velimir lukic - drugi zivot kralja osvalda

7/27/2019 Velimir Lukic - Drugi Zivot Kralja Osvalda

1/23

Velimir Luki

Dugi ivot kralja OsvaldaTragikomina farsa u tri ina

Lica:KRALJ OSVALDKONSTANSA, kraljicaEMILIJA, njihova kiDOMINIK, njihov sinROMAN, kraljiin ljubavnikGENERAL ERAR

PORUNIK KRISTIJANSTRAARNOVISTRAARNAJNOVIJI STRAARPRVI MINISTARDRUGI MINISTARTRECI MINISTARPRVI GRAANINDRUGI GRAANINTRECl GRAANINCLANOVI KRALJEVSKOG SAVETA

GPADSKI DEMOKRATAPRVI AUTANTDRUGI AUTANTKRALJEV LEKAR

IN I

(Hol dvora u jednom imaginarnom gradu.)STRAAR: Ne mogu nita da saoptim kraljici, niti da ste doli niti pak da elite da jevidite.PORUNIK KRISTIJAN: Ali shvati, od kralja dolazim, njenog supruga i vladara ovog

grada. Zar se posle deset dugih godina ekanja kraljica nije zaelela da uje pozdrav odmua?STRAAR: Ne mogu. Vegodinama svakog sutona kraljica odlazi u svoju odaju i ostajetamo do ponoi. Niko ne sme tada da je uznemirava niti da prie njenom pragu. Pre menena ovom mestu bio je Antonije, stajao je kao i ja svakoga dana sa otkoenom pukom uzove stubove, uvao je mir dvorca i kraljiine odaje, ali jednog popodneva Emilija, kikraljiina, dobila je nekakav napad. Poela je da bunca i da penu na usta izbacuje. Doaoje lekar, rekao: epilepsija. Tada je Antonije uz ove stepenice pojurio i irom otvorio vrata,vidite ona gore dvokrilna, viui: Kraljice, Emilija! Umire!...PORUNIK KRISTIJAN: I onda?STRAAR: Niko ga vie nije video. Kau da je pepeo njegov jo jednom spaljen.


2/23

PORUNIK KRISTIJAN: Zato?STRAAR: Kraljica u to doba ne prima nikog.PORUNIK KRISTIJAN: Znai ne eli da i ti doivi smrt slinu Antonijevoj? Alinema opasnosti za tebe. Ti e je uznemiriti da bi joj rekao da je doao glas o njenomsuprugu. Nita ne rizikuje. Idi, prijavi me.STRAAR: Izgleda da vam je deset godina ratovanja potpuno suzilo mozak kad takoolako prelazite preko smrti Antonija. ta mislite, zato on nije vie meu ivima?PORUNIK KRISTIJAN: Pa rekao si mi ve! Uznemirio je kraljicu u doba kad niko nesme da joj se priblii. Zar to nije jasno? A ja ti opet kaem da ti, s obzirom na vest kojudonosi, sme da prekri taj nerazumni zakon.STRAAR: Ah, taj rat, taj rat. Da li si pre nego to si postao ratnik umeo da misli?PORUNIK KRISTIJAN: Poprilino.STRAAR: Sta si bio pre nego to si otiao u rat?PORUNIK KRISTIJAN: Profesor filozofije.

STRAAR: Ali si sada sve zaboravio, zar ne? Sada zna samo da treba pucati, sluatizapovesti i osvajati, i eventualno ostati iv.PORUNIK KRISTIJAN: Nije ba tako. Ali, zato me pita kada ti isto kao i ja sve tovrlo dobro zna? I ti si ratnik.STRAAR: Ali u miru. Ja mirujem i uvam vladarku od vazduha, stojim po ceo dan imislim. Naslonjen na puku i stub, mislim, mislim i mislim...PORUNIK KRISTIJAN: Objasni mi onda.STRAAR: Opet nezgrapnost. Zar si zaboravio da sve ne sme da se kae i da je trebaloda ti ispriam sve, da bih ti odmah sve i ispriao.PORUNIK KRISTIJAN: Dosta mi je nagaanja. Odvedi me do kraljice!STRAAR: Upozoravam te, ratnice, da ovo nije bojno polje i da se tu ne moe juriati i

da nita ne pomau ovde jurii. Ni ja, ni ti, ni iko ivi nee pozvati kraljicu dok ona samane izie i ne proe pored ovih stubova. Kada joj dunu poast odam, onda u joj tek otvom dolasku rei.PORUNIK KRISTIJAN: ta se dogaa? ta je ovo? Reci mi! Moda sam zaista u ratuzaboravio da mislim. Reci mi zato je umro Antonije?STRAAR: Antonije je umro jer je bio kao i svi ljudi, kao ja, kao ti, i, uopte uzev, kaosvi. Imao je ruke, noge. glavu, lice i oi. To je bila, uglavnom, i najtea i jedinaoteavajua okolnost, dovoljna da odlui i pretegne i privede jadnog Antonija smrti.PORUNIK KRISTIJAN: Opet ne razumem. Antonije je imao oi! Pa ta? Zato bi zbogtoga moralo da se umre?STRAAR: Znai: video je.

PORUNIK KRISTIJAN: ta?STRAAR: Nita.PORUNIK KRISTIJAN: Tebi je dosadno i ti dosadu razbija rugajui se meni. Priabesmislene izmiljotine i zabavlja se. Sad je dosta. Zovi kraljicu!STRAAR: Antonije nije nita video. Ali ima nekoliko njih koji tano znaju ta je onvideo. Zapravo, bilo ih je desetak, a sad je ostao samo jedan.PORUNIK KRISTIJAN: Ko je to?STRAAR: Ja.PORUNIK KRISTIJAN: Ispriaj mi onda ta je Antonije video.STRAAR: Nita.


3/23

PORUNIK KRISTIJAN Budalo!STRAAR: Kako bi filozof nazvao ovu priu: ako je deset njih znalo ta je Antonijevideo, a devet vie nije u ivotu, znai ostao je samo jedan koji tvrdi da Antonije nitanije video, jer ako bi rekao ta je Antonije video bio bi deseti precizno spakovan le.PORUNIK KRISTIJAN: Znai ne sme da kae. Postoji neka tajna, zar ne?STRAAR: Nema nikakve tajne: Antonije nije nita video.PORUNIK KRISTIJAN: Dosta mi je tih gluposti!STRAAR: Skoro e pono. Uskoro e izii kraljica.PORUNIK KRISTIJAN: Znai da ekam pono?STRAAR: Mora!PORUNIK KRISTIJAN: Zar svake veeri ona tako ini?STRAAR: Vegodinama.PORUNIK KRISTIJAN: Kako joj ne dodija ta samoa?STRAAR: Kau da samoa moe biti prividna i stvarna.

PORUNIK KRISTIJAN: Opet zagonetka. ta to znai?STRAAR: Antonije, kaem, nije nita video, ali bilo je nekih? zapravo iveli sugovorei da samoa ponekad u sutini i ne postoji. I da ako je neko sam od sutona doponoi on, u stvari, nije sam, pogotovu kad dvorcem krue duhovi.PORUNIK KRISTIJAN: Duhovi!STRAAR: Zapravo duh. No bilo je ivih to rekoe da to nije duh vemu i imeizmislie, ali to su neozbiljni zavidljivi stvorovi bili... Zato su i mrtvi.PORUNIK KRISTIJAN: Poinjem da shvatam.STRAAR: ta?PORUNIK KRISTIJAN: To to si mi ispriao.STRAAR: Ja ti nita nisam priao, vesam samo iskoristio pogodnu priliku da s jednim

pravim filozofom povedem paradoksalni dijalog o ivima i mrtvima...PORUNIK KRISTIJAN: Dobro. Nastavimo razmiljanje. Antonije nije nita video, alimoe se desiti, zapravo dogaa se da neko tvrdi da je sam u svojoj sobi i postelji odsutona do ponoi, a u stvari da zagrljaje ljubavne u to vreme sa svojim ljubavnikom deli.Zar ne?STRAAR: Filozofija je uesna nauka i svata se u njoj zbiva.FORUCNIK KRISTIJAN: Filozofi su tvrdili i to da duhovi ne postoje, ali da moe dapostoji neko ko eli da bue samo duh, da ga ne bi otkrili kako dvorcem kraj i blizukraljice krui.STRAAR: Zaista je uesna i nestana nauka filozofija.PORUNIK KRISTIJAN: I moe pomoi oveku kada iz rata se vraa. Hvala i tebi i

njoj.STRAAR: Meni ne zahvaljuj.PORUNIK KRISTIJAN: Onda mrtvom Antoniju.STRAAR: Moda.PORUNIK KRISTIJAN: A zna li to Emilija?STRAAR: ta?PORUNIK KRISTIJAN: Razume li filozofiju, njene zakone i tajne?STRAAR: Kau da veoma nasluuje.PORUNIK KRISTIJAN: A Dominik! Jedini sin vladara naeg grada?STRAAR: Njega nema.


4/23

PORUNIK KRISTIJAN: Kako, umro je?STRAAR: Ne, otiao je.PORUNIK KRISTIJAN: Zato?STRAAR: Saznao je sve mudre tajne to u ovom dvoru poivaju, pa je, hitriji odAntonija, pobegao da im se divi iz nepoznate daljine.PORUNIK KRISTIJAN: Kakva metafizika?!STRAAR: Kraljica izlazi! (Otvaraju se vrata i izlazi Konstansa.)KONSTANSA: Ko je to to te ometa u tvojim dunostima, vojnie?STRAAR: Glasnik, kraljice. Doneo je vesti i pozdrave od ratnika naih i kralja Osvalda.KONSTANSA: Zar su jo ivi oni, zar je iv kralj?PORUNIK KRISTIJAN: ivi su, kraljice, i pobedili su.KONSTANSA: Znai, vratie se uskoro.PORUNIK KRISTIJAN: Vraaju se ve. Jo ove noi moda e u grad stii. Vasuprug, kralj Osvald, ovenan lovorom i podvizima, uri da to pre ugleda vas i Emiliju,

i... vas i Emiliju.KONSTANSA: I Dominika. Zar si zaboravio to ime?PORUNIK KRISTIJAN: Da, i Dominika, da i Dominika.KONSTANSA: udno izgovara to ime. Koliko si dugo veovde?PORUNIK KRISTIJAN: Ima itav as.KONSTANSA: I sve to vreme razgovarao si s njim, zar ne?PORUNIK KRISTIJAN: Da.KONSTANSA: Vojnie, zato me nisi obavestio odmah da je doao glasnik?STRAAR: Nisam smeo da prekrim naredbu i da vas uznemiravam u nedozvoljenovreme.KONSTANSA: Zar nisi mogao da razmisli i utvrdi da je vanost vesti takva i da za taj

sluaj naredba ne vai?STRAAR: Ali i Antonije je tako mislio, pa nije...KONSTANSA: Antonije, ko je to?STRAAR: Onaj to je pre mene ovde straario.KONSTANSA: Niko pre tebe ovde nije straario.STRAAR: Ali Antonije je onaj straar to je uleteo u vau sobu viui da Emilija umire,pa ste ga vi kaznili, a zatim je Dominik nestao,KONSTANSA: Antonije u mojoj sobi?! Dominik nestao! Emilija umire! On je polueo.Stojei danima sam kraj ovih stubova on je pustio svoju uobrazilju da stvara besmisleneprizore i sad veruje u njih. Idi i javi se komandantu strae neka te kazni najstroomkaznom to je propisuju vai zakoni. Odlazi!

STRAAR: Ali nita nisam izmislio.KONSTANSA: Znai nije u redu neto s tvojom matom. Odlazi! (Straar pokunjenoodlazi.)PORUNIK KRISTIJAN: Koja je u zakonima straara najtea kazna?KONSTANSA: Ista kao i u zakonima porunika. Smrt.PORUNIK KRISTIJAN: Jadni straar, a tako je znao filozofiju.KONSTANSA: ta je znao?PORUNIK KRISTIJAN: Filozofiju. Ja sam profesor filozofije, pa smo vodili jedaninteresantan razgovor o bitnim pitanjima savremene logike.KONSTANSA: Filozofi su esto razmiljali o smrti, zar ne?


5/23

PORUNIK KRISTIJAN: Da, i straar e umreti pun razmiljanja.KONSTANSA: Hvala vam, porunie, na radosnoj vesti. Sad moete otii. Ali, pre negoto iziete iz dvora, javite se stareini porunika na isti nain kao i straar svom stareini.Hvala vam, do vienja. (Porunik Kristijan, zaprepaen, bez rei izlazi.) Sada sepripremi. Ono to si vezaboravila da e doi dolo je. Vraa se mrski suprug i kralj. Sadje kraj tvojoj moi i tvojim zadovoljstvima, Konstansa. Sad je dolo doba da se uplaim.Morau da odgovaram... Gde je Dominik? Zato je toliko inovnika dvorskih ubijeno?ta da odgovorim? I zato? Zato to taj koji dolazi nosi oznake vlasti. On je kralj, imakraljevske oznake na svom odelu i na svako pitanje mora odgovor da dobije. (Gleda goreprema sobi.) On jo spava. Umoren ljubavlju, ne zna da postoji i drugo - opasno licesveta, lice Osvalda koji dolazi. Romane! Romane! Izii, sama sam. (Izlazi Roman.)ROMAN: Zato si sama? Gde je straar?KONSTANSA: Otiao je.ROMAN: Uzbuena si.

KONSTANSA: Rat je zavren. Osvald, ovenan pobednikim lovorom, dolazi sasvitanjem u grad.ROMAN: Zaboravili smo i da postoji.KONSTANSA: iv je i to mu ne treba oprostiti.ROMAN: Kuda sad da odem?KONSTANSA: Ostani. Rei u da si ti moj novi lekar.ROMAN: Prepoznae me neko. Rei e Osvaldu da sam tajno iveo u dvorcu i tajnodolazio u tvoju odaju.KONSTANSA: Ne moe niko da te prepozna, jer svi koji su te ma i za trenutak videli -mrtvi su.ROMAN: Moda nisu ba svi.

KONSTANSA: Svi!ROMAN: Moda postoji neko za koga ne znamo da me je video. Ukoliko znamo samo zaone koji su bili toliko neoprezni da ispriaju kako su me i gde videli. Ali, pomisli, modajedan od onih koji su me videli nikome nije ispriao taj susret, veto uva kao tajnu, ieka povratak Osvaldov.KONSTANSA: Ne postoji takav graanin u ovom gradu. Zar bi ekao onaj koji dozna zakraljiinog ljubavnika godine da to izgovori? Nikad. Zato se ne plai susreta saOsvaldom.ROMAN: A o Dominiku ta emo rei? Zapravo ta e on o nama rei, jer, kad sazna damu se otac vratio, vratie se i on. A on zna sve o nama, zato je i otiao, bojei se da ga ustrahu ne uklonimo.

KONSTANSA: Vidi, na Dominika sam zaboravila.ROMAN: Zatim i Emilija nasluuje. Njeni napadi epilepsije izgovor su da bi mogla dagovori dosta nerazumljive ali veto sroene reenice koje graani precizno tumae, iapatom priaju o mladom i lepukastom duhu to opseda vladarkinu sobu.KONSTANSA: Svi su protiv nas. Svi e nas izdati Osvaldu.ROMAN: Moram da beim.KONSTANSA: Trebalo bi zajedno da bezimo, ali za to jos lmamo vremena. Pokuajmoneto drugo.ROMAN: ta?KONSTANSA: Da uklonimo Osvalda.


6/23

ROMAN: Pa da nam onda sue za ubistvo kralja.KONSTANSA: Ja nisam rekla da uklonimo kralja, vesamo Osvalda.ROMAN: Pa Osvald i kralj - to je isto.KONSTANSA: To nije isto ako postoji kralj.ROMAN: Ne razumem.KONSTANSA: Jednostavno. Ako nestane Osvald a ostane kralj, zar e onda neko moida nam sudi za ubistvo kralja?ROMAN: Kako e nestati Osvald a ostati kralj?KONSTANSA: Osvald e umreti tajno, ali ostae njegova uniforma i njegove kraljevskeoznake. Ako neko obue tu uniformu i stavi te oznake, niko nee primetiti da to nijeOsvald.ROMAN: Ali primetie graani da to nije lice njihovog kralja.KONSTANSA: Nikad nijedan graanin nije zavirio u lice svog kralja, niti veruje da kraljima lice.

ROMAN: Ali prevaru e primetiti njegovi savetnici i generali.KONSTANSA: Oni poznaju veoma dobro samo oznake vlasti i uniformu, a lice ne pamtejer im nita ne govori. Ako jedan od njih i primeti - nee smeti to da kae, jer e misliti daje samo on primetio, i da e, ako to izgovori, biti optuen za izdaju.ROMAN: Zvui veoma ohrabrujue.KONSTANSA: To je prava istina.ROMAN: Znai, moda se neemo rastati, moda neemo beati. Konstansa, tako samnavikao na tvoje zagrljaje i na ovaj na desetogodinji tajni ivot da u sve uiniti da gazadrim i produim sve do same smrti.KONSTANSA: Nemamo mnogo da inimo. Stvar je jednostavna i laka. Najlake je ubitikralja. On nema svoje fizionomije i svojih prijatelja. On ima samo svoje odelo i svoje

oznake. Ako se i posle njegove smrti to odelo kree i oznake pojavljuju - znai on nijemrtav. A njegov lik da li se promenio ili ne, pa ko to sme da zakljui?ROMAN: Konstansa, kakva lucidnost!KONSTANSA: Tako emo produiti na ivot. On vie nee biti tajan. Naprotiv.ROMAN: Konstansa, ipak smo propali!KONSTANSA: Zato?ROMAN: A Emilija i Dominik? Misli li da oni nee prepoznati lice svoga oca? (UleeNovi straar.)STRAAR: Kraljice, kralj je stigao u grad.KONSTANSA: Kako si smeo da doe k meni bez dozvole i bez poziva, da bez pitanja ibez kucanja ulee u moje odaje. Odlazi!

STRAAR: Ali niste sami...KONSTANSA: Odlazi! Javi se stareini straara! (Straar izlazi.)ROMAN: Ako je u gradu, znai za nekoliko minuta e i ovde stii.KONSTANSA: Popni se gore u moju sobu i tamo ekaj. Nemoj da zaboravi da postojekraljevske oznake i da se nita kroz njih i od njih ne moe videti.ROMAN: I da hou sad da pobegnem, vie ne bih mogao. (Penje se uza stepenice.)KONSTANSA: Sada bi umesto krvi trebalo da mi kroz vene protie neto slino ledu, pada izdrim ovih nekoliko asova do susreta s Osvaldom i onda jo nekoliko asaka joteih, jo teih... Da li mogu da izdrim. da li u meni jo ivi ona mrnja prema Osvaldukao i pre deset godina, kada je, polazei u rat, zaboravio da se pozdravi sa mnom, a


7/23

Ivanu, nau najstariju ker, koja je umrla, nije doao ni da pogleda, i danima pred polazaknije ni pomenuo njeno ime. Da li ga mrzim onoliko koliko one noi kad je Ivana uposlednjoj samrtnikoj vatri traila da ga vidi neizostavno, a on je vebio otiao. Tadasam Ivani dovela straara i ona mu je, obnevidela, polumrtva, ljubila ruku mislei da sesa ocem oprata. To je bila mrnja bezmerna ali sada mi se ini da je sve malo potonulo.Evo deset godina vedopustila sam ljubavi da traje u meni. Pa sada sam isto takoravnoduna prema njemu koga sam mrzela, kao i prema onima koje sam do ove ljubavivolela. Nije li to isti cilj, to ga u svetu ove dve razliite elje dostiu? Zar sam moglapomisliti da neu tako estoko zaeleti smrt Osvaldovu, i tako malo, skoro nimalo voletiDominika i Emiliju. Dominika nema. Pobegao je. Emilija simulira ludilo. Zaplaena, kaoi Dominik. Ali ja sve to nazirem kroz maglu. Zanima me samo ono to se dogaa gore umojoj sobi, u mojoj postelji. Da li sam o neem mislila za ovih deset godina sem o naimsastancima? Stvarno se ne seam. ak sam nehotino, sasvim nehotino, skoro stidljivo iuplaeno u smrt slala one za koje mi se inilo da mogu spreiti te sastanke. Koliko je

mrtvih da bi moglo da se voli bez straha i kraja! Pa eto sada, kad sam liena i mrnje isvih ostalih ljubavi, sada treba sa Osvaldom krajnji obraun da doivim. Da li u uspeti?Ipak, oprosti mi, Osvalde, to te ne mrzim, to tvoju smrt pripremam bez ikakvogzadovoljstva, kao podnevni obed, i oprostite mi vi, Emilijo i Dominie, to vas ne volim,to vas se ne seam, to sam izgubila one niti prirodne koje nas vezuju, koje bi nasvezivale da se neto nije okrenulo u mome srcu koje kuca u suprotnom pravcu od sveta.(Ulaze autanti, oficiri, generali i Osvald)OSVALD: Evo nas na kraju u domu!GENERAL ERAR: Kralju, nikada ovaj stari dvorac nije primio pobednikadostojanstvenijeg i...OSVALD: Evo kraljice! Zato si tako bleda! Zato mi ne prie? Nita se nisi izmenila,

Konstansa. Doi, zar ne shvata da sam doao.KONSTANSA: Dobro doao, i srena sam, muu moj.OSVALD: Deset godina sam ekao da ujem ovaj glas, a sada je taj glas tako hladan ibeskrvan. Ti si me zaboravila, Konstansa.KONSTANSA: Nisam, zaista nisam.OSVALD: Deset godina je suvie dugo odsustvo da bi bilo koja ena mogla da zapamtilik svoga mua.KONSTANSA: Ja sam te svakog dana videla, ba takvog kakvog te sada gledam.OSVALD: Ali mi nisi potrala u susret, i to ti neu zaboraviti. Ako nisi imala volje dapritri i zadivi se svom muu, mogla si da se divi bar pobedniku kakvog jo nije videlaistorija.

KONSTANSA: Radost je ponekad mnogo vie u utanju i nepominosti nego u glasnomgovoru i bahatim pokretima, kralju moj.OSVALD: Da, da, moda si u pravu, ali pokvarila si malo moj trijumfalni dolazak. elimda me svuda doekuju veoma jasne, precizne i glasne radosti, a ne neka neodreenaoseanja.KONSTANSA: Da li si se mnogo napatio u desetogodinjem ratovanju?OSVALD: Nije ba tako prijatno deset godina biti u rovu pod atorom, dok iznad tvojeglave zvide ubistvena zrna. Ali prolo je. Iako su najtee. to su ujedno i najlepe godinemoga ivota.


8/23

KONSTANSA: Bio si hrabar.GENERAL ERAR: Zapravo heroj, kraljice.KONSTANSA: Znala sam da e se vratiti jo velianstveniji nego to si bio.GENERAL ERAR: Hrabrost naeg kralja bila je tako velika da je svim vojnicimasluila za primer.KONSTANSA: Ispriaj mi neki svoj podvig.OSVALD: Evo erara, neka pria on.GENERAL ERAR: Svakoga meseca je kralj dolazio do rovova vojnikih i razgovarao svojnicima. Jedanput je bio ak i kad se pucalo. Oduevljeni njegovim prisustvom, vojnicisu napravili izvanredan juri a kralj se povukao na oblinje brdo da bi to bolje osmotriopanoramu eta koje juriaju. Bio je oduevljen prizorom, strahovito mu se dopalo kako sesunce odsijava i bleska na lemovima, bajonetima i sabljama vojnikim. I traio je da sesvakog dana taj prizor po tri puta ponovi, a on se peo na brdo, i verujte, kraljice, za desetgodina nije propustio nijedan juri. To je samo mali deo njegovih podviga. A ako mi

dozvolite kralj i vi, ja bih nastavio dalje, jer ovo to sada priam to u napisati u svojimmemoarima. Ne smem dozvoliti da istorija ne sazna za hrabrost kralja Osvalda.KONSTANSA: Nastavite, generale. To to priate sada, najlepse su rei i slike koje samula i videla tokom ove duge i monotone decenije. (Ulazi Autant.)AUTANT: Delegacija najuglednijih ministara i graana saznala je da se kralj vratio izrata i eli odmah da mu izrazi svoje divljenje i zahvalnost.OSVALD: Reci im neka priekaju malo. (Autant izlazi.)GENERAL ERAR: Treba ih pustiti to pre, zasluili su da vas vide. Drali su se veomaasno i za deset godina organizovali su svega dve revolucije.OSVALD: Ko ti je rekao da su bile dve?GENERAL ERAR: Tako se pria po gradu.

OSVALD: Da li neko zna tano koliko je revolucija bilo u gradu za vreme mogodsustva?KONSTANSA: Mislim tri.PRVI OPICIR: Ja sam uo samo za dve.GENERAL ERAR: Kao to sam vam rekao.KONSTANSA: U pravu ste, generale, ja sam se zbunila.DRUGI OFICIR: Moja dunost je da znam taan broj i ja sam ga saznao: izvetavam vas,velianstvo, da je za vreme naeg trijumfalnog odsustva bilo sedam revolucija u ovomnaem velikom i prelepom gradu.OSVALD: Da li je neka uspela?DRUGI OFICIR: Izvetavam vas da je svih sedam uspelo.

OSVALD: Kako je onda u gradu savren mir, i kako se ne protive mom povratku?DRUGI OFICIR: Dozvolite mi, velianstvo, da dopunim svoj izvetaj. Rekao sam da ihje bilo sedam i da su sve uspele, ali moram dodati jo jednu injenicu: svih sedam jeodmah posle uspeha i propalo.OSVALD: Trudite se da u naem gradu bue dugo negovan i briljivo odgajivan takavrevolucionarni anr.DRUGI OFICIR: Na tome radim vetrideset godina.OSVALD: Koliko imate odlikovanja do sada?DRUGI OFICIR: Posedujem trideset pet ordena i sedam medalja.OSVALD: Generale erare, potrudite se da odmah dobije jo sedam ordena i etrnaest


9/23

medalja.GENERAL ERAR: Razumem.DRUGI OFICIR: Hvala. Duboko zahvaljujem velianstvu to pokazuje razumevanje zamoje napore.OSVALD: Ah, vesu poele dravne brige. Ah! To je dosadno. Tako je lepo i zanimljivoratovati. Svakoga jutra oko deset popne se na breuljak, ispod razlistale kronje, uzmedogled u ruke i, kao najlepa impresionistika slika, pred tobom je pejza bojnog polja.Ah! Onda gleda uske linije rovova, bodljikave ice, odsjaj lemova, oslukuje zveketoruja i iznenada naredi juri. Ah! Sve se odjednom ustalasa. Rovovi oive, ponepucnjava i vidi samo sablje i lemove kako blistaju. Ah! I kad pomislim na ta uivanja,skoro da mi je krivo to sam se vratio. ta da radim? Polueu od dosade. Ah!GENERAL ERAR: Velianstvo, im vam bue mnogo dosadno, izmisliemo jedannovi rat.OSVALD: Da, da. To uvek postoji kao jedna lepa mogunost.

KONSTANSA: Ti si umoran svakako, muu moj. Hoe li da poe gore, da se odmoriza trenutak?OSVALD: Ne, jer moram da primim delegaciju.KONSTANSA: Ali, ipak, samo nekoliko trenutaka.OSVALD: Ali nisam umoran.KONSTANSA: A i Dominik je gore. Slomio je nogu i nije mogao da poe tebi u susret.OSVALD: Ah da, Dominik. Tano. Moj sin, je 1' da?GENERAL ERAR: Da, va sin.OSVALD: Dobro, poi u gore da ga obiem. Za to vreme vi pustite ministre i graaneda uu.GENERAL ERAR: Razumem. (Osvald odlazi uza stepenice.) Kraljice, zar vi neete da

pratite kralja?KONSTANSA: Stvarno! Toliko sam zbunjena da sam zaboravila. Hvala vam, generale.(Poe veoma brzo i stie Osvalda pa zajedno zamiu za vrata gornjih odaja.)GENERAL ERAR: Neka ue delegacija. (Autanti otvaraju vrata i delegacija ulazi.)PRVI MINISTAR: Toliko smo sreni to emo prvi pozdraviti trijumfatora Osvalda.PRVI GRAANIN: Da li e skoro stii kralj?GENERAL ERAR: Budite strpljivi, svakoga asa treba da sie niz ove stepenice.DRUGI GRAANIN: Toliko sam nestrpljiv.TRECI MINISTAR: Veliko je nae uzbuenje.PRVI MINISTAR: Ako bi se merilo, ne bi se nala mera za njegovu veliinu.TREI MINISTAR: Da, on je najvei od svih kraljeva.

PRVI GRAANIN: Ali ja sam govorio o naem uzbuenju.PRVI MINISTAR: Svejedno.GENERAL ERAR: Kralj je sublimno uzbuenje.DRUGI GRAANIN: Moram da ga zapamtim.PRVI MINISTAR: To nije teko. Ja sam ga vestotinu puta video a zapamtio sam gajo pri prvom susretu.GENERAL ERAR: Veoma teko.TREI MINISTAR: Zato mislite?TRECl GRAANIN: General ima pravo.PRVI GRAANIN: U izvesnom smislu.


10/23

DRUGI GRAANIN: Izvesne detalje bar da zapamtim.PRVI MINISTAR: Kako se uzme.GENERAL ERAR: Ja sam mislio veoma odreeno.TRECI MINISTAR: Nismo se razumeli.PRVI GRAANIN: Veliko je nae uzbuenje. Sav drhtim.GENERAL ERAR: Smirite se. Nezgodno je da vas kralj vidi tako usplahirenog.PRVI GRAANIN: Eno ga, silazi. (Vrata se otvaraju i silaze Roman i Konstansa. Romanje u kraljevoj uniformi. Prvi ministar i Prvi gradanin polaze im u susret.)PRVI MINISTAR: Doao sam da vam se u ime ministara naega grada zahvalim naizvanrednim pobedama u ratu, koje su proslavile na grad i vae ime.PRVI GRAANIN: U ime graana ovog grada, sada preslavnog grada jer vi koraatenjegovim ulicama, velianstvo...GENERAL ERAR: Hvala. Pustite sada kralja, on je umoran. Hvala na panji i laku no.(Delegacija odlazi.)

ROMAN: erar, ima li neka vana novost ili vest koju treba da primim pre nego to se sakraljicom povuem na poinak?GENERAL ERAR: Nema nieg naroito vanog.ROMAN: Onda je ovaj dan zavren.GENERAL ERAR: Vaa ki Emilija eli da vas vidi.KONSTANSA: Ostaviemo taj susret za sutra.GENERAL ERAR: Kako elite.ROMAN: Konstansa je u pravu. I suvie je susreta bilo danas. (Odlaze uza stepenice.)GENERAL ERAR: elim vam udoban san, kralju moj.

IN II

(Scena ista kao i u I inu.)EMILIJA: Vedeset dana kako se vratio moj otac iz rata, a ja nikako ne mogu da gavidim. Zato me ne putaju u njegovu sobu? Danas ga moram videti. Ostau ovde celogdana; valjda e bar jednom izii iz svoje sobe.STRAAR: Mogu li da vam pomognem?EMILIJA: Da.STRAAR: Recite svoju elju.EMILIJA: Pustite me da uem kod kralja.STRAAR: To ne mogu, zabranjeno mi je.

EMILIJA: Onda mi ne moete ni pomoi.STRAAR: alim.EMILIJA: A da li smem da stojim ovde pored vas?STRAAR: Po propisima - na est koraka odstojanja od mog sadanjeg mesta, i ne smetevoditi sa mnom nikakve privatne razgovore.EMILIJA: To su odlini uslovi. Prihvatam! Evo, udaljujem se; jedan, dva, tri, etiri, pet...Je li sada sve u redu?STRAAR: Da.EMILIJA: Da li i utanje ne sme da bue privatno?STRAAR: Ne bih vam mogao odgovoriti. utanje se ne pominje u propisima.


11/23

EMILIJA: Znai, ne postoji.STRAAR: Izgleda. (Pojavljuje se Roman.)ROMAN: Straa!STRAAR: Ovde sam, velianstvo.ROMAN: Da li je dolazio Dominik?STRAAR: Nije, velianstvo.ROMAN: im doe, pustite ga gore.STRAAR: Razumem.ROMAN: Samo njega i nikoga vie.STRAAR: Razumem. (Roman odlazi.)EMILIJA: Moete li mi rei ko ie to?STRAAR: Kako, ko ie to? To ie va otac.EMILIJA: Moj otac! To nije moj otac.STRAAR: Da li je va otac kralj?

EMILIJA: Jeste.STRAAR: Ovo je kralj, znai to je va otac.EMILIJA: To nije moj otac.STRAAR: Ako je va otac kralj, a ovo je kralj, onda je to i va otac.EMILIJA: A ako on nije moj otac, onda nije ni kralj.STRAAR: Ali ovo je kralj i znai i va otac.EMILIJA: To nije moj otac. Razumete li? Nije, nije. Sad tek poinjem da shvatam... Nije!Prevara!STRAAR: Ne viite! Zato se uzbuujete?EMILIJA: A kako biste se vi ponaali da izgubite oca?STRAAR: A kako biste se vi ponaali da izgubite kralja?

EMILIJA: Ali ja sam izgubila i kralja i oca.STRAAR: Otac je privatna stvar, i ja se u to ne meam. a kralj je tu, znai nijeizgubljen.EMILIJA: Ali kad vam kaem, to nije moj otac.STRAAR: To nije toliko ni bitno.EMILIJA: Kako nije bitno? Pa ako to nije moj otac, a moj otac je kralj, znai ovo nijekralj.STRAAR: A zato bi va otac morao da bue kralj, zapravo zato bi kralj morao dabue ba va otac?EMILIJA: Vi ste polueli! Kaem vam, to nije ni moj otac ni kralj.STRAAR: Zato bi morao da bue otac da bi bio kralj, ili, pak, da bue kralj da bi bio

otac? (Ulazi Dominik)Vi ste Dominik?DOMINIK: Da.STRAAR: Kralj vas oekuje.DOMINIK: Jedva jednom.EMILIJA: Dominie, ne idi gore.DOMINIK: Emilijo, otkada te nisam video? Hajdemo zajedno gore.EMILIJA: Nemoj da ide, Dominie, nemoj, molim te.DOMINIK: Zato ne bih iao da vidim svog oca?EMILIJA: Taj ovek gore nije na otac.


12/23

DOMINIK: Kako nije na otac! Ko je kralj, ako to nije na otac?EMILIJA: Svi kau da je taj ovek kralj, ali on nije na otac.DOMINIK: Ne razumem. Moe li neto odreenije da mi kae?EMILIJA: Ne znam nita pouzdano, sem da to nije na otac. Ali ima neto tonasluujem.DOMINIK: Reci mi.EMILIJA: Udaljimo se malo. To je privatna stvar, a straar to ne sme da uje.STRAAR: est koraka odstojanja! I moram da vas podsetim da vas kralj oekuje!(Emilija i Dominik se udaljuju.)EMILIJA: To je, ini mi se, isti onaj ovek koga si ti video one noi kad je Antonijeubijen i kad si ti pobegao.DOMINIK: Misli?EMILIJA: Sigurna sam.DOMINIK: Kako moe da tvrdi kad si ga samo jednom u mraku videla i mislila prvo

da je duh.EMILIJA: Neto sam zapamtila na njegovom liku, a neto si mi ti ispriao o njegovomizgledu. Ti si ga video pri svetlosti.DOMINIK: Da, u postelji nae majke.EMILIJA: Uasno, oni su ubili naeg oca.DOMINIK: Kako?EMILIJA: Ne znam.DOMINIK: Na otac se vratio iz rata, to je bio na otac i niko drugi. Znai, njih dvoje suga ovde saekali i ubili, a onda je on obukao odelo naeg oca i postao kralj.EMILIJA: Kako to niko nije primetio?DOMINIK: On ima na sebi kraljevske oznake i niko ne sme da razgovara o njegovom

liku.EMILIJA: Znai, ne sme niko da izusti.DOMINIK: Ne znam. A moda niko nita i nije primetio.EMILIJA: Treba da osvetimo oca.DOMINIK: Kako?EMILIJA: Da kaznimo njegovog ubicu.DOMINIK: Kako da ga kaznimo?EMILIJA: Onako kao to je on uklonio naeg oca.DOMINIK: Misli li da smemo da ubijemo kralja?EMILIJA: Ali on nije kralj!DOMINIK: To se ne moe dokazati.

EMILIJA: Ali on nije na otac.DOMINIK: Ali je kralj.EMILIJA: Znai i ti si preplaen?DOMINIK: Nisam, ali ne usuujem se da ubijem kralja.EMILIJA: Dobro. Kako i zato je on kralj?DOMINIK: Zato to nosi kraljevsku uniformu i oznake.EMILIJA: A kad, recimo, skine tu uniformu i oznake, da li je i onda kralj?DOMINIK: Nije.EMILIJA: Zato onda nije?DOMINIK: To znamo samo ti i ja: jer nije na otac.


13/23

EMILIJA: U redu. Onda ga ubij kad na sebi nema uniformu i oznake.DOMINIK: Tano.EMILIJA: Onda te niko ne moe optuiti da si ubio kralja.DOMINIK: Ali ako svi ostali ne znaju da to nije na otac?EMILIJA: Dokazaemo.DOMINIK: Nee nam verovati.EMILIJA: Morae da poveruju, jer ako sin i ki ne mogu da prepoznaju svoga oca, koonda moe?DOMINIK: Da li je on gore?EMILIJA: Jeste, i eka te.DOMINIK: Ali sigurno je u uniformi i sa oznakama.EMILIJA: Nije. Maloas sam ga videla. Ima na sebi ljubiastu sobnu haljinu.DOMINIK: Znai ovo je jedinstvena prilika.EMILIJA: Tano.

DOMINIK: Idem. Ali, ekaj, nemam nikakvog oruja pri sebi.EMILIJA: Gde ti je sablja?DOMINIK: Ostavio sam je na ulazu.EMILIJA: Idi po nju.DOMINIK: Moda e se straaru uiniti sumnjivo.EMILIJA: U pravu si. On bi odmah digao uzbunu.DOMINIK: ta da uinimo?EMILIJA: Setila sam se! Ne treba ti oruje.DOMINIK: Kako onda da ga ubijem?EMILIJA: Zadavi ga!DOMINIK: Tano! To je lucidno. Idem. (Polazi uza stepenice.)

STRAAR: Kralj vas veodavno eka.DOMINIK: Znam. (Ulazi. Emilija zabrinuto gleda za njim.)STRAAR: Kada bi kralj saznao da nije odmah poao njemu...EMILIJA: Nadajmo se da nee saznati.STRAAR: A ako sazna?EMILIJA: Nee saznati.STRAAR: Da, da. Saznae. Odgovaraemo i vi i ja.EMILIJA: Zato mislite vi i ja?STRAAR: Vi zato to ste ga privatnim razgovorom zadrali, a ja zato to ga nisamprisilio da ue.EMILIJA: A ako na razgovor nije bio privatnog karaktera vedravnog?

STRAAR: Jo gore.EMILIJA: Zato jo gore?STRAAR: Znai, vodili ste dravni razgovor bez kraljevog prisustva i kraljeve dozvole,a za to se izrie najtea kazna.EMILIJA: Sreom to kralj za to nee saznati.STRAAR: Saznae.EMILIJA: Kako e saznati?STRAAR: Ja u mu rei.EMILIJA: Ako buete imali prilike, samo recite.STRAAR: Ja ga viam svakog dana.


14/23

EMILIJA: I mora da ste ponosni zbog toga.STRAAR: Svakako. Ja se uvek, na svaku nepravdu, mogu njemu lino poaliti.EMILIJA: A da li vas on slua?STRAAR: S velikom panjom.EMILIJA: Znai, ceni vas?STRAAR: I meni tako izgleda.EMILIJA: Svakako e vam podariti oficirski in.STRAAR: I ja sam tako uo.EMILIJA: Eto vidite. To je ba izvrsno. Vi ste veoma, veoma srean ovek.STRAAR: Ne mogu se poaliti.EMILIJA: Da li ete i onda kada dobijete oficirski in uvati tako strau pred kraljevomspavaom sobom?STRAAR: S jo veim zadovoljstvom.EMILIJA: Pa vi ste nezamenljivi.

STRAAR: To i kralj kae.EMILIJA: Pa to je divno. Vi ete doiveti najveu sreu koju moe smrtnik da doivi:umreete tako stojei na vratima kraljeve spavae sobe.STRAAR: Ah, to je ono to bih najvise eleo. Samo takvu smrt! Da umrem stojei nastrai.EMILIJA: Vi ste neobino hrabri, zar ne? (Zauje se uasan krik i pojavljuje seizbezumljena Konstansa koja sumanuto silazi niza stepenice.)KONSTANSA: U pomo! Dominik je ubio kralja, Dominik je ubio kralja, zovitecelokupnu strau! Dominik je ubica!STRAAR: U pomo! Kralj je ubijen.EMILIJA: Kralj je odavno ubijen. Jo pre deset dana.

KONSTANSA: Zovite lekara, Emilija je opet dobila napad epilepsije.STRAAR: U pomo! Zovite lekara! Emilija je opet dobila napad epilepsije. (Uleustraari, autanti i general erar)GENERAL ERAR: Gde je ubica?KONSTANSA: Gore. Naslauje se svojim zloinom.GENERAL ERAR: Idite, i uhvatite ga ivog.KONSTANSA: Ne bojte se, nema pri sebi oruja. Goloruk, zadavio je mog voljenogsupruga i kralja.GENERAL ERAR: Pourite! (Straari i autanti jure uza stepenice.) Zato je Dominikubio kralja?KONSTANSA: Ne znam.

EMILIJA: Zato to je taj va takozvani kralj ubio naeg oca.GENERAL ERAR: Pa va otac je kralj, a ako je kralj ubio vaeg oca, onda nije mogaokralj da ostane iv, a va otac mrtav.EMILIJA: To je spletka. Ta varalica gore nije ni na otac ni kralj.KONSTANSA: Generale, zovite lekara, i to brzo. Emilija je potpuno skrhana zbog ovetragedije, pa ne zna ta govori.GENERAL ERAR: Zovite psihijatra. (Jedan autant izlazi.)EMILIJA: Nisam luda! Ja znam ko je moj otac!GENERAL ERAR: Va otac je mrtav.EMILIJA: Da! Vedeset dana.


15/23

GENERAL ERAR: To je nemogue. Jer deset dana ima kako se kralj iz rata vratio ikako vlada svojim gradom.KONSTANSA: Generale, osudite ubicu najstranije. Najteom smru kaznite ga za ovajgnusni zloin.EMILIJA: Recite vi, generale, da li je to bio pravi kralj? Taj ovek to sada mrtav lei ugornjim odajama. Vi ste dobro poznavali pravog kralja. Deset godina ste bili zajedno uratu. Da li je taj mrtvac gore nekada bio moj otac? Da li je Dominik ubio oca i kralja, dali mu treba suditi? Recite mi. Bidite iskreni.GENERAL ERAR: Dominik je ubio kralja, i zato mu treba suditi i osuditi ga nanajsvirepiju smrt.KONSTANSA: Najlepeg i najboljeg kralja ubio je taj pustolovni i verolomni Dominik.EMILIJA: Najboljeg i najlepeg kralja ubila si ti, a Dominik je samo kaznio tvogsauesnika.KONSTANSA: Prestani! Bolje plai za svojim mrtvim ocem.

EMILIJA: Deset dana je prolo, i moje suze su usahle. (Straari izvode Dominika.)STRAAR: Generale, on tvrdi da nije ubio kralja vevaralicu.GENERAL ERAR: Jo svirepije e prema njemu biti sudije kada sa, znaju da je svojurtvu i mrtvu vreao.DOMINIK: Gde su sudije? Zelim odmah da im sve objasnim.GENERAL ERAR: Sa sudijama emo malo da pricekamo, ima vremena za sudije.Zatvoriemo vas nekoliko dana u eliju, da razmiljate o svom neslavnom inu.KONSTANSA: Generale! Neka odmah pone suenje i neka ga odmah osue.GENERAL erar: Ali, velianstvo!KONSTANSA: Neka odmah pone suenje!GENERAL ERAR: Kako vi zapovedate. (Jednom autantu) Pozovite sve lanove

kraljevskog saveta da odmah dou u dvor i nikome ni rei o ovome to se ovde dogodilo,jer odmah bi planula pobuna u gradu. (Autant izlazi)DOMINIK: Neka dou. Jedva ekam poetak suenja.KONSTANSA: Kako se raduje svom zloinu!DOMINIK: Svakako ne vie nego to si ti bila radosna pre deset dana.KONSTANSA: ujete, generale, ta govori on, moj sin, ubica oca i kralja?! Nemakajanja u njegovom glasu, ne ali ni svoga oca, ni svoju majku, ni grad, ni kralja.EMILIJA: Generale! Umesto to u okovima drite moga brata, bolje u njih stavite naubivu majku i kraljicu.GENERAL ERAR: Dok ne naemo novog kralja, kraljica je na kralj. I ako nastavite stakvim podsmehom i mrnjom da govorite o njoj, nai ete se u istom poloaju u kom je i

va brat, sapeti okovima iste duine i snage.DOMINIK: Pa mogla bi mirne due na svoje ruke i ona da primi okove, kad sam ih veprimio ja, jer ona je nevina isto kao i ja. Ja sam u okovima zbog ubistva kralja, a nisamubio kralja. Pa zato i njoj ne biste stavili okove oko lanaka, ona takoe nije ubila kralja.GENERAL ERAR: Stavite i njoj lisice na ruke, kad brat vetoliko eli. Uostalom, onaje svakako sauesnik u tom atentatu. (Straari stavljaju lisice Emiliji.)DOMINIK: Atentat je suvie afirmativna reza jedan ovako beznaajan le.EMILIJA: Za le jednog plaenog...KONSTANSA: Prestanite! Ne igrajte se mojom materinskom ljubavlju. Ako i daljebuete cinini i nemilosrdni, doneu sama odluku o vaoj kazni, bez saglasnosti saveta.


16/23

GENERAL ERAR: Saekajmo ipak savet, kraljice. Oni e biti jo svirepiji od vas.KONSTANSA: Onda ih odvedite, ne elim da ih gledam. (General erar daje znakrukom i straari odvode Dominika i Emiliju.)KONSTANSA: Da li je vebalsamovan le moga mua?GENERAL ERAR: Ne, tek je okupan i namazan mirisima. To s balsamovanjem ideprilino sporo. Uskoro e doi vajari da naprave posmrtnu masku.KONSTANSA: Koje ste vajare pozvali?GENERAL ERAR: Sve one koji su dobili gradske nagrade.KONSTANSA: Pazite da se ne uvue neki nenagraeni vajar.GENERAL ERAR: Nemogue, kraljice. Svi nenagraeni vajari su na izdravanjukazne.KONSTANSA: Zato?GENEBAL ERAR: Sumnjivi su. Kakva je to umetnost koju oni stvaraju, kada od njena grad nema nikakve koristi? Zapravo, toliko skulptura su napravili, a nijedan portret

kralja ili kraljice. Potpuno su nepotrebni, jer su izgubili vezu s gradskim eljama. Zatosmo ih sve okupili na jednom mestu, jer su na slobodi veoma opasni. Stalno pravenekakve skulpture i odvlae misli naih graana u nekakve nepotrebne sfere.KONSTANSA: Ah, odavno sam govorila da im treba dozvoliti da promene zanimanje.GENERAL ERAR: To je nemogue, kraljice. To bi poremetilo itav red u naem gradu.Vi znate da mi unapred, zapravo odmah po roenju, svakome odredimo ta e biti, onakouopteno, a kad odraste mi mu onda odredimo dokle e ii i napredovati u svojojprofesiji, to, naravno, zavisi od njegove poslunosti i ljubavi prema gradu. Uzgred,moram da vas obavestim da je noas u naem gradu roeno dvanaestoro dece. Odreenoje da etvoro budu lekari, dvojica zatvorenici osueni na veitu robiju, jedan ubica, a petsitniji politiari.

KONSTANSA: ta e nam toliko lekara?GENERAL ERAR: Gradske klinike nemaju dovoljno lekara i upravnik je najaviopobunu ukoliko mu ne obezbedimo dovoljan broj novih lekara.KONSTANSA: Eto ta su dravne brige. Nemam vremena ni da alim svoga mua. Oh,generale, oajna sam. Ali, ipak, potisnuu sav svoj bol za dobro grada. Niko neeprimetiti suze u mojim oima, svi e govoriti: kraljica dobro podnosi nesreu, i biesreni.GENERAL ERAR: Da, dobro ste rekli. Osmeh na licu vladara najbolji je znak zanjegov narod. Sutra e u svim gradskim listovima objaviti sliku vaeg nasmeenog lica.KONSTANSA: Bojim se da oni iz antigradskog lista to pogreno ne protumae.GENERAL ERAR: Antigradski list smo, na alost, morali da ukinemo; nije bilo

dovoljno novaca za tu stavku u budetu, a, sem toga, trebalo je da pokrenemo jo trigradska lista koji bi svestranije i opirnije razmatrali probleme nae industrije kolonjskevode i parfema. KONSTANSA: Da, tim problemima treba dati to vei publicitet!GENERAL ERAR: A zatim, pokrenuli smo i dva knjievna lista za nenagraeneknjievnike, s tim da ih kroz petnaest dana ukinemo kao banalne i kierske, i timeneopozivo dokaemo javnosti naeg grada da su dobri i pravi pisci samo oni nagraeni.KONSTANSA: Ah, toliko sam oajna, generale, toliko! Zar je on zaista mrtav! Nisam tomogla ni da zamislim. Zar ne bi bilo bolje da sam ja mrtva. On je bio tako sposoban kralj!Moja nesrea je beskrajna. Izgleda da jo potpuno ne shvatam.GENERAL ERAR: A zatim, izabrali smo, i naredili da se izabere...


17/23

KONSTANSA: Prestanite, generale, s tim svakodnevnim stvarima! Potujte makar malomoj bol, i uspomenu na mrtvog i nezaboravnog kralja.GENERAL ERAR: Oprostite! (Ulazi Autant.)AUTANT: Velianstvo! Moj generale! lanovi saveta ekaju u sveanoj dvorani.KONSTANSA: Poimo odmah tamo. (Izlaze.)

IN III

PRVA SLIKA

(Sveana sala u dvoru.)KONSTANSA: Da li su prisutni svi lanovi saveta?GENERAL ERAR: Svi, kraljice, osim onih koji vie nisu ivi. Jer, kao to vam jepoznato, ovaj savet sastavljen je jo pre trideset i pet godina.

KONSTANSA: Da ponemo, generale, na sastanak.GENERAL ERAR: Gospodo, ustanite, kraljica govori.KONSTANSA: Ne, generale. ekajte. I suvie sam uzbuena da bih mogla daobjanjavam. Vi ete im sve objasniti.GENERAL ERAR: Gospodo, sedite. Nee govoriti kraljica, veja. Moram da vamobjasnim zato smo se prvi put od osnivanja ovog saveta, sastali. Naterala nas jeneizbena, katastrofalna situacija u kojoj se naao na grad. Zapravo, ta situacija i nijetoliko neizbena, ukoliko mi buemo sagledali njenu pravu stranu. Evo ta je u pitanju:tvrdi se da je kralj mrtav, injenica je da postoji le. Ali takoe je i injenica da postoji inetaknuta kraljevska uniforma i oznake vlasti i kraljevstva i da je ta uniforma saoznakama ba sada u prestonoj dvorani, gde prima akreditivna pisma stranih ambasadora.

Znai, s jedne strane, kralj je mrtav jer postoji jedan le, a s druge strane, postoji kraljevauniforma koja odlino obavlja sve kraljevske funkcije. To bi bio lako reiv problem da senije pojavila jedna nezgoda. Uhvatili smo ubicu kraljevog, a to je Dominik, bivi sinnaeg kralja i kraljice. Kaem da je to komplikovalo situaciju iz dva razloga: akoosudimo Dominika, znai priznajemo da nema kralja, a ako ga ne osudimo, znaidozvoljavamo ubistvo kralja. Zatim, kralj u stvari postoji, o emu najbolje svedoipredaja akreditivnih pisama koja se ba sada obavlja, i dalje, iako postoji le, kralj nijeubijen, jer se sve njegove funkcije besprekorno obavljaju. No ipak, postoji Dominik i snjim treba neto uiniti. Zato predlaem veoma opirnu diskusiju o ovom problemu imolim potovane i eminentne lanove saveta da daju svoj dragoceni doprinos ovoj naojsudbonosnoj diskusiji.

KONSTANSA: Hvala vam, generale. Veoma ste misaono i jasno izloili pravo stanjesutastvenih problema.GENERAL ERAR: Hvala, kraljice.KONSTANSA: Eno, ustaje jedan govornik. Ko je to?GENERAL ERAR: To je gradski filozof. Postavljen je od kralja za gradskog filozofajo pre petnaest godina, reeno mu je da meditira i dodeljena mu je jedna od najveihplata u gradu. Takoe mu je reeno da se ne zamara, jer je njegov ivot dragocen, i da neobjavljuje nita, veda daje izjave tampi o tome da sve kraljeve odluke imaju svojuduboku filozofsku i lucidnu osnovu. Evo, zavrio je svoj govor.KONSTANSA: Ali on nije uopte govorio.


18/23

GENERAL ERAR: Mislite? Sutra e u tampi pisati da je govorio i da je daoneverovatno korisne savete.KONSTANSA: Da li i svi ostali lanovi saveta tako govore?GENERAL ERAR: Skoro svi. Jer znate, neki su i pokuali da govore pa su ondashvatili da je najbolje da kralj protumai njihove misli kako on to hoe, kako ne bidolazilo do nezgodnih incidenata, kao to je bio onaj na poslednjem sastanku saveta kadasmo morali jednom lanu da upricamo izvesnu dozu morfijurna zato to je poeo isuviezlonamerno da govori o nekim vereenim i nevanim problemima.KONSTANSA: Pa, izvanredan je taj na savet. S takvim ljudima moe se grad dovesti donesluenih visina.GENERAL ERAR: Mi to i oekujemo, kraljice. Predviamo da e kroz est decenijasvi stanovnici naeg grada primiti po jedan par cipela sasvim besplatno, uz neznatne taksei nekoliko dana dobrovoljnog rada.KONSTANSA: Divno! Samo, opet je neko ustao. Kaite mi, ko je to?

GENERAL ERAR: Kako, ne poznajete ga? Pa to je gradski pesnik.KONSTANSA: Da li e i on utati?GENERAL ERAR: Budite uvereni. On je slep, nem i gluv.KONSTANSA: Pa kako onda pie svoje pesme?GENERAL ERAR: On ih uopte ne pie.KONSTANSA: Interesantno. A ini mi se da sam mu ja bar dva puta predala najviegradske nagrade za izvanredna ostvarenja na polju poezije.GENERAL ERAR: Vi ste mu predali dve nagrade, kralj sedam, a dobio je jo jedanaestsitnih nagrada. lan je akademije i poasni doktor svih gradskih univerziteta.KONSTANSA: A zato on ne pie?GENERAL ERAR: To je vrlo jednostavno. Kao to vam je poznato, postojao je pre

desetak godina u naem gradu pesnik po imenu Valention. Pisao je pesme, balade ipamflete. Graani su recitovali njegove beznaajne pesme i divili im se, knjievniasopisi i izdavai su ga tampali, kralj ga je pozivao na prijem, a on je, mislei da jeneophodan zato to ume da pie lepe stihove, postao drzak i nije odavao dunu poastkralju. Njegova popularnost bila je ogromna, i kao za inat izdavao je svake godine po dveknjige stihova. I kad pogledate, vie se govorilo o njemu i njegovim pesmama nego okralju i problemima grada. Tada je kralj doneo genijalnu odluku. U tampi je objavljenaizvanredno pozitivna recenzija knjige pesama novog pesnika Antivalentiona. ispodprikaza objavljena je vest da je ta knjiga tampana u dvesta hiljada primeraka i odmahrasprodata, ispod nje vest da je Antivalention primio kraljevsku nagradu. a na sledeojstrani ogromna slika koja prikazuje kralja kako predaje nagradu Antivalentionu. To se

ponavljalo svakog petka. Tako su graani stekli utisak da Antivalention izdaje svakenedelje novu knjigu, da svake nedelje prima nagradu i da'mu se svako izdanje, u dvestahiljada primeraka, odmah rasproda. Tako su saznali sve o novom velikom pesniku, a nisumorali da ga eitaju, jer njegovih knjiga nije bilo ni u jednoj knjiari, poto su odmahrasprodavane.KONSTANSA: Genijalna ideja! Znai, imate velikog pesnika ije stihove niko ne moeda proita jer ne postoje, ali mu se svi dive i pominju ga, a kralja niko ne moe da okrivida koi umetnost. A ta je bilo s Valentionom?GENERAL ERAR: On se ubio. Kao to ste mogli proitati u tampi, ubio se zbogIjubnvi prema jednoj sumnjivoj glumici i zbog preteranog pijanenja, mada neki


19/23

zlonamerni elementi tvrde da se ubio zato to vie niko nije hteo da ga tampa. Meutim,to nije tano. Izdavai i asopisi su i dalje primali Valentionove rukopise, briljivo ihuvali u fiokama i odgovarali da e biti tampani im bue zavreno tampanjecelokupnih Antivalentionovih dela na najfinijoj hartiji.KONSTANSA: Evo, pesnik je zavrio.GENERAL ERAR: Govorio je itavih dvadeset minuta. Sutra emo preko cele stranegradskog lista objaviti uvodnik pod naslovom Antivalentionova re.KONSTANSA: Ko je ovaj smeni ovek to sada ustaje?GENERAL ERAR: To je gradski demokrata.KONSTANSA: Oho, to moe da bue opasno.GENERAL ERAR: Ne bojte se. On tano zna koliko rei sme da kae. Za svaku rekoju kae preko odreenog broja odbija mu se pedest odsto od plate koja, ne zaboravite,nije mala.GRADSKI DEMOKRATA: Iako se u potpunosti slaem s miljenjima koja su u svojim

briljantnim izlaganjima izneli moji predgovornici, radi demokratinosti naih odlukapredlaem da jo govorimo o ovim problemima, kako bi nai zakljuci bili kristalni iizglaani.KONSTANSA: Zato se mrtite, generale?GENERAL ERAR: Umesto izglaani, trebalo je da kae humani. Nita, odbie mu sepedeset odsto od plate, a treba ga i napasti preko tampe. Rei emo da je opet davaoneumesne predloge i da on najbolje pokazuje da je reitost uvek jedna anarhija.KONSTANSA: Poznat mi je ovaj ovek to sada prilazi govornici.GENERAL ERAR: To je sasvim sigurno. To je na javni ministar policije. ivi uneprekidnom strahu jer su do sada na njega izvrena etiri atentata. Na njegovoizdravanje na grad troi ogromnu sumu novca jer moramo stalno da mu plaamo

psihijatre i nove stanove koje neprekidno menja, kako bi izbegao atentatore. Kralj jeesto u svojim govorima osuivao njegovu otrinu i podvlaio da mu se ne moesuprotstaviti, i traio pomood graana, jer, kao to vam je poznato, kralj po zakonimanema nikakve veze s policijom.KONSTANSA: A ko je, u stvari, pravi ministar policije?GENERAL ERAR: Po kraljevom nareenju, ja. Samo to graani ne znaju. Zato i mrzetoliko javnog ministra policije.KONSTANSA: Na grad je zaista grad budunosti.GENERAL ERAR: Ja mislim, velianstvo da smo pretekli sve ostale gradove u svetubar za jedan vek.KONSTANSA: Ja sam veumorna, generale, da zavrimo.

GENERAL ERAR: Na alost, lanovi naeg saveta nikako da naue da se saetoizraavaju. (Obraa se savetu) Dakle, predlaem da shodno onome to su cenjenipredgovornici rekli, Dominika osudimo na smrt jer komplikuje situaciju, takoe i Emilijujer takoe kornplikuje situaciju. Javnost neemo obavestiti da smo ih osudili na smrt, jerbismo morali da kaemo i zato smo ih osudili, a ako bismo rekli zato srno ih osudili tobi moglo takoe da komplikuje situaciju. Zato emo u gradskom listu objaviti da e uantigradskom listu, koji ne izlazi, biti objavljena opirna reportaa o traginoj smrtiEmilije i Dominika. Hvala. Savet je zavren.(lanovi saveta izlaze.)KONSTANSA: Bili ste briljantni, generale.


20/23

GENERAL ERAR: Hvala. Nagradite me time to ete mi dozvoliti da s vama i kraljempopijem aj u vaem salonu.KONSTANSA: Mislite da su veotili ambasadori?GENERAL ERAR: Pretpostavljam. (Ulee Autant.)AUTANT: Velianstvo, moj generale! U veernjem gradskom listu omakom je umestomirnodopskog kraljevskog govora objavljen ratni kraljev govor. Ceo grad je sada nanogama, stvaraju se dobrovoljake ete i oekuje kraljev poziv.KONSTANSA: Strano. Sta emo sada da radimo?GENERAL ERAR: Komplikovano je. Ali ne tako mnogo. (Autantu) Poaljite elitnejedinice trideset kilometara izvan grada, neka se tamo ulogore i neka organizuju jedanmali sportski turnir. Poaljite s njima i etiri ratna gradska dopisnika, neka svakog danaalju izvetaje s bojnog polja, i neka kroz petnaest dana objave kako je rat trijumfalnozavren naom pobedom. Poveajte poreze graanima radi ratnog rashoda i objavitetrideset kraljevih fotografija.

AUTANT: Razumem. (Izlazi.)KONSTANSA: I ovo ste sjajno reili. Dakle, ne smemo nikome rei da je kralj u stvarimrtav.GENERAL ERAR: Kraljice, pazite ta govorite. On nije mrtav.KONSTANSA: Kako nije mrtav. Pa ja to valjda najbolje znam.GENERAL ERAR: Reili smo na savetu da nije mrtav. Sem toga, idite u prestonudvoranu i pogledajte ga kako, okruen stranim ambasadorima, dostojanstveno izgleda, paete se uveriti da nije mrtav.KONSTANSA: Ali to je uniforma...GENERAL ERAR: Oprostite, velianstvo, nastavite li da govorite u tom tonu optuiuvas za veleizdaju. Zar smete da kaete da uniforma, kralj i oznake nisu jedno isto.

KONSTANSA: Ali ja sam mislila...GENERAL ERAR: Velianstvo, ja vas opominjem da ste duni da se pokoravate svomsuprugu i kralju.KONSTANSA: Ali ja vie nemam supruga.GENERAL ERAR: Kako vi nemate supruga?KONSTANSA: Pa on je mrtav.GENERAL ERAR: Da li je va suprug kralj?KONSTANSA: Jeste.GENERAL ERAR: A po odluci saveta da li je kralj iv?KONSTANSA: Jeste.GENERAL ERAR: Znai, vi imate supruga i va suprug je iv, a iv je jer je kralj.

KONSTANSA: Ali ipak, generale, imati supruga - za enu znai neto veoma odreeno.GENERAL ERAR: Ja nemam prava i ne elim da sluam intrige o privatnom ivotusvoga kralja i kraljice.KONSTANSA: Ali, generale, ja se plaim da spavam sama u onim ogromnim sobama.GENERAL ERAR: Poslednji put vas opominjem, kraljice, i podseam da e kralj bitipored vas. Spavae u istoj postelji s vama.KONSTANSA: Oprostite, generale, zaboravila sam da kralj nije na putu.GENERAL ERAR: Da, veoma smo se umorili na sastanku saveta.KONSTANSA: Hoete li da posetimo kralja?GENERAL ERAR: Bio bih vam veoma zahvalan na tom zadovoljstvu.


21/23

KONSTANSA: On je verovatno vedoao u moj salon na aj.GENERAL ERAR: Pretpostavljam.KONSTANSA: Poimo odmah tamo. Bie veoma radostan kada nas ugleda. On jeizvanredan ovek, uman i ljubazan. Zar ne, generale?GENERAL ERAR: Ja sam to uvek govorio. Sudbina je nagradila na grad, trudiemo seda uvek imamo takvog dravnika. (Ulazi Autant.)AUTANT: Velianstvo, kralj e uskoro doi u va salon na aj.KONSTANSA: Pourimo tamo, generale.

DRUGA SLIKA

(Intimni kraljiin salon.)KONSTANSA: Veje postavljen servis za aj.GENERAL ERAR: Znai, uskoro e doi kralj.

KONSTANSA: Jedva ekam da doe. Sigurno je iscrpljen. Ti ambasadori su takozamorni. Molim vas, oni stalno predaju neka pisma.GENERAL ERAR: uo sam da su veoma zadovoljni prijemom koji je u njihovu astpriredio kralj Osvald.KONSTANSA: Osvald je pun duha i arma. On ume da osvaja i ljue i ene.GENERAL ERAR: Da. Zapravo, on je neodoljiv. (Ulaze dva autanta i unose raskonustolicu na kojoj se nalazi kraljevska unijorma postavljena u sedei poloaj. General erarservilno ustaje.)KONSTANSA: Oh, mili moj, mili moj. Sigurno si mnogo umoran. Evo, aj je tu. Sademo malo da proaskamo s naim erarom. To e te sigurno razgaliti.GENERAL ERAR: (Ulizujui se) Velianstvo, savet je povoljno reio stvar. Kao to

smo i oekivali, uostalom.KONSTANSA: Ali zaboga, generale, vi umete da govorite samo o dravnim poslovima.Pustite nas malo da predahnemo. Zar ne, Osvalde?GENERAL ERAR: Treba obavestiti njegovo velianstvo o sudbini Emilije i Dominika.KONSTANSA: Ah, to e ga raalostiti. Moj ljubljeni Osvald je bespovratnosentimentalan.GENERAL ERAR: (I dalje ponizno) Ali moda njegovo velianstvo eli da se oprostisa Emilijom i Dominikom. Moda eli da ih vidi poslednji put.KONSTANSA: Pa ta predlaete?GENERAL ERAR: Da straari dovedu Emiliju i Dominika u ovaj salon. Prvo, da bivideli svoga oca, a drugo, da se uvere da je kralj iv i da je pravi.

KONSTANSA: Zar opet da sluam drske rei buntovnog Dominika?GENERAL ERAR: Velianstvo, Dominik je znatno izmenio svoje stavove. Ovihnekoliko asova koje je proveo u drutvu nekolicine mojih policajaca veoma su humanodelovali na njega. On je sada miran i tih i odan kralju iskreno. ak i preteruje u tome, jerza svakog oveka koga sretne tvrdi da je kralj pravi i autentini, milostivi kralj Emilijin injegov otac.KONSTANSA: Znala sam da je Dominik avangardni tip. Kako ste to postigli?GENERAL ERAR: Nauni metodi nae policije u stanju su da uine sve za dobro naeggrada.KONSTANSA: A Emilija?


22/23

GENERAL ERAR: I s njom je postignut zapanjujui upeh, zahvaljujui pre svegablagosti naeg metoda. Veposle sedam minuta sasluavanja Emilija je poela da vie:iveo kralj Osvald! i nikako ne prestaje.KONSTANSA: Izvanredno.GENERAL ERAR: Osim toga, i Emilija i Dominik potpisali su izjavu da osuuju svojenakaradne i antigradske stavove i da se kaju zbog njih.KONSTANSA: Pa da ih pozovemo onda. Osvaldu e goditi da ih vidi tako prevaspitane.GENERAL ERAR: Dovedite Emiliju i Dominika. (Jedan autant izlazi.)KONSTANSA: Mili Osvalde, hoe li jo aja?GENERAL ERAR: Meni se ini da njegovo velianstvo, slavni kralj Osvald, voli netoslai aj.AUTANT: Dozvolite, vae velianstvo, da stavim u va aj jo eera.KONSTANSA: Osvalde, tako sam umorna, hajde da otputujemo nekud na nekoliko dana.GENERAL ERAR: Njegovo velianstvo nee moi. Ima neodlonih gradskih poslova.

KONSTANSA: Ah, erar, vi ste svirepi. Otimate mi stalno mog voljenog mua.GENERAL ERAR: Njegovo velianstvo se mrti. Sigurno odnekud bije promaja.AUTANT: Najponiznije obavetavam njegovo velianstvo da su svi prozori zatvoreni ida je promaji zabranjen pristup u dvor, kao jednom antigradskom i antikraljevskomelementu.KONSTANSA: Brzo maramicu, kralj e da kine. Oh, samo da ne nazebe.GENERAL ERAR: Izgleda mi da njegovo velianstvo ima temperaturu. Zovite lekara, ito brzo. (Autant brzo izlazi.)KONSTANSA: (Histerino.) Brzo lekara. (Uleu autant i lekar.) Doktore, brzo. Kralj jebolestan. (Lekar uzima rukav uniforme otprilike za ono mesto gde bi se nalazio puls da jeruka u rukavu, dugo ga i paljivo dri, neto mrmlja i broji. Svi su skamenjeni i s

nestrpljenjem i strepnjom oekuju lekarsku dijagnozu.)LEKAR: Nita ozbiljno. Njegovo presvetlo velianstvo je samo malo umorno.Temperatura trideset est sa osam, to je vie za dva stepena u odnosu na svakodnevnukraljevu temperaturu koja iznosi trideset est sa est. Ali to malo povienje dolazi, kaoto sam vam verekao, zbog zamora. Njegovo velianstvo se danas mnogo naprezalo.KONSTANSA: Uplaila sam se da nije neto ozbiljnije.LEKAR: Neka se njegovo presvetlo velianstvo odmori malo. Neka ostane sutra ujutrudue u krevetu i sve e biti u redu. Dozvolite mi da vas pozdravim. (Lekar se klanja inatrake izlazi.)KONSTANSA: Divno! Sutra emo celo prepodne leati, mili moj. Ima toliko mnogonenosti koje elim da ti kaem, a tako smo retko sami. Ovaj strani erar stalno izmilja

gradske poslove. (Ulaze Emilija i Dominik klanjajui se preterano ponizno.)EMILIJA: iveo kralj Osvald!DOMINIK: Oe, oprosti to sam bio antigradski raspoloen.EMILIJA: iveo kralj Osvald!DOMINIK: Oe, mi se kajemo. Shvatili smo koliko smo bili tetni i beskorisni i sazahvalnou primamo smrtnu presudu.EMILIJA: iveo kralj Osvald!GENERAL ERAR: Ne zamarajte svog oca. On je umoran i ima temperaturu tridesetest sa osam.DOMINIK: Ah, to je sigurno zbog Emilije i mene. Ba smo zloinci. I to oni pravi:


23/23

antigradski. Oprosti nam, oe, to smo te uznemiravali, to smo nanosili tetu gradu, alimi emo uskoro biti pogubljeni i ti e vladati mirno, bez uzbuenja, vodei grad u sjajnubudunost.EMILIJA: iveo kralj Osvald!DOMINIK: Eto vidi, dragi oe, koliko te Emilija voli.KONSTANSA: Dobro, dobro. Ocu je drago to vas je video. A sada poite s generalomerarom, on e vas odvesti do delata. Neka se to svri to pre, zar ne, generale?GENERAL ERAR: Svakako. I velianstvo tako misli.DOMINIK: O, hvala vam. Hvala ti oe. Oprosti mi jo jednom to sam bio antigradskiraspoloen.EMILIJA I DOMINIK: iveo kralj Osvald! (Izlaze potreseni u pratnji generala erara iAutanta.)KONSTANSA: (Neno seda na naslon stolice na kojoj je kraljevska uniforma.)

Ogledalo, ogledalce moje,Od Osvalda, reci, sada jai ko je?Njegovo lice nainie ljudiI stvorie njemu ivot dugi, dugi...Vladao je silno ko strailo sveta,Nadiveo zimu i jo mnogo letaDok jednoga dana ta bujica plavnaOdnela mu nije sva oblija stravnaAl o tom dogaaju pria to je drugaPoljubi me, Osvalde, pred nama noje duga...

(Grli uniformu i sve se vie upetljava u nju.)

velimir lukic - drugi zivot kralja osvalda

Documents