uticaj veličine grupe na motivisanost polaznika u uvodnim kursevima
TRANSCRIPT
244
Rad primljen: 06.10.2009.
UDK: 303.522:37.018.48
UTICAJ VELIČINE GRUPE NA MOTIVISANOST POLAZNIKA U UVODNIM KURSEVIMA
THE SIGNIFICANCE OF CLASS SIZE IN STUDENT MOTIVATION DURING INTRODUCTORY COURSES
Ivan Paunović, Pit Bog
Rezime: Kao posledica restruktuiranja privrede, nezaposlenost u Srbiji je visoka već dugi niz godina.
Radeći na prevladavanju ovog problema, Nacionalna služba za zapošljavanje i Republička agencija
za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su 2002. godine pokrenuli kurseve sa ciljem da
se promoviše preduzetništvo kao alternativa u pronalaženju posla. Tokom realizacije kurseva pod
nazivom „Kako da započnem biznis“, jedan od identifikovanih problema je bio u značajnom variranju
veličine grupe (od 3 do 89 studenata). Pitanje koje se neminovno postavilo u ovoj situaciji je: Da li
veličina grupe utiče na efektivnost kurseva? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, trebalo je utvrditi da
li veličina grupe utiče na motivisanost polaznika. Istraživanje je obavljeno testiranjem dveju popu-
lacija, kako bi se proverila postavljena hipoteza. Veličina grupe je statistički značajan faktor kada je
u pitanju motivisanost polaznika i niža je u velikim (28-48 polaznika) u odnosu na male grupe (3-24
polaznika). U realizaciji kurseva „Kako da započnem biznis“trebalo bi uvesti nov način rada, u kome
bi grupe bile do 24 polaznika.
Ključne reči: smanjenje veličine grupa, motivisanost polaznika kursa, razvoj preduzetništva
Abstract: As a consequence of economy restructuring, the unemployment in Serbia is high for a number
of years. In 2002. the National bureau for labor market and Serbian agency for development of small
and medium sized enterprises and entrepreneurship, started conducting courses with the purpose of
promoting entrepreneurship as an alternative employment option to the unemployed citizens. Dur-
ing the realization of the courses named “How to start a business?”, one of the identified obstacles
was that class size varied significantly (from 3 to 89 students). The question that emerged out of this
situation was: Does class size affect the effectiveness of the courses? In order to answer this question,
the research focused on whether the size of the class affects student motivation. The research was con-
ducted through two sample hypothesis testing. Class size is statistically important factor in student
motivation. Student motivation is lower in large classes (28-48) compared to small classes (3-24). In
the realization of the course “How to start a business?” a new policy should be considered, that would
keep the classes up to 24 students.
Key words: class size reduction, student motivation, entrepreneurship development,
PR
ILO
ZI
1. UVOD
U toku ranih dvehiljaditih godina, nezaposlenost u Srbiji je rasla iz godine u godinu, zbog nagle privatizacije. Mnogi
su izgubili posao ili otišli u prevremenu penziju. Nivo nezaposlenosti i dalje je jedan glavnih problema savremene ekonomske politike u Srbiji. Anketna nezaposlenost u Srbiji, prema posle-
245
PR
ILOZ
I
dnjim dostupnim podacima iz 2006, je iznosila 21,8% i bila je najveća u Evropi. U 25 članica EU, prosečna anketna neza-poslenost u 2006. je bila 8,7%. [1]
Nacionalna služba za zapošljavanje i Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su 2002. godine počele sa realizacijom kurse-va u cilju promovisanja preduzetništva kao alternativne opcije u zapošljavanju nezaposlenih građana.
Tokom realizacije kurseva, jedan od identifikovanih problema je bio u veličini grupa, koje su značajno varirale (od 3 do 89 polaznika za kurs „Kako da započnem biznis“) [2]. Pitanje koje se neminovno postavilo u ovoj situaciji je da li veličina grupe utiče na efektivnost kursa.
Osnovni kurs ima motivacionu as-pekt u promovisanju novih opcija kod nezaposlenih i ovo pitanje ima važne implikacije za agencije Vlade Republike Srbije. Efektivnost ovog kursa je veoma bitna za postizanje jednog od glavnih ciljeva Republičke agencije za razvoj ma-lih i srednjih preduzeća i preduzetništva, a to je razvoj preduzetništva.
2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA
Ovo istraživanje utvrđuje efekat koji veličina grupe može imati na motivi-sanost polaznika kursa. Ovaj fenomen je ustanovljen kroz testiranje četiri hi-poteze. Za potrebe testiranja napravljena je nulta hipoteza:
� H0: motivisanost polaznika se ne raz-
likuje u malim i u velikim grupama.
� H1: motivisanost polaznika je nega-
tivno povezana sa veličinom grupe.
Ova hipoteza je postavljena da bi se dokazalo da li veličina grupe utiče na motivisanost polaznika posle završetka kursa. Motivisanost polaznika (potenci-jalnih preduzetnika) je veoma bitna u os-tvarivanju ciljeva sektora za edukaciju.
Za testiranje ove četiri hipoteze ko-rišćen je test hipoteze sa dva uzorka, kao i procedura za testiranje hipoteze u pet koraka. Obe populacije su imale 30 i više članova što je neophodan preduslov da bi distribucija bila normalna. Ove dve serije su, zatim, korišćene da bi se utvrdilo pos-toji li se motivaciona razlika u grupama od 3-24 i grupama 24-48 polaznika.
Za potrebe testa hipoteze sa dva uzor-ka, formirane su dve populacije:
Slika 1. [3]
1. Postavljanje nulte i alternativne hipoteze
2. Odabiranje nivoa značajnosti
3. Određivane statističkog testa
4. Formulisanje pravila odlučivanja
5. Uzimanje uzorka, donošene odluke
246
PR
ILO
ZI
� Prva - grupe veličine od 3 do 24 po-laznika i
� Druga - grupe veličine od 28 do 48 polaznika
3. PRIKUPLJANJE PODATAKA
Podaci su prikupljani tokom svako-dnevnih aktivnosti Sektora za eduka-
ciju Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, u trajanju od tri godine, od 2002-2005. Kursevi su održavani u različitim me-stima u Srbiji. U nekim grupama pro-cenat popunjenih anketa je bio veoma nizak, pa su uključeni samo podaci iz grupa gde je procenat popunjenih anketa bio preko 60%.
Tabela 1: Motivisanost polaznika kursa
BRO
J U
ZORK
A
VEL
IČIN
A
GRU
PE
RAZM
IŠLJ
AM
DA
O
DU
STA
NEM
OD
LUČ
AN
SA
M U
SVO
JOJ
NA
MER
I
JOŠ
SAM
V
IŠE
OH
RABR
EN
BEZ
OD
GO
VORA
MO
TIV
ISA
NI
(KO
LON
E O
DLU
ČA
N +
O
HRA
BREN
)
PRO
CEN
AT
MO
TIV
ISA
NIH
PO
LAZN
IKA
1 18 1 5 7 12 66.67%2 3 1 2 3 100.00%3 5 1 4 5 100.00%4 9 3 4 7 77.78%5 48 18 16 2 34 70.83%6 12 4 5 9 75.00%7 35 1 12 15 27 77.14%8 36 1 14 9 2 23 63.89%9 36 7 14 2 21 58.33%
10 36 2 10 10 3 20 55.56%11 20 10 4 2 14 70.00%12 26 1 11 10 21 80.77%13 12 4 7 11 91.67%14 25 10 6 16 64.00%15 15 1 6 4 1 10 66.67%16 33 2 13 7 20 60.61%17 27 1 5 13 18 66.67%18 27 10 7 17 62.96%19 29 1 12 15 1 27 93.10%20 22 1 7 8 15 68.18%21 16 8 8 16 100.00%22 36 16 11 1 27 75.00%23 26 14 7 21 80.77%24 21 7 9 16 76.19%25 36 9 19 1 28 77.78%26 24 3 9 6 15 62.50%27 23 8 9 2 17 73.91%28 28 1 13 7 1 20 71.43%29 21 1 8 8 16 76.19%30 22 7 5 2 12 54.55%
247
PR
ILOZ
IBRO
J U
ZORK
A
VEL
IČIN
A
GRU
PE
RAZM
IŠLJ
AM
DA
O
DU
STA
NEM
OD
LUČ
AN
SA
M U
SVO
JOJ
NA
MER
I
JOŠ
SAM
V
IŠE
OH
RABR
EN
BEZ
OD
GO
VORA
MO
TIV
ISA
NI
(KO
LON
E O
DLU
ČA
N +
O
HRA
BREN
)
PRO
CEN
AT
MO
TIV
ISA
NIH
PO
LAZN
IKA
31 30 7 13 1 20 66.67%32 28 8 7 2 15 53.57%33 35 8 18 1 26 74.29%34 14 1 5 8 13 92.86%35 29 12 11 2 23 79.31%36 20 4 8 12 60.00%37 28 1 9 7 4 16 57.14%38 31 1 11 8 19 61.29%39 31 2 9 10 19 61.29%40 35 12 9 21 60.00%41 30 12 8 20 66.67%42 31 1 13 9 22 70.97%43 35 11 10 21 60.00%44 10 5 5 10 100.00%45 19 1 8 3 1 11 57.89%46 18 5 8 13 72.22%47 27 6 13 19 70.37%48 24 8 6 2 14 58.33%49 30 9 10 2 19 63.33%50 18 9 6 15 83.33%51 27 8 19 27 100.00%52 17 9 4 13 76.47%53 30 11 7 18 60.00%54 30 1 14 4 15 50.00%55 22 18 2 18 81.82%56 26 10 11 21 80.77%57 17 8 7 15 88.24%58 32 17 5 22 68.75%59 43 15 17 1 32 74.42%60 25 7 10 17 68.00%61 20 4 8 12 60.00%62 19 2 7 3 1 10 52.63%63 20 4 10 14 70.00%64 15 3 8 8 53.33%65 8 1 3 1 4 50.00%66 30 5 13 18 60.00%67 26 1 8 6 1 14 53.85%68 28 1 12 7 19 67.86%69 36 3 16 10 1 26 72.22%70 32 9 17 26 81.25%71 28 5 11 1 16 57.14%72 25 5 9 1 14 56.00%73 31 7 11 1 18 58.06%74 25 5 14 19 76.00%
248
PR
ILO
ZI 4. IZVEŠTAJ O NALAZIMA
Nulta hipoteza je da se motivisanost polaznika ne razlikuje u malim i u veli-kim grupama. Drugim rečima, razlika u aritmetičkim sredinama motivisanosti između velikih i malih grupa je slučajna. Alternativna hipoteza je da je motivi-sanost polaznika negativno povezana
sa veličinom grupe. Označili smo sa μ
L aritmetičku sredinu motivisanosti
u velikim, a sa μ0 aritmetičku sredinu
motivisanosti u malim grupama. Nulta i alternativna hipoteza se mogu predstaviti i na sledeći način:
H0: μ
L≥μ
0 (1)
H1:μ
L<μ
0 (2)
Tabela 1: Test hipoteze
Veličina grupe
Aritmetička sredina uzorka
Standardna devijacija uzorka
Veličina uzorka
3 - 24 72,37% 15,31% 30
28 - 48 65,87% 9,46% 32
Odabrani nivo značajnosti je bio 0,01. Statistički test koji je korišćen je Z distribucija. Alternativna hipoteza je postavljena tako da nagovesti kako je aritmetička sredina motivisanosti niža u velikim nego u malim grupama. Stoga je region odbacivanja u gornjem kraju standardne normalne distribucije. Da bismo pronašli kritičnu vrednost, smestili smo 0,01 ukupne površine u gornji kraj. Ovo znači da se 0,4900 (0,5000-0,0100) površine nalazilo između Z vrednosti 0 i kritične vrednosti. Vrednost locirana blizu 0,4900 je 2,33, tako da je naša od-luka bila da odbacimo H
0 ako vrednost
izračunata kroz statistički test pređe 2,33. Koristili smo sledeću formulu da izračunamo vrednost statističkog testa:
(3)
Izračunata vrednost 3, bila je viša od kritične vrednosti 2,33. Naša je odluka bila da prihvatimo alternativnu hipo-tezu. Razlika od 6,5% u aritmetičkim sredinama motivisanosti, u velikim i u malim grupama, bila je suviše velika i nije se mogla dogoditi slučajno. P-vrednost statističkog testa je bila 0,0013, izračunata kroz 0,5000-0,4987. Zaključak je bio, vrlo mala je verovatnoća da je nulta hipoteza tačna.
5. ANALIZA REZULTATA
Hipoteza se odnosila na pitanje da li se motivisanost polaznika razlikuje u malim i u velikim grupama? Ona se mog-la dokazati, jer je razlika, u aritmetičkim sredinama motivacije malih i velikih gru-pa, bila statistički značajna. To znači da je odbačena hipoteza H
0. Drugim rečima,
može se reći da veličina grupe utiče na motivisanost polaznika u vezi s predme-tom kursa.
249
PR
ILOZ
I
6. ZAKLJUČAK
Motivisanost studenata je niža u ve-likim grupama. Ova činjenica ima im-plikacije u sprovođenju svih kurseva koje radi Sektor za edukaciju RAMSPP (Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva). Dakle, efektivnost kurseva je manja kod veće grupe (28-48 polaznika). Po-sebno su implikacije bitne za uvodni kurs „Kako da započnem biznis“, koji je korišćen za prikupljenje podataka. U njegovom sprovođenju veoma bitan je motivacioni deo.
Potencijalno korisni podaci, o bro-ju polaznika koji su zaista započeli svoj biznis u godinama posle završetka ku-rsa, nisu prikupljeni zbog ograničenosti obima ovog rada. Oni bi nam pružili mogućnost da preciznije izmerimo efe-ktivnost ovih kurseva.
Literatura
[1] Filipović, S., „Edukacija u Republičkoj agenciji
za MSP-tri godine rada“, Republička agencija za
razvoj malih i srednjih preduzeća, Beograd, str.
1-5, 2005
[2] Lind, D., Maršal, V., Mejson, R., Statističke
tehnike u poslovanju i ekonomiji, Mekgro-Hil
obrazovanje, str.336, 2003.
[3] Tim Republičke agencije za razvoj malih i sred-
njih preduzeća i preduzetništva, Izveštaj o radu
u 2007, FRAME art, Beograd, str.13, 2008
Autori
Mr Ivan Paunović
Institut za Zdravstvenu negu
majke i deteta “Dr. Vukan Čupić”
e-mail:
Oblasti istraživanja:
ljudski resursi,
preduzeništvo,
organizacioni razvoj,
upravljanje kvalitetom
Prof. dr Pit Bog
Lincoln University,
Oakland, California
e-mail:
Oblasti istraživanja:
liderstvo, organizacione studije,
upravljanje ljudskim resursima,
ljudski odnosi u poslovanju,
poslovna etika