VELIKE MACKE

• TIGAR

• LAV

• GEPARD• PUMA

• JAGUAR

• LAVGAR

• LEOPARD

ANIMALIA

CARSTVO ANIMALIA

TIP CHORDATA

KLASA MAMMALIA

RED CARNIVORA

PORODICA FELIDAE

ROD PANTHERA

Leopard(Panthera pardus) je zivotinja iz porodice maca-ka i najmanja od cetiri velikih macaka iz roda Panth-era.Leopardi su nekada ziveli u Aziji i Africi,od Koreje doJuzne Amerike,ali se njihova raspodela dramaticno smanjila zbog lova i gubitka stanista,tako da Leopardi sada uglavnom zive u podsaharskoj Africi.Leopard ima relativno kratke noge i dugacko telo s velikom lobanjom.Fizicki najvise podseca na Jaguara,iako je manji i slabije gradje.Njegovo krzno je oznaceno rozetama koje nemaju unutrasnje sare,za razliku od Jaguara.Leopardi koji su melanisticni,bilo potpuno crni ili vrlo tamne boje krzna su vrsta velikih macaka koje se kolokvijalno nazivaju Crni Panteri.Zivotinja svoj uspeh u zivotu duguje svom oportunistickom nacinu lova,svojoj sposobnosti na razne vrste stanista i sposobnosti da trci priblizno 60km/h.Leopardi love bukvalno svaku zivotinju koju mogu da love i uhvate.Njegova stanista variraju od kisnih suma do pustinjskih terena.OSOBINE:Velicina i tezina Leoparda je unutar vrlo velikog podrucja na kome su raspostranjeni vrlo razlicita.Tako su Leopardi na jugu Afrike teski izmedju 20 i 30kg,dok oni koji zive na severu Afrike mogu biti tezi od 60kg.U ramenima su visoki 70 do 80cm,a pri tome su muzjaci znatno veci od zenki.Leopard ima srednje dugacke,snazne noge,koje zavrsavaju sapama velike povrsine.Oci imaju,kao i sve macke usmerene prema napred,a usi su mu okruglaste.

IZGLED KRZNA:

Obelezja Leopardovog krzna su”rozete”.To su manje-vise pravilno prstenasto jedna do dr-uge slozene mrlje u cijoj sredini je boja malo tamnija od osnovne boje krzna.Rozete suslozene u redovima,narocito duz ledja.Na prsima i grlu su umesto rozeta,pege slozene je-dna do druge da podsecaju na ogrlicu.Na gornjoj strani repa se rozete nastavljaju njegovomsredinom.Prema kraju repa rozete su sve manje izrazene i ponekad se mogu spojiti u visepoprecnih pruga.Donji deo repa je prema kraju sve svetliji,ponekad sve do bele boje.CULA:Usne skoljke su im okruglaste,a sluh je izuzetno dobro razvijen.Leopardi cuju i vrlo visokefrekvencije(do 45 000 herca)koje ljudsko uho ne moze registovati.Oci su im usmerene prema napred i dovoljno razmaknuti da im to omogucuje izvrstan prostrani vid.Kod dnevne svetlosti vid leoparda je otprilike jednak ljudskom,ali u mraku je pet do sest puta bolji.Leopardi mogu svoje okrugle zenice jako rasiriti,tako da i slabo svetlo jos uvek moze docido oka.Osim toga,leopard kao i sve macke ima mreznicu prevucenu reflektirajucim slojemkoji se naziva Tapetum lucidum,koji reflektiranjem pojacavaju primljeno svetlo.I culo mirisa je kod Leoparda izvanredno razvijeno.BROJCANO STANJE:Danas vecina Leopard zivi u Africi,juzno od Sahare.Tu se broj procenjuje na oko 700 000jedinki,od cega samo u DR KONGO navodno zivi oko 266 000.Medjutim,neki strucnjaci sumnjaju u ispravnost tih procena.Prema njima,u Africi u prirodi zivi jos samo oko233 000 Leoparda.TERITORIJALNOST:Leopardi su izrazeni samotnjaci.Podrucja muzjaka su veca i obuhvataju najcesce podrucjanekoliko zenki.Prema jednoj studiji sprovedenoj u Krigerovom nacionalnom parku muzjaktreba,zavisno od gustine raspolozive lovine,od oko 16 pa do oko 96km2,dok zenkama treba5-30km2.Leopardi obelezavaju svoje podrucje pre svega mirisom,ali i akusticno,glasanjem.U manjoj meri ostavlja i opticke signale,tragove kandzi na stablima ili na tlu.Obelezavanjeima sa jedne strane ulogu obavestavanja mogucih suparnika,ali sluzi i samom vlasniku za lakse snalazenje u svom podrucju.

AFRICKE PODVRSTE:pardusadersi jarvisi ciscaucasica delacouri fusca japonenis kotiua melasmillardi nimr orientalis pernigra, saxicolor tulliana IZUMRO:melanocita nanopardus panthera

ISHRANA:Odabir Leopardove lovine zavisi pre svega od ponude na njegovom podrucju.Tako leopardi imaju veliki spektar lovi-ne,od kukaca preko gmizavaca do ptica i velikih sisara.No,ako je ikako moguce,leopardi ce pokusati uloviti sisareteske od 30 pa do 50kg.Pri tome,rec je najcesce o srednje velikim kopitarima.Koja ce vrsta kopitara pri tome biti omiljena lovina,zavisi o podrucju u kojem odredjeni Leopard zivi .Iznenadjujuce veliki deo Leopardove prehrane cine manje zveri,kao sto su mungosi.RAZMNOZAVANJE:Leopardi nemaju odredjenu sezonu parenja,no u nekim po podrucjima je opazeno da se kocenje mladunaca cestopoklapa sa sezonom kocenja mladunaca njihove lovine.Estrus Leopardice traje 6 do 7 dana.Ako zenka u tom raz-doblju ne ostane skotna,estrus se ponavlja svakih 25 do 28 dana.Zenka za kocenje bira zastitna mesta,po mogu-cnosti spilju ili prolaz u stenama s uskim ulazom,a ako joj je staniste suma pokusace da nadje suplje stablo kakobi mladunci bili sto bolje zasticeni od mogucih neprijatelja.U okotu je najcesce dvoje do troje mladunaca,teski oko500g.Mladunci se radjaju slepi i potpuno nemocni,no brzo rastu i u doba od dva do tri meseca pocinje jesti i mesoOd iskustva zenke zavisi i prezivljavanje njenih mladunaca.Uobicajno je da zenka uspe do odrasle dobi podici jednodo dvoje mladunaca.Oni ostaju s njom izmedju 13 i 18 meseci.PONASANJE PREMA NEPRIJATELJIMA:Odrasli leopardi su krajnje oprezni,i po mogucnosti izbegavaju svaki susret s nadmocnim zverima ili pripadnicimasvoje vrste.Lavovi i Tigrovi predstavljaju neprekidnu opasnost za Leoparde,pa oni pokusavaju koliko je god mogucesklanjati im se sa puta.Pegave Hijene i Africki divlji Psi mogu isto tako biti opasnost za Leoparda,no samo ako celicopor zatekne Leoparda sa neosiguranim plenom,a Leopard se upusti u borbu u pokusaju da odbrani svoj plen.No,dogadja se i da Leopard ispe spasiti svoju lovinu od pegave Hijene.On je sasvim ravnopravni protivnik jednesame Hijene.KRETANJE:Kod normalnog hoda Leopard koristi tipicni”krstasti”hod,sto znaci da istovremeno podize i spusta na tlo noge koje sudijagonalno jedna prema drugoj.Leopardi mogu hodajuci prevaliti vrlo velike razdaljine.Kod lova prikradanjem mozese dogoditi da samo prvih 10 do 30 metara predje kasom,pri cemu telo spusta sve blize tlu.To se naziva prikrada-jucim trkom.U lovu se ovaj trik smenjuje sa prikradajucim puzanjem pri kojem zivotinja trbuhom gotovo dodiruje tlo i prikrada se vrlo polako,tako da u svakom trenutku moze zaustaviti kretanje.Galop,najbrzi nacin kretanja Leopardai pri cemu moze dostici brzinu vecu od 60km/h.Leopard ga koristi samo u zavrsnoj fazi lova za prevaljivanje zadnjih metara nakon prikradanja zrtvi.Ovaj trik moze biti samo kratak.To je naporno i zahteva veliki napor srca,sto velikemacke mogu izdrzati samo kratko vreme.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Neofelis_nebulosa.jpg

Jaguar je treci po velicini u svetu macaka,iza tigra i lava.Ima siru glavu od Leopada,krace i snaznije noge,kraci rep,imasivnije je gradje od Leoparda.Boja i sare su promenljive,cak i sa jednom odredjenom populacijom,ali postoje regionalne razlike,u vidu svetlije i Tamnije zutih i zutosmedjih sara na Jaguarovoj kozi.Populacije Jaguara koji zive na otvorenijim mestima,kao sto su sumoviti travnjaci,imaju manje melanisticnih(potpunocrnih) primeraka u odnosu na populacije u zatvorenim sumskim oblastima.Ovakvi crni Jaguari poznati su kao crni Panteri.Velicina ove macke zavisi od populacije do populacije,a u vezi je sa stanistem koje macke naseljavaju.Najmanji Jaguari zive u centralnoj Americi,odnosno na prostorima od Meksika do Kolumbije,a najveci Jaguari sunastanjeni u juznom Brazilu,i na prostorima Paragvaja i severne Argentine.Jaguar je zaštićena vrsta, ali je i dalje uopasnosti od izumiranja zbog neprekidnog uništavanja njegovih šumskih staništa u korist razvoja,a i njegovo iznimnolijepo točkasto krzno često je na meti krivolovaca.Izgledom je jaguar prilično sličan leopardu, ali je veći od njega I

nije toliko okretan i gibak,a najčešće lovi tapire, ljenjivce, kornjače i ostale manje životinje.

SISTEMATIKA

CARSTVO Animalia

KOLJENO Chordata

RAZRED Mammalia

RED Carnivora

PORODICA Felidae

POTPORODICA Pantherinae

ROD Panthera

VRSTA P. onca

Lav (lat. Panthera leo) je veliki sisar iz porodice macaka (Felidae) i jedan od „velikih mačaka“roda Panthera.Mužjak lava, lako prepoznatljiv po svojoj grivi, teži između 200-260 kilograma. Ženke su manje i teže od 130-180 kilograma. U divljini, lavovi žive oko 10-14 godina,dok u zatočeništvu preko 20 godina. Nekada su živeli

Širom Afrike, Azije i Evrope, dok se danas u divljini mogu naći samo u Africi i Indiji. Žive u savanama i love u čoporu.Rasprostranjenost i populacija:U relativno skorašnje vreme, stanište lava je obuhvatalo južne delove Evroazije, od Portugalije do Indije, i većine

Afrike osim centralnih,tropskih delova i pustinje Sahare.Krajem 19. i početkom 20. veka lavovi su izumrli u severnoj

Africi i na Bliskom istoku.Danas, većina lavova živi u istočnoj i južnoj Africi i njihov broj drastično opada. 1900. godine

je u Africi živelo oko 100.000 lavova,a danas se procenjuje da u divljini, živi između 16.000 i 30.000 afričkih lavova.

Mužjak azijskog laAzijski lav, poznat kao i indijski lav (podvrsta Panthera leo persica), koji je u prošlosti živeo na teritoriji od Turske doIndije i od Kavkaza do Jemena, je istrebljen sa teritorije Palestine u srednjem veku.Sa pojavom vatrenog oružja u18. veku nestao je i u većini ostalih delova Azije.Do kraja 19. veka lavovi su nestali sa područja Turske,dok jeposlednji lav u Iranu ustreljen1942. godine. 1944. godine je nađen kostur lavice na obali reke Karun u Iranu.Ova

podvrsta danas živi samo u Gir šumi na severu Indije. Oko 300 lavova živi na prostoru od 1412 km² u državi Gudzarat, koja pokriva većinu šume. Njihov broj je stabilan.Lavovi su nastanjivali obe Amerike i sever Evroazije.

Ime:Ime lava je slično u mnogim jezicima, a potiče od llatinske reči leo,a pre toga od starogrčke reči leōn/λεων.

Hebrejskareč lavi (לָבִיאse takođe može povezati, kao i staroegipatska reč (rw.Pretpostavlja se da naučno ime, Panthera leo, potiče od grčkih reči pan- ("svaki") i ther ("zver").Panthera je verovatno istočno-azijskog porekla iznači "žućkasta životinja" ili "belo-žuta".

Fizički izgled:Mužjak lava je druga najveća mačka na svetu, jedina koja ima grivu i rep koji završava čuperkom. Mišićavo telo laviceprati liniju njenog skeleta.Ona ima okruglu glavu, kratko lice, gipko telo, prilično duge noge i dugačak rep koji joj, kao teškoj životinji, pomaže da održi ravotežu kad skoči na plen. Sa obe strane lica se nalaze osetljivi brkovi i pomažujoj da se snađe u mraku.Lavica nema grivu jer bi ona omela njenu delotvornost u lovu.Zahvaljujući grivi, mužjak čakizgleda veći nego što stvarno jeste.Ona može da mu pomogne da zastraši i otera druge lavove.

Mužjak, prepoznatljiv po svojoj grivi, teži između 200-260 kilograma, a ženka od 130-180 kilograma (prosečno 155 kg)Najveći lav u zatočeništvu je težio 366 kg. Dužina tela iznosi od 170-250 centimetara kod mužjaka, a 140-175cmkod ženki.Visina do ramena je oko 123 cm za mužjake i 100 cm za ženke.Dužina repa je od 70 do 100 cm

(tako da maksimalna dužina iznosi 3.5m kod mužjaka i 2.75m kod ženki) koji završava crnim, dlakavim čuperkom. Lav je jedina mačka sa ovakvim repom. Boja krzna varira od tamno braon do žute ili crvene.Boja grive je od plavedo crne.Donji delovi tela su svetliji.Lavovi u divljini žive i do 16 godina, a u zatočeništvu i do deset godina duže.

Lov i ishrana:

Lavica u lovu u Serengeti parku.

Ženke lavova obično love noću ili u zoru u čoporu. Love uglavnom krupnije sisare:antilope, zabre, bradavicaste svinje, gnu goveda i bivole,ali i manje životinje poput zečeva i ptica povremeno. Često vešto ukradu lešine od drugih predatora,

poput hijena i divljih pasa.

U nekim regionima, lavovi specijalizuju svoju ishranu loveći životinje koje su njihov redak plen; ovo je slučaj okoreke Savuti gde oni neprekidno love mladunčad slonova, ili oko reke Kvando (pritoke reke Zambezi) gde sehrane nilskim konjima.Obe reke se nalaze u nacionalnom parku Kobe, u Bocvani.Zabeležno je da su ekstremnoizgladneli lavovi ubijali bebe slonova, zatim su prešli na mlađe,dok su se povremeno usuđivali da napadnu i odrasleslonove.

Mužjak i mladunac jedu afričkog bivola.

Mladi lavovi prvo počnu da love kada su stari tri meseca, ali tek sa dve godine postanu uspešni lovci.Lavovi razvijubrzinu od 50 km/h koju mogu da održe samo na kraćim deonicama.Zbog toga se prilično blizu približe plenu pre negošto ga napadnu.Od plena su udaljeni oko 30 metara ili manje.Obično nekoliko lavova učestvuje u lovu.Oni okružestado sa različitih tački odakle će da napadnu.Napad je kratak i snažan. Lav naglim jurišem i finalnim skokom pokuša

da uhvati plen. Žrtvu ubijaju tako što je zadave.Lavovi love na otvorenom prostoru pa plen ih može lako opaziti.Zbog toga se udružuju i love u čoporu jer je verovatnoća veća da lov bude uspešan.Mužjaci najčešće ne učestvuju ulovu, osim kada je u pitanju velika životinja kao što je bivo. Odrasloj ženki lava je potrebno oko 5 kilograma,a mužjaku oko

oko 7 kg mesa svakog dana. Ponašanje:Lavovi su mesojedi i žive u čoporima. Neki lavovi su stalni članovi čopora, dok neki žive nomadskim životom navelikom prostoru, usamljeno ili u paru. Čopor sačinjava ženke koje su u rodu, njihovi mladunci oba pola i grupa od jednogdo četiri mužjaka ("koalicija") koji se pare sa odraslim ženkama. U proseku ima 4-6 članova, ali i do 30 članova u čoporu.S obzirom na to da su sitnije i manje od mužjaka, ženke su okretnije i brže, i one su te koje idu u lov, dok krupnijimužjaci patroliraju oko teritorije, štiteći čopor.Kada se odmaraju, lavovi uživaju u međusobnom čišćenju, lizanju, češkanju glavama i predenju. Ali, kada je u pitanju hrana, svaki lav se snalazi sam za sebe. Svađanja i borbe okohrane su česte, s tim da mužjaci jedu prvi, zatim ženke i na kraju mladunci.Lavlja rika može da se čuje na rastojanju odosam kilometara.I mužjaci i ženke će braniti svoj čopor od uljeza. Mužjaci ne tolerišu druge mužjake, kao što i ženke ne

tolerišu druge lavice izvan čopora. Kada dostignu polnu zrelost, mužjaci se ili isteruju ili samovoljno napuštaju čopor.

Lavovi najveći deo dana provode odmarajući se, čak 20 sati.

Kako lavice poput ove imaju veoma oštre zube, plen je obično ubijen davljenjem.

Razmnožavanje:Lavovi nemaju određeno vreme kada se pare, oni to rade u bilo koje doba godine. Ženka može da se pari sa višemužjaka kada je "u teranju". Tokom parenja, koje može da traje nekoliko dana, lavovi se pare od 20 do 40 puta na dan.I u zatočeništvu se lavovi veoma dobro razmnožavaju.

Dva mladunčeta u igri

Trudnoća traje između 100 i 120 dana, posle čega ženka donosi na svet okot od jednog do četiri mladih.Ženke učoporu imaju sposobnost da svoj reproduktivni ciklus usinhronizuju tako da mogu zajednički da odgajaju i hrane mlade. Mladi su odgojeni posle šest do sedam meseci. Nažalost, u divljini 80% mladih ugine dok ne napune dve godine jer jeborba oko hrane veoma surova.Kada novi mužjak preuzme vodeću ulogu u čoporu i otera svog prethodnika,on ćeubiti sve preostale mladunce.

Ovo objašnjava činjenicu da ženke neće postati plodne dok mladunci ne odrastu ili ne umru.Mužjaci stiču polnu zrelost sa oko 3 godine i sposobni su da preuzmu brigu o novom čoporu već sa 4-5 godina.Sa 8 godina počinju da

stare i samim tim slabe.Obično će ženka da žestoko brani svoje mladunce od mužjaka koji želi da ih ubije,ali njena zaštita zaštita retko da se završi uspešna jer je mnogo sitnija i slabija od mužjaka.Međutim, verovatnoća da se postigne uspehje mnogo veća kada se udruže 3-4 lavice protiv jednog mužjaka.Lavovi su među životinjama kod kojih je primećeno

homoseksualno ponašanje. Evolucija:Najstariji mačji fosil koji čvrsto predstavlja lava je iz Letolija u Tanzaniji i verovatno je star 3.5 miliona godina.

Pre 700,000 godina, lavovi su se po prvi put pojavili u Evropi sa podvrstom Panthera leo fossilis kod grada Isernije u Italiji. Od te podvrste vodi poreklo pećinski lav (Panthera leo spelaea) koji se pojavio pre oko 300,000 godina. Tokom kasnog pleistocena lavovi su se raširili po Severnoj i Južnoj Americi, i razvili se u Panthera leo atrox ili američkog lava.Lavovi su bili česti na severu Evroazije i Amerike tokom kasnog pleistocena, ali su tamo izumrli nakraju poslednjeg ledenog doba, pre oko 10.000 godina.

Podvrste:Postoji nekoliko podvrsta lavova:

• Panthera leo azandica - severoistočni kongo lav.• Panthera leo bleyenberghi - katanga ili jugozapadni afrički lav • Panthera leo krugeri - južnoafrički ili jugoistočni afrički lav. • Panthera leo leo (P. l. berberisca) - berberski lav; • Panthera leo nubica - istočnoafrički lav.• Panthera leo persica - azijski ili južnoazijski lav. • Panthera leo senegalensis - zapadnoafrički ili senegalski lav (Zapadna Afrika).

Gepard (Acinonyx jubatus) je ugrožena vrsta iz porodice mačaka (Felidae) i jedina u rodu Acinonyx.To je najbrzakopnena životinja koja trči brzinom više od 105 kilometara na čas na kraćim razdaljinama do 460 metara.Za samo trisekunde,gepard razvije brzinu od 0 do 110 km/h, brže od bilo kojeg trkačkog automobila.Gepard naseljava veći deo afričkog kontinenta, brojnije populacije se nalaze južno od Sahare.

Opis:Gepard ima vitko telo sa dugim nogama i tupim kandžama koje se ne mogu uvući. Dlaka je gruba i kratka,a krzno jetamno sa malim, okruglim crnim tačkama.Tačke su prečnika od 2-3 centimetara, pogodujući gepardu prilikom lova i služeći mu kao kamuflaža.Stomak je beo bez tačaka, dok je kraj repa kitnjast sa belim pramenom i završava se sačetiri do šest crnih krugova.Gepard ima malu ovalnu glavu sa visoko postavljenim očima. Crne šare u obliku suza kojeklize se protežu od uglova očiju preko bočnih strana nosa do usta.Odrasla jedinka teži od 40 do 65 kilograma. Celokupna dužina tela je od 115 do 135 centimetara,dok je rep dužine i do 84 centimetara.Mužjaci su nešto krupnijiod ženki sa malo većim glavama,ali s obzirom na to da postoje velike varijacije u veličinama geparda, teško je utvrditiko je mužjak a ko ženka samo na osnovu spoljašnjeg izgleda životinje.Kod nekih geparda je prisutna retka mutacijašara na krznu.Gepard sa većim i tamnijim tačkama je poznat i kao "kralj gepard". Nekada se mislilo da je u pitanjuposebna podvrsta geparda, ali je ovaj stav napušteno."Kraljevski gepardi" su se pregršt puta videli u divljini, a takođe. su se razmnožavali u zatočeništvu.

Osobine:Gepard je jedna od četiri vrste mačaka koje imaju kandže koje se ne mogu uvući u šape.Pored geparda, to su još i mačka ribar,ravnoglava mačka i irimotska mačka.Ova osobina pruža ovim mačkama dodatnu prednost pri gonjenjuplena.Struktura ligamenata geparda je ista kao i kod ostalih mačaka,jedino što im nedostaje je obloga od kože i krzna, tako da su kandže stalno vidljive.Takođe, kandže su mnogo kraće i ravnije nego kod drugih mačaka.Adaptacije kojepomažu gepardu da tako brzo goni plen uključuju njegove velike nozdrve koje omogućuju optimalan unos kiseonika iuvećano srce i pluća koji usklađeno funkcionišu radi efikasnijeg cirkulisanja kiseonika.Tokom uobičajene trke gepardnapravi od 60 do 150 udisaja u toku jednog minuta.Rep gepardu služi kao kormilo prilikom trke kako bi održaoravnotežu i pravio oštra skretanja.Gepard je smatran za najprimitivniju od svih mačaka.Za razliku od "pravih“velikih mačaka, gepard može da prede prilikom udisanja vazduha, ali ne može da riče.

Suprotno od toga, velike mačke mogu da riču, dok su u stanju da predu jedino kada izdišu. Međutim, neki ipakgeparda smatraju za najmanju veliku mačku.

Razmnožavanje:Ženke dostižu polnu zrelost sa 20 do 24 meseci života, a mužjaci sa 12 meseci (iako se ne pare sve do svoje trećegodine). Parenje se odvija tokom cele godine. Nedavna studija izvršena u Serengetiju je pokazala da se ženkegeparda često pare sa različitim mužjacima sa kojima imaju mlade.Ženke donose na svet do devet mačića nakontrudnoće koja traje od 90 do 98 dana, iako prosečan okot ima tri do pet mačeta. Mladunčad po rođenju teži od 150 do300grama. Za razliku od nekih drugih mačaka,mladunci geparda se rađaju sa prepoznatljivim tačkama. Mladi setakođe rađaju sa karakterističnim mekim, svetlim krznom koji se nalazi oko vrata protežući se do sredine leđa. Ovakvo krzno iščezava kako gepard raste.Stopa smrtnosti je veoma visoka tokom prvih nedelja, i do 90% mladunčadije ubijeno od strane lavova, hijena, čak i orlova. Mladi napuštaju majku između trinaestog i dvadesetog meseca života. Iako često kratko žive, gepardi mogu da požive preko 20 godina, a sa godinama gube svoju gipkost i brzinu.

Teritorija: Mužjaci su veoma društveni. Formiraju grupe od po nekoliko usamljenih mužjaka ili ostaju sa svojom braćom iz istoglegla.Veoma su teritorijalni. Površina mužjakove teritorije varira od 37 do 160 km². Ženke geparda ne oformljuju teritorije. Uvek love samostalno, a kada mladi napune pet do šest nedelja one ih vode sa sobom da bi im pokazale kako se lovi.

Ishrana i lov:

Tipična slika afričke ravnice: gepard i tompsonova gazela - lovac i plenGepardi su mesojedi i hrane se sisarima mase do 40 kilograma, uključujući tompsonovu gazelu i impalu.Gnu govedai telad se love kada gepardi love u grupama.Takođe love morke i zečeve.Dok ostale velike mačke uglavnom love noću, gepardi love po danu. Obično love ili rano ujutro ili predveče kada nije velika vrućina. Gepardi love oslanjajući se nasvoj vid, a ne na miris. Plenu se prikradaju dok ne dođu na daljinu od 10-30 metara. Potera za plenom ne traje višeod jednog minuta i ako gepard ne uspe da ga uhvati na početku, često će odustati nego da troši energiju. Prosečnauspešnost u lovu je oko 50%,što znači da polovina gepardovog lova rezultira neuspehom.

Još jedan razlog zbog čega gepard može da odustane od trke leži u naporu gepardovog tela. Prilikom ubrzavanja, telesna temperatura geparda postane toliko visoka da bi bilo smrtonosno da nastavi trku - ovo objašnjava činjenicuzašto se gepard često može videti kako odmara čak i posle ulova. Dok odmara,gepard rizikuje da izgubi plen jer tadapostaje previše iscrpljen da bi ga branio od lavova, hijena i pavijana.Ako je u pitanju žestoka trka,u stanju je da seod nje odmara i više od pola sata.Gepard ubija svoj plen spoticanjem i obaranjem tokom trke, zatim grižući ga sadonje strane grla kako bi ga udavio.Gepard nije dovoljno snažan da bi slomio vrat gazelama koje najčešće lovi. Kadaubije plen,gepard nastavlja što pre da ga proždire dok ga nije oduzela neka druga grabljivica.

Rasprostranjenost i status:Gepardi žive na otvorenim i prostranim staništima gde postoji obilje lovine, kao što su polupustinje i savane.U Namibiji živi trećina celokupne populacije geparda gde nastanjuju različita staništa, uključujući travnate ravnice, savane, gustu vegetaciju i planinski teren.95% geparda nastanjuje komercijalne farme. U divljini se mogu naći u Africi,

dok su u prošlosti živeli sve do Indije. Otkrivena je populacija geparda u severoistočnom Iranu, u provinciji Kopasan. Procenjuje se broj na oko 50 jedinki.Postoji pet podvrsta geparda: četiri živi u Africi i jedna u Iranu. Ugrožena podvrsta Acinonyx jubatus venaticus nastanjuje Iran. 1990. godine, u indijskim dnevnim novinama izašao je članak o prisutnostiprisutnosti geparda u istočnoj Indiji.Gepardi su ugrožena vrsta. Od svih ostalih velikih mačaka on je najmanje prilagodljiv na različite okoline.Oduvek se teško razmnožavao u zoološkim vrtovima, iako su skoro nekoliko zoo vrtovau tome bili uspešni. Nekada masovno lovljen zbog svog krzna, danas više pati od gubitka prirodnog staništa i životinja koje lovi.

CARSTVO Animalia

TIP Chordata

KLASA Mammalia

RED Carnivora

PORODICA Felidae

ROD Panthera

Tigrovi (Panthera tigris) su sisari iz porodice mačaka (Felidae) i jedni odčetiri vrste „velikih mačaka" u rodu Panthera. Oni su vrhunski predatori i najveće žive mačke na svetu.Bengalski tigar je najpoznatija podvrsta isačinjava približno 80% ukupne populacije tigrova. Živi u Bangladešu,Butanu, Mjanmaru, Nepalu I Indiji.Kao ugrožene vrste, većina svetskihtigrova danas živi u zatočeništvu.

Fizičke osobine:

Ženka tigra, sa mladunčetom.Tigrovi su najteže mačke u prirodi. Iako se svaka podvrsta razlikuje, generalno, mužjaci tigrova teže između 120 i 250 kilograma,a ženke između 90 i 150 kilograma.Prosečno mužjaci su dugački između 2.4 i 3.2 metara,dok su ženke između 2.1 i 2.75 metara dugačke.Sumatranski tigrovi su

najmanji od svih tigrova, dok su sibirski tigrovi najveći.

Ugroženost: Početkom 19. veka postojalo je 100.000 tigrova. Danas se taj broj značajno promenio.U svetu živi negde između

5.000 i 7.000 tigrova. Najugroženiji je južnokineski tigar. U svetu ih ima manje od 100.Preteran krivolov, uništavanje staništa itd. dovelo je tigra na granicu opstanka.

Podvrste:Postoji osam podvrsta tigra: Bengalski tigar Indokineski tigar Sumatranski tigar Sibirski tigar Južnokineski tigar

Izumrle podvrste: Javanski tigar Kaspijski tigar ili Persijski tigar Balijski tigar

SISTEMATIKA

CARSTVO Animalia

KOLJENO Chordata

RAZRED Mammalia

RED Carnivora

PORODICA Felidae

ROD Puma

VRSTA P. concolor

Puma (do 1993. Felis concolor) je u porodici velikih mačaka, a možese naći u Sjevernoj,i Južnoj Americi. Riječ puma dolazi iz Quechuajezika.U Sjedinjenim Državama riječ panther (pantera)se odnosi naPumu ali black panther (crna pantera) se najčešće odnosi na jaguaraili leoparda.Nedavna istraživanja puminog DNK su utvrdila da jepuma usko povezana sa jaguarandijem ali ne i s leopardima ilavovima.

Podvrste:Florida panther je rijetka podvrsta pume koja živi u močvarama JužneFloride u Sjedinjenim Državama, a posebno u Nacionalnom ParkuEverglades. U Floridi je trenutačno veliki pokret koji pokušava spasitipreostale pantere otkako je njihov broj naglo opao.

Populacija i razmnožavanje:Prije nego što je došlo do eksplozije ljudske populacije u Americi, pumaje obitovala velikim dijelom Amerike. Puma ima veči prostor u kojemuobitava od drugih sisavaca.Pume žive od Južnog Yukona (u Kanadi)do Južnog Anda (u Čileu i Argentini).

Fizičke karakteristike:Pume su krem boje s crnim vrhovima ušiju i repa. Puma može trčati50 km/h, s mjesta može skočiti 6 metara, okomit skok iznosi 2.5 m. Ugriz ima jači od bilo kojeg psa.Puma ima četiri prsta a pandže suuvučene koje po potrbi izbaci.Odrasli mužjak pume može biti dugačak ido 2,5 m (od njuške do kraja repa), a teži oko 70 kg.U posebnimslučajevima može dostići i 95 kg. Odrasle ženke su dugačke oko 2 m Iteže oko 35 kg.Mačići pume su prekriveni crno-smeđim točkicama a repim je savijen u krug.Pume žive oko 25 godina.Pume koje žive bližeekvatoru su manje nego one koje žive blizu polova.

Mačke (Felidae) je naziv za porodicu životinja iz reda zvijeri (Carnivora) unutar natporodice mačkolikih životinja(Feloidea).Svojim je habitusom većina vrsta iz te porodice vrlo slična široko rasprostranjenoj i općepoznatoj domaćoj

mački:imaju gipko tijelo, meko krzno, kratka lica i relativno malene lubanje.Uši su im uspravne, šiljaste do zaobljene, a mačke ih mogu okretati u raznim pravcima. Kao kod svih zvijeri, oči su im okrenute prema naprijed da bi mogle vidjeti prostorno, što je vrlo važno za sposobnost procjene udaljenosti od lovine.Razlike u veličini mačaka vrlo suvelike:dužine varira im od 30 cm pa sve do 200 cm.

GRADJA TELA

Oči:U odnosu na veličinu lobanje, mačke imaju relativno velike oči. Zjenice imaju velike mogućnosti širenja i skupljanja, ovisno o količini svjetla u okolini.Vrste malih mačaka imaju okomite zjenice, a velikih okrugle.U tami se zjenice moguekstremno raširiti, pa su u stanju još relativno dobro vidjeti i u vrlo mračnoj sredini. Vidno polje mačaka je 200-220°.Prema zjenicama se može vidjeti raspoloženje mačaka: ako su široko otvorene, ona se osjeća ugrožena i uobrambenom je raspoloženju; vrlo stisnute zjenice znače da je agresivna.

Osjetilne dlake:Osjetilne dlake (zool. vibrise) obilježavaju mačke kao pretežno noćne životinje.Tu vrstu dlaka mačke imaju posebnona njuški (tzv. brkovi), ali i iznad očiju te u pazuhu prednjih šapa. Vibracije zraka pokreću te dlake, pa prema smjerui snazi zračnih vibracija mačke mogu preko posebnih osjetilnih stanica u korijenu dlaka ugrubo "vidjeti" okolinu i u najvećem mraku. Te su dlake potpuno razvijene kod tek okoćenog mačjeg podmlatka, što govori o važnosti osjetilaopipa koji one pružaju toj životinjskoj porodici.

Jezik - osjetilo okusa:Raspoznavanje okusa mora kod mačaka biti brzo i točno, jer one ne mogu žvakati hranu.Prepoznavanje okusaneophodno je radi određivanja pokvarene ili neužitne hrane. Mačji je jezik hrapav jer je pokriven papilama. Papilesmještene po uzdužnoj sredini jezika imaju male šiljke okrenute prema tijelu. Ti šiljci služe za češljanje dlake, skidanje

mesa s kostiju lovine, ali su posebno važni u njezi novorođenčadi.Lizanjem majka potiče krvotok mladunaca.

Zubalo:Gornja i donja čeljust čvrsto su povezane zglobom koji ne dozvoljava druge pokrete osim otvaranja i zatvaranja.Zubalo ima 30 zubi i dijastemu. Ona omogućuje da očnjaci, kod zatvaranja gornje i donje čeljusti, prođu jedni poreddrugih. Očnjaci, ili zubi-hvatači,služe za hvatanje i držanje lovine. Zubi-koljači služe za odgrizanje komada mesa koje mačka zatim bez žvakanja guta. Koljače tvore zadnji predni kutnjak i prvi kutnjak. Rubovi su im oštro nazubljeni i kodugriza se mimoilaze.

Kandže:Mačke imaju po pet prstiju na prednjim i četiri na zadnjim šapama. Osim geparda, plosnatoglave mačke i mačke ribara, sve ostale mačke imaju pandže koje su u pravilu uvučene i zaštićene u jastučićima na šapama. Samo kad je potrebno,mačke ih korištenjem određenih mišića izvlače iz zaštitnih jastučića, i to zato da ostanu oštri i da neotupe kod hoda. Nehotično izvlačenje pandži sprečavaju tetive s unutrašnje strane prstiju. Osjećaj opipa na šapama je vrlo dobroizražen; to je razlog zašto mačke često i šapama istražuju nepoznati predmet.

Rep:Sve mačke imaju rep. On im koristi za održavanje ravnoteže, ali i za sporazumijevanje unutar vrste. Kod nekih vrsta, kao npr. kod risa, rep je vrlo kratak.

Rasprostranjenost:Mačke žive na svim kontinentima osim na Antarktiku. Međutim, važno je reći da su ih u Australiju i Oceaniju sa sobom

donijeli naseljenici. To je naročit problem za lokalnu faunuSocijalno ponašanje:Većina su mačjih vrsta samotnjaci. Mužjaci i ženke sreću se samo u razdoblju parenja, a nakon toga se razilaze.Značajna iznimka su lavovi, koji žive u većim čoporima, a i mužjaci geparda ponekad formiraju manje skupine kojezajedno idu u lov.

Prehrana:Mačke se hrane gotovo isključivo mesom, dok je puno drugih zvijeri u skupini svejeda. Mačke su vrlo specijaliziranezvijeri, i uglavnom su lovci iz zasjede.Jedino gepard može slijediti plijen na duže staze.Mačke u slobodnoj prirodipreferiraju živu lovinu, a samo izuzetno jedu strvinu.

O raspoloženju vaše mace mnogo toga možete da zaključite po načinu na koji drži rep.

Ako ne žele da skrenu pažnju na sebe, stoje po strani, rep sasvim usprave i izbegavaju pogled prisutnih. Jako savijen vrh uspravnog repa znači prijateljski pozdrav ili radovanje unapred nečemu što očekuju od čoveka. Podignut rep s lagano savijenim vrhom znači radost, zadovoljstvo ili napetost. Nakostrešen rep znak je pretnje i nasrtljivosti, dok mahanje repom odražava nesigurnost i neodlučnost, a ne, kako se još i danas misli, ljutnju. Predenjem, trljanjem uz telo i visoko dignutim ravnim repom mačke po pravilu šalju znake pomirljivosti i izražavaju želju da otklone nečiju nasrtljivost.

Pogledajte rep svoje mace da biste se bolje razumeli.

LITERATURA:

http://muzika.goororums.com divlje zivotinje-755/porodica macaka-t1073.htm

http://translate.google.com/translate?ht=en 8sl=http://www.animalia/chordata/mammala/

http://hr.wikipedia.org/wiki/macke

Enciklopedija:Zivotinje,Stanista,Ponasanje