Na necivilizovanom, a opet idilinom i ostrvu punom lepota pojavljuje se osoba koja u potpunosti remeti harmoniju koja je do njegovog dolaska vladala. Izolovanost ostrva od ostatka sveta doprinosi tome da sauva sve ono to je u civilizovanom svetu davno izgubljeno i zaboravljeno. Bia, koja su se tu nalazila do remeenja atmosfere na ostrvu, predstavljena su pomalo divlje i smenog izgleda, ali samo u poreenju sa onima koji su zaposeli njihov prostor moe se izvesti ovakav opis. Sklad je naruen i dolazi vreme za uvoenje novih pravila u jednoj divljoj sredini. Prosperova kontrola nad novim svetom poinje da dominira, bacajui sve ostale likove, koji bi se pojavili, u senku. Prospero nije samo dominantna linost koji od ostalih stvara pasivne likove, nego i njihov manipulator, ije je delanje neminovno i uinak tih dela i Prosperovih planova uvek biva potpun i sukcesivan. Upravo nas ova dinaminost, mudrost i domiljatost navodi da se due zadrimo na ovom zanimljivom liku, iji je psihiki razvoj kroz celu dramu verno prikazan. S obzirom na to da su svi ostali likovi podreeni ovoj centralnoj linosti, dragoceno je fokusirati se na njegove postupke i uvideti kako ih i zato ini, do ega oni u drami vode i kakvu nam poruku alju. Sam poetak nam donosi lika koji je samouveren i strog, vlada situacijom i podreenost svih oko njega je oigledna. On ne vlada samo situacijom i biima. Njegova skoro boanska mo doprinosi tome da je ak i ta surova priroda pod njegovom palicom. Dakle, Prospero ini potpun poremeaj u prirodnom poretku izazivajui buru koja je prouzrokovala dramatini brodolom, brodolom koji je predstava samog pakla! Sasvim paradoksalno svi ljudi koji su se nali u brodolomu ostaju bez ogrebotine, moda ak i lepega odela nego pre same nesree. Pri Prosperovom evociranju minulog vremena koje je Mirandu, njegovu erku, i njega dovelo tu gde jesu, vidimo da on, iako proteran, uspeva da zadri svoje dostojanstvo i uvea sopstevnu mo, to je neoekivano za jednog civilizovanog ovega baenog u divljinu i nepoznato. Prospero, kao linost, nije hladan, sposoban je da pokae emocije i da dela u skladu sa njima. Ljubav i briga koju osea prema Mirandi oslikana je kroz njegove postupke koje ni u jednom trenutku ne treba osuivati. Da li preteruje ili ne, potpuno je nebitno, jer je njegovom zaslugom Miranda iva, obrazovana i uzorna devojka. Prospero oteava itavu stvar ne bili dao do znanja sa kim Ferdinand ima posla. Logino je da za nju trai ono najkavalitetnije i najbolje, u ovom sluaju Ferdinanda, koji je bez pobune, revnosno i odluno pristupio svim izazovima i zadacima koji su mu se nali na putu, dok mu je inspiracija svakako bila Mirandina dobrota i lepota. Ono to itaocu, prirodno, stvara odbojnost prema liku Prospera jeste njegov grub odnos prema svemu to mu se nae na putu. Milosti nema ak ni za one koji su ga oberuke doekali i pokazali mu lepote ostrva i prirode na koju se trebao adaptirati, a koju sada po svom nahoenju kroti. Odnos sa poluivotinjskim Kalibanom, koji na Prospera nije gledao kao na uljeza iako je imao puno pravo na to, biva krajnje surov. Ni sa kim ne gaji nikakav blizak kontakt i to doprinosi superiornosti njegovog lika ija je pozicija utvrena na vrhu hijerarhijske lestvice, daleko od ostalih. Opet u ovom sluaju na povrinu izbija potovanje i ljubav koju gaji prema Mirandii i nemogunost oprosta Kalibanovom pokuaju skrnavljenja njegove keri. U dominaciji nad drugima ne moemo ne primetiti da se veina postupaka ovakvog jednog superiornog lika zasniva samo na pretnjama i potencijalnim kaznama za neizvrene naredbe, to govori o njemu da ipak ne ide do krajnjih granica te torture i da ima milosti koja ga u tome spreava. Ali ak i pretnja njegova stvara oseaj straha, on preti patnjama, grevima, bolovima,...Ljudska priroda je ono to ga zaustavlja u odreenim ciljevima i ne da mu dalje. Ljudska priroda je i ono to je nainilo Prospera osobom kakvom jeste. Osvrui se na uspomene iz ranijih vremena, pronalazi se odgovor za njegovu surovu linost i da veliki uinak ima sama istorija za trenutna zbivanja na ostrvu. Svaki Prosperov postupak je duboko motivisan prolou koju je doiveo. Sada kada su ljudi, koji su se zaloili za to da Prospero bude proteran iz svoje domovine, na njegovoj teritoriji, njemu se prua potpuna sloboda nad upravljanjem njihovim sudbinama. Prospero ih sam kroji svojim moima i na kraju on je taj koji e odluiti kakav e ishod njegove igre biti. Na prvi pogled deluje kao da poniava osobe koje su mu odane, da njihovom rtvovanju za njega nema kraja, ali Prospero kao da sve vreme prati njihovu odanost. Motivisanost likova za odanost Prosperu je razliita, da li zarad Mirandine ljubavi, kao to je to sluaj sa ve pomenutim, izdrljivim i na sve spremnim Ferdinandom, ili zarad toliko prieljkivane slobode, kao to je sluaj sa Arijelom. Nasuprot ovih likova koji znaju zato sebe rtvuju imamo i Kalibana koji je pripadnik kulture zateene na ostrvu. Prosperovom opsadom njegovog terena dolazi do sudara dve kulture ili bolje reeno, dva, naizgled nespojiva sveta. Kaliban i dalje u svojoj glavi uva seanje na zlatno doba koje je vladalo do dolaska Prospera i odbija poslunost. On i dalje sanja o slobodi i harmoniji. Oigledno je da je Kaliban osuen na pojedinanost u ovoj drami i ekspir ga od poetka tako slika. Tu se povlai paralela izmeu Ferdinanda i Kalibana kao Prosperovih robova. Dok Kaliban prekorauje sve granice poslunosti, Ferinand kao pripadnik civilizacije ipak zna kako da se ponaa, svestan da mu kultivisanost moe doneti potencijalni uspeh. Prosperova radnja potkovana je znanjem i vrlinom koju je vredno sticao, a kasnije i prenosio na Mirandu. Upravo zbog toga sva njegova mo u sri nije zla i destruktivna, jer poseduje murost i svest za racionalno rezonovanje. On eli da se odui za nepravdu, ali istovremeno uva ljude koji su ga izneverili. To je razlog zbog koga se ova drama moe nazvati i dramom pomirenja. Prospero delimino pokazuje koliko je sloen ivot na zemilji. ivot, na kraju, jednostavno mora da se prihvati onakvim kakav zapravo jeste, a takav je da e zlo naspram dobrog zauvek da postoji i da se ono ne moe iskoreniti. Razum i racionalno razmiljanje su ovde kljuni faktor koji pomau Prosperu da savlada svoj gnev i bes. Ne pamti on samo loe stvari, on biva duboko zahvalan za naizgled banalan Goncalov gest estitosti kada je naputao Milano. Svestan svog poloaja Prospero ipak die ruke od namere da izmeni drutvo i da se osveti. On prihvata svet onakvim kakav jeste, sa svim lepotama i grozotama kojim se on odlikuje. Ipak, njegova elja za osvetom sa druge strane ostavlja jedan pozitivan trag na ostale likove. Podstakao je unutranju transformaciju u njima dovodei ih do samospoznaje. Takoe se napredak vidi i u njegovom liku. On ume da stane i odrekne se svoje vetine, prihvata ljudsku nemo, a po strani ostavlja sve svoje moi. Postigao je neto, neto ak i bolje od banalne osvete koju je u momentima gneva zacrtao. Postigao je i zadovoljio se, simbolino lomi svoj magini tap i prihvata realan svet, bez magije. Njegova vrlina je u tome to je u potpunosti uspeo da se distancira od moi i sebe kakav je bio i ostavi konce kojima je upravljao nad ostalima. Moda i nije uspeo u celosti da izazove taj oseaj pokajanja nad svojim delima kod svih likova, ali da jeste to uspeo, opet bismo dobili nerealnu sliku sveta i stanja koje u istom vlada. Svaki pojedinac je pria za sebe i nemogue je izazvati globalno pokajanje, iako mu je to, moda, bio cilj. Nauiti pratati, nauiti prihvatati promene, nauiti iveti u svetu punom stalnih suprotnosti, prihvatiti ljude onakvim kakvi jesu, shvatiti da promene kreu prvenstveno od nas samih, spoznati sebe i ne suditi drugima jeste svevremena poruka koju nam alje lik Prospera.