v v rozanov apokalipsa našeg vemena (2)

8/18/2019 V v Rozanov Apokalipsa Našeg Vemena (2)

1/75


2/75

1

Превела са рускогЛидија Суботин

ГРАДАЦ

1993

Василиј РОЗАНОВАпокалипса нашег времена


3/75

Василиј РозановАпокалипса нaшег времена

Наслов оригинала

В. Розанов Апокалипсис нашего времени, Избранное,Мюнхен, А. Нейманис, 1970.Опрема Миле ГрозданићИздавач Дом културе Чачак

Штампа Наутилус Чачак


4/75

5/

Бр.1

ЧИТАОЦУ

Од 15. новембра објављиваће се двонедељне или месечне све-ске под заједничким насловом "Апокалипса нашег времена". На-слов који тражи објашњење захваљујући догађајима који привиднонемају апокалиптички карактер. Нема сумње да je дубока основа

свега што се сада збива у томе, што су се у целом европском, па такои у руском човечанству створиле колосалне провалије у ранијемхришћанству; и у те провалије руши се све: престоли, класе, ста-лежи, рад, богатства. Сви су уздрмани. Сви пропадају, све пропада.Али, све се то стропоштава у празнину душе, лишене древнесадржине.

Свеске ће да излазе као мале кньиге.

Стовариште у књижари М. С. Јелова, Сергејев посад, Москов-ска губернија.

РАСУТО ЦАРСТВО

Филарет1, Светац московски, био je последњи (даније и једини?) велики јереј Руске цркве... "Москвом

je ишла литија. И, ето, сви прођоше — архијереји, ми-трофорни јереји, трговци, народ, пронели су иконе,пронели крстове, пронели барјаке. Све се завршило,

скоро... Ево подаље од осталог народа ишао je он. Био je то Филарет!"

Тако ми je причао један стари човек. И додао, по-казујући од патоса — сићушни Филаретов раст.

"И ja сам заборавио на све, све сам заборавио: и ка-ко сада видим — само њега."

Kao што сам и ja "све заборавио" на Московском

универзитету. Али, сећам се његовог потписа у днуњеговог портрета у свечаној сали који зрачи сугестив-ношћу.

Његове речи, прекори били су задивљујући. Саве-ти мудри (императору, властима). И сав je био диван.

Јединствен...Али, шта "осим тога" и "касније"? - неприметно,

лупкање. "Видели смо их" (делимично). Nota bene. Сви

колико толико истакнути већ су носили "потајну је- рес" у себи. Неприметно, нечујно, али са јереси. Док jeФиларет "у свему био у праву".

Он je чак и Синод уважавао. Био je "дисциплино-вани синодал". И Николаја Павловича je поштовао,иако га je он "удаљио из Синода" и он се тамо није ни-

1 Филарет (Василиј Дроздов, 1783-1867), Московски митрополит, један од састављача Манифеста 19. фебруара 1861. о осло-бођењу сељака. Због сукоба са главним тужиоцем Синода H. А.Протасовим 1849. напустио je Синод.


5/75

6/

кад више појављивао".* Овде се - не у цркви, већ у императорству — већ десио прелом, напуклина Како сето десило великом Цару и тако конзервативном, да неучини својим блиским саветником највећи и исто тако конзервативни ум највећег црквеног лучоноше током читаве судбине Руске цркве?

Разишли су се због ситница Био je у праву тајђаво Гогољ.

Међутим, Пушкин, Жуковски, Љермонтов, Го-гољ2, Филарет — какво обасјавање Царства Али, Ни-колај je хтео да сија сам "са својим пријатељем Вил-хелмом Фридрихом", којим по реду. Био je то плиткиован који се заплео у трње, и већ припремљен за клање(династија).

И, ето, рушило се све, одједном, Царство и Црква

Само још попови не схватају да се Црква смрскала јошужасније, него Царство. Цар je изнад свештенства. Онсе није претварао, није лагао. Али, видећи да су га сенарод и војска тако ужасно одрекли, издали га (збоггнусне распућинске приче), и племство — такође(Родзјанко), као и увек лицемерии "представници",такође и "господа трговци" — једноставно je написаода се, у ствари, он одрекао таквог подлог народа И

поче (у Царском) да разбија лед. То je разумно, дивнои пуноправно.

"Иако сам мали човек, ипак и ja имам 32 ребра"("Дечји свет)3.

Али Црква? Taj Андреј из Уфе 4? И сви остали. Ра-није je њих било "32 јереја" са жељом за "слободномЦрквом" "заснованој на канонима". .Али, сада су сва33333... 2...2...2...2... јереја и подјереја скочила испод социалисте, испод Јеврејина и нејеврејина' и почеше

* Сукоб са јавним тужиоцем, генералом Протасовим. "Генералове мамузе качиле су се за моју мантију" — рекао je Филарет. То jeбило реферисано цару.

2 "У праву je тај ђаво Го го љ" — Розанов je у Гогољу видео "ге-нијалног, али настраног писца", мајстора сатире, чији "смех" неги-

ра Русију. После Октобарске револуције, Розанов je признао Гоголеву победу: "Револуција нам je показала и душу руског сел>ака,'чича Митјаја и чича Мињаја' и заударајућег Петрушку, и до-мишла тог Селивана. Уопште — само Револуција и први пут рево-луција je оправдала Гогоља" (Книж ни уго л, 1918,3).

3 Дечи ји свет (1861) читанка К. Д. Ушинског за основне школе.4 Андреј, епископ у Уфи (кнез Ухтомски) — члан "Синода новог

састава" формир аног на ин иц иа ти ву Привремене владе, после Фе-бруарске револуције.

* Пишем без осуде и ироније, већ само у смислу да су засвештенство и у његовом начину изражавања они увек били у по-нижавајуће презривом смислу "Чивути". Али, ствар се окреће пре-ма Апокалипси, са њеном песмом Мојсија, раба Божија и још другеприче — по свему судећи, дуже него оне о наш oj несрећној Русији.


6/75

7

да вапију и да говоре и измишљају како je "Христовацрква увек била у суштини социјалистичка" и посебнода никад није ни била монархистичка — само нас jeПетар Велики "натерао да лажемо".

Русија je олињала за два дана Највише — три. Чаксе ни Ново време

5

није могло затворити тако брзо, каошто je затворена Русија Невероватно je да се она од-

једном сва расула, до детаља, до појединости. И запра-во, никад није ни било таквог потреса, не изузимајућини Велику сеобу народа Тамо je то била епоха, "дваили три века". Овде — три дана, можда чак и дваНишта није остало од Царства, није остала Црква, ни-

је остала војска, није остала ни радничка класа Пашта je остало? На чудан начин - ништа

Остао je подли народ о коме се, ето, један старац

од шездесетак година "и тако озбиљан", из Новгород-ске губерније, овако изразио: "Бившем цару je требалокожу сећи ремен по ремен". То јест, не одрати кожуодједном, као што Индијанци скидају скалп, већ ваљана руски начин, сећи му кожу траку по траку.

И шта ли му je то цар учинио, том "озбиљном се-љаку"*.

Ето и Достојевски...Ето ти и Толстој, и Алпатич 6 из "Рата и мира".Па, шта се, у ствари, десило? Ми смо се стално

мангупирали. Ми смо се мангупирали под Сунцем ина Земљи, не мислећи на то, да Сунце види и Земљаослушкује. Нико није био озбиљан и Цареви су, у ства ри, Цареви су били најозбиљнији, јер je чак и Павле,поред својих способности, "чинио и напор" и био ви-

тез. И као што се то често дешава — "пао je као невинажртва". Вечита прича се своди на Израел и његове тај-не. Али, оставимо Израел, данас се ради о Русији. Мисмо у књижевности заправо глумили. "Тако je лепонаписао". И читава ствар je у томе што je "лепо писао",а шта je "написао" — то се никог не тиче. По својојсадржини, руска књижевност je таква гнусоба, таквагнусоба бестидности и безобзирности, као ни једна је-

дина књижевност. У великом Царству, са великомснагом, са вредним, даровитим, покорним народом —шта je учинила? Она није поучила, није утицала да се

5 Ново време — новине које су излазиле у Петербургу од 1868. укојима je сарађивао и Розанов. Угашене су одлуком Војно-револу-ционарног комитета Петроградског Совјета 8. новембра 1917.

* Прича коју ми je испричала госпођа Непењина у месташцу Су

да (станица на Николајевској железници) у Новгородској губерни- ји — она je жена економа у листу Ново време.

* Алпатич — управник на имању кнеза Болконског Лис ијегори

(Л. Н. Толстој, Р а т и мир).


7/75

8/

научи, да тај народ научи бар ексер да искује, срп даизлије, косу за косидбу да направи ("извозимо косе изАустрије" - географија). Народ je од Петра Великог растао сасвим спонтано, a књижевност се бавила самотиме "како су волели" и "о чему су разговарали". Истално су "разговарали" и само су "разговарали", и само су "волели" и још су "волели".

И нико се није позабавио тиме (нисам у часописи-ма прочитао ниједан чланак, исто тако ни у новинаманиједан чланак), како у Русији нема ниједне апотекекоју би отворио и коју би водио руски човек, зар ми неумемо да извлачимо јод из морске траве, а облог одслачице код нас je "француски", jep руски човек не умечак ни разблажену слачицу да намаже на хартију и дасачува њену јачину. Па, шта умемо? Али, ето, видите

ли, ми умемо да "волимо", као Вронски Ану и Литвинов Ирину, и Лежњев Лизу 7, и Обломов Олгу. Боже,али потребно je волети и породицу; али, у породици,изгледа, нисмо нарочито волели, и овде се, изгледа,такође умешао ђавољи бракоразводни процес ("волипо дужности, а не из љубави"). И ето, Црква се прва исрушила, и часна реч, баш у прави час и "по закону"...

KAKO УМИРЕМО!

Па шта: дошла je смрт и, значи, дошло je времесмрти.

Смрт, гробница за 1/6 Земљиног копна "Једно-ставно етнографско постојање за негдашње Руско царство и империју", о чему се већ говорка, држе предава-ња, о чему може да се размишља и са чиме су већ поми- рени. Негдашња Русија се претвара у некакве "полап-ске 8 Словене".

"Негдашња Русија"... Како то изговорити? A већсе изговара

Не тугујемо због смрти. "Човек не умире кад je са-

зрео, већ кад за то дође време." То јест кад његовиживотни сокови дођу у стање у коме смрт постаје нео-пходна и неизбежна

Ако човекове смрти нема "без воље Божје", какобисмо могли и да помислимо да може настати смртнародна, царствена, "без Божје воље"? И у томе je цело

7

Литвинов Ирину и Лежњев Лизу - јунаци Тургењевљевих романа Дим и Рудин.

8 Полапски Словени — група западнословенских племена којасу до XII а заузимали простор између Елбе и Одре. Касније сувећим делом били германизовани.


8/75

91

питање. Значи, Бог више није хтео да Русија постоји.Он je протерује испод Сунца. "Идите непотребни луди."

Зашто смо "непотребни"?Већ смо одавно писали у "својој златној књижев-

ности": "Дневник сувишна човека", "Белешке непо-требног човека". Исто тако, "доконог човека"9. Изми-слили су свакојака "подземља"... Ми смо се све некакокрили од сунчане светлости, као да се стидимо самихсебе.

Човек који се стиди себе? — зар се Сунце неће по-стидети због њега? Сунашце и човек су у вези.

Ми, значи, "нисмо потребни" под Сунцем и одла-зимо у некакву ноћ. Ноћ. Небиће. Гроб.

Ми умиремо као хвалисавци, као глумци. "Ни

крста, ни молитве." Ако постоји неко ко у самртномчасу нема ни крста, ни молитве — то су Руси. И чудно. Читавог живота су се крстили, богомолили: изненадасмрт — и ми смо збацили крст. "Рус, једноставно, никад није живео као православац." Прелазак у социјали-зам, то значи "у потпуни атеизам — одиграо се код се-љака, код војника тако лако, као да су отишли у купати-ло и полили се свежом водом". То je потпуно тачно, то

je стварност, а не страшни кошмар.Заправо, зашто ми умиремо? Стварно, како једном

речју изразити, скупити у једну тачку? Ми умиремозбог једног јединог и основног разлога: непоштовањасебе. Ми се, заправо, самоубијамо. Не "гони нас толи-ко сунашце", колико ми сами себе прогањамо. "Одла-зи ђаволе."

Нихилизам... То и јесте нихилизам, име којим je

одавно крстио себе руски човек, или тачније, име у ко- је се прекрстио.

— Ко си ти? Онај што лута под Сунцем? — Ja сам нихилиста. — Само сам се правио да се молим. — Само сам се правио да живим у царству. — У ствари — ja сам сам себи газда.

— Ja сам радник у фабрици цеви, а остало ме се нетиче. — Мени je важно да што мање радим. — Мени je важно да се што више забављам. — A ja, само да не ратујем.И војник баца оружје. Радник напушта машину. — Земља — она мора сама да роди.

9 Дн ев ни к су ви шн ог човека (1850), приповетка И. С. Тургенева;

Живот непотребног човека (1908, комплетан текст 1917) М. Горког.Даље се користи и назив приповетке Ф. М. Достојевског Записи изподзешьа (1864).


9/75

10/

И напушта земљу. — Зна се, земља je Божја Она се свима даје подјед-

нако.Да, али ти ниси Божји човек. И земља у коју се уз-

даш ништа ти неће дати. И због тога што ти неће дати,ти ћеш je упрљати крвљу.

Земља je Каинова, и земља je Авељева 10. И твоја jeземља, Русу, Каинова. Проклео си земљу и земља jeпроклела тебе. To je нихилизам и његова формула

Ни сунашце не греје црног човека. Црни човек муније потребан.

Дивно je што у земљу одлазимо у заносу. Рат смозапочињали опчињени собом: сећате ли се тог августаи сусрета Цара са народом, где je све било лицемерно?И победа, где je најсјајнија била победа козака

Крјучкова1 1

, који je обично једним замахом секао се-дам немачких глава. И оно Мењшиковско храбро "Мо- рамо победити"

1 2

. И победничких концерата Дољине,у циркусу Чинизели и касније у Царском. А зашто"морају да победе"? Не побеђује се у рату, већ у миру.А ми у миру нисмо ништа радили, и ако смо у нечемубили добри, онда je то - да баш ништа не радимо.Али, даље je још боље. Ако смо се нечим опили, онда

je то била револуција. "Потпуно испуњење жеља" Не,стварно: чега смо гладни. "Ако je икад жедан утолиожеђ и гладан се заситио — било je то у револуцији." Ието, "још револуционар није ни поцепао своје првечизме 1 3", a већ као леш пада у гроб. Да није глумац? Даније лицемер? И где су наше молитве? И где су нашикрстови? "Ниједан поп не би опевао таквог мртваца"

То je вампир, вукодлак, а не жив човек. Нити има,

нити je имао живу душу. — Нихилиста.Нихилистима се не служе помени. Ограничавају

се на: "Нека иде до ђавола".Проклет je био живот, и смрт je проклета.1/6 копна. Занос револуције, као што je био и занос

рата "Победићемо." Сасвим сигурно. Није ли то

10 Каин — према Библији, најстарији син Адама и Еве, који je, за-видећи му, убио свог брата Авела и Бог га je проклео. Одатле по-тиче израз "Каинова земља", проклета земља.

11 Крјучков Кузма Фирсович, козак који je први за време I свет-ског рата добио одликовање светог Ђорђа свих степена. О његовимподвизима je много писала званична штампа.

12 Морамо по бедити — Ново време je 26. и 27. јула 1914. објави-ло чланак под тим насловом о сусрету цара Николе II са представ-ницима народа у Зимском дворцу.

13 "Још револуционар није поцепао своје прве чизме" - пара-фразиране су Хамлетове речи (Шекспир, Хамлет, I чин, друга сцена).


10/75

11/

страшна чињеница да 1/6 копна стално производи"чичкове и трње" 1 4, све док сунашце није рекло: "Ниси мипотребно". "Досадило ми je да осветљавам пусту Земљу."

Нихилизам. — "Шта израста из тебе?" — Ништа.О "ништа" се нема шта говори. — Ми себе нисмо поштовали. Суштина Русије je

у томе што она себе не поштује.

То je разумљиво. Може се поштовати рад и зној, ами се нисмо знојили, нити смо радили. И то што сенисмо знојили, нити смо радили, и јесте разлог штонас je Земља збацила са себе, планета збацила

Да ли смо то заслужили?И те како.Како je могуће постојати 1000 година, преживети

кнежевину, преживети царство, империју, бити са

свима у вези, ставити на себе перјанице, шешир, направите богомољачки изглед: опсовати, опсовати са-мог себе, заправо, назвати себе "нихилистом" (јер, акосе нормално погледа, па то je грдња) и умрети.

Русија личи на лажног генерала коме неки лажнипоп служи помен. "Био je то, у ствари, неки одбеглиглумац из провинцијског позоришта"

Најнеобичније и најтипичније за целу ствар, зацелу његову суштину, сву суштинчицу, састоји се утоме, да се, "у ствари, ништа није ни десило". Али, свесе срушило. Шта се то догодило те je Царство пало?Буквално — оно je пало једног радног дан а. Трајала јенека "среда", не разликујући се од других. Није то би

ла ни недеља, ни субота, чак ни муслимански петак.Бог je буквално пљунуо и угасио свећу. Није било довольно робе, и поред дућанчића су се направили редо-ви. Да, постојала je опозиција Да, цар се узјогунио.Али, кад je у Русији било нечег довољно без Јевреји-новог рада и рада Немца? Па кад смо то имали опози-цију? И кад цар није био јогунаст? О, тужни петак илипонедељак, уторак...

Може ли се умрети тако чемерно, смрдљиво, од-вратно? — "Глумче, бар да си направио неки покрет.Па, ти си увек био спреман за Хамлета" "Сећаш ли сесвојих реченица? Чак ни Леонид Андрејев1 5 нијеништа испљунуо. Права проза."

14 "Чичкове и трње" — Књ ига постања, III, 18.15 "Чак ни Леонид Андрејев није ништа испљунуо" — Розанов je

имао веома скептичан однос према стваралаштву Л. Андрејева.

Сматрао je да Андрејев као да носи уза се "самук са ужасима и про-даје их". Приказујући приповетку Тама, он je са задовољством иста-као да "у нјој скоро да и нема застрашивања читалаца, уосталом, то

je најзабавнија и најјаднија особина његовог писања".


11/75

12/

Ако je нешто досадно, онда je то - "пад Русије".Свећа се угасила. Није то чак ни Бог, него... Ишла

пијана жена, спотакла се и пала. Глупо. Одвратно."Немој да нам изводиш трагедије, дај водвиљ."

Број 2

И за мене и за читаоца je згодније ако Апокалипсу наше г вре

мена пребацим у форму часописа. У сваком случају, не намеравамда га издајем дуго. Засад се ограничавајући мишљу да дам свега де-сет бројева, молим оне који желе да се претплате да пошаљу прет-плату 3 рубље 50 копејки на адресу: Сергејев Посад, Московска гу-бернија, Красјуковка, Пољеваја улица, кућа свештеника Бељајева. В.В. Розанову.

Слање поштом преузима аутор-издавач. Име, презиме и тачнаадреса претплатника морају бити читко исписани.

MOJE ПРЕДВИЂАЊЕ

Прочитао сам у Новом времену, у уводном члан-ку, да "Русија може да закључи мир са Немачком иовог часа, ако joj уступи Курландију и Литву са Ригоми још неке делове територије своје домовине"

1 6

. Ми-слим да je то једна од оних опасних илузија, које смовећ тако скупо платили. Нећемо чак ни да подсећамона Бизмаркове речи да "победник побеђеноме остављасамо очи, како би имао чиме да плаче". То уопште нијени потребно, то јест подсећање на Бизмарка. Али, неможе се ни замислити да би се Немачка, изгубивши усваком случају неколико милиона становника, оногодабраног дела становништва које чини армију, задо-вољила сићушном територијом са истим бројем ста

новника. Не може се ни замислити да je Немачка за-почела тако страшан и рискантан рат, тако невероват-но тежак, како би се остварио тако смешан добитак.Она нас несумњиво умирује илузијом света: и скорода и то улази у оквир њене окрутности. Како je то потребно и ради несташлука и ради духовне обмане глу-пих руских социјалиста. Kao последњи аргумент засвоју мисао хоћу да кажем да Немачка, ако остави Ру-

сију читаву и такорећи способну за оздрављење, она je, наравно, никад више неће видети тако беспомоћну,са армијом која једноставно баца оружје и одлазикупи. И претпостављати како Немачка неће разрадитиовај изузетни, овај искључиви случај који није моглани да сања — са свим богатством могућности, са оби-

16 "Русија може да закључи мир са Немачком ..." - ..." Мируопште може да се оствари и одмах: довољно je да Русија пристанеда преда Немцима све земље до Двине, заједно са Ригом иострвљем" (Ново време, 10. октобар 1917).


12/75

13/

љем плодова — то једноставно показује да смо ми у по-литици деца

Ja имам најтужнија предосећања Мислим да ћеона разрадити ову ствар у смислу већ виђене чињени-це односно, као што je то у своје време било освајањеЕнглеске од стране Нормана... И Вилхелм, уопште ине помишљајући на нимало примамљиву улогу Наполеона, заточеног на острву Св. Јелена, примамљен jeмного бољом судбином другог — Вилхелма Завоје-вача

1 7

. Наравно, он ће после Петрограда кренути наМоскву, на Волгу, и освојиће баш Великорусију, каоцентар "всеја Русије", после чега ће освојити и Мало-

русију са Новорусијом, и при том ће имати чиме да награди савезнике. Ми, уопште, стојимо пред чињени-цом освајања Русије, покоравања Русије, за шта не по-

стоје препреке. А такво непостојање препрека за поко- равање Русије, наравно, никад током читаве немачкеисторије се неће поновити. И то није тешко предвиде-ти, предсказати: и то се у Берлину исто тако добропредвиђа — да у Петрограду постоје пронищьиви љу-ди - могло би се предвидети и у Петрограду.

Одбране Енглеске и Француске? То je тако далеко.Неће ваљда да праве десант. Уосталом, Немачка сада

неће дозволити десант. То je потпуно у њеној власти, јер су мореузи око Езела и Даго у њеним рукама Да,ослободивши део армије у Русији, они ће представља-ти такву претњу и за Француску, и за Енглеску, са којомће се тешко изаћи на крај. А у сваком случају, после само неколико година, обогативши се свим руским бо-гатствима и, између осталог, користећи њен људскипотенцијал (код Немаца ће, ето, руски војници и нег-дашњи социјалисти кренути у борбу!), Немачка ће сенесумњиво обрачунати и са Француском, и са Енгле-ском, и са Италијом. И моја скоро шаљива игра фанта-зија у Италијанским утисцима

1 8

— "Могући хегемонЕвропе" (посебно поглавље) — оствариће се. Већ онда

je постојало нешто слично у Берлину, нешто je лебде-ло у ваздуху, због чега се то осећало. А и песмица:

Deutschland, Deutschland uber a l leš

n 9

можда и нијестварно била тако глупа, колико проверено пророчкаи са похлепним апетитом. Немачки вук je дебео и зао.

17 Вилхелм Освајач (1027. или 1028 - 1087), енглески крал, од1066. г. Он се на челу војске норманских феудалаца искрцао у Ен-глеској и потукао војску англосаксонског кралја Харолда. Розановга упоређује са немачким кајзером Вилхелмом II (1859-1941).

18 Итал ија нски ут ис ци (1909) — Розанов je ову књигу написаопосле својих путовања у Италију (1901) и Немачку (1905).

19 "Немачка, Немачка изнад свега" (1841) - песма немачког лесника А. Г. Хофмана фон Фалерслебена (1798-1874).


13/75

14/

И наша јадна Русија, која стоји пред нјим као куждра-во јагње, и неће бити поштеђена. A јагње je потпунобеспомоћно. A јесу ми неки и социјалисти и уопштесверуска демократија: потрошити, потрошити читавудомовину најљућем непријатељу. Потрошити не упреносном, већ у буквалном смислу. Али, мора се

рећи: а добри су и "најбољи" људи Русије који су за-почели револуцију за време тако судбоносног рата, икао што се касније испоставило, ништа заправо нисупредвидели. Лењин и социјалисти зато и јесу храбри,што знају да неће имати ко да им суди, да ће судије бити одсутне, јер ће бити поједене. (Октобар.)

ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА

Није ли већ доста да се пише о нашој смрдљивојРеволуцији — и о скроз наскроз трулом Царству —нашла врећа закрпу. И — вратимо се временима хар-моничним, и одговорним временима, временимастрашним...

Ето — Апокалипса... Тајанствена књига која пали

језик док je читам, срце не уме да дише... умире савчовечији састав, умире и поново васкрсава... Од првих редова почиње суђење Христовим црквама, оним којесу постојале у Малој Азији, у Лаодикији, у Смирни, уФиатири, у Пергаму и у другим градовима. Али,очигледно, ни Лаодикија, ни Пергам, и остали којиданас леже у руинама, у ствари немају значаја за "по

следила времена" која je имао на уму писац необичнекњиге. Али, он je проучио дрво које je Христос заса-дио и са невероватном проницљивошћу je запазио дато није Дрво живота и прорекао je његову судбину увреме кад су се цркве тек стварале.

Нема никакве сумње да Апокалипса није хриш -ћанска књига, већ противхришћанска. Да "Христос",који се у њој бар мало помиње, "са мачем који излази

из уста његових" и са ногама "као од камена сардиса ихалкедона", нема ништа заједничко са Христом о комесе говори у јеванђељима. У устройству неба — ничегзаједничког са ма каквим хришћанским представама.Уопште - све je "ново"... Сам Тајни Проматрач, вла-ститом вољом и потпомажућом Божјом вољом — скида звезде, уништава земљу, све испуњава рушевинама,све уништава: уништава — хришћанство, које на

чудан начин "плаче и вапије", немоћно и ниоткудапотпомогнуто. И ствара - ново, као утеху, као "обри-сане сузе" и "одевање у беле одежде". Ствара радост


14/75

15/

живота, на Земљи, баш на земљи — која превазилазисваку радост иживљену у историји и коју je човечан-тво опробало.

Ако бацимо поглед на општу композицију Апока-липсе и запитамо се: па, у чему je ствар, у чему je тајнасуђења црквама, одакле гнев, јарост, "урлање Апока-липсе"? (јер, то je књига која урла и стење), ми ћемо се

загњурити у наша времена: да се у немоћи хришћан-ства организује човеков живот, баш земаљски, тежак,суморан. То се испољило у нашем тренутку, баш унашем, садашњем... "у ком хлеб не превози Христос,већ железница", рећи ћемо ми сада цинично и грубо.Хришћанство су наједном сви заборавили, за ти ли час — сељаци, војници, зато што није од помоћи; оно нијеспречило ни рат, ни бесхлебицу. И само стално пева, и

само стално пева. Као певачица. "Слушали смо вас,слушали, и престали да слушамо."

Ужас, који још не наслућују, већи je него што заи-ста јесте: нису човекове груди допринеле да хришћан-ство иструне, већ je хришћанство допринело труље-њу човекових груди. To je урлик Апокалипсе. Без тогане би било "нове земље" и "новог неба". Без тога

уопште не би било "Апокалипсе".Апокалипса захтева, призива и наређује нову рели-гију. То je њена суштина Али, шта je, шта се десило?

Ужасно апокалиптично ("скривено"), ужасно чудно: да људи, народи, човечанство — доживљавајуапокалиптичну кризу. Али, хришћанство кризу недоживљава. То je толико очигледно, до те мере се точита у Апокалипси, "баш у тим њеним редовима", не-

вероватно je, како то да нико од читалаца и безбројнихтумача то уопште није приметно. Народи "певају новупесму", радују се, одевају беле одежде и одлазе "дрве-ту живота" на изворе вода. Куда ни папе, ни ранијисвештеници уопште никог нису водили.

Блуднице вапију. Првосвештеници плачу. Цареви стењу. Народи се грче у мукама: али — остатак на

рода се спасава и добија највећу утеху, у којој, ипак,нема ниједне хришћанске особине — хришћанско ицрквено се више не може сачувати.

Па, шта je, па, шта je то? Зашто Тајни Проматрачговори са таквом сигурношћу да ће човечанствонадживети "своје хришћанство" и ј ош ће дуго живетипосле њега: судећи према опису, ничим се незавршавајући — бескрајно дуго, "вечно".

Направимо паралелу.Јеванђеље — цртаАпокалипса — покреће масе, масиве, твори.


15/75

16/

У сликама које по својој снази превазилазе сликеиз Јеванђеља, а по лепоти не заостају за њима, које супродорне, које вичу и вапију ка небу и земљи, она говори о томе, да се црквице које још нису изашле из ок-вира градића Мале Азије — прве хришћанске општи-не — шире Васељеном, по читавом свету, по читавојЗемљи. И у тренутку кад настане потпуни, и на изгледконачни тријумф хришћанства, кад "Јеванђеље будепроповедано свој твари" — оно ће пасти одједном исво, са својим царствима, "са царевима, који су му по-магали" и — "заплакаће његови првосвештеници". Ида ће усред потпуног краха настати све "потпуно ново" уз "падајуће звезде" и "небо које се савило као сви-так". "Престаће небо", "престаће земља" и настаће"све ново", ни на шта одраније налик. Рећи то пре

2000 година предсказати нека збивања која се данасбуквално остварују прелетевши преко читавехришћанске историје, "рогом" пробивши тако дебел ислој времена и необухватност догађаја — то je толикочудно, невероватно, да никаква човекова изрека заистане може да се упореди. Апокалипса — то je догађај.Апокалипса — то није реч. Личи на то да ra je Васеље-на избљувала сада, пошто je други Учитељ, такође Ва-

сељене, проговорио своје пророчке и застрашујуће речи, такође први пут изговоривши "суд свету овом".

И ево — два суда: из Јерусалима о том истом Јеру-салиму и углавном — о Јерусалиму, и са острва Пат-моса — изнад Васељене, коју je поучио онај Учитељ.

Постоји ли разлика у самој композицији речи? Имаца je то веома чудно, питати о таквим догађајима —

речима: постоји ли нешто значајно за душу у стилукњижевног изражавања?

Јеванђеље, то je човекова историја која нам jeиспричана: историја Бога и човека: "богочовеков про-цес" и "савез".

Апокалипса као да одбацује овај "богочовеков савез" — као неодржив — као истрошену ствар.

Али, Фундамент? Фундамент? Али - зашто? За-

што?У ликовима до те мере преувеличаним, да чак

Књига о Јову20 изгледа поред ње беспомоћно и изнемогло, да, чак, и "стварање света и човека" у Књизи по-стања — такође je мутно и слабо, бледо и бескрвно,она je баш у структури моћи и показује своју сушти-ну. Она као да урла на "крају времена" за "крај времена", за "последњи рок човечанства".

20 Књига о јову - књига Библије (Стари завет), у којој се причао несрећама и губицима невиног Јова.


16/75

17/

Немоћ.Крај света и човечанства биће такав, зато што je

Јеванђеље књига клонулости.Зато што постоји:

м о ћ

и — н е моћИ да je Христос страдао и умро за

н е — м о ћ . . .

макар и био у потпуноји апсолутној и с т и н и .Хришћанство je неистинито; али, оно — није

моћно.

И лик Христов насликан у Јеванђељу баш онакокао што je тамо речено, са свим детаљима, са чудесимаи осталим, са појавама и томе сличним, не исказујеништа, уосталом, осим немоћи и клонулости...

Апокалипса као да пита: да, Христос je могао даописује "лепоту љиљана у пољу", да призове да гаслуша "Марија, сестра Лазарева"; али, Христос нијезасадио дрво, није из нјега израсла травчица, иуопште, он je "без зрна светлости", без — језгра, безикре, није травнат, није животан; у ствари, није биће,већ je скоро визија и сенка; која je неким чудом преле-тела преко земље. Сеновитост, сенке, пустош. Његова

неживотност јесте суштина Његова. Kao да je то самоИме, "приповедање". И зато ће се "последња времена"учинити тако страшна, учиниће се толико невероват-но ужасна, тако вапијуће "гладна", a људи ће се прет-ворити у неке "шкорпије, које уједају саме себе имеђусобно", да уопште — "као да ништа није ни било", а сами људи — са мршавим, отромбољеним сто-мацима, и којима се могу избројати ребра - на тајан-

ствени су се начин претворили у "човекове сенке", у"човекову сенку", до извесне мере — у човека "само поимену".

О, о, о...Ето, ето, ето...Хоћемо ли себе овде препознати? И како, онда, да

не урла Апокалипса и не испуњава Престо Небесни

животињама, скоро — стомацима, трбусима — све нај-снажнијих животиња, које такође урлају, вичу, вапију — лавовима, биковима, орловима, девицама Све je лет,све je снага А зашто не колибри, и не "пољски љиља-ни"? Мала птичица je лепа као и велика, a љиљан нијеништа гори од баобаба А Апокалипса изненада урла:

— Више меса.. — Више плача..

— Више јецања.. — Свет je изнурен, он je болестан... Тајанствена

Сенка донела je болест...


17/75

18/

— Свет је заћутао... — Свет je обузет мртвилом... — Брзо, брзо, док још није касно... Док још трају

последњи тренуци. "Заокрет свега унатраг", "ново небо", "нове звезде".

Обиље "вода живота". "Дрво живота".

Сунце се запалило пре хришћанства. И Сунце сенеће угасити, ако хришћанству и дође крај. То je ограниченје хришћанства, против кога ни "литургије", ни"парастоси" неће помоћи. И још о литургијама: честосу их служили, али човеку није било лакше.

Хришћанство није космологично, "на нјему трава

не расте". И стока се од њега не размножава, не плодисе. А без стоке и траве човек неће преживети. Значи, и"поред све лепоте хришћанства" — човек само са ньимипак неће преживети". Добар je манастир, "у њемувлада потпуно хришћанство", па ипак, храни се у око-лини оближњег сеоцета. И без "сеоцета" би сви ка-луђери помрли од глади. То ваља узети у обзир и обратите пажњу на ову потпуно "апокалиптичну мисао",

да ће себи окренуто и само хришћанство пропасти,"не постоји", труло, гладује, жеђа, Да се оно "прехра-њује" не хришћанством, не хришћанским житарица-ма, не хришћанским плодовима. Да на тај начин, самои једино хришћанство, чисто и занесено, зове и захте-ва, жуди — и за оним "што није хришћанство".

То je запањујуће, али je тако. Добра je била Спаси-тељева беседа упућена ка пет хильада људи. Али, пало

je вече и народ je жудео: "Учитељу, хлеба!2 1

Христос je дао хлеба Једно од највећих чудеса Несумњамо у њега О нипошто, нимало, ни зерицу. Али,ми ћемо рећи: па, какво je то Сунце које непрегледниммасама народа даје хлеб - даје "службено", "по обаве-зи", скоро "као пензију". Даје и м о ж е дати. Даје и,значи, х о ћ е да да?

Сунце има вољу и... х т е њ е ?

Али... онда "Ваал22-сунце"? Ваал-сунце-феничанско?И онда ћемо Му се "поклонити"? Њему и његовој

великој м о ћ и ?А то je, у сваком случају, несумњиво. Њему и ње-

говом великом, племенитом човекољубивом хте-нју?...??? Па, то je невероватно. Али, шта je то што

21 "Учитељу, хлеба!" — варијација на тему из Јеванђеља по Ма-теју, XIV, 17-21.22 Ваал (Баал) — древно божанство плодности које je било

поштовано код Феничана, у Палестини и Сирији.


18/75

19/

"Сунце може више од Христа" — то ни папа нећеоспорити. А да Сунце жели више среће човечанству — у то још сумњамо, али ништа не би могао да замерини Владимир Соловјов 2 3, који je проучавао "богочовеков процес" и градио "старозаветну теургију" и "ста-

розаветни домострој" (или "теократију").

А ми одмах узимамо Феникију:

"Ходао си Божјом баштом

2 4

... Сијао си усред пе-нушавих ватри"... "Био си Moj првенац од стварањасвета" — каже Језекиљ или Исаија,неко од старозавет-них — говори граду, у коме су се поклонили Ваалу, анимало Јехови 2 5.

Па, ко из ових мојих мутних речи не види да je"богочовеков процес Христовог оваплоћења" уздрман.Уздрман у бурама, потресима и у муњама... "Уздрман"

je у "гладовањима човечанства" која су настала и на-стају и данас... у народним вапајима "Вапили су Христу и Он није помогао", "Он je немоћан". Помолимосе Сунцу; оно више не може. Оно храни не 5000, већтушту и тму народа Ми само нисмо гледали у њега,ми само нисмо схватили.

"Христе — меса!""Христе — меса!"

"У трбухе деце, наше и нама!"Христос ћути. Није ли то истина? Да Он, ипак,

није сенка? Тајанствена Сенка која je донела исцрп-љеност целој земљи.

Број З

КРОТКА

Девојко, ти ниси прошла поред света... о, најкрот-кија међу кротким... Преплашеним и сјајним окомгледала си у њега.

Гледала замишљено... Гледала са љубављу... И певала песму... И уплитала траку у плетеницу...

И срце je куцало. А ти си чекала и ишчекивала.

А светом су пролазили богати и славни. И говорили говоре. Подучавали и учили. И све je било тако лепо. И ти си посматрала ту лепоту. Ниси била завидљи-ва. И ти си хтела да приђеш и прикључиш се нечем.

23 Владимир Соловјов (1853-1900), религиозни песник, филозофи публициста. Своју концепцију "богочовековог процеса" најпот-пуније je изразио у свом делу Предавања о богочовеку (1881).

2 4

"Ходао си Божјом баштом", Књига пророка Језекиља, XXVIII,13.

25 Јехова (Јахве) јудејски бог, чије je име било забрањено изгова- рати, те се не зна како je заправо звучало.


19/75

20/

Твоје срце je прихватило све. И ти би хтела да пе-ваш у хору.

Али, нико те није приметно, и песме твоје нисуприхватили. И ето, где стојиш крај стуба.

Ни ja нећу поћи с миром. Нећу. Боље да останем стобом. Ja ћу, ето, узети твоје руке и остаћу да стојим.

И кад дође крај света, ja ћу још увек стајати поредтебе и никад нећу отићи.

Знаш ли ти, девојко, шта je то "свет пролази", а не"ми пролазимо". И свет ће проћи, и већ je прошао. Ати и ja ћемо вечито стајати.

Зато што je правичност на нашој страни. А свет jeзаиста неправичан.

НЕШТО СЕ ДЕСИЛО

У свету постоји неки неспоразум, који je можданејасан и самом Богу. У његовом стварању "десило сенешто" што je било неочекивано и за Бога. И одатле,заправо, ирационализам, мистика (лошији део мистике) и нејасноћа. Свет je хармоничан и то je "коначно".Мудрост, доброта и лепота, и то je Божје. Али, "ме-сождери се хране травоједима" и то више није од Бога.Сова прождире зеку — ту нема Бога, Бога хармоније идоброте.

Шта се десило — то од почетка света нико не зна,и то не зна и не схвата ни сам Бог. Борити се или побе-дити, то je такође немоћ Самог Бога. Тако "ja хоћу да родим дечака, ' лепог и мудрог", а роди се "са шестпрстију, ћакнут, и са непредвиђеним пороцима". Такои наша планета. Као да се уплашила нечег у трудноћии родила je не према "Божјој промисли", већ "нештодрукчије". И, ето, "божанско" се помешало са "дру-кчије"...

И пред тим "друкчије" и Бог je покоран. Као тужниотац, који гледа у бебу са "друкчије", и жели да поправии не може да поправи. И воли "већ све заједно"...

ЗАШТО ЗВОНЕ?

Бом. Бом. Бом. Али, звук je већ празан.

И због тога што испод звона нема венчања невесте и заручника. Онај други — није помогао. A овај ко-


20/75

21/

ји je, ипак, помагао у ситницама, мало, али je помагао,мало, али се трудно, земаљски и глупо, па ипак се трудно, послат je далеко.

И невеста није уздахнула због заручника И запа-зио сам да je она грбава

Ех, ето, Чивутин није грбав: написао je у марту:"...Напишите ми онако, ви то умете, истинито и

ватрено, о "мартовским" данима 2 6. Овде зима, и то лу-та, још нема пролећа Сва та бука и галама одвратни сумојој души. У санаторијуму je већ умрло четири вој-ника Смрт je нешто најснажније на овој планети. По-стоји ли душа? Постоји ли загробни живот? Ето, то je

најважније од свих револуција! Штета за цара Никола- ја .Наслућујем да je он био човек благе нарави и веомабезвољан. Све, све ће проћи, али шта ће бити "тамо"?Имате шездесет једну годину, много сте размишља-ли, патили, реците ми то ви, драги, добри пријатељумој. Лејзер Шацман.

Санаторијум "Прдавац", Харковска губернија иокруг, Сверуског сталешког савеза, бр. 11 (туберкуло-

зан). (Лично га не познајем.)

ДЕДА

Кад више немаш жељу да волиш, не радујеш сеодећи и једеш житку кашу са било каквим пу-терчићем, тада себе сасвим природно називаш"хришћанином".

Ћелав, беле браде,Седи дедица, Чаша с хлебом и водомИспред њега стоји 2 7. — Ко си ти , дедице? — Хрестјанин... крестјанин*...Или, као што je Достојевски и софистички и

тачно парафразирао: "Христианин".Боже, зашто су дипломати, историчари, апологе

те напричали толике глупости, кад се читава стваризражава једним великим:

не треба.

2* ...о "мартовским данима", то јест о збацивању самодржавља

(Николај II се одрекао престола 15. марта 1917).27"Ћелав, беле браде..." — песмаИ. С. Њикитина Деда (1858).

* Хришћанин... сељак.


21/75

22/

"МОСКВА СУЗАМА НЕ ВЕРУЈЕ"

— и то joj je глупо. Зато je сиромашна. Баш je потребно веровати, и то не сузама, већ уопште, све дотледок се не превари: Феничани су се у најстарија време

на, на почетку историје, научили да верују и да праве једноставну хартијицу, чије се посебно обележје црта-ло, правило, итд. Она je била условна: и онај који je да-вао, добијао je "поверење", и то се називало кредит."Људи од поверења", који су то увели и: сасвим сигур-но поверљиви, који то нису захваљујући брбљањуили "пријатељском ћаскању", већ због пословности ида би се олакшао живот, постали су први у свету по бо

гатству. А не као Руси, који су, чак, у задње време, свесиромашнији, варају и због тога су све сиромашнији.

ПАМТИ ПА ВРАТИ

— и Руси то чине и не могу да не чине, ако су товећ утврдили Феничани (меница)... Али, баш свугдегде то могу, труде се да живе на рачун другог, варају,баве се подвођењем. И размишљајући о срећи — пада-

ју у све већу и већу несрећу.

О ЈЕДНОМ НАРОДЧИЋУ

Подарио je дивне песме свим људима. И његовелегенде о његовом животу су као ничије. И име њего-во било je свето, као и његова судбина — такође светаза све народе.

Онда се нешто десило... О, па шта се, десило?...

Не може да се разуме...

Ниједан народ не може. Нико на свету...

Ни мудрац, ни научник, ни историчар.И постаде то осрамоћени народ, чије име означава

погрду. И чије име, национално име, постаде у сваком


22/75

23/

племену погрда за сваког човека коме се у том туђемплемену надене.

О, па шта се десило?

Више, више: хоћемо ли читати Тацитове Анале —

док се мучимо? Или Херодота о Скитима и Вавилону?Хоћемо ли читати Тукидида о Пелопонеском рату? 2 8

Не, не: док се душа, мучи — како je све то туђе и стран е , ми бисмо све то проучили, само да одржимо предаванје, напишемо научни рад и — "тако, из досаде".

Али, ето — млада удовица, која скупља класјежита на пољу богатог земљопоседника

2 9

: и то како онато чини, и речи које упућује својој свекрви, уливају

осећање утехе. И још много тога...Taj народ je пролио утеху у сва ерца.Па, ипак je проклет. Шта се десило — о, зар нешто

нарочито?

* *

*

Рећи: "утеха" — и тиме je све речено о том народу. Читамо ли хронику о Меровинзима код Григорија изТура3 0, или отмене расправе Августина Тјерија, напи-сане на подлози ове хронике, ми у оба случаја читамосимпатично, прецизно, заносно. Али, ово читање самопружа уживање укусу, док душа остаје ако не хладна,онда ми рна Али , ето, читамо о рату, о бури: један цар

je победник, други je побеђени. Побеђени стрепи засвој живот, стрепи на уобичајени начин, како би сеплашио сваки човек, и тражи скривену собу у свомдворцу. Победник пита за свог непријатеља и ньеговеповерљиве личности говоре му о том понижењу истраху, у коме се он налази. Изненада, победник не од-говара оним охолим, самоувереним тоном који je тако

28 Тацит (око 58 — 117), римски историчар, Анали — историјаРима и Римске империје 14-68. г.н.е. Херодот (V в. пре н.е.) ста- рогрчки историчар, "отац историје", аутор дела које се условно зове Историја. Тукидид (око 460-400. пре н.е.), старогрчки историчар,аутор Историје која je посвећена Пелопонским ратовима (до 411. г.пре. н. е.).

29 "... Млада удовица која скупља класје" — сиже из библијскеКњиге о Рути.

3 0 Хроника о Меровинзима — историја Франака готског латин-ског писца Григорија из Тура (око 540-око 594) послужила je каоглавни извор за Пр ич е из времена Меровинга Огиста Тјерија (1795-1856).


23/75

26/

СУНЦЕ

Брине ли се Сунце о Земљи?То се ни из чега не види: оно њу "привлачи упра-

во пропорционално маси и обрнуто пропорционалноквадратима растојања".

На тај начин, први Коперников одговор о Сунцу ио Земљи био je глуп.

Просто, глуп.Он je "прорачунао". Али, "прорачун" примењен

на моралну појаву сматрам једноставно, глупим.Он je просто, глупо и лоше одговорио.Од тог глупог Коперниковог одговора на морално

питање о планети и Сунцу почело je просташтво планете и опустошеност небеса.

"Сунце, наравно, привлачи и на растојању од јед-ног кубика".

Фуј.

Број 4

ПРАВДА И КРИВДА

"Човек не може да проживи без грешности, а безсветости — проживеће сасвим добро". То баш и чининај, најглавнији део а-космичности хришћанства.

Не само: "читам ли Јеванђеље од почетка премакрају, или од краја према почетку", ja уопште ништане схватам:

Како je свет устројен? И — зашто?Тако да нас Исус Христос ниуком случају није

научно стварању света; али, и поред тога и углавном:"Он je проблеме тела прогласио грешним, а проблемедуха — праведним". A ja мислим да су "телесни про-блеми" - главни, а "проблеми духа" - тако, самоприче.

"Телесни проблеми" и јесу космогонија, а "проблеми духа" су нешто налик на измишљотину.И Христос који се бавио "проблемима духа" — по-

забавио се нечим што je у свету споредно, ситно, поје-диначно. Он je на себе преузео "начин деловања", а несамо "деловање"; то јест, он није узео прирок оне реченице која чини и светску историју и човековживот, већ искъучиво прилошке затамњене, негатив-

не речи."Прирок" — то je храна пиће, спајање. О свему то

ме Исус je рекао да je "грешно" и да вас "питања теле-


24/75

27/

сног наводе на зло". Али, да "нису наводили на зло" — човек и човечанство би умрли. И пошто, "хвала Богу — наводе на зло", "Хвала Богу" — такође -човечанство наставља да живи.

Молим вас: какво je то "хвала Богу", ако je човек(човечанство) умро?

Па, како je могао да каже: "Ja сам пут и живот" 3 2?

Ниуком случају. Ништа чак ни приближно. "Озбшьне речи".Баш напротив, зашто постоје "звезде и лепота" -

то je разумљиво већ из човековог стварања раја. Већ jeи он диван, то и јесте зорњача. Хоћу да кажем да je"зорњачу" Бог дао човеку у рају: и тајним стварањемЕдена Он je изразио сав план стварања нечег чуде-сног, величанственог, јединственог, непоновљивог.

Све тежи томе: "боље", "боље". Постоје мере и мерљи-вост: Kao да je Бог рекао — "Ja сам бесконачан, и свешто сам створио тежи бесконечности, безмерности,бескрају". А то je разумљиво. "Тамо je оникс и каменбдолах"3 3 (о рају). Напротив, кад читамо Јеванђеље,шта je то што схватамо у безмерности? И не само безмерности: ми уопште баш ништа у свету не схватамо.

"И знак велики показасе на небу: жена обученау сунце и мјесец под нога-ма њезинијим, и на главињезиној вијенац од два-наест звијезда. (Апокалипса, 12)

Овде схватамо да по-

рођај, баш човеков по- рођај, стоји у средиштукосмогоније. Библија jeбесконачност.

Исус je рекао: "Jep имаушкопљеника који су сетако родили из утробе ма-терине; а има ушкопље-ника које су људи ушко-пили; а има ушкопљени-ка који су сами себе ушко-пили царства ради небе-

скога. Ко може примитинека прими". (Јеванђељепо Матеју, 19)

Овде уопште ништа несхватамо, осим да je то непотребно. Јеванђеље jeћорсокак.

Сада: "грех" и "светост", "космичко" и "ако-смичност": чини ми се, ако се "светост" и "свето" могунегде налазити, онда je то у "прироку" света, а не у"околностима деловања". Какав естетизам. Задивљу-

јућа величанственост Јеванђеља: говорећи о "питањи-мадуха", насупрот "питањима плоти" — Христос je наовај начин баш и показао да "Ja и Отац — нисмо исто".

32 "Ja сам пут и живот" — Јеванђеље по Јовану, XIV, 6.33

"Тамо je оникс и камен бдолах" - Књига постања, II, 2.


25/75

28/

"Отац" - Он и јесте отац: погледајте Стари завет -чега тамо све нема. Отац не занемарује ни најбезначај-није ствари у детињој болести, чак ни његове хирове исвојевоље: и, ето, тамо, у Старом завету, ми проналази-мо "свашта". Све страсти су узавреле, никакве случај-ности и изузеци нису заобиђени. "Отац" узима своједете на руке, пере га и чисти, сухим и мокрим, упрља-ног у блато и мокрог. Погледајте лечење болести,

шуге и краста. У пустињи Он пролази изнад њих каосенка — дању (облак, зној) и као ватрени стуб —осветљава пут ноћу. Похарали су златне ствари кодЕгипћана и то ни је прикривено; јер, тако je природно,тако једноставно, па они су радили за ньих као робови,

радили су бесплатно. Овом тајанственом и дубокомбригом о човеку, некако обавијајућом или преповија-

јућом разликује се "Очев завет" од синовљевог. Син —

заправо "није исто" што и отац. Путеви физиологије јесу космички путеви, и "женин порођај" стављен jeиспред "Сунца, Месеца и звезда". Ту такође постојиобјашњење кога je Јеванђеље потпуно лишено.Стварно: овде je показано, како je то виђено у Апока-липси, да су и Месец и звезде, и Сунце — све, како бисе олакшао "порођај". Живот je стављен изнад свега.И то баш — човеков живот. Пирамида je разумљива уоснови и на завршетку. Јеванђеље се завршава кастрациям, ћорсокаком. "Није потребно". Порођај није по-требан. Чему онда Сунце, Месец и звезде? Јеванђељеса чудним естетизмом одговара "ради украса". Упроизводили живота — то није потребно. Као што се"Сунце, Месец и звезде" појављују ни због чега у ства

ри, тако je и порођај за Јеванђеље "непотребан" и свет

je потпуно обесмишљен. У Библији "све je разумљи-во", у Јеванђељу — "ништа није разумљиво".

И ево — Престо Апокалипсе, насред кога седеживотиње. Какво схватање небеса? Али, да ли je теленке краве због нечег испод жениног порођаја? То су"путеви Божји". У "оправдању целе Апокалипсе" —баш и стоји оправдање Божанско, оправдање Очево и

са крастама, и са гнојним ранама, и са проливима, и сазатворима — детета-човека. Како je то дивно! О, Како je добро! Славни су и велики путеви Твоји, Господе, иславни су у болести, и у исцелењу. Апокалипса као даисказује истину Васељене, истину целине, насупротуској "јеванђеоској истини" која се на чудан начинсводи, не на богатство, радост и пуноћу света, већ натачку, ћутање и небиће кастрације. Ваистину су се

"поколебали темељи земље". Христос je стигао на та- јанствен начин да "уздрма све темеље" створене "то-


26/75

29/

боже Његовим Оцем" — Васељеном. И Коперник je,на питање о Сунцу и Земљи, почео да говори да ониделују "према кубовима растојања", то je потпунохришћански одговор. То су баш "услови деловања". А"зашто они делују" — то je и непознато, и незанимљиво.

На тајанствен начин хришћанство je почело да сезадовољава "ситницама". На питање о Земљи и Месе-

цу, оно je одговорило "кубним метрима раздаљине", ана питање о гусеници, чаури и лептирићу, оно je одговорило још горе: да се то "дешава". "Наука хришћан-ска" почела je да се своди на ситнице, на позитивизами бесмислицу. "Видео, чуо, али не разумем." "Пледам,али ништа не схватам", па чак "ништа и не мислим".Гусеница, чаура и лептир имају објашњење, али нефизиолошко, већ баш — космогонично. Физиолошки

— они су необјашњиви: они су баш непојмљиви.Међутим, космогонички, они су потпуно разумљиви:то je све живо, апсолутно je живо све, што je укљученоу живот, гроб и васкрсење.

У фазама инсекта дате су фазе светског живота.Гусеница, "ми пузимо, ждеремо, безбојни смо и непо-кретни". "Чаура" — то су гроб и смрт, гроб и таворе-ње, гроб и обећање. Лептир — то je "душа" која je заронила у светски етар, која лети, познаје само сунце,нектар, и храни се искхьучиво из огромних круницаЦветова А Христос je рекао: "Убудућем животу вишене посежу, не жене се". Али, "лептир" je "будућиживот" гусенице и у њему не само да се "жене", већ,насупрот Јеванђељу — и поред релативне неспретно-сти гусенице, и поред нечег налик на смрт у чаури, и

не окусивши уопште (невероватно!! — не само да нје-на сурлица није прилагођена за јело, већ она нема ницрево, бар неке!!), на чудан начин она има неке везе је-дино са полним орган има "себи туђих бића", отпри-лике баш Дрвета Живота: биља, несхватљивог, заго-нетног. То je, поред сваког лептира, нешто — неиз-мерно, огромно. То су шума, башта. Па, шта то значи?На тајанствен начин живот лептира нам указује илинаговештава да ће и наше душе после гроба - чауре- добијати нектар два или оба божанства Јер je

v v rozanov apokalipsa našeg vemena (2)

Documents