utilitarizam

UNIVERZITET U BEOGRADUUČITELJSKI FAKULTET

Šta je utilitarizamDz.Stjuart Mil

SEMINARSKI RADPREDMET: FILOZOFIJA SA ETIKOM

Profesor: Student: Vuk Dejan Stanković Ana Rajković 2012/1144

Beograd, 2013

Utilitarizam

SADŽRAJ:

Str.

Džon Stjuart Mil 3 Utilitarizam 4 Šta je utilitarizam 5

Učiteljski fakultet, Beograd Strana 2

Utilitarizam

Džon Stjuart Mil (1806-1883)

Džon Stjuart Mil je britanski filozof empirista rodjen 1806. Godine. Smatra se najuticajnijim filozofom XIX veka u engleskom govornom području, i jednim od najuspešnijih branilaca liberalnog pogleda na čoveka i društvo. Mil je pokusao da konstruiše jednu filozofsku poziciju koja bi na pozitivan nacin mogla pomoći napretku nauke i dostizanju ljudskog blagostanja. Uspeo je da ponudi jednu alternativu pogledima na moral i politiku,uspostavljajući istaknuto liberalnu tendenciju u razmišljanju o društvenim i političkim temama,ali takođe dovoljno tolerantnu i uključivu,da je se moze smatrati pristupačnom različitim tipovima publike. Kada je imao svega tri godine, njegov otac Džejms Mil zapoceo je sinovljevo obrazovanje. Do sedamnaeste godine, Džon je već bio poznavalac grčke knjizevnosti i filozofije. Izuzev perioda kada je bio poslanik u engleskom Parlamentu, živeo je u Francuskoj sve do svoje smrti.

Glavni doprinos je ostvario na području logike. Takođe, njegove reformulacije klasičnog britanskog empirizma, kao i Bentamovog utilitarizma, dale su tim filozofskim pozicijama relevantnost i kontuiranu vitalnost.

Među najvažnijim delima su mu Utilitarizam, O slobodi, Sistem logike, Spis o predstavničkoj vladi, Načela političke ekonomije…


Utilitarizam

Utilitarizam

Utilitarizam se, uz kantovsku etiku dužnosti, smatra najznačajnijom normativno-etičkom teorijom koja je nastala u Moderni. Kao specifično britanski deo opšteg prosvetiljskog duhovno-naučnog i socijalno-politickog pokreta je u Velikoj Britaniji nastao utilitarizam. Ova karakterizacija utilitarizma podrazumeva da upravo ovaj normatično etički pravac objedinjava dva momenta koja karakterišu evropsku prosvećenost-oslonjenost na moć, razum i zivu zainteresovanost za društveno-političke prilike.

U duhu ostrvske duhovno-flozofske tradicije oslonjenost na razum daleko je od optimizma racionalnog mišljenja kontinentalnih prosveteljskih mislilaca, te je shodno takvom intelektualnom senzibilitetu u značajnoj meri prožeta suptilnim uvidima preuzetim iz iskustva. S druge strane, na ravni socio-političke stvarnosti zahtev za promenama i podvrgavanje merilima razuma, sto je moto Prosveteljstva, daleko je umereniji i manje-više je sveden na zalaganje za postupne i racionalno proverive socijalne i političke promene.

Osnivač utilitarizma je britanski filozof Dzeremi Bentam. Uz Bentama, najpoznatiji predstavnik utilitarizma je Dzon Stjuart Mil, klasik XIX-vekovne filozofije. Pored Bentama i Mila, doprinos u istoriji utilitarizma, ali i normativne etike u celini, ima i jos jedan britanski filozof Viktorijanske epohe Henri Sidzvik. Takodje, medju poznatim dvadesetovekovnim utilitaristički nastrojenima teoretičarima treba navesti Džordž Edvard Mura-a, američkog nobelovca mađarskog porekla Džona Harsanija, metematičara Ričarda Marvina Hera, te značajne savremene akademske folozofe Smarta, Grifina, Petija… Bez obzira na širok spektar različitih I veoma uverljivih prigovora, utilitarizam jos uvek figurira, posebno na britanskom ostrvu, kao dominantna etička teorija.


Utilitarizam

Šta je utilitarizam

Utilitarizam dovodi sve u vezu sa zadovoljstvom. Neki ljudi tu teoriju smatraju kao neupotrebljivo suvoparnu kada nad rečju zadovoljstvo prvenstvo ima reč korisnost. Pisci koji su zastupali teoriju korisnosti smatraju zadovoljstvo kao ne nešto što se može reći da je suprotnost rečju korist,već samo zadovoljstvo sa oslobođenjem od bola. Nakon što je usvojena reč utilitarist, podrazumevano je da su to oni koji odbacuju zadovoljstvo u nekoj od njegovih formi: u formi lepote, ukrasa ili zabave. Taj se izraz neznalački pogrešno upotrebljavao u cilju omaložavanja, a povremeno kao i pohvala.

Čovek želi što više zadovoljstva, a što manje bola. Odnos bola i zadovoljstva tokom života u osnovi je pojam srece. Sto je ovaj odnos više u korist zadovoljstva tokom života u osnovi je pojam sreće. U suprotnom odsustvo zadovoljstva podrazumeva se nesreća. Teorija o zivotu: Zadovoljstvo i sloboda od bola predstavljaju jedine stvari koje se mogu želeti kao ciljevi i po kojoj su sve poželjne stvari pozželjne ili zbog zadovoljstva njima inherentnog ili kao sredstva za postizanje zadovoljstva i izbegavanja bola. Medjutim, Mil se pita sta je dokaz da je nesto poželjno odnosno sta ide u prilog toga da čovek zeli da bude srećan?! On je došao do vrlo jednostavnog odgovora: Nesto je poželjno zato sto ga ljudi stvarno žele. Sreća je cilj ljudskog zivota zatošsto svaki pojedinac stvarno zeli da bude srećan. I sam Aristotel je rekao: Sreća je smisao, svrha i jedini cilj čovekovog postojanja.

Šta je to poželjno? U etičkim raspravama, status poželjnog rezervisan je za ono sto se označava pojmom dobra, te shodno tome, ono sšto je poželjno. Ono što je dobro i poželjno obično poniče iz intelektualnog, osećajnog ili imaginarnog zadovoljstva, kao i zadovoljstvima iz moralnih osećaja, koji imaju mnogo veću vrednost nego čisto čulnim zadovoljstvima. Međutim, utilitaristički pisci su uopšte gledali superiornost duhovnih zadovoljstva nad telesnim,tj pre u njihovim sporednim preimućstvima nego u njihovoj suštinskoj prirodi.


Utilitarizam

Kakvo pravo imaš da budeš srećan? Ovo pitanje postavlja druga grupa kritičara, koji su protiv ovog učenja. Oni tvrde da sreća ni u jednoj formi ne može da predstavlja razumnu svrhu ljudskog života, jer ona zapravo nije dostupna. Oni smatraju da ljudi mogu živeti i bez sreće, jer sva plemenita ljudska bića su postala plemenita samo zato što su naučili lekciju lišavanja ili odricanja, za koju misle da je uslov svake vrline. Jedna od zamerki je ta da ako ljudska bića uopšte ne mogu imati srece, onda postizanje srece ne može predstavljati cilj. Sa druge strane, utilitaristi smatraju da korisnost obuhvata ne samo traženje sreće, već i izbegavanje i ublažavanje nesreće. Ali, ako se pod srećom podrazumeva neprekidno trajanje nekog vrlo ugodnog uzbuđenja, onda je to nemoguće. Jedno stanje zadovoljstva traje od nekoliko trenutaka do nekoliko dana i predstavlja samo povremeni jaki bljesak uživanja, a ne trajni i neprekidni plamen. Sadašnje loše vaspitanje I društvena podela predstavljaju smetnju da srećan zivot bude dostupan svima.

Iako se mnogi protive tome da sreća bude cilj života, u stvarnosti veliki broj ljudi se do sada zadovoljavalo i malim stvarima. Iz toga potiču dva glavna činioca zadovoljavajućeg života: spokojstvo i uzbuđenje. Ako imamo mnogo spokojstava, zadovoljićemo se malim stvarima. A ako imamo mnogo uzbuđenja, možemo izdržati veliku količinu bola.

Milova normativna teorija uvela je kvalitativno razlikovanje izmedju zadovoljstava. Uvedene su razlike između viših i nižih zadovoljstava, koje predstavljaju važan argument u prilog utilitarističkog stanovišta. Mil je konstruisao argument koji sadrži shvatanje o više izvora zadovoljstava,da bi se izbeglo osporavanje utilitarizma po osnovi zastupanja i promovisanja iskljucivo čulnih zadovoljstava.

Mil takodje dopunjuje ideju o nerepresivnom usklađivanju srece pojedinca i sreće zajednice. On misli da se putem zakona i odgovarajućeg društvenog uređenja može uspostaviti ravnoteža između sreće pojedinca i sreće zajednice. Uz to važnu ulogu u procesu pomirenja pojedinačnog i opšteg interesa mogu da igraju vaspitanje i javno mnjenje. I jedno, i drugo mogu da podstiču svest o neraskidivoj povezanosti sreće pojedinca i sreće zajednice.

Da bi se bolje objasnio kompleksi karakter ove etičke teorije, pravi se podela na utilitarizam zadovoljstva i utilitarizam ideala. Utilitarizam zadovoljstva se


Utilitarizam

označava etičku vrednost sa čulnim zadovoljstvima, a utilitarizam ideala se tumači kao izložena organska celina koja pored zadovoljstva uključuje vrednosti kao sto su istina i lepota.

Pored ove podele, postoji razlika i između utilitarizma postupka i utilitarizma pravila. Utilitarizam postupka smatra da je etički relevantno razmatrati stepen korisnosti ili nekorisnosti pojedinačnog postupka, a utilitarizam pravila korisnost ili nekorisnost vezuje za pravila, tj klase postupaka. Utilitarizam postupka predstavlja primer direktne primene načela utilitarizma na pojedinačni postupak, dok utilitarizam pravila moze često da se identifikuje sa indirektnim utilitarizmom , budući da se moralna vrednost konkretnog postupka izvodi iz njegove pripadnosti određenoj klasi postupaka za koje postupke osnovano tvrdi da poseduju određeni stepen korisnosti.

Ističući opšte slabosti ljudske prirode i opšte teskoće koje ometaju savesne osobe da oblikuju svoj put kroz život su samo neki od argumenata protiv utilitarizma. Mil smatra da ce jedan utilitarist biti sklon da svoj poseban slucaj učini izuzetkom od moralnih pravila i da će kada je u iskusenju, videti u kršenju jednog pravila veću korist nego u njegovom ponasanju.

Saobrazno intelektu i vrlini pojedinca one se praktično savlađuju sa većim ili manjim uspehom,ali teško da se kao razlog što će neko biti manje sposoban da izđje na kraj sa njima može navesti to da poseduje jedno krajnje merilo sa kojim se mogu dovesti u vezu protivrečna prava i dužnosti. Iako je primena ovog merila teška, bolja je ona takva, nego nikakva.


utilitarizam

Documents