevima preobilne ishrane kon-centrovim hranivima ili urejom ovo moè da bude spasonosno za ìvot ìvotinje.Ako postoje potrebe za infuzijom radi terapije mogu da se koriste i preparati iz

humane medicine.

Treapija akutne acidoze buraga i laktacidemije /Therapy of acute rumen acidosis and lactacidaemia

1. Za alkalizaciju / For alkalization

Koristiti 4,2% rastvor NaHCO3 (i.v.) u zapremini od oko 5 litara na 500kg t. m.u toku 30 minuta,

1,3% izotoni~ni rastvor NaHCO3 u laganoj infuziji (20 do 60 ml na kg t.m) ili

rastvor koji sadrì 4,5 g NaCl6,5 g NaHCO3ad 1000 ml aqua destilata

2. Za alkalizaciju sadràja buraga / For alkalization of rumen content

Na usta sondom ili bocom moè da se dâ 300 do 500 g magnezijumoksida ili 500 do 800 g magnezijum hlorida, rastvoreno u 5 litara vode. (Ne unositiu burag NaHCO3, jer uzrokuje nadun buraga).

Na nivou zapata u jednu kofu vode ume{ati jednu ka{iku ga{enogkre~a. Sa~ekati dok se ~estice istaloè i od supernatanta odraslom gove~etu dase dâ 4 do 5 litara supernatanta.

3. Veoma ~esta posledica acidoze buraga je laminitis /

Very frequent consequence of rumen acidosis in laminitis

Za preveniranje ovog oboljenja preporu~uju se antihistaminici i nes-teroidni inhibitori zapaljenjskih reakcija.

Terapija akutne alkaloze buraga / Therapy of acute rumen alkalosis

1. Po{to u krvi simptome ne prouzokuje prvenstveno podizanje vred-nosti pH nego nagomilavanje amonijum jona, zakiseljavanje krvi nije toliko va`nokao {to je alkalizacija kod laktacidemije. Preporu~uje se davanje humanih prepa-

163


Terapija / Therapy

rata u infuzionim rastvorima koji deluju zakiseljivaju}e ili davanje izotoni~nog rast-vora NaCl (infuzija kap po kap).

2. Zakiseljivanje sadràja buraga (5 do 10 litara 1 do 2% rastvora jesti-vog sir}eta).

3.Obi~an {e}er ili glikoza u koli~ini od 200 do 500 g po ìvotinji u tri dopet litara vode davati sondom.

U principu moè da se kaè da pri terapiji acidoze, odnosno alkalozeburaga veoma dobro dejstvo ima potpomaù}a terapija (potpomaganje cirkula-cije krvi parenteralno, kvasac, gotovi probiotici, kao i peroralno davanje koncen-trovanog sadraàja buraga).

4. Terapija ketoacidoze / Therapy of ketoacidosis

Odgovaraju}om antiketogenom terapijom potpuno se le~i posledi~nametaboli~ka acidoza nastala usled ketoze.Veoma retko ima potrebe za intrasven-skom alkalizacijom o kojoj smo govorili kod acidoze buraga.

1. Bauer M. L. et al: J. Anim. Sci. 73, 3445-3454, 1995. - 2. Braun U. et al: Vet.Rec. 130, 343-349, 1992. - 3. Detilleux J. C. et al: J. Dairy Sci. 80, 121-126, 1997. - 4. Holten-ius P. et al: Dtsch. Tierärztl. Wschr. 66. 554-558, 1959. - 5. Kaufmann W.: Tierärztl. Umschau27, 324-328, 1972. - 6. Nordlund K. V., Garrett, E. F.: Bovine Pract. 28. 109-112, 1994. - 7.Owens F. N. et al: J. Anim. Sci. 76, 275-286, 1998. - 8. Radostis, O. M., Gay, C. C., Blood, D.C., Hinchcliff, K. W. (editors): Veterinary Medicine. A textbook of the diseases of cattle,sheep, pigs, goat and horses. Saunders Company Ltd. London-New York, 1999. - 9. Under-wood W. J.: Comp. Cont. Educ. Pract. Vet., 14, 1265-1270, 1992b. - 10. Underwood W. J.:Comp. Cont. Educ. Pract. Vet. 14. 1127-1133, 1992a. - 11.Zadnik T. et al: Slov Vet Res. 38,201-216, 2001.

EFFECT OF DIET ON MAINTENANCE OF ACID-BASAL BALANCE IN BLOOD OF

DAIRY COWS

T. Gaál

High-performance breeds of ruminants often exhibit production disorderswhich can be accompanied by a disturbed acid-basal balance. Most of the disorders in theacid-basal balance are closely related to digressions in the diet norms of these animals. Adeficiency or surplus of energy equally cause disorders in the acid-basal status of the or-ganism. Metabolic acidosis is the most frequent of the four types of basic disorders in theacid-basal balance in ruminants. It appears as a consequence of rumen acidosis, ketosis,or diarrhea. Acute disorders in the acid-basal balance are far more dangerous than chronic

164



ENGLISH

ones. Therapy of the basic diseases is generally sufficient compensation for the effects ofthe acid-basal disorders, but in certain cases it is necessary to perform alkalization, that is,acidification of the rumen content using the necessary preparations.

Key words: cow, diet, acid-basal balance

VLIÂNIE KORMLENIÂ NA SODER@ANIE ACIDO-BAZOVOGO RAVNOVESIÂ VKROVI MOLO^NÀH KOROV

T. Gaál

U vìsokoproduktivnìh porod `va~nìh ~asto po®vl®Óts® naru{eni®(produkcionnìe naru{eni®), kotorìe mogut sleditÝ i naru{eni® acido-bazovogoravnovesi®. BolÝ{instvo naru{eniy acido-bazovogo ravnovesi® v uzrokoy sv®zi sotstupleniem v normativah kormleni® Ìtih `ivotnìh. Deficit i suficit Ìnergiiodinakogo pri~in®et otstupleni® v acido-bazovom statuse organizma. Iz ~etìrëhtipov osnovnìh naru{eniy acido-bazovogo ravnovesi® u `va~nìh samìy ~astìymetaboli~eskiy acidoz. Ona po®vl®ets® kak posledstvie acidoza rubca, ketoza iponosa. Ostrìe naru{eni® acido-bazovogo ravnovesi® daleko opasneehroni~eskih. Terapi® osnovnìh bolezney obobÈënno dostato~na dl® kompensi-rovani® ®vl®ÓÈihs® posledtviem acido-bazovìh naru{eniy, no v nekotorìhslu~a®h neobhodimo sdelatÝ alkalizaciÓ, to~nee acidofikaciÓ soder`ani® rub-ca otve~aÓÈim preparatam.

KlÓ~evìe slova: korova, kormlenie, acido-bazovoe ravnovesie

165


RUSSKIY

168

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 167 - 172 (2003) T. Gaál

169


170


171


172


UDK 619:612.015.6:636.2.034

VITAMINOT E VO ISHRANATA NA VISOKOMLE^NI KRAVI*

EFEKTI KORI[]ENJA VITAMINA E NA ZDRAVSTVENI STATUS I

PROIZVODNE SPOSOBNOSTI KOD VISOKOMLE^NIH KRAVA

EFFECT OF VITAMIN E SUPLEMENTATION ON THE HEALTH STATUS AND

PRODUCTION CAPABILITIES OF HIGH PRODUCING DIARY COWS

G. Cilev, J. [okarovski, Z. Sinovec, B. Pala{evski, Rodne Nastova-\or|ioska**

So ogled na zna~eweto na vitaminot E vo ishranata na vi-

sokomle~nite kravi, napraven e pregled na ponovata raspo-

lo`liva literatura za negovata hemiska priroda, metaboliz-

mot, zastapenosta vo krmite i efektite od negovoto koristewe,

vrz zdravstveniot status i proizvodnite sposobnosti na kra-

vite.

Kako rezultat na postignatite soznanija za mestoto i ulo-

gata na vitaminot E vo ishranata na kravite izraboteni se novi

normativi ~ija golemina se povrzuva so proizvodnata faza na

kravite i iznesuva od presu{uvaweto (60-70 dena pred telewe)

do 3-nedela pred telewe-1000 mg/dnevno; 3 nedeli pred i ~e-

tiri nedeli po teleweto (tranziciona faza)-3000 mg/dnevno; 5-

10 nedeli posle teleweto-1000 mg/dnevno i od 11-ta nedela na

laktacijata do presu{uvaweto-500 mg/dnevno.

Zgolemenite koli~estva na vitamin E vo tranzicionata

faza imaat zna~ewe za reducirawe na pojavata na infektiv-

nite i metaboli~kite bolesti kaj kravite, odnosno podobru-

vawe na nivniot imunolo{ki sistem. Toj gi smaluva rizicite

povrzani so pojavata na mastitisite i gi podobruva reproduk-

tivnite funkcii.

Klu~ni zborovi: vitamin E, visokomle~ni kravi, ishrana

173

* Rad primljen za {tampu 30. 7. 2003. godine. Rad nije lektorisan.** Mr Goce Cilev, asistent, prof. dr Jordan [okarovski, savetnik, dr Bone Pala{evski, nau~ni

savetnik, dr Rodne Nastova-\or|ioska, nau~ni saradnik, Institut za sto~arstvo, Skopje, Ma-kedonija; dr. Zlatan Sinovec, redovni profesor, Fakultet veterinarske medicine, Beograd,Srbija i Crna Gora

Poslednive dvaesetina godini se pro{ireni soznanijata za

mestoto i ulogata na vitaminite vo ishranata na doma{nite ìvotni.

Ovaa konstatacija se odnesuva na site vitamini, a e aktuelna i za raznite

vidovi i kategorii ìvotni. Me|utoa, vo ovoj pregleden trud koj fundira

glavno na soznanijata za vitaminite od Mc Dowell, Š2001¹ i Allison and LavenŠ2001¹ }e se zadrìme isklu~ivo na vitaminot E (rastvorliv vo masti)

kako zna~aen faktor za obezbeduvawe na optimalen zdravstven status i

proizvodstvo kaj visokomle~nite kravi. Negovite normativi za kravi

prezentirani se vo oficijalnite tabeli za potrebi vo hranlivi materii

na Velika Britanija ŠARC, 1980¹ i SAD ŠNRC, 1989¹ a fundiraat glavno na

prevencija od pojava na nutritivni bolesti, (miopatii) i se povrzani so

konsumacijata na SM. Me|utoa, ponovite istraùvawa na McDowell et al.Š1996¹; Weiss Š1998¹ i Allison and Laven Š2000¹ pokaàle deka so zgolemu-

vaweto na postoe~kite preporaki (za 3 do 5 pati) vo prakti~nite uslovi na

ishranata se obezbeduva podobar zdravstven status i povisoki proiz-

vodni rezultati kaj kravite.

Dobienite rezultati od tie istraùvawa se povrzuvaat pokraj

drugoto i so antioksidativnite svojstva na vitaminot E vo ishranata na

kravite od pri~ini {to proizvodstvoto na mleko e zna~aen izvor na oksi-

dativen stres, specijalno za vreme na ranata laktacija, koga konsumaci-

jata na energija ne e vo sklad so stvarnite potrebi i e na daleku ponisko

ramni{te. Zatoa, deneska visokomle~nite kravi, drèni vo industriski

uslovi dobivaat smeski so dodadena mast so cel da se obezbedat da`bi so

povisoka koncentracija na energija i da se smali aktiviraweto na sop-

stvenite rezervi od mast, koe ako se realizira, e rizi~no za pojavata na

nutritivni bolesti (ketoza). Za da se odgovori na standardite za ishrana

na lu|eto povrzani so kvalitetot na masta vo mlekoto, vo prakti~nata

ishrana na kravite se koristat glavno masni materii komponirani od

pove}e nezasiteni masni kiselini ŠKennelly, 1996, Chilliard et al., 1999¹. Sig-

urno deka da`bite so mast i ako taa poteknuva od nezasiteni masni

kiselini, }e baraat pogolemi koli~estva na vitamin E.

So ogled na postoe~kite sostojbi so normativite, a imaj}i go

predvid zna~eweto na ovoj vitamin vo sovremenoto kravarstvo }e gi

prezentirame informaciite za hemiskata priroda i metabolizmot na vi-

taminot E, negovata zastapenost vo krmite, efektite od negovoto pozgole-

meno koristewe vo ishranata kako i preporakite za zastapenosta na vita-

minot E vo da`bite za visokomle~ni kravi.

174

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 173 - 190 (2003) G. Ciljev i sar.: Efekti kori{}enja vitamina E nazdravstveni status i proizvodne sposobnosti kod visokomle~nih krava

Voved / Uvod / Introduction

Vitaminot E (tokoferol, antisterilen vitamin, vitamin na

plodnosta, antidistrofi~en vitamin) e grupno ime koe vklu~uva pove}e

bliski aktivni supstancii. Poznati se osum formi i vo zavisnost od toa

dali strani~niot sinxir na molekulata e zasiten ili nezasiten, pode-

leni se na dve podgrupi. êtiri zasiteni vitamini se ozna~eni kako �, �, �

i � tokoferoli, a od niv � formata e biolo{ki najaktivna (1.00) i najras-

prostraneta vo prirodata, dodeka �, � i � formite imaat samo 0.25; 0.10;

0.01 aktivnost vo odnos na � formata ŠAllison and Laven, 2000¹. Nezasitenite

formi poznati pod imeto tokotrienoli isto taka se obeleàni kako �, �, �

i � i od niv samo � formata ima nekakva vitaminska aktivnost koja izne-

suva samo 0.29 vo odnos na soodvetnata saturirana forma.

Formata na vitaminot E, ima zna~aen efekt na E vitaminskata

biopotencija vo krmite. Ovaa konstatacija najdobro se ilustrira so ja~me-

not, koj na teìnska osnova sodrì tri pati pogolemi koli~estva vitamin

E od ovesot, a negovata biopotencija e samo 50% od onaa vo ovesot, bidej}i

toj vo ja~menot e vo forma na tokotrienol ŠHakkarainen and Pehrson, 1987¹.Treba da se istakne i toa {to sinteti~ki proizvedeniot �-toko-

ferol ima poniska biopotencija vo odnos na prirodno proizvedenata

forma ŠBender, 1992¹. Sinteti~kiot proces obezbeduva proizvodstvo na

me{avina na �-tokoferol so 7 drugi izomerni formi koi se karakterizi-

raat so poniska biolo{ka aktivnost i dobieniot proizvod se obeleùva

so dl-�-tokoferol. Razlikata vo potencijata na ovie izomeri e rezultat na

toa {to osven crniot drob site drugi tkiva pri zemaweto ja preferiraat

prirodnata forma na �-tokoferolot.

Me|unarodniot standard na vitamin E bazira na aktivitetot na

�-tokoferolot ŠU.S. Pharmacopeia, 1980¹, odnosno na mg sinteti~ki proiz-

veden �-tokoferol acetat koj e ekvivalent na 1 internacionalna edinica

(IU) vitamin E. Taka 1 IU na vitamin E e ekvivalentna na 0.67 mg �-tok-

oferol (RRR � tokoferol). Iznesenoto ukaùva deka formata na do-

dadeniot vitamin }e ima zna~aen efekt na obezbedenosta na ìvotnite so

biolo{ki aktiven tokoferol. Hidiroglou et al. Š1988¹ konstatirale deka kaj

gojnite goveda tretirani (oralno) so prirodna forma na �-tokoferol se

obezbeduva negova pogolema koncentracija vo adrenalinskata `lezda, bu-

brezite, crniot i belite drobovi otkolku kaj onie koi koristele sin-

teti~ki � tokoferol. Ispituvawata pak na Ochoa et al. Š1992¹ izvr{eni so

{est razli~ni formi na vitamin E produkti, od koi 4 bazirale na sin-

teti~ki vitamin E (�-tokoferol acetat) i dva na priroden �-tokoferol,

konstatirale deka nema razliki me|u efektot na vitaminskite formi, na

prisutnosta na ovoj vitamin vo tkivoto koga dodavaweto e na ekviva-

lentna aktivna baza.

175


Hemiska priroda na vitaminot E / Hemijska priroda vitamina EChemical nature of vitamin E

Ponovite istraùvawa na metabolizmot na vitaminot E po-

kaàle deka negovata uloga vo organizmot ne moè da se svede samo na re-

produkcijata. Deneska so sigurnost se znae deka e prisuten vo site kletki,

a vo biolo{kite funkcii na organizmot ima mesto kako antioksidant.

Rastvorliv e vo mastite i funkcionira kako za{titnik na kleto~nata

membrana, membranite na mitohondriite i mikrozomite, a ja spre~uva ok-

sidacijata i na drugite antioksidanti, kako {to se vitaminot A, C i Sekako i na polinezasitenite masni kiselini. Vitaminot E ima za{titna

uloga na site ovie materii od destruktivnata oksidacija. Toj u~estvuva vo

zgolemuvawe na otpornosta protiv razni zaboluvawa, a e prisuten vo

biosintezata na DNK vo kletkite. Zatoa pri nedostatok na vitamin E

doa|a do odredeni patolo{ki sostojbi vo organizmot.

Inaku apsorbcijata na ovoj vitamin se zbidnuva isto kako i na

drugite vitamini rastvorlivi vo masti (A, D) preku micelite formirani

vo crevata i toa od mastite na hranata vo koli~estvo od 20-40%. Vitami-

not E se transportira generalno preku limfata na sistemot za cirkula-

cija, a od crniot drob do ostanatite delovi na teloto zaedno so mnogu

slabo razredena lipoproteinska frakcija ŠMurray, 1999¹. Herdt & Smith(1996) utvrdile deka 97% od vitaminot E vo krvta e povrzan so lipopro-

teinite, a ostatokot od 3% so crvenite krvni zrnca i neutrofilite. Kako

i da e Bender Š1992¹ sugerira deka i crvenite krvni zrnca igraat zna~ajna

uloga vo transportot na vitaminot E bidej}i nivnata membrana ima visoki

koli~estva na vitamin E koja brzo se izedna~uva so plazmati~niot vita-

min E. Sprotivno na vitaminot A, vitaminot E ne se skladira samo vo

crniot drob. Golemi depoa na ovoj vitamin se u{te adipoznoto i muskul-

noto tkivo od kade negovoto aktivirawe za drugi nameni vo organizmot e

dosta slabo. Toj kako antioksidans, gi kine sinxirite vo lumenot na organ-

ite za varewe kako i vnatre vo kletkite. Pri toa, �-tokoferolot ovo-

zmoùva fenolno vodorodniot atom da dojde do sloboden radikal, formi-

ran od nezasitenite masni kiselini: (ROOo + � - tokoferol --- ROO + ok-

sidiran �-tokoferol). Na ovoj na~in se pravi inaktivirawe na nesparen-

iot elektron na radikalot, a vo isto vreme se transformira do forma na

kvinon. Zaradi toa vitaminot A, karotinot, vitaminot C i polinezasit-

enite masni kiselini (PUFA), a naro~ito onie {to se prisutni vo masnite

tkiva (prete`no fosfolipidite) se za{titeni od aktivnosta na slobod-

nite radikali i oksidacijata. So ogled na toa {to slobodniot radikal gi

katalizira peroksidno o{tetenite masti vo kletkite i intracelularnite

prostori, predizvikuva promeni i vo propustlivosta na kleto~nite mem-

brani. Ovoj proces se javuva pri nedostatok na vitamin E i sluì kako ob-

176


Metabolizmot na vitamin E / Metabolizam vitamina E /Metabolism of vitamin E

jasnuvawe za raznite patolo{ki posledici vo slu~aj na deficitarnost na

vitamin E.

Koga e vo pra{awe nedovolnoto koli~estvo na vitamin E za

blokirawe na radikalite i spre~uvaweto na formiraweto na peroksidi,

se vklu~uva i enzimot koj sodrì Se (glutation peroksidaza) koj igra do-

datna za{titna uloga. Glutation peroksidazata gi metabolizira perok-

sidite na polinezasitenite masni kiselini kako i vodorodniot peroksid.

Vitaminot E i Se zaedni~ki deluvaat vo za{tita na subkleto~nite mem-

brani, protiv o{tetuvawe, koe go predizvikuva peroksidot. Vitaminot E

moè da se prifati kako prva prepreka vo odbranbeniot sistem spre~u-

vaj}i ja oksidacijata na polinezasitenite masni kiselini, a enzimot koj

sodrì Se, pretstavuva vtora prepreka vo toj sistem. Ovoj enzim vr{i de-

strukcija na peroksidite formirani (zaradi nedovolnata aktivnost na

vitaminot E) pred tie da po~nat so o{tetuvaweto na membranata.

Vitaminot E gi smaluva potrebite na ìvotnite vo Ye so spre~u-

vawe na reaktivnata avtooksidacija na mastite, a oddelno na onie vnatre

vo membranite, so koe fakti~ki se inhibira proizvodstvoto na peroksidi.

Ova doveduva do smaluvawe na koli~estvoto na glutation peroksidazata,

koja sodrì Se, potreben za razgraduvawe na peroksidite formirani vo

kletkata.

Vitaminot E e prisuten skoro vo site prirodni krmi so raz-

li~ita koncentracija (Tab. 1).Zelenite krmi se dobar izvor na �-tokoferol taka {to pomla-

dite rastenija (treva) se sekoga{ pobogati otkolku postarite rastenija vo

vitamin E. Listot sodrì 20-30 pati pove}e vitamin E vo odnos na ste-

bloto. Senoto i silaìte sodràt sekoga{ pomali koli~estva na toko-

ferol (20-30%) vo odnos na izvorniot materijal. Gubitocite pri provenu-

vaweto na senoto se pogolemi od onie pri praveweto silaàta. Brzata de-

hidracija (su{ewe) moè da go za~uva vitaminot E na prili~no visoko

ramni{te. Ovaa konstatacija proizleguva od ispituvawata na Livingston etal. Š1970¹ koi utvrdile deka vitaminot E kaj dehidriranata lucerka e vo

tesna vrska so zastapenosta na vlaga vo masata i se dviì vo prosek od 70-

100 mg/kg SM. I vremetraeweto na skladiraweto e faktor koj ima vlijanie

na sodrìnata na vitamin E vo krmite, a oddelno kaj onie ~ija zastape-

nost na vlaga e povisoka od standardnata. Za ovaa cel }e se posluìme so

koncentracijata na vitamin E vo ja~menot, koja od 9 mg/kg/SM se simnala na

1 mg/kg/SM za 12 nedeli ŠMcDonald et al. 1988¹. Gubitocite se zavisni i od

temperaturata na koja se ~uvaat krmite, taka {to kaj senoto od rajgrasot,

177


Izvori i zastapenost na vitaminot E vo krmite /Izvori i zastupljenost vitamina E u krmivima /Source of vitamin E presence in feedstuffs

178


Tab. 1. Zastapenost na �-tokoferol (mg/kg SM) vo nekoi od prisutnite krmi vopraktikata ŠAllison and Laven, 2000¹

Tabela 1. Zastupljenost a-tokoferola (mg/kg SM) u nekim od prisutnih krmiva u praksiTable 1. Alpha-tocopherol content (mg/kg SM) in some feedstuffs

Krma / Feedsuffs

�-tokoferol (mg/kg SM) / �-tocopherol (mg/kg SM)

sredno / srednje / averagevarijacii / varijacije /

variation

Trevi / Trave / Grass

rana faza / early phase 253 121-400

sredna faza / srednja faza / middle phase 98 40-154

zrela faza / finsh phase 22 9-30

eèvka / jeèvica / Dactylis glomerata / 313-362

festuka livadska / livadski vijuk /Festuca pratensis

/ 184-243

bela detelina - Trifolium repens / 90-210

Trevna silaà / Grass silage

dobra / good 70 50-145

prose~na / average 25 4-50

Seno / Hay 25 1-85

P~enkarna silaà / Kukuruzna silaà /Corn silage

3 0-9

Ja~men / Je~am / Barley 7.4 2.0-14.0

Celo zrno od p~enka / Celo zrno kukuruza /Corn, grain

1.99 0.0-21.0

Gluteinsko p~enkarno bra{no /Gluteinsko kukuruzno bra{no /Glutein corn meal

2.59 3.0-20.0

Pamu~no }uspe (sa~ma) /Pamu~na sa~ma /Cotton seed meal

17 3-32

Son~ogledovo }uspe (sa~ma) /Suncokretova sa~ma / Sunflower meal

9 3-25

Leneno }uspe (sa~ma) / Lanena sa~ma /Linseed meal

0.77 3.0-10.0

Soja, kompletno zrno / Soja, celo zrno /Soybean, complete grain

21 /

Soino }uspe / Sojina sa~ma / Soybean meal 0.3 0.0-8.0

P~enica / P{enica / Wheat

celo zrno / grain 8 2-30

otpadoci / otpaci / byproducts 20 2-41

tie se zgolemile od 8 na 49% pri poka~uvaweto na temperaturata od 3 na

49oS. Za na{i priliki e od poseben interes da se znae deka p~enkarnata

silaà sodrì pomalku vitamin E vo odnos na trevnata silaà koja e

dominantna vo da`bite na kravi od zapadnite zemji ŠBieber, Wlaschny,1988; Fitt, 1999¹. Zatoa vo zimskite meseci pri koristeweto na pogolemi

koli~estva p~enkarna silaà mo`ni se pojavi na deficitarnost vo vita-

min E kaj kravite ne obezbedena (saplementirana) so negovi soodvetni

koli~estva preku drugite krmi. Ovdeka treba da se istakne deka na{ata

nauka i praktika se siroma{ni vo informacii za zastapenosta na vitamin

E vo silaàta vo op{to kako i za toa {to zna~i fazata na pribiraweto na

masata i na~inot na siliraweto za negovata zastapenost vo krmata.

So isklu~ok na maslodavnite semiwa (zejtin od son~ogled, 500

odnosno 350 mg/kg), site ostanati zrnesti krmi sodràt malku vitamin E, a

{to e u{te pova`no, meleweto i termi~kata obrabotka deluvaat destruk-

tivno na negovata zastapenost. I ve{ta~koto su{ewe na p~enkarnoto zrno

pokaàlo smaluvawe na vitaminot E od 20 mg/kg na 9.3 mg/kg ŠYoung et al.1975¹. Sli~na bila situacijata i pri konzervirawe na zrnoto so propion-

ska kiselina i drugi hemiski sredstva ŠChamberlain and Wilkinson, 1996;Rice and McMarray, 1982¹.

Treba da se istakne deka vo ponovo vreme ima zna~aen me-

todolo{ki napredok vo ispituvawata na vitamin E i negovite izomeri

(te~na hromatografija-HPLC). Rezultatite od takvite ispituvawa ukaù-

vaat deka se tie poinakvi od onie dobieni porano, {to zna~i prestoi kom-

pletno revizija na zastapenosta na vitamin E vo krmite so koristewe na

sovremena sofisticirana oprema.

Od iznesenite informacii za deluvaweto na vitamin E vo ìv-

otinskiot organizam, a oddelno kaj visokomle~nite kravi, moè da se

zaklu~i deka toj ima zna~ajno vlijanie na zdravjeto, reproduktivnite svo-

jstva, mlekodajnosta i kvalitetot na mlekoto. Odrùvaweto na zdravjeto

na kravite e osnovna zada~a na farmerite, bidej}i pojavata na koja i da e

bolest e tesno povrzana so tro{oci, koi vo dene{ni uslovi se od takvi

razmeri {to moàt da go zagrozat profitabilnoto proizvodstvo na mleko.

Dodavaweto (suplementiraweto) na vitamini nad standardni-

te normativi, so koi se pokrivaat marginalnite i potrebnite koli~estva

neophodni za prevenirawe na deficitarnite bolesti, se pokaàlo kako

zna~ajno za podobruvawe na zdravjeto i eksponiraweto na genetskite pro-

izvodni svojstva kaj visokomle~nite kravi. Ovoj koncept opi{an kako "Op-

179


Efekti od koristeweto na vitaminot E vrz zdravstveiotstatus i proizvodnite svojstva na kravite / Efekti kori{}enja

vitamina E na zdravstveni status i proizvodne sposobnosti kod krava /

Effects of use of vitamin E on health and performance of cows

timalna vitaminska ishrana" (OVI), a izraboten od Roche Š1979¹ gi

vklu~uva standardite za dodavaweto na vitaminite vo da`bata. Ovie

koli~estva se nekolku pati povisoki od onie koi se smetaat kako sood-

vetni za prevenirawe na deficitarni simptomi. Pozitivnite reakcii na

ìvotnite na dodadenite vitamini se opi{ani vo pove}e nau~ni trudovi

ŠWeiss et al. 1990; 1992; 1997; Smith et al 1984 i dr¹.

Vitamin E i zdravstven status na kravite /Vitamin E i zdravstveni status kod krava / Vitamin E and health status of cows

Incidentite so metaboli~kite i infektivnite bolesti se

najbrojni za vreme na tranzicionata faza koja go pokriva periodot od

nekolku nedeli pred i posle telewe kaj kravite (peripartus). Vo ovaa

faza kravite se vo najgolem fiziolo{ki "stres" koj ja zgolemuva osetli-

vosta na pojavata na spomenatite bolesti.

Ovaa konstatacija moè da se vidi od grafikonot 1 izraboten

od firmata Roche Š2001¹ vrz baza na informacii prisutni vo literatu-

rata i od koj moè da se zaklu~i deka opasnostite od pojava na oboluvawa

se najvisoki okolu teleweto, a potoa postepeno opa|aat za da kon krajot na

prvata laktaciona faza (stotiot den od laktacijata) se svedat vo nor-

malni granici.

180


Grafikon 1. Opasnosti od pojava na oboluvawa okolu teleweto i vo po~etnatamlekodajna faza ŠRoche, 2001¹ /

Grafikon 1. Opasnosti od pojave oboljenja oko telenja u po~etnoj fazi laktacije /Graph 1. Disease threat is greatest at calving time

Ponatamo{nite studii so mle~nite kravi pokaàle deka imu-

nosupresijata vo tranzicionata faza e zna~ajno izrazena {to se potvr-

duva i so transformacijata na najrasprostaneta bolest na vimeto (masti-

tis) kaj kravite od subklini~ka vo klini~ka forma. Toga{ neutrofilnata

i leukocitnata funkcija zna~ajno se vlo{uva vo odnos na nekoi parametri

kako {to se: nivnata migracija kon inficiranite mesta i mo`nosta za ubi-

vawe na bakteriite, {to moè da se vidi od Graf. 2 kade e analizirana

neutrofilnata funkcija okolu teleweto.

Rezultatite prezentirani za 137 kravi, a adaptirani od ispi-

tuvawata na pove}e istraùva~i ukaùvaat deka imunosupresijata kaj

kravite okolu teleweto e najizrazena. Toga{ neutrofilnata i leukocit-

nata funkcija se zna~ajno oslabeni (vlo{eni) vo odnos na nekoj od para-

metrite kako {to e nivnata migracija kon inficiranite mesta i mo`nosta

za ubivawe na bakteriite.

Prezentiranite informacii vo grafikonite sosema jasno

ukaùvaat deka ishranata i menaxmentot na kravite za vreme na tranzi-

cijata se va`ni za zdravjeto na kravite. Zatoa za obezbeduvawe na opti-

malen odbranben sistem e neophodna soodvetna ishrana, a toa zna~i pri

normiraweto na proteinskiot i energetskiot del od da`bata treba da se

vodi smetka i za vitaminite i mineralite.

181


Grafikon 2. Analiza na neutrofilna funkcija okolu telewe na 137 Hol{tajnkravi ŠRoche, 2001¹ /

Grafikon 2. analiza neutrofilne funkcije oko telenja na 137 hol{tajn-frizijske krave /Graph 2. Neutrophil functin analysis around calving from 137 Holstein cows

Pove}eto studii pokaàle deka vitaminot E igra klu~na uloga

vo podobruvaweto na imunolo{kiot sistem kaj kravite. Izgleda deka toj

u~estvuva vo funkciite na imunite kletki kako {to se neutrofilite i toa

preku zgolemuvawe na brzinata na nivnata migracija do inficiranite

mesta, i preku protektirawe na neutrofilite od slobodnite radikali i

nivno prodolùvawe na aktivniot ìvot.

Vitaminot E i reakcija na mle~nata `lezda na invazijata na bakterii /Vitamin E i reakcija mle~ne `lezde na invaziju bakterija /Vitamin E and health status of cows

Bakteriite {to vleguvaat (penetriraat) preku kanalite na bos-

kite vo mle~nata `lezda brzo se razmnoùvaat. Vo takvi situacii makro-

fagite se sre}avaat so bakteriite i ispu{taat hemikalija (messenger)

poznata kako "medijator". Toj go potiknuva i zgolemuva protokot na krvta

prema vimeto, a so toa i dotekot na neutrofili, imunoglobulini i pra-

te~ki sloèni enzimatski proteini. Vo takvi okolnosti se zgolemuva ubi-

vaweto na bakteriite. Ovakvata situacija e rezultat na prisutnosta na

vitaminot E koj ja zgolemuva otpornosta na kletkite, ja stimulira imunata

reakcija, ja zgolemuva brzinata na migracijata na neutrofilite do mesto-

to na infekcijata, ja potiknuva bakterijalnata fagocitoza preku neutro-

filite, ja podobruva efikasnosta na ubivaweto na bakteriite od strana

na neutrofilite, gi za{tituva neutrofilte od slobodnite radikali i go

prodolùva nivniot aktiven ìvot.

Vitaminot E i optimalizacijata na zdravjeto na vimeto / Vitamin E i

optimalizacija zdravlja vimena/Vitamin E and optimalization of udder health

Studiite na Weiss et al. Š1990 i 1997¹ pokaàle (potvrdile) deka

pri teleweto kaj kravite koncentracijata na vitamin E se simnuva za 50%,

nivo koe se smeta za nesoodvetno za normalen metabolizam. Takvata

sostojba najdobro moè da se vidi od grafikonot (3) vo koj e prezentirano

dvièweto na koncentracijata na vitamin E vo plazmata za vreme na tran-

zicionata faza kaj kravite (Graf. 3).

Plazmati~nata koncentracija na vitamin E opa|a na 7-10 dena

pred partusot i ostanuva na takvo ramni{te prvite 2 do 3 nedeli od lakta-

cijata duri i vo situacii koga dnevnata konsumacija na vitamin E bila na

isto ramni{te vo presu{en period. Vakvata sostojba so vitaminot E,

Weiss et al. Š1992¹ ja povrzuvaat glavno so sintezata na kolostralnoto

mleko i zgolemeniot stres kaj kravite koj se blisku do teleweto. Zgo-

lemenitot normativ na vitamin E vo da`bite prema NRC Š2001¹ za vreme

na tranzicijata i laktacijata se povrzuva so odrùvaweto na plazma-

ti~nata koncentracija koja treba da bide na nivo od ssa 3 mg/l za obezbedu-

vawe na optimalen imun sistem, zo{to kravite so poniska koncentracija

182


se izlo`eni na rizik za po~esta pojava na mastitis (devet pati povisok od

normalniot).

Pozitivniot efekt na dodadeniot vitamin E vrz zdravjeto na

mle~nata `lezda e dobro ispitan. Toj ja podobruva mo`nosta na imunite

kletki kaj mle~nite kravi za borba protiv bakteriite {to ja prediz-

vikuaat pojavata na mastitis. Se pretpostavuva deka postoi zna~ajna

vrska pome|u dodadenitot vitamin E i koncentracijata na vitamin E vo

imunite kletki.

Kako rezultat na toa incidentite so klini~kiot mastitis, bro-

jot na somatskite kletki i vremetraeweto na bolesta se reduciraat. Ovaa

konstatacija se potvrduva so rezultatite prezentirani od Smith et al.Š1984¹ kade e observiran efektot od da`beniot vitamin E daden na nivo

od 1000 mg/dnevno za vreme na presu{niot period i Se injektiran na nivo

od 0.1 mg na kg telesna masa na 21-iot den pred teleweto na vremetraeweto

na klini~kiot mastitis ŠSmith et al, 1984¹.Rezultatite poka`ale deka vremetraeweto na klini~kite sim-

ptomi bile reducirani za 46% za grupata tretirana so Se, 44% za grupata

tretirana so vitamin E i 62% kaj grupata tretirana so Se i vitamin E vo

odnos na kontrolnata grupa.

183


Grafikon 3. Nivoto na plazmati~niot vitamin E kaj kravi vo tranziciona fazaŠRoche, 2001¹

Grafikon 3. Nivo plazmati~nog vitamina E kod krave u tranzicionoj faziGraph 3. Plasma vitamin E levels in the transition

Brojot pak na somatskite kletki vo ranata laktacija bil zna~aj-

no pomal na 7 i 14 den od laktacijata kaj grupite tretirani so 2 000 IU vo

odnos na onaa so 1 000 IU.Treba da se istakne deka efektot od vitaminot E na kli-

ni~kiot mastitis e poizrazen kaj kravite vo prvata laktacija. Kaj niv

sredno koli~estvo na dodaden vitamin E (1000 mg/dnevno vo presu{niot

period i 500 mg/dnevno vo faza na laktacija) ovozmoùva pomala pojava na

klini~ki mastitisi od onie tretirani so pomalku vitamin E (100+100

mg/dnevno), a pogolema otkolku kravite koi dobivale visoki koli~estva

na vitamin E (1000+2000 mg/dnevno). Samo kaj postarite kravi dodavaweto

na visoki koli~estva na vitamin E gi smaluvaat pojavite na mastitisite

pri teleweto.

Vitaminot E i reproduktivnite funkcii /

Vitamin E i reproduktivne funkcije / Vitamin E and reproductive functions

Od aspekt na ekonomskite gubitoci kaj kravite, vedna{ posle

onie povrzani so bolesta "mastitis" doa|aat pojavite na reproduktivnite

poremetuvawa.

Zadrùvaweto na placentata e naj~est zdravstven problem po-

vrzan so teleweto koj moè da ja smali fertilnosta kaj kravite posle te-

leweto. Istraùvawata pokaàle deka takvite pojavi moàt da go pro-

dolàt periodot od teleweto do koncepcijata za 20 do 30 dena i da go zgo-

lemat brojot na osemenuvawata po koncepcija. I pojavata na endometriti-

sot (vospalenie na matkata), e povrzan so retenciite.

Dodavaweto na vitaminot E, se pokaàlo deka ima vlijanie i na

obemot na reproduktivnite parametri i poremetuvawata. Ova gi vklu~uva

pomaliot broj incidenti povrzani so zadrùvaweto na placentite, metri-

tisite i pojavata na cisti~ni ovariumi. Ponatamu go smaluva servisi-

raweto za gravidnost i go smaluva intervalot pome|u teleweto i kon-

cepcijata i dr.

So dodavaweto na vitaminot E, denovite za pojavata na prviot

estrus posle partusot bile reducirani, so {to se podobruva reproduktiv-

noto zdravje za vreme na raniot post telidben period (Graf. 4)

Od grafikonot oformen vo firmata Roche na baza na informa-

ciite dobieni vo istraùvawa na Campbell & Miller Š1998¹ moè da se kon-

statira deka dodavaweto na vitamin E na nivo od 1000 mg/dnevno, deno-

vite potrebni za pojavata na prviot estrus iznesuvaat pomalku od 45 dena,

a za onie bez takov dodatok pove}e od 65 dena.Dodavaweto na vitamin E ja namaluva i pojavata na retencijata

na placentata koja e ilustrirana so grafikonot 5 izraboten vrz baza na

istraùvawata na Miller et al. 1998 ŠRoche, 2001¹.Grafikonot pokaùva deka pojavata na retenciite kaj junicite

(prvotelki) e daleku pomala kaj onie grla tretirani so 1 000 mg vitamin E

184


po grlo (10%) vo odnos na kontrolnata grupa kade taa e skoro za dva i

polovina pati povisoka (25%).

185


Grafikon 5. Zadr`uvawe na placenta kaj prvotelki tretirani so vit. E (%)ŠRoche, 2001¹ /

Grafikon 5. Zadr`avanje placente kod prvotelke tretirane sa vitaminom E (%) /Graph 5. Severity of retained placenta in primiparous heifers supplemented with vitamin E (%)

Grafikon 4. Vitaminot E i reprodukcijata na mle~ni kravi ŠRoche, 2001¹ /Grafikon 4. Vitamin E i reprodukcija kod mle~nih krava /

Graph 4. Vitamin E and reproduction fo the dairy cow - days to first observed oestrus

Interesno e da se istakne deka so aplikacija na 2 000 mg/dnevno

po grlo zna~ajno se namaluva intervalot od teleweto do koncepcijata i e

za 27 dena (24%) pomal vo odnos na onie ìvotni koi bile tretirani so 1

000 mg/dnevno ŠBaldi et al. 1997¹ (Graf. 6).

Vitaminskata ishrana na ìvotnite vo op{to, a oddelno kaj

kravite bila predmet na istraùvawe vo pove}e zemji i od razli~ni

avtori. Kako rezultat na steknatite soznanija za mestoto i ulogata na vi-

taminot E vo ishranata na govedata vo publikacijata na NRC od 2001 go-

dina se dadeni normativi koi vo odnos na postarite zna~ajno se razliku-

vaat. Ova e napraveno od pri~ina {to so nivnoto koristewe vo praktikata

se ovozmoùva optimalna imuna funkcija, se podobruva zdravjeto na vi-

meto i kvalitetot na mlekoto i se odrùvaat reproduktivnite funkcii na

nivo soodvetno za obezbeduvawe na visoko proizvodstvo na mleko po

krava godi{no.

Preporakite za postignuvawe na takvite rezultati se promen-

livi vo tekot na reprociklusot kaj kravite i se prepora~uva da se dviàt

vo slednite koli~estva po grlo vo zavisnost od o~ekuvaniot intenzitet na

proizvodstvo: od presu{uvaweto (60-70 dena pred telewe) do 3 nedeli

pred telewe 1 000 mg/dnevno; na 3 nedeli pred i ~etiri nedeli posle te-

186


Grafikon 6. Interval (prazni denovi) pome|u telewe i koncepcija kaj kravitretirani so vitamin E ŠRoche, 2001¹ /

Grafikon 6. Interval (prazni dani) izme|u teljenja i koncepcije kod krave tretirane savitaminom E /

Graph 6. Calving to conception interval (daysempty) in early lactating dairy cows receiving dietaryvitamin E

Normativi na vitamin E vo da`bite za kravi (mg/dnevno) /

Normativi vitamina E u potrebama krava (mg/dnevno)

Normatives for vitamin E in cow diet (mg/day)

lewe 3 000 mg/dnevno; 5-10 nedeli posle telewe 1 000 mg/dnevno; od 11-

tata nedela na laktacijata do presu{uvaweto 500 mg/dnevno.

So ogled na zna~eweto na vitaminot E vo ishranata na vi-

sokomle~nite kravi, napraven e pregled na ponovata raspolo`liva lit-

eratura za negovata hemiska priroda, metabolizmot, zastapenosta vo

krmite i efektite od negovoto koristewe, vrz zdravstveniot status i pro-

izvodnite sposobnosti na kravite.

Od hemiskata priroda na vitamin E se gleda deka se pojavuva vo

dve formi (zasiteni i nezasiteni) od koi zasitenite se so pogolema bi-

olo{ka vrednost vo odnos na nezasitenite formi. Vo vrska so metaboliz-

mot treba da se istakne deka e rastvorliv vo mastite i funkcionira kako

za{titnik na kleto~nite membrani, membranite na mitohondriite i mik-

rozomite i ja spre~uva oksidacijata na drugite antioksidanti kako {to se

vitaminite A, C i Se kako i na polinezasitenite masni kiselini.

Zastapenosta na vitamin E (�-tokoferol) vo prirodnite krmi e

razli~na i zavisi od fazata na razvojot i od vidot na rastenieto, nivnata

priprema (sila`a, seno) uslovite na skladirawe, termi~kata obrabotka i

drugi faktori. So najgolema zastapenost na vitaminot E se karakterizi-

raat zelenite rastenija (ssa 250 mg/kg SM), a so najmala }uspiwata od

maslodajnite semiwa (soja, ssa 0.3 mg/kg SM).Zgolemenite koli~estva na vitamin E vo tranzicionata faza

imaat zna~ewe za reducirawe na pojavata na infektivnite i metabo-

li~kite bolesti kaj kravite, odnosno na nivniot imunolo{ki sistem. Toj gi

smaluva pojavite povrzani so pojavata na mastitisite i gi podobruva re-

produktivnite funkcii.

Kako rezultat na postignatite soznanija za mestoto i ulogata

na vitaminot E vo ishranata na kravite izraboteni se novi normativi ~ija

golemina se povrzuva so proizvodnata faza na kravite i iznesuva od

presu{uvawto (60-70 dena pred telewe) do 3-nedela pred telewe - 1000

mg/dnevno; 3 nedeli pred i ~etiri nedeli po teleweto (tranziciona faza)

- 3000 mg/dnevno; 5 do 10 nedeli posle teleweto - 1000 mg/dnevno i od 11-ta

nedela na laktacijata do presu{uvaweto - 500 mg/dnevno.

1. Allison R. D., Laven R. A.: Vitamin E for milk production in dairy cows: A re-view. Nutrition Abstract and reviews, 71, 12, 2001. - 2. Allison R. D., Laven R. A.: The effectof vitamin E supplementation on the health and productivity of the dairy cow. Veterinary Re-cord 147, 703-708, 2000. - 3. ARC (Agricultural research Council): The nutrient require-ments of ruminant livestock. CAB International, Walingford, Oxford, UK, 1980. - 4. Baldi A.,

187


Zaklu~ok / Zaklju~ak / Conclusion

Litertura

Bontempo V., Cheli F., Carli S., Rossi C. S., DellOrto V.: Relative bioavailability of vitamin E indairy cows following intraruminal administration of three different preparations of DL-alpha-tocopheryl acetate. Veterinary Research 28, 517-524, 1997. - 5. Bender D. A.: Vitamin E, to-copherols and tocotrienols. In: Nutritional biochemistry of the vitamins. Cambridge Univer-sity Press, Cambridge, UK, 87-105, 1992. - 6. Bieber-Wlaschny M.: Vitamin requirements ofthe dairy cow In: Nutrition and lactation in the dairy cow (edited by Garnsworthy, P.C.), But-terworths, UK, 135-156, 1988. - 7. Chamberlain A. T., Wilkinson J. M.: Feeding the dairycow. Chalcombe Publications, Lincolnshire, UK, 1996. - 8. Chilliard Y., Ferlay A., Mans-bridge R. M., Doreau M.: The ruminant as a supplier of fatty acids for human consumtion.In: Ruminant Nutrition, Human Health and Environment (edited by Givens, D. L., Doreau,M., Agabriel, J.), Proceedings of ADAS/INRA Conference, Cite des Sciences et de l' Indus-trie, Paris, 30 November 1999, 22, 1999. - 9. Fitt T.: Sources of vitamin E. In: Vitamin E re-quirement in sheep. proceeding of a MAFF workshop. Harper Adams University Colege,Shropshire, UK, 29 June 1999. - 10. Hakkarainen J., Pehrson B.: Vitamin E and PUFAs inSwedish feedstuffs for cattle. Acta Agriculturae Scandinavica 37, 341-346, 1987. - 11. HerdtT. H., Smith J. C.: Blood lipid and lactation-stage factors affecting serum vitamin E concen-trations and vitamin E cholesterol rations in dairy cattle. Journal of Veterinary Diagnostic In-vestigation 8, 228-232, 1996. - 12. Hidiroglou N., Laflamme L. F., McDowell L. R.: Bloodplasma and tissue concentrations of vitamin E in beef cattle as influenced by supplementa-cion of various tocopherol compounds. Journal of animal Science 66, 3227-3234, 1988. -13. Kennelly J. J.: The fatty acid composition of milk fat as influenced by feeding oilseeds.Animal Feed Science and Technology 60, 137-152, 1996. - 14. Livingston A. L., Knowles R.E., Kohler G. O.: Xanthophyll, carotene and a-tocopherol stability in alfaalfa as affected bypilot and industrial scale dehydration. Technical Bulletin No 1414, US Department of Agri-culture, Washington, D.C., USA, 1-13, 1970. - 15. McDowell L. R.: Vitamin nutrition of live-stock species. Nutrition Abstract and reviews, 71, 11, 2001. - 16. McDowell L. R., WilliamsS. N., Hidiroglou N., Njeru C.A., Hill G. M., Ochoa L., Wilkinson N. S.: Vitamin E supplemen-tation for the ruminant. Animal Feed Science and Technology 60, 273-296, 1996. - 17.McDonald P., Edwards R. A., Greenhalgh J. F. D.: Animal Nutrition, Edinburg, 1988. - 18.Murray R.: Structure and function of lipid soluble vitamins. In: Harpers Biochemistry, 24thedition, Prentice Hall International Inc., USA, 1999. - 19. NRC (National Research Council):Nutrient requirements of domestic animals: Nutrient requirements of dairy cattle. 6th re-vised edition, National Academy of Sciences, National Research Council, Washington,D.C. USA, 1989. - 20. NRC (National Research Council): Nutrient requirements of domesticanimals: Nutrient requirements of dairy cattle. 7th revised edition, National Academy of Sci-ences, National Research Council, Washington, D.C. USA, 2001. - 21. Ochoa L., McDowellL. R., Williams S. N., Wilkinson N., Boucher J., Lentz E. L.: Alpha-tocopherol concentrationsin serum and tissues of sheep fed different sources of vitamin E. Journal of Animal Science70, 2568-2573, 1992. - 22. Rice D. A., McMurray, C. H.: Recent information on vitamin E andselenium problems in ruminants In: Proccedings of the Roche Vitamin Symposium: Recentresearch on the Vitamin Requirements of Ruminants, London, UK, November 1982, 5-19,1982. - 23. Roche: Optimum vitamin nutrition. Hoffman-La Roche, Nutley, New jersey, USA,1979. - 24. Roche: Optimum vitamin nutrition. Hoffman-La Roche, Nutley, New jersey, USA,2001. - 25. Smith K. L., Harrison J. H., Hancock D. D, Todhunter D. A, Conrad H. R.: Effect ofvitamin E and selenium supplementation on incidence of clinical mastitis and duration ofclinical symptoms. Journal of Dairy Science 67, 1293, 1984. - 26. US. Pharmacopeia: 20 thedition, Mack printing Co, easton. Philadelphia, USA, 1980. - 27. Weiss W. P.: Vitamin re-quirements for dairy cows. Journalof Dairy Science 81, 2493-2501,1998. - 28. Weiss W. P.,Hogan J. S., Smith K. L., Hoblet K. H.: Relationships among selenium, vitamin E and mam-mary gland health in commercial dairy herds. Journal of Dairy Science 73, 381-390, 1990. -29. Weiss W. P., Hogan J. S., Todhunter D. A., Smith K. L.: Effect of vitamin E supplementa-tion in diets with a low concentration of selenium on mammary gland health of dairy cows.

188


Journal of Dairy Science 80, 1728-1737, 1997. - 30. Weiss W. P., Hogan J. S., Smith K. L.,Todhunter D. A., Williams S. N.: Effect of supplementating periparturient cows with vitaminE on distribution of alpha-tocopherol in blood. Journal of Dairy Science 753, 479-3485,1992. - 31. Young L. G., Lun A., Pos J., Forshaw R. P., Edmeades D. E.: Vitamin E stability incorn and mixed feed. Journal of animal Science 40, 495-499, 1975.

EFEKTI KORI[]ENJA VITAMINA E NA ZDRAVSTVENI STATUS I PROIZVODNE

SPOSOBNOSTI KOD VISOKOMLE^NE KRAVE

G. Cilev, J. [okarovski, Z. Sinovec, B. Pala{evski, Rodne Nastova-\or|ioska

S obzirom na zna~aj vitamina E u ishrani visokomle~nih krava, napravljen jepregled novije dostupne literature o njegovoj hemijskoj prirodi, metabolizmu, zastuplje-nosti u krmivima i efekti njegove upotrebe na zdravstveni status i proizvodne sposobnostikod krava.

Kao rezultat postignutih saznanja za mesto i ulogu vitamina E u ishrani kravaura|eni su novi normativi ~ija se koli~ina povezuje se sa proizvodnom fazom kod krave iiznosi od zasu{enja (60-70 dana pre telenja) do 3 nedelje pre telenja - 1000 mg/dnevno; 3nedelje pre i 4 nedelje nakon telenja (tranziciona faza) - 3000 mg/dnevno; 5 do 10 nedeljanakon telenja - 1000 mg/dnevno i od 11 nedelje laktacije do zasu{enja - 500 mg/dnevno.

Pove}ane koli~ine vitamina E u tranzicionoj fazi imaju zna~aj u redukciji po-jave infektivnih i metaboli~kih bolesti kod krava, odnosno pobolj{anje imunolo{kog siste-ma. On smanjuje rizike povezane sa pojavom mastitisa i pobolj{ava reproduktivne funkcije.

Klju~ne re~i: vitamin E, visokomle~ne krave, ishrana

EFFECT OF VITAMIN E SUPLEMENTATION ON THE HEALTH STATUS AND

PRODUCTION CAPABILITIES OF HIGH PRODUCING DIARY COWS

G. Cilev, J. [okarovski, Z. Sinovec, B. Pala{evski, Rodne Nastova-\or|ioska

Concerning the importance of vitamin E in the nutrition of high-producingcows, a review of the recent available literature was done (for its chemical characteristics,metabolism, content in the feedstuffs and the effects of its use upon the cows health statusand production capabilities).

As a result of the achieved knowledge for the vitamin E role in the cows nutri-tion, new norms were worked out. The values of these norms are connected to the cows'production phase and they are as follows: 1000 mg/day - from the drying period (60-70days before calving) to 3rd week before calving; 3000 mg/day - 3 weeks before and 4weeks after calving (transition phase); 1000 mg/day - 5 to 10 weeks after calving; 500mg/day - from the 11-th week of lactation until the drying period.

The enlarged amount of vitamin E in the transition phase is important for thereduction of infective and metabilism diseases, i.e. it is important for the cows immunologic

189


SRPSKI

ENGLISH

system. It decreases the risks connected to the mastitis appearance and improves the re-productive function as well.

Key words: vitamin E, high-producing cows, nutrition

DEYSTVIE PRIMENENIÂ VITAMINA "E" NA SOSTOÂNIE ZDOROVÃÂ IPRODUKTIVNÀE KAÊSTVA VÀSOKOPRODUKTIVNÀH DOYNÀH KOROV

Ishod® iz va`nosti vitamina "E" v kormlenii vìsokoproduktivnìhdoynìh korov, sdelan obzor novey{ey dostupnoy literaturì o ego himi~eskoy pri-rode, obmene veÈestv, soderànii v kormah i o vozdeystvii ego primeneni® nasosto®nie zdorovÝ® i produktivnìe ka~estva u korov.

V rezulÝtate issledovaniy, po mestu i roli vitamina "E" v kormleniikorov razrabotanì novìe normativì, pri ~em koli~estvo zavisit ot proizvod-stvennogo perioda dl® korov. Itak, ono sostavl®et - dl® perioda ot suhostoynogoperioda (60-70 dney do otela) do 3-h nedelÝ do otela - 1000 mg v sutki; v period 3nedeli do otela i 4 nedeli posle otela (perehodnoy Ìtap) - 3000 mg v sutki; 5-10nedelÝ posle otela - 1000 mg/sutki i s 11-oy nedeli laktacionnogo perioda dosuhostoynogo perida - 500 mg/ sutki.

Povì{ennoe koli~estvo vitamina "E" v perehodnoy period va`no dl®snièni® zabolevaemosti korov infekcionnìmi bolezn®mi i naru{eni®mi ob-mena veÈestv, to estÝ dl® ukrepleni® immunnoy sistemì. Vitamin "E" sniàetopasnostÝ vozniknoveni® mastita i ulu~{aet reproduktivnìe funkcii.

KlÓ~evìe slova: vitamin "E", vìsokoproduktivnìe doynìe korovì, kormlenie

190


RUSSKIY

UDK 619:616-002:582.28:636.2

MIKOTOKSINI U PATOFIZIOLOGIJI ISHRANE GOVEDA*

MYCOTOXINS IN PATHOPHYSIOLOGY OF CATTTLE DIET

Z. Ma{i}, M. Adamovi}, Sandra \ilas, @. Mihaljev**

Goveda zavisno od uzrasta i proizvodne kategorije razli~ito suosetljiva na pojedine mikotoksine. Mikroflora predèludaca u razli~i-tom obimu degradira i inaktivi{e mikotoksine. U radu se navode podacio najva`nijim mikotoksikozama goveda izazvanih metabolitima gljivicaplesni roda Fusarium, Aspergillus i Penicillium. Naj~e{}a trovanjagoveda na na{im prostorima izazvana su zearalenonom, dioksinivale-nolom, T-2 toksinom, ohratoksinom A i aflatoksinima, a pretpostavljamoi fumonizinom B1 i B2.

U radu se navode i mogu}nosti preveniranja i za{tite zdravljagoveda od uticaja mikotoksina.

Klju~ne re~i: goveda, sto~na hrana, mikotoksikoze, preventiva.

Mikotoksikoze su zdravstveni poreme}aji ìvotinja koji nastaju alimen-tarnim uno{enjem toksina gljivica plesni u organizam. Najve}i broj sto~nih hranivakoja se koriste u ishrani goveda su biljnog porekla i stoga su ~esto podlo`na kon-taminaciji gljivicama plesni i mikotoksinima. Gljivice zaga|uju sto~na hraniva utoku rasta biljaka, kosidbe, ubiranja, transportovanja i skladi{tenja.

Razlikuju se dva izvora kontaminacije gljivicama, endogeni i egzo-geni. Endogeni nastaje u procesu rasta biljaka kada se spore gljivica iz zemlji{tadirektno ugra|uju u jezgro i endosperm zrna, a egzogena kontaminacija nastajeiz vazduha kada se gljivice taloè na svim delovima biljke. Tokom ciklusa rastagljivica nastaje sinteza i akumulacija izvesnih jedinjenja koja nisu potrebna za nji-

191

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 29. 7. 2003. godine** Dr Zoran Ma{i}, nau~ni savetnik, Nau~ni nstitut za veterinarstvo, Novi Sad; dr Milan Ada-

movi}, nau~ni savetnik, Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina -ITNMS, Beograd; Sandra \ilas, istraìva~ pripravnik, mr @eljko Mihaljev, istraìva~ saradnik,Nau~ni institut za veterinarstvo, Novi Sad

hov razvoj ili energetsko snabdevanje, a toksi~na su za ìvotinje i biljke. Ovi pro-dukti gljivica nazivaju se sekundarni metaboliti, a u njih se ubrajaju i mikotoksini.[irom sveta je utvr|eno da je vi{e od 100 razli~itih rodova gljivica sposobno daproizvodi mikotoksine. Vi{e gljivi~nih rodova mogu da proizvedu iste mikotoksine,a tako|e je utvr|eno da neke gljivice mogu da proizvedu dva ili vi{e razli~itih miko-toksina.

Danas je poznato i hemijski identifikovano vi{e od 300 razli~itih miko-toksina. Ve}ina mikotoksina ispoljava op{tu toksi~nost za sve }elije organizma,me|utim, neki imaju specifi~an afinitet za }elije jetre, bubrega, srca, nervnog i he-matopoetskog tkiva. Mikotoksini izazivaju sna`ne i razli~ite biolo{ke efekte, nekiimaju specifi~na kancerogena, mutagena, teratogena, citostati~ka, imunosupre-sivna, estrogena, emeti~ka i fotosenzibiliziraju}a dejstva na organizam ìvotinjaŠ1, 2, 3, 4¹.

Smatra se da su goveda manje osetljiva na mikotoksine od svinja iìvine zbog biolo{ke i fiziolo{ke osobenosti digestivnog trakta. Utvr|eno je da ru-minalna mikroflora moè da razloì ili inaktivira molekule nekih mikotoksina. Pro-tozoe imaju zna~ajniju ulogu i funkciju u degradaciji mikotoksina u rumenu, odbakterija. Konzumiranje velikih koli~ina ìtarica, tj. nizak ruminalni pH koji je ~estoprisutan kod visoko produktivnih mle~nih krava, negativno uti~e na razvoj proto-zoa u buragu, {to zna~ajno moè da limitira stepen degradacije mikotoksina u ru-menu Š5, 6¹.

Noviji rezultati istraìvanja, tabela 1, ukazuju da je ruminalna degrada-cija mikotoksina manja nego {to se ranije smatralo.

Tabela 1. Ruminalno razlaganje mikotoksina /Table 1. Ruminal metabolism of mycotoxins

Mikotoksini /Mycotoxins

Degradacija, % /Degradation, %

DerivatiDerivatives

Aflatoxin 0 - 30 Aflatoxicol

Doxynivalenol DON 0- 50 DON1

T- 2 Toxin 0 - 70 Acetyl T-2, Acetyl HT-2

Zearalenone 0 - 40 � , � Zearalenol

Fumonisin 0- 35 Nepoznat / Unknown

Ochratoxin A 50 - 100 Dehydroxyisocumarin

Kallela and Ettala. 1984; King et al., 1984; Gurung et al., 1999; Hohler et al., 1999; Huszenicza et.al.,2000; Cook et. al., 1986.

192

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 191 - 199 (2003) Z. Ma{i} i sar.: Mikotoksini u patofiziologiji ishranegoveda

Mikotoksikoze goveda / Mycotoxicoses of cattle

Produkcioni stres, marginalne nutritivne deficijencije i odre|ene gen-etske predispozicije, kao i saznanje da ruminalna mikroflora neke mikotoksine nerazlaè ili ih razlaè u malom procentu zna~ajno mogu da uti~u da mikotoksini idegradacioni produkti mikotoksina nastali u rumenu i kod goveda mogu da izazo-vu patolo{ko-fiziolo{ke i zdravstvene poreme}aje.

Naj~e{}e mikotoksikoze kod goveda na na{im prostorima izazvanesu toksinima gljivica plesni iz roda Fusarium, Aspergillus i Penicillium.

Fuzariotoksikoze / Fusariumtoxicoses

Gljivi~ni rod Fusarium se ubraja me|u najzna~ajnije grupe plesni zbogsvoje rasprostranjenosti u zemlji{tu, fitopatogenosti, prisustvu na ìtaricama pre iposle ètve ili tokom skladi{tenja, kao i sposobno{}u da produkuje veliki brojtoksi~ni metabolita - fuzariotoksina. Naj~e{}e prisutni fuzariotoksini na na{em ku-kuruzu, je~mu, p{enici, ovsu, sojinoj i suncokretovoj sa~mi, senu lucerke i silaìsu zearalenon, deoksinivalenol (DON), T-2 toksin (13) i predpostavlja se fumonizinB1 i B2.

Zearalenon / Zearalenone

Zearalenon naj~e{}e produkuju gljivice plesni sojeva F. graminearum,F. culmorum, F. oxysporium i F. equiseti. Od svih ìvotinjskih vrsta svinje su najo-setljivije na zearalenon, no i goveda, zavisno od starosne dobi i proizvodne kate-gorije, ubrajaju se u grupu osetljivih ìvotinja. Ruminalna mikroflora relativno brzopo~inje razlaganje zearalenona na njegove metabolite � i � zearalenol koji imajuneznatno manju toksi~nost od samog zearalenona. Smatra se da se u roku od 48~asova u rumenu razloì oko 30 posto zearalenona Š14¹. Opre~na su mi{ljenja otoksi~nosti zearalenona kod goveda. Davanjem junicama 40 mg zearalenona poobroku Š15¹ nastalo je smanjenje koncepcije za 25 posto, dok drugi klini~ki znacizearalenon toksikoze nisu uo~eni. Smatra se da kod mladih kategorija goveda ikrava muzara Š7¹ ve}e koncentracije zearalenona u obrocima mogu da uzrokujuporeme}aje zdravlja i tipi~ne klini~ke manifestacije. One se ispoljavaju u viduotoka vimena i poreme}ene sekrecije mleka, poreme}aja seksualnog ciklusa,otoka vulve i vagine sa pove}anom sekrecijom i izraènim vulvovaginitisom,mogu da se jave poba~aji gravidnih ìvotinja i prolapsus materice. Kod mu{kihìvotinja javljaju se otok testisa i prepucijuma, smanjenje libida, koli~ine i kvalitetasperme sa pove}anim brojem nerazvijenih i deformisanih spermatozoida.

Zearalenon i njegovi metaboliti izlu~uju se mlekom krava i to predstav-lja ozbiljan problem u oceni kvalitativne i zdravstvene ispravnosti mleka u ishraniljudi i podmlatka goveda, tj. teladi.

Deoxinivalenol (DON) / Doxynivalenol

Deoksinivalenol je naj~e{}e izlovan iz kukuruza i drugih ìtarica, ul-janih sa~mi, sena i silaè, produkuju ga gljivice plesni F. graminearum, F. semitec-tum, F. nivale i F. poae. Ne izaziva ozbiljnije zdravstvene poreme}aje kod goveda.

193


Razlog tome je aktivnost mikroflore buraga Inkubisanjem 10 mg/kg DON-a usadràju bura`ne mikroflore utvr|eno je da je u roku od 24 ~asa nastala je pot-puna biotransformacija DON-a u manje toksi~an derivat, koji se u najve}emobimu izlu~uje iz organizma Š8¹. Deoksinivalenol naj~e{}e uzrokuje smanjenjekonzumacije hrane i smanjenje koli~ine mleka kod muznih krava. To potvr|uju iradovi Š16¹, u kojima je davanjem 2,7 i 6,5 mg/kg hrane kod muznih krava nastalosmanjenje koli~ine mleka za 13 posto i mle~ne masti za 22 posto, a telesna masakrava u ogledu bila je nià za 6 do 8 kg u odnosu na krave kontrolne grupe.

T - 2 toksin / T-2 toxin

T-2 toksin se ubraja u grupu trihotecenih toksina kao i DON. Primarnoga produkuju gljivice F. sporotrichioides, F. poae, F. tricinctum i druge. Kada seunosi u organizam u koli~inama ve}im od 2 mg/kg telesne mase, T-2 toksin kododraslih goveda izaziva lezije u ustima, slabije konzumiranje hrane, ruminalneulceracije, abomazitis, enteritis sa intestinalnim hemoragijama, krvav proliv ikrvarenja na srcu, bubrezima, slezini i mokra}nom mehuru. Kod muznih grlauzrokuje smanjenje proizvodnje mleka Š6, 17¹. Kod teladi uno{enje 350 ppb/kghrane izazvalo je smanjenu konzumaciju hrane do potpunog odbijanja, gastroin-testinalne lezije, krvav proliv, a u krvnom serumu zna~ajno umanjenje koncentra-cije imunoglobulina, jer je T-2 toksin izraziti imunosupresor, a deluje i na sintezuproteina Š18¹.

Fumonizin / Fumonisin

Fumonizini B1 i B2 su mikotoksini izolovani 1988. godine iz kukuruzazaraènog gljivicama plesni F. verticilloides (ranije F. moniliforme) i F. proliferatum.S obzirom da su na podru~ju na{e zemlje izolovane ove gljivice Š13¹ smatramo daje mogu}e pojavljivanje ove mikotoksikoze i kod nas i ako do sada nije registrovani opisan ni jedan slu~aj fumonizin toksikoze u ìvotinjama kod nas. U laboratoriji zamikotoksine Nau~nog instituta za veterinarstvo iz Novog Sada (istraìvanja \ilasS. i Ma{i} Z., neobjavljeni rezultati) izolovan je fumonizin B1 iz nekoliko uzorakakukuruza i sojine sa~me.

Fumonizini su toksi~ni za centralni nervni sistem, jetru, plu}a, pank-reas i bubrege ve}eg broja ìvotinjskih vrasta, a naro~ito konja i svinja. Smatrajuse mogu}im uzrokom ezofagealnog karcinoma ljudi.

Na osnovu dosada{njih istraìvanja vlada mi{ljenje da su preìvarimanje osetljivi na fumonizine od monogastri~nih ìvotinja. Mada su istraìvanjaŠ19¹ pokazala da kada se fumonizin B1 davao govedima 31 dan u velikoj koli~ini148 mg/kg hrane nastalo je zna~ajno o{te}enje jetre. Davanje fumonizina B1 ukoli~ini od 100 mg/kg hrane, kravama muzarama 7 dana pre teljenja i 70 dana po-sle teljenja Š6¹ izazvalo je smanjenje dnevne proizvodnje mleka u koli~ini od 7 kgpo kravi i pove}anje koncentracije serumskih enzima odgovornih za funkcionalnostanje jetre.

194


Aspergilotoksikoze / Aspergillotoxicoses

Predstavljaju trovanja ìvotinja izazvana toksinima gljivica plesni izroda Aspergillus. Primarni predstavnici ove grupe toksina su aflatoksini i ohratok-sini.

Aflatoksin B1, B2, G1, G2 / Aflatoxin B1, B2, G1, G2

Aflatoksini su izrazito toksi~na, mutagena i karcinogena grupahemijskih jedinjenja koje proizvode gljivice A. flavus, A. parasiticus i A. nomius.Naj~e{}e kontamini{u kukuruz, kikiriki i seme pamuka i tim putem naj~e{}e iulaze u lanac ishrane goveda. Smatra se da se kukuruz kao dominantno ugljenohidratno hranivo u ishrani doma}ih ìvotinja primarno kontamini{e gljivicama pro-izvo|a~ima aflatoksina u skladi{nim prostorima. Me|utim, novija istraìvanja uka-zuju da su relativno ~este kontaminacije klipa kukuruza na polju, pre svega u fazisvilanja i opra{ivanja i to kada su prisutni temperaturni stresovi, relativno visoke iniske temperature i visoka i niska relativna vla`nost Š20¹. Tako kontaminisan kuku-ruz ako je siliran, moè da bude izvor aflatoksina u ishrani muznih i tovnih goveda.U na{oj zemlji poslednjih godina prisutne su zna~ajne temperaturne oscilacije itemperaturni stresovi koji su doprineli pove}anju kontaminacije ìtarica i krmnihsme{a aflatoksinima Š21¹.

Najtoksi~niji su aflatoksin B1 i G1 i kod ìvotinja, zavisno od unetekoli~ine u organizam, izazivaju akutne, subakutne i hroni~ne simptome.

Akutni i subakutni tok aflatoksikoze goveda retko nastaje, a prate gasimptomi apatije, gr~eva, ataksije i teturanja, pareza i paraliza, proliv, krvarenje izrektuma i uginu}a ìvotinja koja mogu da nastanu za 24 do 48 ~asova Š22¹.

Hroni~ni tok se manifestuje smanjenjem apetita, zaostajanjem u rastu,malim telesnim prirastom, padom imunolo{ke otpornosti, smanjenjem proiz-vodnje mleka, anemijom, bledim sluzokoàma, otokom jetre, ascitesom a u ne-kim slu~ajevima i ikterusom.

Smatra se da uno{enje 100 ppb/kg hrane aflatoksina B1 kod tovnihgoveda i krava muzara moè da izazove simptome pada mle~nosti i umanjenjatelesnog prirasta Š6¹.

Aflatoksini B1 i B2 se u organizmu goveda biotransformacijom modi-fikuju u toksi~ne hidroksilisane derivate i iz organizma krava muzara se mlekomizlu~uju kao aflatoksini M1 i M2. Aflatoksini se izlu~uju u mleku u obliku aflatoksinaM1 i M2 u koli~ini koja se kre}e od 0,3 do 6,2 % od koli~ine aflatoksina B1 i B2 uhrani krava muzara Š23¹. Aflatoksin se javlja u mleku nekoliko ~asova posleuno{enja, tj. konzumiranja kontaminisane hrane, dostiè maksimum za tri dana, apotpuni prestanak izlu~ivanja nastaje za 4 do 5 dana od prestanka konzumiranjakontaminisane hrane Š6¹. Zbog ovakvog metaboli~kog puta i zbog ~injenice da seaflatoksini ubrajaju u najtoksi~nija i najopasnija hemijska jedinjenja za zdravljeljudi, u SAD-u i Zapadnoj Evropi postavljeni su veoma strogi kriterijumi za dozvol-jene koli~ine aflatoksina u kravljem mleku. U Zapadnoj Evropi dozvoljava se da

195


mleko moè da sadrì aflatoksina M1 samo 0,05 � g/kg mleka a u SAD 0,5 � g/kgmleka Š23¹.

Ohratoksin A / Ochratoxin A

Ohratoksin A i druge ohratoksine na na{im prostorima, produkujugljivice plesni roda Aspergillus i Penicillium. Kod nas se relativno ~esto javlja kon-taminacija sto~nih hraniva i krmnih sme{a ohratoksinom A Š21¹. Ohratoksin A seubraja u grupu nefrotoksina, ali o{te}uje i jetru i druge parenhimatozne organe,najtoksi~niji je za svinje, ìvinu i pse. Kod goveda je utvr|ena mala toksi~nostohratoksina A, a razlog tome je zna~ajna razgradnja ovog toksina u mikrofloripredèludaca goveda. Smatra se da kod odraslih goveda predèluda~na mikro-flora dnevno moè da razgradi i do 12 mg ohratoksina A Š24¹. Ohratoksin A kod te-ladi moè da izazove zdravstvene poreme}aje. Oni se sli~no ispoljavaju kao i kodmonogastri~nih ìvotinja i to poreme}ajem funkcije bubrega i zaostajanjem urastu.

Osnov preventive mikotoksikoza goveda predstavlja kontinualnopra}enje zdravstvene ispravnosti sto~nih hraniva i kompletnih krmnih sme{a uprocesu proizvodnje, prometu i kod krajnjih korisnika – sto~ara proizvo|a~a, kao iishrana goveda isklju~ivo samo zdravstveno i mikotoksikolo{ki ispravnim hra-nivima i krmnim sme{ama.

Ishrana goveda zasnovana je na biljnim hranivima i preventiva se sas-toji u spre~avanju kontaminacije hraniva gljivicama plesni u polju i skladi{nimprostorima. Preventiva u polju se sastoji u primeni selektivnih fungicida i insekti-cida koji spre~avaju naseljavanje, germinaciju i proliferaciju spora gljivica plesnikoje proizvode toksine, kao i zasejavanje sorti i hibrida biljaka sa kratkom vegeta-cijom i pove}anom genetskom otporno{}u na gljivi~na oboljenja.

Radi duèg o~uvanja kvaliteta i higijenske ispravnosti biljnih hranivaneophodno je da se pravilno pripreme skladi{ni prostori. To, pre svega, podrazu-meva temeljno mehani~ko ~i{}enje, dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju i fumi-gaciju, kao i obezbe|enje optimalnih temperaturnih uslova i relativne vla`nosti ispre~avanje zaki{eljavanja.

Kabasta hraniva treba pravilno konzervisati, seno osu{iti do optimalnevla`nosti sa {to manje mehani~kih gubitaka, a pripremljena silaà treba da imaoptimalnu vla`nost, pH, minimum {e}era, da je dobro sabijena, i pravilno pokri-vena.

Poslednjih godina u preveniranju mikotoksikoza ìvotinja koriste serazna adsorbentna sredstva neorganskog i organskog porekla. Od neorganskihadsorbenata veoma uspe{nim su se pokazali prirodni i modifikovani zeoliti-klinoptiloliti, jer imaju veliku adsorptivnu povr{inu i deluju na principu izmene kat-

196


Preventiva mikotoksikoza goveda /

Prevention of mycotoxicoses of cattle

jona, tj. „molekulskog sita” i na taj na~in ~vrsto i selektivno vezuju mikotoksine.Kao organski adsorbenti koriste se modifikovani manan oligosaharidi, sloèni ugl-jeni hidrati izolovani iz unutra{njeg sloja }elijskog zida kvasaca, koji adsorbujumikotoksine zahvaljuju}i bipolarnom naelektrisanju molekula i velikoj adsorptiv-noj povr{ini.

Smatra se da su goveda manje osetljiva na mikotoksine i to, presvega, zbog specifi~nih biolo{kih i fiziolo{kih osobenosti digestivnog trakta. Do-kazano je da ruminalna mikroflora moè da razloì ili inaktivi{e molekule nekihmikotoksina. Protozoe imaju zna~ajniju ulogu u degradaciji mikotoksina u ru-menu, od bakterija.

Naj~e{}e mikotoksikoze kod goveda na na{im prostorima izazvanesu toksinima gljivica plesni iz roda Fusarium, Aspergillus i Penicillium.

Preventiva mikotoksikoza kod goveda se sastoji u pravilnom ubiranju,su{enju, siliranju i skladi{tenju biljnih hraniva, ishrani goveda zdravstveno isprav-nom hranom, kao i primeni organskih i neorganskih adsorbenata mikotoksina.

1. Ma{i} Z., Kljaji} R., Bo~arov-Stan~i} Aleksandra., [krinjar Marija: Mikotok-sini u sto~noj hrani kao faktor poreme}aja zdravlja ìvotinja. Zbornik radova i kratkihsadràja. XII savetovanje veterinara Srbije, Vrnja~ka Banja, 2000, 64-73., 2000. - 2. BlundenG., Roch O. G., Rogers D. J., Coker R. D., Bradburn N., John A. E.: Mycotoxins in food.Medical Laboratory Sciences, 48, 271-282, 1991. - 3. Steyn P. S.: Mycotoxins, general view,chemistry and structure, Toxicology Letters, 82/83, 843-851, 1995. - 4. Ma{i} Z., SinovecZ., @ivkov-Balo{ Milica, \ilas Sandra, Mihaljev @.: Sto~na hrana kao faktor poreme}ajazdravlja svinja. Zbornik radova i kratkih sadràja. XIV savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor,2002, 33-45, 2002. - 5. Whitlow L.: Duel in the Feedbunk: Mycotoxins Versus Cattle. Feed-ing times, 4, 2, 22-24, 1999. - 6. Diaz D. : Unravelling the mystery of mycotoxins: novel solu-tions to counteract them. Proceedings from Alltech,s 17th Europenn, Middle Eastern and Af-rican Lecture Tour, 10-16, 2003. - 7. Kallela K., Ettala E.: The estrogenic fusarium toxin(zearalenone) in hay as a cause of early abortions in the cow. Nor. Vet. Med. 36, 9-10, 305-309, 1984. - 8. King R. R. et al.: transformation of deoxynivalenol (vomitoxin) by rumen mi-croorganisms. J. Agric. Food Chem. 32, 1181-1183, 1984. - 9. Gurung N. K., Rankins D. J.,Shelby R. A.: In vitro ruminal disappearance of fumonisin B1 and its effects on in vitro drymatter disappearance. Vet. Hum. Toxicol. 41, 4, 196-199, 1999. - 10. Hohler D. et al. : Me-tabolisam and excretion of ochratoxin A fed to sheep. J. Anim. Sci. 77, 5, 1217-1223, 1999. -11. Huszenicza G. et al.: Ovarian consequences of low dose peroral Fusarium (T-2) toxin ine ewe and heifer model. Theriogenology. 53, 8, 1631-1639, 2000. - 12. Cook W. O. et al.:Clinikaland pathological changes in acute bovine aflatoxicosis: rumen motility and tissue

197




* Rad u okviru projekta BTR.5.05.4335.B, finansiran sredstvima Ministarstva za nauku,tehnologije i razvoj R Srbije, Beograd

and fluid concentrations of aflatoxins B1 and M1. Am. J. Vet. Res. 47, 1817-1825, 1986. - 13.Bo~arov-Stan~i} Aleksandra, [krinjar Marija, Ma{i} Z.: Prirodno prisustvo Fusarium vrsta ifuzariotoksina kod ìtarica i krmnih sme{a poreklom iz Jugoslavije. Zbornik radova i kratkihsadràja. XII savetovanje veterinara Srbije, Vrnja~ka Banja, 2000, 78-84., 2000. - 14. KallelaK., Vasenius: The effects of rumen fluid on the content of zearalenone in animal fodder.Nord. Vet. Med. 34, 336-339, 1982. - 15. Weaver G. A., Kurtz H. J., Behrens J. C., Robison T.S., Seguin B. E., Bates F. Y., Mirocha C. J.: Effect of zearalenon on the fertility of virgin dairyheifers. Am. J. Vet. Res. 47, 1395-1397, 1986a. - 16. Charmley E., Trenholm H. L., Thomp-son B. K., Vudathala D., Nicholson W. G., Prelusky D. B., Charmley L. L.: Influece of level ofdeoxynivalenol in the diet of dairy cows on feed intake, milk production and its composi-tion. J. Dairy Sci., 76, 3580-3587, 1993. - 17. Oègovi} L., Pepeljnjak S.: Mikotoksikoze,[kolska knjiga, Zagreb, 1995. - 18. Weaver G. A., Kurtz H. J., Mirocha C. J., Bates F. Y., Be-hrens J. C., Robison T. S., Swanson S. P.: The failure of T-2 mycotoxin to produce hemor-rhaging in dairy cattle. Can. Ver. J. 21, 210-213, 1980. - 19. Osweiler G. D., Kehrli M. E., Sta-bel J. R., Thurston J. R., Ross P. F., Wilson T. M.: Effects of fumonisin-contaminated cornscreenings on growth and health of feedercalves. J. Anim. Sci., 71, 459-466, 1993. - 20.Russell I., Cox D. F., Larsen G., Bodwell K., Nelson C. E.: Incidence of molds and mycotox-ins in commercial animal feed mills in seven midwestern states. J. Anim. Sci. 69, 5-12,1991. - 21. Ma{i} Z., Jaki}-Dimi} Dobrila., Stana}ev Vidica, Sinovec Z.: Pregled kvalitetasme{a za ishranu svinja. Veterinarski glasnik, 56, 1-2, 41-52, 2002. - 22. Rajendran M. P.,Sundararajan S., Chennakesavalu M., Charles Y. S., Sundararaj A.: Clinico-patology of afla-toxin toxicity in cattle. Indian Vet. J., 69, 115-117, 1992. - 23. Creppy E. E.: Update of survey,regulation and toxic effects of mycotoxins in Europe. Toxicology Letters, 127, 19-28, 2002. -24. Hult K., Teiling Anna., Gatenbeck S.: Degradation of ochratoxin A by a ruminant. Appl.Env. Microb. 32, 443-444, 1976.

MYCOTOXINS IN PATHOPHYSIOLOGY OF CATTTLE DIET

Z. Ma{i}, A. Adamovi}, Sandra \ilas, @. Mihaljev

Depending on the age and production category, cattle show different sensitiv-ity towards certain mycotoxins. Microflora of the rumen degrades to a different degree andinactivates mycotoxins. In the work are presented the most important mycotoxicoses ofcattle caused by fungal metabolites from the genera Fusarium, Aspergillus and Penicillium.Poisoning of cattle in our area is most often caused by Zearalenone, Dioxinivalenol, T-2toxin, Ochratoxin A and Aflatoxin, but in the work are also presented Fumonisin B1 and B2.

The work also describes preventive possibilities and protection of animalhealth from the effects of mycotoxins.

Key words: cattle, feed, mycotoxicoses, prevention

198


ENGLISH

MIKOTOKSINÀ V PATOFIZIOLOGII KORMLENIÂ KRS (KRUPNOGOROGATOGO SKOTA)

Z. Ma{i}, M. Adamovi}, Sandra \ilas, @. Mihaljev

V zavisimosti ot vozrasta i proizvodstvennoy kategorii, krupnìy ro-gatìy skot reagiruet po-raznomu na otdelÝnìe mikotoksinì. Mikroflora pred`e-ludkov v neodinakovoy stepeni razlagaet i inaktiviruet mikotoksinì. V trudeprivedenì dannìe o naibolee va`nìh mikotoksikozah krupnogo rogatogo skota,

vozbuditel®mi kotorìh ®vl®Óts® gribki roda Fusarium, Aspergillus i Penicillium.Naibolee ~astìe pri~inì otravleni® KRS v na{ih kra®h takie: zearelenon, diok-sinivalenol, T-2 toksin, ohratoksin A i aflatoksinì, a predpolagaets®, ~totak`e i fumonizin B1 i B2.

V trude ukazanì i vozmo`nosti profilaktiki i ohranì zdorovÝ® KRSot vozdeystviy mikotoksinov.

KlÓ~evìe slova: krupnìy rogatìy skot, korm, mikotoksikozì, profilaktika.

199


RUSSKIY

UDK 619:636.087.72:637.12.04/.07

UTICAJ MINERALNOG ADSORBENTA „MINAZEL” NASMANJENJE REZIDUA ZEARALENONA I NJEGOVIH

METABOLITA U MLEKU KRAVA*

THE INFLUENCE OF MINERAL ADSORBENT „MINAZEL” ON THE

REDUCTION OF RESIDUAL ZEARALENONE AND ITS METABOLITES

IN COW'S MILK

S. Ne{i}, G. Grubi}, M. Adamovi}, Aleksandra Bo~arov-Stan~i},Aleksandra Dakovi}**

U radu su prikazani rezultati kori{}enja adsorbenta mikotoksina -Minazel, preparata na bazi prirodnog zeolita, u prevenciji mikotok-sikoza i spre~avanju prelaska (akumuliranja) zearalenona i njegovihmetabolita u mleko krava. Mikotoksikolo{kim analizama mleka utvr|e-no je da je prisustvo zearalenona u mleku (0,053; 0,019 i 0,004 mg/kg)opadalo sa pove}anjem koli~ine Minazela u koncentratu (0; 0,2; 0,5),{to uz ostvareno pove}anje proizvodnje mleka opravdava njegovokori{}enje.

Klju~ne re~i: krave, mleko, zearalenon, Minazel

Savremena laboratorijska oprema i ovladavanje metodama za dokazi-vanje mikotoksina, doprineli su boljoj kontroli namirnica biljnog i `ivotinjskogporekla. Tako je dokazano, da ve}ina hraniva koja se koriste u ishrani krava mogubiti, u ve}oj ili manjoj meri kontaminisana razli~itim mikotoksinima. Poslediceishrane ovakvim hranivima su smanjeno konzumiranje hrane, pove}an broj abor-tusa i embrionalne smrti, opadanje procenta koncepcije, smanjenje koli~inemleka, pojava rezidua mikotoksina i njihovih derivata u mleko krava.

201

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 7. 7. 2003. godine. Rad nije lektorisan.** Mr Sr|an Ne{i}, istra`iva~ saradnik, Patentkomerc, Beograd; dr Goran Grubi}, vanredni pro-

fesor, Poljoprivredni fakultet, Zemun; dr Milan Admovi}, nau~ni savetnik, ITNMS, Beograd;dr Aleksandra Dakovi}, nau~ni saradnik, ITNMS, Beograd., dr Aleksandra Bo~arov-Stan~i},nau~ni saradnik, Bio-Ekolo{ki Centar, Zrenjanin

S obzirom na ~injenicu, da je mleko primarni proizvod u ishrani ljudi, aposebno dece, kontrola mikotoksikolo{ke ispravnosti ove namirnice je od izuzet-nog zna~aja.

Nastojanja da se problem mikotoksina re{i putem biolo{kih, fizi~kih ilihemijskih sredstava do sada nisu dala odre|ene rezultate. Veterinrska medicinatako|e ne poseduje adekvatan lek za borbu protiv mikotoksikoza. Savremenipristup spre~avanju dejstva mikotoksina je baziran na kori{}enju efikasnih adsor-benata koji se dodaju sto~noj hrani u odre|enoj koncentraciji.

Zato je cilj ovog istra`ivanja bio mogu}nost kori{}enja adsorbentamikotoksina - Minazel, preparata na bazi prirodnog zeolita (proizvod ITNMS, Beo-grad), u prevenciji mikotoksikoza i spre~avanju prelaska zearalenona i njegovihmetabolita u mleko krava.

Ogled je izveden na 60 krava evropske crno-bele rase sa udelom HFgena, podeljenih u pet grupa sa po 12 krava u svakoj grupi. Na nivou grupa kravesu bile ujedna~ene po udelu HF gena, fazi laktacije i koli~ini mleka. Principizvo|enja ogleda je potpuno slu~ajan plan. Ogled je trajao 120 dana.

Kukuruz koji je bio uklju~en u sme{u koncentrata bio je prirodno kon-taminiran zearalenonom u koli~ini od 8 mg/kg.

Prva grupa krava (A) hranjena je kabastim i koncentrovanim hranivimakoja nisu bila kontaminisana zearalenonom, bez dodavanja Minazela u koncen-trat.

Druga grupa krava (B) dobijala je tako|e kabasta i koncentrovana hra-niva koja nisu bila kontaminisana zearalenonom, uz dodatak 0,2% Minazela usme{i koncentrata.

Tre}a grupa krava (C) hranjena je kabastim hranivima koja nisu bilakontaminisana zearalenonom, uz kori{}enje koncentrata u kome je dokazanoprisustvo zearalenona i u koji nije dodavan Minazel.

^etvrta grupa krava (D) hranjena je kabastim hranivima koja nisu bilakontaminisana zearalenonom, uz kori{}enje koncentrata u kome je dokazanoprisustvo zearalenona i u koji je bio dodat Minazela u koli~ini od 0,2%.

Peta grupa krava (E) dobijala je kabasta hraniva koja nisu bila kon-taminisana zearalenonom, uz kori{}enje koncentrata u kome je dokazano pri-sustvo zearalenona i u koji je bio dodat Minazel u koli~ini od 0,5%.

Koli~ina zearalenona u koncentratu i koli~ina konzumiranog toksinadata je u tabeli 1.

202

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 201 - 208 (2003) S. Ne{i} i sar.: Uticaj mineralnog adsorbenta„Minazel” na smanjenje rezidua zearalenona i njegovih metabolita u mleku krava


Tabela 1. Sadràj zearalenona u koncentratu i koli~ina konzumiranog toksinaTable 1. Zearalenone content in concentrate and amount of consumed toxin

Parametri /Parameters

Grupa krava / Cow group

A B C D E

Koncentracija mikotoksina ukoncentratu, mg /Mycotoxin concentration in concentrate

0,00 0,00 2,55 2,40 2,33

Koli~ina koncentrata po grludnevno, kg /Amount of concentrateper head daily

4,00 4,00 4,00 4,00 4,00

Prose~no dnevno mikotoksina pogrlu, mg /Average mycotoxin per head daily

0,00 0,00 10,20 9,60 9,32

Ukupno mikotoksina po grlu, mg /Total mycotoxin per head

0,00 0,00 1224 1152 1118

Rezultati ostvarene prose~ne dnevne koli~ine namuènog i na 4%MKM, kao i prose~an sadràj i koli~ina najbitnijih satojaka mleka prikazani su u ta-beli 2.

Tabela 2. Prose~na dnevna koli~ina i hemijski sastav mleka /Table 2. Average daily amount and chemical composition of milk

Parametri /Parameters

Grupa krava /Cow group

A B C D E

Koli~ina mleka, kg / Amount of milk 22,48 23,44 21,85 22,12 23,54

Indeks / Index 100,00 104,27 97,20 98,40 104,72

Koli~ina mleka, kg /Amount of milk - - 21,85 22,12 23,54

Indeks / Index - - 100,00 101,24 107,73

4% MKM, kg/dan 20,18 21,09 19,17 19,86 20,72

Indeks / Index 100,00 104,51 94,99 98,41 102,67

Mle~na mast, % / Milk fat 3,32 3,33 3,18 3,32 3,20

Mle~na mast, kg /Milk fat 0,746 0,781 0,695 0,734 0,753

Proteini, % /Proteins 3,09 3,08 3,01 3,11 2,97

Proteini, kg /Proteins 0,695 0,722 0,658 0,688 0,699

203


Rezultati / Results

Najve}a prose~na dnevna koli~ina mleka od 23,54 kg ostvarena je ugrupi krava (E) koja je uz kontaminiranu hranu dobijala 0,5% Minazela. Ostvarenave}a koli~ina mleka u ovoj grupi krava u odnosu na ostale grupe je rezultatkori{}enja optimalne doze (0,5%) Minazela, koji je u odre|enenom procentu ad-sorbovao prisutne toksine u hrani i stvorio uslove za ispoljavanje navedenekoli~ine mleka.

U grupi krava (B) koja je hranjena nekontaminisanim hranivima uz do-datak 0,2% Minazela ostvarena je ne{to manja koli~ina mleka (23,44 kg) u odnosuna grupu E.

U grupi (A) koja je dobijala nekontaminisana hraniva i bez dodavanjaMinazela ostvarena je koli~ina mleka od 22,48 kg, a u grupi (D) koja je uz kon-taminiranu hranu dobijala 0,2% Minazela 22,12 kg. Ovde se sada jasno uo~ava da0,2% Minazela nije bilo dovoljno da adsorbuje toksine i stvori uslove za ve}ukoli~inu mleka.

Najmanju koli~inu mleka (21,85) dala je grupa krava (C) koja je hran-jena kontaminisanim hranivima bez dodavanja Minazela.

U pogledu ostvarene koli~ine mleka, izme|u posmatranih grupa nijebilo statisti~ke zna~ajnosti.

Prema redosledu tretmana A : B : C : D : E proizvodnja 4% MKM izno-sila je 20,18 : 21,09 : 19,17 : 19,86 : 20,72 kg, te moèmo zaklju~iti da je grupa (B)koja je dobijala nekontaminisana hraniva uz dodatak 0,2% Minazela zahvaljuju}ive}em % mle~ne masti u odnosu na grupu E, ostvarila ve}u koli~inu 4% MKM.

Rezultati mikotoksikolo{kih analiza mleka /Results of mycotoxicological analyses of milk

Mikotoksikolo{kim analizama mleka utvr|eno je prisustvo mikotok-sina (zearalenona) u svim grupama (C, D i E) krava koje su tokom perioda is-traìvanja dobijale koncentrat kontaminisan zearalenonom, a vrednosti ovih anali-za su prikazane u tabeli 3.

Iz tabele 3, se moè videti da je prvo izlu~ivanje zearalenona u mlekokrava zabeleèno u II nedelji ogleda, odnosno nakon 168h od po~etka is-traìvanja.

Na osnovu dobijenih rezultata mikotoksikolo{kih analiza mleka, evi-dentno je da ukoliko zearalenona ima u hranivima za krave u laktaciji, on se uodre|enoj koli~ini izlu~uje u mleko. Me|utim, iz tabele se vidi da izlu~ivanjezearalenona nije konstantno ve} povremeno, odnosno da izme|u dva periodaizlu~ivanja postoji period od nekoliko nedelja kada se analizama ovaj toksin nijemogao dokazati. Kako je napred navedeno, mogu}e je da su u tom periodu kon-centracije bile toliko male da se nisu mogle ustanoviti, jer kako se vidi iz tabele,nakon pojavljivanja u mleku koncentracija zearalenona raste do odre|ene vred-nosti, a zatim vrednost opada i toksin nestaje (odnosno analizama nije dokazan).

204


Tabela 3. Koncentracija mikotoksina (zearalenona) u mleku krava, mg/kg /Table 3. Mycotoxin (zearalenone) concentration in cow's milk

Nedelja ogleda /Week of experiment

Grupa krava / Cow group

A B C D E

I - - - - -

II - - 0,072 0,012 0,000

III - - - - -

IV - - - - -

V - - - - -

VI - - - - -

VII - - - - -

VIII - - 0,096 0,032 0,000

IX - - 0,160 0,096 0,030

X - - 0,256 0,128 0,010

XI - - 0,192 0,064 0,032

XII - - 0,064 0,000 0,000

XIII - - 0,064 0,000 0,000

XIV - - - - -

XV - - - - -

XVI - - - - -

XVII - - - - -

Prosek / Average - - 0,053 0,019 0,004

Posmatraju}i grupe krava, zapa`a se da su najve}e vrednosti iz-lu~enog zearalenona po nedeljama, dokazane u grupi (C) krava koja je dobijalazearalenon kroz hranu bez dodavanja Minazela, a maksimalna koncentracija jeiznosila 0,256 mg/kg ili 2,51% od koli~ine unete hranom. Tako|e se vidi da je ovajtoksin prisutan u uzorcima mleka iz XII i XIII nedelje, {to nije slu~aj u ostalim gru-pama.

U pore|enju sa grupom C, u grupi (D) koja je uz kontaminisanu hranudobijala i 0,2% Minazela, posmatrano po nedeljama, dobijene vrednosti zearale-nona su manje, a maksimalna koncentracija iznosi 0,128 mg/kg ili 1,33% odkoli~ine unete hranom. To dokazuje da je Minazel odre|enu koli~inu zearalenonaadsorbovao u digestivnom traktu i time spre~io da se ovaj toksin u ve}im koncen-tracijama (kao u grupi C) izlu~i u mleko. Me|utim, mo`e se slobodno re}i, da ovakoli~ina Minazela ipak nije dovoljna da u ve}em procentu spre~ava pojavljivanjerezidua zearalenona u mleku.

205


U grupi (E) krava koja je uz kontaminisanu hranu dobijala i 0,5% Mi-nazela analizama su dokazane najmanje vrednosti zearalenona, a njegovo pri-sustvo je utvr|eno samo u uzorcima mleka iz IX, X i XI nedelje ogleda. Maksimalnakoncentracija zearalenona u ovoj grupi bila je 0,032 mg/kg ili 0,34% od koli~ineunete hranom. Dobijeni rezultati pokazuju da je kori{}enje Minazela u koli~ini od0,5% u visokom procentu eliminisalo rezidue zearalenona u mleku krava.

Pravilnik o koli~inama pesticida, metala i metaloida, i drugih otrovnihsupstancija, hemioterapeutika, anabolika i drugih supstancija u mleku i proizvo-dima od mleka (Sl. list, SRJ, 67/92) ne sadrì podatak o maksimalno dozvoljenimkoncentracijama zearalenona i njegovih metabolita u mleku i proizvodima odmleka. Me|utim, kako se vidi iz dobijenih rezultata istraìvanja, da ukoliko su uhranivima za krave u laktaciji zastupljene ~ak i Pravilnikom dozvoljene koncentra-cije zearalenona (3 mg/ kg sme{e koncentrata), on se izlu~uje u mleko u dosta vi-sokim koncentracijama, pa je potrebno strogo definisati maksimalno dozvoljenekoncentracije ovog toksina u mleku i proizvodima od mleka.

Istraìvanja koje je izveo Hagler i sar Š1980¹, tako|e dokazuju da sezearalenon izlu~uje u mleko krava, ~ime se potvr|uje ispravnost na{ih rezultata.Hagler i sar Š1980¹ su u izvedenom ogledu pratili izlu~ivanje zearlenona tokom120 h, a uzorci mleka su analizirani svakih 12h. Ustanovljeno je da je zearalenondokazan nakon 96 h od momenta konzumiranja hranom, ali koncentracije su bile utragovima, kao i 108 h i 120 h. Po{to je ogled zavr{en sa ovim rezultatima, moè sere}i da na{a istraìvanja predstavljaju slede}i korak u razmatranju ove problema-tike, s obzirom na ~injenicu da je nakon 168 h trajanja ogleda dokazano prisustvozearalenona u mleku u koli~ini od 0,072 mg/kg (grupa bez Minazela). Prematome, potrebno je odre|eno vreme da se toksin na izvestan na~in akumulira u or-ganizmu i da se tek tada moè o~ekivati njegovo izlu~ivanje mlekom.

Robison i sar. Š1989¹ su pratili izlu~ivanje T-2 toksina u mleko kravatokom 12 dana i dobili slede}e rezultate: 2 dan (0,043 mg/kg); 4 dan (0,000mg/kg); 5 dan (0,160 mg/kg); 8 dan (0,000 mg/kg); 10 dan (0,040 mg/kg); 12 dan(0,030 mg/kg). Dobijene vrednosti pokazuju da se T-2 toksin nije mogao dokazatiu svakom uzorku mleka, kao i da je tokom ogleda zabeleèna akumulacija toksinau mleku, a zatim opadanje koncentracije, {to je identi~no rezultatima koji su do-bijeni u ovom ogledu, ali sa zearalenonom.

Na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja Minazela u prevenciji {tetnihefekata zearalenona u obrocima krave u laktaciji mogu se izvesti slede}i za-klju~ci:

– Najve}a koli~ina namuènog mleka ostvarena je u grupi E – 23,54kg/dan, a najmanja u grupi C – 21,85 kg, dok je najve}a koli~ina 4% MKM ost-varena u grupi B – 21,09 kg/dan, a najmanja tako|e u grupi C – 19,17 kg/dan.

206



– Najve}i prose~an sadr`aj mle~ne masti dokazan je u grupi B –3,33%, a najmanji u grupi C – 3,18%.

– Prose~an sadr`aj proteina mleka bio je najve}i u grupi D – 3,11%, anajmanji u grupi E – 2,97%.

– Mikotoksikolo{kim analizama mleka u grupama C, D i E utvr|eno jeprose~no prisustvo zearalenona u koli~ini od 0,053; 0,019 i 0,004 mg/kg/dan.

1. Bo~arov-Stan~i}, Aleksandra; Muntanola-Cvetkovi}, M; Oberan, Lj.: Spo-sobnost raznih izolata Fusarium graminearum za biosintezu zearalenona pod odre|enimlaboratorijskim uslovima. Posebno izdanje ANUBIH, LXXX, Odeljenje medicinskih nauka12, 105-118, 1986. - 2. Hagler W. M; Danko Gy; Horvath L; Palyusik M; Mirocha C. J.: Trans-mission of zearalenone and its metabolite into ruminant milk. Acta Veterinaria AcademiaeScientiarum Hungaricae, Tomus 28, 2, 209-216, 1980. - 3. Pravilnik o metodama uzoraka imetodama fizi~kih, hemijskih i mikrobiolo{kih analiza sto~ne hrane, ~lan 29/43, str. 449 (Sl.list SFRJ, br. 115/87). - 4. Pravilnik o koli~inama pesticida, metala i metaloida, i drugih otrov-nih supstancija, hemioterapeutika, anabolika i drugih supstancija u mleku i proizvodima odmleka (Sl. list, SRJ, 67/92). - 5. Robison T. S; Mirocha C. J; Kurtz H. J; Behrens J. C; Chi M.S; Weaver G. A; Nystrom S. D.: J. Dairy Sci., 62, 637, 1979.

THE INFLUENCE OF MINERAL ADSORBENT „MINAZEL” ON THE REDUCTION OF

RESIDUAL ZEARALENONE AND ITS METABOLITES IN COW´S MILK

S. Nesi}, G. Grubi}, M. Adamovi}, Aleksandra Bo~arov-Stan~i},

Aleksandra Dakovi}

The results of the use of mineral adsorbent – Minazel, a preparation based onnatural zeolite, in the prevention of mycotoxicoses and avoidance of zearalenone and itsmetabolites transfer into cow´s milk were described in this paper. Using mineral adsorbentMinazel in a concentration of 0.5% of concentrate mixture the transfer of zearalenone fromfeeds to milk was prevented.

Key words: cow, milk, zearalenone, Minazel

207



ENGLISH

VLIÂNIE MINERALÃNOGO ADSORBENTA "MINAZEL" NA SNI@ENIEOSTATKA ZEARALENONA I EGO METABOLITOV V MOLOKE KOROV

S. Ne{i~, G. Grubi~, M. Adamovi~, Aleksandra Bo~arov-Stan~i~,Aleksandra Dakovi~

V trude predstavlenì rezulÝtatì ispolÝzovani® adsorbenta miko-toksina "Minazel", preparata na baze prirodnogo zeolita, dl® profilaktikimikotoksikozov i dl® predotvraÈeni® po®vleni® (nakopleni®) zearelenona i egometabolitov v moloke korov. Mikotoksikologi~eskimi analizami moloka vì®vi-li, ~to soderànie zearelenona v moloke (0,053; 0,019 i 0,004 mg/kg) sniàlosÝ pomere povì{eni® soderàni® Minazela v koncentrate (0; 0,2; 0,5), i pri osuÈes-tvlennom roste proizvodstva moloka - ego primenenie obosnovano.

KlÓ~evìe slova: korovì, moloko, zearelenon, "Minazel"

208


RUSSKIY

UDK 619:612.621.5:636.2.034

ANALIZA FAKTORA KOJI UTIÛ NA TOK ESTRALNOGCIKLUSA VISOKOMLE^NIH KRAVA*

ANALYSIS OF FACTORS INFLUENCING ESTRUS CYCLE IN

DAIRY COWS

M. Jovi~in, T. Petrujki}, A. Milovanovi}, M. Dujakovi}, D. @iki}**

U radu je prikazana analiza u~estalosti intervala izme|u dva ose-menjavanja u dva godi{nja perioda, od 1. 4. 2001. do 31. 3. 2003. go-dine na farmi sa 500 crno-belih hol{tajn-frizijskih krava, sa proizvodn-jom mleka od 5500 do 6000 kg mleka.

Histogramima su predstavljeni ciklusi od po mesec i po dana sapolnim ciklusima kod steonih, nesteonih i isklju~enih krava.

Normalni i vi{estruki polni ciklusi ukazuju na gre{ke u otkrivanjuestrusa, kod 26,70 posto / 22,73 posto i kod 33,25 posto / 33,77 postokrava, u prvom / drugom analiziranom periodu.

Skra}eni i produèni polni ciklusi zabeleèni su kod 12,22 posto i4,34 posto, odnosno kod 10,07 posto i 7,36 posto krava i junica, apredstavljaju indikator poreme}aja u ishrani i drànju, odnosno poka-zatelj su pove}anog stepena embrionalnog mortaliteta.

Poreme}eni polni ciklusi su ustanovljeni kod 41,31 posto i 43,10posto krava i junica i kumulacija su ostalih ~inilaca stadnog steriliteta.Planskim radom na prevenciji poreme}aja funkcije jajnika i dobromevidencijom, postiè se bolja plodnost zapata.

Klju~ne re~i: estralni ciklus, interval pova|anja, muzne krave, godi{njaanaliza

209

* Rad primljen za {tampu 2. 4. 2003. godine** Dr Milovan Jovi~in, vi{i nau~ni saradnik, Nau~ni institut za veterinarstvo „Novi Sad”, Novi

Sad; dr Tihomir Petrujki}, redovni profesor, Fakultet veterinarske medicine, Beograd; Alek-sandar Milovanovi}, istraìva~ pripravnik, Nau~ni institut za veterinarstvo „Novi Sad”, NoviSad; Milorad Dujakovi}, dipl. vet., DPP „Sava Kova~evi}”, Vrbas; mr Dragan @iki}, asistent,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Bioritmologija je interdisciplinarna oblast biologije. Prou~ava biolo{kusinhronizaciju i hronostrukturu u ìvom sistemu, koje su vrlo savr{ene i pred-stavljaju jedan od fundamentalnih principa biolo{ke organizacije. Odre|eni tipi~niodnosi postoje izme|u u~estalosti bioritma kod razli~itih etapa i formi patologije,adaptacije i normalnih stanja, {to moè da se koristi u hronomedicinskoj dijag-nostici Š17¹.

Kod ve}ine vrsta doma}ih ìvotinja izgubljeno je sezonsko ispol-javanje polnog ciklusa i cikli~nost se poremeti samo usled nepovoljnih uslovaishrane i drànja, kao i kod nekih oboljenja. Polni ciklusi mogu da budu potpuni inepotpuni (anestralni, areaktivni, alibidni i anovulatorni). Ritmika polnih ciklusa,redosled pojavljivanja i povezanost fenomena odre|ena je neurohumoralnomregulacijom. Insolacija, ishrana i prisustvo mu`jaka su osnovni ~inioci koji izazi-vaju nastanak polnih ciklusa, a postoje individualne razlike Š22, 19¹.

Polni ciklus se uspostavlja u prva dva meseca posle teljenja, kod 1324od 1697 krava (78%). Poreme}aji u toku poro|aja i u puerperijumu produè peri-od do pojavljivanja polnog ciklusa kod ve}ine krava (68,1%) na 90 do 120 dana.Procenat steonih krava je vi{i kod ranijeg nastanka polnog ciklusa, 68,1 posto uodnosu na 47,4 posto, u proseku za 20 do 40 posto Š19¹. Dob plotkinja uti~e nepo-voljno na duìnu trajanja perioda odmora posle teljenja i duìnu servis periodaŠ11¹.

Latentni period za odgovor jajnika na stimulaciju hipofizarnim gona-dotropinima koji odre|uje prisustvo ùtog tela i vreme potrebno za sazrevanje fo-likula, od momenta regresije ùtog tela do ovulacije su kriti~ni momenti polnogciklusa, zbog promene praga osetljivosti jajnika na hormone hipofize i hipofize i hi-potalamusa na hormone jajnika i rasta dominantnog folikula Š12, 6, 20, 4, 15¹.Vo|ene su diskusije oko postojanja takozvanog „tihog traènja”, ~iju su realnostpotvrdile savremene progesteronske analize Š6, 14¹. Preìvljavanje spermato-zoida u polnim putevima ènke zavisi od stadijuma polnog ciklusa Š19¹. U estral-noj sluzi, mleku, urinu, krvnoj plazmi i drugim ima feromona, koji preko vomero-nazalnog organa stimuli{u estrusni ciklus krave. Istrenirani psi mogu da razlikujukrave koje su u diestrusu, proestrusu i estrusu na osnovu isparljivih materija mlekakoje imaju ulogu feromona Š26¹.

Endokrinologija polnog ciklusa se detaljno izu~ava. Kontrolne funkcijehormona ostvaruju se u zatvorenom krugu ili osovini ~etiri organa: hipotalamus-hipofiza-jajnici i uterus Š14¹. Prikupljeno je mnogo podataka o koncentracijamasteroidnih (progesteron i estradiol) i polipeptidnih hormona (LH i FSH) u krvi.Uloga prolaktina jo{ nije sasvim prou~ena, a inhibitorno delovanje laktacije naovulaciju pripisuje se aferentnim nervnim impulsima kod sisanja.

Progesteron preovla|uje u ve}em delu polnog ciklusa krave. Trajanjeperioda od minimalnog nivoa progesterona do po~etka polnog àra zavisi odnekoliko ~inilaca: telesne kondicije, stresa, sezone, laktacije, nedostataka u ishra-

210

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 209 - 223 (2003) M. Jov~in i sar.: Analiza faktora koji uti~u na tokestralnog ciklusa visokomle~nih krava

Uvod / Introduction

ni. Glikoza se veoma brzo oksidi{e i glavni je izvor energije za jajnike Š6, 14, 20,18¹. Tokom polnog ciklusa krava postoje dva do tri talasa rasta folikula izazvanihskokom FSH, i svaki ovaj talas kulminira ili razvojem jednog ovultornog ili neovula-tornog dominantnog folikula Š9¹. Aktivnost {titaste `lezde uti~e na tok involucijeposle teljenja i na pojavljivanje prvog polnog ciklusa, a posle vi{e ponovljenih pol-nih ciklusa se smanjuje Š24, 1¹.

U uslovima postojanja i delovanja stresa, u folikulinskoj fazi ciklusapove}ava se nivo progesterona koji poti~e iz nadbubrega Š6, 20¹, {to remeti nivoLH, nastanak ovulacije i mogu}nost kontrole reprodukcije. Faktori koji inicirajusazrevanje oocita i faktori koji ko~e sazrevanje, detaljno se izu~avaju u vezi savantelesnim oplo|enjem (IVF, in vitro fertilizacija), diferencijacijim pola i drugim pi-tanjima embriologije Š5, 8¹. Smatra se da nasledni faktori vezani za iregularne cik-luse, polne instikte, embrionalni mortalitet i drugo uti~u sa 10 posto (polovina odanaliziranih varijacija koje iznose14 do 19 posto Š23¹.

Krave odlikuje izuzetno kratak period polnog àra, estrusa, {to znatnooteàva rad farmera i predstavlja jedan od glavnih uzroka jalovosti krava na far-mama sa ve{ta~kim osemenjavanjem Š6, 20¹. Kod 65 posto krava i junica ovlaè-nost i pojava sluzi je prvi znak polnog ciklusa. Posle 6 do 49 ~asova, ponekad po-sle 3 do 6 dana, nastaje polna uzbu|enost, koja traje u proseku 18,2 ~asa (9-52; 6-48). Polna èlja traje 6 do 26 ~asova, a kod 70,4 posto ìvotinja 12-21 ~as, uproseku 14,3 ~asa Š19¹. Ovulacija nastaje za 11 (7-14) ~asova posle prestankaspolja{njih znakova estrusa.

Na ispoljavanje estrusa deluju i drugi ~inioci sredine: muà, hranjenje,~i{}enje, temperatura staje, osvetljenje, prisustvo drugih krava (socijalni faktori,koji deluju na sinhronizaciju ciklusa), stresogeni faktori, emotivne promene (novasredina, uzimanje teleta, promena stada, prisustvo drugih krava u estrusu, zem-ljana podloga, bioekolo{ki faktori i tako dalje, nivo metabolizma, biotonus organi-zma Š20, 10¹. Kao najva`niji klini~ki znak ginekolo{kih oboljenja treba smatratiporeme}aj polnog ciklusa: anafrodizija – odsustvo, zbog patologije jajnika, jajo-voda, materice, kao i grubih gre{aka u ishrani i drànju Š14¹. Prepartalni i postpar-talni nivo energije znatno uti~u na kvalitet oocita. Gubitak telesne mase ispod tele-sne kondicije ocenjene sa 1 u toku prvih pet nedelja laktacije, povezan je sa slabi-jim kvalitetom oocita i manjom plodno{}u. Ovo je pogotovo izraèno kod junicazbog laktacionog stresa, a najbolja amortizacija stresa teljenja i laktacije je kodkrava sa tre}im teljenjem Š25¹.

Anestrija i hipofunkcija jajnika ~esto su uzroci steriliteta krava. Prvafaza je zadr{ka po~etka aktivnosti jajnika posle teljenja 59 do 139 dana, u proseku99 dana, koja moè da se ustanovi pregledom sa 15 do 30 dana posle teljenja.Drugu fazu, dva do ~etiri meseca posle teljenja, karakteri{u nepotpuni, anovula-torni polni ciklusi, normalni, skra}eni i produèni. Tre}a faza se klini~ki manifestujeaciklijom i atrofijom materice i jajnika zbog niskog sadràja estrogena. Kod prvo-telkinja tre}a faza nastaje brzo i traje 6 do 9 meseci Š16¹.

211


Postpartalni anestrus ve}inom traje 40 do 45 dana, a koncepcija uprvom estrusu je 30 do 35 posto. Tihi, skriveni estrus (hypoestria, hypoerosia),skra}eni estrus, skra}eni polni ciklus su izraz hormonalne disregulacije. Pro-duèni polni ciklus uzrokuju embrionalni mortalitet i razna deficitna stanja koja sereperkutuju na ovarijalne funkcije. Nepravilni (neredovni) intervali polnog ciklusarezultat su poreme}aja hormonalne regulacije i delovanja razli~itih egzogenih fak-tora. Oteàna, prolongirana ovulacija je ~esta kod krava preko zime i zbog raznihoptere}enja organizma, a nastaje nekoliko dana posle prestanka simptoma es-trusa. Anovulatorni estrus, la`ni, monofazni estrus ~esto se javlja preko zime iprole}a, kada se krave slabo hrane. Pova|anje krava bez klini~ki uo~ljivih uzrokaje veoma ~esta dijagnoza u praksi. Nastaje zbog previ|anja i propu{tanja estrusa,poreme}aji u ovulaciji, embrionalnog uginu}a u prvih 30 dana sa produènim cik-lusnim intervalom, latentnih endometritisa i gre{aka u osemenjavanju. Za ose-menjavanje posle teljenja naj~e{}e se koristi tre}i estrus post partum, izme|u 40 i50 dana, najkasnije 75 do 90. dana, kako bi se krave telile svake godine Š13¹.

U savremenom sto~arstvu se prema postavljenim ciljevima mere po-kazatelji reprodukcije, a otkrivanje estrusa i preko intervala izme|u dva osemen-javanja. Do 60. dana posle teljenja vi{e od 85 posto krava treba da u|e u estrus ido 70. dana da budu osemenjene. Izme|u dva osemenjavanja vi{e od 60 postokrava treba da su sa normalnim ciklusom (18-24 dana), sa skra}enim ciklusommanje od 5 posto sa manje od 4 dana i manje od 10 posto sa 5-17 dana i saproduènim ciklusom manje od 25 posto krava, sa manjem od 24 dana. Indeks ot-krivanja estrusa treba da je ve}i od 0,70 (broj fertilnih estrusa/broj osemenja-vanja). Pova|anje u toku tri do ~etiri nedelje posle osemenjavanja treba da jeuo~ljivo kod manje od 70 posto krava, a prilikom utvr|ivanja steonosti o~ekuje semanje od 15 posto nesteonih krava Š2, 21¹.

Cilj na{ega rada je bio da analizom u~estalosti intervala izme|u dvaosemenjavanja, svrstavanjem u pet klasa polnih ciklusa: 1. normalne, 2. vi{es-truke, 3. skra}ene, 4. produène i 5. poreme}ene, omogu}imo uvid u pojavureme}enja polnih ciklusa u toku 8 perioda od mesec i po dana u toku godine, iotklanjanje glavnih uzroka slabije koncepcije krava i junica.

Analize polnih ciklusa i intervala izme|u dva osemenjavanja za krave ijunice obavljene su u okviru dva godi{nja perioda, od 1. 4. 2001. do 31. 3. 2002.godine (I period) i od 1. 4. 2002. do 31. 3. 2003. godine (II period), na savremenojfarmi muznih krava hol{tajn-frizijske crno-bele rase kapaciteta 500 krava u slobod-nom sistemu drànja, sa izmuzi{tem „riblja kost”. Prose~na mle~nost stada u I pe-riodu bila je 5061 kg mleka sa 3,35% mle~ne masti, a za II period 5890 kg mleka sa3,28% mle~ne masti. Ishrana je kompletnim obrokom (TMR, total mixed ration).Otkrivanje estrusa je vizuelno, uz stalnu veterinarsku kontrolu reproduktivnog

212



stanja krava i junica. Hormonska indukcija estrusa je kori{}ena minimalno, kao ilokalno le~enje upala materice. Intervali izme|u osemenjavanja u najve}em brojuslu~ajeva su bili prirodni, spontani. Evidencija na farmi se pedantno vodi.

Podaci iz dnevnih evidencija o teljenju, osemenjavanju, pregledu nasteonost, isklju~ivanju iz zapata i uvo|enju priplodnih junica u stado, uneseni sujednom mese~no u kompjutersku bazu podataka u programu Microsoft Acccess.Obrada podataka obavljena je uz pomo} kompjuterskog programa Microsoft Ex-cell.

Osemenjavanja u toku jednog do dva dana smatrana su za insemina-cije u istom estrusu. Trajanje polnih ciklusa podeljeno je u pet grupa, sa grani~nimvrednostima: 1. za normalan ciklus 17 do 25 dana; 2. za vi{estruki ciklus 38 do 47,60 do 69 i 81 do 89 dana; 3. za skra}eni polni ciklus 3 do 16 dana; 4. za produènciklus 26 do 34 dana; 5. za poreme}en ciklus 35 do 37 i 48 do 59 dana.

Statisti~ki obra|eni podaci o frekvenciji analiziranih polnih ciklusa unavedenih pet grupa, prema njihovoj zastupljenosti u 8 perioda od po mesec i podana u toku godine, i prema nalazu kod steonih, nesteonih i isklju~enih krava i ju-nica, prikazani su grafi~ki u vidu histograma. U zaglavlju histograma dati su po-daci o broju krava i junica kod kojih su zabeleèni intervali izme|u dva osemen-javanja – polni ciklusi, u jednoj od pet datih grupa, u odnosu na ukupan broj kravai junica osemenjavanih u tom periodu (n=a/b). Tabelarno su dati podaci o teljenju,mle~nosti, me|utelidbenom vremenu, vremenu do prvog osemenjavanja i op-lo|enja (servis period) i indeksu osemenjavanja.

Analize intervala izme|u dva osemenjavanja ura|ene su u dva go-di{nja perioda na farmi kapaciteta 500 krava na muì. Reproduktivni i proizvodniparametri prikazani su u tabeli 1.

Prema podacima datim u tabeli 1 zapaà se pove}anje broja teljenjakrava u drugom periodu, od 1. 4. 2002. do 31. 3. 2003. godine, za 142 (52,40%) ijunica za 37 (21,64%), u odnosu na prvi period od 1. 4. 2001. do 31. 3. 2002. go-dine. U~e{}e prvotelkinja (stepen remonta zapata) smanjeno je sa 38,69 posto na33,43 posto.

Mle~nost je pove}ana u drugom periodu u odnosu na prvi period, ustadu ve}em za prose~no 29 krava na muì, za prose~no 2,54 kg mleka (muzniprosek sa 15,89 kg na 18,43 kg), uz smanjenje sadràja mle~ne masti za 0,07%(sa 3,35% na 3,28% m.m).

Me|utelidbeno vreme skra}eno je u drugom periodu za 41 dan (saprose~nih 491,7 na 450,7 dana), uz napomenu da podaci nisu sveobuhvatni.

213


Rezultati / Results

Tabela 1. Reproduktivni i proizvodni pokazatelji na farmi u toku dva analizirana perioda /Table 1. Reproductive and production factors at a farm during two analyzed periods

Pokazatelji /Factors

I period / First period(1. 4. 2001 – 31. 3. 2002.)

II period / Second period(1. 4. 2002 – 31. 3. 2003.)

broj (n1) /number

% prosek /average

broj (n2) /number

% prosek /average

A. Teljenje / Calving

Broj oteljenih krava /Number of delivered cows

271 61,31 - 413 66,51 -

Broj oteljenih junica /Number of delivered heifers

171 38,69 - 208 33,49 -

Ukupno / Total 442 100,00 - 621 100,00 -

B. Mle~nost / Milk yield

Muzni prosek, kg /Milking average

424 - 15,89 453 - 18,43

Stajski prosek, kg /Barn average

485 - 13,87 517 - 16,14

Mle~na mast, % /Milk fat

3,35 - 3,28

C. Plodnost / Fertility

Vreme izme|u dvateljenja, dana / Timebetween two calvings, days

67* - 491,7(215-733) 298* - 450,7

(270-915)

D. Vreme od teljenja do 1. osemenjavanja, dana /Time from calving until first insemination, days

< 60 176 51,76 - 141 31,90 -

61 – 90 96 28,24 - 40 9,05 -

91 – 120 17 5,00 - 44 9,95 -

> 120 51 15,00 - 217 49,10 -

Ukupno / Total 340 100,00 - 442 100,00 -

E. Vreme od teljenja do oplodnje, servis period, dana /Time from calving until fertilization, service period, days

< 90 131 45,17 - 78 18,44 -

91 – 120 46 15,86 - 38 8,98 -

121 – 180 47 16,21 - 69 16,31 -

181 – 270 33 11,38 - 108 25,53 -

271 – 365 21 7,24 - 54 12,77 -

> 365 12 4,14 - 76 17,97 -

Ukupno / Total 290 100,00 - 426 100,00 -

F. Indeks osemenjavanja, broj doza semena/broj steonih krava /Insemination index, number of semen doses/number of pregnant cows

774/593 - 1,31 1389/620 - 2,24

* - nepotpuni podaci u kompjuterskoj bazi / incomplete data in computer base

214


Analiza intervala od teljenja do 1. osemenjavanja, takozvanih otvo-renih dana, ukazuje da je u prvom periodu bilo osemenjeno 80,00 posto krava do90. dana posle teljenja (272/340) i da 102 krave nisu obuhva}ene analizom ili nisuosemenjene (442 oteljene – 340 osemenjenih 1. put). U ovom periodu bilo jeisklju~eno 86 krava. U drugom periodu 1. put je osemenjena 141 krava u prvih 60dana posle teljenja (31,90%), a 217 (49,10%) tek sa vi{e od 120 dana. U posmatra-nom periodu nije osemenjeno 179 krava koje su isklju~ene (87 krava) ili nisuobuhva}ene evidencijom (621 oteljena – 442 osemenjene 1. put).

Analiza servis perioda, prose~nog broja dana od teljenja do kon-cepcije, ukazuje da je u prvom periodu 131 krava ostala steona u prvih 90 danaposle teljenja (45,17%), a do 180. dana ili u prvih 6 meseci jo{ 93 krave, ukupno224 (77,24%). U drugom periodu do 90. dana koncipiralo je 78 krava (18,44%), ado 180. dana jo{ 107, ukupno 185 od 426 krava ili 43,43 posto.

Indeks osemenjavanja, broj utro{enih doza semena za postignutusteonost krava i junica, u prvom periodu bio je 1,31 (774 doze za 593 steone kravei junice). U drugom periodu indeks v. o. bio je 2,24 (1389 doza semena za 620steonih krava i junica).

Distribucija intervala izme|u dva uzastopna osemenjavanja (pova|a-nja), koja predstavlja polne cikluse krava i junica, prikazana je u vidu spojenih his-tograma za steone, nesteone i isklju~ene krave, u 8 perioda od mesec i po dana utoku godine, na grafikonima 1 - 5, prema karakteru polnog ciklusa. Na grafikonu 1dati su podaci za polne cikluse normalne du`ine, 17 do 25 dana.

215


II period, n2=761 / Second period, n1 = 7611. 4. 2002 - 31. 3. 2003.

steone, n =138/620; 283 ciklusa /pregnant, n = 138/620; 185 cycles;nesteone, n =17/54; 40 ciklusa /not pregnant, n = 17/54; 40 cycles;isklju~ene, n = 18/87; 35 ciklusaculled, n = 18/87; 35 cycles;

I period, n1=794 / First period, n1=7941. 4. 2001 - 31. 3. 2002.

steone, n = 150/593; 185 ciklusa /pregnant, n = 150/593; 185 cycles;nesteone, n = 42/115; 93 ciklusa /not pregnant, n = 42/115; 93 cycles;isklju~ene, n = 20/86; 28 ciklusaculled, n = 20/86; 28 cycles;

Grafikon 1. Distribucija normalnih intervala izme|u osemenjavanja – normalnih polnihciklusa krava i junica

Graph 1. Distribution of normal intervals between insemination – normal sexual cyclesof cows and heifers

Grafi~ki prikaz na grafikonu 1 pokazuje cikli~ne varijacije broja nor-malnih polnih ciklusa, odnosno intervala izme|u osemenjavanja, duìne 17 do 25dana, sa amplitudama od po dva do tri perioda od mesec i po dana, koje nisuuvek usagla{ene kod steonih, nesteonih i isklju~enih krava i junica. Normalni polniciklusi zabeleèni su u prvom periodu kod 212 od 794 krave i junice (26,70%), sa306/1311 intervala (23,34%). U drugom periodu je bilo kod 173/761 krave i junice(22,73%), sa 358/1740 intervala (20,57%). Pik u~estalosti bio je u periodu 1. 10.2001 do 31. 12. 2001, 15. 11. 2001 do 31. 12. 2001. i 1. 1. 2003 do 14. 2. 2003. go-dine. U prvom i drugom periodu bilo je vi{e polnih ciklusa kod steonih krava(70,75% i 79,77%), u odnosu na nesteone (19,81% i 9,82%) i isklju~ene (9,43% i10,40%), osim od 15. 2. 2002 do 31. 3. 2002. godine, kada su histogrami zasteone i nesteone bili izjedna~eni.

Vi{estruki polni ciklusi, sa intervalima 38-47, 60-69 i 81-89 dana, prika-zani su pomo}u histograma za steone, nesteone i isklju~ene krave i junice nagrafikonu 2.

Na osnovu podataka prikazanih na grafikonu 2 zapaàju se cikli~napove}anja i smanjenja u~estalosti vi{estrukih intervala pova|anja, sa amplitu-dama od 6 do 8 perioda od mesac i po dana. Vi{estruki polni ciklusi zabeleèni suu prvom periodu kod 264 od 794 krave i junice (33,25%), sa 229/1311 intervala(26,16%). U drugom periodu je bilo kod 257/761 krave i junice (33,77%), sa

216


II period, n2=761 / Second period, n1=7611. 4. 2002 - 31. 3. 2003.

steone, n =220/620; 489 ciklusa /pregnant, n = 220/620; 489 cycles;nesteone, n = 11/54; 20 ciklusa /not pregnant, n = 11/54; 20 cycles;isklju~ene, n = 26/87; 56 ciklusaculled, n = 26/87; 56 cycles;



Grafikon 2. Distribucija vi{estrukih intervala izme|u osemenjavanja – vi{estrukih polnihciklusa krava i junica

Graph 2. Distribution of multiple intervals between insemination – multiple sexual cyclesof cows and heifers

565/1740 intervala (32,47%). Pik je od 15. 8. 2001 do 14.11. 2001. godine (jesen) i1. 7. 2002 do 14. 8. 2002. i 1. 1. 2003. do 14. 2. 2003. godine. Vi{estrukih polnihciklusa kod steonih krava i junica bilo je u prvom i drugom periodu 69,70 posto i85,60 posto, kod nesteonih 21,59 posto i 4,28 posto, a kod isklju~enih 8,71 posto i10,12 posto.

Skra}eni polni ciklusi, sa intervalima od 3 do 16 dana, prikazani su nagrafikonu 3 za steone, nesteone i isklju~ene krave i junice.

Prema histogramima datim na grafikonu 3 moè da se uo~i da je u~es-talost skra}enih polnih ciklusa sa blagim oscilacijama i platoima od po dva do triperioda od mesec i po dana. Skra}eni polni ciklusi ustanovljeni su u prvom peri-odu kod 97 od 794 krave i junice (12,22%), sa 122/1311 intervala (9,30%). Udrugom periodu je bilo kod 33/761 krave i junice (4,34%), sa 55/1740 intervala(3,16%). Pik je kod steonih krava i junica bio 1. 7. 2001 do 14. 8. 2001. i 1. 1. 2003do 14. 2. 2003. godine, a kod nesteonih 1. 10. 2001 do 14. 11. 2001. i 1. 1. 2002 do14. 2. 2002. godine. Kod isklju~enih krava skra}eni ciklusi zabeleèni su spo-radi~no.

Produèni intervali izme|u dva osemenjavanja od 26 do 34 dana, pri-kazani su na grafikonu 4 histogramima za steone, nesteone i isklju~ene krave i ju-nice.

217






Grafikon 3. Distribucija skra}enih intervala izme|u osemenjavanja – skra}enih polnihciklusa krava i junica

Graph 3. Distribution of shortened intervals between insemination – shortened sexual cyclescows and heifers

Prikazani podaci o pojavljivanju produènih intervala izme|u dva ose-menjavanja dati na grafikonu 4. pokazuju amplitude od dva do tri perioda od me-sec i po dana. U prvom periodu ustanovljeni su kod 80/794 krava i junice (10,07%)sa 88/1311 ciklusa (6,71%), a u drugom periodu kod 56/761 krava i junice(7,36%), sa 101/1740 ciklusa (5,80%). Produènih polnih ciklusa kod steonihkrava i junica bilo je u prvom i drugom periodu 60,00 posto i 80,36 posto, kod nes-teonih 33,75 posto i 16,07 posto, a kod isklju~enih 6,25 posto i 3,57 posto. Pik jeod 1. 7. 2001 do 14. 8. 2001. godine i 1. 1. 2003 do 14. 2. 2003. godine za steonekrave i junice, a nesteone dominiraju ili su jednake u tri perioda: 1. 10. 2001 do 31.12. 2001. (zima) i 15. 2. 2002 do 31. 3. 2002. godine (rano prole}e).

Poreme}eni polni ciklusi prikazani su na grafikonu 5 histogramima zasteone, nesteone i isklju~ene krave i junice.

Na grafikonu 5 zapaàju se sezonske oscilacije u u~estalosti pore-me}enih intervala izme|u dva osemenjavanja, sa blagim odstupanjima u ampli-tudi od 5 do 6 perioda od mesec i po dana.

U prvom periodu ustanovljeni su kod 328/794 krava i junice (41,31%)sa 452/1311 ciklusa (34,48%), a u drugom periodu kod 328/761 krava i junice(43,10%), sa 661/1740 ciklusa (37,99%). Poreme}enih polnih ciklusa kod steonihkrava i junica bilo je u prvom i drugom periodu 60,06 posto i 71,65 posto, kod nes-teonih 35,06 posto i 1,83 posto, a kod isklju~enih 4,88 posto i 26,52 posto. Pik jebio 15. 8. 2001 do 30. 9. 2001. godine, 15. 2. 2002 do 31. 3. 2002. godine, 1. 0.

218






Grafikon 4. Distribucija produènih intervala izme|u osemenjavanja – produènih polnihciklusa krava i junica

Graph 3. Distribution of prolonged intervals between insemination – prolonged sexual cyclesof cows and heifers

2002 do 14. 11. 2002. godine i 1. 1. 2003 do 14. 2. 2003. godine. U tri perioda su~e{}i ili jednaki sa nalazima kod nesteonih krava i junica (1. 4. 2001 do 14. 5. 2001;13. 5. 2001 do 30. 6. 2001; 1. 7. 2001 do 14. 8. 2001. godine.

Pove}an broj teljenja u drugom periodu (1. 4. 2002 do 31. 3. 2003. go-dine), u odnosu na prvi period (1. 4. 2001 do 31. 3. 2002. godine), rezultat jepoja~anog anga`ovanja veterinarske slu`be na prevenciji i le~enju anestrija i hi-poestrija izazvanih atrofijom jajnika. Pove}an je utro{ak semena, uz indeks v. o.od 2,24 doze, u odnosu na 1,31 dozu u prvom periodu. Jednom mese~no jeredovno obavljano isklju~ivanje krava sa smanjenom mle~no{}u i akoncepcijomdu`om od 365 dana. Ovo je rezultiralo skra}ivanjem me|utelidbenog vremena za41 dan i pove}anjem mle~nosti za 2,54 kg, i pored ~injenice da je servis period do90 dana ustanovljen kod 18,44 posto u odnosu na 45,17 posto u prvom periodu,odnosno do 180 dana kod 43,43 posto krava, u odnosu na 77,24 posto u prvomperiodu. Na zna~aj pojave anestrije i hipofunkcije jajnika ukazali su Miljkovi}, 1976Š13¹ i Poljancev i Slobodskoj, 1984 Š16¹.

Analizom u~estalosti intervala izme|u dva osemenjavanja nisu obuh-va}ene krave i junice koje su koncipirale posle prvog osemenjavanja. Po{to je os-novni reproduktivni problem ponavljanje estrusa, tj. osemenjavanja, izra~unato

219





steone, n =197/593; 234 ciklusa /pregnant, n = 197/593; 234 cycles;nesteone, n = 115/115;198 ciklusa /not pregnant, n = 115/115;198 cycles;

Grafikon 5. Distribucija poreme}enih intervala izme|u osemenjavanja – poreme}enihpolnih ciklusa krava i junica

Graph 3. Distribution of prolonged intervals between insemination – prolonged sexual cyclesof cows and heifers

Diskusija / Discussion

vreme polnih ciklusa posle neuspe{nih v. o. prikazano je u vidu histograma zasteone, nesteone i isklju~ene krave i junice.

Normalni polni ciklusi od 17-25 dana su bili kod 26,70% i 22.73% kravai junica u toku dva perioda. Smith, 1986. (21) navodi da 60% krava treba da imanormalan ciklus od 18-24 dana. Periodi sa pikom normalnih ciklusa, 01.10.2001do 31.12.2001. godine i 01.01.2003 do 14.02.2003. godine, zasluùju analizustru~nih slu`bi farme, zbog evidentnog pobolj{anja u otkrivanju estrusa.

Vi{estruki polni ciklusi zabeleèni su kod 1/3 krava u toku dve godine(33,25% i 33,77%), {to ukazuje na problem otkrivanja estrusa kao jedan od glav-nih puteva za pobolj{anje plodnosti zapata. Smith, 1986 Š21¹ navodi da indeks ot-krivanja estrusa treba da bude ve}i od 0,70 (broj fertilnih estrusa/broj osemenja-vanja), a prilikom utvr|ivanja steonosti da bude manji od 15 % nesteonih krava.Rano utvr|ivanje steonosti je jedan od na{ih prioritetnih zadataka.

Osemenjavanja posle skra}enih polnih ciklusa su uspe{na za oplo|e-nje, {to se vidi iz odnosa u~estalosti ovih ciklusa kod steonih u odnosu na nes-teone krave (vidi grafikon 2). U toku dva analizirana perioda, skra}enih polnih cik-lusa bilo je kod 12,22 posto i kod 4,34 posto krava i junica. Efekat stalne vitamini-zacije visokosteonih i tek oteljenih krava i junica 25 do 30 dana posle teljenja,odraàva se na normalizovanje funkcije jajnika. Ovo je u saglasnosti sa navodimaMiljkovi}a, 1976 Š13¹ i Poljanceva i Svobodskog, 1984 Š16¹, koji ukazuju na povol-jan uticaj vitamina A na funkciju jajnika.

Produèni polni ciklusi, indikator embriobalnog mortaliteta, zabeleè-ni su kod 10,07% krava i junica u prvom periodu i kod 7,36 posto u drugom. Pikoviu periodu 1. 7. 2001 do 14. 8. 2001. godine i 1. 1. 2003 do 14. 2. 2003. godine, uka-zuju na nepovoljan uticaj u prethodnih 30 do 60 dana. Miljkovi}, 1976 Š13¹ navodinepovoljno delovanje razli~itih egzogenih faktora. Smith, 1986 Š21¹ zahteva manjeod 25 posto krava sa produènim ciklusom, {to je slu~aj i u na{oj analizi.

Poreme}enih polnih ciklusa bilo je kod najve}eg broja krava i junica,kod 41,31 posto u prvom i 43,10 posto u drugom periodu. Pik je bio u periodu 15.2. 2002. do 31. 3. 2002. godine i 1. 1. 2003 do 14. 2. 2003. godine, {to dovodimo uvezu sa poja~anim intenzitetom rada na reprodukciji. Osemenjavanja posle ovihciklusa su manje uspe{na, u odnosu na normalne i skra}ene cikluse. Oscilacije ukondiciji krava, atonija materice i kumulacija ostalih faktora stadnog steriliteta is-polje se u poreme}enim polnim ciklusima.

Analizom u~estalosti intervala izme|u dva osemenjavanja u ciklusimaod mesec i po dana u toku dva godi{nja perioda kod steonih, nesteonih iisklju~enih krava i junica, do{li smo do zaklju~aka:

1. Normalni polni ciklusi u intervalima od 17 do 25 dana, ustanovljenisu kod 26,70 posto i 22,73 posto krava i junica, a vi{estruki ciklusi kod 33,25 posto

220



i 33,77 posto, u toku dva perioda. Pobolj{ano otkrivanje estrusa je va`no za boljuplodnost zapata.

2. Skra}eni polni ciklusi, sa u~estalo{}u od 12,22 posto i 4,34 posto,kao i produèni ciklusi sa 10,07 posto i 7,36 posto, dobar su indikator gre{aka uishrani i drànju u periodima sa pikom u~estalosti. U analiziranim periodima nisupredstavljali izraèniji problem.

3. Poreme}eni polni ciklusi, kod 41,31 posto i 43,10 posto krava i ju-nica, kumuliraju sve ostale faktore stadnog steriliteta, kao {to su oscilacije u kon-diciji krava, atoniju materice i supklini~ke acidoze.

4. U prvom jednogodi{njem periodu interval do prvog osemenjavanjabio je kod 49,10 posto krava vi{e od 120 dana, servis period do 180 dana bio jekod 43,43 posto krava i indeks v.o. 2,24 doze. U drugom periodu u prvih 90 danaposle teljenja bilo je osemenjeno 80,00% krava, servis period do 180 dana bio jekod 77,24 posto krava i indeksom v.o. 1,31 doze semena.

5. Poja~anim radom na prevenciji poreme}aja funkcije jajnika, redov-nim klini~kim pregledima, stalnom vitaminizacijom injekcijama vitamina AD3E ievidencijom, postignuta je bolja plodnost zapata.

1. Akatov V. A., êremisinov G. A.: Veterinaruja, 3, 80-83, 1969. – 2. AppleyardW. T.: Veterinary Record, 99, 253-256, 1976. – 3. Asdell S. A.: Cattle fertility and sterility, Sec-ond edition, Chuchill, London, 1968. – 4. De la Sota R. L., Simmen F. A., Diaz T., ThatcherW. W.: Biology of Reproduction 55, 803-812, 1966. – 5. Dyban A. P.: Ranee razvitie mlekopi-taju{~ih, Nauka, Lenjingrad, 1988. – 6. Gordon I.: Polovoi cikl korovy. In: Gordon I.: Kontrol'vosproizvodstva sel'skohozjajstvennyh ìvotnyh.30-37, (ruski prevod), Agropromizdat, Mo-skva, 1988. – 7. Gorev E. L.: Veterinarija, 8, 79-82, 1968. – 8. Gwazdauskas F. C., KendrickK. W., Pryor A. W., Bailey T. L.: J. Dairy Sci. 83, 1625-1634, 2000. – 9. Ireland J. J., Mihm M.M., Austin E., Diskin M. G., Roche J. F.: J. Dairy Sci. 83, 39-44, 1999. – 10. Klemm W. R., Ri-vard G. E, Clement B. A.: Animal Reprod. Sci. 35, 9-26,1994. – 11. Klju~ari} @., [ic R.: Vet.stanica, 4:45-51, 1985. – 12. Kononov G. A., Bujanov A. A., Smy{ljajev N. V.: Veterinarija, 1,82-84, 1974. - 13. Miljkovi} V.: Patologija reprodukcije goveda, 109-265, In: Miljkovi} V.: Re-produkcija i ve{ta~ko osemenjavanje goveda, Minerva, Subotica – Beograd, 1976. – 14.Miljkovi} V.: Osemenjavanje krava, 20-70, In: Miljkovi} V.: Ve{ta~ko osemenjavanje ìvot-inja, Zavod za ud`benike i nastavna sredstava, Beograd, 1998. – 15. Pierson R. A., GintherO. J.: Animal Repod. Sci. 14, 165-176, 1987. – 16. Poljancev N. I., Slobodskoj V. D.: Veteri-narija, 11, 47-49, 1984. – 17. Putilov A. A.: Sistemoobrazuju{~aja funkcija sinhronizacii vìvoj prirode. Metodologi~eskij o~erk. Nauka, Novosibirsk, 1987. – 18. Rabiee A. R., Lean I.J, Gooden J. M., Miller B. G.: J. Dairy Sci. 82, 39-44, 1999. – 19. Sergienko A. I.: Profilaktikabesplodija krupnogo rogatogo skota, Kolos, Moskva, 1984. – 20. Short R. V.: Estralnij imenstrualnij cikli, 145-192, In: Gormonal`naja reguljacija razmnoènija u mlekopitaju{~ih.(ruski prevod), Mir, Moskva, 1987. – 21. Smith R. D.: Estrus Detection, 153-158. In: Morrow

221



Napomena:Rad je delimi~no finansiralo MNTR Republike Srbije po osnovu zadataka iz rada na projektuBTR.5.05.4333.B.

D. A.: Current Therapy in Theriogenology, 2. edition, W. B. Saunders Company, Philadel-phia, London, New York, St. Louis, Sydney, Toronto, 1986. – 22. [ipilov V. S.: Polovoj cikl.40-43, In: Veterinarnaja enciklopedija, T.5, Skrjabin K. I. Ed., Sovetskaja enciklopedija, Mo-skva, 1975. – 23. Van Snick G.: Rev. Agric. Bruxelles, 10, 11:1436-1454, 1957. – 24. Vladimi-rov A. V.: Veterinarija, 7, 87-88, 1974. – 25. Walters A. H., Bailey T. L, Pearson R. E.,Gwazdauskas F. C.: J. Dairy Sci. 85, 824-832, 2002. – 26. Weidong M. A., Clemant B. A.,Klemm W. R.: J. Dairy Sci. 85, 824-832, 1997. – 27. Zvereva G. V., Oleskiv V. N., Homin S. P.,Tyranovec V. I., Andrusjuk M. G.: Spravo~nik po veterinarnomu aku{erstvu. Uro`aj, Kijev,1985.

ANALYSIS OF FACTORS INFLUENCING ESTRUS CYCLE IN DAIRY COWS

M. Jovi~in, T. Petrujki}, A. Milovanovi}, M. Dujakovi}, D. @iki}

The frequency of interestrus intervals between two inseminations during twoannual period, from 1. 4. 2001 - 31. 3. 2003, on a farm with 500 Holstein-Frisian cows andmilk production of 5500-6000 kg was analyzed. Periods of 1½ months of estrus cycles werepresented by histograms for pregnant, nonpregnant and culled cows.

Normal and multiple cycles indicate estrus detection errors, and were re-corded in 26.70% / 22.73% and 33.25% / 33.77% cows, in the first and second analysed pe-riods, respectively.

Short and prolonged estrus cycles were noted in 12.22% / 4.34%, and 10.07%/ 7.36% cows, in the first and second analysed periods respectively, and indicate nutritionaldisturbances and embryonal mortality.

Disturbed estrus periods were found in 41.31% and 43.10% cows and heifersand were a consequence of other cumulate factors in herd sterility.

Herd fertility improvement may be achieved with systematic work on preven-tion of ovarial disfunction and proper records management.

Key words: estrus cycle, repeat breeding interval, dairy cows, annual analysis

ANALIZ FAKTOROV, VLIÂÁÇIH NA TE^ENIE ÏSTRALÃNOGO CIKLAVÀSOKO-MOLO^NÀH KOROV

M. Yovi~in, T. Petruyki~, A. Milovanovi~, M. Du®kovi~, D. @iki~

V rabote pokazan analiz ~astotì intervala me`du dvum® osemene-

ni®mi v dva godi~nìh perioda ot 1/IV 2001-31/III 2003 goda na 500 ~ërno-belìhHol{tayn-friziyskih korov, s proizvodstvom ot 5500-6000 kg moloka.

Gistogrammami predstavlenì ciklì po 1½ mes®ca s polovìmi cklamiu stelÝnìh, nestelÝnìh i isklÓ~ennìh korov.

222


RUSSKIY

ENGLISH

NormalÝnìe i mnogoslo`nìe polovìe ciklì ukazìvaÓt na o{ibki v

otkrìvanii Ìstrusa u 26,70% / 22,73% i u 33,25% / korov, v pervom / vtorom analizi-rovannom periode.

SokraÈënnìe i prodolènnìe polovìe ciklì zapisannìe u 12,22% i4,34%, to estÝ u 10,07% i 7,36% korov i tëlok, a predstavl®Ót soboy indikatornaru{eni® v kormlenii i soderènii, to estÝ pokazatelÝ uveli~ennoy stepeniÌmbrionalÝnoy smertnosti.

Naru{ennìe polovìe ciklì ustanovlenì u 41,31% i 43,10% korov itëlok i kumul®ci® ostalÝnìh faktorov stadovogo steriliteta. Planovoy rabotoyna prevencii naru{eni® funkcii ®i~nikov i horo{im u~ëtom, dostigaets® boleehoro{a® plodovitostÝ plemennogo priploda.

KlÓ~evìe slova: ÌstralÝnìy cikl, interval povtornogo vedeni® (povtornogo

sledovani® podraàni®), doynìe korovì, godi~nìy analiz

223


UDK 619:636.084:.082.454.2:636.2

ISHRANA I PLODNOST GOVEDA*

DIET AND FERTILITY IN CATTLE

T. Petrujki}, H. êrnesku, M. Jovi~in, G. Proti}, B. Petrujki}**

Ishrana visoko-mle~nih krava predstavlja veoma sloèn i aktuelanproblem. Da bi se takav problem re{io potrebno je mnogo novihsaznanja iz oblasti proizvodnje i pripreme hraniva, tehnologije ishrane,kao i interakcija koje nastaju izme|u komponenti hranljivog obroka.Potrebno je da se permanentno uskla|uju normativi ishrane sa genet-skim potencijalom koji se stalno menja i unapre|uje. Uo~ene pro-bleme treba re{avati multidisciplinarno kako bi se trojstvo ishrane is-poljilo preko zdravlja, a zdravlje doprinelo boljoj reprodukciji krava imogu}nosti uspe{nijeg gajenja i ve}e reprodukcije u govedarstvu.

U pojedinim zemljama, zahvaljuju}i geografskom poloàju i kli-matskim uslovima koje omogu}uju padavine tokom cele godine, moèda se koristi sistem ishrane „prirodna zelena ishrana” uz veliki brojkomponenata zelene mase i dodacima koji relativno lako mogu da sedodaju. Ovakav na~in ishrane na na{im farmama nije mogu}.

Vrlo je va`no da se zna koje su to komponente hraniva koje nedo-staju za odre|enu kategoriju goveda. Obrok koji se koristi mora dabude konstantan i da se daje ìvotinjama odre|enog uzrasta ili proiz-vodnih svojstava radi pobolj{anja proizvodnih rezultata na farmi go-veda. Veliki problem nastaje kod redukovane ishrane u zasu{enjukrava i nastanka stresa kao posledica takve ishrane. Redukcija hraneod 50 posto kod mladih goveda ima kao posledicu vrlo ~esto pojavlji-vanje respiratornih oboljenja. Posle le~enja od 10 do 14 dana bolestkod mladih goveda prolazi, ali deficit energije uzrokuje slabljenje („de-presija”) imunskog sistema. êsto i ishrana sa „visokom energijom”prouzrokuje respiratorna oboljenja.

225

* Rad primljen za {tampu 30. 7. 2003. godine. Rad nije lektorisan.** Dr Tihomir Petrujki}, red. profesor, Katedra za porodiljstvo, sterilitet i VO ìvotinja, Fakultet

veterinarske medicine Beograd; dr H. êrnesku, Fakultet veterinarske medicine, Temi{var,Rumunija; dr M. Jovi~in, Nau~ni institut za veterinarstvo „Novi Sad”, Novi Sad; Gojko Proti},DVM, volonter, Katedra za Porodiljstvo, sterilitet i VO ìvotinja, Branko Petrujki}; apsolvent,Fakultet veterinarske medicine, Beograd

Deficitarna proteinska ishrana tako|e uzrokuje kod krava u za-su{enju u odnosu na normiranu ishranu, a redukovana proteinskaishrana remeti mikrobijalnu aktivnost u buragu i sintezu va`nih jedinje-nja za kravu i tele, pa omogu}ava nastajanje metaboli~kih oboljenja,naj~e{}e acidozu.

U ovome radu dat je celovit opis menad`menta ishrane govedapo fazama i novi pristup ishrani goveda u odnosu na plodnost koja jezapaèna u reprodukciji u duèm vremenskom periodu na velikim far-mama mle~nih krava.

Klju~ne re~i: goveda, ishrana, plodnost

Celuloza predstavlja najzastupljeniji izvor energije kod goveda, a njurazgra|uju mikroorganizmi koji imaju enzime sposobne da razgrade celulozu.

Goveda (preìvari) imaju tri predèluca: burag, mreàvac, listavac ipravi èludac – siri{te. Tako formiran sistem za varanje ima za cilj da uspori pa-siranje hrane kroz alimentarni trakt , i da omogu}i bakterijskoj flori razlaganje onihdelova hrane koje enzimi digestivnog trakta ne mogu sami da razloè.

Prva faza u procesu varenja kod preìvara je razlaganje hrane upredèlucima, a druga u siri{tu i tankim crevima, u kojima se vare i hrana i mikro-organizmi. Zato je za stvaranje i sastavljanje dobrog obroka potrebno dobropoznavanje svih ovih procesa i {ta se doga|a u buragu u zavisnosti od vrste hra-niva.

Tokom ìvota gove~eta menja se me|usobni odnos pojedinih delovadigestivnog trakta, a u vreme dolaska na svet, kod teladi je razvijeno samo siri{te.U uobi~ajenim uslovima drànja i ishrane potrebno vreme za razvoj predèludacaje oko tri meseca. Taj proces zapo~inje u drugoj nedelji ìvota, sa 6 nedelja uburagu teladi zastupljena je kompletna mikroflora buraga, a za 5 meseci kom-pletno se razvija kao kod odraslih jedinki.

Proces varenja hrane sastoji se od 6 faza: zapo~inje `vakanjem (1),natapanjem obilnim koli~inama pljuva~ke (2), preìvnjem (3), fermentativnomrezgradnjom, hidrolizom proteina, masti i ugljenih hidrata (4),varenjem u siri{tu (5)i zavr{nim varenjem u crevima (6). Pod uticajem enzima iz mikroorganizama uburagu se odigrava burna fermentacija a pljuva~ka neutrali{e kiseline u èlucu.Na temperaturi tela od 38 do 40°C pH buraga varira izme|u 5,5 i 7,0 zavisno odhraniva i koli~ine vode u buragu.

226

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 225 - 233 (2003) T. Petrujki} i sar.: Ishrana i plodnost goveda

Uvod / Introduction

Burag sadrì tri grupe mikroorganizama: bakterije, protozoe i gljivicekoje potpomaù razgradnju hranljivih materija do peptida i monosaharida koji seapsorbuje u tankim crevima. Masne kiseline i masti koje su naj~e{}e zastupljenesa 1 do 4 posto u obrocima preìvara, u buragu se neutralizuju i izlaze iz buraga uobliku kalijumovih sapuna koji se lako i brzo apsorbuju u tankim crevima preì-vara.

Grla ~ija je dnevna proizvodnja mleka ve}a od 30 kg na dan, ne moguda pojedu dovoljno hrane da bi zadovoljila svoje energetske potrebe.

U suvoj materiji obroka preìvara ukupna mast ne treba da bude ve}aod 7,5 posto suve materije obroka (SM). Uslovi varenja u buragu moraju da seodràvaju u odre|enim granicama da bi mikroorganizmi imali pH od 6,7, jer jetakva kiselost najpodesnija za celuloliti~ke mikroorganizme i varenje hrane.

Kabasta hraniva za krave muzare koje proizvode velike koli~ine mleka,preko 30 l dnevno, ne zadovoljavaju svoje energetske potrebe i potrebe proiz-vodnje, tako da obrok treba da im se dopuni dodatnim izvorom energije dodavan-jem koncentrata i dopunskih dodataka kao {to su NaCl, Ca, P i Mg, srazmernoproizvodnji mleka.

Kvalitet kabaste hrane u obrocima za krave treba da je dobar i da popreporukama zadovoljava 60% suve materije (SM) obroka, u uslovima kada kravekonzumiraju 2,5 do 3 kg SM/100 kg telesne mase (TM). U dobro izbalansiranimobrocima ova hraniva mogu da obezbede ve}i deo hranljivih materija i energije zakrave u laktaciji.

Dnevne potrebe u hranjivim materijama krava zavise od telesne masekrave, proizvodnje mleka i procenta mle~ne masti, a izraàva se u mega|ulimaMJ i prose~na NEL (neto energija laktacije) potrebne za 30 l mleka sa 4 procentamle~ne masti kod krave telesne mase od 600 kg, iznosi oko 130 MJ na dan.

Potrebe za ishranu krava u zasu{enju zavise od njihove kondicije ibrzine porasta ploda. Veliki zna~aj ima oblik u kome se energija nalazi u obroku.Ugljeni hidrati su osnovni energetski izvor hranljivog obroka.

U osnovi pravilna ishrana krava u laktaciji treba da bude sinteza mikro-bijalnih proteina u buragu (MIP) krave, koji }e da zadovolje celokupne potrebe ìv-otinje. Na tu sintezu uti~e veliki broj ~inilaca a u prvom redu snabdevenost energi-jom (ugljenim hidratima), koncentacija azota u hranivima, rastvorljivost sadràjaburaga, pH vrednost hrane, odnos gljivica, protozoa i bakterija i njihova zastuplje-nost u buragu krave.

227




Anaerobna fermentacija u buragu, supstrat te~nog sadràja buragapretvara u sadràj }elija mikoroorganizama buraga (MB), a prirast MB odre|ujeMIP koji se resorbuje i koji koristi ìvotinji.

Potrebe u amino kiselinama, makro i mikro elementima veoma suva`ne za kvalitet ishrane i proizvodnju mleka.

Maksimalna dnevna koli~ina minerala u SM obroka prema NCR-u je:

Kalcijum 2,0% ili 116 g dnevnoFosfor 1,0% ili 75 g dnevnoMagnezijum 0,5% ili 41 g dnevnoKalijum 3,0% ili 184 g dnevnoNatrijum 0,40% ili 41 g dnevnoSumpor 0,40% ili 41 g dnevnoHlor 0,45% ili 51 g dnevno

Za bilans vode, osmotski pritisak i apetit veoma je vaàn procentualniodnos makro i mikro elemenata i prisustvo soli NaCl u obrocima mle~nih krava iliuzimanje soli po volji. Dnevne potrebe vode za kravu zavise od mle~nosti ispolja{nje temperature a kre}e se od 37 do 127 l na dan, mada je najbolje da seobezbedi takav sistem napajanja da imaju vodu na raspolaganju po volji. Veomaje bitno da voda kojom se napaja stoka bude odre|enog kvaliteta, pH vode dabude od 5,5 do 8,3, a analize vode da se rade najmanje dva puta godi{nje i da seodràva higijena pojila (~istiti svakog dana).

Konzumiranje kabaste hrane je od 1 do 3 procenta ili u velikoj laktaciji2-3procenta od TM krave, a suva materija obroka zavisi od faze laktacije ilizasu{enja i kre}e se od 1,3 do 2 procenta kabastog obroka.

Suva materija (SM) zavisno od proizvodnje mleka (od 19 do 40 l) trebada bude 15 kg do 27kg na dan za prose~nu kravu od 600 kg TM. Kod visokemle~nosti SM u obroku treba da je 3,5 do 4,0 procenta pa i vi{e u odnosu na tele-snu masu (TM). Konzumiranje hrane je u pozitivnoj korelaciji sa telesnom masomìvotinje, a nave}i reciprocitet konzumiranja hrane kod krava je od 10 do 14nedelje posle teljenja , i kasnije u odnosu na postizanje maksimuma proizvodnjemleka koje je od 6 do 8 nedelje laktacije.

Ishrana krava treba da je po fazama u proizvodom ciklusu koji moèda se podeli na:

1. Po~etak laktacije (do 70 dana)2. Vrhunac konzumiranja hrane (70-140 dana)3. Sredina do kraja laktacije (140-305 dana)4. Zasu{enje (45-60 dana pred poro|aj )U praksi ovom se ne posve}uje ve}a pa`nja i manje se radi po fazama.

Po~etak laktacije ( prvih 10 nedelja ) je period kada mora da se uvede„avansna ishrana” jer se maksimum laktacije postiè za 6 do 8 nedelja posle par-

228


tusa. U ovom periodu najve}u opasnost predstavlja nastanak ketoze i puerper-alne pareze. Da bi se takva stanja izbegla sprovodi se poseban reìm ishrane ufazi zasu{enja.

Faza zasu{enja je najva`niji period ishrane u laktacionom ciklusu kodkrava. U tom periodu obnavlja se tkivo vimena i popravlja kondicija krava, a iuve}avanje mase ploda je najve}e. Zasu{enje treba da traje dva meseca a naj-manje 6 nedelja. Suva materija obroka treba da je oko 2 procenta TM (telesnemase). U tom periodu krava treba da joj se da kabasta hrana po volji. Na dvenedelje pre o~ekivanog teljenja treba joj dati krmna sme{a koja se koristi u lakta-ciji i to umereno, 2 do 2,5 kg na dan.

Potencijalni problemi u tom periodu su: ketoza, zadràvanje postelji-ce, masna degeneracija jetre, slab apetit i puerperalna pareza. U ovom periodukravama ne treba da se dâ silaà, ili ako se daje, treba je davati samo u prvom deluzasu{enja a nikako kasnije, jer posle teljenja nastaje zadràvanje posteljice (Re-tentio secundinarum) i ketoza u velikom broju, ~ak i do 30 procenata krava.

Preporu~uje se da prvotelke budu posebo avansirane i pra}ene pre-ma proizvodnji.

Postoji individualni na~in hranjenja , u vezanom sistemu drànja kravai slobodni sistem ishrane u liga boksovima koji omogu}ava da se dobije skoroishrana „po volji”, „ad libitum”.

Postoje sistemi ishrane sa kompletnim obrocima kao {to je komple-tan obrok, ili „total blended ration” koji koristi ujedna~ene sme{e odgovaraju}ihkabastih hraniva, krmnih sme{a i dodataka koji zadovoljavaju potrebe krave.

Za svaku kravu ili grupu krava, sastavlja se obrok prema prose~nojproizvodnji, telesnoj masi, kondiciji i procentu masti u mleku. Takav obrok uvektreba da se koriguje kada se menja vrsta kabastog hraniva.

Za sastavljanje kompletnih obroka u sistemu tri nivoa proizvodnje izasu{enja krava koristi se tabela 1.

Kontrola kvaliteta hraniva je veoma va`na radi dobijanja „zdrave ishra-ne”, a u~estalost hranjenja jr se od 3 do 5 puta na dan. Svaki na~in ishrane imasvoje prednosti i nedostatke o kojima nam tema i prostor ne dozvoljavaju da seupustimo u pro et contra.

Po{to je plodnost uslovljena sa 80 procenata paragenetskim fakto-rima a 20 procenata su genetski, mora da se vodi ra~una i o tome. Me|utim 60procenata paragenetskih faktora otpada na ishranu visoko mle~nih krava.

Simptomi poreme}ene plodnosti krava mogu da budu raznoliki i sarazli~itim frekvencijama javljanja. Na to najve}i uticaj ima ishrana u zasu{enju i sa-mom post partalnom periodu, posebno kad obrok za krave nije izbalansiran.

U~estalost pojavljivanja poreme}aja sa nepovoljnim uticajem na plod-nost krava (po Adamovi}u i saradnicima 1995) i na{i rezultati od 2001. godine, pri-kazani su u tabeli 2.

229


Tabela 1. Potrebe u SM, proteinima, sirovoj vlaknini i mineralima po fazama proizvodnjemle~nih krava

Table 1. Requirements in dry matter (DM), proteins, crude fiber and minerals according to production stagesof dairy cows

NIVO PROIZVODNJE MLEKA u kg / LEVEL OF MILK PRODUCTION IN KG

Parametar / Parametervi{e od 28 /

over 2818-28 manje od 18 /

under 18Zasu{ene krave /

Dry cows

Konzumiranje SM/kg /Consumption of DM/kg

21 18 15 12

Sirovi protein (%) /Raw protein (%)

16 15 14 8,5

Sirova vlaknina (%) /Crude fiber (%)

16-18 19-21 22-24 30-34

Kalcijum (%SM) /Calcium

0,7 0,6 0,5 o,¹

Fosfor (%SM) /Phosphorous (%DM)

0,5 0,45 0,4 o,3

Magnezijum (%SM) /Magnesium (%DM)

0,3 0,3 0,2 0,2

Sumpor (%SM) /Sulfur (%DM)

0,3 0,3 0,2 0,2

So (% SM) / Salt (%DM) 0,5 0,4 0,3 0,25

Tabela 2 Oblici poreme}ene plodnosti /Table 2. Forms of fertility disorders

U~estalost pojave u procentima / Percent incidence of disorder

Oblici oboljenja / Forms of diseasePo Adamovi}u /

According to Adamovi}Na{i rezultati iz 2001. godine /

Our results from 2001

Tihi estrus / Silent oestrus 22,0 18,0

Ciste / Cysts 16,2 11,0

Produ`eni estrus / Prolonged oestrus 15,5 16,0

Endometritis / Endometritis 13,1 17,0

Nepravilan ciklus / Irregular cycle 10,8 15,0

RS i ketoza / RS and ketosis 22,1 26,0

Razmatranje ishrane i plodnosti kod visoko mle~nih krava treba daobuhvati:

230



1. Ocena kondicije krava u periodu zasu{enja i teljenja treba da budeizme|u 3,5 i 4,0 poena

2. Konzumiranje kalcijuma i fosfora na dan. Ca od 80 do 100 g , a P od45 g i odràvanje odnosa od 2:1

3. Konzumiranje soli od 30 do 40 g dnevno4. Izbegavati obroke sa vi{e od 12 do 13 procenata sirovog proteina u

suvoj materiji, od zasu{enja do 2 nedelje pred partus5. Ograni~iti konzumiranje kukuruzne silaè na manje od 50 proce-

nata suve materije obroka , a dodavanje koncentrata samo kod popravke kondi-cije krava.

6. Obezbediti da u zasu{enju, krave po volji jedu kabastu hranu, akoncentrat da ima od 13 do 14 procenata sirovog proteina u suvoj materiji obroka.

7. Dve nedelje pre o~ekivanog teljenja kravama dati koncetrat sa 14do16 procenata proteina u SM obroka,ili 5 do 6 kg suve materije obroka iz kon-centrata kako bi se burag privikao na vi{e koncentracije skroba u obrocima napo~etku laktacije,prvih nedelja posle teljenju.

8. Ako je procenat zadrànih posteljica posle teljenja (RS) niì od 7procenata, treba korigovati vitaminsko mineralni obrok ( VMD ), a ako je vi{i od 7procenata ,treba izvr{iti analizu obroka kako energije , suve materije i proteina ,tako i VMD u obroku, a posebno procenta sirovih vlakana u obroku , tj. kabas-tog dela obroka.

9. Svako davanje koncentrata kravama treba da je postepeno prvih 6nedelja posle teljenja, po 0,5 kg na dan, kako bi se puerperijum fiziolo{ki zavr{iodo 42. dana post partum.

10. Dodavanjem niacina od 6 do 10 g po kravi na dan , 2 nedelje preteljenja i prvih 100 dana laktacije, spre~ava pojavljivanje ketoze i pojavu debelihkrava, tj. masne jetre i veoma je koristan kao postupak u preveniranju meta-boli~kih oboljenja kod krava.

1. Grubi} G., Adamovi} M.: Ishrana visokoproizvodnih krava, Beograd, 2003. -2. Jovanovi} R., Koljaji} V., Mago~ M.: Najnovija dostignu}a u ishrani krava visokemle~nosti. Savremena poljoprivreda. 41, 1-2, 9, Novi Sad, 1993. - 3. Milo{evi} M., Stoi}evi}Lj., Adamovi} M., Sretenovi} Ljiljana, Jovanovi} R., Gaji} @.: Uticaj razli~itih sistema proiz-vodnje kabaste i koncentrovane sto~ne hrane i njihova efikasnost u ishrani visokomle~nihkrava.Zbornik nau~nih radova „PKB INI Agroekonomik”, 2, 1, 35, Beograd, 1996. - 4. NRC:Nutritient requirements of dairy cattle. 7th Revised Edition.National Academy Press. Wash-ington DC, 2001. 5. Pavli~evi} A., Adamovi} M., Grubi} G.: Uticaj visokih temperatura sre-dine na hranidbeno pona{anje krava i proizvodnju mleka. Simpozijum: Proizvodnja i pre-rada mleka. 31.5.- 3.6.2000.Arhiv za poljoprivredne nauke. No 212. 63. 1-2, 43-50, Beograd,2000. - 6. Zeremski D., Pavli~evi} A., Adamovi} M., Grubi} G.: Uslovljenost produktivnostigoveda vrstom i kvalitetom kabaste hrane. Poljoprivreda. 344-345, 44, Beograd, 1989.

231



DIET AND FERTILITY IN CATTLE

T. Petrujki}, H. Cernescu, M. Jovi~in, G. Proti}, B. Petrujki}

The diet of high-yield dairy cows proses a very complex and acute problem.Much new knowledge in the area of production and preparation of feedstuffs, diet technol-ogy, and the interactions that occur between the components of the nutritive feed ration arerequired in order to resolve this problem. It is necessary constantly to coordinate feednorms with genetic protential which is ever changing and advanced. The observed prob-lems must be resolved using multidisciplinary methods so that a diet can yield good health,and that health contribute to better reproduction and possibilities for more successfulbreeding and improved performance in cattle farming.

In ceratin countries, thanks to their geographic position and climatic condi-tions which allow rainfall throughout the year, a natural green diet can be applied, whichprovides large numbers of green mass components, and with additives which can be sup-plemented relatively easily. This type of diet is not possible in our farms.

It is very important to know which feedstuff components are laking for certaincategories of catle. The used ration must be constant and administered to animals of cer-tain age or production characteristics in order to improve production results at cattle farms.A great problem occurs when diet is reduced due to dried grass and the resulting stress inanimals. A 50% diet reducton in young cattle often results in the occurrence of respiratorydiseases. Following 10-14 days of treatment, the disease disappears in young animals, butthe energy deficit leads to the weakening (depression) of the immune system. Even a so-called high-energy diet often causes respiratory diseases.

A diet deficient in proteins also affects cows after lactation, as opposed to anormative diet, and a reduced protein diet disturbs the microbial activity in the rumen andthe synthesis of compounds which are important for both the cow and the calf, makingroom for the incidence of metabolic diseases, most often acidosis.

This paper presents and integral description of cattle diet management ac-cording to phases, and a new approach to cattle diet with respect to fertility observed in re-production over a longer time period at large diry cow farms.

Key words: cattle, diet, fertility

KORMLENIE I PLODOVITOSTÃ KRUPNOGO ROGATOGO SKOTA

T. Petruyki~, H. êrnesku, M. Yovi~in, G. Proti~, B. Petruyki~

Kormlenie vìsokoproduktivnìh doynìh korov ®vl®ets® vesÝmaslo`noy zlobodnevnoy problemoy. Dl® re{eni® takoy problemì, neobhodimo mno-go novìh svedeniy iz sferì proizvodstva i podgotovki kormov, tehnologii korm-leni®, a takè vzaimodeystviy komponentov kormovogo raciona. Neobhodimo pos-to®nnoe soglasovanie normativov kormleni® s geneti~eskim potencialom, ko-torìy podleìt posto®nnìm izmeneni®m i ulu~{eni®m. Problemì neobhodimo

232


RUSSKIY

ENGLISH

re{atÝ mulÝtidisciplinarno, dl® togo, ~tobì dobitÝs® horo{ego zdorovÝ® ìvot-nìh za s~et "troystva" kormleni®, a za s~et zdorovÝ® budut lu~{a® plodovitostÝkorov, vozrastut vozmo`nosti uspe{nogo vìraÈivani® i vosproizvodstva stadKRS.

V otdelÝnìh stranah s vìgodnìm geografi~eskim poloèniem i uslo-vi®mi klimata (pri kotorìh kruglìy god imeÓts® osadki) - vozmo`no ispolÝzova-nie sistemì kormleni® "prirodnìy zelenìy korm", pri bolÝ{om koli~estve kom-ponentov zelenoy massì i dobavkah kotorìe mo`no dobavitÝ otnositelÝno prosto.Takoy metod kormleni® na na{ih fermah nevozmoèn.

O~enÝ va`no znatÝ, kakie imenno komponentì korma nedostaÓÈie dl®otdelÝnoy kategorii krupnogo rogatogo skota. Skarmlivaemìy racion dolènbìtÝ posto®nnìm i skarmlivatÝ ego sleduet ìvotnìm po opredelennomu vozrastulibo po proizvodstvennìm harakteristikam, dl® ulu~{eni® proizvodstvennìh re-zulÝtatov na ferme KRS. Krupnìe problemì voznikaÓt pri reducirovannom korm-lenii suhostoynìh korov i pri vozniknovenii stressa v rezulÝtate takogo korm-leni®. Reducirovannìy racion v predelah 50% u molodìh ìvotnìh ~asto ®v-l®ets® pri~inoy vozniknoveni® zabolevaniy organov dìhani®. Prole~iv ìvot-noe v te~enie 10-14 dney, boleznÝ u molodìh ìvotnìh prohodit, odnako - deficitÌnergii ®vl®ets® pri~inoy oslableni® ("depressii") immunnoy sistemì. âstovoznikaÓt zabolevani® organov dìhani® i v rezulÝtate skarmlivani® "vìsokoyÌnergii".

Proteinodeficitnìy v sravnenii s normirovannìm racion takèvìzìvaet oslablenie u suhostoynìh korov, a proteinoreducirovannoe kormlenienaru{aet de®telÝnostÝ mikroorganizmov v sì~uge i sintez va`nìh dl® korovì itelenka soedineniy, poÌtomu vozmo`nì naru{eni® obmena veÈestv, ~aÈe vsego -acidoz.

V nasto®Èem trude predstavleno polnoe opisanie mened`mentakormleni® KRS po Ìtapam i novìy podhod k voprosu kormleni® ìvotnìh v otno{e-nii plodovitosti nablÓdaemoy v reproduktivnoy ~asti v te~enie dlitelÝnogoperioda na krupnìh fermah doynìh korov.

KlÓ~evìe slova: krupnìy rogatìy skot, kormlenie, plodovitostÝ.

233


UDK 619.636.082.453:636.2

POBOLJ[ANJE PROCENTA KONCEPCIJE OD PRVOG

OSEMENJAVANJA PRIMENOM ELEKTRONSKOG

DETEKTORA ESTRUSA U JEDNOM ZAPATU KRAVA

NORMANDIJSKE RASE*

IMPROVING PERCENTAGE OF SUCCESSFUL FIRST INSEMINATION

USING ELECTRONIC DETECTOR OF OESTRUS IN A HERD OF

NORMAN DAIRY COWS

G. Decuadro–Hansen, M. Savi}**

Cilj ovoga rada bio je da se analizira prakti~ni rad na jednoj farmi(75 mle~nih krava normandijske rase) za vreme reprodukcije (od 15.oktobra do 15. februara) u toku perioda od 1995-2002. godine i da seuporedi tehnika vizuelne detekcije sa upotrebom DEC (elektronski de-tektor toplote) tehnike. U isto vreme, podaci dobijeni putem DEComogu}ili su fertilizaciju krava ve{ta~kim osemenjavanjem u optimal-nom trenutku, {to je rezultiralo u smanjenju broja krava kod kojih }e seestrus ponoviti posle 3 nedelje, kao i u smanjenju broja `ivotinja koje}e biti odba~ene na kraju plodne sezone. Ovim putem, uspeh prve in-seminacije se pobolj{avao svake godine (1995 – 49%, 1996 – 44%,1997 – 33%, 1998 – 31%, 1999 – 16%, 2000 – 58%, 2001 – 55% i 2002 –63%).

Klju~ne re~i: krava, elektronski detektor polnog `ara, prvoosemenjavanje

235

* Rad primljen za {tampu 6. 8. 2003. godine. Rad nije lektorisan.** Dr Gustavo Decuadro–Hansen, Dr Mihailo Savi}, IMV-Technologies 10, rue Clemenceau –

B.P.81 61302 l’Aigle Cedex, France

Acknowledgement: I would like to thank Dr Gustavo Decuadro-Hansen for his advice andkind help as well as Patrick Roudot for the precious time he has given me at his farm and withhis cows.

Vlasnik objektivno o~ekuje tele po kravi u toku jedne godine, poduslovom da je servis period u fiziolo{kim granicama. To prakti~no zna~i daekonomski opravdan indeks osemenjavanja za steonu kravu ne sme da pre|edva. Na osnovu istraìvanja koja su sprovedena u nau~noj instituciji INRA, jasno jeda selekcija krava na visoku mle~nost zna~ajno uti~e i na uspeh od prvog ose-menjavanja krava Š1¹. Izgleda, dakle, da su za vlasnika „ciljne” grupe one kravekoje imaju reproduktivne probleme (kod njih je otkrivanje polnog àra oteàno pamoraju da se osemenjavaju vi{e od tri puta i izloène su opasnosti da se suvi{ekasno osemenjavaju posle teljenja). Imaju}i u vidu ove vema va`ne informacije osvom zapatu, vlasnik moè iz godine u godinu reprodukcijom da uti~e direktno nauspeh odabiranja i smanjuje procenat isklju~enih krava iz zapata. Ove ideje i brigaza uspeh koje treba da se ostvare, u ogledima u toku tri godine je realizovao timstru~njaka IMV-Technologies, u uskoj saradnji sa proizvo|a~em mleka iz Bass-Normandija. Ogled je imao za cilj da se pobolj{a uspeh kod otkrivanja polnogàra (posebno za krave kod kojih je vizuelno otkrivanje te{ko i kod kojih je za kon-cepciju potrebno vi{e od dva osemenjavanja) i utvrdi procenat uspeha od prvogve{ta~kog osemenjavanja krava.

U zapatu mle~nih krava Normandijske rase sa 37 do 75 krava pra}enaje reprodukcija tokom nekoliko godina. Odabrane su grupe za osemenjavanjeizme|u 15. oktobra teku}e godine do 15. februara naredne godine. U sezonamareprodukcije 1994/1995, 1995/1996, 1996/1997, 1997/1998 i 1998/1999. ot-krivanje estrusa je bilo isklju~ivo vizuelno na osnovu pona{anja ìvotinje, dva putana dan po 30 munuta, kada se krave muzu. U sezonama reprodukcije 1999/2000,2000/2001, 2001/2002. osim vizuelnog otkrivanja polnog àra, kori{}en je i elek-tronski detektor (DEC). Za postavljanje i fiksiranje na koì specijalnog platna zano{enje elektronskog detektora, u sezoni reprodukcije 1999/2000. kori{}en je le-pak, 2000/2001. kori{}en je isti lepak u vidu spreja, a 2001/2002. kori{}en je novite~ni lepak. Postupak postavljanja detektora treba videti u Prilogu 1. Osemenjiteljse poziva da potvrdi i osemenjava kravu u polnom àru koju je otkrio vlasnik naosnovu ispoljenih simptoma (krave koje se druga~ije pona{aju), ili posle svetlos-nog signala (treptanja) elektronskog detektora (DEC). Nakon 17 do 24 dana akokrave ponovo ne ulaze u polni àr pretpostavlja se da su steone (graviditet sepotvr|uje ehonografijom od 30. dana). Ako posle 30 dana krava nije steona pos-tupak se ponavlja.

236

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 235 - 242 (2003) G. Decuadro-Hansen i M. Savi}: Pobolj{anjeprocenta kod prvog ve{ta~kog osemenjavanja zahvaljuju}i elektronskom detektoru...

Uvod / Introduction


Rezultati od prvog osemenjavanja krava kod kojih je polni àr otkrivenna osnovu pona{anja ìvotinja i uz pomo} elektronskog detektora prikazani su utabeli 1. U grafikonu 2 su prikazani procenti izlu~enih krava u petogodi{njem peri-odu rada kada je otkrivanje polnog àra bilo na osnovu pona{anja ìvotinja ili pri-menom elektronskog detektora. U grafikonu 3. prikazan je interval izme|u teljenjai prvog ve{ta~kog osemenjavanja u istom periodu.

Tabela 1. Rezultati prvog osemenjavanja krava bez i sa kori{}enjem DEC-a

Godine Krave ureprodukciji

Intervalteljenje i prvo

osemenjavanje

Prvoosemenjavanje

(% uspeha)

Procenatisklju~enih

krava

1994 37 71 43% 0 Bezkori{}enja

DEC-a1995 41 80 49% 5%

1996 54 84 44% 19%

1997 60 49 33% 30%

1998 71 60 31% 28%

1999 75 63 44% 16%Sa

kori{}enjemDEC-a

2000 75 61 58% 9%

2001 74 70 55% 6%

Grafikon 1. Kretanje procenta uspeha kod prvog osemenjavanja krava od1994 do 2001. godine

237


Rezultati / Results

Évolution destaux de réussite à l'IAP

0%

20%

40%

60%

80%

1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001

années

%d

eré

uss

ite

Usp

eh(%

)

Godine

Otkrivanje krava u estrusu na osnovu simptoma i u~estalih oba-ve{tenja koje daje elektronski detektor svetlosnim signalima (na primer treptanjeelektronskog detektora jedan put u toku no}i omogu}ava vlasniku da ujutro po-zove osemenjitelja, ili treptanje vi{e puta u toku jutra, da pozove osemenjitelja po-sle podne). Tako vlasnik mo`e sam da odredi i razvrsta krave u vi{e grupa u svomzapatu:

238


intervalle vêlage - IAP

0

20

40

60

80

100

1992 1994 1996 1998 2000 2002

Années

jou

rs

Grafikon 3. Period izme|u teljenja i prvog ve{ta~kog osemenjavanja krava u periodu od1994 do 2002. godine

Taux de réforme

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

1992 1994 1996 1998 2000 2002

years

%d

eva

ches

réfo

rmée

s

Grafikon 2. Procenat izlu~enih krava na farmi od 1994 do 2002. godine

Diskusija / Discussion

Godine

Dan

i

Godine

%iz

lu~e

nih

krav

a

1. krave koje ispoljavaju polni àr no}u,2. krave koje ispoljavaju polni àr kratko,3. krave kod kojih je oplodnja uspe{na tek posle drugog osemenja-

vanja (ako je vi{e od dva osemenjavanja u sezoni reprodukcijekrave imaju dug servis period).

Ovo re{enje dozvoljava vlasniku da za svoju stoku u zapatu ustanovikoji su uzroci problema koji se odnose na reprodukciju, a posebno kod otkrivanjapolnog àra i da otklanja probleme koje krave imaju zbog preranog ili prekasnogosemenjavanja. Tako moè da se pobolj{a vreme osemenjavanja za svaku kravu,ne ostavljaju}i ni jednu kravu „praznu”.

Ako se procenat uspeha od prvog osemenjavanja pobolj{ava iz go-dine u godinu, to ima za rezultat smanjenje broja krava koje se zbog problema ureprodukciji isklju~uju iz zapata.

1. Présentation sur la chute de la fértilité en Prim’Holstein par Didier Boichardaux Journées de Reproduction et Génétique (Paris 06/12/2002); - 2. Etude menée parl’ENVN, la coopérative agricole d’insémination artificielle et le groupement technique vé-térinaire de Vendée. - 3. Etude menée par Vallet (1996).

IMPROVING PERCENTAGE OF SUCCESSFUL FIRST ARTIFICIAL INSEMINATION USING

ELECTRONIC DETECTOR OF OESTRUS IN A HERD OF NORMAN DAIRY COWS

G. Decuadro–Hansen, M. Savi}

The aim of this study was to analyze the field work of a farmer (75 milking Nor-mandy breed cows) during the reproductive season (between the 15 of October and the 15of February of years 1995-2002), and to compare the visual detection technique with theuse of the DEC (electronic heat detector). At the same time the information that the farmerreceived from the DEC helped him to breed the cows in an optimum moment for AI, whichconsequently reduced the number of cows that would come back into heat after 3 weeks,as well as reduce the number of cows he would cull at the end of the reproductive seasonfor reproductive reasons. In such a manner he improved his first AI success rate from yearto year (1995-49%, 1996-44%, 1997-33%, 1998-31%, 1999-16%, 2000-58%, 2001-55% and2002-63%).

Key words: cow, electronic heat detector, first insemination

239



ENGLISH

PRILOG 1: POSTAVLJANJE DETEKTORA – DEC

1) PRIPREMA KRAVE

Fiksirati ìvotinju za rogove bez naprezanja u hodniku. Deo koè nasapima izme|u kukova treba da je suv i ~ist.

îstiti i ~etkati koù krave da se skine sve, pa i otpala dlaka. Ne brijati.

2) STAVLJANJE LEPKA NA KO@U

Platno postaviti na pripremljeni deo koè, {to je vi{e mogu}e ka ko-renu repa, tako da u sredini bude ki~meni stub. Dobro promu}kati bocu sa lep-kom. Razmazati na pripremljenom delu koè lepak kao i sa unutra{nje straneplatna. Postaviti platno na deo koè namazan lepkom. Pritisnuti jako po celojpovr{ini platna oko 1 minut (pogledati da li lepak izlazi izvan platna). Nakon jedneminute popustiti i ako je potrebno vi{ak lepka razmazati po unutra{njoj ivici platnai ponovo pritisnuti.

PRAKTIÂN SAVET

Ako pada ki{a ostaviti krave unutra jedan dan posle stavljanja platna.

VA@NE PREPORUKE

Ne treba postaviti platno u vreme ili posle perioda linjanja.

3) KAKO SE POSTAVLJA DEC

Kada se lepak osu{i na postavljeno platno staviti elektronski detektoru unutra{njost dèpa, tako da deo koji svetli treba da bude okrenut prema repu(crvena povr{ina gore).

Dobro zatvoriti dèp pomo}u nalepnice tako da DEC ne moè da is-padne.

4) KAKO DEC RADI

Magnet se pona{a kao prekida~. Uzeti magnet i polako pre}i napred-nazad preko DEC-a, po{to je on prethodno stavljen u dèp. Ova operacijaomogu}ava da se DEC uklju~i u rad.

Posle toga brzo sledi serija svetle}ih treptaja {to pokazuje radni po-tencijal detektora. Nov detektor moè da se koristi 30 puta. Po{to se DEC takosmiruje on se dalje uklju~uje samo kod zaskakivanja.

DEC + PLATNO SU SPREMNI ZA RAD

240


5) KAKO SE ÎTA DEC

Svakih deset sekundi sledi serija svetlosnih treptaja. Treba brojatisvetlosne signale koji emituje (broj se kre}e od 1 do 9). Izvaditi mogul DEC izdèpa. Dobro zatvoriti otvor dèpa uz pomo} nalepnice kako bi se spre~ilo dapra{ina u|e u unutra{njost dèpa.

PRAKTIÂN SAVET

Ostaviti platno na mesto. DEC moè ponovo da se postavi dve nedeljekasnije ako eventualno dolazi do pova|anja. U to vreme proceniti kako se platnodrì na koì.

6) KAKO SE DEC ISKLJUÛJE I POSTAVLJA U NULTI POLO@AJ

Uzeti magnet i ponovo pro}i preko DEC-a. Ova operacija ima za cilj dazaustavlja emitovanje trep}u}ih signala kao {to je to slu~aj kod otkrivanja polnogàra.

Pre potpunog automatskog isklju~ivanja DEC ponovo emituje novuseriju treptaja {to pokazuje koliko jo{ puta moè da se koristi za otkrivanje polnogàra (na jedan nov DEC, posle prve upotrebe moè da se koristi za otkrivanje jo{29 puta.

Modul se moè staviti na druge krave kod kojih je prethodno po-stavljeno platno.

7) TUMAÊNJE REZULTATA

Kada DEC registruje sve kriterijume kod zaskakivanja, on emituje nasvakih 10 sekundi seriju od 1 do 9 svetlosnih treptaja. Broj svetlosnih treptaja za-visi od broja sati proteklih posle prve registracije zaskakivanja krave. Svakih dvasata posle prvog zabeleènog signala broj treptaja u seriji se pove}ava za po je-dan vi{e i tako se sukcesivno sabiraju do kraja (ukupno 9).

241


Kada se pojavljuje trep}u}e svetlo na DEC-u – krava je u polnom àru.

* clignotement - svetle}i treptaj

242


TUMAÊNJE SVETLOSNIH SIGNALA NA DEC-U

Va{a krava je u polnom àruposle:

Povoljno vreme za

ve{ta~ko osemenjavanje

Vi ~itate

Po~etak polnog àra

(prvo zaskakivanje)

Komentar

PRIMER:

DEC emituje jedan svetle}i treptaj = prvo zaskakivanje je zabeleèno 2 do 4 sata pre toga.

DEC emituje dva svetle}a treptaja = prvo zaskakivanje je zabeleèno 4 do 6 sati pre toga.

Tako u nizu sve do serije od 9 svetle}ih treptaja.

U takvom slu~aju prvo zaskakivanje je zabeleèno 18 do 20 sati pre toga.

AMÉLIORATION DU TAUX DE RÉUSSITE EN PREMIÈREINSÉMINATION (IAP) GRÂCE AU DÉTECTEUR ELECTRONIQUE DE

CHEVAUCHEMENT (DEC) DANS UN ÉLEVAGE LAITIER(NORMANDES)*

G. Decuadro-Hansen, M. Savi}**

The aim of this study was to analyze the field work of a farmer (75milking Normandy breed cows) during the reproductive season (be-tween the 15 of October and the 15 of February of years 1995-2002),and to compare the visual detection technique with the use of the DEC(electronic heat detector). At the same time the information that thefarmer received from the DEC helped him to breed the cows in an opti-mum moment for AI, which consequently reduced the number of cowsthat would come back into heat after 3 weeks, as well as reduce thenumber of cows he would cull at the end of the reproductive season forreproductive reasons. In such a manner he improved his first AI suc-cess rate from year to year (1995-49%, 1996-44%, 1997-33%, 1998-31%, 1999-16%, 2000-58%, 2001-55% and 2002-63%).

Key words: cow, electronic heat detector, first insemination

243

* Rad primljen za {tampu 6. 8. 2003. godine** Dr Gustavo Decuadro–Hansen, Dr Mihailo Savi}, IMV-Technologies 10, rue Clemenceau –

B.P.81 61302 l’Aigle Cedex, France

Acknowledgement: I would like to thank Dr Gustavo Decuadro-Hansen for his advice andkind help as well as Patrick Roudot for the precious time he has given me at his farm and withhis cows.

Un des objectifs majeur de l’éleveur et d’avoir un veau par vache etpar an sans que le délai entre le vêlage et l’IAP ne soit trop décalé (3). Ceci vou-drait dire que son taux de fécondité ne doit pas être supérieur à 2 (que la vachesoit gestante au bout de 2 inséminations maximum par saison de reproduction).D’après les chercheurs de l’INRA, la sélection poussée sur la production laitière anettement fait dégrader le taux de réussite en première insémination (1). Il paraitdonc, pour l’éleveur essentiel de cibler des groupes de vaches à problème dansson élevage (celles avec une détection de chaleur difficile, celles qu’il doit insémi-ner plus de trois fois, celles exposées à un risque élevé d’IA de retour tardif (2),etc.…). En possédant ces informations importantes concernant son cheptel, l’é-leveur d’année en année de reproduction peu directement diminuer le taux deréforme de son cheptel en ciblant mieux les vaches à réformer. Suivant cette idéeet l’inquiétude suscitée, un essai durant trois ans a été réalisé par l’équipe tech-nique d’IMV-Technologies en collaboration étroite avec un éleveur laitier deBasse-Normandie. L’essai avait pour objectif d’améliorer la détection des cha-leurs (en particulier pour celles dont la détection visuelle est difficile et celles dontle taux de conception étaient supérieur à 2), et de déterminer le taux de réussiteen IAP.

Un élevage de vaches laitières de 37 – 75 vaches normandes en re-production selon les années. L’éleveur regroupe ses inséminations entre le 15Octobre de l’année en cours et le 15 Février de l’année suivante. Pour les saisonsde reproduction 1994/95, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 1998/99 la détection étaituniquement visuelle, deux fois par jour pendant 30 minutes lors du rassemble-ment pour la traite. Pour les saisons de reproduction 1999/00, 2000/01 et 2001/02en plus de la détection visuelle le DEC était utilisé de façon intensive. Pour les sai-sons de reproduction lors de l’utilisation du DEC, la colle utilisée pour la saison99/00 et 00/01 était l’ancienne colle en spray, pour la saison de reproduction01/02 la nouvelle colle liquide. Pour la mise en place du DEC voir l’annexe 1.L’inséminateur est convoqué pour confirmer et inséminer une vache en chaleur,d’après la détection visuelle de l’éleveur (comportement différent de la vache), oubien d’après les clignotements du DEC. Si après 17 – 24 jours la vache ne revientpas en chaleur il y a une forte présomption qu’elle est gestante (confirmation de lagestation par échographie à partir du 30ème jour). Si après la troisième IA la vachen’est pas gestante, elle est réformée.

244

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 243 - 249 (2003) G. Decuadro-Hansen, M. Savi}: Amélioration dutaux de réussite en première insémination (IAP) grâce au détecteur electronique de ...

Matériel et méthode

Introduction

Année VACHESen reproduction

Interval vêlage -IAP

IAP(Taux de réussite) Taux de réforme

1994 37 71 43% 0

Avant le DEC

1995 41 80 49% 5%

1996 54 84 44% 19%

1997 60 49 33% 30%

1998 71 60 31% 28%

1999 75 63 44% 16%

Avec le DEC2000 75 61 58% 9%

2001 74 70 55% 6%

245


Évolution destaux de réussite à l'IAP

0%

20%

40%

60%

80%

1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001

années

%d

eré

uss

ite

Résultats

Taux de réforme

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

1992 1994 1996 1998 2000 2002

years

%d

eva

ches

réfo

rmée

s

En regroupant ses propres observations avec les indications fourniespar le DEC (ex : le clignotement du DEC une fois en soirée permet à l’éleveur deconvoquer l’inséminateur pour le matin, ou bien avec plusieurs clignotement du-rant la matinée de convoquer l’inséminateur pour l’après midi), l’éleveur a pu dé-terminer plusieurs groupes dans son troupeau:

1. Les vaches qui manifestent leurs chaleurs la nuit,2. Les vaches qui manifestent brièvement leurs chaleurs,3. Les vaches avec un taux de conception supérieur à 2 (plus de deux

insémination par saison de reproduction avec un écart vêlage – IA fécondante trèslong).

Cette détermination lui a permis de voir dans son cheptel quelles sontles sources du problème concernant la reproduction et la détection des chaleursen particulier, en réformant les vaches à problèmes dus aux inséminations troptardive ou trop précoce, en améliorant le moment de l’insémination de chaquevache, ne laissant aucune vache « vide ». Le pourcentage de l’IAP est amélioréd’année en année en conséquence de quoi le nombre de vaches réformées pourproblème de reproduction diminue.

1. Présentation sur la chute de la fértilité en Prim’Holstein par Didier Boichardaux Journées de Reproduction et Génétique (Paris 06/12/2002); - 2. Etude menée parl’ENVN, la coopérative agricole d’insémination artificielle et le groupement technique vé-térinaire de Vendée. - 3. Etude menée par Vallet (1996).

246


Bibliographie

Discussion

intervalle vêlage - IAP

0

20

40

60

80

100

1992 1994 1996 1998 2000 2002

Années

jou

rs

ANNEXE 1 : pose du DEC

1) PREPARATION DE LA VACHE

Bloquer l’animal au cornadis ou dans un couloir de contention. La par-tie du dos entre les hanches doit être sèche et propre.

Nettoyer et brosser la vache pour enlever les éventuels saletés et lesvieux poils. NE PAS RASER.

2) ENCOLLAGE DE LA BASE

Poser le pochoir sur la croupe de la vache le plus près possible de laqueue, le centrer par rapport à la colonne vertébrale. Bien agiter le flacon. Imbiberune couche suffisante de la colle sur le poil à l’intérieur du pochoir. Placer la basesur la croupe de la vache à l’endroit où la colle a été déposée. Appuyer fortementavec vos mains pendant une minute (observer le ressuage de la colle au traversde la base). Au bout d’une minute arrêter la pression. Imbiber si nécessaire à nou-veau la périphérie du coupon pour un collage uniforme.

CONSEILS PRATIQUESPar temps de pluie, laissez les vaches à l’abri une journée après la

pose des coupons.

RECOMMANDATIONS IMPORTANTES

NE PAS POSER LES BASES JUSTE AVANT OU PENDANT LA PERIODE DE LA MUE

3) MISE EN PLACE DU MODULE DEC

Après séchage de la colle et de la base textile, insérer le détecteurélectronique de chaleur dans la pochette. Introduire le DEC dans la pochette demanière à ce que le voyant se trouve face au trou (face rouge dessus).

Bien refermer la pochette à l’aide du velcro, afin que le DEC ne puissepas ressortir.

4) MISE EN SERVICE DU DEC

L’aimant ce comporte comme un interrupteur :Prendre l’aimant et le passer lentement au-dessus du DEC placé au

préalable dans la pochette de la base. Cette opération permet la mise en servicedu DEC

247


Une série de clignotements rapides apparaît alors indiquant le po-tentiel de détections réalisables pour ce détecteur. Sur un détecteur neuf , 30 sontréalisables. Puis le DEC se met alors en veille, en attente de chevauchements.

L’ENSEMBLE DEC + BASE EST ALORS OPERATIONNEL

5) LECTURE DU DEC

LE DEC CLIGNOTE : LA VACHE EST EN CHALEUR

TOUTES LES 10 SECONDES, DES SERIES DE CLIGNOTEMENTSAPPARAISSENT :

Compter le nombre de clignotements consécutifs émis (ce nombrevarie de 1 à 9).Retirer le module DEC de la pochette de la base. Bien refermer lapochette à l’aide du Velcro afin d’éviter que les salissures ne pénètrent à l’intérieurde celle-ci.

CONSEILS PRATIQUES

Laisser la base en place. Le DEC pourra de nouveau être introduitdeux semaines plus tard pour le contrôle des éventuels retours en chaleurs. Il fau-dra à ce moment bien vérifier la tenue de la base.

6) ARRET ET MISE A ZERO DU DEC

Prendre l’aimant et le passer au-dessus du DEC. Cette action permetde stopper les clignotements émis lors de la détection de chaleurs et élimine toutetrace de détection antérieure.

Avant sa mise en mode veille automatique, le DEC émet de nouveauune série de clignotements rapides correspondant cette fois au nombre de détec-tions encore réalisables. (Sur un DEC neuf, 29 clignotements sont émis après lapremière détection réalisée)

Le module peut à présent être utilisé sur une autre vache équipéed’une base textile.

7) INTERPRETATION DES RESULTATS

Lorsque tous les critères de chevauchement sont enregistrés par leDEC, celui-ci émet toutes les 10 secondes des séries de 1 à 9 clignotements . Lenombre de clignotements par séries dépend du nombre d’heures écouléesdepuis l’enregistrement du premier chevauchement. Toutes les deux heures, unclignotement supplémentaire vient s’ajouter au précédent.

248


249


UDK 619:636.082.45:636.2

REZULTATI OSEMENJAVANJA KRAVA U SPONTANOM IINDUKOVANOM ESTRUSU*

RESULTS OF INSEMINATIONS OF COWS IN SPONTANEOUS AND

INDUCED OESTRUS

S. Veselinovi}, B. Stan~i}, Sneàna Veselinovi}, D. Medi},Tanja Lazarevi}, N. Ivan~ev, Anica Ivan~ev, I. Ceki}**

Fertilitet ili plodnost krava zavisi od mnogih ~inilaca a najva`niji suishrana, nega, sme{taj i tehni~ko-tehnolo{ki uslovi proizvodnje u gove-darstvu. Ako prihvatimo da je to tako, a jeste, onda se postavlja pitanjeza{to u istim uslovima ishrane, sme{taja i tehnolo{kog procesa proiz-vodnje, neke krave ostaju plodne i godi{nje daju tele a druge budu ja-love, iako je nivo proizvodnje mleka po kravi pribli`no isti. Odgovor naovo pitanje znatno bi re{io pitanje jalovosti krava.

Prikazani su rezultati osemenjavanja krava u spontanom i in-dukovanom estrusu posle davanja jedne ili dve injekcije prostaglan-dina. Rezultati koncepcije u spontanom estrusu posle prvog osemen-javanja bili su 43,4 % (33/76), od drugog 23,7 % (18/76), tre}eg 11,8 %(9/76), od ~etvrtog i svih ostalih 21,1 % (16/76) sa indeksom osemen-javanja 2,3.

Rezultati koncepcije krava u indukovanom estrusu posle jednok-ratnog davanja prostaglandina, od prvog osemenjavanja bili su 68,4 %(13/19) od drugog i tre}eg po 15,8 % (3/19) pri ~emu je indeks ose-menjavanja bio 1,5. U indukovanom estrusu posle dvokratnog davanjaprostaglandina, od prvog osemenjavanja procenat koncepcije je bio100% (5/5) sa indeksom osemenjavanja 1,0.

Klju~ne re~i: plodnost, krava, spontani i indukovani estrus,osemenjavanje

251

* Rad primljen za {tampu 10. 7. 2003. godine** Dr Spasoje Veselinovi}, redovni profesor, dr Blagoje Stan~i}, redovni profesor, dr Dragoljub

Medi}, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Sneàna Veselinovi}, vi{i nau~ni savet-nik, dr Nenad Ivan~ev, asistent, Anica Ivan~ev, dipl. vet., Igor Ceki}, dipl. vet, Nau~ni institutza reprodukciju i ve{ta~ko osemenjavanje doma}ih ìvotinja, Temerin; Tanja Lazarevi}, dipl.ing., Novi Sad

U sto~arski razvijenim delovima sveta govedarska proizvodnja, povrednosti bruto produkta, predstavlja najva`niju granu poljoprivredne proizvod-nje. Me|utim, u na{im uslovima rada, govedarska proizvodnja je zastupljenasvega sa 20 do 30 posto od ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Mleko imeso su veoma va`ni ìvotinjski proizvodi za savremenu ishranu stonovni{tva i toje bitan razlog da se govedarskoj proizvodnji pokloni ve}a pa`nja.

U dobro organizovanim uslovima ishrane, nege, sme{taja i drànjamle~nih krava postiù se najve}i mogu}i rezultati plodnosti, {to podrazumeva do-bijanje jednog teleta godi{nje po plotkinji, a koje imamo u sto~arski razvijenimzemljama sveta (Izrael i drugo). Plodnost visoko mle~nih krava u na{im uslovimaje daleko manja od svetskih rezultata i kre}u se od 0,7 do 0,8 teladi po kravi i to sesmatra zadovoljavaju}im rezultatima reprodukcije ako su u pitanju ve}e farmegoveda na dru{tvenom sektoru. Napominjemo da se ovo postiè uz stalno i mak-simalno angaòvanje stru~nih slu`bi. Na individualnom sektoru proizvodnje (2-5plotkinja) fertilitet krava je jo{ niì; 0,5 do 0,6 teladi godi{nje po jednoj plotkinji.

Fertilitet ili plodnost krava zavisi od mnogih ~inioca, a najva`niji suishrana, nega, sme{taj i tehni~ko-tehnolo{ki uslovi proizvodnje u govedarstvu.Ako prihvatimo da je to tako, a jeste, onda se postavlja pitanje za{to u istimuslovima ishrane, sme{taja i tehnolo{kog procesa proizvodnje, neke krave ostajuplodne i godi{nje daju tele a druge budu jalove, iako je nivo proizvodnje mleka pokravi pribli`no isti. Odgovor na ovo pitanje znatno bi re{io pitanje jalovosti krava.

Zadatak ovoga rada je da poku{a da na|e razloge i neke od mogu}ihodgovora na postavljeno pitanje.

Na jednoj ve}oj farmi mle~nih goveda u Vojvodini, tokom 2002. go-dine u redovnoj proizvodnoj proceduri, metodom slu~ajnog izbora uzeto je 100krava za pra}enje rezultata osemenjavanja u prirodnom ili spontanom estrusu iestrusu koji je indukovan davanjem jedne injekcije prostaglandina ( Estrumate –2 ml) ili pak davanjem dve injekcije prostaglandina u razmaku od 11 dana. Od uk-upnog broja ispitanih krava, kod 76 grla su pra}eni rezultati osemenjavanja uspontanom estrusu, kod 13 grla u indukovanom estrusu posle davanja jedne inje-kcije prostaglandina i kod 5 plotkinja pra}eni su rezultati osemenjavanja u in-dukovanom estrusu posle davanja dve injekcije prostaglandina u razmaku od 11dana.

Po jedna injekcija prostaglandina se davala posle redovnog ultra-sonografskog ili klini~ko-rektalnog pregleda na steonost i to onim kravama kojesu bile jalove, ali bez patolo{kih promena na genitalijama sa izraènim i lepoopipljivim ùtim telom na jednom od jajnika. To su, po pravilu, bile plotkinje koje su

252

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 251 - 256 (2003) S. Veselinovi} i sar.: Rezultati osemenjavanjakrava u spontanom i indukovanom estrusu


Uvod / Introduction

bezuspe{no osemenjavane tri i vi{e puta u spontanom ili prirodnom estrusu, kojise pojavljivao u pravilnim vremenskim razmacima (oko 21. dan). Dve injekcijeprostaglandina u razmaku od 11 dana, dobijale su jalove krave, bez patolo{kihpromena na genitalijama, bezuspe{no osemenjenih ~etiri i vi{e puta sa pojavomestrusnog ciklusa u pravilnim vremenskim razmacima.

Krave su dràne u veznom sistemu tokom zimskog perioda, a od majado novembra pu{tane su u ispust posle jutarnje muè.

Ishrana krava se sastojala od zimskog i letnjeg obroka. Tokom zimekrave su dobijale koncentrovanu hranu sa 17 posto proteina u koli~ini od 5 do 7 kgdnevno zavisno od proizvodnje mleka, kukuruzne silaè od 23 do 25 kg, repinogrezanca (suvog) 1 kg i 4 kg sena lucerke. U letnjem periodu krave su dobijale kon-centrat sa 14 posto proteina u istoj koli~ini kao i tokom zime, zatim ozimi sto~nigra{ak sa p{enicom 33 do 38 kg ili jari sto~ni gra{ak sa ovsom 33 do 38 kg (ovo sutri kulture koje se nalaze u krmnom konvejeru i smenjuju jedna drugu) i 4 kg senalucerke.

Ve{ta~ko osemenjavanje krava u spontanom estrusu je obavljanodvokratno u razmaku od 12 ~asova kada je radnik prijavio estrus po principu jutro-ve~e. U indukovanom estrusu osemenjavanje je obavljano 84 i 96 ~asova posledavanja prve ili druge injekcije prostaglandina.

U tabeli broj 1. prikazani su rezultati osemenjavanja krava u spon-tanom-prirodnom estrusu, a u tabeli 2. rezultati osemenjavanja u indukovanomestrusu posle davanja jedne ili dve injekcije prostaglandina.

Tabela 1. Rezultati osemenjavanja krava u spontanom–prirodnom estrusuTable 1. Results of insemination of cows in spontaneous-natural oestrus

Ukupan broj grla /Total number of

head

Estrusi po redu /Oestrus number

Osemenjena grla /Inseminated head

Gravidno / Pregnant

broj /number

procenat /percentage

broj /number


76

Prvi / First 76 100 33 43,4

Drugi / Second 43 56,6 18 23,7

Tre}i / Third 25 32,9 9 11,8

êtvrti i vi{e /Fourth andsubsequent

16 21,1 16 21,1

253



Tabela 2. Rezultati osemenjavanja krava u indukovanom estrusuTable 2. Results of insemination of cows in induced oestrus

Ukupanbroj grla /

Totalnumber of

head

Indukcija / Induction Osemenjavanje /Inseminated head

Gravidno /Pregnantbroj / number

injekcija /injection

grla /head

estrusi po redu /oestrus number

broj grla /number of

head

broj /number


24

jedna /one

19

prvo / first 19 13 68,4

drugo /second

6 3 15,8

tre}e i vi{e /third andsubsequent

3 3 15,8

dve /two

5

prvo / first 5 5 100

drugo i vi{e /second andsubsequent

/ / /

U spontanom estrusu od ukupno 76 osemenjenih grla od prvog ose-menjavanja je ostalo gravidno 43,4 posto (33/76), od drugog osemenjavanja 23,7posto (18/76), od tre}eg 11,8 posto (9/76), a od ~etvrtog i vi{e osemenjavanja(bilo je krava i sa 9 osemenjavanja) gravidno je ostalo 21,1 posto (16/76). Indeksosemenjavanja je bio 2,3 (76/172). Ovakvi rezultati reprodukcije postiù se nave}im farmama mle~nih krava dru{tvenog sektora u na{im uslovima ishrane,nege i drànja goveda i smatraju se zadovoljavaju}im, ali su niì za 20 do 30 postou odnosu na sto~arski razvijene zemlje. Me|utelidbeni interval je ve}i od godinudana, servis period produèn, indeks osemenjavanja vi{i, {to sve zajedno uti~e naekonomi~nost proizvodnje mleka.

U indukovanom estrusu, dobijenom jednokratnim davanjem injekcijeprostaglandina, od ukupno 19 plotkinja od prvog osemenjavanja koncipiralo je68,4 posto (13/19), od drugog i tre}eg po 15,8 posto (3/19), pri ~emu je indeksosemenjavanja bio 1,5. U indukovanom estrusu dobijenom posle davanja dve in-jekcije prostaglandina u razmaku od 11 dana osemenjeno je pet grla i svih pet jekoncipiralo 100 posto (5/5) sa indeksom osemenjavanja 1,0.

Rezultati koncepcije krava od prvog osemenjavanja u indukovanomestrusu, dobijenom posle jednokratnog davanja prostaglandina bili su vi{i za 25,0posto (68,4/43,4) u odnosu na spontani estrus, a kod plotkinja dvokratno tretira-nih prostaglandinom bili su vi{i za ~itavih 56,6 posto. Bolji rezultati koncepcije,postignuti osemenjavanjem krava u indukovanom estrusu u odnosu na spontani,upu}uju na razmi{ljanje da se polnom ciklusu, odnosno zavr{noj fazi ciklusa (es-trusu), mora da pokloni ve}a pa`nja, boljom opservacijom krava koje ulaze u es-

254


trus, duìni trajanja estrusa, spolja{njim i unutra{njim znacima estrusa i da je ose-menjavanje plotkinja u pravo vreme.

Na osnovu rezultata postignutih tokom na{ih istraìvanja mogu da sedonesu zaklju~ci:

1. Rezultati koncepcije krava, osemenjenih u spontanom estrusu odprvog osemenjavanja, bili su 43,4 posto, od drugog 23,7 posto, od tre}eg 11,8posto i od svih ostalih 21,1 posto, sa indeksom osemenjavanja 2,3.

2. Rezultati koncepcije krava, osemenjenih u indukovanom estrusuposle jednokratne injekcije prostaglandina, od prvog osemenjavanja bili su 68,4posto, od drugog i tre}eg po 15,8 posto pri ~emu je indeks osemenjavanja bio1,5, a u indukovanom estrusu posle dvokratnog davanja prostaglandina, svekrave su koncipirale od prvog osemenjavanja sa indeksom osemenjavanja 1,0.

1. Alexander A. M et all: Vet. Rec., 100, 73-74, 1977. – 2. Anderson G.B .:Theriogenology, 27, 81-97, 1987. – 3. Anderson G. et all: IX Iner.Cong. Rep. Anim. A. I., 9-22, 454, Madrid, 1980.- 4. Arthur G. H.: Vet. Rec. 86, 584-586, 1970. – 5. Boland M.P. et all:Theriogenologie, 9, 1, 86, 1978. – 6. Brand A. et all: Morfologie, Canada, 16-20, 1977. – 7.Butler J. E. et all: J. Anim. Sci., 65, 317-324, 1987. – 8. Chupin D. et all: Anim. Reprod. Sci. ,6, 11-13, 1983.- 9. Douglas R. H.: J. Reprod. Fertil. Suppl. 32, 405-408, 1982.- 10. ElsdenR.P. et all: Theriogenologie, 9, 1, 17-26, 1978. – 11. Ginther O.J. i sar.: Vet. Med. 67, 751-754,1972. – 12. Hahn A. L.: VII A.E.T.ED., 63-75, Cambridge, 1991. – 13. Newcomb, R.: Influ-ence of synhrony and methods of synchronisation on results. Monografic Canada, 28-29,1977. – 14. Perku~in R., Veselinovi} S., Ba~i} M.: Na{a iskustva u primeni prostaglandina igonadotropnih hormona u reprodukciji krava. Savetovanje stru~nog odbora za govedar-stvo SR Srbije, Borsko jezero, 1979. – 15. Veselinovi} S. et all: 11th Intern. Congr. on animalReprod. and Art. Insemination, 306-308, Dublin, Ireland, 1988.

RESULTS OF INSEMINATION OF COWS IN SPONTANEOUS AND INDUCED

OESTRUS

S. Veselinovi}, B. Stan~i}, Sneàna Veselinovi}, D. Medi}, Tanja Lazarevi},

N. Ivan~ev, Anica Ivan~ev, I. Ceki}

Cow fertility depends on many factors, the most important of which are diet,maintenance, upkeep conditions, and technical-technological conditions of production incattle breeding. If we accept this as correct, and it is, then the question appears, under thesame conditions of diet, upkeep, and the technological production process, why somecows conceive and yield a calf each year, while others remain barren, even though the level

255




ENGLISH

of milk production per cow is approximately the same. An answer to this question wouldhelp resolve the problem of cow sterility.

The paper shows the results of insemination of cows in spontaneous or in-duced oestrus following the administration of one or two injections of prostaglandin. Con-ception results in spontaneous oestrus following the first insemination were 43.4 % (33/76),after the second 23.7 % (18/76), after the third 11.8% (9/76), and after the fourth and all sub-sequent 21.1% (16/76) with an insemination index of 2.3.

The results of conception in cows in induced oestrus following a single ad-ministration of prostaglandin after the first insemination were 68.4% (13/19), the secondand third 15.8% (3/19) each, with an insemination index of 1.5. Following two injections ofprostaglandin in induced oestrus, the conception results after the first insemination were100 % (5/5) with an insemiantion index of 1.0.

Key words: fertility, cow, spontaneous or induced oestrus, insemination

REZULÃTATÀ OSEMENENIÂ KOROV V SPONTANNOM I INDUCIROVANNOMÏSTRUSE

S. Veselinovi~, B. Stan~i~, Sneàna Veselinovi~, D. Medi~, Tan® Lazarevi~,N. Ivan~ev, Anica Ivan~ev, I. Ceki~

Fertilitet ili plodovitostÝ korov zavisit ot mnogih faktorov, asamìe va`nìe kormlene, uhod, pomeÈenie i tahni~esko-tehnologi~eskie uslovi®proizvodstva v ìvotnovodstve. Esli prinimaem, ~to Ìto tak, a estÝ, togda sta-vits® vopros po~emu v takih è uslovi®h kormleni®, pomeÈeni® i tehnologi~e-skogo processa proizvodstva, odni korovì ostaÓt plodnìe i eègodno daÓt te-lënka, a drugie budut ®lovìe, hot® urovenÝ proizvodstva moloka po korove pri-blizitelÝno takoy è. Otvet na Ìtot vopros zna~itelÝno bì re{il vopros ®lo-vosti korov.

Pokazanì rezulÝtatì osemeneni® korov v spontannom i inducirovan-nom Ìstruse posle davani® odnoy ili dve inÝekcii prostoglandina. RezulÝtatìkoncepcii v spontannom Ìstruse posle pervogo osemeneni® bìli 43,4% (33/76), otvtorogo 23,7 % (18/76), tretÝego 11,8% (9/76), ot ~etvërtogo i vseh ostalÝnìh 21,1%(16/76) s indeksom osemeneni® 2,3.

RezulÝtatì koncepcii korov v inducirovannom Ìstruse posle odnok-ratnogo davani® prostoglandina, ot pervogo osemeni® sostavl®li (v summe) 68,4%(13/19) ot vtorogo i tretÝego po 15,8% (3/19) pri ~ëm indeks osemeneni® bìl 1,5. Vinducirovannom Ìstruse posle dvukratnogo davani® prostoglandina, ot pervogoosemeneni® procent koncepcii sostavl®l 100% (5/5) s indeksom osemeneni® 1,0.

KlÓ~evìe slova: plodnostÝ, korova, spontannìy i inducirovannìy Ìstrus,osemenenie

256


RUSSKIY

UDK 619:57.089.3:636.2

IN VITRO PRODUKCIJA GOVE\IH EMBRIONA*

IN VITRO PRODUCTION OF BOVINE EMBRYOS

V. Pavlovi}, Jelena Aleksi}**

Biotehnologija se koristi radi pobolj{anja produkcije, razvoja ìvo-tinjskih i farmaceutskih produkata. Manipulacija reproduktivnim proce-sima je neophodna, kako bi se postigli ovi ciljevi.

Reproduktivna biotehnologija moè nezavisno da se koristi ili jepovezana sa drugim tehnikama. Tako je, na primer, uspe{na kulturaembriona u laboratoriji neophodan preduslov za proizvodnju i stvara-nje transgenih i kloniranih ìvotinja.

„In vitro” proces produkcije embriona se svodi na tri osnovna ko-raka:

1. sakupljanje oocita od ènke-donatora,

2. fertilizacija oocita u laboratorijskim uslovima,

3. razvoj embriona u medijumu i transfer embriona u recipienta.

U radu je opisan postupak IVP (in vitro produkcija) gove|ih embri-ona, prednosti i nedostaci ove metode, kao i mogu}nosti njene pri-mene u sto~arstvu. Ova tehnologija je jo{ uvek nova, pa se i tehnika imedijumi konstantno usavr{avaju.

Tehnika fertilizacije oocita krava, kao i njihov razvoj u laborato-rijskim uslovima otkriven je 1980. godine, a prvo tele proizvedeno in vi-tro fertilizacijom (IVF) ro|eno je 1982. godine. IVP podrazumeva nizkompleksnih koraka, a ukoliko jedan od njih nije optimalan, to rezultirapojavom malog broja embriona ili ni jednog.

Klju~ne re~i: in vitro produkcija, gove|i embrioni, in vitro fertilizacija

257

* Rad primljen za {tampu 7. 8. 2003. godine. Rad nije lektorisan.** Dr Vojislav Pavlovi}, redovni profesor, Fakultet veterinarske medicine; Jelena Aleksi}, dipl.

vet., Beograd

Biotehnologija se koristi radi pobolj{anja genetskih predispozicija, atime i stvaranja jedinki boljih proizvodnih sposobnosti. Ova relativno nova nau~nadisciplina koristi se sve vi{e u farmaceutskoj industriji. Manipulacija reproduktiv-nim procesima je neophodna kako bi se postigli ovi, ali i drugi brojni ciljevi.

Reproduktivna biotehnologija, kao jedan od vidova biotehnologije,moè nezavisno da se koristi ili je povezana sa drugim tehnikama. Tako je naprimer, uspe{na kultura embriona u laboratoriji neophodan preduslov za proiz-vodnju i stvaranje transgenih i kloniranih ìvotinja.

„In vitro” zna~i izvan ìvog organizma, tj. u laboratorijskim uslovima.Tehnika produkcije preimplantacionih embriona in vitro maturacija (IVM), in vitrofertilizacija (IVF) primenjuju se u brojnim laboratorijama {irom sveta. Embrionimogu da se proizvedu iz oocita ovarijuma, uzetih i nekoliko sati posle `rtvovanja iliklanja ìvotinje.

Tehnika fertilizacije oocita krava, kao i njihov razvoj u laboratorijskimuslovima otkriven je 1980. godine, a prvo tele proizvedeno in vitro fertilizacijom(IVF) ro|eno je 1982. godine.

In vitro produkcija (IVP) podrazumeva sprovo|enje niza kompleksnihkoraka i ukoliko jedan od njih nije optimalno izveden izostaje dobijanje embrionaili je njihov broj mali. Ova tehnologija je jo{ uvek nova, pa se i tehnika i sastav me-dijuma permanentno usavr{avaju.

Potvr|eno je da je dodavanje hormona neophodno za aktiviranje i ci-toplazmatskog i nuklearnog maturacionog mehanizma oocita, kao i za in vitro fer-tilizaciju i razvoj embriona. Dodavanje seruma i gonadotropnih hormona matura-cionom medijumu pobolj{ava mejoti~ku maturaciju i posledi~nu fertilizaciju, kao istepen deljenja gove|ih oocita, maturiranih i fertilizovanih in vitro.

In vitro produkcija uglavnom obuhvata pet osnovnih koraka:1. sakupljanje oocita od ènke donora (ovum pick up metoda),2. maturacija oocita,3. fertilizacija oocita,4. razvoj embriona u medijumu (in vitro kultura),5. transfer embriona u recipijenta.

Sakupljanje oocita, kao prva faza u in vitro produkciji embriona, mo-gu}e je izvesti na dva na~ina.

Prvi se odnosi na sakupljanje oocita od ìvih donora, a drugi na uzi-manje oocita od jedinki neposredno posle klanja ili `rtvovanja.

Sakupljanje od ìvih donora vr{i se upotrebom specijalne vakuum iglekoja se per vaginam uvodi u jajnike. Manipulacija iglom u cilju usisavanja foliku-larne te~nosti u kojoj su oociti, kontroli{e se ultrazvu~nom sondom koja je uve-

258

Vet. glasnik 57 (3 - 4) 257 - 264 (2003) V. Pavlovi} i Jelena Aleksi}: In vitro produkcijagove|ih embriona

Uvod / Introduction

Ovum Pick Up (OPU)

dena u rektum. Ovaj postupak moè da se ponavlja nekoliko puta tokom nedeljena istoj jedinki. Postupak ovum pick up je mogu} i kod ìvotinja koje su sterilne,odnosno ne mogu da koncipiraju prirodnim putem, a ni konvencionalnom embriotransfer tehnikom, kao i kod gravidnih krava u periodu izmedju 50 i 120 dana ges-tacije i junica mla|ih od 5 meseci. U poslednje tri godine, tehnika se razvila, pa sesakupljaju jajne }elije od junica mla|ih od dva meseca. U ovim slu~ajevima,nakon transfera telad se ra|aju u vreme kada su njihove genetske majke uzrastaod samo 11 meseci, ~ime se prakti~no pruà mogu}nost da se od jednog kvalitet-nog donora dobije veliki broj potomaka. Kod junica kod kojih ne moè da se izvr{irektalna manipulacija, oociti mogu da budu uzeti hirur{kim putem-laparoskopi-jom.

Kolekcija oocita od donora koji su zaklani, ili `rtvovani, sastoji se usakupljanju njihovih ovarijuma i transportu u termosu sa fosfatnim puferom dolaboratorije. Zna~ajno je aspiraciju oocita obaviti najkasnije u vremenu od 6 do12~asova po uzorkovanju.

Dobijeni oociti, stavljaju se u laboratoriji u medijum za maturaciju iinkubiraju u vremenu od 24 sata na temepraturi oko 38,5oC, {to je fiziolo{ka tele-sna temperatura krave. Medijum, pored ostalog sadrì FSH I LH i predstavljasredinu koja je najsli~nija uslovima koji postoje u ovarijumima. Tokom ova 24 ~asaoociti dostiù zrelost, a kumulusne }elije ostaju u kontaktu sa oocitima, ~ine}i ku-mulusno oocitni kompleks (COC).

Ukoliko su oociti sakupljaju od zaklanih ili `rtvovanih jedinki, pre nji-hove aspiracije, obavezno je u laboratoriji ispiranje jajnika fosfatnim puferom.

Pre postupka maturacije i stavljanja oocita u medijum za sazrevanje,vr{i se njihova selekcija u Petri {olji. Oociti se klasifikuju kao – oociti I, II, III i IVklase. Najkvalitetniji su oociti I klase, koje karakteri{e brojno prisustvo kumulusnih}elija. Po izboru sledi isipranje izdvojenih oocita i stavljanje u maturacioni medi-jum, a zatim u inkubator, na 38oC stepeni i sredini sa 5% CO2. Proces IVM traje 24sata.

Posle 24 sata, maturirani kumulusno oocitni kompleks se ispere,otklone se kumulusne }elije i oociti se prebacuju u fertilizacioni medijum. Dodajese seme u koncentraciji koja je optimalna za kapacitaciju i fertilizaciju. Ove po-sude se inkubiraju 18 sati.

Seme koje se koristi za kapacitaciju i fertilizaciju ~uva se zamrznuto ute~nom azotu na -196°C, a pre fertilizacije zahteva poseban tretman koji se nazivaswim up metoda. U ovom procesu, otopljena sperma se stavlja u poseban-kapacitacioni medijum i inkubira jedan sat. Po inkubiranju se centrifugira na 1800

259


Fertilizacija oocita / Oocyte fertilization

Maturacija oocita / Oocyte maturation

obrtaja tokom 10 minuta, na 22oC. Gornja frakcija se odbacuje, a sediment pred-stavlja koncentrovanu spermu visokog motiliteta i fertilizacione sposobnosti. Onase koristi za odredjivanje optimalne koncentracije spermatozoida, koju je neo-phodno dodati oocitima u fertilizacioni medijum koja iznosi 1 milion spermato-zoida/ml.

Poznato je da za uspe{nu koncepciju krava, artificijalnom inseminaci-jom ili prirodnim putem, sperma mora da provede 6 do 8 sati u njenom reproduk-tivnom traktu pre nego {to spermatozoid oplodi jajnu }eliju. Tokom ovog vre-mena, prirodne hemijske supstancije sli~ne heparinu dovode do maturacijesperme, koja tek tada mo`e da penetrira jajnu }eliju. Iz ovih razloga je neophodnou postupku in vitro ferilizacije dodati heparin.

Spermatozoidi se ostavljaju u fertilizacionom medijumu sa jajnim }eli-jama oko 24 sata, nakon ~ega dolazi do fertilizacije jajnih }elija, koje se sadaozna~avaju kao zigot, a zatim se prebacuju u drugi medijum, gde se nastavlja nji-hov razvoj.

Kultura je naziv za proces rasta embriona u specijalnom rastvoru. Pofertilizaciji, kada spermatozoid prodre u jajnu }eliju, zigot je jos uvek jedna }elija.Deli se i nakon 24 sata rezultira pojavom dvo}elijskog embriona. Deoba }elija senastavlja i svakih 12 do 24 sata nastaje nova deoba, tako da oko sedmog dana pofertilizaciji, embrion je gradjen od oko 100 do 140 }elija.

Razvoj embriona se mikroskopski posmatra 3, 7, 8 i 9 dana. Tre}egdana se proverava uspeh fertilizacije, odnosno koliko se oocita u me|uvremenupodelilo jednom, dva ili tri puta. Sedmog dana se vide 8 do 16 }elijskih stadijumi.Zdravi embrioni su tada u stadijumu morule ili rane blastociste. Osmog dana semogu videti ekspandirane blastociste, a devetog ispiljene.

U stadijumu blastociste, sedmog dana, embrion je spreman za trans-fer u recipijenta kravu, koja je ispoljavala znake estrusa sedam dana ranije.

Sedmog dana po fertilizaciji, se embrion u stadijumu blastociste pre-nosi u primaoca. Recipijent se sinhronizuje kako bi se obezbedilo sme{tanje em-briona post ovulatio. Vodi se ra~una o sme{tanju embriona u onaj rog uterusa kojiodgovara jajniku gde je corpus luteum, odnosno gde se desila ovulacija, kako bise ubrzalo prepoznavanje graviditeta.

Jedan od najkriti~nijih momenata u ~itavoj proceduri proizvodnjegove|ih embriona je pripremanje medijuma koji se koriste za maturaciju, fertiliza-ciju i kulturu. Pravi sastav ovih rastvora je od vitalnog zna~aja za uspeh same me-

260


Razvoj embriona u medijumu (in vitro kultura) /

Embryo development in medium (in vitro culture)

Transfer embriona u primaoca / Transfer of embryo into recipient

tode. Dosada{nji rezultati in vitro produkcije embriona su jo{ uvek daleko od opti-malnih.

I pored permanentnog nastojanja brojnih istraìva~a {irom sveta dametodu in vitro produkcije ìvotinjskih embriona svakodnevno usavr{avaju, evi-dentni su problemi ~iji su uzroci jo{ uvek tajna.

Najve}i problem u dosada{njoj primeni ove metode, predstavlja tzv.large offspring syndrom. Prvi put je registrovan kod kloniranih krava, 1991. @ivoti-nje sa ovim sindromom imaju vi{e kongenitalnih malformacija i ve}u stopu perina-talnog mortaliteta.

Veliki broj abnormaliteta uklju~uje skeletne malformacije, nekomple-tan razvoj vaskularnog sistema i urogenitalnog trakta, disfunkciju imunog siste-ma, kao i lezije u mozgu.

U slu~aju kada telad proizvedena metodom IVP nisu krupna, manje suotporna i javljaju se problemi kao double-muscling, problemi sa zglobovima i ek-stremitetima, hidroalantois, disfunkcija srca, hipertrofi~ni unutra{nji organi i dis-plazija mozga.

Mehanizmi odgovorni za pojavu ovog sindroma su jo{ uvek ne-poznati, ali hromozomske abnormalnosti i poreme}aji regulacije rane ekspresijegena i komunikacija izmedju fetusa i primaoca - majke smatraju se najodgovorni-jim. Tako|e i kvalitet oocita moè da igra ulogu u pojavi ovog sindroma, kao i drugirazvojni abnormaliteti. Krave koje nose fetuse proizvedene IVP pokazuju abnor-malni razvoj placente. Zbog large offspring syndroma te{ko teljenje moè da budezna~ajan problem.

Primena in vitro produkcije embriona kod goveda ima vi{estruki prak-ti~ni zna~aj koji se uglavnom ogleda u slede}em:

– mogu}nost proizvodnje embriona od donora prakti~no u bilo kojevreme, ~ak i tokom graviditeta,

– proizvodnja embriona od visokovrednih krava koje su iz razli~itihrazloga morale da budu upu}ene na klanje,

– proizvodnja embriona za kloniranje i transgene ìvotinje,– direktan transfer embriona u recipijenta, ili zamrzavanje embriona za

budu}i transfer,– proizvodnja embriona za osnovna istraìvanja.Kao primenjena tehnologija, embriotransfer pruà mogu}nost po-

ve}anja broja potomstva superiornih genotipova i izmenu rasnog sastava govedana odre|enom geografskom podru~ju.

261


Primena i perspektive / Implementation and prospects

Tehnologija produkcije embriona kod goveda je u razvijenim zemlja-ma sveta u {irokoj upotrebi, kako u istraìvanjima, tako i u primenjene svrhe. Kadse radi o istraìvanjima, primena reproduktivne biotehnologije je od velikogzna~aja kako bi se na{li odgovori na fundamentalna pitanja kontrole endokrinogsistema, molekularnih okida~a, pokreta~a i metaboli~kih puteva koji reguli{u ranirazvoj.

Uspe{na in vitro produkcija embriona zahteva relativno skupu opremui obu~eno stru~no i laboratorijsko osoblje.

Proizvodnja gove|ih embriona u Srbiji bila bi mogu}a u relativno krat-kom vremenu ukoliko bi se obezbedilo postojanje pretpostavki za sprovo|enjeove savremene grane biotehnologije.

1. Thomas G. McEvoy, John J. Robinson and Kevin D. Sinclair: Developmentalconsequences of embryo and cell manipulation in mice and farm animals. J. of Repr. Fert.2001. - 2. Galli C., Duchi R., Crotti G., Turini P., Ponderato N., Colleoni S., Lagutina I., LazzariG.: Bovine embryo technologies. World Veterinary Congress, Tunis, 2002. - 3. Aleksi} Je-lena, Stojkovi} M., Wolf E.: Leptin und seine Rollen bei der Reproduktion. Besteht ein prak-tischer Ansatzt, um die in vitro Bedingungen zu optimieren. Kongres nema~kog em-brio transfera, Bad Waldsee, 20, 21 jun, 2002. - 4. Aleksi} Jelena, Wolf E.: Leptin multifunk-cionalni proteinski hormon i njegova uloga u reprodukciji. XIV savetovanje veterinaraSrbije, 14/16 septembar, 2002. - 5. Ian Lewis: Production of cattle embryos in lab. 2000. - 6.Miljkovi} V., Veselinovi} S., Kuzmanov D., Mrvo{ G., Andri} R., Vujo{evi} J., Veselinovi}Sneàna, Herak M., Vomer I., Varadin M., Ko{ari~i} D., [imuni} B., Mikuli} B., Abram K.,Peta~ D., Perkovi} S., Uro{ev D., Petrujki} T., Pavlovi} V., Dobri~i} D., Torre M.: Mogu}nostrazvitka i primene embriotransfera i drugih biotehnolo{kih metoda u sto~arstvu Jugo-slavije. Zbornik VI kongresa veterinara i veterinarskih tehni~ara Jugoslavije, 243-257. Za-greb, 1987. - 7. Andri} R., Miljkovi} V., Veselinovi} S., Mrvo{ G., Kuzmanov D., Vujo{evi} J.,Pavlovi} V., Proki} B., Ko{ar~i} D., Jordanovi} B., Vasi} J., Savi}-Stevanovi} Vera, Panajo-tovi} V., Jak{i} Z., Uro{evi} D.: Na{a iskustva i rezultati u primeni transfera embriona ugoveda. Zbornik radova. Me|unarodni simpozijum primena transfera embriona i BLUP me-tode, Institut za sto~arstvo, Zemun Polje. Beograd, 1988. - 8. Miljkovi} V., Veselinovi} S.,Kuzmanov D., Andri} R., Mrvo{ G., Petrujki} T., Pavlovi} V., Ko{ar~i} D., Pavlovi} M., Jak{i}Z., Jordanovi} B., Mici} R.: Embriotehnolo{ka ispitivanja kod goveda. IV simpozijum osuzbijanju mastitisa krava radi pove}anja proizvodnje i boljeg kvaliteta mleka, Bled, 1989. -9. Miljkovi} V., Veselinovi} S., Kuzmanov D., Andri} R., Mrvo{ G., Petrujki} T., Pavlovi} V.,Ko{ar~i} D., Pavlovi} M., Jak{i} Z., Jordanovi} B., Mici} R.: Embriotehnolo{ka ispitivanjakod goveda. Zbornik predavanja XVIII seminara za inovaciju znanja veterinara. Veterinarskiglasnik 8-9, 1989. - 10. Miljkovi} V., Veselinovi} S., Mrvo{ G., Pavlovi} V., Petrujki} T., Kuz-manov D., Ko{ar~i} D., Jordanovi} B., Mici} R.: Na{a novija iskustva u embriotransferu kodkrava. Vet. glasnik, Vol. 45. No. 6-7, Beograd, 1991. - 11. Pavlovi} V., Pavlovi} M.: Bazi~niprincipi ultrazvu~ne dijagnostike. Zbornik plenarnih referata i kratkih sadràja radova Sim-pozijuma „Male ìvotinje - ìvot i zdravlje”, sa me|unarodnim u~e{}em. Beograd, 1995. -12. Pavlovi} V.: The ultrasound Diagnostics and Pathological Conditions of the reproduc-tive Organs in Domestic Animals. Scientific Review, Series: medical and Biological Sci-

262




ence, No 17-18. Belgrade, 1996 - 13. Pavlovi} V., Pavlovi} M., Zupanc D.: The Ultrasono-graphic Diagnostics of Physiological and Pathologycal Conditions in Cow ReproductiveOrgans Bilateral Veterinary Medical School meeting Belgrade, Thesaloniki. Kopaonik,1996. - 14. Pe{evski Z., Pavlovi} V., Dovenski T., Venev D., Stojkovski J., Tanaskovski S.,Zlatanovski S.: Ultrasonografsko ispituvanje na ovarijalnata aktivnost kaj anestri~ni kravitretirani so GnRH i PGF2a. 5th International Conference for Ovine and Caprine Production.3rd Symposium on animal Reproduction. Ohrid, 1997. - 15. Pavlovi} V.: Ultrasonografskebiometrijske vrednosti gestacionog me{ka i embriona krava starih 30 dana. 5th Interna-tional Conference of Sheep and Goat Production and 3rd Symposium on the Reproductionof domestic animals. Ohrid, Makedonija, (poster) 1997.

IN VITRO PRODUCTION OF BOVINE EMBRYOS

V. Pavlovi}, Jelena Aleksi}

Biotechnology is used for the purpose of improving production, and develop-ing animal and pharmaceutical products. In roder to acheive these objectives, it is neces-sary to manipulate these processes.

Reproductive biotechnology can be used independently, or it can be used inconnection with other techniques. Thus, for instance, successful culture of embryos inlaboratory conditions is a necessary precondition for the production and creation of trans-genic and cloned animals.

The in vitro process of embryo production is narrowed down to three basicsteps:

1. collecting oocytes form a female donor,2. fertilization of oocytes under laboratory conditions,3. growth of the embryo in a medium and transfer of the embryo into the recipi-

ent.The paper describes the IVP procedure (in vitro production) of bovine em-

bryos; the adventages and shortcomings of this method, as well as possibilities for its appli-cation in cattle breeding. This technology is still quite new, so taht both the technique andthe mediums are constantly being improved.

The technique of fertilizing bovine oocytes, as well as their development inlaboratory conditions was discovered in 1980, and the first calf produced using in vitro fer-tilization (IVF) was born i 1982. IVP implies a series of steps, and if just one of them is notdone perfectly, the result is a small number of embryos, or even none at all.

Key words: in vitro production, bovine embryos, in vitro fertilization

263


ENGLISH

IN VITRO PRODUKCIÂ GOVÂ@IH ÏMBRIONOV

V. Pavlovi~, Elena Aleksi~

Biotehnologi® polÝzuets® s celÝÓ ulu~{eni® produkcii, razviti®ìvotnìh i farmacevti~eskih produktov. Manipul®ci® reproduktivnìmi proces-sami neobhodima, kak bì dostiglisÝ Ìti celi.

Reproduktivna® biotehnologi® moèt nezavisimo polÝzovatÝs®, ilisv®zana s drugimi tehnikami. Tak, naprimer, uspe{na® kulÝtura Ìbriona v labo-raotii neobhodimo predvaritelÝnoe uslovie dl® proizvodstva i sozdanie trans-gennìh i klonirovannìh ìvotnìh.

"In vitro" process produkcii Ìmbriona svodits® na tri osnovnìh {aga:1. kollekci® oocitov iz samki donora,2. fertilizaci® oocitov v laboratornìh uslovi®h,3. razvitie Ìmbriona v mediume i transfer Ìmbriona v recepienta.

V rabote opisan postupok IVP (in vitro produkci®) gov®ìh Ìmbrionov;preimuÈestva i nedostatki Ìtogo metoda, slovno i vozmo`nosti eÒ primeneni® vìvotnovodstve. Ïta tehnologi® vsë eÈë nova®, da i tehnika i mediumì kon-stantno usover{enstvuÓts®.

Tehnika fertilizacii oocitov korov, slovno i ih razvitie v labora-

tornìh uslovi®h nami otkrìto 1980 goda, a pervìy telënok proizvedÒn in vitro fer-

tilizaciey (IVF) ro`dën 1982 goda. IVP podrazumevaet r®d kompleksnìh {agov, aposkolÝku odin iz nih ne optimalÝnìy, Ìto ®vl®ets® rezlÝtatom ®velinem ma-lenÝkogo ~isla Ìmbrionov, ili ni odnogo.

KlÓ~evìe slova: in vitro, produkci®, gov®ìe Ìmbrionì, in vitro fertilizaci®

264


RUSSKIY

veterinarski glasnik - university of belgrade · !t. gaál: uticaj ishrane na odr`avanje...

Documents