uvod u specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

7/28/2019 Uvod u Specijalnu Edukaciju i Rehabilitaciju

1/43

UVOD U SPECIJALNU EDUKACIJU

I REHABILITACIJU


2/43

Istorija defektologije, odnosno specijalne edukacije irehabilitacije deli se u 5 velikih perioda ili 5 evolutivnih faza:

1. FAZA INTOLERANCIJE (netrpeljivosti) koja se ispoljavala uprvobitnoj zajednici i u robovlasnikom rutvenom

ureenju 2. FAZA TOLERANCIJE koja se ispoljavala pri kraju

robovlasnikog i poetkom feualnog rutvenog ureenja 3. FAZA AZILIRANJA koja obuhvata srednji vek

4. FAZA EDUKACIJE koja obuhvata doba renesanse

5. FAZA REHABILITACIJE koja je poela poetkom XX veka


3/43

ODNOS PREMA HENDIKEPIRANIMA UPRVOBITNOJ ZAJEDNCI

U prvobitnoj zajenici kao rutvenom uredenju

nije bilo privatnog vlasnitva, klasa, a ni rave. Svi su bili vlasnici sredstava za proizvodnju, a

materijalna dobra su se kolektivno delila. Upravotaj kolektivni rad i kolektivna podela dobara mogu

se smatrati uzrokom intolerancije premahenikepiranim, ali i rugim nemodnimkategorijama stanovnitva (bolesni, stari i sl.)


4/43

Naime, nesposobnost ili umanjena sposobnost

ovih lica za ra i privreivanje smatrana jeugroavajudim faktorom opstanka zajenice i

limitirajudim faktorom njenog napretka i zbogtoga su takva lica esto na osta brutalnenaine eliminisana iz rutva.


5/43

ODNOS PREMA HENDIKEPIRANIMA UROBOVLASNIKOM RUTVU

U SPARTI je cilj vaspitanja bio hrabar i izrljiv vojnikkoji moe a slui ravi. Spartanci nisu priavali

vanost umnom i estetskom vaspitanju, jer ono nijebilo vano za valanje na robovima. Cilj vaspitanja je bio a se eca malo naue a itaju i

piu, a krajnji cilj bio je bezuslovna poslunost,izrljivost i vetina pobeivanja. Henikepirana licauglavnom nisu mogla a postanu snani i veti vojnici,pa verovatno otuda i intolerancija prema njima injihova, esto vrlo brutalna,eliminacija iz rutva


6/43

U Atini su hendikepirane davali robovima na

uvanje, to se moe povezati sa velikimpoklanjanjem panje Atinjana telesnom

izgleu i verovatno netrpeljivodu prematelesnim estetskim nedostacima.


7/43

To eliminisanje iz rutva u najranije obaljuskog razvoja, prenede se i na stara i iznemoglalica,jer je bilo nemoralno iveti na teret rugog itroiti srestva koja nisu pribavljena raom.Dakle, ekonomski aspekt je bio presudan zanjihovu eliminaciju. Kada se sagleda danasnjaproblematika hendikepiranih i posle tolikovremena najveci problem je ostao isti

nesposobnost za privreivanje. Osnovni ciljrehabilitacije danas jeste postizanje ekonomskenezavisnosti hendikepiranih lica.


8/43

DEFINICIJA DEFEKTOLOGIJE (SPECIJALNEEDUKACIJE I REHABILITACIJE):

1. EFEKTOLOGIJA JE NAUKA O OVEKU SA

HENIKEPOM (najkrada efinicija) 2. EFEKTOLOGIJA JE NAUKA KOJA PROUAVA

UZROKE I FUNKCIONALNE POSLEDICETDNJ, INVLIDNSTI ILI HENDIKEPA

3. EFEKTOLOGIJA JE NAUKA KOJA PROUAVASREDSTVA, METODE I PRINCIPE REHABILITACIJEHENDIKEPIRANIH LICA


9/43

PREDMET SPECIJALNE EDUKACIJE IREHABILITACIJE:

Rehabilitacija, eukacija i socijalna zatita

henikepiranih osoba, to podrazumevaistraivanje:

bio-psiho-socijalnih uslova razvoja

henikepiranih osoba, kao i istraivanjesaraja, metoa i principa rehabilitacije,eukacije i njihove zatite.


10/43

ZADACI :

otkrivanje uzroka pojave i posleice otedenja

istraivanje uslova nastanka henikepa verifikacija saraja, obima, metoa

rehabilitacije

razrada principa i sredstava rehabilitacije


11/43

Osnovni cilj defektologije u Srbiji jeste

osamostaljivanje i razvijanje ekonomske

nezavisnosti hendikepiranih lica, za razliku od

zapadnih zemalja gde je primarni cilj

defektologije tj. ustanova za hendikepirana

lica, pruanje irektne pomodi kroz razliite

vidove nege i usluga.


12/43

NAUNA PORUJA U EFEKTOLOGIJI

ISTORIJA DEFEKTOLOGIJE se baviprouavanjem onosa rutva premahenikepiranima kroz istoriju. Ona prouavarazvoj efektologije pratedi razvojoveanstva, kao i istorijski razvoj specifinih

naunih efektolokih isciplina.


13/43

OPTA EFEKTOLOGIJA se baviprouavanjem zakonitosti u efektologiji,efektoloke treminologije, naunimmetodama i principima koji se koriste u

tretmanu hendikepiranih osoba, kao i

moelima istraivanja u efektologiji.


14/43

EDUKATIVNO REHABILITACIONE GRANE SU: OLIGOFRENOLOGIJA (Oligofrenopedagogija) se bavi populacijom sa

mentalnom retardacijom i mentalnim oboljenjima.

SURDOLOGIJA (Surdopedagogija) se bavi populacijom otedenogsluha.

TIFLOLOGIJA (Tiflopedagogija) se bavi populacijom otedenog via LOGOPEDIJA obuhvata populaiju sa poremedajima svih oblika

komunikacije

SOMATOPEDIJA se bavi populacijom telesno invalidnih lica ETOPEDIJA I SOCIOPEDIJA se bave populacijom dece i odraslih sa

poremedajima u ponaanju. VIESTRUKA OMETENOST MULTIPLA OTEDENJA podrazumeva

populaciju sa va i vie otedenja.


15/43

Za lica koja se na neki nain razlikuju ouslovno reeno normalnih ljui koristili su serazliiti termini.

U srednjevekovnim spisima nalazimo vrlorune i pogrne nazive za henikepirane, kaoto su ubogi, niti, kljasti, bedni, nemodni ....To su sve nedefinisani sinonimi za pojam

efektnost koji u ovom sluaju imaju veomaifuzno znaenje.


16/43

EFEKT lat. efecutus = kvar, mana,neostatak, greka

U efektologiji efekt znai:

Primarno anatomo-fizioloko otedenje ilinedostatak organa, dela tela ili tkiva

To je psihiki ili fiziki neostatak koji izazivaporemedaj normalnog razvoja linosti


17/43

Humaniji nazivi su sleede sintagme:

Lica sa smetnjama u razvoju

Lica ometena u razvoju Lica sa psihofizikim poremedajima

Lica sa psihofizikim neostacima


18/43

U novijoj literaturi henikepirani se efiniukao:

Lica sa posebnim potrebama

Lica sa tekodama u razvoju

Lica sa tekodama socijalne integracije

Lica sa hendikepom


19/43

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA WHO,1980.

Henikep je nepogonost koja je proizala iz

oboljenja ili invalinosti i koja ograniava ilispreava oveka u ispunjavanju njegoverutvene uloge. Znai, henikep je socijalnifenomen, jer hendikepirana osoba koja je

uspeno rehabilitovana i socijalno integrisanamoe postidi bolji rutveni status o osobe kojato nije.


20/43

INVALIDNOST

Izvorno termin invalinost potie o latinskerei invaliitas, onosno invalius, to znainesposoban, nevredan, nevaljan i odnosi se na

nesposobnost, nepostojanje vrednosti i

izgubljene kvalitete


21/43

INVALIDNOST je stanje organizma koje je

nastalo usle bolesti, ozlee ili uroene manekoje imaju za posleicu trajno, elimino ili

potpuno smanjenje sposobnosti oveka zanormalan socijalni ivot, ra i privreivanje.Invalinost, zapravo, uvek oznaava smanjenu

socijalnu sigurnost


22/43

INVALIDNOST BOLEST

Pojam invalidnosti bitno se razlikuje od pojma

bolesti. Ko bolesti otedenje organizma jeelimino i ima svoj razvojni tok. Kaa segovori o invalinosti re je o stacionarnomstanju, koje predstavlja stabilizovanu posledicu

preleane bolesti (povree, mane...)


23/43

Po naim vaedim propisima i zakonu oinvaliskom penzionom osiguranju, lan 36,

INVALIDNOST se efinie kao stanje koje kada

nastane kod osiguranika izaziva trajno smanjenjeili gubitak sposobnosti za rad na svom poslu i tozbog promena u zdravstvenom stanju koje suprouzrokovane povredom na radu,

profesionalnom boledu, povreom van raa iliboledu koje se ne mogu otkloniti leenjem ilimedicinskom rehabilitacijom.


24/43

KLASIFIKACIJA INVALIDNOSTI

Klasifikacije su brojne i zavise od kriterijuma i

svrhe za koje se koriste. U somatopedijskoj

praksi se koriste sleede klasifikacije:

ETIOLOKA KLASIFIKACIJA INVALINOSTI

NASLENA OTEDENJA

STEENA OTEDENJA


25/43

FUNKCIONALNA KLASIFIKACIJA INVALIDNOSTI

FIZIKA INVALINOST

PSIHIKA INVALINOST


26/43


27/43


28/43

KLASIFIKACIJA INVALIDA

- vojni, ratni, mirnodopski

- invalidi rada - lica ometena u psihofizikom razvoju


29/43

OTEDENjE (eng. impairment)

SZOMEUNARONA KLASIFIKACIJAOTEDENjA, INVALIITETA I HENIKEPA,(1980.)

OTEDENjE efinie kao svaki gubitak ilinepravilnost psiholoke, fizioloke ilianatomske strukture ili funkcije.


30/43

Ostedenje moe biti privremeno ili trajno.Uvek ispoljava patoloko stanje i oraavaporemedaj na nivou organa.

Otedenja skoro uvek ovoe o smanjenja ilislabljenja funkcija ili sposobnosti bio-

psihosocijalnih struktura jene linosti.


31/43


32/43

Organsko otedenje je neostatak ili nepravilnoststrukture nekog organa ili dela tela. Uzroci organskihotedenja mogu biti: a) bolesti, b) razvojne mane ilianomalije i c) povrede ili traume.

Funkcionalno otedenje je poremedaj funkcije organa iliporemedaj organizma pri emu tkivo nekog organa iliorganizma nije bitno otedeno. Npr. na poroaju bebane zaplae omah, pa neki eo mozga ostane bez

kiseonika i nastane otedenje. U ovom sluaju postojesvi organi i tkiva, ali ne funkcioniu obro.


33/43


34/43

SMETNJE spaaju u grupu lakih otedenja i nastajuejstvom oreenih uzroka na samu linost.

Smatra se a linost sa smetnjama samo izuzetno ili umanjem broju treba podvrgnuti procesu rehabilitacije,

a ako se i primeni rehabilitacija onda je otklanjanjesmetnje kratkotrajnije i jenostavnije. Ova otedenjaimaju dvosmeran tok. Spontano ili uz kratkotrajnurehabilitaciju mogu idi prema urenom razvoju onestanka (kratkotrajne i prolazne smetnje), ali postoje i

smetnje koje imaju progresivan karakter. One ulaze ustanje pogoranja bez obzira na rehabilitaciju i mogu auu u kategoriju ometenosti.


35/43

OMETENOST nastaje kao posledica organskihotedenja. Ometenost se ne moe otkloniti ved serehabilitacijom moe ublaiti i korigovati, asposobnost ometene osobe se poboljati, tj.povedati.

Ometenost nema dvosmeran karakter i nikada nemoe a ue u kategoriju smetnje, ved moe

samo a se menja u okviru sopstvene postojedekategorije. akle, ne moe se otkloniti, ved samoublaiti


36/43

Po ovim kriterijumima su: NAGLUVOST ILI

SLABOVIDOST SMETNJE,

GLUVODA ILI SLEPILO OMETENOST


37/43

Prema IC klasifikaciji otedenja se ele na:

1. Laka

2. Umerena

3. Teka

4. Duboka (eng. profound)


38/43

STEPEN TEINE OTEDENjA PREMA KVEBEKOJKLASIFIKACIJI

Minimalno otedenje - sistem organa je blago(lako) izmenjen

Umereno otedenje sistem organa jeumereno izmenjen

Znatno otedenje sistem organa je znatnoizmenjen


39/43

DEFINICIJA ZDRAVLjA

ZRAVLJE je stanje potpunog fizikog, psihikog isocijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo

bolesti i nesposobnosti (1948, WHO). Ovde se namede pitanje- ta je za koga

blagostanje? Defektologija zastupa sleedi stav:

ZRAVLJE nije samo ne biti bolestan, ved je toSPOSOBNOST individue da funkcioniena nainkoji je prihvatljiv u grupi ljudi kojoj ta jedinkapripada


40/43

DEFINICIJA BOLESTI

BOLEST je poremedaj normalnih zbivanja uorganizmu ili otedenje pojeinih organa i

funkcija,manje ili vie prolaznog karaktera. Bolest ima svoju dinamiku i razvojni tok:

poetak, vrhunac, prolazak izleenje iliostavljanje oreenih posleica, onosnoprelazak u hronino stanje, a u najgoremsluaju smrtni isho.


41/43

Defektologiju ne interesuje bolest kao bolest,

ved kao neto to ostavlja posleice, tj.interesuju je stanja do kojih dolazi zbog

bolesti. Dok je u medicini akcenat naprolaznosti u defektologiji je na trajnim,

nepromenljivim, stacioniranim stanjima.


42/43

Kvalitet ivota se esto povezuje sa zravljem.

Kvalitet ivota prestavlja optimalni nivomentalnog, fizikog i socijalnog funkcionisanja

u ispunjavanju razliitih uloga (ranih, i r.)


43/43

Kvalitet ivota je iniviualni oivljaj. Zravljese ne eterminie osustvom bolesti, vedsposobnodu iniviue a funkcionie na

nain koji je prihvatljiv za nju samu, ali i zagrupu kojoj pripada.

uvod u specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

Documents