r i , I ' i o t ' l i z - .

So,-<°?o7̂ ̂p- °• OhP'-p

NASA SVRHA: Uništenje kapitalističkog areajenja; u-niš trnje najamnog ropstva radničke klase; prenašanje svih zemaljskih industrija u roke organizovanih proizvo-djač»; svakom radnika potpun plod njegovog rada; oslobo­di jen je celog eoveeanstva od morije Klasne Vladavine; us­postavljanje Slobodne Zajed­nice Drugova i Drugarica — Industrijalne Republike Rada.

J Workers

Službeni Organ Jugoslavenske Federacije

Struggle

Socijalističke Radničke Partije Amerike

NASA SREDSTVA: Prosu­đivanje radničke klase u (luku Marksizma: đa su rad i kapi­tal nepomirljivi neprijatelj: organizovanje radničke kla*:*> u jednu Revolucionarnu Poli­tičku Partiju za osvajanje i razaranje Političke Države ka­pitalizma; organizovanje rad­nika i u jednu revolucionarnu Industrijalnu Juniju za uzi-ma.iije, držanje i kretanje svih zemaljskih industrija. •

VOL. XXXVI. — GOD. XXXVI. CLEVELAND, O-, THURSDAY' NOVEMBER 4th, 1943. BROJ 44. — XO. 44.

Važne medjunarođne vesti. Jugoslavija.

Iz Londona se javlja (27. okt.) đa su Brozovićevi Partizani ubili 17, Mihajlovjcevih pristalica, na­kon što su ih osudili kao "belo­gardiste i izdajnike". Kaže se đa su 22 od njih izveli pred "Narođ-ni Sud" od kojih su 17 osmdjeni na smrt, tri na doživotnu robiju, jedan je pušten na slobodu, a je­dan je izvršio samoubijstvo pre suda.

Tvrdi se da su osudjeni, veći­nom iz pokrajina Slovenije, Ljub­ljane i Novog Mesta, koja su ne­davno osvojena od Nemaca. Kri­vica, kažu da je u tome što su o-sudjeni izdavali mnoge osobe na­cistima kcje su ovi poubijali dok su ova mesta bila njima u ruka­ma. Za dva od smaknutih, kaže se, đa su bili Mihajlovićevi "Gar­disti," njihova imena su, Marjan Strmiša i Pavel Boznar.

Ranije vesti su javljale da su Mihajlovicevj četnici ubijali par­tizane; a njujorške vesti kažu đa se čulo 27. oktobra, preko Mihaj-lovićeva radia, gde . uzrujani ra­dio operator reče: "Mi tučemo Ko­muniste i Partizane, takozvane Narodne Oslobodilački sile. Stand by until tomorrow."

Nije im dosta, što ih ubijaju nacisti i razaraju im sela i grado­ve te oduzimlju im hranu i sve što vredj uzeti, nego još i* j«?drii druge ubijaju. Još kad bi se to ubijanje činilo pravedno, sa tač­ke gledišta radničke klase i kad bi se to radilo u korist pravog i stvarnog oslobodjenja radništva, mogli bi im i oprostiti, ali stvar nije ta. Oni jedni druge ubijaju u glavnom radi njihovih politič­kih nesuglasica, a i jedni i drugi inače ratuju samo za kapitali­zam.

Sovjetska Rusija. Poznata tri-partijska konferen­

cija u Moskvi je završila 'sa svo­jim planiranjem, 30, oktobra. Pre-ma svim izgledima konferencija je postigla ono, što se s njom hte-lo postići. Držalo se da će sa Ru­sijom biti jako teško konferisati, ali tako šta se nije desilo, sve je išlo glatko i lako. Planovi su iz-radjeni, kako će se reorganizova-ti i rasparcelisati pobedjene zem­lje; kako će kazniti osovinske pr­vake za zločinstva počinjena u pregaženim zemljama; kako će se stvoriti jedna medjunarodna u-prava sa oružanom silom, za odr­žanje mira posle rata i t. <1.

Pcred toga su pretrešeaa i pi­tanja o raznim zemljama i njiho­vim zahtevima, na primer, Fran­cuske, Jugoslavije, Poljske, Aus­trije i drugih.

U ostalom, tu su jamačno i mno­ga tajna rešenja, pa i mnoge ne­rešene stvari za koje se za sad još ništa nezna. Uzeto sve ukup­no čudno je da su se buržoaske sile mogle tako lako složiti sa Ru­sijom ili Rusija s njima na mno­gim pitanjima, ili možda smo mi pogrešni, možda su ruski preds­tavnici otišli toliko na desno, gde

suprotništvo i ne postoji. ' * .

Austrija Izgleda da je moskovska konfe­

rencija imala nekog učinka i na Austriju. Prema izveštajima iz Moskve izgledi su, kao da se nu­di Austriji nezavisnost. Ovo se jamačno čini za to da bi se poče­palo Nemačku što više, đa bi joj mogli što lakše gospodariti nakon rata. •

Vesti koje stižu iz Poli Bou, Španije, <1. aev.) javljaju da se

austrijska vojska buni i ne poko­rava se zapovedi oficira. Alpins-ka divizija kojoj je naredjeno da napadne 10.000 talijanskih trupa koje su lojalne Bađogliju, kaže vest da su se "bratimili s njima i da su jm Čak davali municiju.

Ovo je dobar znak. Ako se ova­ko šta bude odigravalo i po dru­gim frontovima, rat će naskoro bi ti priveden kraju.

*

Afrika Iz Alžira (koji je pod upra­

vom Francuskog Odbora za Na rodno Oslobodjenje) stižu vesti da popularnost generala Charles De Gaulle tako se širj da se na njega gleda kao na prvog pred­sednika, nove francuske republi­ke. Kaže se da je njegovo sleđbe-ništvo već vrlo jako i stalno ras­te. Vest dalje kaže da su Savez­nici protiv njega, a naročito Sje­dinjene Države.

Dopisnik New York Times-a iz­naša ovo sa sledečim recima: "Ka­kova su protivljenja Generalu De Gaulle-u u Londonu i Washingto-nu to još nikad nije jasno. Ali Prime Minister Churchill je izja­vijo jasno nekoliko puta da bi on bjo voljan raditi sa generalom, ali da nema ljubavi prema nje-mu".

Saveznici radi strategi je ne vo­le đa mnogo o De Gaulle-u govo­re, ali su namirisali već davno, da je on suviše radikalan i da na-ginje Sovjetskoj Rusiji. U koliko saznajemo, De Gaulle je francus­ki Josip (Tito) Brozovic, čija se frakcija sastoji od raznorodnih e-lemenata, sve od pc-?o\a pa do komunista. A saveznici ne vole ta­kove mešavine prem da ta meša-vina neće otići dalje od buržoaske republike. Ali tigar će braniti i 41aku u svojim brkovima isto ta­ko kao što bi branio i svoj život, kako reče De Leon.

Sa ovom De Gaulle-ovom radi-kalnošću se može objasniti oholo držanje Henri-Honore Girauđa protiv saradjivanja sa De Gatille-om. Prvi stoji za čiste i proste in­terese francuske buržoazije.

»

Argentina.

Nestabilnost vlade u Argentini sve ide na gore. Svi izgledi su da je uspostava potpunog fašizma, sigurna stvar. Vesti iz Santiago, Chile (30. okt.) kažu da predsed­nik Argentine Ramirez u celosti kopira Franco-vu (špansku) Fa-langističku Administraciju. Da predsednik Ramirez naginje pre­ma " Naci-sličnoj, Proti-Ame-ričkoj, Proti-Britanskoj, Proti-ka-pitalističkoj, totalitarijanskoj izo-lacijonističkoj vladi."

A vesti iz Montevideo, Uruguay (30. okt.) izvešćuju da je argen­tinska vlada "... .pozatvorala ne­poznat broj radničkih vodja, jer se boji 'revolucionarnog štrajka' odlučno nameravanog iduće nede­lje."

Iz Buenos Aires-a se javlja da je vlada ugušila štampu, zabra­nila pravo sastanka, izražavanja misli i t. d., i da ma ko može bi­ti bačen u zatvor sa, ili bez raz-« loga. Izgleda, veli se, nema da će se stvari okrenuti na bolje, već sve na gore, što sve skupa znači, da je potpuni fašizam zaista na dnevnom redu.

*

Italija. Vesti (20. oktobra i 2, nov.)

koje stižu iz južne Italije, kažu da će italijanski kralj morati ab-

(Nastavak na 4. strani.)

Socijalističko rešenje posleratne krize.

Jedna od najomiljenijih doma­ćih zabava za poslodavce ovih da­na jeste đa održavaju jedni dru­g i m a o s o k o l j a v a j u ć e g o v o r e o "slobodnom poduzeću" i posle-ratnom svetu. Mi smo pročitali tek neke od tih slatkorečivih go­vora. Svi oni imadu istu popevku. Prepustite sve "privatnim podu­zetnicima," kažu oni, i biće dosta rađa — dosta rada. Nekako ova o-siguranja ostavljaju nas hladnim. "Slobodni poduzetnici blebeeu o "slanbenom unapredjenju," "tran-sportacijskom planu," ncvim izu­mima i t. đ., i o svim lepim stvari­ma koje smo naučili graditi. Ali u koliko oni više blebeću u toliko se mi više hladimo. Jer —-

Na osnovu najkonzervativnijih proračuna, deset miliona ljudi ot­pušteni iz oružane službe i dvade­set i pet miliona ratnih raclnika, tražiće nove -poslove kad rat svrši i kađ ispadne dno ispod ratne pi­jace. "

Gde su pijace?

Trebaće nešto više nego što su c-sokoljavajući govori đa se reši ovaj problem. Misleći radnici i radnice bi hteli znali, kako kapi­talisti mogu držati svoje tvornice da proizvode do sposobnosti, kad produkti budu plugovi i automobi­li u mesto tenkovi i topovi. Gde će oni naći pijace za ogromni proiz­vod mnogo proširenije industrije? Svrfia cvog članka jeste da iznese izvesne činjenice i zaključke zdra­vog razuma, koji će, nai verujemo, pomoći vam da stvorite vaše sop-stvene zaključke.

Ove stvari mi svi razumemo. Pre početka ovog rata "privatno Roduzeće" nije poslovalo najbolje. Od devet do deset miliona nas ni­smo mogli naći rada. (Neki pos­lodavci su rekli da mi nismo hteli raditi!) Stotinama tvornica su bi­le praktično zatvorene i hiljade njih operisale su daleko ispod spo­sobnosti. I ako milioni radnika ni­su dobivali dosta da jedu i da se obuku i živeli su u, Što društve­ni radnici (social workers) nazi­vaju "sub-standard dwellings,"

magazini su bili zagušeni sa ne­prodanim espapii$a.

U brzo se opet pojaviše "help wanted*' natpisi i vojska besposle­nih se sva rastopi. Stare tvornice podigoše proizvodnju đo maksi­muma sposobnosti. Više od devet­naest milijardi dolara vrednosti rovih tvornici, snabdevene sa naj­sposobnijom mašinerijom proši-riše industrijsku ^mce za prilično više od pedeset posto. Iz zemlje koja je bi*a u mrtvilu "privatnog

P tet postavimo da se posleratna proizvodnja oklizne dole do 1940. godine, a đa se proizvodnja po­vrati na stepen 1940. godine onda ne bi bilo 9,000.000 besposlenih ne­go 19,500.000!

Ovo nisu naš«; br.-ike. O^e .-•a brojke ekonomista Odelenja Trgo­vine. Ovi mudraci kažu da će pc-većanje stanovništva od 1940. do 1946. dodati još 2,500.000 radnika, radnoj pijaci. Na osnovi celokup­ne proizvodnje od 1940. godine, tu

pođuzeep," Amerika je bila pret- ki bilo 8,000.000 izbačeno rat vorena, u manje od dve godine, u trnku' aktivnosti.

• Ral — najbolji ožhljaraoc

poslovanja.

Rat, i jedino rkt, je doneo ove promene. Ali razumite ovo tačno. Mi smo mogli proizvesti isto to­liko tamo u godini 1939. koliko pro­izvodimo sada. Mogli smo sagradi­ti nove tvornice onda — tvornice, koje bi mogle izbaciti i,to toliko1 Ve6'n* n"s ne pojima kako su ve~ kuhinjskih novotarija, aotomobi-jlika ova «MvrleaJ* 1 Miko »» »•" la, lednica (refrigerators), i t.d., i kao i kugli, tenkova i topcva koje naše nove tvornice izbacuju danas.

nim tehnološkim usavršenstvom. Dodajte ovo onim 9.000.000, koji nisu mogli naći rada 1910. godine i dobi će te ukupan broj od 19,500.-'»(<0, četiri ili pet miliona više nego

j 1933. ka.I su banke bi!-.- przaiva-j rane.

Ratal tehnološki korak.

Mi još nismo osetili posledice 1 usavršavanja ratne tehnologije.

Mi to nismo činili zbog toga što kapitalisti koji poseduju tvornice i određjuju proizvodi­ti, nisu mogli prodati više nego je­dan mali deo našeg potencionalnog proizvoda. Onda je došao rat. Kao što predsednik New York Stock Ex­change, Emi! Schram, reče:

"Pretpostavljam da je vrlo ma^ li broj trgovačkih ljudi (business men) u ovoj zemlji koji su naučili da misle u terminima neograničen­ih zahteva za njihove industrijske proizvode ili u terminima neogra­ničenog zahtevan ja od svojih rad­nika da ih proizvode. Ali činjeni­ca je, da je danas pijaca za ratne proizvode uprav takva — ona je neograničena."

Ali rat neće trajati za a vek. Kako će se stvari u desiti kad se

on svrši?

Mračni izgledi.

Zaboravimo za minut te slatko-rečive govore i osokoljavajuće pod-streke "slobodnih poduzetnika."

visila proizvodnju po čcveku. Dr. Robert J. McFall, od Magazine Marketing Service, ukazuje da od 1939. godine do 1942. proizvodnja se povećala za 75 posto, dok se tvorničko uposlenje diglo samo 45 posto. "Proizvodnja," reče, #», "poskočila je 60 posto brže nego u-poslivanje koje ona snabdeva." Ili, da kažemo na drugi način, sva­ki porast od 10 posto u uposliva-

Kroz kapitalističku Ameriku. $109.519.45." profita za | $29,000.000.000 potroše-

Genera! Motors. j no za period od Čist profit General Mot : - k

poracije za prošla tri m< : -nos] nešto preko 40 milio < . -r a . Z a i s t a t r i m e s e c a p r o a < 1

ne, profit je bio , > . 35 miliona dolara. Pr i : ;/. : i avih 9 meseci <.*••<• godine , 110 milic s a dolara. 0 meseci prošle godine, prof:* > !

nešto preko miliona di 1

Jamačn-i da je v:>:?;u v. •,[-

c a r s k e j u . i i j c i i i i u o i g o r * ; : i j > ? u vidu, kada je rekao đa t prjfit ovog rrta Činiti profft«* : a'-log rata da izgledaju kan " V PA ,.ay-roll."

Tromesečni profiti U. S. Steel 819,136.596.

Kolosus čelične inđustr • u A -

merici, United States SUcl kor­poracija, rekorduje skoro 20 mih-ona dolara profita za prošla tri meseca. Do sada, za ovu godinu, US Steel rekorduje preko 50 rnj-liona dolara profita.

Cifre za prošla tri meseca iz­našaju da je taj profit dva puta veći nego što je bio za ista tri meseca prošle godine. Neka se če­lični rađnicj pitaju đa li je nji­hova najamnica dva puta veća zi

prošla tri meseca, nego što je bila jtti ista tri riie»eea igcilina.

Odgovor znademo unapred. I taj odgovor pomaže da se bolje objas-

značaj reči "žrtvovanje." Iz-

četiri mesc »Va- hingt*. 1 ja\ ' :a

»•i: sk'-ro tr.'J:

r. prošla 'ni •• < ć' ?e tro ! i" * 'ara svakog sata <i

Od tih 30 milija !; .0 27 milijardi . atne svrhe t. j. s ih 15 dolara id"

* ronomske cifre sivr-- :r T. Ogrom kv : 2. "ejnu pv<" !:; •' njćke "i.- *• od i. primaju rm-r--': :

? ' ' r ; . f f lu se m: ka 'a -

n i kali ka«!.; •<••• na godinu :a .a - • svakog mest ' a a ;

nju, učinio je porast od 15 Tiosto i jn-ekidnlm povećavanjem prof j ta; ti proizvodu.

Kuda sve to vodi? U New York Herald Tribune-i pisac koji se pot­pisuje "Heptisax" iznese to na o-vaj način:

"Svaki čovek čiji je posao da radi na proizvodnji velikih bombi zna đa će proizvod njegovoga ra­ta biti otpremljen što brže tamo gde će biti potpuno i za u vek uni­šten i to za tren oka, da momak Fvojnik] koji baca bombe može to činiti tako brzo, kako se brzo one mogu proizvoditi, da je njegov po­sao u tvornici otud siguran tako dugo dok rat traje... Ali...on ipak ima dosta svesti da zna đa kađ se njegova tvornica vrati na proivod-

(Nastavak na 3. strani)

Željezničarske junije glasa j u da li da se

štrajkuje. a ice po pita . i š' • •; *:i

ii v#zi sa neuspelim ašajerp željezničarskih radniks; <h dobiju povišicu plate, nalaze se u ruka­ma priličnog broja željezničarskih junija. U medj u vremenu, nema ni­kakvog znaka da-su poslodavci, ili vlada, včljni da d o d j u o

skromnim iaiitevima že­ljezničarskih radnjka.

•

Proizvodnja povećana za 4.000 nosto.

H. P. Sparkes, predsednik • i-nog odelenja National Electrical

izvoda i sa gubitkom svojih naj- Association, izjavio je na jednoj boljih sinova.

To je klasna

m rabljivačka klasa "žrtvuje •a ne-

radnička klasa žrtvuje sa prima­njem sve manjeg dela svoga pro-

pravda

"Besposleni — glavna posleratna briga."

Moderna Politička Država. New York Times (27. oktobra )

izneo je na javnost pismo Pred­sednika Roosevelta, Senatu i Pred­stavničkoj Kući, u kojem brani vladu od napada koje su neki či­nili, s obzirom na odlaganja vojne službe (draft deferments) za mno­ge vladine uposlenike. Ova odbra­na, kao i optužba nas neinteresu-je skoro ništa. Nas interesuje ne­što drugo što je iznešeno, ili bar deljmično iznešeno u toj svadji. A to nešto tako je veliko, tako va­žno da se -pribeleži, a još važnije da se na pamet nauči i da se sva­kodnevno tumači američkim rad­nicima.

Stvar je samofotografija moder­ne političke države. To je slika ko­ja nam pomaže da vidimo stepen do koga je došla ta parazitska gr­dosija i kako ogroman teret na le-djima ljudskog društva, je ona po­stala danas. Samo dve stvari ćemo izneti i to će biti dosta. Jedna je ogroman broj uposlenika, druga plate i inače troškovi tih uposle­nika.

U tome pismu se kaže da na stalnoj plaćeničkoj listi američke

vlade ima 2.825.904 osobe. Roose­velt nije naveo da li je toliko upo­sleno samo u federalnoj vfadj ili to uključuje i državne i gradske u-poslenike. Ali World Almanac ima brojke za sva tri odelenja (izvrš­no,sudsko i zakonodavno) federal­ne vlade, koje rekorđuju za avgust 1942. godine 2,570.698 federalnih uposlenika. Pošto je ovo približno brojkama Predsednika, držimo da 2.825.904 predstavlja broj federal­nih uposlenika. Dalje se u tome pi­smu kaže da uposlenih izvan Sje­dinjenih Država jma 154.500, a đelimično uposlenih ima 145.808, pored svega toga ima još 251.663 koji ne primaju plate ili primaju $1 na godinu. Kad se sve to sbro-

mo da državne i gradske uprave upošljavaju približno toliko, ko­liko i federalna vlada, što je vrlo verovatno, tada smo došli do broj­ke koja je nešto oko 15,000.000 o-soba, manje-više na državnoj plat-ničkoj listi. Strahovito zar ne?

Sad, u koliko smo moglj izraču­nati (pošto World Almanac nema ukupnih računa), godišnja plat i ovoga osoblja je bila u avgustu mesecu 1942. godine, $1,223,520.-000. Ali tu nije uključena plata vojski i mornarici, i tada je vlada upošljavala manje osoba nego sa-

konvenciji te grupe da je proiz­vodnja električnih instrumenata povišena za 4.000 posto nad pro­izvodnjom 1940. godine.

Gospodin Sparkes nije naveo jirocentalno povećanje radnika u

Obilna su priznanja plutokrats- j t0J industriji, ali mi smo priljč-kih besednika da kraj rata znači! no siSurni đa je proizvodnja po-početak ogromne besposlice (vidi' visena za 4.000 posto bez da je članak "Socijalističko rešenje za, br°j radnika povećan u skladu sa posleratnu krizu."). Dodajmo tim pove : a n o T n Pr°izv°dnjom. A to priznanjima još jedno koje dolazi i z^ciči da se u toj, kao i u ostaljm od Donald Davenport-a, šefa ode-! 'ijama, proizvodnja po rad-lenja uposlivanja i ekonomskih jniku Poveć«va do skoro, nevero-izgleda koje je pod nadzorniš-1vatnih v is ina- Za vlasnike inđus" tvom Odelenja Rada. Davenport j tr i ja to znfči veće Prof i te- 2» rat l" je održao jedan govor pred Ame-|n^e *° zna^ ! po^'ani >tep< iz­rican Management Association u rablJJvania-

j kome je ponovio suštastveno iste argumente koje čujemo sa svih strana t. j. šta da se radi sa oni­ma koji neće biti potrebni u in­dustrijama nakon svršetka rata. Davenport-ov plan za "rešenje" toga problema zvuči bolje nego i mnogi drugi, njegova dobrota sa-i stoji se u tome što se nije usudio' da iznese plan. Drugim rečima, Davenport priznaje nejzbežnu po-sledicu i, u implikaciji, priznaje da on nezna za nikakvo rešenje.

Pitanje: Kako to đa nijedan od plutokratskih besednika ne može da zaključi da bi se problerh pos-leratne besposlice mogao potpuno odstraniti sa zamenjivanjem pri­

ji, dobivamo cifru od 3,377.865. A j dava za putne i druge troškove, i Cleveland Plain Dealer je izneo | državnim pa i vojnim namešteni-cifru približnu ovoj. što sve skupa i cjma, zamislite kako to kolosalna smači da sama federalna vlada u- j suma novaca mora biti. Sad, ako pošljiva blizu 3,500.000 osoba. Ne-j još dodamo troškove rata, gde smo što preko 7,000.000 ima pak u oru-i onda? Onda smo došli do stupnja, žanoj službi. Prema već pomenu- ^ ukupni troškovi iznašaju oko

da. Kad bi još dodalj tome platu J vatnog vlasništva sredstava za državnim i gradskim uposlenicima,! proizvodnju sa zajedničkim vlas-pa onda još vojsku i mornaricu, ništvom tih sredstava i sa zame-pa onda još i ono što se posebno j njivanjem proizvodnje za prodaju

i profit sa proizvodnjom za upo-

toj klevelanđskoj novini, sama voj­ska i federalna vlada upošljavaju preko 11,000.000 osoba. Sad uzmi-

sedamdeset posto godišnje naci­onalne proizvodnje. Vidite li kako

(Nastavak na 4. strani.)

trebu i đa raspodela bude vršena na osnovu principa da svaki rad­nik prima potpun društven plod svoga rada?

Odgovor: Plutokratski beseđni-ci služe klasnim interesima iz-rabljivača. Rešenje problema če­ka na organizovanu akciju same radničke klase.

S26,019.626 profita za prošlih 9 meseci.

Standard Oil kompanija (Cali­fornia) rekorduje preko 26 mili­ona dolara profita za prvih 9 me­seci 1943. godine. To je 5 miliona dolara veći profit nego što je bio za prvih 9 meseci 1942. godine.

Pribileži radniče i drži to na umu kada Čitaš u buržoaskoj štam­pi, kako se kompanije brane pro­tiv radničkih zahteva za skoro ništavnu povišicu plate.

Studebaker profit dva put veći.

Studebaker korporacija, kojoj pređseđava Paul G. Hoffman, ko­ji mnogo govori o posleratnom svetu, objavila je đa njen profit za prvih devet meseci ove godine iznaša dva puta toliko koliko za prvih devet meseci prošle godi­ne. Nakon što su odbili za sve mo­guće svrhe, ostalo je kompaniji čista $2,552.084. Dok prošle go­dine čist profit je bio §1,279.697.

Ali to ne znači da su radnici

(Nastavak na 3. strani)